OVEK U VISOKOM DVORCU

1.
Nedelju dana je gospodin Robert ildan zabrinuto motrio na po tu. Ali dragocena po ilj
ka iz dr ave Roki Mauntins nije stigla. Kada u petak ujutru otvori radnju i na pod
u pored proreza sandueta za po tu vide samo pisma, pomisli, naljutie mi se mu terija.
Po to je iz automata na zidu nalio sebi olju instant aja za pet centi, uze metlu i p
oe da isti; uskoro je prednji deo Amerikih umetnikih rukotvorina Inc. bio spreman za
radni dan, sve ucakljeno kao novo, sa registar kasom punom sitnine, vazom sa sv
e im nevenima, i radiom koji je muzikom davao atmosferu. Napolju su poslovni ljudi
urili ulicom Montgomeri na putu u svoje kancelarije. U daljini; proe iara i ildan za
stade posmatrajui je sa zadovoljstvom. ene u svojim dugim svilenim haljinama razni
h boja... i njih je posmatrao. Onda zazvoni telefon. On se okrete da digne slu ali
cu.
"Da", ree poznat glas na njegov odziv. ildan se presee. "Ovde gospodin Tagomi. Je l
i moj poster od regrutacije iz Graanskog rata ve stigao, gospodine? Molim vas seti
te se; obeali ste ga negde pro le nedelje." Sitniav rezak glas, jedva utiv, tek u gra
nicama pristojnog. "Zar vam nisam dao kaparu, ser, gospodine ildane, sa tim uslov
om? To treba da bude poklon, razumete. Objasnio sam. Re je o klijentu."
"Iscrpno traganje", zapoe ildan, "koje sam preduzeo o svom tro ku, gospodine Tagomi,
milostivi gospodine, u vezi sa obeanim paketom, koji kao to shvatate potie izvan o
vog regiona i zato je..."
Ali gospodin Tagomi upade u re, "Znai nije stigao."
"Ne, gospodine Tagomi, ljubazni gospodine."
Ledeno utanje.
"Ne mogu ekati vi e", ree Tagomi.
"Ne, gospodine." ildan se natmureno zagleda kroz izlog u sjajan topao dan i poslo
vne zgrade San Franciska. "Onda ne to drugo. ta preporuujete, gospodine ildan?"
Tagomi je namerno izgovorio ime sa pogre nim naglaskom; uvreda od koje ildanu jurnu
krv u glavu. Grozno srozavanje njihovog polo aja. Te nje i strepnje i muke Roberta i
ldana izbi e na povr inu, preplavi e ga, zavezav i mu jezik. Mucao je, dok mu se ruka le
pila za slu alicu. Vazduh u radnji je mirisao na neven; muzika je i dalje svirala,
ali se on oseao kao da pada u neko daleko more.
"Pa..." uspe da promuca. "Mutilicu za puter. Ma inu za pravljenje sladoleda negde
iz 1900." Razum mu je odbijao da misli. Samo kad zaboravi na to; samo kada pravi b
udalu od sebe. Imao je trideset osam godina i seao se predratnih dana, drugih vre
mena. Franklina D. Ruzvelta i Svetskog sajma; prea njeg boljeg sveta. "Da li bih mo
gao da donesem razne po eljne predmete tamo gde radite?" promrmlja.
Zakazali su za dva sata. Morau da zatvorim radnju, pomisli spu tajui slu alicu. Nema d
ruge. Moram da uvam dobru volju ovakvih mu terija; posao zavisi od njih.
Stojei nesigurno na nogama, pojmi da je neko - jedan par - u ao u radnju. Mladi i de
vojka, oboje zgodni, dobro obueni. Idealni. On se smiri i poe ka njima profesional
no, lagano, sme ei se. Oni su se sagli da razgledaju izlo ene stvari i podigli su jed
nu divnu pepeljaru. U braku su, pogodi on. Stanuju tamo u gradu Vainding Mists,
u novim ekskluzivnim stanovima na Skajlajnu, koji gledaju na Belmont.
"Dobar dan", ree i oseti se bolje. Oni mu se nasme i e bez ikakve nadmonosti, samo lju
bazno. Njegovi eksponati - koji su zaista bili najbolji u svojoj vrsti na Obali
- malo su im ulili strahopo tovanje; video je to i bio im zahvalan. Oni su se razu
meli u stvari.
"Zaista odlini komadi, gospodine", ree mladi ovek.
ildan se spontano pokloni.
Njihove oi, tople ne samo iz humanosti ve i zbog podeljenog u ivanja u umetnikim pred
metima koje je on prodavao, zbog zajednikog ukusa i zadovoljstva, poivale su na nj
emu; zahvaljivali su mu to ima takve stvari koje mogu da vide, uzmu i razgledaju,
da ih mo da premeu po rukama a da ih ak i ne kupe. Da, mislio je, oni znaju u kakvo

j su radnji; ovo nisu turistike triarije, ne ploice od sekvoje sa natpisima MJUIR V

UDS, MARIN KAUNTI, P.A.D., ili sme ne znake ili prstenii, ili razglednice sa Mostom.
Naroito devojine oi, krupne, tamne. Kako lako bih, pomisli ildan, mogao da se zaljub
im u ovakvu devojku. Kako bi mi tragian ivot bio tada; kao da ve ionako nije dovolj
no lo . Lepo ureena crna kosa, lakom premazani nokti, probu ene u i sa dugim viseim meta
lnim minu ama rune izrade.
"Va e mindu e", promrmlja. "Kupljene ovde, mo da?"
"Ne", ree ona. "Kod nas."
ildan klimnu glavom. Nema savremene amerike umetnosti; samo pro lost mo e da se vidi o
vde, u ovakvoj radnji.
"Ovde ste na du e?" upita. "Kod nas u San Francisku?"
"Ovde sam postavljen na neodreeno vreme", ree ovek. "U Istra noj komisiji za planiran
je ivotnog standarda ugro enih podruja." Lice mu se ozari ponosom. Nije vojna. On ni
je jedan od onih grubijana regruta to vau gumu i imaju pohlepna seljaka lica, to baza
ju Market Stritom zijajui u burdeljske predstave, pornografske filmove, streli ta,
jeftine barove sa fotografijama sredovenih plavu a kako dr e bradavice meu svojim zbor
anim prstima i pilje... prvarnice sa d ezom koje uglavnom ine ravni deo San Francisk
a, klimave ud erice od lima i dasaka koje su iznikle iz ru evina jo pre nego to je pal
a poslednja bomba. Ne - ovaj ovek pripada eliti. Kulturan, obrazovan, ak i vi e nego
gospodin Tagomi, koji je na kraju krajeva visoki funkcioner u trgovinskoj misij
i vi eg ranga na Pacifikoj obali. Tagomi je bio starac. Njegovi stavovi su se formi
rali u danima Ratne vlade.
"Jeste li eleli predmete amerike tradicionalne narodne umetnosti kao poklon?" upit
a ildan. "Ili mo da da dekori ete nov stan za va boravak ovde?" Ako je ovo drugo... sr
ce mu zabrza.
"Tano ste pogodili", ree devojka. "Poinjemo da ureujemo. Malo smo neodluni. Da li bis
te mogli da nas uputite?"
"Mogao bih da sredim da doem u va stan, da", ree ildan. "Da donesem nekoliko kutija
koje mogu da predlo im u kontekstu, kada vi imate vremena. Naravno, to nam je spec
ijalnost." Spusti pogled da bi sakrio nadu. Mo da bi pale hiljade dolara. "Dobiu st
o iz Nove Engleske, javor izraen samo sa drvenim klinovima, bez ijednog eksera. O
gromna lepota i vrednost. I ogledalo iz vremena rata 1812. A i originalnu narodn
u umetnost: zastirae od kozje dlake obojene biljnim bojama."
"Ja lino", ree ovek, "vi e volim gradsku umetnost."
"Da", usrdno ree ildan. "ujte, gospodine. Imam jednu zidnu sliku iz po tanskog period
a W.P.A., original, izraen na tabli, iz etiri dela, predstavlja Horasa Grilija. Dr
agocen kolekcionarski komad."
"Oh", ree ovek, i njegove tamne oi blesnu e.
"I orman Viktrola iz 1920, prepravljen u bife."
"Oh."
"I, gospodine, ujte uramljenu potpisanu sliku D in Harlo."
ovek iskolai oi.
"Hoemo li da uredimo stvar?" ree ildan, doepav i se tog pravog psiholo kog momenta. Izv
pero i notes iz unutra njeg d epa sakoa. "Zapisau va e ime i adresu, gospodine i gospoo
."
Malo posle, dok je par izlazio iz radnje, ildan je stajao sa rukama iza lea, posma
trajui ulicu. Divota. Kad bi svi poslovni dani bili kao ovaj... ali to je bilo i
vi e nego posao, uspeh njegove radnje. To je bila prilika da se sa mladim japanski
m parom sretne privatno, na osnovu toga to ga prihvataju kao oveka a ne kao jenka
Jenki; prim. prev. ili, u najboljem sluaju, kao trgovca koji prodaje umetnike pred
mete. Da, ti novi mladi ljudi, iz generacije koja dolazi, koji nisu zapamtili da
ne pre rata ili ak ni sam rat - oni su bili nada sveta. Razlika u mestu za njih n
ije imala znaaja.
To e proi, mislio je ildan. Jednog dana. Sama ta ideja mesta. Nee biti podreenih i vl
adajuih, ve prosto ljudi.
A ipak je drhtao od straha, zami ljajui sebe kako im kuca na vrata. Pogleda zabele ku
. Kasure. Poi to e ga pustiti u kuu, svakako e ga ponuditi ajem. Da li e uiniti pravu
var? Znate pravi postupak i re u svakom trenutku? Ili e se obrukati, kao ivotinja,
nekim oajnim faux pas? Pogre an korak, gre ka (franc.); prim. prev.
Devojka se zvala Beti. Sa takvim razumevanjem u licu, mislio je. Ne ne, saoseajne oi

. Svakako, ak i za kratko vreme u radnji osetila je njegova nadanja i poraze.

Njegove nade - odjednom oseti vrtoglavicu. Kakve aspiracije je imao, na granici
bezumnog ako ne i samoubilakog? Ali znalo se, odnosi izmeu Japanaca i jenkova, iak
o je to obino bilo izmeu Japanca i janke. Ovo... zgri se od straha pri pomisli. A b
ila je i udata. Odagna iz glave prizor svojih nevoljnih misli i poe urno da otvara
jutarnju po tu.
Otkri da mu ruke jo drhte. I onda se seti svog sastanka sa gospodinom Tagomijem u
dva sata; na to ruke prestado e da mu drhte, i nervoza se pretvori u re enost. Mora
m da se pojavim sa neim prihvatljivim, ree sam sebi. Gde? Kako? ta? Telefonski pozi
v. Izvori. Poslovna sposobnost. Iskopaj odnekud potpuno restauriran Ford iz 1929
, ukljuujui krov od platna (crn). Pun pogodak da se zauvek zadr i za titnik. Zapakovan
originalan nov novcat tromotorni po tanski avion otkriven u ambaru u Alabami, itd
. Mumificiranu glavu gospodina B. Bila, sve sa lepr avom belom kosom; senzacionala
n predmet amerike izrade. Napravio bih reputaciju u krugovima vrhunskih poznavala
ca na celom Pacifiku, raunajui i Houm Ajlends. Japan ('domovinska ostrva'); prim.
prev. Radi inspiracije, zapali cigaretu od marihuane, odline marke Lend-O-Smajls.
Zemlja osmeha; prim. prev.
U svojoj sobi na Hejs Stritu, Frenk Frink je le ao u krevetu mislei kako da ustane.
Sunce je kroz roletnu obasjavalo gomilu odee koja je pala na pod. I njegove naoar
e. Da ih ne nagazi? Da poku am da doem do kupatila drugim putem, pomisli. Da puzim
ili se prevaljam. Glava ga je bolela, ali nije bio tu an. Nikad se ne osvri za sobo
m, odluio je. Vreme? Koliko li je sati? Sat je na komodi. Jedanaest i trideset! G
ospode bo e. Ali nastavi da le i.
Otpu ten sam, pomisli.
Jue je pogre io u fabrici. Skresao ne to to nije trebalo gospodinu Vajndam-Metsonu, ko
ji je imao ulubljeno lice sa Sokratovim nosom, dijamantski prsten, patent - zatv
ara sa zlatnom mu icom. Drugim reima, vlast. Presto. Frinkove misli su o amueno lutale.
Jeste, mislio je, a sada e da me stave na crnu listu; moja kvalifikacija je besko
risna - nemam zanat. Petnaest godina iskustva. Ode u vetar.
I sada e morati da se pojavi pred Komisijom za opravdavanje radnika, da bi mu rev
idirali radnu kategoriju. Po to nikada nije bio u stanju da dokona odnos Vajndam-M
atsona prema pinocima - marionetskoj beloj vladi u Sakramentu - nije mogao da od
meri mo svog biv eg poslodavca da utie na prave vlasti - Japance. KOR su dr ali pinoci
. Nai e se pred etiri ili pet sredovenih debelju kastih belih lica, reda Vajndam-Matso
na. Ako ne uspe da tu dobije opravdanje, uputie se u jednu od Uvozno-izvoznih mis
ija kojima se upravljalo iz Tokija, a koje su imale filijale po celoj Kalifornij
i, Oregonu, Va ingtonu, i delovima Nevade ukljuenim u Pacifike amerike dr ave. Ali ako
ne uspe da se odbrani tamo...
Dok je le ao u krevetu i gledao starinsku svetiljku na tavanici, kroz glavu su mu
prolazili planovi. Mogao bi, na primer, da se prebaci u dr ave Roki Mauntins. Ali
one su bile povezane sa P.A.D., i mo da bi ga izruile. A Jug? Tr e se. Uh. To ne. Kao
belac bi imao puno mesta, u stvari vi e nego to je imao ovde u P.A.D. Ali... nije e
leo takvo mesto.
I, to je jo gore, Jug je imao sijaset isprepletanih veza, ekonomskih, ideolo kih, i
jo bog zna kakvih drugih, sa Rajhom. A Frenk Frink je bio Jevrejin.
Njegovo pravo ime bilo je Frenk Frink. Roen je na Istonoj obali, u Njujorku, i 194
1. je bio mobilisan u Armiju Sjedinjenih Amerikih Dr ava, odmah posle pada Rusije.
Po to su Japanci zauzeli Havaje, bio je poslan na Zapadnu obalu. Kada se rat zavr io
, on se na ao na japanskoj strani od linije poravnanja. I tu je bio danas, posle p
etnaest godina.
Godine 1947. na dan Kapitulacije, bio je manje vi e izbezumljen. Kako je mrzeo Jap
ance, zakleo se na osvetu; zakopao je svoje vojniko oru je deset stopa pod zemljom,
u jednom suterenu, dobro zamotano i podmazano, za dan kada se on i njegovi drug
ari dignu. Meutim, vreme je bilo veliki vidar, injenica koju on nije bio uzeo u ob
zir. Kada je danas pomi ljao na tu ideju, kupanje u krvi, istku pinoka i njihovih g
ospodara, oseao se kao da ponovo razgleda jedan od onih zaprljanih godi njaka iz nj
egovih srednjo kolskih dana, i nailazi na prikaz svojih deakih te nji. Frenk 'zlatna r
ibica' Fink e biti paleontolog i zavetuje se da e se o eniti Normom Praut. Norma Pra
ut je bila razredna schnes MSdchen Lepotica; prim. prev. i on se zaista zavetovao
da e se njome o eniti. To je bilo tako neverovatno davno, kao slu anje Freda Alena i

li gledanje nekog filma V.C. Filds. Od 1947. godine verovatno se sreo ili razgov
arao sa est stotina hiljada Japanaca, i elja da izvr i nasilje nad nekim od njih ili
nad svima jednostavno se nije ostvarila, posle prvih nekoliko meseci. Prosto vi e
nije imala znaaja.
Ali ekaj. Bio je jedan, neki gospodin Omuro, koji je zakupio jedan veliki kraj sa
nekretninama za izdavanje u samom gradu San Franciska, i koji je jedno vreme bi
o Frenkov stanodavac. Taj je bio kvaran, pomisli on. Ajkula koja nikada ni ta nije
opravljala, koja je pregraivala sobe na sve manje i manje delove, podizala kirij
e... Omuro je pelje io siromahe, naroito one biv e vojnike bez posla i gotovo bez pre
bijene pare za vreme depresije poetkom pedesetih godina. Meutim, jedna od japanski
h trgovinskih misija odsekla je Omuru glavu zbog njegovog profiterstva. Danas se
nije moglo uti o takvom kr enju grubog, krutog, ali pravednog japanskog graanskog z
akona. To je bilo priznanje nepotkupljivosti japanskih okupacionih funkcionera,
naroito onih koji su do li posle pada Ratne vlade.
Kada se setio strogog, stoikog po tenja Trgovinskih misija, Frinku se vrati pouzdan
je. ak e i Vajnama-Matsona da oduvaju kao muvu zunzaru. Bio ne bio vlasnik Korpora
cije V.M. U najmanju ruku, nadao se. Mislim da zaista imam vere u taj Pacifiki sa
vez za zajedniki prosperitet, ree sam sebi. udno. Kada se setim onih prvih dana...
tada je to izgledalo tako oigledna prevara. Prazna propaganda. Ali sada...
Di e se iz kreveta i nesigurno se uputi u kupatilo. Dok se umivao i brijao, slu ao j
e podnevne vesti na radiju. "Nemojmo se podsmevati ovom naporu", govorio je radi
o kada on trenutno zavrnu toplu vodu.
"Ne, neemo", pomisli gorko Frink. Znao je koji to tano napor radio ima na umu. Ipa
k, bilo je na kraju krajeva neeg humoristikog u tome, u slici neosetljivih, tupih,
mrzovoljnih Nemaca kako se etaju po Marsu, po crvenom pesku gde nijedan ovek do t
ada nije nogom stupio. Nanosei penu na obraze, Frink poe da pevu i satirine rei. Gott,
Herr Kreisleiter. Ist dies vielleicht der Ort wo man das Konzentrationslager bi
lden kann? Das Wetter ist so schn. Heiss, aber doch schn... Gospode, Her Kreisleit
er. Je li ovo mo da mesto gde se mo e sagraditi koncentracioni logor? Vreme je tako
lepo. Vrue, ali ipak lepo; prim. prev.
Radio ree: "Civilizacija zajednikog prosperiteta mora zastati i razmotriti da li u
na oj te nji za obezbeenjem uravnote ene pravinosti uzajamnih du nosti i odgovornosti po
ezanih sa nagraivanjem..." Tipian argon vladajue hijerarhije, primeti Frink. "...nis
mo propustili da zapazimo buduu arenu u kojoj e se odigravati poslovi oveka, bili o
ni nordijski, japanski, negroidni..." I to se tako nastavljalo bez kraja.
Dok se oblaio, sa zadovoljstvom je pre vakavao svoju satirinu primedbu. Vreme je schn
, tako schn. Ali nema ni ta za disanje...
Meutim to je bila injenica; Pacifik nije ni ta uinio za kolonizaciju planeta. Umesto
toga upetljao se - zapravo zaglibio se - u Ju noj Americi. Dok su se Nemci bavili
teranjem ogromnih robotskih sistema po vasioni, Japovi su i dalje spaljivali d ung
le u unutra njosti Brazila i podizali osmospratne stambene zgrade od ilovae za biv e
lovce na ljudske glave. Dok Japovi lansiraju svoj prvi vasionski brod, Nemci e ve
smotati ceo sunani sistem. U stara vremena istorijskih knjiga Nemci su propustili
priliku, dok je ostatak Evrope zaokru avao svoje kolonijalne imperije. Ali, razmi l
jao je Frink, nee oni ovog puta biti poslednji; nauili su se.
A onda je razmi ljao o Africi, i nacistikom eksperimentu tamo. I krv mu stade u ven
ama, oklevajui, pa najzad krenu dalje.
Ta ogromna prazna ru evina.
Radio ree: "...moramo razmotriti sa ponosom, koliko god stavljali naglasak na fun
damentalne fizike potrebe naroda svuda u svetu, njihove podduhovne aspiracije koj
e moraju biti..."
Frink iskljui radio. Onda ga, ohladiv i se, ponovo upali.
Isuse blagi, pomisli. Afrika. Za duhove umrlih plemena. Zbrisani da bi se stvori
la zemlja - ega? Ko zna? Mo da ak ni glavni arhitekti u Berlinu nisu znali. Gomila a
utomata koja je gradila i dirinila. Gradila? Mlela i smanjivala. Ljudo deri na pale
ontolo koj izlo bi, kako prave pehar od neprijateljeve lobanje, dok cela porodica pr
vo marljivo vadi sadr aj - sirov mozak - da ga pojede. Onda korisne alatke od kost
iju ljudskih nogu. tedljivo, da pomisli ne samo da jede ljude koji ti se ne sviaju,
ve da ih ak jede iz njihove sopstvene lobanje. Prvi tehniari! Preistorijski ovek u st
erilnom belom laboratorijskom mantilu u nekoj laboratoriji Berlinskog univerzite

ta, kako eksperimenti e da bi utvrdio za ta se sve mogu upotrebiti lobanje, ko a, u i,

salo drugih ljudi. Ja, Herr Doktor. Jedna nova upotreba no nog palca; pogledajte,
od zglavka se mo e napraviti brz mehanizam upaljaa za cigarete. Sad, samo ako Herr
Krup mo e da ga proizvodi u velikim koliinama...
U asnu se od pomisli: drevni d inovski pred-ovek ljudo der koji je sada u cvetu, i opet
vlada svetom. Proveli smo milion godina be ei od njega, mislio je Frink, a on se s
ada vratio. I to ne samo kao protivnik... ve kao gospodar.
"...Mo emo da alimo", govorio je radio, glas malih utotrba iz Tokija. Bo e, pomisli Fr
ink; i mi smo ih nazivali majmunima, te civilizovane krivonoge raie koji ne bi pos
tavljali gasne pei isto kao to ne bi rastapali svoje ene u peatnom vosku. "...i esto
smo u pro losti alili stra no razbacivanje ljudi u fanatinom stremljenju koje iroke mas
e ljudi stavlja potpuno van zakonske zajednice." Oni, Japovi su tako vrsti u zako
nu. "...Da citiramo jednog svima poznatog sveca sa Zapada: kakve koristi ima ovek
ako zadobije ceo svet, ali u tom poduhvatu izgubi svoju du u?" Radio zauta, zastad
e. Frink, vezujui kravatu, takoe zastade. To je bio jutarnji obred pranja.
Morau da sklopim pakt sa njima ovde, shvati on. Bez obzira na to da li sam na crn
oj listi ili ne, za mene bi bila smrt da odem iz zemlje pod upravom Japanaca i p
ojavim se na Jugu ili u Evropi - bilo gde u Rajhu.
Morau da se sporazumem sa starim Vajndam-Matsonom.
Po to je seo na krevet, sa oljom mlakog aja pored sebe, Frink uze svoj primerak I ing
a. Iz ko ne futrole izvue etrdeset devet strukova hajduke trave. Razmi ljao je sve dok
nije ovladao mislima kako treba i dok nije smislio pitanja.
Glasno ree: "Kako da priem Vajndam-Matsonu da bih do ao do pristojnog sporazuma sa n
jim?" Napi e pitanje na tablicu, i onda poe da premee strukove hajduice iz ruke o ruk
u, sve dok ne dobi prvi red, poetak. Jednu osmicu. Polovina od ezdeset etiri heksag
rama ve eliminisana. Podeli strukove i dobije drugi red. Ubrzo je, kako je bio ve t
, imao svih est redova; heksagram je le ao pred njim, i nije mu bilo potrebno da ga
identifikuje pomou tabele. Prepoznao ga je kao Heksagram petnaest. 'ien. Skromnos
t. Oh. Niski e se uzdii, visoki spustiti, mone porodice e se uniziti; nije morao da
gleda tekst - znao ga je na pamet. Dobar znak. Proroanstvo mu je davalo povoljan
savet.
A ipak je bio malo razoaran. Bio je neeg uzaludnog u Heksagramu petnaest. I suvi e p
repodobno. Naravno, treba da bude skroman. Mo da je u tome ipak bila ideja. Na kra
ju krajeva, on nije imao nikakve moi nad starim V.M. Nije ga mogao primorati da g
a primi natrag. Sve to je mogao da uini bilo je da prihvati stanovi te Heksagrama pe
tnaest; to je takav trenutak, kada ovek mora da moljaka, da se nada, da oekuje sa
verom. Nebo e ga u svoje vreme uzdii do njegovog starog posla, ili mo da ak i do neeg
boljeg.
Nije imao nikakve redove da ita, nikakve devetke ili estice; stvar je mirovala. Zn
ai, bio je gotov. Nije pre lo u drugi heksagram.
Onda novo pitanje. Namestiv i se, glasno ree: "Da li u ikada opet videti Julijanu?"
To mu je bila ena. Ili bolje biv a ena. Julijana se od njega razvela pre godinu dana
, i mesecima je nije video; u stvari, ak nije znao ni gde stanuje. Oigledno je oti l
a iz San Franciska, Ili ak i iz P. A. D. Ili se njihovim zajednikim prijateljima n
ije javila, ili mu o tome nisu govorili.
Hitro je premetao strukove hajduice, pogleda prikovanog za podeoke. Koliko je put
a pitao o Julijani, ovo ili ono? Evo pojavi se heksagram, izazvan pasivnim sluajn
im delovanjem biljnih stabiljika. Nasumce, pa ipak ukorenjeno u trenutku u kojem
ivi, u kojem je ceo njegov ivot povezan sa svim drugim ivotima i esticama u vasioni
. Potrebni heksagram slikao je svojim razlomljenim i nerazlomljenim redovima sit
uaciju. On, Julijana, fabrika u Gof Stritu, Trgovinske misije koje upravljaju, i
stra ivanje planeta, hemijske gomile od milijardi u Africi koje sad ak vi e nisu ni l
e evi, aspiracije hiljada Ljudi oko njega u drvenim zearnicima San Franciska, ludake
kreature u Berlinu sa svojim hladnim licima i manijakim planovima - sve se to po
vezalo u ovom trenutku bacanja stabljiica hajduice da bi se odabrala tano ona odgov
arajua mudrost u knjizi zapoetoj u tridesetom stoleu pre n. e. Knjizi koju su kines
ki mudraci stvarali hiljadama godina, proi enoj, usavr enoj, toj uzvi enoj kosmologiji i nauci - kodifikovanoj jo pre nego to je Evropa nauila deljenje velikih brojeva.
Heksagram. Srce mu stade. etrdeset etiri. Kou. Dola enje u susret. Njegovo otre njujue
rasudivanje. Devica je mona. Ne treba se eniti takvom devicom. Opet je to dobio u

