REZISDEBRE

"UVOD

U MEDIOLOGIJU"

Tehnicko' versus. e~nicko: opaerux 'zona

Etnologija kao nauka prtrucava raznolikost dr ustava, a tehnologija jednolicnost or'uzja. Izmedu· njih stoji mediologija i pokusava da postavi pitanje 0 njihovoj kompatibilnosti (problem preseka). Ona se pita kako na riasoj planeti moze da postoji toliko r az.licit.ih, sasvim osobenih kultura iatovrernerio sa takvom ujedriacenosc'u rnreaa. U kakvom odnosu stoje teritorijalna subjektivnost i n aucrro-teh.nolojika. normativnost?

Par-doksalria veza izmedu materijalnog i identiteta riije se nalazila u programu rrelcadajinje nauke. Njihova spajanje je predstavljalo svalcako riajvece iz-· nenadenje XX veka, potpuno rieocekivarii dodatak poz navanju coveka. Kulturna restrukturisanje i r'azstnikturisanje tehriiekib inovacija, behriicka uslovljenast promena u kulturi: ma u korn pravcu bilo izvedeno (top down ili bottom up) rnediolojiko pr-errrer avanje

terena menja mnoge t.acke drievnog reda (8 jedrie -strane, r-acioraalrzacija u tehnici, s druge, iz uz.ecr 'u Icu.ltruri). Pol.iricki osetljiva m ater-ija. Pominju .se :"civi-liz;:acij.ski Bokovi", u mnozirri. Med'utirn, sok se riajp re (jaci ili slabiji) oseti unutar svake civfliz acije. Da .se i.zz-az'imo rn.et.afor-idrio , Porrris'lirnovna tektonske 'p'Orerneeaje':,'da-' rrasnji t.ehrioloski potresi podsecaju rra riepr-est.ano :tre- .rije izmedu kore, lcojupr'edatavljajurrajia orilda;:u"stal~ nom pokretu, i podzernriog sloja secanja, n.epr-et.er ario gipkog i Izloz.eriog jakoj kornpresiji.' Dtrz Iinijerascepa, na spoju t.ehriicke pustolovine i trradicio'nalriogjxiretka, sistema veza i pr-ecu.triih dogovor'a, aparatur-a-ipripadriosti, desava se, na jugu vise 'riego rra severu.;, raskorak u merenju vrerrieria, rieak'lad: u "rnerit.alftetarna. Otud Iarrcarii potresi koji destabilizuju drz'ave i .nar-ode, od Teherana do Alzira, od Kine do Ballcaria. Medi-' olog radi tarno gde bali, riapolju ijz nirtr-a, "Je-r,'·:h.ije :rec' samo 0 grupama ljudi, vee (0 sarnirn jedinkan\a :koJe su sve vise i sve cesce zbunjene, dez or'ijerrtiaane u-odnosu ria svoje navike i ubedenja zbogst'alnog kornesarija u svetu predmeta i eazrianja.i Diriamicno zrranje' (iIi urnenje) zarnenjuje uskladisteno z'n a.nje (Ili rrrudr-ost): mladi znaju vise nego s'tar i; sve veei, bra} neukih ria planeti Zemlji p rirrud'eno je da uei 0 sve vecern broju stvari od sve manjeg broja str ucnjaka .... Zalaauci se za pristup koji sma ov'd e u gr'ubim- ertarna pr-eds'tavil'i, pr-edlazernc neka ad sredstava. analize .i pre dvidan] a' kada je ree 0 toj gotovo dernografskoj rier-avriobeai ru proeesu transmisije, toj "rielagodi ucivilizaciji". 'Pod uslovom da, kao paleontolog suocen sa, evol'ucijom ljudskog skeleta iIi tehncilog pred evolucijom rieke vrste orud:a, razlikujerno tendencije (predvidljive, opste, spore) i treruitne cinjenice (riepredvidljive i osobene, predodred:ene nizom uz'rocno-poeledicnfh veza). 1 one sto nas riajvise zbunjuje u sadasnjoati uvek. treba posmatrati u svetlu dugotrajnosti. Promena u .naciriu gledanja ornog'uca'va da u prividrrirn "nepravilnostirna" otkrijemo vee poznatu pravilnost, koja se pojavljuje ad samog pocetka "filogeneze" Crazvoja vrste). Otud i potreba da se udaljimo u odnosu na "najnoviju

modu". Tako ce se, na primer, i "virtuelna stvarnost" nastala u informatici, Iakse razurneti posredstvorn d ugog proc~.s~ virtu;lizaeije _U~i "derealizacije") culnog sveta, k.oji je zapoeeo grafickim simbolizaeijarna prvobitnog sli~arstva na zidovima p~Cina:.84 '~ '.

Svi se radujemo tome sto 'se n ase kulture danas rnogu m asati, sto su njihova osobenosti prenosive i sto migracije stanovnistva spajaju orio sto je do sada bilo o dvojerio. "Uz let multikulturalizrna i interkulturali-

. zn:~ ". Bvejedno, simboli~ka delatnost (jezik, religija, obi caji) ne moze tek tako odbaciti svojevrsnu et.rri c-

. ku" genealagiju, leao sto' i t.ehrricke iriovacija p~stuju pravila koja prevazilaze etrricko Coruda iste "filogenetske vrste" koriste razni narodi i bez medusobnog kontakta). Mehariicka rnernor-ija (operativni nizovi, obi caji, cb redi) isto kao i svesria memorija (ur ez arri ili pisani ostaci) porriasu da se u kolektivnoj licnoati iskristalise, potericijalno etriocerrtr-inkj, "etnieki kapital" (Ler oa-Gur an). T'a zajednicka svojstva, rra.st.al a u dugom procesu akumulacije, nazivaju se razliCitirn imenirna: nacionalnim karakterom, karakteristicnom cr torn duhom nekog naroda, ob elezjern tla, rrri r iaorn det injstva. Svi dobro poznajemo taj nehoticni i nesvesni osecaj (zvuk, prizor, mitis) zadovoljstva u pripadanju (cega post ajerno svesrii u nekom dobrovcljnorn ili prisilnom iz.gnaristvu). U tom osecaju uzivaju pesniei i romanopisci. Oni umeju danam po kaz u od kakve je neproeenjive vrednosti psihieka· r avrrot.ez a koju nam pr-uz a to bezvremeno, anonimno secanje, u nama utelovljeno ili t.acnije udahnuto posredstvom rnaternjeg jezika, "zvuenog daha n.ase misli". '

Kada bismo hteli da prfkaaerno t.elanolosko stanje n ase planete u odredenom trenutku T dobiIi bismo tabelu. usklac!enosti, a kada je ree 0 kulturi - popisrazlicitosti, Merne jedinice se svuda pokIapaju, ali ne i riaein zivota, koji se ne mozeporediti. Jer, Kinezi pasedu-