vezi sa Julijanom.
Oj vej, pomisli smirujui se. Znai nije bila za mene; to znam. Nisam to pitao. Za to
proroanstvo mora da me podsea? Moja zla srea to sam se sreo s njom i bio - i jesam zaljubljen u nju.
Julijana - najlep a ena kojom se ikada o enio. Obrve i kosa crni kao gar: tragovi pans
ke krvi rasporeeni kao ista boja, ak i na usne. Gibak, neujan hod; nosila je sportsk
e bele cipele zaostale iz srednje kole. U stvari, sva njena odea bila je pohabana
i navodila je na pomisao da je stara i isprana. On i ona su toliko dugo bili tak
o siroma ni da je ona uprkos svom izgledu morala da nosi pamunu majicu, platnenu ja
knu sa patent zatvaraem, braon suknju od tvida, i soknice, i mrzela ga je, i to z
ato to je zbog toga, kako je govorila, izgledala kao ena koja igra tenis ili (jo go
re) sakuplja peurke po umi.
Ali iznad svega i izvan svega, on je najpre bio privuen njenim nekonvencionalnim
izrazom; bez ikakvog razloga, Julijana je strance pozdravljala zlokobnim, ubistv
enim monalizinskim osmehom koji ih je razapinjao izmeu dve reakcije - da li da ka u
dobar dan ili ne. A bila je toliko privlana da su oni e e govorili to dobar dan, na t
a bi Julijana samo promakla pored njih. U poetku je mislio da je stvar jednostavn
o u slabom vidu, ali je najzad zakljuio da to otkriva tamno obojenu, inae skrivenu
glupou u njenoj sr i. I tako mu je konano dosadilo to njeno treptanje iskosa na nep
oznate, i nain na koji je dolazila i odlazila, poput biljke, utei, kao da izvr ava ne
ki tajanstven zadatak. Ali ak i tada, pred kraj, kada su se ve toliko svaali, on je
ipak nije video drugaije nego kao sam bo ji izum, ubaen u njegov ivot iz razloga koj
e on nikada nee saznati. I zbog toga - to je bila nekakva verska intuicija ili ver
a u vezi sa njom - on nikada nije mogao da preboli to ju je izgubio.
Izgledala je tako blizu ba sada... kao da ju je jo imao. Taj duh, koji se i dalje
kretao njegovim ivotom, tapkajui po njegovoj sobi u potrazi za - za ime god je ve Ju
lijana tragala. I bila je u njegovom duhu kad god bi se prihvatio proroanskih knj
iga.
Sedei na postelji, okru en usamljenikim neredom, spremajui se da izae i otpone svoj da
, Frenk Frink se pitao ko je jo u golemom komplikovanom gradu San Franciska u tom
istom trenutku pitao proroanstvo za savet. I da li su svi oni dobijali isto tako
mraan savet kao i on? Je li smisao Trenutka za njih bio isto tako nepovoljan kao
i za njega?
2.
Gospodin Nobusuke Tagomi je sedeo konsultujui bo ansku Petu knjigu Konfuijevske mudr
osti, Taoistiko proroanstvo stoleima nazivano I ing ili Knjiga promena. Tog dana u p
odne poeo je da se brine zbog svog sastanka sa gospodinom ildanom, koji e se odigra
ti kroz dva asa.
Njegove kancelarije na dvadesetom spratu zgrade Nipon Tajmsa na Tejlor Stritu gl
edale su na Zaliv. Kroz stakleni zid mogao je da posmatra brodove kako ulaze isp
od mosta Golden Gejt. Ovog trenutka se video teretni brod iza Alkatraza, ali gos
podinu Tagomiju je to bilo svejedno. Pri av i zidu on povue uzicu i spusti zastore pr
eko tog prizora. Velika centralna kancelarija se zatamni; nije morao da kilji zbo
g ble tave svetlosti. Sada je mogao jasnije da misli.
Nije bilo u njegovoj moi, zakljui, da zadovolji klijenta. Bez obzira na to ta gospo
din ildan doneo: klijent nee biti impresioniran. Pogledajmo tome u oi, rekao je seb
i. Ali mo emo bar da spreimo da bude nezadovoljan.
Mo emo da ga ne uvredimo bajatim poklonom.
Klijent e uskoro stii na aerodrom San Franciska novom modernom nemakom raketom, Mes
er mit 9-E.G. Tagomi se nikada nije vozio takvim brodom; kada se sretne sa gospodi
nom Bejnsom morae da se pobrine da izgleda blazirano onoliko koliko raketa ispadn
e velika. A sada da ve bamo. Stade pred ogledalo na zidu kancelarije i napravi sta
lo eno lice koje se pomalo dosauje, tra ei u svojim hladnim crtama ne to to bi ga izdalo
Da, prave veliku buku, gospodine Bejns, milostivi gospodine. ovek ne mo e da ita. A
li zato let od tokholma do San Franciska traje samo etrdeset pet minuta. Zatim mo da
koju re o nemakim tehnikim neuspesima? Pretpostavljam da ste uli na radiju. Taj ude
s iznad Madagaskara. Moram da ka em, stari avioni na klipove ipak vrede.
Bitno je izbegavati politiku. Jer nije znao gledi ta gospodina Bejnsa o glavnim ak
tuelnim pitanjima. A ona bi se ipak mogla pojaviti. Po to je veanin, gospodin Bejns e
biti neutralan. Ipak, izabrao je Lufthanzu, a ne S.A.S. Oprezan manevar... Gosp

odine Bejns, milostivi gospodine, ka u da je Herr Borman jako bolestan. Da e Partaj

ove jeseni izabrati novog Rajhskancelara. Jesu li to samo glasine? Toliko je mn
ogo tajnovitosti, avaj, izmeu Pacifika i Rajha.
U fascikli na njegovom stolu, iseak iz Njujork Tajmsa sa nedavnim govorom gospodi
na Bejnsa. Sada ga je gospodin Tagomi kritiki prouavao, saginjui se zbog neznatne g
re ke u kontaktnim soivima. Govor se morao odnositi na potrebu ponovnog traganja devedeset i osmi put? - za izvorima vode na mesecu. "Mo da emo ipak re iti ovu razdir
uu dilemu", citirali su gospodina Bejnsa. "Na najbli i sused, i do sada najnezahvaln
iji, osim za vojne svrhe." Sic! pomisli gospodin Tagomi, upotrebiv i otmenu latins
ku re. Klju za gospodina Bejnsa. Gleda popreko na samo vojne stvari. Gospodin Tago
mi se potrudi da to zapamti.
Dodirnuv i dugme interfona, gospodin Tagomi ree: "Gospoice Efreikijan, eleo bih da do
nesete svoj magnetofon, molim vas."
Spoljna vrata kancelarije skliznu e u stranu, i pojavi se gospodica Efreikijan, da
nas prijatno nakiena plavim cvetovima u kosi.
"Malo jorgovana", primeti gospodin Tagomi. Nekada je profesionalno gajio cvee kod
kue, u Hokaidu.
Gospoica Efreikijan, visoka, smeokosa Jermenka, se pokloni.
"Jeste li spremni sa magnetofonom?" upita gospodin Tagomi.
"Da, gospodine Tagomi." Gospoica Efreikijan sede, sa spremnim portabl magnetofono
m na baterije.
Gospodin Tagomi poe. "Pitao sam proroanstvo, da li e sastanak izmeu mene i gospodina
ildana doneti koristi i na moj u as dobio zlokobni heksagram Nadmonost velikog. Sle
me se ugiba. I suvi e mnogo te ine u sredini; sve je neuravnote eno. Jasno odstupa od
Taoa." Magnetofon je zujao.
Zastav i, gospodin Tagomi je razmi ljao.
Gospoica Efreikijan ga je gledala sa oekivanjem. Zujanje prestade.
"Neka gospodin Remzi doe za trenutak, molim vas", ree gospodin Tagomi.
"Da, gospodine Tagomi." Podi e se i spusti magnetofon; lupkajui potpeticama izae iz
kancelarije.
Sa velikom fasciklom tovarnih listova pod mi kom, pojavi se gospodin Remzi. Prilaz
io je, mlad, sa osmehom, nosio je kitnjastu tanku kravatu, model U. S. Midvest P
leinz kariranu ko ulju i tesne farmerke bez pojasa toliko cenjene meu onima koji pr
ate modu. "'Bar dan, gospodine Tagomi", ree, "ba lep dan danas, gospodine."
Gospodin Tagomi se pokloni.
Na to se gospodin Remzi naglo ukruti i isto tako pokloni.
"Konsultovao sam proroanstvo", ree gospodin Tagomi, dok je gospoica Efreikijan pono
vo sedela sa svojim magnetofonom. "Vi shvatate da se gospodin Bejns, koji kao to
znate uskoro lino dolazi, dr i nordijske ideologije u pogledu takozvane Orijentalne
kulture. Mogao bih da poku am da ga omek am tako to bih ga zasenio autentinim delima
umetnosti kineskih svitaka ili keramike iz na eg perioda Tokugava... ali na posao n
ije da preobraamo."
"Shvatam", ree gospodin Remzi; njegovo kavkasko lice se zgri od napete usredsreenos
ti.
"Zato emo se pobrinuti za njegove predrasude i umesto toga mu podmetnuti neki bez
vredan predmet amerike izrade."
"Da."
"Vi ste, gospodine, amerikog porekla. Iako ste se potrudili da potamnite svoju ko u
." Ispitivao je gospodina Remzija. "Ten postignut kvarc-lampom", promrmlja gospo
din Remzi. "Samo radi vitamina D." Ali ga izraz poni enosti odade. "Uveravam vas d
a sam zadr ao autentine korene sa..." Gospodin Remzi se spoticao o rei. "Nisam preki
nuo sve veze sa etnikim obiajima rodnog kraja."
Gospodin Tagomi ree gospoici Efreikijan: "Nastavite, molim." Magnetofon opet zazuj
a. "Konsultujui proroanstvo i dobiv i Heksagram Ta Kuo, Dvadeset osam, dalje sam dob
io nepovoljan red Devet na petom mestu. On glasi:
Svela topola procvetava.
Starija ena uzima mu a.
Nema pokude. Nema pohvale.
To jasno pokazuje da gospodin ildan nee imati ni ta vredno da nam ponudi u dva sata.
" Gospodin Tagomi zastade. "Budimo otvoreni. Ja ne mogu da se pouzdam u svoj sop

stveni sud o predmetima Amerike umetnosti. Zbog toga ste..." otezao je, birajui rei
. "Zbog toga ste potrebni vi, gospodine Remzi, koji ste, da li da ka em tako, ovde
roeni. Oigledno moramo uiniti to najbolje mo emo."
Gospodin Remzi nije imao odgovor. Ali uprkos naporima da to sakrije crte su mu o
davale uvreenost, ljutnju, osujeenu i nemu reakciju.
"Sad", ree gospodin Tagomi, "ja sam dalje konsultovao proroanstvo. Zbog politikih c
iljeva ne mogu da otkrijem vama, gospodine Remzi, pitanje." Drugim reima, njegov
ton je znaio, ti i tvoja pinoka vrsta nemate pravo da uestvujete u znaajnim stvarima
kojima se mi bavimo. "Dovoljno je da ka em, meutim, da sam dobio jako provokativan
odgovor. Naterao me je na du e razmi ljanje."
I gospodin Remzi i gospoica Efreikijan su ga posmatrali sa napetom pa njom.
"Re je o gospodinu Bejnsu", ree gospodin Tagomi. Oni klimnu e.
"Moje pitanje u vezi sa gospodinom Bejnsom proizvelo je okultnim delovanjem Taoa
Heksagram eng, etrdeset est. Dobar sud. I redove est na poetku i Devet na drugom mes
tu." Njegovo pitanje je bilo, da li u moi da se uspe no ponesem sa gospodin Bejnsom?
I Devetka na drugom mestu ga je uveravala da e moi. Glasila je:
Ako je ovek iskren,
Koristie mu ak i da donese malu ponudu
Nema pokude.
Oigledno e gospodin Bejns biti zadovoljan kakav god poklon mu vi a Trgovinska misija
doturi preko ljubaznog gospodin Tagomija. Ali je gospodin Tagomi, postavljajui p
itanje, imao negde pozadi u glavi jedno drugo pitanje, pitanje kojeg jedva da je
i bio svestan. Kao to se tako esto dogaalo, proroanstvo je primetilo to dublje pita
nje, i odgovarajui na ono postavljeno, uzelo je na sebe da odgovori i na podsvesn
o.
"Kao to znamo", ree gospodin Tagomi, "gospodin Bejns nam donosi detaljan prikaz no
vih injekcionih kalupa koji se proizvode u vedskoj. Ako bismo uspe no potpisali spo
razum sa njegovom firmom, mogli bismo bez sumnje da mnoge sada nje metale, sasvim
retke, zamenimo plastinim materijama."
Ve godinama, Pacifik je nastojao da od Rajha dobije osnovnu sirovinsku pomo u obla
sti sintetikih materijala. Meutim, veliki nemaki hemijski karteli, posebno I. gospo
din Farben, su za titili svoje patente; stvorili su, zapravo, svetski monopol u ob
lasti plastinih materija, naroito u razvoju poliestera. Time je trgovina Rajha sta
lno bila za pedalj ispred pacifike trgovine, dok je u pogledu tehnologije Rajh is
prednjaio bar za deset godina. Interplanetarne rakete koje su polazile sa Festung
Europe bile su uglavnom od plastinog materijala otpornog na toplotu, veoma lakog
, i toliko tvrdog, da su odolevale ak i udarcima krupnih meteora. Pacifik nije im
ao ni ta od toga; koristila su se i dalje prirodna vlakna kao to je drvo, i naravno
, svuda prisutne slitine od olova i bakra. Gospodin Tagomi se sav skupi mislei na
to; na sajmovima je video neke moderne nemake proizvode, ukljuujui automobil izraen
u potpunosti od sintetikih materijala, D. S. S. - Der Schnelle Spuk Brza sablast
(nem.); prim. prev. - koji se, u valuti P.A.D., prodavao za oko est stotina dola
ra.
Ali njegovo pitanje koje je stajalo u osnovi stvari, ono koje nikada nije mogao
otkriti pinocima koji su se muvali po kancelarijama Trgovinske misije bilo je u
vezi sa jednim aspektom gospodina Bejnsa spomenutim u prvobitnom ifrovanom telegr
amu iz Tokija. Pre svega, ifrovani materijal nije dolazio esto, i obino se odnosio
na pitanja bezbednosti, a ne na trgovinske poslove. A ifra je bila tipa metafore
i koristila se poetska aluzija, koja je bila usvojena da bi se zbunili monitori
Rajha - koji su mogli da odgonetnu svaku doslovnu ifru, koliko god ona bila kompl
ikovana. Znai jasno je da su vlasti u Tokiju imale na umu Rajh, a ne kvazi-neloja
lne klike u Houm Ajlends. Kljuna fraza "Obrano mleko je njegova ishrana", odnosil
a se na Kecelju, na jezivu pesmu koja je izlagala doktrinu "...Stvari su retko k
ad ono to izgleda da jesu. Obrano mleko maskira se kao pavlaka." I I ing, kada ga
je gospodin Tagomi pitao za savet potkrepi njegov sud. Komentar je glasio:
Ovde se pretpostavlja sna an ovek. Istina je da se ne uklapa u svoju okolinu, utoli
ko ukoliko je i suvi e nagao i obraa i suvi e malo pa nje na formu. Ali po to je vrstog k
raktera, on se susree sa odgovorom...
Sud se, jednostavno, sastojao u tome da gospodin Bejns nije ono to izgleda; da st
varna svrha njegovog dolaska u San Francisko nije bila da potpi e ugovor za injekc

ione kalupe. Da je gospodin Bejns, u stvari, pijun.

Ali za ivog boga gospodin Tagomi nije mogao da dokui kakav to pijun, za koga ili za
ta.
U jedan i etrdeset tog popodneva, Robert ildan sa ogromnim unutra njim otporom zaklj
ua prednja vrata Amerikih umetnikih rukotvorina Inc.. Odvue svoje te ke kofere do ivin
aka, mahnuv i rukom pozva pedikeb, i ree inku da ga odveze do zgrade Nipon Tajmsa.
ink, Kinez - pogrdan naziv; prim. prev. upala lica, zguren i znojav, zinu u znak
potvrde da je shvatio o kojem je mestu re, i uze da utovaruje torbe gospodina ilda
na. Zatim, po to je samom gospodinu ildanu pomogao da se smesti u sedi te oblo eno ilimo
m, ink ukljui pedimetar, pope se na svoje mesto i potera vozilo na pedala, Montgom
eri stritom, izmeu automobila i autobusa.
itav dan proveo je u tra enju predmeta za gospodina Tagomija, i ildana gotovo prepla
vi e gorina i briga dok je posmatrao zgrade kako prolaze kraj njega. I najzad ipak
trijumf. Neka izdvojena sposobnost, izvan njega: na ao je pravu stvar, i gospodin
Tagomi e se umiriti, a njegov klijent e biti prezadovoljan, ko god da je. Ja uvek
dajem zadovoljenje, mislio je ildan. Mojim mu terijama.
Bio je u stanju da dobavi, na udesan nain, gotovo netaknut primerak Prve sveske, b
roj jedan Tip-Top stripova. Po to je datirao iz tridesetih godina, predstavljao je
odabrani primerak tipinog proizvoda amerike kulture; jedan od prvih stripova, dra
gocen trofejni komad za kojim kolekcionari veito tragaju. Naravno, poneo je i dru
ge stvari sa sobom, da najpre njih poka e. Postepeno e voditi stvar sve do stripa k
oji le i dobro za tien u ko noj navlaci zapakovanoj u toalet papir u sredini najvee torb
e.
Radio u pedikabu urlao je popularne melodije, nadmeui se sa radio-aparatima drugih
kabova, automobila, i autobusa. ildan nije uo; bio je navikao na to. Nije primeiva
o ni ogromne neonske firme koje su neprestano svetlele reklamama, pokrivajui prak
tino cele fasade svih velikih zgrada. Na kraju krajeva, i on je imao firmu; nou se
ona palila i gasila zajedno sa svim ostalim firmama u gradu. Na koji drugi nain
se reklamiralo? ovek je morao da bude realan.
U stvari, urlanje radija, buka od saobraaja, reklame i ljudi su ga uljuljkivali.
Brisali njegove unutarnje brige. A prijalo mu je da ga vozi drugo ljudsko bie i d
a osea napinjanje inkovih mi ia pretvoreno u pravilne vibracije; kao neka ma ina za opu
anje, razmi ljao je ildan. Da te vuku umesto da mora da vue . I - da ima , makar i samo
a trenutak, vi e mesto.
Prenu se, sa oseanjem krivice. Ima i suvi e mnogo da se planira; nema vremena za dr
emku u podne. Da li je odeven apsolutno kako treba za zgradu Nipon Tajmsa? Mo da e
se onesvestiti u brzom liftu. Ali je sa sobom poneo pilule za vo nju, jedan nemaki
preparat. Razni naini obraanja... znao ih je. Sa kime da se pona a ugladeno, s kime
grubo. Budi grub prema portiru, lift-boju, oveku sa recepcije, vodiu, pazikui svake
vrste. Klanjaj se svakom Japancu, naravno ak ako mora da se pokloni i stotinu puta
. Ali pinoci. Nebulozna oblast. Pokloni se, ali gledaj pravo kroz njih kao da ne
postoje. Prema tome, da li je time obuhvaena svaka situacija? Kako je kad strana
c dolazi u posetu? Nemci su se esto mogli videti u Trgovinskim misijama, kao i ne
utralci.
A zatim, mogao bi da vidi i roba.
Nemaki ili Ju ni brodovi pristajali su u luci San Franciska sve vreme, i crnima su
se povremeno dozvoljavali kratkotrajni izlasci. Uvek u grupama manjim od trojice
. I nisu mogli da budu napolju po to padne no; ak i po pacifikom zakonu, morali su da
se dr e policijskog asa. Ali robovi su isto tako istovarivali na dokovima, i ti su
iveli stalno na kopnu, u ud ericama ispod kejova, nad vodom. Niko od njih se nee nai
u kancelarijama Trgovinske misije, ali ako doe do nekakvog istovara - recimo, da
li on treba sam da ponese svoje torbe do kancelarije gospodina Tagomija? Svakak
o ne. Morae se nai neki rob, pa ak ako bude morao da eka i sat. ak i ako bi propustio
sastanak. Nije dolazilo u obzir da dopusti da ga rob vidi kako ne to nosi; na to
je morao jako da pazi. Takva gre ka bi ga skupo ko tala; vi e nikada ne bi imao nikakv
o mesto meu onima koji su videli.
Na neki nain, mislio je ildan, gotovo bih u ivao da sam unesem svoje torbe u zgradu
Nipon Tajmsa usred bela dana. Kakav grandiozan gest. Nije u stvari nezakonit; ne
bih oti ao u zatvor. A pokazao bih svoja stvarna oseanja, onu stranu oveka koja se
nikada ne ispoljava u javnom ivotu. Ali...