-ju kulturu koju ja, koji govorim i mislim na francu-

84 Pierre Levy, Qu"est-ce que le virtuel?, Paris, La Decouverte, 1994,

,.'

skorn. ne rriogu da razurn.ern.. Kad bisrn.o :;;e rnoj ;,rod a.k " iz Pekinga ija, Parizanin, rn.ogli svesti na na~e poznavanje ar-i trrret.ilce, pobratirn.ili. bismo. se bez .irn al o rrru.k.e , jer nasi apar-abi (elektr~cni brijaCi, .karbura:tbri, softveri) furrkciorriau ria isti riacin, nezavisno od riaseg sistem.a vrednosti .. Iz:rp.edu nas bi pos+ojalo s~o t akoreb b.roriolosko odstupanje, nastalo u.sled razliCite u:;;avr serioati nase "apreme". Dakle, ono sto nas 'd,eli i .r'azlikuje jesu kulturn.e crte (riaciri zivota i- p rebrvaliabe, kuhi rija, kalendar, sva.kodrievrri zivot; aujeverjeI ver.ovanja) i, riarocito, rras jezik. I akouloairn valikibrud u ucenje.kineskog jezika, on, S obzirom da oblikuje, miali jednog Kineza, rrierii i dalje -iz gleda nepoprav~ji:o rieob icari. Strani jeziei su prevodivi na fr ancuslci (1 por.ed velikih nedostataka u funkeionisanju· .veze} .ali gao rie. mogu zameniti: nekijezik i neka kultura su, ako ne neuskladivi, ono bar medusobno neuporedivi. Biriorn prototip/arhetip odraiava se u narastajuGoj: nap.etostiizmedu teh.niche konvergencije i etnicke divergencije.

Moz erno se radovati cinjeni.ci·da ~volutivna di.nam.ika rraz-u.sa.va postojece razlikeu kulturnom identitetu, osobenosti riaaled'a L rrase sbare, .udo.qne.na~ke, podst.icuci m.esiarije kultura i, rrar oda. Zar-ibezosecajria potraga za idealnim spojem cena/delot.vornost st.alrio ne doprinosi svodenju raznolikog ria jedriolidno (integrativno jedi.nstvo cbjekf.a," jedinstv~ sistema objekata)? Tez nju tehniekih o'bj ek.at.a da u je drru. (veorn a individualizovanu) eelinu stope r'aalicibe -, cinioc(3 SiIllondon je riazvao "konk.retizacijo~."·,a rni nazivam.o mondijalizacijorn." pretvaranje jecine ·"elektricne. cel.irie" u stand!3-rdizovanu i sfandardizujucu "digitalnu eelinu". Po sbo je zeleznickolTI i avionskorn. .mr eaom vee osiguran protok ljudi i robe, bankarskom rrrrezorn protok kapitala, teleko~:unil.cacionom i sf:l.~eli~skolTI mr ez orn protok nernateTlJalwh znakova, srike 1 zvuk.a, Zernlja postaje jedina mr eaa u kojoj je celina p:ri-. sutna u svakom od delova, n.e ka vrsta planetarnog "hiperkorteksa" (PjerLevi). Postaje moguce.:erovc:ti, ako ne u kraj istorije, one bar u nezaustavlJ1vo rusenje pol i'ticlcih i kulturnihzapreka; barijera koje cove-

,"So " '.

canstvo odvajaju od njega aarnog. Mehanizam rnreee, kao yoljna konstrukcija koja 'uvedavarumrtr asriju koherentnost, prenosi se sa ravni na ravan (nacionalnu, kontinentalnu, planetarnu, kosmicku) i dozvoljava for-ma.lrio globalno (protivnici bi rekli "totalitarno") vid'enje. Jedan jedini megasistem za jedan rnegapol.is, nesumnjivo ostvarenje sensimonovske utopije (povezati planetu da bi se oslobodili Ijudi). High-tech groznica se izigleda blizi cilju.

. U svoj toj uzavrelosti nema riiceg rieobtcnog:

ona prati svaku mcdiolosku revoluciju. To ja sarno dokaz da racionalizacija sveta ri.e umanjuje snagu iracionalnog u nama.

Pojava nekog neocekivauog 'tehrrickog sistema s vremena na vreme budi prividno usnula esb atoloaka oce'ki.vanja. "Informacijsko dr'uatvo" kao riakad zeleznice ili rnedukorrtirrerrtalrri kanali izaziva .. koliko strah tcliko i borbu protiv rijeg'a.' Ideji '0 okupljanju "velike ljudske porodice" koju zastupa sejbarlrult.ura.,' suprotstavlja se strah drugih odIcat.akliame izazvane razornom, urristavajucom irnploz'ijorn "inforTIlacione bombe". Proevatu demokratije suprotstavlja se 'blagi totalitarizam "globalnosti". Rec je 0 dva religiozna turna.cenja, belom r- i ern om, jednog istog ali dvosmislenog fenomena. Grosso modo, Arnerika zastupa 'eufor icrru, "anarhisticku" verziju, a Evropa riost.algicnu i katast.roficrru. Svaki kontinent ima sopstvenu nesvesnu r'eakciju. Tehrioloski trijurnfalizam je povezan sa samom istorijom Sjedinjenih Arner.icki'h Drzava, raja za meriadaer-e i prcduz irnace, koje su se sirile najpre horizontalno, potom, osvajanjern svemira, i vertikalno (pokr~tnost koju su nekad odr aaavalt konji, zeleznica,' automobili, avioni, a danas meduplanetarne leteliee). Beg od politilce u tehniku, i pretvaranje svih konflikata u dr-uabvu u spokojnu prevlast masiria, stalni je pokretac ave izvanredne nacionalne epopeje.

Ovde prepoznajemo isti raskorak izrnedu N 0- vag i Starog sveta kao i pri poimanju "medijuma". Arn.erika (zastavu hiper i soft tehno-utopija nosi kaliforriijski casopis Wired) velica uticaj novih tehnologija.

U sh.iceriost u suprotnorn pr avcu, (iz az'ivackim. pnedska-. zanjima kaja odr azavaju jacirru potrresa) iz azvanaMre-' zorn u zizu panovo postavlja religicizne -farrtazije ,ci::'spa~ , senju i grehu, koje opsedaju buduci E~qorado~za:'.:teliij:o~; file i rieiz'bez ni pakao za tehnofQb.e,?o$,toji{ijecliia:~~;i:ri~ ja kritika -rrovifi tiehriologija.. lCad':"pcistaViin'i::i";'p!,Ea:Kje' , rnoz erno Ii plakati pred riekirn.: PD-:-ROM':o:rii?;;;~0Karu)f , Dup'licki, Modioloske 'sveske.ohr; 3)~' di:biuli'smQ iq,}3Ja:~ bu tacku (predvidljivost prog'ramrrarrih. 'slika:,:"pror~a'cli':~ ria). Med'utrim, ,u,nekim "anatemarna~"'iZ":spi~a:;kao sto' su Francuska protiu- robota i(Bernanos)/ r.JrdzkAa:,;:?'e0. (Elil) , N'aiielo odgouornosti (Hans" Dzcmas};-]nlo'i-mdtic~f ka bornba (Virilio) , oseca se gotovo proklinj"i?-cil/~_sha=t6~: loaka zestlna. Virtuelno se ,zigose kao -z.la' kob';~,'gov6ii'se~ o vrt.oglavirn b rz.iriarna, vladaVinisimulak.rurna~;o:·:otro,:_1, virna i riaaladarna kojepr'uza digitalna .. r;i:e,stv~ricist;SD) daljirii se riazfru Molosi i Golemi kak(fruse[sve;.pre~so·~ born, .rieurnoljivi.Velfki. Br,atj,nastupajuca:'Smrt'.;~Tehrli:~ ka p ostaj e hi per boliaani , sinonim "za Zl,o ,:-GilEe:ibtrbpijU!,., Svesrrim izbegavanjern.Lstor-ijskcg ispiti~a:9Ia;hri~m.60i sti i dvosmislenosti koje ono donosi,;,un6vo'r,iili6'se,'~i'a~' odeva hri}3canska teologij a- f!ada},Zbog':Tehj:\ike'Jsa;{ve\1' 'Iikirn t) Adarn jeprognari iz .raja :riepos,~,edrtostikP6st6~ se "dobronrunerna'" priroda ,strrnoglavila u : il~_kQl)p-UI izvestacenost" posr-edovanje predmeta'.,odvaja:·\~8v'ek'8J~ od njegove su~tine.- a to je cistopostojanje.,u seb(s:a~t' mom - i to je ta izgublj~n'a'pr.vobitnostkoju:'po:~~ivEiJhi! , cenu treba povratiti. Nadr-ugorn !lOiu;:nailaiiriio"ria:,vi:':;' zionarski diakuz-s u kome se demorrsko-pr-eobraaava-u' andeosko. Iskupljenje st~ze krupnim l~oracima::a: ~ovek ce koriacno pronaCi svoju Izvor-noat, to jest svoju is'punjenost, uz "bogaeenje digrtalriirn vezarna',", koje 'vade' .. ponovnom povezivanju coveka sa sarrrirn sobomv.Dakle, za jedne, koji ce se prepoznati 'u. mraenirn'tprorccanstvima Zaka Elila, sve se rusi i prqpada - covekova osobenost se utapa u koriacnorn i rier-az.lricivorn rnraku, Za druge, koji ee svoje vi.de'nje pnepoz'nata u razgovet-, nom i lucidnom gledistu Pjera Levija, sve .ae uzdize",te.:c zi istom cilju, a ljudska vrsta nastavlja svoju odiseju ad', "zivotinjskog st.arrista do lju.dakog sveta".- da bi 'se Ico-

n.acrio pomirila sa svojom sudbinorn u miru i lj ub avi. U tim suprotatavljenirn, saz arorn.br anjerrirn i veoma sugestivnim gledist.irna, t.esko je odvojiti vr-edrros'ni od 6., rijeriicnog su da, detaljnu analizu rnogucriost.i ad skrivenog, ali utacajnog finalizma. , .

H'ig'h-t.ecb. predskazd_nj~ ~itLj/i$ak l~g7J?-~'

, "Logika". .govordo je Luis Ke~'ol;-- :;ka'zuje'~ta iz cega proizlazi." Logici evol ucije pr-edrriet a odgovaralogika eovekovog r'eagovanjaria tu evo luciju.' Te real~ci-' je, na duzi rok, pokazuju, sa riepor-ecivorn 'prepozri.a~' t.ljivoscu, one sto bisrno mogli riaz'vat.i opsnm rnestima. 'originalnosti iii stereotipima dot.ad Y{eviaenog. One "hi se mogle r asclarriti u niz "efekata"ii 'srnishr "autorna.,trizrn.a."; sto bi neki paihoanafiticar, koji 'proucava leo:" lektivno riesveano, mozd.a proturriacio kao prisilne rieu-' roze koje se 'ponavljaju' s vremena: ria 'vrerrie p'r i svakoj te'hrrickoj r'evol'uciji. '. ,":, ','J ' ,

Vee smo 'upozriali efekat : otkrica,' rrakriadrru spoznaju koja se odr aaava riajpre u .nost algiji za nama bliskim predelima u proeesu nestajanja.· U i.ator'iji medija, a to je i njerraaajedriicka tacka sa iator-ijorn riauke, pornocu aadasrijoati se r-azjasrijava 'proslost:-Covelea naviknutog na 'usrnerru tr adiciju, pz-orralazuk; pisina je poremetio isto onoliko koliko i audroviz uelria Icul t'u-: ra caveka naviknutog na starnpu. A u riasim 'ocirn a,' elcoaiatern uspostavljen stamp om -iz g'l ed.a vee kao mitsko zlatno doba, ,bajkovit 'pr edeo eiji obrisi nam izgledajusve dr aai kako nestaju na horizontu. ' ,',

Poznatje i efekat spremnosti (Zak Perio).Recje o lcasnjenju sa kojim se svaka nova generacija preno-, snih sredstava izvlaci iz kalupa prethodne, kalupa koji ie najpre prihvatila, a koji ce koriacno biti razbijen. Stampanoj knjizi je trebao bar jedan vek da se oslobodi rukopisnog oblika. Prvi zeleznicki vagorii bili su u stvari kocije postavljene na sine; prve fotografije nalik ak.a-: demskim slikama - aktovi i pejz aai. Televizijski program se riajpre errritovao iz studija radija sa-dodatlcorn kamere (a Citanje za sve, prva televizijska ernisija 0

knjizevnosti, sa izvanrednim Diroajeorn i Degr.opom, sasvirn je Iicila.ria produzeno cavrljanje na radiju).·Isto talw, roonitori riaaih r'acuriar-a su u pocetlcu podrazavali izgled staropane strane (darias je pre obratno). Efekti takvog "ostavljanja otiska" riasir-oko au poznati. .' '

Zadrzimo se sada na cas na "efektu porname".