Mogao bih to da uinim, mislio je, samo da nema ovih prokletih crnih robova to vreb
aju unaokolo; mogao bih da podnesem da oni iznad mene to vide, njihovu grdnju na kraju krajeva, oni me grde i poni avaju svakog dana. Ali da me oni ispod mene v
ide, da osetim njihov prezir. Kao to je ovaj ink to okree pedala tu ispred mene. Da
nisam uzeo pedikab, da me je video kako poku avam da idem pe ice na poslovni sastana
k...
ovek je morao da krivi Nemce zbog te situacije. Tendenciju da odgrizu vi e no to mog
u da sa vau. Na kraju krajeva, samo to su uspeli da dobiju rat, a ve su krenuli u osv
ajanje sunevog sistema, dok su u zemlji donosili proglase koji... pa, bar je idej
a bila dobra. I konano, uspeli su sa Jevrejima i Ciganima i Prouavaocima Biblije.
Dok su Sloveni bili odgurani dve hiljade godina unazad, u svoju postojbinu u Azi
ji. Potpuno isterani iz Evrope, na olak anje svih. Vratili su se jahaim jakovima i
lovu sa lukom i strelom. I oni veliki sjajni asopisi koji su se tampali u Minhenu
i raza iljali svim bibliotekama i prodavnicama novina... ovek je sam mogao da vidi
slike u boji preko cele strane: plavooke, plavokose naseljenike Arijevce koji sa
da marljivo obrauju zemlju, odabiraju stoku i useve, oru, i tako dalje u prostran
oj itnici sveta, Ukrajini. Ti tipovi su svakako izgledali sreni. I njihova imanja
i kue bili su isti. Vi e niste videli slike pijanih tupavih Poljaka oklembe enih po ug
nutim tremovima, ili kako na seoskoj pijaci izvikujui prodaju aicu natrule repe. Sv
e je to pripadalo pro losti, kao i izrovane prljave ulice koje su se nekada u ki no
doba pretvarale u blatnjave bare u kojima su se kola zaglibljivala.
Ali Afrika. Tamo su se jednostavno prepustili svom odu evljenju, i tome si morao d
a se divi , iako bi ih promi ljeniji savet bio upozorio da puste da to malo saeka dok
se, recimo, ne zavr i Projektovana poljoprivredna zemlja. E, tamo su Nacisti poka
zali genijalnost; tu se zaista iz njih ispilio umetnik. Sredozemno more zaepljeno
, isu eno, pretvoreno u obradivu povr inu primenom atomske energije - kakva smelost!
Kako su bili polo eni na pleke potajni podsmevai, na primer izvesni trgovci na Mont
gomeri stritu koji su se rugali. A injenica je da se sa Afrikom gotovo uspelo...
ali u jednom takvom projektu, gotovo je zlokobna re im se prvi put spomene. Rozenb
ergova poznata mona bro ura izdata 1958. godine; tada se ta re prvi put pojavila. to
se tie konanog re enja afrikog problema, gotovo smo postigli svoje ciljeve. Na alost,
meutim...
Ipak, bilo je potrebno dve stotine godina da se uklone ameriki domoroci, dok je N
emaka to gotovo uinila u Africi za petnaest godina. Zato nikakva kritika nije po p
ravu bila u redu. ildan se nedavno izraspravljao oko toga za rukom sa nekim od oni
h drugih trgovaca. Oni su oekivali uda, oigledno, kao da su Nacisti mogli maijom da
preoblie svet. Ne, to je bila nauka i tehnologija, i onaj basnoslovni talenat za
te ak rad; Nemci nikada nisu prestajali da se svojski trude. A kada bi izvr ili zada
tak, izvr ili su ga tano.
I na svaki nain, letovi na Mars odvratili su pa nju sveta sa nevolje u Africi. Tako
da se sve opet svelo na ono to je on govorio svojim kolegama vlasnicima trgovina
; ono to Nacisti imaju a nama nedostaje jeste - plemenitost. Divimo im se zbog nj
ihove ljubavi prema radu ili efikasnosti... ali to je san koji pokree oveka. Vasio
nski letovi najpre na Mesec, pa na Mars; pa sad, ako to nije najstarija e nja oveanst
va, na a najtananija nada u slavu. Onda, Japanci s druge strane. Znam ih dosta dob
ro; najzad, sa njima poslujem, iz dana u dan. Oni su - s time da se pomirimo Ist
onjaci. uti. Mi belci moramo da im se klanjamo zato to oni dr e vlast. Ali gledamo Ne
maku; vidimo ta se mo e uiniti tamo gde su belci pobedili, i to je ne to sasvim drugo.
"Blizu smo Nipon Tajmsa, gospodine", ree ink, dok su mu se grudi zadihano dizale o
d napornog penjanja uz brdo. Sada je usporio.
ildan je poku avao da sebi predstavi klijenta gospodina Tagomija. Jasno je da je ove
k neobino va an; to je shvatio po tonu gospodina Tagomija preko telefona, po njegov
oj ogromnoj uznemirenosti. U glavi mu iskrsnu slika jednog od njegovih sopstveni
h veoma znaajnih klijenata, bolje rei mu terija, jednog oveka koji je mnogo uinio da i
danu stvori reputaciju meu visokim linostima koje su ivele u oblasti Zaliva.
Pre etiri godine, ildan nije bio trgovac retkim i po eljnim stvarima kao sada; vodio
je malu i prilino turo osvetIjenu antikvarnicu na Giriju. Susedne trgovine prodav
ale su polovan name taj, ili gvo uriju, ili su bile perionice. To nije bila lepa okol
ina. Nou su se dogaale nasilnike pljake i ponekad silovanja na ploniku, uprkos napori
ma policije San Franciska, pa ak i Kempeitaija, japanskih vi ih organa. Na sve izlo

ge spu tale su se gvozdene re etke kad bi se zavr io radni dan, da bi se spreile proval
e. Ipak, u taj kraj grada do ao je jedan postariji penzionisani vojnik Japanske ar
mije, major Ito Humo. Visok, tanak, belokos, ukoenog hoda i dr anja, major Humo je i
ldanu dao prvu predstavu o tome ta bi se moglo uiniti sa trgovinom kao to je njegov
a.
"Ja sam kolekcionar", objasnio je major Humo. Proveo je itavo popodne pretra ujui po
gomilama starih asopisa u radnji. Svojim blagim glasom objasnio je ne to to ildan ni
je ba sasvim mogao da shvati u to vreme: za mnoge bogate, kulturne Japance, istor
ijski predmeti amerike civilizacije bili su isto tako interesantni kao i oni form
alniji antikviteti. Za to je tako, ni sam major nije znao; on je posebno robovao s
kupljanju starih asopisa koji su pisali o metalnoj dugmadi S.A.D., kao i same dug
madi uop te. To je bilo kao sakupljanje novia ili maraka; za to se nije moglo dati n
ikakvo racionalno obja njenje. A bogati kolekcionari plaali su visoke cene.
"Dau vam jedan primer", rekao je major."Znate li ta znae kartice 'U asi rata'?" Gleda
o je ildana sa pohlepom. Pretra ujui po seanju, ildan se najzad doseti. U njegovom det
injstvu, kartice su se davale sa vakaom gumom. Po jedan cent. Bila ih je itava seri
ja, i svaka kartica predstavljala je drugaiji u as.
"Jedan moj dragi prijatelj", nastavio je major, sakuplja 'U ase rata'." Sada mu ne
dostaje samo jo jedna. Potonue Panaija. Ponudio je znatnu sumu novca upravo za tu
kartu."
"Kvrc-karte", odjednom ree ildan.
"Molim, gospodine?"
"Mi smo se kvrcali sa njima. Svaka karta je imala glavu i rep." Imao je oko osam
godina. "Svaki je imao po pil kvrc-karata. Stali bismo, po dvojica, jedan prema
drugom. Svaki bi ispustio kartu tako da se prevrne u vazduhu. Deak ija bi se karta
spustila sa glavom na gore, onom stranom sa slikom, dobio bi obe karte." Kako j
e prijatno seati se tih lepih dana, tih ranih srenih dana njegovog detinjstva.
Razmi ljajui, major Humo ree: "uo sam kako moj prijatelj razgovara o svojim kartama ,
U asi rata', i to nikada nije spomenuo. Moje je mi ljenje da on ne zna kako su se te
karte zaista koristile."
Konano, u radnji se pojavio majorov prijatelj da uje ildanov istorijski prikaz iz p
rve ruke. Takoe penzionisani oficir Imperijalne armije, taj ovek je bio fasciniran
.
"Zapu ai od boca!" uzviknuo je ildan bez upozorenja.
Japanac za mirka ne shvatajui.
"Sakupljali smo zapu ae sa boca od mleka. Kao klinci. One okrugle zapu ae na kojima je
bio naziv mlekare. Mora da je bilo na hiljade mlekara u Sjedinjenim Dr avama. Sva
ka je tampala poseban zapu a."
Oficirove oi se zacakli e instinktom. "Da li posedujete i ta od svoje nekada nje zbirke
, gospodine?"
Naravno, ildan nije imao ni ta. Ali... verovatno je jo mogue dobiti starinske, davno
zaboravljene zapu ae iz onih dana pre rata kada je mleko dolazilo u staklenim bocam
a a ne u krutim kartonskim kutijama koje se bacaju.
I tako je, korak po korak, postepeno, u ao u posao. Drugi su otvarali sline radnje,
koristei sve vee ludovanje Japanaca za predmetima amerike izrade... ali je ildan uv
ek zadr avao svoju prednost.
"Daete mi", ree ink izvlaei ga iz njegovog razmi ljanja, "jedan dolar za vo nju, gospo
e." Bio je istovario torbe i ekao.
ildan mu plati odsutnog duha. Da, sasvim je verovatno da klijent gospodina Tagomi
ja lii na majora Humoa; bar, mislio je ildan kiselo, sa moje take gledanja. Poslova
o je sa toliko mnogo Japanaca... ali mu je jo bilo te ko da ih razlikuje jednog od
drugog. Bilo ih je malih, zdepastih, graenih kao rvai. Onda onih kao apotekari. Pa
kao ba tovani to neguju drvee, iblje i cvee... on je imao svoje kategorije. Zatim mla
di, koji mu uop te nisu izgledali kao Japanci. Klijent gospodina Tagomija e verovat
no biti poslovan ovek otmenog dr anja, i pu ie filipinsku cigaru.
I onda, stojei pred zgradom Nipon Tajmsa, sa torbama na trotoaru pored sebe, ildan
odjednom pomisli ohladiv i se: a ako mu klijent nije Japanac! Sve u torbama je bi
lo odabrano prema njima, njihovim ukusima...
Ali ovek je morao da bude Japanac. gospodin Tagomi je prvobitno poruio plakat za r
egrutaciju iz Graanskog rata; svakako e samo Japanac mariti za takvo ubre. Tipino za

njihovu maniju za trivijalnim, opinjenost ljudi koji po tuju zakon dokumentima, pr

oglasima, oglasima. Seti se jednoga koji je svoje slobodno vreme posveivao sakupl
janju novinskih oglasa o amerikim patentiranim lekovima iz hiljadu devetstotih go
dina.
Bilo je i drugih problema za re avanje. Neposrednih problema. Kroz visoka vrata zg
rade Nipon Tajmsa urili su mu karci i ene, svi lepo odeveni; njihovi glasovi dopre e d
o ildanovih u iju, i on se pokrenu. Baci pogled nagore, na velelepno zdanje, najvi u
zgradu u San Francisku. Zid od kancelarija, prozora, udesan projekt japanskih arh
itekata - i unaokolo vrtovi sa patuljastim zimzelenim drveem, stenjem, pejza om kar
esansui, sa peskom kao isu enim potokom koji vijuga pored korenja, meu jednostavnim
, pljosnatim kamenovima nepravilnog oblika postavljenim u nejednakim razmacima..
.
Vide da je crnac koji je nosio prtljag sada slobodan. "Nosa!" odmah pozva ildan.
Crni po uri ka njemu, osmehujui se.
"Na dvadeseti sprat", ree ildan svojim najgrubljim glasom. "Krilo B. Odmah." Pokaz
a torbe i nastavi ka vratima zgrade. Naravno da se nije osvrtao.
Trenutak kasnije nae se u gomili koja ga ugura u jedan od ekspresnih liftova; oko
njega su veinom bili Japanci, njihova ista lica su odsjajkivala na blistavom osve
tljenju lifta. Onda se lift podi e velikom brzinom izazivajui muku u stomaku, sa br
zim kljocanjem spratova u prolazu; on zatvori oi, vrsto ukopa stopala, molei se da s
e let zavr i. Crnac je, naravno, torbe odneo teretnim liftom. Ne bi bilo blizu pam
eti pustiti ga ovde. U stvari - ildan otvori oi i pogleda za trenutak - bio je jed
an od malobrojnih belaca u liftu.
Kada ga je lift ispustio na dvadesetom spratu, ildan se ve u sebi klanjao, priprem
ajui se za susret u kancelarijama gospodina Togomija.
3.
Na zalasku sunca, pogledav i u nebo, Julijana Frink vide svetlu taku na nebu kako o
pisuje luk i nestaje na zapadu. Jedan od onih nacistikih raketnih brodova, ree za
sebe. Leti na Obalu. Pun velikih zverki. A ja sam ovde dole. Mahnu rukom, iako j
e raketni brod, naravno, ve bio oti ao.
Sa Stenovitih planina su dolazile senke. Plavi vrhovi su se pretvarali u no. Jato
spornih ptica, selica, letelo je paralelno sa planinama. Tu i tamo neki automob
il bi upalio prednja svetla; videla je po dve svetle take du autoputa. I svetlost
jedne benzinske pumpe. Kue.
Ve mesecima je ivela ovde u Kenon Sitiju u Koloradu. Bila je instruktor d udoa.
Njen radni dan se zavr io i spremala se da se istu ira. Oseala je umor. Svi tu evi su r
adili, tu irale su se mu terije Rejove Gimnastike kole, i zato je ona stajala i ekala n
apolju na prohladnom, u ivajui u mirisu planinskog vazduha, miru. Sve to je sada ula
bio je slab amor od kioska sa pljeskavicama dole niz ulicu, pored autoputa. Parki
rala su se dva ogromna kamiona dizela a, i videlo se, u sumraku, kako se vozai miu i
navlae svoje ko ne jakne pre no to e ui u kiosk.
Pomisli: zar se Dizel nije bacio sa prozora svoje spavae kabine na brodu? Izvr io s
amoubistvo tako to se udavio na jednom prekookeanskom putovanju? Mo da bi ja trebal
o to da uinim. Samo to ovde nema okeana. Ali uvek ima nekog naina. Kao kod ekspira.
Igla probodena kroz ko ulju u gradu, i zbogom Frink. Devojka koja ne mora da se pl
a i beskunika pljaka a iz pustinje. Hoda uspravljena, sa sve u o mnogim mogunostima da
osedelom zabalavelom protivniku u tine neki nerv. Umesto toga smrt, recimo, u mrkiva
njem automobilskog izduvnog lonca u gradu kraj kojeg prolazi autoput, mo da kroz d
ugu uplju slamku.
Nauila je to, pomisli, od Japanaca. Upila je u sebe spokojan stav prema smrtnosti
, zajedno sa d udom koji donosi novac. Kako ubiti, kako umreti. Jang i Jin. Jang U kineskoj filosofiji i umetnosti, mu ki element, izvor ivota i toplote; Jin - ensk
i element, koji predstavlja tamu, hladnou, i smrt; prim. prev. Ali, to je sada os
talo iza nje; ovo je protestantska zemlja.
Dobro je bilo videti nacistike rakete kako preleu i ne zaustavljaju se, ne pokazuj
u nikakvo interesovanje za Kenon Siti, Kolorado. Niti za Utah ili Vajoming ili i
stoni deo Nevade, ni za jednu od otvorenih praznih pustinjskih dr ava ili pa njakih dr a
va. Mi nemamo nikakve vrednosti, ree ona za sebe. Mo emo da i ivimo svoje siu ne ivote.
ko elimo. Ako nam je stalo.
Sa jednog od tu eva zau se otkljuavanje vrata. Zatim oblik, velika gospoica Dejvis, i

stu irana, obuena, sa ta nom ispod mi ke. "Oh, jeste li ekali, gospoo Frink? Izvinite."
"Ni ta", ree Julijana.
"Znate, gospoo Frink, toliko mi koristi d udo. ak vi e od Zena. Htela sam to da vam ka e
m."
"Ste ite kukove na zenovski nain", ree Julijana. "Izgubite kilograme bezbolnim sator
ijem. Satori - rasvetljenje duha za kojim te e Zeo-Budisti; prim. prev. Izvinjavam
se, gospoice Dejvis. Zamlaujem se."
Gospoica Dejvis ree: "Jesu li vas mnogo izmuili?"
"Ko?"
"Japovi. Pre negc to ste nauili da se branite."
"Bilo je stra no", odgovori Julijana. "Vi nikada niste bili tamo, na Obali. Tamo g
de su oni."
"Nikada nisam bila izvan Kolorada", ree gospoica Dejvis boja ljivo ustreptalim glaso
m.
"Moglo bi se to dogoditi ovde", ree Julijana. "Mogli bi da odlue da okupiraju i ov
aj region."
"Ne sa ovolikim zaka njenjem!"
"Nikada ne znate ta e oni uiniti", odvrati Julijana. "Oni skrivaju svoje prave misl
i."
" ta - su vas terali da inite?" priljubljujui ta nu uz telo obema rukama, gospoica Dejv
is prie bli e, u veernjoj tmini, da bi ula.
"Sve", ree Julijana.
"Oh, Gospode. Ja bih se borila", ree gospoica Dejvis.
Julijana se izvini i poe ka slobodnom tu u; neka druga mu se pribli avala sa pe kirom p
reko ruke.
Malo kasnije je sedela kod arlijeve ukusne pr ene pljeskavice; nemarno itajui jelovni
k. D uk-boks je svirao nekakvu sirovu melodiju; gitara, i tugovanka zagu ena emocija
ma... vazduh je bio te ak od pregorele masti. Pa ipak, mesto je bilo toplo i svetl
o, i razvedrilo ju je. Prisustvo vozaa kamiona kod tezge, kelnerica, veliki Irac
kuvar u beloj bluzi na registar kasi predstavljali su promenu.
Opaziv i je, arli joj prie da je lino uslu i. Ote e cerei se: "Gospoica e aj?"
"Kafu", ree Julijana, podnosei kuvarev nemilosrdni humor.
"Ah, tako", ree arli klimnuv i glavom.
"I topao sendvi sa odreskom i sosom."
"Neete supu od pacovskog gnezda? Ili mo da kozji mozak pr en na maslinovom ulju?" Dvo
jica vozaa kamiona se takoe rascereka e na dosetku, okreui se na svojim stolicama. I p
ored toga sa zadovoljstvom primeti e kako je privlana. ak i bez zadirkivanja kuvara
videla bi da je vozai kamiona odmeravaju. Meseci aktivnog bavljenja d udom dali su
joj neobian mi iav izgled; znala je kako se dobro dr i i ta to znai za njenu figuru.
To je sve u vezi sa mi iima ramena, mislila je susreui se sa njihovim pogledima. I ig
rai to rade. Nema nikakve veze sa veliinom. Po aljite svoje ene u gimnastiku salu, i m
i emo ih nauiti. I biete daleko zadovoljniji u ivotu.
"Dr ite se dalje od nje", upozori kuvar kamiond ije namignuv i im. "Ima da vas baci na
stra njicu."
Ona ree mlaem od kamiond ija: "Odakle si?"
"Iz Misurija", reko e obojica.
"Jeste li iz Sjedinjenih Dr ava?" zapita ona.
"Ja jesam", ree stariji ovek, "iz Filadelfije. Imam tamo tri deteta. Najstarijem j
e jedanaest."
"Slu ajte", ree Julijana, "je li lako - tamo dobiti dobar posao?"
Mlai voza kamiona ree: "Sigurno. Ako ima pravu boju ko e." On sam je imao tamno zami lj
no lice sa kovrd avom crnom kosom. Izraz mu je postao tvrd i gorak.
"On je Vop", Podrugljiv naziv za doseljenike iz ju ne Evrope, posebno Italijane; p
rim. prev. ree stariji ovek.
"Pa", ree Julijana, "zar Italija nije dobila rat?" Osmehnu se mladom kamiond iji, a
li joj on ne uzvrati osmeh. Umesto toga, njegove turobne oi jo jae zasja e, i on se o
djednom okrenu od njih.
ao mi je, pomisli ona. Ali ne ree ni ta. Ne mogu da spasem ni tebe niti ikog drugog
od toga to je crnomanjast. Seti se Franka. Pitam se da li je ve mrtav. Rekao je po
gre nu stvar; skrenuo sa linije. Ne, mislila je. On nekako voli Japove. Mo da se poi

stoveuje sa njima zato to su ru ni. Ona je uvek govorila Franku da je ru an. Pro irio po
re. Veliki nos. Njena ko a bila je fina, neobino fina. Je li umro bez mene? Fink zn
ai zeba, neka vrsta ptice. A ka u da ptice umiru.
"Vraa li se na drum veeras?" zapita mladog vozaa Italijana.
"Sutra."
"Ako nisi zadovoljan u S.A.D., za to ne pree ovamo za stalno?" ree ona. "Ja ivim u Ste
novitim ve dugo, i nije tako lo e. ivela sam na Obali, u San Francisku. I oni tamo i
maju to s ko om."
Sedei zguren uz tezgu, mladi Italijan baci kratak pogled na nju i ree: "Gospoo, dov
oljno je lo e morati da se provede jedan dan ili jedna no u ovakvom gradu. iveti ovd
e? Isuse, kada bih mogao da dobijem bilo kakav drugi posao i da ne moram da bude
m na drumu i da jedem na ovakvim mestima..." Primetiv i da se kuvar zacrveneo, pre
stade da govori i poe da pije svoju kafu.
Stariji kamiond ija mu ree: "D o, ti si snob."
"Mogli biste da ivite u Denveru", ree Julijana. "Tamo je lep e." Znam ja vas Amerika
nce sa istoka, mislila je. Vi volite provod. Sanjate svoje velike planove. Sitne
su to stvari za vas - Stenovite. Ovde se ni ta nije dogodilo jo od pre rata. Stari
penzioneri, farmeri, glupi, spori, siroma ni... a svi bistri momci su otpirili na
istok do Njujorka, pre li granicu legalno ili ilegalno. Zato, mislila je, to su ta
mo pare, velike pare koje dolaze od industrije. Ekspanzija. Nemake investicije su
mnogo uinile... nije im dugo trebalo da ponovo izgrade S.A.D.
Kuvar ree grubim ljutitim glasom: "Dru kane. Ja ne ljubim Jevreje, ali sam video ne
ke od tih jevrejskih izbeglica kako be e iz va ih S.A.D. etr'est devete, i neka ti bu
du tvoje S.A.D. Ako se tamo mnogo gradi i ako ima puno slobodnog novca koji se l
ako mo e zaraditi, to je zato to su ga ukrali od onih Jevreja kada su ih utnuli iz N
jujorka, po tom prokletom nacistikom Nirnber kom zakonu. iveo sam kao dete u Bostonu
, i ne marim naroito za Jevreje, ali nikada nisam mogao ni pomisliti da e u S.A.D.
proi taj nacistiki rasistiki zakon, ak i da smo izgubili rat. udi me to niste u Oru
m snagama S.A.D., i to se ne spremate za invaziju na neku malu Ju noameriku republik
u kao front za Nemce, da bi mogli da jo malice potisnu Japance."
Oba vozaa kamiona su bili na nogama, ukoenih lica. Stariji je dohvatio bocu keapa s
a tezge i dr ao je uspravno za grli. Ne okreui lea dvojici ljudi kuvar pose e iza sebe
ok prstima ne napipa jednu vilju ku za meso. Uze vilju ku i zadr a je.
Julijana ree: "Denver e dobiti jednu od onih pista otpornih na toplotu tako da e ta
mo moi da sleu Lufthansine rakete."
Nijedan od trojice ljudi nije se pokrenuo niti progovorio. Ostale mu terije su sed
ele utei.
Najzad kuvar ree: "Jedna je preletela negde oko zalaska sunca."
"Nije i la za Denver", ree Julijana. "I la je na zapad, na Obalu."
Malo po malo, dvojica kamiond ija ponovo sedo e. Stariji je mumlao. Uvek zaboravljam
; ovde su pomalo uti.
Kuvar ree: "Japovi nisu ubijali Jevreje, za vreme rata ili posle. Japanci nisu gr
adili pei za spaljivanje."
" teta to nisu", ree stariji kamiond ija. Ali se prihvati olje sa kafom i nastavi da je
de.
uti, mislila je Julijana. Da, valjda je tako. Mi ovde volimo Japove.
"Gde ete noas odsesti?" zapita, obraajui se mladom vozau, D ou.
"Ne znam", odgovori on. "Samo to sam si ao sa kamiona i u ao ovamo. Ne dopada mi se c
ela ova dr ava. Mo da u spavati u kamionu."
"Motel Hani Bi Medna pelica; prim. prev. nije tako lo ", ree kuvar.
"Dobro", ree mlai voza. "Mo da u odsesti tamo. Ako nemaju ni ta protiv to sam Italijan
Govorio je sa odreenim akcentom, iako se trudio da ga sakrije.
Posmatrajui ga, Julijana pomisli - ovako je ogoren zbog idealizma. Previ e tra i od ivo
ta. Veito u pokretu, nemiran i sa zavijanjem u stomaku. Ja sam ista takva; ne bih
mogla da ostanem na Zapadnoj obali, a na kraju neu moi da podnosim ni ovo ovde. Z
ar nisu oni stari bili takvi? Ali, mislila je, sada granica nije ovde; to su dru
ge planete.
Mislila je: on i ja bismo mogli da se prijavimo za neki od onih raketnih brodova
za kolonizaciju. Ali Nemci bi njega odbili zbog boje ko e, a mene zbog moje crne
kose. Oni bledunjavi mr aviji nordijski S.S. pederi u onim tvravama za obuku u Bava

rskoj. Ovaj tip - D o kako li se preziva ak nema ni pravi izraz lica; trebalo bi da
ima onaj hladan ali nekako odu evljen izgled, kao da ne veruje ni u ta, a ipak ima
neku apsolutnu veru. Da, takvi su oni. Nisu idealisti kao D o i ja; oni su cinici
koji veruju do krajnosti. To je neka vrsta mo danog defekta, kao lobotomija - ono
osakaivanje koje su nemaki psihijatri vr ili kao jadnu zamenu za psihoterapiju.
Njihova njevolja je, zakljui ona, u seksu; ne to su pogre no uinili s tim tamo negde t
ridesetih godina, i stvar se pogor ala. Hitler je to poeo sa njegovom - ta je ona bi
la? Njegova sestra? Tetka? Neakinja? I u njegovoj porodici su se meusobno uzimali;
otac i majka su mu bili brat i sestra od tetke. Svi oni ine rodoskrvnue, vraajui se
prvobitnom grehu po ude za svojom sopstvenom majkom. Zato oni, ti elitni pederi e
sesovci, imaju onaj aneoski budalasti samouvereni sme ak, onu bebastu nevinost plav
u ana; uvaju se za mamu. Ili jedan za drugog.
I ko je za njih Mama? pitala se. Voa, Herr Bormann, za koga se predpostavlja da j
e na samrti? Ili - Bolesni.
Stari Afolf, za koga misle da je negde u sanatorijumu, koji pro ivljava svoj ivot s
enilne pareze. Sifilis mozga, koji datira iz njegovih siroma nih dana dok je bio s
kitnica u Beu... dugaak crni kaput, prljav donji ve , otrcana svrati ta za lutalice.
Oigledno, to je bila zlurada bo ja osveta, tano kao iz nekog nemog filma. Taj stra ni o
vek spr en paklenom prljav tinom, istorijskom kaznom za ovekovo zlo.
A ono stra no je bilo u tome to je sada nja Nemaka imperija proizvod tog mozga. Najpre
politika partija, onda nacija, pa zatim pola sveta. I sami Nacisti su je dijagno
sticirali, identifikovali; onaj nadri-travar koji je leio Hitlera, onaj Dr. Morel
koji je Hitleru propisivao patentni lek nazvan Antigasne pilule Dr. Kestera - o
n je najpre bio specijalista za venerine bolesti. Ceo svet je to znao, a ipak je
Voino truanje i dalje bilo sveto, i dalje va ilo kao Biblija. Ta gledi ta su do sada v
e zarazila civilizaciju, i poput ku nih spora, slepe plave nacistike kraljice uzleta
le su sa Zemlje na druge planete, irei zatrovanje.
ta zaradi od rodoskrvne veze: ludilo, slepilo, smrt.
Brr. Strese se.
"arli", pozva kuvara. "Jeste li skoro gotovi sa mojom porud binom?" Oseala se apsolu
tno sama; podigav i se na noge prie tezgi i sede pored registar-kase.
Niko je nije primetio osim mladog vozaa Italijana; njegove tamne oi su bile prikov
ane za nju. D o, tako mu je bilo ime. D o, i kako dalje? - pitala se.
Po to mu je sada bila bli e, vide da nije tako mlad kao to je mislila. Te ko je pogodit
i; ta snaga u njemu smetala joj je da prosudi. Stalno je provlaio rukom kroz kosu
, terajui je unazad iskrivljenim, krutim prstima. Ima ne to naroito u ovom oveku, mis
lila je. Iz njega bije - smrt. To ju je uznemirivalo, ali i privlailo. Sada stari
ji na e glavu i ne to mu apnu. Onda su je obojica posmatrala, ovog puta pogledom koji
nije bio uobiajeno mu ko interesovanje.
"Gospoice", ree stariji. Obojica su sada izgledala veoma napregnuto. "Znate li ta j
e ovo?" Podi e pljosnatu belu kutiju, ne suvi e veliku.
"Da", ree Julijana. "Najlon arape. Sintetiko vlakno koje proizvodi samo veliki kart
el u Njujorku, I. gospodin Farben. Vrlo retke i skupe."
"Morali ste da ga date Nemcima; monopol nije lo a ideja." Stariji kamiond ija pru i ku
tiju svome drugu, koji je laktom odgurnu du anka ka njoj.
"Imate kola?" zapita mladi Italijan, srkuui kafu. Iz kuhinje se pojavi arli; nosio
je njen tanjir.
"Mogli biste da me odvezete na to mesto." Divlje, sna ne oi su je prouavale, i ona j
e postajala sve nervoznija, a ipak sve zapanjenija. "Taj motel, ili gde ve to tre
ba da prenoim. Je li tako?"
"Da", ree ona. "Imam kola. Jedan stari Studebeker."
Kuvar pree pogledom sa nje na mladog kamiond iju, onda stavi tanjir pred nju na ank.
Zvunik na kraju sredi njeg prolaza ree: "Achutung, meine Damen und Herren." Pa nja, mo
je dame i gospodo; prim. prev. Na svom sedi tu, gospodin Bejns se prenu, otvori oi.
Kroz prozor sa desne strane mogao je da vidi, daleko dole, smeu i zelenu boju ze
mlje, pa zatim plavo. Pacifik. Raketa je, shvati on, zapoela svoje dugo sporo spu t
anje.
Najpre na nemakom, zatim na japanskom, i najzad na engleskom jeziku, zvunik objasn
i da niko ne sme da pu i niti da se odvezuje sa svog tapaciranog sedi ta. Spu tanje e,
ree, trajati osam minuta.

Onda poe e da rade zadnji mlazevi, tako iznenada i glasno, i tako estoko zatreso e bro
d, da jedan broj putnika zinu. Gospodin Bejns se osmehnu, a na sedi tu uporedo sa
njegovim preko puta prolaza jo jedan putnik, mlai ovek sa kratko pod i anom plavom koso
m, takoe se nasme i.
"Sie furchten dass..." Boje se da; prim. prev. zapoe mladi ovek. Ali gospodin Bejn
s smesta ree na engleskom:
" ao mi je; ne govorim nemaki." Mladi Nemac ga je ispitujue gledao, zato on ponovi i
stu stvar na nemakom.
"Ne nemaki?" ree mladi Nemac, zapanjen, na engleskom sa stranim akcentom.
"Ja sam vedanin", ree Bejns.
"Ukrcali ste se na Tempelhofu."
"Da, bio sam slu beno u Nemakoj. Moj posao me vodi u nekoliko zemalja."
Jasno je, mladi Nemac nije mogao da poveruje da neko u savremenom svetu, neko ko
obavlja poslove na meunarodnom nivou i leti - mo e to sebi da priu ti - najnovijom r
aketom Lufthanse, ne govori ili nee da govori nemaki. Bejnsa upita: "U kakvom ste
biznisu, mein Her?"
"Plastika. Poliesteri. Smole. Erzac - industrijske primene. Shvatate? Ne roba iro
ke potro nje."
" vedska ima industriju plastinih materijala?" Neverovanje.
"Da, i to vrlo dobru. Ako mi date va e ime urediu da vam po alju bro uru firme po tom." g
ospodin Bejns izvue pero i notes.
"Ne trudite se. To bi bilo proerdano. Ja sam umetnik, ne bavim se trgovinom. Nemo
jte se ljutiti. Mo da ste videli moje radove dok ste bili na Kontinentu. Aleks Loc
e." ekao je.
"Na alost, ne zanima me moderna umetnost", ree gospodin Bejns. "Dopadaju mi se sta
ri predratni kubisti i apstrakcionisti. Ja volim da slika ne to znai, a ne samo da
predstavlja ideal." Okrete se.
"Ali to je zadatak umetnosti", ree Loce. "Da razvija duhovnost oveka, iznad senzua
lnog. Va a apstraktna umetnost predstavljala je period duhovne dekadencije, duhovn
og haosa, zahvaljujui raspadanju dru tva, staroj plutokratiji. Jevrejskim i kapital
istikim milionerima, meunarodnom dru tvu koje je podr avalo dekadentnu umetnost. Ta vr
emena su pro la; umetnost mora da ide dalje - ne mo e da stoji u mestu."
Bejns je klimao glavom, gledajui kroz prozor. "Jeste li ranije bili na Pacifiku?"
zapita Loce.
"Nekoliko puta."
"Ja ne. Ima jedna izlo ba mojih dela u San Francisku, koju je organizovala kancela
rija Dr. Gebelsa, sa japanskim vlastima. Kulturna razmena u cilju razvijanja raz
umevanja i dobre volje. Moramo ubla iti zategnutosti izmeu Istoka i Zapada, zar ne?
Moramo vi e saobraati, a to umetnost mo e da uini."
Bejns klimnu glavom. Dole, izvan vatrenog prstena od rakete, sada se video grad
San Francisko i Zaliv.
"Gde se jede u San Francisku?" govorio je Loce. "Ja imam rezervaciju u hotelu Pa
las, ali sam uo da se mo e nai dobra hrana u internacionalnom delu grada kao to je ajn
ataun." Kineska etvrt San Franciska; prim. prev.
"Tano", ree Bejns.
"Jesu li u San Francisku visoke cene? Na ovom putu sam na gubitku. Ministarstvo
je veoma tedljivo." Loce se nasmeja.
"Zavisi od kursa koji uspete da dobijete. Predpostavljam da nosite ekove Rajhsban
ke. Savetujem vam da odete u Tokijsku banku u Samson Stritu i da tamo promenite.
"
"Danke sehr", Veliko hvala; prim. prev. ree Loce. "Ja bih to inae uinio u hotelu."
Raketa se gotovo spustila na tle. Sada je Bejns mogao da vidi i sam aerodrom, ha
ngare, parkirali te, autoput iz grada, kue... veoma lep pogled, mislio je. Planine
i voda, i nekoliko pramenova magle koji su se uvlaili kod Golden Gejta.
"Kakva je to ogromna graevina dole?" zapita Loce. "Zavr ena je do pola, na jednoj s
trani otvorena. Pristani te za vasionske letelice? Mislio sam da Niponci nemaju va
sionske brodove."
Sa osmehom, Bejns ree: "To je Stadion Golden Poppi Zlatna bulka; prim. prev. Tere
n za bezbol."
Loce se nasmeja. "Da, oni vole bezbol. Neverovatno. Poeli su da rade na toj velik

oj graevini iz razonode, iz sporta, da utro e vreme..."

Prekinuv i ga, Bejsn ree: "Zavr ena je. To je njen konaan oblik. Otvorena je sa jedne
strane. Nov arhitektonski projekat. Oni se njime veoma ponose."
"Izgleda", ree Loce gledajui dole, "kao da ju je projektovao Jevrejin."
Bejns je posmatrao oveka neko vreme. Osetio je, iako za trenutak, ne to neuravnote en
o, psihotinu crtu, u nemakom umu. Da li Loce stvarno misli to to je rekao? Je li to
bila istinski spontana opaska?
"Nadam se da emo se videti kasnije u San Francisku", ree Loce kada raketa dotae tle
. "Dosaivau se bez zemljaka za razgovor."
"Nisam ja va zemljak", ree Bejns.
"Ah, da; tako je. Ali u pogledu rase, sasvim ste blizu. U svakom pogledu isti."
Loce stade da se vrpolji na sedi tu, spremajui se da otkopa komplikovane pojaseve.
Da li sam ja po rasi srodan sa ovim ovekom? Pitao se Bejns i to toliko blisko da
je to u svakom smislu isto? Onda je ta psihotina ica i u meni. Psihotian je svet u
kojem ivimo. Ludaci su na vlasti. Koliko dugo to ve znamo? Suoeni smo s tim? I - ko
liko nas to zna? Ne Loce. Mo da ako zna da si lud nisi lud. Ili ti duh ozdravlja, k
onano. Budi se. Valjda je samo veoma mali broj svestan svega ovoga. Izolovane osob
e, tu i tamo. Dok iroke mase... ta one misle? Sve te stotine hiljada u ovom gradu,
ovde. Da li zami ljaju da ive u jednom zdravom svetu? Ili nagaaju, vide krajiak isti
ne...?
Ali, mislio je, ta znai to, lud? Legalna definicija. ta ja time mislim? Oseam ga, vi
dim ga, ali ta je to?
Mislio je: to je ne to to ljudi ine, to jesu. To je njihova nesvesnost. Neznanje o dr
ugima. Njihova nesvesnost o onome to ine drugima, o razaranju koje su prouzrokoval
i i prouzrokuju. Ne. To nije to. Ne znam; oseam to, intuicijom oseam. Ali - oni su
surovi bez svrhe... je li to to? Ne. Bo e, pomisli on. Ne mogu da doem do toga, ne
mogu da objasnim. Da li oni ignori u delove stvarnosti? Da. Ali - ima tu i ne to vi e
. To su njihovi planovi. Da, njihovi planovi. Osvajanje planete. Ne to ludako i sla
boumno, kao to je bilo njihovo osvajanje Afrike, i, pre toga, Evrope i Azije.
Njihovo gledi te; kosmiko. Ne o oveku ovde, tamo o detetu, ve jedna apstrakcija: rasa
, zemlja. Volk. Land. Blut. Ehre. Narod. Zemlja. Krv. ast; prim. prev. Ne o asnim
ljudima, ve o samoj Ehre, asti; apstraktno je realno, stvarno im je nevidljivo. Di
e G_te, Dobrota; prim. prev. a ne dobri ljudi, ovaj dobri ovek. To je njihovo osea
nje prostora i vremena. Oni vide kroz ovde, kroz sada, gledaju u prostrano crno
duboko izvan, koje se ne menja. A to je fatalno za ivot. Zato to na kraju nee biti i
vota; nekada su postojale samo estice pra ine u vasioni, vreli vodonini gasovi, ni ta
vi e, i to e opet doi. Ovo je interval, ein Augenblick. Trenutak; prim. prev. Kosmiki
proces uri dalje, mrvei ivot ponovo u granit i metan; toak se okree za celokupni ivo
. On je sav privremen. A ti - ti ludaci - odgovaraju granitu, pra ini, e nji ne ivog; o
ni ele da pomognu Natur. Priroda; prim. prev.
I, mislio je dalje, znam ja za to. Oni ele da budu pokretai, a ne rtve, istorije. Poi
stoveuju se sa bo jom moi i veruju da su bogu slini. U tome je njihovo osnovno ludilo
. Savladao ih je neki arhetip; njihova ega su se psihotino ra irila, tako da ne zna
ju gde poinju oni a prestaje bo anstvo. To nije obest, nije ponos; to je naduvavanj
e ega do krajnje granice - me anje onoga koji obo ava i onoga to se obo ava. ovek nije p
ojeo Boga; Bog je pojeo oveka.
Ono to oni ne shvataju jeste ovekova bespomonost. Ja sam slab, mali, bez ikakvog zn
aaja za vasionu. Ona me ne primeuje ja i dalje ivim neprimeen. Ali za to je to lo e? Za
nije tako bolje? Bogovi uni tavaju onoga koga primete. Budi mali... i izbei e ljubom
oru velikih.
Otkopavajui pojas, Bejns ree: "Gospodine Loce, ovo nikada nikome nisam rekao. Ja sa
m Jevrejin. Razumete li?"
Loce se zagleda u njega sa sa aljenjem.
"Ne biste pogodili", ree Bejns "zato to fiziki uop te ne izgledam kao Jevrejin; dao s
am da mi se izmeni nos, smanje moje masne pore, da mi se ko a izbledi hemijskim pu
tem, izmeni oblik lobanje. Ukratko fiziki me ne mogu otkriti. Mogu da se kreem, i e
sto sam se i kretao u najvi im krugovima nacistikog dru tva. Niko me nikada nee otkrit
i. I..." Zastade, stojei blizu, sasvim blizu Locea i uze da govori tihim glasom,
tako da je samo Loce mogao da ga uje. "I ima nas jo . ujete li? Nismo izumrli. I dal
je postojimo. ivimo i dalje, neprimeeni."

Posle jednog trenutka Loce zamuca: "Uprava bezbednosti..."

"Odeljenje bezbednosti mo e da proe lja moj dosije", ree Bejns. "Mo ete me prijaviti. Al
i ja imam veze na veoma visokim mestima. Neki od njih su Arijevci, neki opet dru
gi Jevreji na najvi im polo ajima u Berlinu. Va a prijava se nee uzeti u obzir, a onda u
, ubrzo posle toga, ja prijaviti vas. I preko tih istih veza, vi ete se nai u Za tit
nom pritvoru." Nasme i se, klimnu glavom, i krenu sredi njim prolazom broda, udaljuj
ui se od Locea, da bi se pridru io ostalim putnicima.
Svi su se spu tali rampom na hladan, vetrovit aerodrom. Dole se Bejns za trenutak
jo jednom nae u blizini Locea. "U stvari", ree Bejns hodajui uporedo sa Loceom, "ne
dopada mi se va izgled, gospodine Loce, i zato mislim da u vas prijaviti u svakom
sluaju." Onda nastavi svojim putem, ostaviv i Locea za sobom.
Na drugom kraju aerodroma, na ulazu u ogromni hol, ekao je veliki broj ljudi. Roac
i, prijatelji putnika, neki su mahali, izvirivali, osmehivali se, izgledali zabr
inuti, sa ispitivakim licima. Jedan temeljan sredovean Japanac, lepo obuen u britan
ski kaput, imi plitke cipele, Oksford polucilindar, stajao je malo ispred ostalih
, sa jednim mladim Japancem pored sebe. Na reveru kaputa nosio je znaku vi e Pacifik
e trgovinske misije Imperijalne vlade. Eno ga, shvati Bejns. gospodin N. Tagomi,
do ao lino da me saeka.
Istupiv i, Japanac pozva: "Her Bejns - dobro vee." I nagne malo glavu oklevajui.
"Dobro vee, gospodine Tagomi", ree Bejns, i ispru i ruku. Rukova e se, zatim pokloni e.
Mlai Japanac se takoe pokloni, sijajui.
"Malo hladno, gospodine, na ovom otvorenom polju", ree gospodin Tagomi. "U grad em
o se vratiti helikopterom Misije. Je li to u redu? Ili vam treba malo da se rask
omotite, i tako dalje?" Zabrinuto je ispitivao lice gospodina Bejnsa.
"Mo emo odmah da krenemo", ree Bejns. " elim da se prijavim u hotelu. Moj prtljag, meu
tim..."
"Gospodin Kotomii e se pobrinuti za to", ree gospodin Tagomi. "On e ii za nama. Znate
, gospodine, na ovom terminalu za prtljag se eka u redu skoro itav sat. Du e nego to
ste putovali."
Gospodin Kotomii se ljubazno osmehnu.
"U redu", ree Bejns.
Gospodin Tagomi ree: "gospodine, imam jedan poklon za vas."
"Molim?" ree Bejns.
"Za va u ljubaznost." Gospodin Tagomi posegnu u d ep kaputa i izvadi jednu kutijicu.
"Odabrano izmeu najlep ih objets d'art Umetniki predmeti; prim. prev. Amerike koji
se mogu nai." I pru i mu kutijicu.
"Pa", ree Bejns "hvala." Primi kutiju.
"Celo popodne su izabrani funkcioneri ispitivali mogunosti", ree gospodin Tagomi.
"Ovo je najautentiniji predmet umirue stare kulture S.A.D., redak sauvan artifakt s
a obele jem prohujalih vedrih bezbri nih dana."
Gospodin Bejns otvori kutijicu. U njoj je le ao runi sat sa likom Miki Mausa, na ja
stuetu od crnog somota.
Da li se gospodin Tagomi alio sa njim? Podi e pogled i vide napregnuto, zabrinuto l
ice gospodina Tagomija. Ne, nije bila ala. "Hvala vam najlep e", ree Bejns. "Ovo je
zaista neverovatno."
"U celom svetu ima jako malo, mo da samo desetak, autentinih satova Miki Maus iz 19
38. godine", ree gospodin Tagomi, prouavajui ga, upijajui njegovu reakciju, zahvalno
st. "Nema ga nijedan kolekcionar koga poznajem, gospodine."
Uo e u vazduhoplovni terminal i zajedno se pope e na rampu.
Iza njih, gospodin Kotomii ree: "Harusame ni nuretsutsu yane no temari kana..."
" ta je to?" zapita gospodin Bejns gospodina Tagomija.
"Stara pesma", ree gospodin Tagomi. "Srednji Tokugava period."
Gospodin Kotomii ree: "Dok prolena ki a lije, na krovu je krpenjaa pije..."
4.
Posmatrajui svog biv eg poslodavca kako se gega hodnikom i ulazi u glavnu radnu pro
storiju Korporacije V. M., Frenk Frink pomisli. udna stvar kod Vajndama-Metsona j
e to to on uop te ne lii na oveka koji je vlasnik fabrike. On izgleda kao burdeljski
laf, lokma , koga su okupali, dali mu novo odelo, obrijali, o i ali, ubrizgali mu vita
mine, i poslali u svet sa pet dolara u d epu da tra i novi ivot. Starac je imao neki

slaba an, prevejan, nervozan, ak i umiljat nain, kao da je u svakome video potencija
lnog neprijatelja jaeg od sebe, pred kojim mora da se uvija i da ga smiruje. "Uhv
atie me", kao da je govorio takvim svojim dr anjem.
A ipak je stari V. M. bio stvarno veoma moan. Imao je glavne interese u raznim pr
eduzeima, pekulacije, nekretnine. Kao i Korporaciju V. M.
Idui za starcem, Frink gurnuv i otvori velika metalna vrata za glavni radni deo. Bu
ka ma ina, koju je toliko vremena svakodnevno slu ao oko sebe - prizor ljudi za ma ina
ma, vazduh ispunjen bleskom svetlosti, pra inom od opiljaka, pokretima. Tu je star
ac i ao. Frink ubrza korak.
"Hej, gospodine V. M.!" pozva on.
Starac je bio zastao kod radioninog predradnika maljavih ruku, Eda Makartija. Obo
jica digo e pogled dok im je Frink prilazio.
Nervozno ovla iv i usne, Vajndam-Metson ree: " ao mi je, Frenk; ne mogu ni ta da uinim da
te ponovo primim. Ve sam zaposlio oveka na tvom mestu, mislei da se ne vraa . Posle on
oga to si rekao." Okrugle oice su mu plamsale neim to je Frenk poznavao kao gotovo n
aslednu sposobnost izvrdavanja. To je starcu bilo u krvi.
Frink ree: "Do ao sam po svoj alat. Ni ta drugo." Njegov sopstveni glas, uo je sa zado
voljstvom, bio je vrst, ak i grub.
"Pa, da vidimo", promumla V. M., oigledno u nedoumici u pogledu statusa Frinkovog
alata. Obrati se Edu Makartiju: "Mislim da bi to bilo u tvome odeljenju, Ed. Mo d
a mo e ovde da sredi Franka. Ja imam druga posla." Pogleda na svoj d epni sat. "Slu aj,
Ed. Kasnije u razgovarati o onoj fakturi; moram da jurim." Pljesnu Eda Makartija
po ruci i onda otkasa ne osvrui se.
Ed Makarti i Frink ostado e zajedno.
"Do ao si da se vrati na posao", ree Makarti posle nekog vremena.
"Da", ree Frink.
"Bio sam ponosan na ono to si jue rekao."
"I ja", ree Frink. "Ali, Hriste bo e, ne mogu to da ostvarim nigde drugde." Oseao se
pora en i bespomoan. "Ti zna to." Njih dvojica su, u pro losti, esto razgovarali o svo
jim problemima.
Makarti ree: "Ne znam ja to. Ti si na onoj ma ini sa elastinim kablom dobar kao bilo
ko na Obali. Vidao sam te kako izbacuje komad za pet minuta, ukljuujui i glaanje cr
venim superoksidom. Sve skroz od grubog Krateksa. I osim zavarivanja."
"Nikada nisam rekao da umem da zavarujem", ree Frink.
"Jesi li ikada pomi ljao da zapone samostalan posao?"
Frink, iznenaen, zamuca: " ta bih radio?"
"Nakit."
"Uh, gospodine Bo e!"
"Tradicija, originalni komadi, ne komercijalna roba." Makarti ga prstom pozva u
ugao radionice da se izdvoje od buke. "Za oko dvesta hiljada somova mogao bi da
otvori malu radnju u suterenu ili gara i. Ja sam nekada pravio nacrte za enske mindu e
i priveske. Sea se - pravi savremeni nakit." Uze hartiju i poe da crta, polako, sm
rknuto.
Virei mu preko ramena, Fink vide nacrt za narukvicu, apstraktan crte sa razvuenim l
inijama. "Da li postoji tr i te?" Sve to je on ikada video bili su klasini tradicional
ni - ak antiki - predmeti iz pro losti. "Niko ne eli savremene amerike stvari; takvo n
e to ne postoji, ne jo od rata."
"Stvori tr i te", ree Makarti uz ljutitu grimasu.
"Misli da sam prodajem?"
"Odnesi robu u radnje na malo. Kao to je ona - kako se zove? Na Montgomeri stritu
, ona velika otmena radnja sa umetnikim predmetima."
"Amerike umetnike rukotvorine", ree Frink. Nikada nije odlazio u takve pomodne, sku
pe trgovine. Vrlo mali broj Amerikanaca je tamo i ao; Japanci su imali pare za kup
ovinu na takvim mestima.
"Zna
ta takvi trgovci na malo prodaju?" ree Makarti. "I od ega se bogate? Od onih be
zveznih srebrnih kopi za pojaseve iz Nju Meksika to prave Indijanci. Od tih turist
ikih triarija, sve tako. To je kao domaa umetnost."
Frink je dugo posmatrao Makartija. "Znam ja ta oni jo prodaju", najzad ree. "A zna i
ti."
"Da", odgovori Makarti.

Obojica su znali - zato to su bili neposredno ume ani u stvar - i to ve dugo.