Izmeoti bajkovitih nada polaganih u st ampa.riju. u doba prosvetiteljstva i danasnjlh utopija izazvanih unutu-' -orri postoji ocigledan akl.ad. Za Kondorsea, pronalazak i§tamparije najavljuje "osmo doba covecanstva"; starnparija je trebalo da z:anavek ukloni fanatiz·i:un., jer seu njenoin okrilju nalazila razumna i t:tansparent~a)jud~ ska individua Cusput ce, kao arb.aican, biti p0ID;sten, 1 pojam intelekt-q.alne svojine u kor ist slobodnog .raspolaganja tekstovima koji sami upravljaju sopatverrorn sudbinom i rn.o g'u se beskrajno menjati u SVOID kretanju iz jedne zernlje u drugu). Zato ce se i. rep);lblika, kao rnoralna nadoknada za vredne Gutenbergovel. ucenike, po rijihovorn rrrisljenju, pro sir-rti na celu plariebu, rioseria nezaustavljivim poletom stainpe, koja ee sporitano osloboditi svest lj udi .. Franeuska ce izvoziti recni:ke, .krijige i pamflete u ostatak .Evrope, a. "stampa ce prodreti k.roz sva vrata kroz koja istina treba cia pr.ode". Kondorse je 'zvao "Atlantidom" taj buduCi, novi kontinent sacirijeri od ljudi tipografije, koji su se, posredstvorn' stainpane miali, posvetilijavn'osti. Danasnji utopisti n.a obalama Pacifika ne ocelcuju rrisba rrianje ' od "treceg t.alaaa" "digitalnog", eak i "simbiotskogcovek.a" i "Internet generacije". Kazu riam da ce infermaeione magistrale sutra doriebi slobodu i rrajrnr'acrrijim dclovim.a prem.rezene planete. Dva veka posle onih koji su verovali u "tiporepubliku'~, sledbenici ."tehnodemolu:'atije" Atlantidu ZOVll new-age. Medutlm, rriozda i ti rie'kade.snji i ovi dariasnji milenaristi odbijaju da vide buducnost zbog svoje kumulativne vizije vrem.erra lcao z arn.errljive kategorije u kojoj buducnost br ise prosiost, a istina je da preobrazena pr-os'lcat ozivlja-

va u b uducrioet.i. . ,

Nasi vrli lekari su negde oko 1840. godine u.po-

zoravali putnike na zeleznici da coveJ;!l?-E? moz~izdrza-

ti brzine vace od 40 km/h, a da pri tom ne stavi glavu u torbu. Jedan savrerneni misliJae tvrdi da Ijudskom telu preti opasnost ad nestajanja 'u sajber prostoru ida se inforrnaticka interaktivnost moze uporediti sa radioaktiv;noscu. Ta negativna predskazanja rrece utieati ria stay veCine Iju di 0 dobrim vestima koje nosi vetar iz Amerike. Ta strujanja preovladuju nad evropskim kao i "integristi" nad "apokalipticarima" > a sajberkul~ turB: napred~e prisvajajuCi pre caroliju milenijuma .riego Apokahpse. Zasto treba biti oprezan u vezi sa rt-torn najavom "novog coveka'~? Pre svega, setiirno se da je covek informatike po svojoj prirodi sklon da prece.rijuje domete informaticke tehnologije. Ree je 0 profesionalnom i diot.iarrru rc svojstvenom svimakoji ;~ bave apstrakcijama, modelima i simbolima i koji im se rnoz e oprostiti. VeCina obucara smatra da covek hoda zbog svojih cipela, pravnici su ubedeni da je pravo alfa i omega dr'us'tvenog razvoja, a ani koji rukuju znaeima misle da se na protoku zriakova temelji covecanstvo. Svaka profesija je egoiaticna i stvara sopstvene sudove za koje veruje da su ad .zivotne vaz nos'ti. Nema za"t?v rriceg neobicno~. u tome sto prvaci u inteligenciji UIDJ.SDaJu da r-evo.lucije rrapodr ucju inteligencije neposredno upravljaju revolucijama na polju vlasti socijalne psihologije, z ajedrrickog zivota, neutralisu6i strukturalne konstantejavnog zivota (teritorijalnu zatvore-' nost, hijerarhiju, agresivnost itd.). Ne postoji stotinu rraci.n a da se stvori dr ustvo, a najinteligentniji medu njima nisu ipso facto i najdelotvorrriji. Nije sigurno da riaucna zajednica, ls.ao primer inteligentnog kolektiva, maze nametnuti, pa cak ni prodloaitt, da se u politickom zivotu usvoje njena pravila igr e. Kad bi obicaji i p orrasarije ddava odgovarali njihovim veoma usavrSenirn masiriama, varvarstvo u rnedunarodnim odriosima (i drugde) ostalo bi sarno daleka uspomena. Inferm aticka era je promenila or uzje i nacin na koji se vode r atovi, ali zbog toga nisu nestala ni neprijateljstva ill sarni ratovi.

. Zabirn, iz logike koju nudi sam predmet ne rnoze se predvideti kako ce seon u.pobrebljavat.i. Self-me-

1232

diji (Internet) ne garantuju selffulfillment ·.(s:arno-

o stvarivanj e) , ni .neposredna povezanost neposrednu dernokratiju .. Takve reklarnne ekstrapolacije .zasnivaju se na spoju "skautskog" mciralisanja Cpornirenje ruedu ljudima, ljubav, savezrristvo, rrrir u svetu) i solcarrtriog . determinizma (zeleznica, satelit, Internet). "Prestigniw mo zivot / Prestignimo jutro ... " N e bismosrneli da: uklanjarno posrednike potrebne nekom medijumu -da. bi se oslobodile njegove rnogucnosfi. Di daneko od nasih oruda pr etvararno u fetis, prrpisujuci rmr, k.ao nekom carolijorn, uslove furikcioriisanja, koji se rialazeizvan niega sarnog, ali od kojih zavisi rijegova -delotvornost. Citaoei ne postoje zato sto postoje lrnjige, niti lice-'lli ljudi z.a.to sto postoje biblioteke. Sarna Cinjenica.daje·, neki tekst rrumer'icki obraden ne sriadi i da ce aarnirn.' njegovim postojanjem riaMrezi cit.av svet - i rielciNepalac, Kinez i li pripadnik plemena Barrtu - odrnah sse-. sti pred svoj racuriar da bi procitao Sekspira ria erigle-: skorn. Kao i nekada starnparija u odnosu na javnost, i, o slobodilacki net-working pretpostavlja odrecteno stanje u ekonomiji,skole, prihode, dokolicu, zanimanje, ukratko svojevrsni arrtropoloski prag (za sve -ispodLog. pr aga udobna broadcastsxsreze: pr uz a riajveci mir).· .:

. Bilo bi podjednako smelo, a takvo pojedriostavlji-.

vanje proisfice iz prethodnog, pretpostavljati da .n·eki 'sistem, koji se smatra uzrokom odredenih pojava, imajed-·

. riozraacne ijednostrane posledice, da bi se ~a kraju ctkr'i-.

Ia njihova viaez'nacriost i protivrecnost. Starnparija je ucvratila jeaicke i nacionalne podele, ali i uscanovila trniverzalnu "republiku" krijizevnoati i znanja. Ona je, dakle, bila orude i sektastva i tolerancije. Telekomunik.acije olalcsavaju pristup informacijama i povecavajunejednakost u znanju. One izvrdavaju centralizovanoj cenzuri, ali i pogoduju selctaskorn zatvaranju. Posr'edatvorn telekomunikaeija potpomaze se trgovina pornografijom i prornovisu riepozeljne ideje, ali i derookratska kontrakultura, kao i forurni za diskus:i.je. I taka dalje. Banalno, ali imudro podsecanje: prerna svakorn "revoludonarnom" medijumu treba se postaviti ezopovski kao prerna

najgorem i najboljem rnogucern izurnu. .

Elektricitet, atorn; bit: prelomni 'heuuci u nizu koji uvek pr-uzaju i manje i vise od on.ogZerrru se nadaju ani .koji ih velijiaju i li unizavaju; to "vise i manje'" redovno izneverava njihova oceltivanja (inovacije tr e-. ba u.z.e'ti za pzbiljno, ali .rre.i od njih praviti"drarnu"); Oni koji veruju u Progres i ocekuju .da prelaskorn jednog praga u tehno1ogiji iz mraka odrn a.h izadu na svet.Io, nesv:esl}-o prihvataju mehanisticku uzrocno-posledicrru vezu i iriace cikficrru buducriost pretvaraju u Iinearrii niz. Ovi fut.urol.ozt sa slabim ose6ajem za istoriju zanernaruju paradoksa,lnost. i salji vQst"nap:redovanja" Icoje seria drugaj str'ani stalno v,raca prosiost( Najz ad i n arodito, trenutno rno derm.a t~hnovizija op-: stajezahvaljujuci prikrivenom br.kanju razli.C~tih vfdo-. va atvar nost.i, pa talco neponou.ljiuost karakteristicnu za tehriiiiho ureme, ko~e se nikada rie.vr-aca (peale, trak-. tora.ne mozerno se vratiti plugu, ni.posle.r-acunara racunaljkama),' pr enosi ria psihicko i politicko :vreme. Kao kad bi se odnosi .meau Ijudirna, zasnivali na istirn zakonirna srrienjivanja k ao odnosi izmedli ljudii stva~ ri (il.i covekovog tela kaq stvari.. gde medicina, .n a primer, stalno n,apreduje, oriol'iko . koliko svoj pr edmef moz.e shvatitikao takay). ~ao kad bi se pragmaticnost o nog sto se ne rnoz e prograrnirati. mogla preneti na .n.aucrio i tehillcko prograrniranje. .Kao kad bi.mogio da postoji neko stanje "tehnicke" neravnoteze Icoje ne bi bilo pr aceno povr-ackcm kor erxirna u "kulturi "? ..

'I'ako da, da b isrno otkrili'manje z10, n.e smerno se ugledati, "futurologe". Na, svaki .po klid ."moderno,. rnoder no!" potrazicemo pre raest;o zabor avljerio i Iz ari-. dalo, pa orida nest;o superrnoderno sto bi ga mogIo p ovratiti u zivot (i prorneniti, jer se st ano nikada ne vraca nepromenjeno). To od mediologa, kao coveka rra raskr-scu, n ece stvoriti mudraca, ali ce ga bar ucirnti trezvenijim, blizirn aredirii nego .krajnostima. Sa esteti~k~ i. socijalne t~cke gledista, to nije bas zahvalan po- 10zaJ, j er obavezujeria "zlatnu sredinu" daleko od dij abo li crie jeze i zanosa "tehnozofa". Pos~atrac se sm esta desno od optimistickog zarmsa (rna haj'te molim vas, riece to biti bas takav prevrat, ne vicite odmah

235]

.'1 •

du, na "sekundarnu kompenzaciju", ReCi cerno onda

, da razlicitim kulturnimm prostorima (budiatickorn, mualirnariakom, Icatoli.ckom) odgovaraju razliCiti'stadi-:jurni t.ehrrickog razvitka, sa teznjo;rn da se, pre ili kasnije, stope j edari u dr ugiI riadokriade svoje lcasnjenje u odriosu ria avangardu (ponekad se kao prrmer z a to navodi.- arner'icki multikulturalizaITl iIi kompanija

'IBM). U toj viziji najveCi deo cete pol az.iza izyidnicom na put kaglobalnom soping ceniru., a za njima, ce slediti i njihovi peoliberalni par'njacidz 'bivaeg Saveza socijaliaticlcih republika sveta. Ll.ovoj utopiji se ne obazire ria rreobicrio ozivljavanje folklora u,postmodernoITl dobu kao i povratak teritorijalnosti.iz 'ranijih polccljenja 'Cregioni, zemlje, gr'adovi) kao posledica teznje za ukidanjem teritorija Ili da se izrazimo slikovito, povratak serijatsk;og z akoria .uz pornoc kompjutera, Boga dovedenog cipom, God and chips.

Razapetost pot.resaca svih zernalja izmedu njihave Iicne karte i kreditne kartice moze se tumaciti,i dr ugacije: Roze Bastid to naziva "nacelqm raspo lucenosti". Ono pokazuje kakonelci Brazilac africkog .porekla moze bezbr'iano biti istovrerneno vatreni ,poklonik nekog s'taroafr'ickog kulta i cinovnik koji savrserio odgovara zah.bavirn a instrumentalne racionalnosti.' Zar se ta podvojeriost'; nastala akulturaeijom "periferije", ne nalazi i kod high-tech elite koja ne pripada Trecern svetu? Podvojenost Iicnost.i je one sto Brazilcu, Inclijeu iIi Irancu omogucava da "naplat~" taj "skok" urrapred, da uziva u svom primamljivom udelu u ria,pretku, uklapajuci zivotni standard sa rraciriorn zivota. Kad.rra suprotnoj strani vidimo uzlet new-age kultova, orijentalne mistike, sektasko zatvaranje "vernika" iz Silikonske doline, izgleda da profil "pomesanih Iicriosti" ne odgovara sarno onima koji su telc nedavno "akulturisani". Kr oz uniformisano r ad nicko odelo postmodernog coveka sve se vise vide ostaci arlelcinske odez de raznih kul.tur a. Ili da odemo JOB dalje. Kao da svakom "skoku unapred", kad je ree 0 tiehrrlckoj opremljenosti, odgovara "skok unazad" u mentalitetu. Hipotezu 0 retrogradnom progresu moz emo u sali zva-

"pobeda!") i dasno od pesimistiekog crnila <;n,,:, nije to tako strasno, pa nije kraj sveta). Ida se n.aaalirno m.a- 10: pristalici kritich:e ruedio.logije sasvim o dgovara ria-. ziv arheomodernista", baroknioksirnoron pnlagoden isto~ takvom dobu. Pr-ob.lernat.icrra je aarno s:pona te dye reCi, izgleda iracionalna. Kako je opravdc~.tl?