Zvanian legalni posao Korporacije V. M. sastojao se od proizvodnje stepeni ta, step
eni nih ograda, kamina, i ukrasnih elemenata od kovanog gvo da za nove stambene zgra
de, sve u velikim serijama, po standardnim nacrtima. Za jednu novu zgradu od etrd
eset stambenih jedinica jedan isti komad bi se proizvodio etrdeset puta u jednoj
seriji. Naizgled, Korporacija V. M. je predstavljala livnicu. Ali se pored toga
bavila jo jednim poslom iz koga je izvlaila svoju stvarnu dobit.
Koristei komplikovan i raznovrstan alat, materijale, i ma ine, Korporacija V. M. je
u neprekidnom nizu izbacivala falsifikate predratnih predmeta amerike izrade. Ti
falsifikati su se oprezno ali ve to isporuivali tr i tu umetnikim predmetima na veliko,
da bi se zatim pridru ili originalnim predmetima koji su se sakupljali na celom k
ontinentu. Kao i u oblasti filatelije i numizmatike, niko ni sluajno nije mogao p
roceniti koji je procenat falsifikata u prometu. A niko naroito trgovci i kolekci
onari - nije to ni eleo.
Kada je Frink napustio posao, na njegovom radnom stolu ostao je do pola uraen kol
t iz Graninog perioda; on je sam bio napravio kalupe, izlio, i runo glaao komade. Z
a sitno oru je iz perioda Amerikog graanskog rata i Granice postojalo je neogranieno
tr i te; Korporacija V. M. je mogla da proda sve to bi Frink mogao da proizvede. To j
e bila njegova specijalnost.
Pri av i polako stolu, Frink uze jo rapavu i neobradenu arbiju revolvera. Jo tri dana
i pi tolj bi bio zavr en. Da, mislio je, dobar je to rad. Strunjak je mogao da vidi r
azliku... ali japanski kolekcionari nisu bili autoriteti u pravom smislu rei, nis
u imali standarde ili testove po kojima su mogli da prosude.
U stvari, koliko je njemu bilo poznato, njima nikada nije ni palo na pamet da se
zapitaju da li su takozvani istorijski umetniki predmeti koji su se prodavali po
trgovinama Zapadne obale pravi. Mo da e se jednoga dana zapitati... i onda e pui tik
va, i tr i te e biti uni teno ak i za autentine komade. Gre amov zakon: falsifikati e p
ati vrednost originalnih piedmeta. I zbog toga se bez sumnje, nije ni potezala i
straga; na kraju krajeva, svako je bio srean. Fabrike, ovde-onde po raznim gradov
ima, koje su izbacivale te komade - one su zaraivale. Trgovci na veliko su ih pro
turali dalje, dok su ih trgovci na malo izlagali i reklamirali. Kolekcionari su
dre ili kese i sreno nosili kui kupljene predmete, da impresioniraju svoje saradnike
, prijatelje, i ljubavnice.
Kao sa posleratnim papirnim novcem bilo je fino sve dok se ne zaaka stvar. Niko ni
je o teen - do dana sraunavanja. A onda e svako, podjednako, biti uni ten. Ali u meuvre
enu, niko nije o tome govorio, ak ni ljudi koji su zaraivali izraujui falsifikate; z
atvarali su oi pred onim to prave, vezivali pa nju za isto tehnike probleme.
"Koliko ima od kada si poku avao da pravi originalne nacrte?" zapita Makarti.
Frink sle e ramenima. "Godinama ve nisam. Mogu da kopiram u dlaku tano. Ali..."
"Zna
ta mislim? Ja mislim da si ti prihvatio nacistiku ideju da Jevreji ne mogu da
stvaraju. Da mogu samo da imitiraju i prodaju. Posrednici." Uporno i nemilosrdno
je ispitivao Frinka.
"Mo da je tako", ree Frink.
"Poku aj. Napravi koji originalan dizajn. Ili radi direktno na metalu. Igraj se ma
lo. Kao to se dete igra."
"Ne", ree Frink.
"Nema vere", ree Makarti. "Potpuno si izgubio veru u sebe - je li tako? To ne valj
a. Zato to znam da bi ti to mogao." Onda se udalji od radnog stola.
Uop te ne valja, mislio je Frink. Ali je ipak istina. injenica. Ne mogu stei veru il
i odu evljenje time to elim. to odluim.
Taj Makarti je, razmi ljao je dalje, mnogo dobar poslovoda. On ume da podstakne ove
ka na rad, da ga natera da ulo i najvei napor, da da sve od sebe uprkos sebi. On je
prodorni voa; gotovo da me je inspirisao, za trenutak, tamo. Ali - Makarti je ve
bio oti ao; napor je bio uzaludan.
Ba teta to nemam ovde moj primerak proroanstva, pomisli Frink. Mogao bih da ga pitam
za savet o ovome; da pred njega iznesem pitanje zbog njegovih pet hiljada godin
a mudrosti. Onda se seti da u salonu poslovne kancelarije Korporacije V. M. ima
jedan primerak J. inga. Zato se uputi iz radnog dela, hodnikom, urno kroz poslovnu
kancelariju pa u hol.
Sedei na jednoj od holskih stolica od hroma i plastike, ispisa svoje pitanje na p

oleini jednog koverta: "Da li treba da poku am da zaponem kreativni privatan posao k
oji mi je upravo opisan?" Onda poe da baca novie.
Donja linija je bila sedmica, isto tako i druga, pa zatim i trea. Donji trigram j
e 'ien, shvati on. To je izgledalo dobro; 'ien je kreativno. Zatim linija etiri, os
mica. Jin. I linija Pet, takoe osam, linija Jin. Gospode bo e, pomisli uzbueno; jo je
dna linija Jina i dobijam Heksagram jedanaest, T'ai, Mir. Vrlo povoljan sud. Ili
- ruke mu zadrhta e dok je zveckao noviima. Linija Jang, i otuda Heksagram Dvadeset
est, Ta 'u, Obuzdavajua snaga Velikog. I jedan i drugi donose povoljan sud, a mora
da bude jedan ili drugi. Baci tri novia.
Jin. estica. Mir.
Otvoriv i knjigu, proita sud.
MIR. Mali odlazi,
Veliki se pribli ava.
Dobra srea. Uspeh.
Znai treba da uinim kako mi ka e Makarti. Da otvorim svoju radnjicu. Sada est na vrhu
, moja jedna pokretna linija. Okrete stranicu. Kakav je bio tekst? Nije mogao da
se seti; verovatno povoljan, jer je i sam heksagram tako povoljan. Ujedinjenje
neba i zemlje - ali prva i poslednja linija su uvek bile izvan heksagrama, tako
da eventualno est na vrhu...
Oima izdvoji red, proita ga u trenu.
Zid pada nazad u opkop.
Sada ne upotrebljavaj vojsku.
Upoznaj svoj grad sa svojim nareenjima.
Istrajavanje donosi poni enje.
Propadam! uzviknu u asnut. I komentar.
Promena na koju se aludira u sredini heksagrama poela je da se zbiva. Zid grada t
one nazad u opkop iz koga je iskopan. Sudnji as je blizu...
To je, nesumnjivo, bio jedan od najoajnijih redova u celoj knjizi od preko tri hi
ljade redova. Pa ipak je sud heksagrama bio dobar.
Koje je od ta tri trebalo da poslu a?
I kako su mogli da se toliko razlikuju? Nikada mu se to ranije nije desilo, da u
predskazanju proroanstva dobra srea i sudnji as budu pome ani u jedno; kakva vanprir
odna sudbina, kao da je proroanstvo izgrebalo dno bave, hitnulo uvis sve mogue krpe
, kosti i pogan tmine, pa se onda preokrenulo i nalilo svetlost kao kuvar kad po a a
vi. Mora da sam pritisnuo dva dugmeta odjednom, zakljui; zgurao stvari ujedno i d
obio ovaj izlueni pogled na stvarnost. Samo za trenutak - sreom. Nije trajalo.
Boga mu, pomisli, pa mora da bude jedno ili drugo; ne mo e biti oboje. Ne mo e istovr
emeno imati dobru sreu i zlu kob.
Ili... mo e ?
Posao sa nakitom e doneti dobru sreu; sud se odnosi na to. Ali taj prokleti red on
govori o neem dubljem, o nekoj katastrofi u budunosti, koja verovatno i nema veze
sa poslom sa nakitom. Neka zla sudbina koja me eka u svakom sluaju.
Rat! pomisli. Trei svetski rat! Dve milijarde ljudi pobijeno, na a civilizacija zbr
isana sa lica zemlje. Hidrogenske bombe padaju kao grad.
Oh Gewalt! ta se dogaa? Jesam li to ja pokrenuo? Ili neko drugi ne to spetljava, nek
o koga ak i ne poznajem? Ili - svi mi zajedno. To je gre ka omh fiziara i one teorij
e sinhronosti, da je svaka estica povezana sa svakom drugom; ne mo e ni da prdne a da
ne promeni ravnote u u vasioni. Zato ivot ispada kao vic kome nema ko da se smeje.
Otvorim knjigu i dobijem izve taj o buduim dogaajima koje bi ak i Bog eleo da odlo i u
rhivu i zaboravi. A ko sam ja? Pogre na osoba; to mogu da ka em.
Treba da uzmem svoj alat, dobijem motore od Makartija, otvorim radnju, zaponem sv
oj posao sa prkarijama, nastavim uprkos stra nom stihu. Da radim, stvaram na svoj n
ain sve do samog kraja, da ivim to bolje mogu, to aktivnije, sve dok se zid ne sru i n
azad u anac za sve nas, za celo oveanstvo. To mi ka e proroanstvo. Sudbina e nas na kr
ju u svakom sluaju dotui sekirom, ali ja u meuvremenu imam svoj posao; moram upotre
bljavati svoj mozak, ruke.
Sud je bio samo za mene, za moj rad. Ali stih; on je bio za sve nas.
I suvi e sam mali, pomisli. Mogu samo da proitam ta je napisano, pogledam uvis, pa o
nda da pognem glavu i batrgam se dalje kao da nisam ni video; proroanstvo ne oekuj
e da ja ponem da jurim ulicama, i dreim i kukam na sav glas da bih privukao pa nju s

veta.
Da li to iko mo e da izmeni? pitao se. Svi mi zajedno... ili jedna velika figura..
. ili neko strate ki postavljen, koji je sluajno na pravom mestu. Prilika. Nesrean s
luaj. I na i ivoti, na svet, vise o tome.
Zatvoriv i knjigu, izae iz hola i vrati se u glavnu radnu halu. Kada primeti Makart
ija mahnu mu da doe na jedan kraj gde su mogli da nastave razgovor.
" to vi e razmi ljam o tome", ree Frink, "sve mi se vi e dopada tvoja ideja."
"Fino", ree Makarti. "Sad slu aj. Evo ta e da uini . Mora da dobije novac od Vajndam
na." Namignu, sporim, jakim upla enim trzajem kapka. "Smislio sam kako. Ja u da ost
avim posao i da se uortaim s tobom. Moji nacrti, zna . ta fali? Ja znam da su dobri.
"
"Sigurno", ree Frink, pomalo o amuen.
"Vidimo se veeras posle posla", ree Makarti. "Kod mene u stanu. Doi oko sedam pa da
veera sa D in i sa mnom - ako mo e da podnese klince."
"Va i", ree Frink.
Makarti ga pljesnu po ramenu i udalji se.
Daleko sam doterao, ree Frink samom sebi. Za poslednjih deset minuta. Ali nije bi
o zabrinut; oseao je, sada, uzbuenje.
Svakako se brzo desilo, mislio je prilazei svom stolu i poev i da sakuplja alat. Tak
o se valjda dogaaju te stvari. Prilika, kada se uka e.
Gelog ivota sam ekao na ovo. Kada proroanstvo ka e 'ne to se mora postii' - ono to i mi
li. Vreme je istinski veliko. Koliko je sati, sada? Koji je ovo trenutak? esti na
vrhu u Heksagramu Jedanaest menja sve u Dvadeset est, obuzdavajui snagu Velikog.
Jin postaje Jang; red se pokree i pojavljuje se nov Momenat. A ja sam toliko oti ao
u stranu da ak nisam ni primetio!
Kladim se da sam zato dobio onaj stra an stih; jedino na taj nain Heksagram Jedanae
st mo e da se pretvori u Heksagram Dvadeset est, tom pokretnom esticom na vrhu. Zato
ne treba toliko da izim.
Ali, uprkos svom uzbudenju i optimizmu, nije mogao da potpuno izbaci stih iz gla
ve.
Meutim, mislio je ironino, poku avam iz sve snage; do sedam sati veeras mo da u uspeti
a zaboravim kao da se nikada nije ni desilo.
Mislio je, svakako se nadam. Zato to je ovaj sastanak sa Edom velika stvar. On im
a neku ideju koja uspeva u fasu; znam to. I ne nameravam da budem ispu ten iz toga
.
Ovog trenutka ja nisam ni ta, ali ako to mogu da preokrenem, mo da u moi da vratim Jul
ijanu. Znam ja ta ona eli - ona zaslu uje da bude udata za oveka koji ne to znai, za zn
jnu linost u dru tvu, a ne za nekakvog meshuggenera. a avko, aknut (jevr.); prim. prev.
Mu karci su bili mu karci, u staro vreme; recimo, posle rata. Ali sve je to sada pr
o lo.
Nije udo to luta iz mesta u mesto, od mu karca do mu karca, tra ei. I ak ni sama ne zna
a je to, ta je njenoj biologiji potrebno. Ali ja znam, i ovom epohalnom akcijom s
a Makartijem - ta god da je - ja u to postii za nju.
U vreme ruka, Robert ildan zatvori Amerike umetnike rukotvorine Inc.. Obino je i ao pr
ko puta i jeo u kafani. U svakom sluaju ostajao je ne du e od pola sata, a danas je
oti ao samo na dvadeset minuta. Stomak mu je jo bio poremeen od seanja na muenje sa g
ospodinom Tagomijem i osobljem Trgovinske misije.
Kad se vratio u radnju, ree sebi: mo da da probam novu politiku neodla enja na noge.
Sav posao u radnji.
Dva sata pokazivanja. Dugo i suvi e. Sve u svemu gotovo etiri sata; prekasno da se
opet otvori radnja. Ode celo podne na prodavanje jedne stvarice, asovnika Miki Mau
s; skupa dragocenost, ali ipak... Otkljua vrata radnje, podupre ih, ode pozadi da
okai kaput.
Kada se opet pojavio u radnji vide da ima mu teriju. Belca. Pa, pomisli. Iznenaenje
.
"Dobar dan, gospodine", ree ildan lako se nakloniv i. Verovatno pinok. Krhak, prilino
crnomanjast ovek. Lepo obuen, po modi. Ali nije opu ten. Kao da se malo preznojava.
"Dobar dan", promrmlja ovek, i krenu po radnji da razgleda izlo ene stvari. Onda, s
asvim iznenada, prie tezgi. Posegnu u d ep, izvue malu sjajnu ko nu navlaku za karte,
spusti na tezgu vi ebojnu, kitnjasto tampanu podsetnicu.

Na podsetnici, Imperijalni amblem, i vojne oznake. Mornarica. Admiral Haru a. Robe

rt ildan razgleda karticu, impresioniran.
"Admiralov brod", objasni mu terija, "le i u ovom trenutku u Zalivu San Franciska. N
osa Siokaku."
"Oh", ree ildan.
"Admiral Haru a jo nikada nije bio na Zapadnoj Obali", nastavi mu terija. "Ima mnogo e
lja dok bude ovde, a jedna je da lino poseti va u uvenu radnju. Sve vreme u Houm Ajl
endsu slu a o Amerikim umetnikim rukotvorinama Inc.."
ildan se pokloni sa velikim zadovoljstvom.
"Meutim", nastavi mu terija, "zbog pritiska raznih obaveza, admiral ne mo e lino da doe
u posetu va oj cenjenoj radnji. Ali je poslao mene; ja sam njegov lini momak."
"Admiral je kolekcionar?" ree ildan dok mu je mozak radio najveom moguom brzinom.
"On je ljubitelj umetnosti. Poznavalac. Ali ne kolekcionar. Hoe ne to to se mo e poklo
niti, zapravo: eli svakom oficiru na svom brodu da pokloni po jedan dragocen pred
met od istorijskog znaaja, jedan primerak oru ja koje se nosi o boku, iz epskog Ame
rikog graanskog rata." ovek zastade. "Ukupno ima dvanaest oficira."
ildan uze da rauna u sebi. Dvanaest primeraka oru ja iz Graanskog rata. Tro ak za kupca
: gotovo deset hiljada dolara. Zadrhta.
"Kao to je poznato", nastavi ovek, "va a radnja prodaje takve dragocene antikvitete
iz amerike istorije. Koji, avaj, i suvi e brzo i ezavaju u tamnici vremena."
Jako pazei ta govori - nije mogao dopustiti sebi da ovo izgubi, da napravi jednu j
edinu oma ku - ildan ree: "Da, tano je. Od svih trgovina u P.A.D., ja posedujem najle
p e primerke oru ja iz Graanskog rata koji se mogu zamisliti. Bie mi drago da uslu im Ad
mirala Haru u. Da li da pokupim jednu izvanrednu kolekciju takvog oru ja i donesem j
e na Siokak? Eventualno danas popodne?"
ovek ree: "Ne. Pogledau ovde."
Dvanaest. ildan je izraunavao. Nije imao dvanaest - u stvari, imao je samo tri. Al
i mogao bi da dobavi dvanaest, ako ga srea poslu i, raznim kanalima u roku od nedel
ju dana. Avio-ekspresom sa Istoka, na primer. Pa onda lokalne veze sa trgovcima
na veliko.
"Vi se, gospodine", ree ildan, "razumete u takvo oru je?"
"Manje-vi e", ree ovek. "Imam jednu zbirku malog oru ja, ukljuujui i siu ni tajni pi t
i je napravljen tako da izgleda kao domina. Oko 1840. godine."
"Izvanredan komad", potvrdi ildan prilazei zakljuanom sefu da uzme nekoliko pi tolja
da bi ih lini poslu itelj Admirala Haru e pregledao.
Kada se vrati, vide kako ovek ispunjava ek. ovek zastade i ree: "Admiral eli da plati
unapred. Kapara od petnaest hiljada dolara P.A.D."
ildanu se soba zavrte pred oima. Ali uspe da zadr i miran glas; ak izvede tako da se
pomalo i dosauje. "Ako elite. To nije potrebno; ista poslovna formalnost." Polo iv i ku
tiju od ko e i filca, ree: "Evo, ovo je izuzetan Kolt '44 iz 1860. godine." Otvori
kutiju. "Crni barut i kugla. To je i lo Armiji Sjedinjenih Dr ava. Mladii u plavim un
iformama nosili su ih u, recimo, Drugu bitku kod Bul Rana." Potok u SE Vird iniji
gde su se odigrale dve bitke u Amerikom graanskom ratu, 1861. i 1862; prim. prev.
ovek je prilino dugo razgledao Kolt '44. Onda, podigav i pogled, hladno ree: "Gospodi
ne, ovo je imitacija."
"A?" uini ildan ne shvatajui.
"Ovaj komad nije stariji od est meseci. Gospodine ponudili ste mi falsifikat. Baen
sam u sumnju. Ali, pogledajte. Ovo drvo tu. Ve taki postarinjeno kiselom hemikalij
om. Sramota." Onda spusti pi tolj.
ildan uze pi tolj i zadr a ga meu akama. Ni ta mu nije padalo na pamet. Jednako premeu
lj, najzad ree: "Ne mo e biti."
"Imitacija istorijski autentinog revolvera. Ni ta vi e. Bojim se, gospodine, da ste p
revareni. Bie kakav beskrupulozni klipan. Morate ovo prijaviti policiji San Franc
iska." ovek se pokloni. " alosno. Mo da u radnji imate i druge imitacije. Mogue je, go
spodine, da vi, vlasnik, trgovac ovakvim stvarima ne umete da razlikujete falsif
ikate od pravih primeraka."
Zavlada ti ina.
ovek pokupi poluispunjen ek koji je bio ispisivao. Vrati ga u d ep, odlo i pero, i pok
loni se. " teta, gospodine, ali jasno vam je da, na alost, posle svega ne mogu da z
akljuim posao sa Amerikim umetnikim rukotvorinama. Admiral Haru a e biti razoaran. Ipa

, vi shvatate moj polo aj."

ildan je blenuo u pi tolj.
"Do videnja, gospodine," ree ovek. "Molim vas da prihvatite savet koji vam ponizno
dajem; unajmite nekog strunjaka da vam proveri robu. Va a reputacija... Siguran sa
m da shvatate."
ildan sasvim tiho promuca: "Gospodine, ako biste molim vas..."
"Budite mirni, gospodine. Neu ovo nikome spomenuti. Rei u admiralu da je va a radnja
danas na alost bila zatvorena. Na kraju krajeva," ovek zastade na vratima. "Obojic
a smo, na kraju krajeva, belci." Jo jednom se pokloni i ode.
Ostav i sam, ildan je stajao i dr ao pi tolj.
Nemogue, mislio je.
Ali mora da je tako. Bo e blagi na nebu. Uni ten sam. Ubio sam posao od petnaest hil
jada dolara. Jo i dobar glas ako se ovo otkrije. Ako taj ovek, poslu itelj Admirala
Haru e, nije diskretan.
Ubiu se, zakljui. Izgubio sam se. Ne mogu dalje; to je injenica.
A s druge strane, mo da je onaj ovek pogre io.
Mo da je lagao.
Poslalo ga je Odeljenje Sjedinjenih Dr ava za predmete od istorijskog znaaja da me
uni ti. Ili Ekskluzivni umetniki predmeti Zapadne obale.
U svakom sluaju, neki od mojih konkurenata.
Revolver je bez sumnje originalan.
Kako da saznam? ildan napregnu mozak. Da. Dau da se pi tolj ispita u Odeljenju za pe
nologiju Kalifornijskog uverziteta. Tamo poznajem nekoga, ili sam bar nekada poz
navao. Ovo se i ranije jednom dogodilo. Navodna neautentinost starinske ostragu e.
U urbano telefonira jednoj od gradskih slu bi za kurirske poslove i isporuke i ree im
da odmah po alju jednog oveka. Onda zamota revolver i napisa poruku Univerzitetsko
j laboratoriji, tra ei da odmah struno procene starost revolvera i odmah ga obaveste
telefonom. Kurir sti e; ildan mu dade poruku i paket, adresu, i ree mu da ide helik
opterom. ovek ode, a ildan poe da koraa po radnji, ekajui... ekajui.
Univerzitet pozva u tri sata.
"Gospodine ildan", ree glas, " eleli ste da se proveri autentinost ovog oru ja, ovog Ar
mijskog Kolta '44, model 1860." Onda utanje, dok je ildan zabrinuto stiskao slu alic
u. "Evo izve taja laboratorije. To je replika izlivena iz plastinih kalupa, izuzev
orahovine. Svi serijski brojevi pogre ni. Ram nije kaljen cijanidnim procesom. I s
mee i plave povr ine postignute modernom brzodelujuom tehnikom, ceo revolver ve taki po
starinjen, postupkom kojim se dobija izgled starosti i izno enasti."
ildan rapavo izusti: "ovek koji mi ga je doneo na procenu..."
"Recite mu da su ga prevarili", ree tehniar Univerziteta. "I to dobro. Rad je doba
r. Napravio ga je pravi profesionalac. Vidite, autentinom revolveru davao se - zn
ate, one plavo-metalne delove? Oni su stavljani u kutiju od ko nih traka, zapeaeni,
sa cijanidom, i zagrevani. I suvi e je to komplikovano, danas. Ali ovo je raeno u p
rilino dobro opremljenoj radionici. Otkrili smo estice nekoliko jedinjenja za glaan
je i finalnu obradu, nekih sasvim neobinih. Sad, mi to ne mo emo da doka emo, a1i zna
mo da postoji itava industrija koja izbacuje te falsifikate. Mora da postoji. Tol
iko smo ih mnogo videli."
"Ne", ree ildan. "To su samo glasine. To vam mogu rei kao apsolutnu injenicu, gospod
ine." Podi e glas do pi tanja. "A ja sam u mogunosti da znam. Za to mislite da sam vam
ga poslao? Primetio sam da je la an, jer imam dugogodi nju praksu. Ovakav pi tolj je r
etkost, neobinost. U stvari ala. Trik." Prekide, zadihan. "Hvala vam to ste potvrdi
li moje opservacije. Ispostaviete mi raun. Zahvaljujem." I odmah obesi slu alicu.
Onda, ne zastav i, izvue svoje knjige. Poe da traga za revolverom. Kako je do ao do nj
ega? Od koga?
Do ao je, otkri on, od jednog od najveih snabdevaa na veliko u San Francisku. Udru ena
firma Reja Kalvina na Van Nesu. Smesta im telefonira.
"Dajte mi gospodin Kalvina", ree. Glas mu je sada bio malo mirniji.
Kroz koji trenutak grub glas, veoma poslovan. "Da."
"Ovde Bob ildan. Iz A. U. R. Inc. u Montgomeriju. Rej, imam jednu delikatnu stvar
. elim da se sastanem sa tobom, privatno, negde danas u tvojoj kancelariji ili ve
tako. Veruj mi, gospodine. Bolje da saslu a moju molbu." Sada shvati da ve urla u te
lefon.

"Okej", ree Kalvin.