Efekat dzog~ng

Ne tako davno Ijudi su' pod"gl,obalizacijd~~' podrazumevali stvaranje jedriog sveta 'z~jeq~ek~i5:'~?sve stanovnike, brizljivo ozicene i vez,?-ni~ Vl,S?k:e, pro.-:vodljivosbi .premrezene pl anet.e. Kao da se. a nJ,oJ odl1J.Civalo samo na osnovu "tehliickog" rasu(tlva,:r:J,~: ~tvl?l-, ranje One worlda naredili su inzenjeri. Mecl~.tartI., ~a?- " bi darvinisticka dinamika inovaeija (i~bor na~lsp~:':"t.lV:-; jeg eliminaeijom hajn,:us_pe~nijeg) bila: ultu-r;'a, ratio istorijslrih promena, vee bl bllo u ~oku ~tvaranJe:.:VV~rld Corrrpa.ny ili Sjedinjenih zemaljskih drzava - a"lZ~~e.da da nije bas tako. U tom nadolaaecem ?-ob~ brave new worlda, osucienog na riejasrie graruce, bilo 'bi, ~akl~,,~esta:(to jest, oaza otpora z a jedrre i tr;na.'u ~~u. z':". d::uge) sarrio z a nekoliko subvencionisan:h .1nd~J;;mStDh. re~ zervata, turistickih, mesta u unutrasnJostI; 1 ~kul~ll~l lepo urecienih .rrruz eja posvecenih eovel~~,l' nJegovo~ okr-uzenju. Zar nije i sam Leroa-Guran JOs 196~:, godine n ajavi o "prevazicienost etnicke ~~r.uk:~urael~e gr;;~ :ee" i pojavu neke "pl8;-netarne. ~tmc~~e mcgagrupe .. Cinjenice, z a sada, ne i.d.u u pnlog nJego~~'f.t~,~p.JC:~ rna. Toliko ° ,navodnom "uraganu nerazluclvostI . kOJ1: hi odneo sve pred soborn. Planeta spojena tehnlko:m. nije se i ujedinila duhom, a jedinstveni ~vet predmeta u pokretu nije stvorio i jedinstvenog subJekta u pokretu. Uprkos predvidanjima, odgovor na ubr~~.? .ekorrorrials;o i tehnieko ujedinjavanje, karaktenstlcna za moderrio doba, jeste zestoka politicka i kulturna bal-

kanizac:ija sveta. . .. ~' ~ " "

S ohzirom na to da "matenJa +rci brze od duJ.:~.

(Fransoa Dagonje), taj raskorak se moze pro~~maclt1 k.ao rierauriom.ern.ost , svedena, s'licrio folhloru iIi nasle-

ti i "efektom dz cgiriga". Pocet.korn xx velca, iz,vesni vizionari su p'r-ed.vid al i da ce rieu.mere'no : korfscenje automobila stanavnika gr adova dovestido atr ofije-donjih udova, jer ce se mot.or-izovarri dvorioaac odvikrnrti ad hodanja. Sta se ad t.adadeailo? Otkad su pr-est.ali da hodaju, stanovnici gradova su poceli da tree. I to fana-' tierro. Po parkoyirna, u sali, na pokretnoj traci .. ' :.-" '

Navedimo nekoliko 'primera te "arhaizujuce',

modernizacije". .

Sve veci uticaj direktnih, live prenasa podst.ice rreverovatnu zed za ofkr ivanjem-maeleda. "Fariaiiicrioj pota-az.i za novinarna kao burnerang 'se vraca pravo "retro" Iudi.lo.: Na Zapadu: iznernoglost usled tolikih lcornerrroi-acija, stogod.isnjica, pedesetogodisnjica i dr'ugih jubileja, podizanje skupih biblioteka kao totema identiteta, gomilanje spomen-mesta, moda geriealogija . i biografija (vel ikaria), prevlast "kulturne istorije" nad drustveno-ekonomskom istorijom, preteranci investiranje u rnuzeje, .reatauracije i zast.itu ·sporrtenika.;· povratak dijalekata, mada starinskih greda ria ~avan:i'ci' i krusnih p eci itd. Svuda arb.aicni motfvi.t Muz ikoloz.i se dive "tajanstvenoj silovitosti srednjovekovne 'muz ike" ria diskovirna i koncertima. Urnorna od baroknag r epertoara (Gluk, Vivaldi, Ramo), p ub'lfka o dusevljerio odlazi nakoncerte grego'rijanskog pevanja i crkveriog vijieglasja Kristobala de Moralesa i Gijoma de Masua (podst.icuci ponovno izdanje nestalih pevacazra korn- ' pak.t-diakovirna). Digitalne t.eb.n.ike oziv1javaju jedrrostavan, (Slst, sjajan cisterijanski zvu.k, a atonalna i rieotonalna dela ("muzika za opustanje ") pr-ihlizavaju se novom videnju srednjovekovne muzike. Taj "n~vi prirnitaviz am." je adraz prelaska spontanog secanja na primenjl:mo, r-aspar-cano, dekontekstualizovano secanje, previae svesno i previse vestorekonstruisano.

"Novi zar" se pred riasim ocirn.a vr-aca i u geopolrtiku: Porast etrrickih podela (isticanje st.ar-oaedelustva, nacionalizmi i separatizmi) kao i jacarije verskog fundamentalizma (islamskog, ali i hriscariskog, jevrejskog, b u di atriclcog, pravoslavnog itd.): savremena stvarnost n.arn nepobitno dokazuje da vi sak masiriarie

odgovar a uvek rrianjku "predrasuda" Cobrnuto nije dokazano). Odabrana nacija moze porio vo postati i etrricka, a gradaristvo se poriovo rncze pretvoriti u srodstvo. Pa zar nisu u mnogim dernokr atelcirn dr usuvirnaIrrojne etnicke partij e sada zarnerrile nekad preovladavajuce Iaicke ~upacije (Izrael, Indija, Turska)? M'eltirigpot posusta]e, klasne razlike se .urriarijuju , a povecavaju razlike u poreklu.

, P1aneta-grad nije zaJog kosmopolitizma. Da Ii , fizieka urbanizacija vodi duhovnoj ,;ruralizaciji "? Godine 1900. svaki deseti stanovnik planete ziveo je u gradu, danas to cini svaki dr'ugi. U a;rapskomusliman-

. skorn svetu, broj gradana se u jednam veku povecao pedeset puta, isto se desila i aa-i.al arriakfrn furidarnerit al.istiirn a. Rec jeo urbanorn talasu (ne seoskorn), learaktertstfcnorn za periferiju i sirotinjska naselja vise nego za tradicionalna istorijska sr-ediat.a. .Ori je- z ahvatia uglavnom nove stanovnike gradova, dezorijentisane i vezane za selo (strrucnjaci 'fundamentalisti do1aze sa prtrodnjackih i t.ehrriclcih fakulteta,.a .ne .h urnariist.ickfh). U oblastirna koje po .tradiciji'strukturise vera, ~undarnentaliza:m se pojavljuje kao .kul+ura. onih koje

. Je moderno doba Iistlo ku1turnog identiteta, kao povratak zemlji kaju su izgubili.U bilo lcoj oj, furidarnentalis.~iekoj .s~ruji. qe-::rejskoj, hrtscanskoj ili ialamskoj), rnesijanaki zar 111 zed za pravoverjem zahvata prvo imigrante, doseljenike i tek prispele stanovnike. Izgleda da nam Istcirija zaistajednom rukom uzima ono st o riarn dr'ugorn daje, negde otvara, negde z at.var-a, Na kraju .krajeva, kakavbi to hie "dijalog medu kulturarna" kad menu njima ne bi postojao minimum raz1ika? Onda ne bi bilo r eci ' 0 razmeni, vee rnouologu .riepo~uetnos!i i atoriiji. I Levi-Stros je govorio da z~ 'uapesno odrz avanja odnosa sa drugim, potpuna asimilacija

ne bi bila uputna. , .

U er-i vir-tu.elrioati, mnogo se govori o i kr aju: kraju (Iicriog i stvarnog) tela (body is obsolete, kaze j edan ,,~n~o::na1!icar u,u:netno~ti "); kraju (realnog) pro-

stora 1 fiz.ickog Icr-et.arija; kr aju ?naternjeg jezika u b ez-

lien om mon.dijali amu (Malduanov global village);

hraju citanja (iako se u stvari menja odnos prema pisrnu i nosiocima pisma). Svako ad tih z astr-as'iijucih predvitianja, hi m oglo biti doprrnjerri najavom.re~esanse. I to ne sarno 'zato sto u iskustvu iste osobe mcigu' postojati visestruko vreme i p rost or; veci sto se u .5va:koj novoj ravni r eal nosbi, koja se t.ehrridkirn napretk.orn dodaje vee postojeCim,ponovo vrednuju sbar i,

prethodni riivoi. , .

Tela. Vir tuefizovano kloniranjem, r asparcano transplantacijarna, 'urn.ecirna rprotez ama, ozivljeno uz .pomoe biotehnologije, dopingovano uz pornoc iridustrijske biohemije, d et er it.or'ija.liz.o'varro mobilnim teIefonima i vicieoforiirn a, nikada nije bilo predmet tolike p az.nje. Body-building, dijebe, plasbicna hirurgija, svakakvi sportovi, egzibicionizarn zdravlja i lepote ... Teh-. rii cka sredstva kojima se ukida prisustvo tela d ovode do kulture superuzdizanja Iicriog tela. A sajberinformatika ponovo riagl asava celovitost tela,. ot.elo'vljerio, eksperimentalno, zivo "prisustvo ria daJjinu"· u dubi-

nama virtuelnosti. . .

Prostor . Ub rz avanje kornunikacija:. rie ·sairio:sto nasnije li8ilo fiz ickog kretanja, vee je i povecaldupotrebu -pr evozrrih sredstava 'Csto se viset.eleforrir-a; vise se i putuje). Pa i pak., ako 'ae pr-ik acirno na server, kontinente rnoz emo prelaziti i kod kuce, -Davbi riegdaatigao surfer na Internetu ne mora ni da odlazi od kuce, S obzirorn na to da za rij agov pogled nerna gr arrica, ocekivala bi se izveanairier-trioat .. Da Ii je talco? Kao sto elektronsko repr od'ukovanje dokurnerrata nije ukinu- 10, vee povecaloprrrroanju papira, t.ako su i telekornu-. nikacije doprinele p'retrvar anju' turizma u vcdecu svetsku industriju. I obratno, sto su v ede udaljenosti koje prelaze nasa prevozna sredstva, to blizina postaje vaznija. Pornocu autoputeva ljudi se vr-acaju, stazarna za set.nju , Cavekov hod je stvorio njegovu teritoriju, konj naciju, §l.utornobil kontinente, avion planetu Zernlju, a l arrsi.rrra rampa svernir. Stvarni prostor se oblikuje pokretom, jer kao i vrerne predstavlja tehnicku,evolutivnu kategoriju. Metiutim, s gledist.a kulture, nova sredstva ne obezvretiuju teritoriju vee jecine JOB prirna-

rnJjivijom. Nasa dela gube svoju proz aicnost da bi se posre.dstvorn mit.a i ernocija pretvorila u oslonce naseg Identlteta. Svemlrska raketa nam. je vratila teritor~ju. N a ekranu gledarno vrernensku prognazu za ceo svet a zbijamo se u svoja gnezda. Industrijska teznja za ve~ Iiciriorn je izazvala tvrdnju small is beautiful, a teretni avian zeJju da se "zivi i radi na radnoj grudi".

Maternjijezik. Uriapr'edenje engleskog jezika u lingua franca na planeti najavJjivalo je ,jezikoubistvo ",: Mectutirn, Internet doprinosi ocuvanju "perifernih" jezika, a opsteprihvaeeni engleslci budi jezicki identitet podrectenih. Ideal 0 jednoobraznim menadzerima i general american u uputstvima za upotrebu, nazivirna firmi i riaucnirn casopieima u kontranapadu ozivljavaju orfejski zanos i borbenost dijalekata. 60- vek bi ocakivao da se u aarnoj Evropi, gde postoji sezdeset zivih i tesno isprepletanihjezika, ti lokalni idiomi pretvore u mr tve jezike, rezervisane za uzvisenu knjizevnu upotrebu iIi svedene na manje,:,vise sirotinjske dijalekte. Me tiutirn , bira se rnaternji jezik,·ili bar ono sto se zove maternjim (ako se njirne vee ne govori). Svedoci srno preporoda hebrejskog· i klasicnog ar apskog jezika. I riesto 'blize, preporoda katalonskog baskijskog, korzikanskog, bretonskog, velakog, fla~ manskog, oksitanskog i s1. U Francuskoj se calc predlaze institucionalizacija regionalnih jezika.

. N ecerno vise nabrajati pokazatelje i sirnptorne.