"Nemoj rei nikome. Ovo je apsolutno poverljivo."
"etiri sata?"
"etiri", ree ildan. "U tvojoj kancelariji. Do videnja."
Tako besno zalupi slu alicu da se ceo felefon sru i sa tezge na pod; on kleknu, poku
pi ga, i vrati na mesto.
Imao je jo pola asa do polaska; imao je sve to vreme da koraa, bespomoan, i da eka. t
da uini? Ideja. Telefonira uredni tvu Tokio Heralda u San Francisku, na Market Str
itu.
"Gospodo", ree, "molim vas ka ite mi da li je nosa Siokaku u luci, i ako jeste, koli
ko ostaje. Za tu informaciju bio bih zahvalan va em cenjenom listu."
Razapinjue ekanje. Onda se devojka vrati.
"Prema na oj dokumentaciji, gospodine", ree kikotavo, "nosa Siokaku je na dnu Filipi
nskog mora. Potopila ga je jedna amerika podmornica 1945. godine. Imate li jo pita
nja, gospodine?" Oigledno da se njima, u uredni tvu lista, dopadala sva ta ega koja
se terala s njim.
Okai slu alicu. Nema nosaa Siokaku ve sedamnaest godina. Verovatno ne postoji ni Admi
ral Haru a. Onaj ovek je bio prevarant. A ipak.
ovek je bio u pravu. Kolt '44 je falsifikat. Nije bilo jasno.
Mo da je ovek pekulant; poku avao da izazove ve taku nesta icu na tr i tu oru ja iz peri
kog rata da bi podigao cene. Strunjak. I prepoznao je falsifikat. Profesionalac n
ad profesionalcima.
Da bi znao mora da bude profesionalac. Neko ko to radi. Ne prosto kolekcionar.
ildan oseti malo olak anje. Onda gotovo niko drugi i nee primetiti. Mo da niko drugi.
Tajna je sigurna.
Da se manem toga?
Razmi ljao je. Ne. Moram da ispitam stvar. Najpre, da povratim investiciju; da nap
latim od Reja Kalvina. I - moram da dam sve druge predmete koje imam na lageru d
a se ispitaju u Univerzitetskoj laboratoriji.
Ali - ako su mnogi od njih neautentini? Gadna stvar.
Jedini nain je ovaj, zakljui on. Oseao se muno, ak oajno. Otii Reju Kalvinu. Suoiti
njim. Nastojati da on istera stvar do izvora. Mo da je i on nevin. Mo da nije. U sv
akom sluaju, rei mu, nema vi e falsifikata, inae vi e nikada neu kupovati preko njega.
On e morati da pokrije gubitak, re i ildan. Ne ja. A ako ne bude hteo, obratiu se dru
gim trgovcima na malo, kazau im; upropastiu mu dobar glas. Za to da ja sam budem upr
opa en? Prebaciti to na one koji su odgovorni, nazad, pa neka oni trljaju glavu.
Ali se to mora uiniti u najveoj tajnosti. Zadr imo stvar strogo meu nama.
5.
Telefonski poziv Reja Kalvina zbuni Vajndam-Metsona. Nije mogao da razazna o emu
je re, delimino zbog Kalvinovog brzog govora, a delimino zato to se u trenutku poziv
a - jedanaest i trideset nou - Vajndam-Metson zabavljao sa jednom posetiteljkom u
svom apartmanu u Hotelu Muromai.
Kalvin ree: "Slu aj, prijatelju moj, vraamo vam celu onu poslednju po iljku od va e firm
e. I vratio bih i ono od ranije, ali smo sve platili izuzev ove poslednje po iljke
. Va raun od osamnaestog maja."
Prirodno, Vajndam-Metson je eleo da zna za to.
"Drljavi falsifikati", ree Kalvin.
"Ali ti si to znao", zanemeo je. "Hou da ka em, Rej, da si ti oduvek bio svestan si
tuacije." Baci pogled unaokolo; devojka se nekamo izgubila, verovatno je oti la u
toalet.
Kalvin ree: "Znao sam da su falsifikati. Ne govorim o tome. Govorim o onom prljav
om delu posla. Vidi , mene zaista nije briga da li se neki pi tolj koji nam ti po alje
stvarno upotrebljavao u Graanskom ratu ili ne; meni je samo stalo da to bude zado
voljavajui Kolt '44, artikal taj-i-taj u tvom katalogu. Mora da zadovolji standar
de. Slu aj, zna li ko je Robert ildan?"
"Da." Nejasno se seao, mada u trenutku nije mogao da tano odredi ime. Neko znaajan.
"Bio je danas ovde. U mojoj kancelariji. Zovem te iz kancelarije, ne od kue; jo se
petljamo s tim. U svakom sluaju, on je do ao i odverglao jednu dugaku priu. Pobesneo
je. Zaista je jako uznemiren. Kako izgleda, nekakva njegova krupna mu terija, nek
i japovski admiral do ao u radnju, ili poslao svog oveka. ildan je priao o porud bini o

d dvadeset hiljada dolara, ali to verovatno preteruje. U svakom sluaju, ono to se

desilo - a ja nemam razloga da sumnjam u taj deo prie - jeste da je Japanac do ao u
radnju, hteo da kupi, bacio pogled na jedan od onih Koltova '44 koje vi isporuuj
ete, video da je falsifikat, strpao pare nazad u d ep od pantalona, i oti ao. Eto ti
. ta ka e na to?"
Vajndam-Metson nije mogao ni ta da smisli da ka e. Ali smesta pomisli za sebe, to su
Frink i Makarti. Rekli su da e napraviti ne to, i to je to. Ali - nije mogao da do
kui ta su uinili; iz Kalvinove prie nije mogao da shvati.
Obuze ga nekakav sujeverni strah. Ta dvojica - kako su mogli da falsifikuju stva
r napravljenu pro log februara? Pretpostavio je da e otii u policiju ili u novine, i
li ak do pinoke vlade u Saku, Sakramento; prim. prev. i naravno da se za sve to po
brinuo. Jezivo. Nije znao ta da ka e Kalvinu; mumlao je dalje bez kraja i najzad us
pe nekako da zakljui razgovor i skine se s telefona.
Kada je spustio slu alicu shvati, trgav i se, da je Rita iza la iz spavae sobe i da je
slu ala ceo razgovor; hodala je nervozno gore-dole, samo u crnom svilenom kombinez
onu, dok joj je plava kosa padala po nagim, malo pegavim ramenima.
"Ka i policiji", ree.
Pa, pomisli on, verovatno bi bilo jeftinije ponuditi im dve hiljade ili tako ne to
. Primili bi; to je verovatno i sve to tra e. Takvi mali ljudi misle na malo; njima
e to izgledati puno. Ulo ie pare u svoj novi posao, izgubiti ih, i opet bankrotirat
i u roku od mesec dana.
"Ne", ree.
"Za to ne? Ucena je zloin."
Te ko je bilo objasniti joj. Bio je navikao da plaa ljude; to je bio deo operativni
h tro kova poslovanja, kao komunalije. Ako je suma dovoljno mala... ali imalo je s
misla to njeno. Razmi ljao je.
Dau im dve hiljade, ali u stupiti u kontakt sa onim momkom iz Gradskog centra koga
poznajem, onim policijskim inspektorom. Da oni zavire i u Frinka i u Makartija
i vide da li ima ne to od koristi. Pa kada se vrate i opet poku aju - moi u da ih sred
im.
Na primer, mislio je, neko mi je rekao da je Frink iva. Promenio nos i ime. Imam
samo da obavestim nemakog konzula ovde. Rutinska stvar. On e tra iti izruenje od Japo
vskih vlasti. Ima da ugu e dripca im ga prebace preko Demarkacione linije. Mislim d
a imaju jedan od onih logora u Njujorku. Onih sa rernom.
"Iznenauje me", ree devojka, "da neko mo e da ucenjuje oveka tvog formata." Posmatral
a ga je.
"Pa, kazau ti", ree on. "Ceo taj biznis sa istorijskim znaajem je besmislica. Ti Ja
povi su oravi. Dokazau to." Ustade, po uri u svoj kabinet, i odmah se vrati sa dva u
paljaa za cigarete koje stavi na stoi. "Pogledaj ove. Izgledaju isti, zar ne? E pa,
slu aj. Jedan ima istorijski znaaj." Isceri se na devojku. "Uzmi ih. Hajde. Jedan
vredi etrdeset ili pedeset hiljada dolara na kolekcionarskom tr i tu."
Devojka pa ljivo uze dva upaljaa i razgleda ih. "Zar ga ne osea ?" zadirkivao ju je. "
Istorizam." Ona zapita: " ta je istorizam?"
"Kada neka stvar nosi istoriju u sebi. Slu aj. Jedan od ta dva upaljaa bio je u d epu
Franklina D. Ruzvelta kada je on bio ubijen. A drugi nije. Jedan ima istoriju u
sebi, i te kakvu. Koliko je ikad i ta imalo. A drugi nema ni ta. Osea li? Ne. Ne ume d
a ka e koji je koji. Nema nikakvog 'mistinog plazmatinog prisustva', nikakve atmosfer
e oko njega."
"Joj", ree devojka sa strahopo tovanjem. "Je li to stvarno tako? Da je on toga dana
nosio jedan od tih upaljaa sa sobom?" '
"Sigurno. I ja znam koji je taj. Vidi u emu je stvar. To je sve jedna velika muka;
oni je sami sebi prave. Hou da ka em, jedan pi tolj proe kroz neku uvenu bitku, kao to
e ona na Mer-Argon, i isti je kao da i nije pro ao, osim ako ne zna . To je ovde unu
tra." Kucnu se po glavi. "U glavi, a ne u revolveru. Ja sam bio kolekcionar. U s
tvari, tako sam u ao u ovaj posao. Sakupljao sam marke. Stare britanske kolonije."
Devojka je sada stajala kraj prozora, sa prekr tenim rukama, i gledala u svetla Sa
n Franciska. "Moja majka i tata su govorili da ne bismo izgubili rat da je on pr
e iveo", ree.
"Okej", nastavi Vandom-Metson. "A sada recimo pro le godine Kanadska vlada ili nek
o, ma ko pronae ploe sa kojih su se tampale neke stare marke. I tamparsku boju. I jo .

.."
"Ne verujem da je ijedan od ta dva upaljaa pripadao Franklinu Ruzveltu", ree devoj
ka.
Vajndam-Metson se zakikota. "To i hou da ka em! Morao bih da ti to doka em nekim doku
mentom. Potvrdom o originalnosti. I tako ti je to sve falsifikat, jedno masovno
zaluivanje. Hartija dokazuje vrednost, a ne sam predmet!"
"Poka i mi papir."
"Svakako." Poskoi s mesta i uputi se nazad u kabinet.
Skide sa zida uramljenu potvrdu Smitsonove institucije; papir i upalja su ga ko tal
i itavo bogatstvo, ali su vredeli zato to su mu omoguivali da doka e da je u pravu, d
a re 'falsifikat' ne znai zapravo ni ta, po to ni re 'autentian' ne znai ni ta u stvar
"Kolt '44 je Kolt '44", doviknu devojci vraajui se urno u dnevnu sobu. "To ima veze
sa kalibrom i oblikovanjem, a ne sa vremenom kada je napravljen. To ima veze sa
..."
Ona ispru i ruku. On joj dade dokument. "Znai, pravi je", ree konano.
"Da. Ovaj." Uze upalja sa ogrebotinom sa strane.
"Po la bih sada", ree devojka. "Videemo se opet neke veeri." Spusti dokument i upalja
i poe ka spavaoj sobi gde joj je bila odea.
"Za to?" povika on uznemireno, idui za njom. "Zna da je savr eno sigurno; moja ena se n
ee vratiti jo nedeljama - objasnio sam ti celu situaciju. Odvojena du ica."
"Nije zbog toga."
" ta je onda?"
Rita ree: "molim te pozovi pedikab za mene. Dok se obuem."
"Odve u te kui", ree on natmureno.
Ona se obue, i onda, dok je on vadio njen kaput iz ormana, uze utei da luta po apar
tmanu. Izgledala je zami ljena, povuena, ak malo i deprimirana. Pro lost rastu uje ljude
, shvati on. Do avola; za to sam morao to da iznosim? Ali majku mu, pa tako je mlad
a - mislio sam da e jedva znati ime.
Ona klee kraj ormana police sa knjigama. "Jesi li itao ovo?" zapita izvlaei jednu kn
jigu.
Piljio je kratkovido. Bledunjave korice. Roman. "Ne", ree. "To je moja ena donela.
Ona mnogo ita."
"Treba da je proita ."
I dalje razoaran, zgrabi knjigu i pogleda je. Skakavac pritiska. "Da nije to jedn
a od onih knjiga to su ih zabranili u Bostonu?" zapita.
"Zabranili su je u celim Sjedinjenim dr avama. I u Evropi, naravno." Bila je oti la
do vrata od predsoblja i sada je tu stajala i ekala.
"uo sam za tog Hotorna Abendsena." Ali u stvari nije uo. Sve ega se mogao setiti u
vezi sa knjigom bilo je ta? Da je upravo sada bila veoma popularna. Jo jedan krik
mode. Jo jedno masovno ludovanje. Sa e se i ugura je nazad na policu. "Nemam vremen
a da itam popularnu beletristiku. I suvi e sam zauzet poslom." Sekretarice, pomisli
kiselo, itajui to ubre kod kue uvee u krevetu. To ih stimuli e. Umesto prave stvari.
d koje se boje. Ali naravno, u stvari ude za njom.
"Jedna od onih ljubavnih pria", ree natmureno otvarajui vrata.
"Ne", ree ona, "pria o ratu." Dok su i li holom ka liftu, devojka nastavi: "On ka e is
tu stvar. Kao moji mama i tata."
"Ko? Taj Abotson?"
"To je njegova teorija. Da ga je D o Cangara proma io, on bi Ameriku izvukao iz Depr
esije i naoru ao je, tako da..." Onda prekide. Stigli su do lifta, a tu su ekali i
drugi.
Nastavi kasnije, dok su se vozili kroz noni saobraaj u Mercedes-Bencu Vajndama-Met
sona.
"Abendsenova teorija je da bi Ruzvelt bio stra no jak predsednik. Isto tako jak ka
o i Linkoln. To je pokazao one godine kada je bio predsednik, svim onim merama k
oje je preduzeo. Knjiga je izmi ljena. Hou rei, ona je u formi romana. Ruzvelt nije
ubijen u Miamiju; on ostane iv i biva ponovo izabran 1936. godine, tako da bude P
redsednik sve do 1940. godine, do rata. Zar ne shvata . On je jo predsednik kada Ne
maka napada Englesku i Francusku i Poljsku. I on sve to vidi. On jaa Ameriku. Garn
er je bio zaista stra an predsednik. Dosta od onoga to se dogodilo bila je njegova
gre ka. I onda, 1940. godine, umesto Brikera bio bi izabran demokrata."

"Kako ka e taj Abelson", upade Vajndam-Metson. Baci pogled na devojku kraj sebe. G
ospode, proitaju knjigu, pomisli, pa onda nagva daju bez kraja i konca.
"Prema njegovoj teoriji, umesto izolacioniste kakav je bio Briker, posle Ruzvelt
a bi za predsednika 1940. godine bio izabran Reksford Tagvell." Njeno glatko lic
e, na kojem su se odra avali semafori, sijalo je ivotom; oi su joj se ra irile, i ivo j
e gestikulirala. "I on bi veoma aktivno nastavio Ruzveltovu anti-nacistiku politi
ku. Tako bi se Nemaka bojala da 1941. godine pritekne u pomo Japanu. Ne bi po tovali
njihov mirovni sporazum? Shvata ?" Okrenuv i se na sedi tu prema njemu, zgrabi ga sa a
rom za rame i ree: "I tako bi Nemaka i Japan izgubili rat!"
On se nasmeja.
Zagledana u njega, tra ei ne to u njegovom licu - nije znao ta, a u svakom sluaju morao
je da pazi i na druga kola - ona ree: "Nije to sme no. Zaista bi tako bilo. S.A.D
bi bile u stanju da sliste Japance. I..."
"Kako?" prekide je on.
"On sve to ima prikazano." Onda pouta. "Napisano je u knji evnoj formi", ree. "Narav
no da ima mnogo izmi ljenog, mislim, mora da bude zabavna, inae je ljudi ne bi itali
. Ima temu od ljudskog interesa; ima to dvoje mladih, mladi je u Amerikoj armiji.
Devojka - ali, u svakom sluaju, predsednik Tagvell je stvarno bistar. On shvata ta
Japovi nameravaju." Zabrinuto dodade: "o ovome se mo e govoriti; Japovi su dozvol
ili da se knjiga rastura po Pacifiku. Proitala sam da je mnogo njih ita. Popularna
je na Houm Ajlend. Izazvala je mnogo prie."
Vajndam-Metson ree: "Slu aj. ta ka e on o Perl Harburu?"
"Predsednik Tagvell je toliko pametan, da je sve brodove poslao na more. Tako fl
ota S.A.D. nije uni tena."
"Shvatam."
"Tako da u stvari i nema nikakvog Perl Harbura. Oni napadnu, ali dobijaju samo n
eke amie."
"Zove se 'Skakavac' kako be e?"
"'Skakavac pritiska'. To je citat iz Biblije."
"I Japan pretrpi poraz zato to nema Perl Harbura. uj. Japan bi ionako pobedio. ak i
da nije bilo Perl Harbura."
"Flota S.A.D. - u njegovoj knjizi - ih spreava da zauzmu Filipine i Australiju."
"Zauzeli bi ih oni u svakom sluaju; njihova flota je bila nadmona. Ja prilino znam
Japance, i njihova sudbina je bila da preuzmu dominaciju na Pacifiku. S.A.D. su
bile u opadanju jo od prvog svetskog rata. Svaka zemlja na strani Saveznika bila
je uni tena u tom ratu i moralno i duhovno."
Devojka tvrdoglavo ree: "A da Nemci nisu zauzeli Maltu, eril bi ostao na vlasti i o
dveo bi Englesku u pobedu."
"Kako? Gde?"
"U Severnoj Africi - eril bi konano porazio Romela."
Vajndam-Metson prsnu u smeh.
"I kada su Britanci najzad potukli Romela, mogli su celu svoju vojsku da vrate k
roz Tursku i da se pridru e ostacima ruske Armije - u knjizi oni zaustavljaju nemak
o napredovanje na istok u Rusiju kod nekog grada na Volgi. Nikada nismo uli za ta
j grad, ali on zaista postoji, jer sam ga potra ila u atlasu."
"Kako se zove?"
"Staljingrad. I tamo Britanci okreu kormilo rata. Tako, u knjizi Romel se nikada
ne bi bio povezao sa onim nemakim armijama koje su dolazile iz Rusije, fon Paulus
ovim armijama; sea se? I Nemci nikada ne bi bili u stanju da nastave za Srednji is
tok i dobiju potrebnu naftu, ili dalje do Indije kao to su uinili i da se pove u sa
Japancima. I..."
"Nikakvom strategijom na kugli zemaljskoj nije se mogao potui Ervin Romel", ree Va
jndam-Metson. "I nikakvi dogaaji kao to to je taj tip sanjao, taj grad u Rusiji to
se tako herojski zove 'Staljingrad', nikakva akcija zadr avanja nije mogla postii n
i ta vi e nego da se odlo i ishod; nije ga mogla izmeniti. Slu aj. Ja sam se upoznao sa
Romelom. U Njujorku. Kada sam tamo bio slu beno, 1948. godine." U stvari, vojnog g
uvernera S.A.D. samo je video na jednom prijemu u Beloj kui, i to izdaleka. "Kaka
v ovek. Kakvo dostojanstvo i dr anje. Zato ja znam ta govorim."
"To je bilo grozno", ree Rita, "kada je General Romel razre en du nosti i na njegovo
mesto naimenovan onaj stra ni Lamers. Tada su u stvari zapoela ona ubijanja i oni k

oncentracioni logori."
"Oni su postojali kada je Romel bio vojni guverner."
"Ali..." ona uini gest. "To nije bilo zvanino. Mo da su te stvari tada inile one eses
ovske propalice... ali on nije bio kao ostali; on je vi e liio na one stare Pruse.
Bio je grub..."
"Kazau ti ja ko je stvarno ne to dobro uradio u S.A.D.", ree Vajndam-Metson, "kome m
o e da se zahvali za ekonomski oporavak. Albertu peru. Ne Romelu niti Organizaciji
Tot. per je bio najbolji ovek koga je Partaj postavila u Severnoj Americi; on je s
ve one biznise i korporacije i fabrike sve! - opet pokrenuo, i to efikasno. Kad
bismo mi to ovde imali - a ovako, imamo pet jedinica koje konkuri u jedna drugoj u
svakoj oblasti - i to sa stra nim gubitkom. Nema ni ta gluplje od konkurencije u pr
ivredi."
Rita ree; "Ja ne bih mogla da ivim u onim radnim logorima, tamo u onim spavaonicam
a to ih imaju na Istoku. Jedna moja prijateljica; ona je tamo ivela. Cenzurisali s
u joj po tu - nije mogla to da mi ka e sve dok se nije opet preselila ovamo. Morali
su da ustaju u pola sedam ujutru, uz vojnu muziku."
"Navikla bi se na to. Imala bi ist stan, odgovarajuu ishranu, rekreaciju, obezbeenu
zdravstvenu za titu. ta ti eli ? Pivce za ivce?"
Njegova velika kola nemake proizvodnje tiho su se kretala kroz prohladnu nonu magl
u San Franciska.
Na podu je sedeo gospodin Tagomi, sa nogama skupljenim ispod sebe. Dr ao je olju be
z dr ke sa ulong' Vrsta tamnog aja, podvrgnutog deliminoj fermentaciji pre su enja; pr
im. prev. ajem, u koju je duvao s vremena na vreme osmehujui se na gospodina Bejns
a.
"Divno vam je ovde", ree Bejns. "Ima nekog mira tu na Pacifikoj obali. Potpuno je
drugaije nego - tamo." Ne ree odreeno gde to.
"Gospod se obraa oveku u znaku probuenja", promrmljao je gospodin Tagomi.
"Molim?"
"Proroanstvo. Izvinite. Onako mahinalno, iz glave." Zamlaivanje, pomisli Bejns. To
on misli. Osmehnu se za svoj raun.
"Mi smo apsurdni", ree gospodin Tagomi, "zato to ivimo prema knjizi staroj pet hilj
ada godina. Postavljamo joj pitanja kao da je iva. Ona i jeste iva. Kao i hri anska B
iblija; mnoge knjige su u stvari ive. Ne metaforino. Duh te o ivljava. Vidite?" Ispi
tivao je lice gospodin Bejnsa, oekujui njegovu reakciju.
Pa ljivo sla ui rei, Bejns ree: "Ja jednostavno - ne znam dovoljno o religiji. Ona ne s
pada u moju oblast. Vi e volim da se dr im pitanja za koja sam unekoliko kompetentan
." U stvari, nije bio siguran o emu to gospodin Tagomi govori. Mora da sam umoran
, mislio je gospodin Bejns. Od kada sam do ao ovamo veeras u svemu ima neeg... patul
jastog. Neeg manjeg od prirodne veliine, sa klovnovskim prizvukom. ta je ta pet-hil
jada-godina-stara knjiga? asovnik Miki Mausa, sam gospodin Tagomi, krhka olja u ru
ci gospodina Tagomija... i na zidu naspram gospodina Bejnsa, ogromna bizonova gl
ava, ru na i pretea.
" ta predstavlja ta glava?" zapita on odjednom.
"To je", odgovori gospodin Tagomi, "ni ta manje nego stvorenje od koga su domoroci
iveli u prohujalim vremenima."
"Razumem."
"Da demonstriram umetnost ubijanja bizona?" gospodin Tagomi spusti olju na sto i
di e se na noge. Ovde, uvee kod svoje kue, nosio je svileni halat, papue i belu krava
tu. "Evo me na gvozdenom konju." unu u vazduhu. "Na krilu, verna Vinesterka iz 1866
. godine iz moje kolekcije." Upitno pogleda gospodina Bejnsa. "Izmoreni ste od p
uta, gospodine."
"Bojim se da jesam", ree Bejns. "Sve ovo je malo i suvi e za mene. Mnogo poslovnih
briga..." A i drugih briga, mislio je. Bolela ga je glava. Pitao se da li se oni
dobri analgetici I.G. Farbena mogu dobiti ovde na Pacifikoj obali; zbog svojih g
lavobolja od sinusa bio se navikao na njih.
"Svi moramo verovati u ne to", ree gospodin Tagomi. "Ne mo emo znati odgovore. Ne mo em
o, sami, da vidimo budunost."
Gospodin Bejns klimnu glavom.
"Mo da moja ena ima ne to za glavu", ree gospodin Tagomi, videi ga kako skida naoare i
rlja elo. "Oni mi ii izazivaju bol. Oprostite." Pokloniv i se, izade iz sobe.

Meni treba san, mislio je Bejns. Da se odmorim jednu no. Ili mo da nisam dorastao s
ituaciji? Prezam, zato to je te ka.
Kada se gospodin Tagomi vrati - nosei a u vode i neku pilulu - gospodin Bejns ree; "S
tvarno u morati da se oprostim za veeras i da odem u hotel. Ali najpre ne to elim da
saznam. Mo emo o tome dalje da razgovaramo sutra, ako vam to odgovara. Jesu li vam
kazali za treu stranu koja e nam se pridru iti u razgovorima?"
Na licu gospodina Tagomija se za trenutak pojavi iznenaenje; onda iznenaenje i eze i
on dobi bezbri an izraz. "Ni ta nije bilo reeno u tom smislu. Ali - zanimljivo je, na
ravno."
"Sa Houm Ajlendsom."
"Oh", ree gospodin Tagomi. Ovog puta se iznenaenje ne pokaza uop te. Bilo je potpuno
pod kontrolom.
"Jedan stariji poslovan ovek u penziji", ree gospodin Bejns. "Koji putuje brodom.
Na putu je sada ve dve nedelje. Ima predubeenje prema putovanju vazduhom."
"udan stari", ree gospodin Tagomi.
"Zahvaljujui svojim interesima upuen je u tr i ta na Houm Ajlendu. On e moi da nam pru
nformacije, a ionako je dolazio u San Francisko na odmor. To nije stra no znaajno.
Ali e nam razgovori biti precizniji."
"Da", ree gospodin Tagomi. "On mo e da ispravi gre ke u vezi sa domaim tr i tem. Oti ao s
iz zemlje ima ve dve gospodine."
"Jeste li hteli da mi date tu pilulu?"
Gospodin Tagomi se tr e, pogleda nani e, i vide da jo dr i pilulu i vodu. "Oprostite. O
vo je jako. Zove se zarakain. Proizvodi ga farmaceutska firma u Oblasti Kine." I
spru iv i dlan, dodade, "ne stvara naviku."
"Taj starac", ree gospodin Bejns spremajui se da uzme pilulu, "verovatno e se obrat
iti direktno va oj Trgovinskoj misiji. Napisau njegovo ime, tako da va i ljudi znaju
da ga ne odbiju. Ja se nisam sa njim upoznao, ali ujem da je nagluv i pomalo eksc
entrian. Nipo to ga ne smemo ozlojediti." Gospodin Tagomi je izgleda razumeo. "On v
oli rododendrone. Bie srean ako mu mo ete pribaviti nekog da sa njim razgovara o nji
ma oko pola asa ili tako ne to, dok mi sredimo na sastanak. Njegovo ime. Napisau ga."
Uze pilulu, izvadi pero i zapisa ime.
"Gospodin Shindjiro Jatabe", proita gospodin Tagomi prihvativ i cedulju. Sa du nom pa n
jom je odlo i u svoj novanik.
"Jo jedna stvar."
Gospodin Tagomi je polako prihvatao ivicu olje i slu ao. "Jedna delikatna sitnica.
Stari gospodin - to zbunjuje. Ima getovo osamdeset godina. Neki od njegovih podu
hvata, pred kraj karijere, nisu bili uspe ni. Razumete?"
"Nije vi e bogat", ree gospodin Tagomi. "A mo da vue i penzije."
"Tako je. I penzija je bezobrazno mala. Zbog toga je on potkrepljuje tu i tamo r
aznim sredstvima."
"Kr enje kakve sitnije odredbe", ree gospodin Tagomi. "Domaa vlada i njeni birokrats
ki zvaninici. Shvatam situaciju. Stari gospodin dobija naknadu od nas za konsulta
ciju, i o tome ne podnosi izve taj svom Penzionom zavodu. Zato ne smemo da otkrije
mo njegovu posetu. Oni znaju samo da je on na odmoru."
"Prepredenjak ste", ree gospodin Bejns.
Gospodin Tagomi ree: "Ta siiuacija se dogaala i ranije. Mi u na em dru tvu nismo re ili
problem starih ljudi kojih je sve vi e, kako se zdravstvena slu ba pobolj ava. Kina na
s s pravom ui da po tujemo stare. Meutim, u poreenju s Nemcima na e zanemarivanje se iz
gleda pribli ava pravoj vrlini. uo sam da ubijaju stare."
"Nemci", mrmljao je Bejns, opet trljajui elo. Da li je pilula imala neko dejstvo?
Oseao se pomalo dremljivo.
"Po to ste iz Skandinavije, bez sumnje ste imali mnogo kontakata sa Festung Europo
m. Na primer, ukrcali ste se u Tempelhofu. Mo e li se zauzeti takav stav? Vi ste n
eutralac. Recite mi svoje mi ljenje ako hoete."
"Ne razumem na kakav stav mislite", ree gospodin Bejns. "Prema starima, bolesnima
, slabima, ludima, beskorisnima u svim varijantama. Od kakve je koristi novoroene?
poznato je da je pitao neki anglo-saksonski filozof. Ja sam zapamtio tu izreku
i razmi ljao sam o njoj mnogo puta. Gospodine, nema koristi, uop te uzev."
Gospodin Bejns ne to promrmlja; ne to u znak utivosti kojom se ne obavezuje.
"Zar nije tano", ree gospodin Tagomi, "da nijedan ovek ne treba da bude instrument

za tue potrebe?" Na e se napred sa urbom. "Molim vas dajte mi va e neutralno skandinav

sko mi ljenje."
"Ne znam", ree gospodin Bejns.
"Za vreme rata", nastavi Tagomi, "imao sam jedan manji polo aj u Oblasti Kine. U an
gaju. Tamo, u Hongkjuu, bilo se naselje Jevreja koje je trajno internirala Imper
ijalna vlada. Odr avali su se u ivotu ispoma ui jedni druge. Nacistiki ministar u angaj
tra io je da masakriramo Jevreje. Seam se odgovora mojih pretpostavljenih. 'Tako n
e to nije u skladu sa humanitarnim obzirima.' Odbili su zahtev kao varvarski. To m
e je impresioniralo."
"Vidim", promrmlja gospodin Bejns. Da li on to poku ava da izvue ne to iz mene? pitao
se. Sada se oseao budan. Kao da se sabirao.
"Jevreje su", ree gospodin Tagomi, "nacisti uvek opisivali kao Azijce i nebelce.
Gospodine, to znaenje nikada nije proma ivalo kod linosti u Japanu, ak i u Ratnoj vla
di. Ja nikada o tome nisam razgovarao sa graanima Rajha sa kojima sam se sretao."
Gospodin Bejns ga prekide: "Pa, ja nisam Nemac. Tako da ne mogu da govorim u ime
Nemake." Ustade i uputi se ka vratima. "Nastaviu sutra razgovor sa vama. Molim va
s izvinite me. Ne mogu da mislim." Ali su mu se sada, u stvari, misli sasvim izb
istrile. Moram da se izvuem odavde, shvatio je. Ovaj ovek se preterano navrzao na
mene.
"Oprostite gluposti iz fanatizma", ree gospodin Tagomi, smesta pri av i da otvori vra
ta. "Uplitanje u filozofiju zaslepilo me je za autentine ljudske injenice. Evo." I
zusti ne to na japanskom i glavna vrata se otvori e. Pojavi se jedan mladi Japanac,
lako se nakloni i pogleda gospodina Bejnsa.
Moj voza, pomisli gospodin Bejns.
Mo da moje kihotske primedbe u Lufthansinom avionu, pomisli odjednom. Onom - kako
se ono zva e. Loceu. I sada ovo ovde sa Japancem. Ima neka veza.
Bolje da nisam ono rekao Loceu, mislio je. Sada se kajem. Ali kasno je.
Nisam ja prava osoba. Uop te ne. Ne za ovo.
Ali onda pomisli, vedanin bi to rekao Loceu. To je sasvim u redu. Ni ta se nije pok
varilo; preterano sam skrupulozan. Prenosim postupke iz prethodne situacije u ov
u sada. U stvari mogu vrlo mnogo toga otvoreno da ka em. To je injenica kojoj se mo
ram prilagoditi.
A ipak, bio je raspolo en apsolutno protiv toga. Krv u venama. Kosti, organi su mu
se bunili. Otvori usta, govorio je sebi. Ka i ne to. Bilo ta. Mi ljenje. Mora, ako hoe
a uspe .
Ree: "Mo da ih pokree neki oajniki podsvesni arhetip. U Jungovskom smislu rei."
Gospodin Tagomi klimnu glavom. "itao sam Junga. Razumem."
Rukova e se. "Telefonirau vam sutra ujutru", ree gospodin Bejns. "Laku no, gospodine.
" Nakloni se, i gospodin Tagomi mu uzvrati naklon.
Mladi nasme eni Japanac istupi napred i ree ne to to gospodin Bejns nije mogao da razu
me.
"A?" ree Bejns, pokupi svoj kaput i izade na terasu.
Gospodin Tagomi ree: "On vam se obraa na vedskom, gospodine. Studirao je na Tokijsk
om univerzitetu Tridesetogodi nji rat, i fascinira ga va veliki heroj, Gustav Adolf
." Gospodin Tagomi se sme io sa simpatijama. "Meutim, jasno je da su njegovi poku aji
da ovlada jednim toliko tuim jezikom beznade ni. Bez sumnje koristi jedan od onih
gramofonskih kurseva; on je student, a takvi kursevi su popularni meu studentima,
po to su jeftini."
Mladi Japanac se pokloni i osmehnu, oigledno ne razumevajui engleski.
"Vidim", promrmlja Bejns. "Pa, elim mu sreu." Imam ja svoje sopstvene jezike proble
me, pomisli. Oevidno.
Blagi Bo e - mladi student Japanac e bez sumnje celim putem poku avati da razgovara s
njim na vedskom. Jezikom koji je gospodin Bejns jedva razumeo, i to samo kada se
govorio na najformalniji i najtaniji nain, svakako ne kada poku ava da ga govori ne
ki mlad Japanac koji se trudi da ga naui na gramofonskom kursu.
Nee uspeti da progovori sa mnom, mislio je gospodin Bejns. A poku avae, po to mu je ov
o prilika; verovatno vi e nikada nee videti veanina. Gospodin Bejns zajea u sebi. Kakv
o e to biti muenje, za obojicu.
6.
U rano jutro, u ivajui u prohladnom vazduhu punom sunane svetlosti, pazarila je gosp

oa Julijana Frink. Koraala je trotoarom sa dve kese od smeeg papira u rukama, zasta
jui kod svake radnje da prostudira izlog. Nije se urila.
Zar nije trebalo ne to da kupi u dragstoru? U nedoumici ue u radnju. Njena smena u k
oli d udoa poinjala je tek u podne; ovo je danas bilo njeno slobodno vreme. Sede na
stolicu uz ank, spusti svoje kese i uze da prelistava razne asopise.
U novom Lajfu, dugaak lanak pod naslovom: TELEVIZIJA U EVROPI: POGLED U SUTRA NJICU.
Zainteresova se za lanak i vide sliku jedne nemake porodice kako gleda televiziju
u svojoj dnevnoj sobi. Iz Berlina se ve, govorio je lanak, emituje po etiri asa tel
evizijskog programa dnevno. Jednog dana e u svim velikim evropskim gradovima biti
televizijske stanice. A do 1970. godine jedna e biti izgraena i u Njujorku.
lanak je pokazivao Rajhove in enjere elektroniare u Njujorku kako poma u lokalnom osob
lju u re avanju problema. Lako je bilo rei koji su Nemci. Oni su imali onaj zdravi,
isti, energini, sigurni izgled. Amerikanci, s druge strane - oni su jednostavno i
zgledali kao ljudi. Oni su mogli biti bilo ko.
Jedan od nemakih tehniara je ne to nekud pokazivao. Valjda im je vid bolji od na eg, z
akljui ona. Bolje su se hranili u poslednjih dvadeset godina. Kao to su nam rekli;
oni vide stvari koje niko drugi ne mo e da vidi. Mo da vitamin A?
Pitam se kako li to izgleda sedeti kod kue u dnevnoj sobi i videti itav svet kroz
malu sivu staklenu cev. Ako ti nacisti mogu da preleu tamo-amo odavde do Marsa i
nazad, za to ne bi mogli pokrenuti televiziju? Mislim da bih vi e volela to, da gled
am one komedije, da vidim kako su Bob Houp i Durante stvarno izgledali, nego da
se etkam po Marsu.
Mo da je u tome stvar, mislila je odla ui asopis nazad na policu. Nacisti nemaju smisl
a za humor, pa za to bi trebalo da ele televiziju? U svakom sluaju, pobili su veinu z
aista velikih komiara. Zato to su uglavnom bili Jevreji.
Zapravo, shvati ona, poubijali su najvei broj zabavljaa. Pitam se kako se Houp pro
vue sa onim to on ka e. Naravno mora da emituje svoje stvari iz Kanade. A tamo je ma
lo slobodnije. Ali Houp stvarno ka e stvari. Kao onaj vic o Geringu... kad Gering
kupuje Rim pa ga prenese u svoje planinsko odmarali te i tamo ponovo podigne. I o iv
ljava Hri anstvo tako da njegovi lavovi mezimci imaju ta da...
"Jeste li hteli da kupite taj asopis, gospoice?" sumnjiavo joj se obrati mali sasu en
i starac koji je dr ao dragstor. Kao krivac spusti Riders Dajd est koji je poela da l
ista. Opet na trotoaru sa svojim kesama od kupovine, Julijana je razmi ljala. Mo da e
Gering biti novi Firer kada Borman umre. On izgleda nekako razliit od drugih. Bo
rman je uspeo jedino tako to se podmuklo uvukao kada se Hitler raspadao, a samo o
ni koji su stvarno bili blizu Hitlera shvatali su koliko se on brzo gubi. Stari
Gering je bio u svom planinskom dvorcu. Trebalo je da Gering bude Firer posle Hi
tlera, jer je njegova Luftwafe razbila one engleske radarske stanice i onda dokr
ajila R. A. F. Hitler bi bio naredio da bombarduju London, kao to su bombardovali
Roterdam.
Ali verovatno e Gebels dobiti, zakljui ona. Tako svi govore. Samo da ne doe onaj gr
ozni Hajdrih. Sve bi nas pobio. On je stvarno udaren.
Meni se dopada, mislila je, onaj Baldur von irah. On je jedini koji izgleda norma
lan, u svakom sluaju. Ali on nema anse.
Skrenuv i, uspe se stepenicama do ulaznih vrata stare drvene zgrade u kojoj je sta
novala.
Kada otkljua vrata svog stana vide D oa inadelu kako i dalje le i tamo gde ga je ostav
ila, nasred kreveta, na stomaku, dok su mu ruke visile. Jo je spavao.
Ne, pomisli. Ne mo e on jo biti ovde; kamion je oti ao. Propustio ga je? Oigledno.
Ode u kuhinju i spusti kese na sto meu sudove od doruka.
Ali da li je nameravao da ga propusti? To se ja pitam. Kakav udan ovek... toliko s
e trudio oko nje, nije prestajao gotovo celu no. A ipak je bilo kao da u stvari n
ije tu, kao da radi, ali da nikako nije svestan. Mislio je na ne to drugo, mo da.
Po navici poe da odla e hranu u stari fri ider gospodin E. Onda uze da rasprema sto.
Mo da je on toliko mnogo toga inio, zakljui ona. To je druga priroda; telo mu ini pok
rete, kao i moje sada dok stavljam ove tanjire i pribor u lavabo. Mogao bi to da
ini i kad bi mu se odstranile tri petine mozga, kao ona ablja noga na asu biologij
e.
"Hej", pozva ga. "Probudi se."
U krevetu, D o se prome kolji, frknu.

"Jesi uo ou Boba Houpa preksino?" zapita. "Ispriao je jedan stvarno dobar vic, onaj
kada nemaki major intervjui e neke Marsovce. Marsovci ne mogu da podnesu rasnu doku
mentaciju o tome da su im dedovi bili Arijevci, zna . Onda major Nemac podnese izv
e taj Berlinu da je Mars naseljen Jevrejima." Ulazei u dnevnu sobu gde je D o le ao na
krevetu, ree: "i visoki su tridesetak centimetara, i imaju dve glave... zna ve kako
to Bob Houp nastavlja."
D o je bio otvorio oi. Nije rekao ni ta; buljio je u nju ne trepui. Brada mu se crnela
od ekinja koje su izrastale, oi tamne, nalivene bolom... onda i ona zauta.
" ta je?" najzad ree. "Boji se?" Ne, pomisli Frenk se boji. Ovo je - ne znam ta.
"Ode kamion", ree D o, sedajui u krevetu.
" ta e da uradi ?" Sede na ivicu kreveta, bri ui ruke krpom za sudove.
"Uhvatiu ga kad se bude vraao. Nee on ni ta rei nikome; zna da bih i ja za njega isto
uinio."
"Jesi li to radio i ranije?"
D o ne odgovori.
Znai, nameravao si da ga propusti , ree Julijana u sebi. Znam; odjednom znam.
"A ako nazad krene drugim putem?" ree.
"Uvek ide Pedeseticom. Nikada etrdeseticom. Jednom je imao udes na etrdesetici; ne
ki konji su iza li na drum, pa je zaorao u njih. U Stenovitim." Uze odeu sa stolice
i poe da se oblai.
"Koliko ti je godina, D o?" zapita, dok je on zami ljeno posmatrao svoje nago telo.
"Trideset etiri."
Onda, pomisli ona, mora da si bio u ratu. Nije videla nikakve oigledne fizike defe
kte; imao je, u stvari, sasvim dobro, vitko telo, sa dugim nogama. Primetiv i kako
ga posmatra, D o se namr ti i okrete od nje. "Zar ne mogu da gledam?" zapita ona udei
se za to da ne. Celu no je provela sa njim, a sada ova stidljivost. "Jesmo li sten
ice?" ree ona. "Ne mo emo da podnesemo da vidimo jedno drugo na dnevnoj svetlosti moramo da se uvlaimo u zidove?"
Kiselo gunajui, on krenu u kupatilo u gaama i arapama, trljajui bradu.
Ovo je moja kua, mislila je Julijana. Dozvoljavam ti da bude tu, a ti ipak nee da do
pusti da te gledam. Za to onda hoe da ostane ? Poe za njim u kupatilo; on je pu tao top
vodu u lavabo, da bi se obrijao.
Na ruci mu vide istetovirano plavo slovo K. " ta je to?" zapita. "Tvoja ena? Koni?
Karin?"
Umivajui se, D o ree: "Kairo."
Kakvo egzotino ime, pomisli sa zavi u. Onda oseti da je pocrvenela. "Zaista sam glup
a", ree. Italijan, star trideset i etiri godine, iz nacistikog dela sveta... bio je
u ratu, jasno. Ali na strani Osovine. I borio se u Kairu; tetova a im je bila vez
a nemakih i italijanskih veterana iz te bitke - poraz Britanske i Australijske ar
mije pod Generalom Gotom, od strane Romela i njegovog Afrikog korpusa.
Izae iz kupatila, vrati se u dnevnu sobu i stade da name ta krevet; ruke su joj let
ele.
U uredno slo enoj gomili na stolici le ale su D oove stvari, odea i mali kofer, line sit
nice. Meu njima primeti kutijicu oblo enu somotom, pomalo nalik na futrolu za naoare
; uze je, otvori i zagleda.
Svakako si se ti borio u Kairu, mislila je gledajui u Gvozdeni krst drugog reda,
sa reima i datumom - 10. juni 1945. ugraviranim na vrhu. Nisu svi ovo dobijali; s
amo hrabri. Pitam se ta si uinio... tada si imao samo sedamnaest godina.
D o se pojavi u vratima od kupatila ba kada je ona podizala medalju iz somotske kut
ijice; ona ga spazi i podskoi kao krivac. Ali on nije izgledao ljut.
"Samo sam ga gledala", ree Julijana. "Do sada ga jo nikad nisam videla. Je li ti g
a Romel lino prikaio?"
"Delio ih je general Bajerlajn. Romel je ve bio preme ten u Englesku, da tamo zavr i
posao." Glas mu je bio spokojan. Ali rukom opet poe monotono da prevlai po elu, dok
su mu prsti prolazili kroz kosu kao da e ljaju, to je izgleda bio hronian nervni tik
.
"Da li bi mi ispriao o tome?" zamoli Julijana dok se on vraao u kupatilo da nastav
i brijanje.
Dok se brijao, i posle toga dugo tu irao toplom vodom, D o inadela joj ispria ne to malo
; ni ta ni nalik na ono to bi volela da uje. Njegova dva starija brata slu ila su u ra

tu u Etiopiji, dok je on sa trinaest godina bio u jednoj organizaciji Fa istike oml

adine u Milanu, svom rodnom gradu. Kasnije su njegova braa stupila u artiljerijsk
u bateriju, bateriju Majora Rikarda Pardija, i kada je poeo drugi svetski rat D o j
e mogao da im se pridru i. Borili su se pod Gracianijem. Oprema, posebno tenkovi,
su im bili stra ni. Britanci su ih upucavali, ak i vi e oficire, kao zeeve. Za vreme b
itke vrata od tenkova su pritiskali vreama sa peskom da se ne bi otvarala. Major
Pardi je, meutim, sakupljao rashodovanu artiljerijsku municiju, glaao je i podmazi
vao, i ispaljivao; njegova baterija je zaustavila veliko oajniko napredovanje tenk
ova Generala Vafela 1943. godine.
"Jesu li ti braa jo iva?" zapita Julijana.
Braa su mu bila ubijena etrdeset etvrte, icom su ih zadavili britanski komandosi, Gr
upa Long Reind Dezert, koja je operisala iza linija Osovine i koja je postala pos
ebno fanatina pred kraj rata kada je bilo jasno da saveznici ne mogu pobediti.
"Kako si sada raspolo en prema Britancima?" zapita ona oklevajui.
D o ree: "Voleo bih da uine Britaniji ono to su inili u Africi." Ton mu je bio iskren.
"Ali pro lo je - osamnaest godina", ree Julijana. "Znam da su Britanci naroito radil
i stra ne stvari. Ali..."
"Priaju o stvarima koje su Nacisti inili Jevrejima", ree D o. "Britanci su radili gor
e stvari. U bici za London." Onda se uuta. "Ono vatreno oru je, sa fosforom i uljem
; video sam nekoliko njih iz nemakih trupa, posle toga. Brod za brodom pretvaran
je u pepeo. One cevi ispod vode pretvarale su more u plamen. A onda na civilno s
tanovni tvo, ona masovna bombardovanja za koja je eril mislio da e u poslednjem trenu
tku spasti rat. Oni teroristiki napadi na Hamburg i Esen i..."
"Ne govorimo o tome", ree Julijana. U kuhinji, poe da sprema unku; upali mali beli
plastini radio Emerson koji joj je Frenk dao za roendan. "Spremiu ti ne to da pojede ."
Okretala je kazaljku da nae kakvu laku, prijatnu muziku.
"Pogledaj ovo", ree D o. U dnevnoj sobi, sedeo je na krevetu sa svojim malim kofero
m kraj sebe; bio ga je otvorio i izvukao iskrzanu, ispresavijanu knjigu na kojoj
se videlo da se mnogo premetala po rukama. Issceri se na Julijanu. "Dodi ovamo.
Zna ta neko ka e? Ovaj ovek..." poka e na knjigu. "Ovo je vrlo udno. Sedi." Uze je za
uku i privue je da sedne kraj njega. "Hou da ti proitam. Pretpostavi da su oni pobe
dili. Kako bi to izgledalo? Nemamo ta da brinemo; ovaj ovek je sve smislio umesto
nas." Otvoriv i knjigu, D o uze polako da prevre strane. "Britanska imperija bi dr ala
pod svojom vla u celu Evropu. itav Mediteran. Italiju uop te ne. Ni Nemaku. A Bobiji i
oni sme ni mali vojnici u visokim kapama od krzna, i kralj sve do Volge."
Julijana ree tihim glasom: "Zar bi bilo tako lo e?"
"Proitala si knjigu?"
"Ne", priznade ona zavirujui da vidi korice. Ali je ula o njoj; mnogo ljudi ju je i
talo. "Ali Frenk i ja - moj biv i mu i ja - esto smo razgovarali o tome kako bi bilo
da su Saveznici dobili rat."
Izgledalo je da je D o ne uje; buljio je u knjigu Skakavac pritiska. "A ovde", nast
avi, "zna ta bude kad Engleska pobedi? Potue Osovinu?"
Ona zavrte glavom, oseajui kako u oveku kraj nje raste napetost. Sada je brada poela
da mu podrhtava; lizao je usne nanovo i nanovo, kopao po temenu... kada progovo
ri, glas mu je bio rapav.
"Prema njemu, Italija izdaje Osovinu", ree D o.
"Oh", izusti ona.
"Italija prelazi na savezniku stranu. Pridru uje se Anglosaksoncima i otvara ono to
on naziva 'mekim donjim trbuhom' Evrope. Ali za njega je prirodno da tako misli.
Svi znamo kukaviku italijansku Armiju koja je be ala kad god bi videla Britance. P
iju vino. Dru tvo lako-emo, nije stvoreno za borbu. Ovaj tip..." D o zatvori knjigu,
okrete je da razgleda zadnju koricu. "Abendsen. Ja ga ne krivim. On pi e iz svoje
ma te, zami lja kakav bi bio svet da je Osovina izgubila. Kako bi inae mogli da izgub
e osim ako Italija ne izda?" Glas mu je rendisao. "Due - on je bio klovn; svi to
znamo."
"Moram da prevrnem unku." Skliznu od njega i po uri u kuhinju.
Idui za njom, i dalje nosei knjigu, D o nastavi: "Da, a S. A. D. stupaju u rat. Po to
sliste Japove. I posle rata, Britanija i S. A. D. podele svet. Tano kao to su to u
stvarnosti uinili Nemaka i Japan."
Julijana ree: "Nemaka, Japan, i Italija." On je blenuo u nju.

"Izostavio si Italiju." Gledala ga je mirno. Jesi li i ti zaboravio? ree u sebi.

Kao i svi drugi? Mala imperija na Srednjem istoku... operetski Novi Rim.
Ubrzo mu postavi poslu avnik sa unkom i jajima, tostom i marmeladom, kafom. On nava
li da jede.
" ta su vam davali da jedete u Severnoj Africi?" zapita sedajui i sama.
D o ree: "Crknutog magarca."
"To je odvratno."
Krivei lice, D o ree: "Asino morte. Konzerve sa govedinom su imale utisnuta slova A.
M. Nemci su to zvali Alter Mann. Stari ovek." Nastavi brzo da jede.
Volela bih to da proitam, pomisli Julijana i posegnu da uzme knjigu ispod D oovog p
azuha. Da li e se on toliko dugo zadr ati? Knjiga je bila izma ena; stranice iskinute.
Svuda tragovi prstiju. itali je vozai teretnjaka na dugim drumskim vo njama, pomisl
i. Do kasno u no... Kladim se da sporo ita , mislila je dalje. Kladim se da se mui sa
ovom knjigom ve nedeljama, ako ne i mesecima.
Otvoriv i nasumce knjigu, proita:
'... sada u starosti gledao je spokojstvo, carstvo za kojim bi oni iz starine ude
li ali ga nisu shvatali, brodove koji dolaze sa Krima u Madrid, i celu Imperiju,
sve sa jednim istim novcem, jezikom, zastavom. Veliki stari Union D ek se dizao i
spu tao od izlaska do zalaska sunca: ono se najzad ispunilo, ono o suncu i zastav
i.'
"Jedina knjiga koju nosim sa sobom", ree Julijana, "u stvari i nije knjiga; to je
proroanstvo, I. ing. Frenk me je upecao na nju i ja je stalno koristim kada hou ne t
o da odluim. Nikada je ne ispu tam iz vida. Nikada." Zatvori Skakavca. "Hoe da je vid
i ? Da je upotrebi ?"
"Ne", ree D o.
Podupirui bradu sklopljenim rukama oslonjenim o sto i gledajui ga iskosa, ree: "Jes
i li se ti ovde uselio za stalno? I ta namerava ?" Mozga nad uvredama, klevetama. Sk
amenim se od tebe, mislila je, sa tom tvojom mr njom prema ivotu. Ali - ima ne to u t
ebi. Lii na neku ivotinjicu, ne znaajnu, ali pametnu. Prouavajui njegovo usko, pametn
tamno lice mislila je, kako sam uop te mogla da zamislim da si mlai od mene? Ali ak
je i to tano, detinjast si; jo si mlai brat, obo ava dva starija brata i tvog majora
Pardija i generala Romela, dahe i preznojava se da se otme i doepa se Tomija. Britans
i vojnik; prim. prev. Da li su oni stvarno zadavili tvoju brau omama od ice? uli smo
to, te prie o zverstvima i videli fotografije koje su se objavljivale posle rata
... Strese se. Ali britanski komandosi su ve odavno izvedeni na sud i ka njeni.
Radio je prestao da svira; izgleda da su na programu bile vesti, kranje na kratki
m talasima iz Evrope. Glas se uti a i izme a s neim. Dugaka pauza, uop te ni ta. Samo ti
. Zatim se zau denverski najavljiva, vrlo jasno, sasvim blizu. Ona se pokrenu da o
krene dugme, ali joj D o zaustavi ruku.
"...vest o smrti kancelara Bormana okirala je i zapanjila Nemaku koja je jo koliko
jue uveravana..."
Ona i D o skoi e na noge.
"...sve stanice Rajha obustavile su predvieni program i slu aoci su uli sveane tonove
hora S. S. Divizije Das Rajh u Partajskoj himni Horst Vesel Lid. Kasnije, u Dre
zdenu, gde su vr ilac du nosti Sekretara Partaj i efovi ziherhajtsdinsta, nacionalne
policije unutra nje bezbednosti koja je zamenila Gestapo posle..."
D o pojaa ton.
"...reorganizacije vlade na podsticaj pokojnog Rajhsfirera Himlera, Albert per i
drugi, objavljena je dvonedeljna narodna alost, i ve su zatvorene mnoge trgovine i
ustanove, kako se javlja. Do sada jo ni ta nije reeno o oekivanom sazivanju Rajhstag
a, zvaninog parlamenta Treeg Rajha; ije je odobrenje potrebno..."
"Bie Hajdrih", ree D o.
"Ja bih elela da bude onaj krupni plavi, onaj irah", ree ona. "Isuse, najzad je umr
o. ta misli , ima li irah ansu?"
"Ne", kratko ree D o.
"Mo da e sada da doe do graanskog rata", ree ona. "Ali ti tipovi su ve tako stari. Ger
ng i Gebels - svi ti stari partijci."
Radio je govorio: "...stigao u svoju rezidenciju u Alpima blizu Brenera..."
D o ree: "Bie onaj Debeli Herman."
"...rekao je samo da je bolno pogoen ne samo zbog gubitka vojnika i patriote i od