Urnesj;o toga cerno pokusati da qtkrijemo razlog toj pojavi. Cini se da "mondijalizacija" objekata i znakova ima i svoje nalicje u povratku "plemenskaj organizaciji" subjekata i sistema vrednosti. Stara saveariiatva se obnavljaju na nadmetanju autoh+onoscu, a udarac se uavraca sarnom sredistu"postindustrijskog" dr-ustrva. T'ehriicki air'orn asrio olcruzenje velica zahteve z a multikulturalnoscu, au najbogatijim zemljarna Zapada, u kojima su gradovi, partije, veroispovesti, televizijski kanali, narnestaj,kuee i prodavnice, ukus i miris najraznolikiji (i najmanje odretieni) rrajvijie se oseca i vrednuje ethnic i gender-gaps (political correctness). Ozivljavanje seeanja koja pripadaju proslosti i to u je-

ku modernizacije, zivotnast etrrickog rracel a koja ima neceg pogr ebriog u sebi, znakje mazda uz.hur karioati u riesvesrioj "mu~rosti t.ela"; svojevrsne patologije n~~~ malnog. Covek pomagala irn a podjedrraku potrebu (lIZ istih r az.loga) za zelenilom i pr ecirna, vevericama ~ p ticama na trgoviina, kao i za "zaboravljenim" ritualirna· i mitovima. Kad se "pretera" doza i prede odreden prag . dehumanizovanosti i "odrociavanja" od prirode, t.ehrii-' ka remeti sklad medu supercivilizovanim organizmirna (u rrasirn "rurbanim" rraseljirna) , a njene ·zrtvena vest.acki nacin sebi docar-avaju tradiciju, p ejz az eak i dozivljaj nepatvorene prirode - lcao ·sto je CD -pevacice Gaje sa digitalno urrriksovariirn zvucima grmljavine, plime i galebova. Kao sto je tehnieki previae opr ernljenim sisarima potreban minimum divljine iz pr irude, talco j e kosrnickoj integraciji potreban mirrimurnet.nic-: ke posebnosti. Medurim, to prorial.az enje urrutr-asnje r-avriobeze se kod jedinki r et'ko odvija lagano i rieb'rojeni okviri kojima pripadamo (napr'imer, Baskijac, Spanac, Evropljanin, Zapadnjak i riajz ad covek) mozda se i ne ulclapaju tako racionalno kako bi to zeleo da rrarn predstavi ideal federalizma.

U psihoanalizi se pod pojmom "metapsihol.ogije" podrazumeva· izvestan broj neproverljivih riacela pornocu kojih se u.opet.avaju iskustvene·· cinj enice (princip zadovoljstva, rragori ka smrti i sl.). I dalje se zna sta je st.a, ali sada postoje i Ialcsi, udobniji n aci.ni opisivanja i lcl asifi'kacije. Zamislimo sad da neld metamediolog poz.eli malo bolje da prouCi "ekonomske" pretpostavlce ruuielo: stalnosti. U strahu ad rnog'ucrroati da se potpuno otudi od sveta, ako se zatvori u svoj etnokosmos, i opasnosti da se u tom svetu utopi, ako prihvati tehnokosmos, razapet izmedu svoje intime (svag prastora, navika i obicaja) i spoljasrijostri (globalni Icapital rnasiria), svaki drustveni univerzum u nastajanju ce upotrebiti neku vrstu instinktivnog terrnostata da bi neravnotezu izazvanu rn.ajiirrarn a ispravia adgovar ajucorn kulturnom reafirmacijom. Taka ce svako grubo u.mrio aavarije "einilaca napretka i ujedriacavanja'' izazvati stvaranje podjednakag broja "c.inilaca nazado-

. vanjai r,:-s~a.:r:cav,,:nja:'85. Tako ce, uz ·skokove i preki-· d.e, I?~kusa~e 1.greske, ponova bitLustanovljeni.ko'lek_ t.ivru iderrtiteti u vrtlogu mondijalizacije. Sada vidimo z asto se "arhaicnost" mozeposmatrati kaa ries'to sto ce se tek vrat.iti, a ne riesto sto se vee des.ilo . dakle nesto sto je pied nama upr-avo zato sta je iza rras .. , .:,:

.Ma sta mislili 0 o virn spekulativnim· zakljuccirna, slozi~e~o se. ~a aka je zivot.proces.beskonacnog uspostavlJanJa razlika, ondaje i borba za.,jkulturnu izuz etriosr," de? ~og "ziv.~tno~ nacela", instinktivni otpor sx:nrtonosnoJ 1 en~roplJskOJ homogenizaciji: Za nastajanje ogrumricg broja zivotinjskih i biljnih vrsta u biosfer~ "?ilo je potrebno nekaliko stotina :miliona godina. (?blIJe kultura u: noosfer.i.postignutoje za nekoliko hi- 1.J.~da godi:r:,a. Oba p~?c~sa su se odvijala u nizu operacija sel ekcija, rnut acija 1 rek9ustru.k.cija, a danas sesuocavaju Sa ~,:,e ~rzim a d"?-miranj ern. Ako javno .mnjenje u tzv. raavtjemm zemljama darias caeca potrebu da spr eci u:r:is~avanjr: .biljnih i zivotinj·skih vrsta, te', "genetske blbllOteke ZlVog sveta", ne moze ni dozvoliti da se tek tako 'ugasi covekovo secanje kOje je u.svetskom "?asleau ~liceno kako u sagrad;enim sppmenicim:a taka 1 u obzedima, pesrnam a, pa cakj mestima sa netaknut~~ pr.irodcrn. Z~ nea·mericki film, knjizevnosti n.ajeZlClrrl,: raanjrna ill nve1_ti zanati n.e zaslu~ujupodjedna_. ku paznju 1 mere zasbte kao male fake iIi plavi kitovi? S obzdr om na zriacaj koji se danas pridaje raznovrsna:" sti biljno?" i. zivotinjskag sveta, .rre bi bila Iogicno da se t akva paz nja obr ada aarn.o na zive organizme .: Kalcvim c.udom bi bilo moguce ljudsko secarija, m astru 1. svest . otrgnuti od uzasa zagadivanja,.industrijske posastt iIi p'ust.oai koju ostavlja potraga za trenutnom zaradom? ~ar prikazivanje _ dornacih. filmova u bioskopima, za

] edn~g urba~lOg cov~ka, suocenog. sa. umnoza vanj em mul tipleks bicskopa I sve vedirn brojem distribuisanih fi.lrn ova, nije pravi riacin da "odrzava svaj vrt"? Tako

85 U - de· . .

. nasem ra ~ ritique de La raison politique, Paris,

Galhmard, 1981, n al az i S8 detaljniji opis ovog mehanizma kao "nacela stalnosti" .

. . '~

sto . ce z a.st.i ti.ti raznolikost audiqvizuelnog pejz az a? I ornoguCiti pr'egr st uspomena svojim trnucirna. Tim bolje aka m.edio.loz i rrrog'u ru.hr z atri pojavu ekcilogije,duha, kao nauke 0 odnosima duha i te hrridkog okr'uaenja. Ova: potraga postaje neodlozriija sto ie nasa urnrtr'asnja r avnoteza ugrozenija tehnoloskom p ornarnorn. Vise" riije. rn.og'u.ce osrrrisljavat.i, organizovati iIi z ast.it.it.i prvo, bez istovrernenog poznavanja, rradglerlanja i pr ed'upr e'di-: vanja onog drugog.