anog voe Partaj, ve, kao to je i do sada mnogo puta govorio, i linog prijatelja, kog
a je, setimo se, podr avao u sporu oko interregnuma ubrzo posle rata kada je jedno
vreme izgledalo da elementi neprijateljski raspolo eni prema usponu her Bormana k
a vrhovnoj vlasti..."
Julijana iskljui radio.
"Samo trtljaju", ree. "Za to upotrebljavaju takve rei? O tim stra nim ubicama se govor
i kao da su kao i mi ostali."
"Oni jesu kao i mi", ree D o. Ponovo sede i nastavi sa jelom. "Nema nieg to su oni uin
ili to mi ne bismo uinili da smo bili na njihovom mestu. Oni su spasli svet od kom
unizma. Da nije bilo Nemake, sada bismo iveli pod Crvenom vla u. Bilo bi nam gore."
"Samo pria ," ree Julijana. "Kao i radio. Lupeta ."
"Ja sam iveo pod nacistima", ree D o. "Znam kako je to. Je li to samo pria, iveti dvan
aest, trinaest godina - jo du e - gotovo petnaest godina? Imam radnu knji icu O. T; r
adio sam za Organizaciju Tot od 1947., u Severnoj Africi i u S. A. D. Slu aj . . .
" Ukopa prst u nju. "Imam italijanski talenat za zemljane radove; O. T. me je vi
soko cenila. Nisam nabacivao asfalt i me ao beton za autoputeve; pomagao sam u pro
jektovanju. In enjer. Jednog dana naie Doktor Tot da vidi ta radi na a radna grupa. Ka e
mi: 'Imate dobre ruke.' To je veliki trenutak, Julijana. Dostojanstvo rada; ne
govore oni samo prazne rei. Pre njih, nacista, svi su sa potcenjivanjem gledali n
a manuelne poslove; i ja sam. Aristokratski. To je okonao Radni front. Po prvi pu
t sam video svoje sopstvene ruke." Govorio je toliko brzo, da mu se sve vi e primei
vao akcenat; imala je muke da ga razume. "Svi smo stanovali tamo u umi, u Gornjoj
dr avi Njujork, kao braa. Pevali smo pesme. Mar irali na rad. Duh rata, samo obnove
a ne ru enja. To su bili najlep i dani, obnova posle rata - fini, isti, dugi redovi j
avnih zgrada, blok za blokom, itav novi grad, Njujork i Baltimor. Sada naravno to
ga rada vi e nema. Sada drmaju Veliki karteli kao to su Nju D ersi Krup und Sohnen. '
...Krupp i Sinovi'; prim. prev. Ali to nisu Nacisti; to su samo stari evropski m
onici. Gori, uje li? Nacisti kao to su Romel i Tot milion su puta bolji ljudi nego i
ndustrijalci kao Krup i bankari, svi oni Prusi; trebalo je da ih pogu e plinom. Sv
u tu gospodu u vestama."
Ali, mislila je Julijana, ta gospoda u vestima su na vlasti doveka. A tvoji idol
i Romel i doktor Tot; oni su samo nastupili posle rata da ra iste kr , izgrade autoba
nove, pokrenu industriju. Oni su ak dozvolili i Jevrejima da ive, sreno iznenaenje amnestija, tako da bi Jevreji mogli da sarauju. Do etrdeset devete, u svakom sluaj
u... a onda gud baj Tote i Romele, na penzijske jasle.
Zar ne znam? mislila je Julijana. Zar nisam to sve ula od Frenka? Ne mo e ti meni ni t
a vi e da ka e o ivotu pod Nacistima; moj mu je bio - jeste - Jevrejin. Znam da je dokt
or Tot bio najskromniji, najne niji ovek koji je ikada postojao; znam da je on samo
eleo da obezbedi posao po ten, dostojan posao - za milione tu nookih, oajnih Amerikan
aca i Amerikanki koji su prebirali po ru evinama posle rata. Znam da je eleo zdravs
tvene programe i odmarali ta i odgovarajue stambene uslove za sve, bez obzira na ra
su; on je bio graditelj, a ne mislilac... i u veini sluajeva je uspevao da stvori
ono to je eleo - zaista je dobijao. Ali...
Jedna va na misao, pritajena negde u glavi, sada odluno izbi. "D o. Ta knjiga Skakava
c, zar nije zabranjena na Istonoj obali?"
On klimnu glavom.
"Pa kako onda mo e da je ita ?" Ne to ju je tu uznemiravalo. "Zar vi e ne streljaju ljude
zbog itanja..."
"Zavisi od rasne grupe. Od dobre stare trake oko ruke."
Tako je bilo. Slovenima, Poljacima, Portorikancima najvi e se ograniavalo ta mogu da
itaju, ine, slu aju. Za Anglosaksonce je bilo mnogo bolje; za njihovu decu postojal
o je javno obrazovanje, i mogli su da idu u biblioteke i muzeje i na koncerte. A
li ak i tako... Skakavac nije bio samo klasifikovan; bio je zabranjen, i to svima
.
D o ree: "itao sam ga u klozetu. Sakrivao ga u jastuk. U stvari, itao sam ga zato to j
e zabranjen."
"Veoma si hrabar", ree ona.
On odvrati sa sumnjom: "Ka e to sarkastino?"
"Ne."
On se malo opusti. "Lako je vama ovde; vi ivite bezbednim ivotom bez svrhe, ni ta ne

mate da radite, ni za ta da se sekirate. Van toka dogaaja, preostali iz pro losti; j

e li tako?" Oima joj se podsmevao.
"Ubija se", ree ona, "cinizmom. Tvoji idoli su ti oduzeti jedan po jedan i sada ne
ma emu da pokloni ljubav."
Pru i mu vilju ku; on je prihvati. Jedi, mislila je. Ili digni ruke ak od biolo kih pro
cesa.
Jedui, D o klimnu glavom prema knjizi i ree: "Taj Abendsen ivi negde ovde, kako pi e na
koricama. U ejenu. Dobija pogled na svet sa tako bezbednog mesta, ta misli ? Proitaj
ta ka u; proitaj glasno."
Ona uze knjigu i proita zadnji deo omota. "On je biv i vojnik. U drugom svetskom ra
tu bio je u Mornarikom korpusu S. A. D., ranjen je u Engleskoj, iz nacistikog tenk
a Tigar. Narednik. Ka e se da ima praktino tvravu u kojoj pi e, sa pu kama unaokolo." Sp
u tajui knjigu, onda dodade. "Ovde ne pi u, ali ja sam ula kako neko ree da je gotovo n
eka vrsta paranoika; da je kua ograena bodljikavom icom pod naponom, i da se nalazi
u planini. Da je te ko doi do nje."
"Mo da je on u pravu", ree D o, " to tako ivi po to je napisao tu knjigu. Nemake velike
rke skau do plafona kada je itaju."
"On je tako iveo i ranije; knjigu je tamo napisao. Kua mu se zove..." Baci pogled
na omot knjige. "Visoki dvorac. Tako joj tepa."
"Onda ga nee uhvatiti", ree D o brzo vaui. "Pazi on. Pametan je."
Ona ree: "Verujem da je vrlo hrabar kad je napisao tu knjigu. Da je Osovina izgub
ila rat, mi bismo mogli da priamo i pi emo sve to god hoemo, kao to smo i inili; bili
ismo jedna zemlja i imali bismo pravian zakonski sistem, isti za sve nas."
Na njeno iznenaenje, on na to klimnu glavom sa razumevanjem.
"Ne razumem te", ree ona. "U ta ti veruje ? ta eli ? Brani te monstrume, te nakaze koj
u klale Jevreje, a onda..." U oajanju, uhvati ga za u i; on iznenaeno za miri od bola,
dok se ona dizala na noge povlaei ga za sobom.
Stajali su licem jedno prema drugom, i tei, nijedno u stanju da progovori.
"Pusti me da zavr im ovaj obed to si mi spremila", ree najzad D o.
"Zar nee da ka e ? Nee da mi ka e ? Zna ti sam ta je to; razume i samo jede i dalje
kao da pojma nema ta ja to govorim." Pusti mu u i; bile su toliko stisnute, da su sa
da bile jarko crvene.
"Prazna pria", ree D o. "Nema veze. Kao i radio, ono i to si rekla za njega. Zna stari
crnoko ulja ki naziv za ljude koji raspredaju filozofiju? Eierkopf. otka od jajeta.
Zato to se te prazne tintare tako lako razbijaju... u ulinim tuama."
"Ako tako misli o meni", ree Julijana, "za to ne ide dalje? Zbog ega ostaje ovde?"
Ohladi se od njegove zagonetne grimase.
Bolje da mu nisam dozvolila da poe sa mnom, pomisli. A sada je i suvi e kasno; znam
da ne mogu da ga se otarasim - i suvi e je jak.
Ne to stra no se dogaa, mislila je. Izvire iz njega. A ja to izgleda poma em.
"U emu je stvar?" On ispru i ruku, pogladi je ispod brade, pomilova po vratu, zavue
prste ispod ko ulje i ne no joj sti te ramena. "Raspolo enje. Va problem - analizirau vas
besplatno."
"Nazvae te Jevrejin analitiar." Ona se slabo osmehnu. "Hoe da zavr i u krematorijumu?"
"Ti se pla i mu karaca. Je li tano?"
"Ne znam."
"To se moglo videti noas. Samo zato to sam ja..." Onda prekide reenicu. "Zato to sam
se posebno starao da primetim tvoje udnje."
"Zato to si i ao u krevet sa toliko mnogo ena," ree Julijana, "to si krenuo da ka e ."
"Ali znam da sam u pravu. Slu aj; nikada te neu povrediti, Julijana. Tako mi pokojn
e majke - dajem ti re. Biu posebno pa ljiv, i ako eli da od mog iskustva pravi pitanje
- dopustiu ti to. Prestae da se ivcira ; sa mnom mo e da se opusti i popravi , i to z
o vreme. Ti jednostavno nisi imala sree."
Ona klimnu glavom i malo se razvedri. Ali je i dalje oseala hladnou i tugu, i ipak
joj nije bilo sasvim jasno zbog ega.
Gospodin Nobusake Tagomi zapoinjao je dan trenutkom samoe. Sedeo je u svojoj kance
lariji u zgradi Nipon Tajmsa i razmi ljao.
Jo pre nego to je po ao od kue u kancelariju, primio je Itoov izve taj o gospodinu Bejn
su. Mladi student uop te nije sumnjao; gospodin Bejns nije vedanin. Gospodin Bejns
je sasvim izvesno nemaki dr avljanin.

Ali Itoova sposobnost da barata germanskim jezicima nikada nije impresionirala n

i Trgovinsku misiju niti Tokoku, japansku tajnu policiju. Budala valjda nije i eprk
ala ni ta o emu bi mogla da govori, pomisli gospodin Tagomi za svoj gro . Nespretan e
ntuzijazam, kombinovan sa romantinim uenjima. Otkriva, uvek sumnja.
U svakom sluaju, konferencija sa gospodinom Bejnsom i postarijom osobom sa Houm A
jlends e uskoro poeti, prema zakazanom vremenu, koje god nacionalnosti bio gospodi
n Bejns. A gospodinu Tagomiju se ovek dopao. To je, zakljui on, osnovni talenat ko
ji se mo e zamisliti kod oveka na visokom polo aju - kao to je i on sam. Da prepozna d
obrog oveka kada ga sretne. Intuicija za ljude. Skratiti sve ceremonije i spoljnu
formu. Prodreti do srca.
Srce, zatoeno u dve Jin linije crne strasti. Zadavljeno, ponekad, a ipak, ak i tad
a, svetlost Janga, treperenje u centru. Dopada mi se, ree gospodin Tagomi za sebe
. Bio Nemac ili veanin. Nadam se da mu je zarakain odagnao glavobolju. Moram se se
titi da ga to zapitam kao prvo. Interfon na stolu zazvoni.
"Ne", ree on ustro u interfon. "Bez diskusije. Ovo je trenutak za Unutra nju istinu.
Poniranje u sebe."
Iz siu nog mikrofona zau se glas gospodina Remzija: "Gospodine, ba je stigla vest iz
Pres servisa. Kancelar Rajha je umro. Martin Borman." Remzijev glas zamue. Ti ina.
Gospodin Tagomi stade da misli, otka i sve poslove danas. Di e se od stola i poe brzo
da koraa gore dole stiskajui ruke. Da vidim. Odmah poslati zvaninu notu konzulu Ra
jha. To je manji posao; mo e i potinjeni da ga obavi. Duboko aljenje, itd. Ceo Japan
se pridru uje nemakom narodu u ovom tu nom asu. Zatim? Prijem je od vitalnog znaaja. M
oram biti u mogunosti da istog trenutka primam informacije od Tokija.
Pritisnuv i dugme interfona, ree: "Gospodine Remzi, obezbedite vezu sa Tokijom. Rec
ite devojkama na centrali; budite budni. Ne smemo propustiti saop tenja."
"Da, gospodine", odgovori gospodin Remzi.
"Ja u od sada biti u svojoj kancelariji. Obustavite sve rutinske poslove. Odbijte
svakog posetioca koji dolazi uobiajenim poslom."
"Gospodine?"
"Moram imati slobodne ruke u sluaju da je potrebna iznenadna akcija."
"Da, gospodine."
Pola asa kasnije, u devet, doe poruka od najvi eg funkcionera Imperijalne vlade na Z
apadnoj obali, japanskog ambasadora u Pacifikim dr avama Amerike, uva enog Barona L.
B. Kelemakula. Forin Ofis je sazvao vanrednu sednicu u zgradi Ambasade na Sater
Stritu, i svaka Trgovinska misija treba da po alje linost na visokom polo aju da pris
ustvuje sednici. U ovom sluaju, mislilo se na gospodin Tagomija lino.
Nije bilo vremena za presvlaenje. Gospodin Tagomi pohita ka ekspresnom liftu, sie
u prizemlje, i trenutak kasnije bio je ve na putu limuzinom Misije, crnim kadilak
om model 1940. koji je vozio iskusan uniformisani ofer Kinez.
Kod zgrade ambasade vide kola drugih dostojanstvenika parkirana unaokolo, sve u
svemu oko desetak. Videlo se kako se visoke glave ine, od kojih je neke poznavao d
ok su mu neki bili nepoznati, penju irokim stepeni tem ambasade i ispunjavaju njenu
unutra njost. ofer gospodina Tagomija otvori i pridr a vrata, i on brzo izae stiskajui
ta nu; bila je prazna, jer nije imao da nosi nikakve hartije - ali bilo je bitno
da ne izgleda samo kao obian gledalac. Koraao je uza stepenice na takav nain kao da
u zbivanjima igra ulogu od ivotnog znaaja, iako mu u stvari nije bilo reeno o emu e
se na sastanku razgovarati.
Linosti su se okupljale u grupice; predvorje je amorilo od razgovora. Gospodin Tag
omi se pridru i nekolikim pojedincima koje je poznavao, klimajui glavom i poprimajui
- zajedno sa njima - svean izgled.
Ubrzo se pojavi slu benik ambasade i uputi ih u veliku salu. Stolice ve postavljene
, na sklapanje. Ulazili su jedan za drugim, sedali utei, izuzev naka ljavanja i u kanja
. Razgovor prestade.
Jedan gospodin sa sve njem papira u rukama uputi se u prednji deo sale, ka malo iz
dignutom stolu. Prugaste pantalone: predstavnik Forin Ofisa.
Nastade mala konfuzija. Druge linosti poe e tiho da razgovaraju; glave su se naginja
le jedna prema drugoj. "Gospodo", ree ovek iz Forin Ofisa glasnim, zapovednikim gla
som. Sada se sve oi upravi e ka njemu. "Kao to znate, sada je potvreno da je rajhskan
celar umro. Imamo zvanino saop tenje iz Berlina. Ovaj sastanak, koji nee dugo trajat
i - moi ete uskoro da se vratite u svoje kancelarije - sazvan je da bismo vas obav

estili o na oj proceni nekoliko suparnikih frakcija u nemakom politikom ivotu od kojih

se sada mo e oekivati da istupe i zaponu borbu u kojoj nijedan zahvat nije zabranje
n, za mesto koje je upra njeno smru her Bormana.
Ukratko, evo tih poznatih linosti. Najistaknutiji, Herman Gering. Saslu ajte poznat
e pojedinosti, molim: debeljko, tako nazvan zbog svoje figure, najpre odva an vazd
uhoplovni as u prvom svetskom ratu, osnovao Gestapo i imao veoma moan polo aj u pru
skoj vladi. Jedan od najnemilosrdnijih prvih nacista, ali su kasniji epikurejski
ekscesi doveli do zavaravajue slike o njegovoj prijatnoj vinopijskoj naravi, to v
am na a vlada tra i da odbijete. Taj ovek, iako se za njega ka e da je nezdrav, eventua
lno ak i morbidan u pogledu apetita, vi e lii na samozadovoljavajue cezare iz starog
Rima, ija je mo vremenom rasla umesto da opada. Ble tava slika te linosti u togi sa l
avovima mezimcima, sa ogromnim zamkom punim trofeja i umetnikih predmeta nesumnji
vo je tana. Za vreme rata su teretni vozovi vukli pokradene dragocenosti na njego
va privatna imanja. Na a ocena: taj ovek udi za ogromnom vla u, i sposoban je da je dob
ije. Najsamozadovoljniji od svih nacista, i predstavlja izrazitu suprotnost poko
jnom H. Himleru, koji je iveo u oskudici sa malom platom. Her Gering je predstavn
ik pljaka kog mentaliteta, koristi vlast kao sredstvo sticanja linog bogatstva. Prim
itivan mentalitet, ak i prost, ali prilino inteligentan ovek, mo da najinteligentniji
od svih nacistikih efova. Cilj njegovih akcija: slavljenje svoje linosti na nain st
arih imperatora.
Sledei, her J. Gebels. U mladosti prele ao poliomielitis. Poreklom katolik. Briljan
tan govornik, pisac, elastian i fanatian duh, duhovit, uglaen, svetski ovek. Veoma a
ktivan kod ena. Elegantan. Obrazovan. Veoma sposoban. Mnogo radi; gotovo bezuman
nagon za upravljanjem. Ka u da se nikada ne odmara. Veoma po tovana linost. Mo e da bud
e armantan, ali ka u da se odlikuje jaro u kojoj nema premca meu ostalim nacistima. Ide
olo ka orijentacija navodi na srednjovekovni jezuitizam poo tren postromantinim germa
nskim nihilizmom. Smatraju ga jedinim autentinim intelektualcem u Partaju. U mlad
osti je imao ambicije da postane dramski pisac. Mali broj prijatelja. Potinjeni g
a ne vole, ali je ipak sjajan proizvod mnogih najboljih elemenata u evropskoj ku
lturi. U korenu njegove ambicije nije postizanje zadovoljstva samim sobom, ve vla
st isto radi njenog kori enja. Organizacioni stav u smislu klasine Pruske dr ave.
Her R. Hajdrih."
Funkcioner Forin Ofisa zastade, podi e oi i pogleda po svima unaokolo. Onda nastavi
.
"Mnogo mlaa linost od gore spomenutih, pomagao je prvobitnu Revoluciju 1932. godin
e. Karijerista u elitnim S.S. Potinjeni H. Himlera, mo da je odigrao neku ulogu u H
imlerovoj jo ne u potpunosti obja njenoj smrti 1948. godine. Zvanino je eliminisao o
stale takmiare u politikom aparatu kao to su A. Ajhman, V. elenberg, i dr. Za ovog ov
eka ka u da ga se boje mnogi ljudi iz Partaja. Zadu en za kontrolu nad elementima Ve
rmahta po obustavljanju neprijateljstava u uvenom sukobu izmeu policije i vojske k
oji je doveo do reorganizacije vladinog aparata, iz ega je N. S. D. A. P. iza la ka
o pobednik. Sve vreme podr avao M. Bormana. Proizvod elitne obuke, ali ipak pre ta
kozvanog S. S. Sistema zamka. Ka u da je bez afektivnog mentaliteta u klasinom smis
lu. Zagonetan u pogledu nagona. Mo da se mo e rei da ima koncepciju dru tva koja ljudsk
u borbu shvata kao niz igara: neobina kvazi-nauna izdvojenost koja se nalazi i u i
zvesnim tehnolo kim krugovima. Nije partner u ideolo kim raspravama. Rezime: mo e se n
azvati najmodernijim po mentalitetu; post-prosvetiteljski tip, ra i ava sa takozvanim
potrebnim iluzijama kao to je vera u Boga, itd. Naunici iz oblasti dru tvenih nauka
u Tokiju ne mogu izmeriti znaenje tog takozvanog realnog mentaliteta, zbog toga o
vog oveka moramo smatrati enigmom. Meutim, treba zapaziti slinost sa propadanjem af
ektivnosti u patolo koj izofreniji."
Gospodin Tagomiju se smui dok je slu ao.
"Baldur von irah. Biv i rukovodilac Hitlerove omladine. Smatraju ga idealistom. Pri
vlane pojave, ali smatra se da nije veoma iskusan niti sposoban. Iskreno veruje u
ciljeve Partaja. Bio je zadu en za isu ivanje Mediterana i reklamaciju ogromnih pov
r ina obradive zemlje. Takoe je ubla avao opaku politiku rasnog istrebljenja u sloven
skim zemljama poetkom pedesetih godina. Zalo io se direktno kod nemakog naroda da se
ostatku slovenskih naroda dozvoli egzistencija u zatvorenim regionima nalik na
rezervate u oblasti Hartlenda. Zalagao se za ukidanje izvesnih formi ubijanja iz
milosrda i medicinskog eksperimentisanja, ali u tome nije uspeo.

Doktor Sais-Inkvart. Biv i austrijski nacista, sada zadu en za kolonijalna podruja Ra

jha, odgovoran za kolonijalnu politiku. Mo da najomra eniji ovek na teritoriji Rajha.
Pria se da je podsticao na veinu ako ne i sve represivne mere prema pokorenim nar
odima. Saraivao sa Rozenbergom na ideolo kim pobedama najalarmantnijeg grandioznog
tipa, kao to je poku aj sterilizacije celokupnog ruskog stanovni tva preostalog po ok
onanju ratovanja. O ovome nema pouzdanih injenica, ali se smatra da je jedan od ne
koliko odgovornih za odluku da se Afriki kontinent potpuno uni ti plamenom, to je st
vorilo uslove genocida za crnako stanovni tvo. Verovatno po temperamentu najbli i prv
obitnom Fireru, A. Hitleru."
Predstavnik Forin Ofisa prestade sa svojim suvim, sporim recitovanjem.
Gospodin Tagomi pomisli, ja u da pobesnim.
Moram da izaem odavde; dobio sam napad. Telo mi izbacuje stvari iz sebe izbljuvav
a ih - umirem. S mukom se podi e na noge, jurnu prolazom kroz sredinu pored drugih
stolica i ljudi. Jedva je video. Da stignem do klozeta. Trao je prolazom.
Nekoliko glava se okrenu. Videli su ga. Poni enje. Pripala mu muka na va nom sastank
u. Izgubio se. Protra dalje, kroz otvorena vrata koja je pridr avao slu benik ambasad
e.
Panika odjednom prestade. Pogled mu vi e nije bio zamagljen; opet je video predmet
e oko sebe. vrst pod, zidove.
Napad vrtoglavice. Poremeaj srednjeg uha, bez sumnje.
Mislio je, diencefalon, staro drevno mo dano stablo, poinje da gnjavi.
Neki trenutni organski slom.
Misli sa samopouzdanjem. Seti se reda u svetu. emu prii? Religiji? Pomisli: a sada
gavotu izvesti umirujue. Sjajno oboje, sjajno oboje, lepo ste je uhvatili. Tano t
ako treba. Mala forma prepoznatljivog sveta, Gondolijeri gospodin and S. Gilbert
i Sullivan, engleski kompozitori; prim. prev. Zatvori oi, zamisli trupu D'Uali K
art onako kako ih je video na turneji posle rata. Ogranieni, ogranieni svet...
Jedan slu benik ambasade, tu uz njega: "Gospodine, mogu li da vam pomognem?"
Gospodin Tagomi se pokloni. "Sada mi je dobro."
ovekovo lice spokojno, puno obzira. Bez podsmeha. Oni mu se svi smeju, verovatno?
gospodin Tagomi je mislio. Dole ispod?
Postoji zlo! Ono je stvarno, tvrdo kao cement.
Ne mogu da verujem u to. Ne mogu to da podnesem. Zlo nije gledi te. Lutao je predv
orjem, uo saobraaj na Sater Stritu, predstavnika Forin Ofisa kako govori skupu. Ce
la na a religija je pogre na. ta da uinim? pitao se. Ovde do ulaznih vrata ambasade; j
edan slu benik ih otvori, i gospodin Tagomi sie niz stepenice do staze. Parkirana k
ola. Njegova. oferi stoje.
To se sastoji u nama. U svetu. Izliveno na nas, prolazi nam skroz u tela, u duho
ve, srca, i u sam pod.
Za to?
Mi smo slepe krtice. Provlaimo se kroz zemlju, pipkamo gubicama. Ni ta ne znamo. To
sam primetio... Sada ne znam kamo u. Jedino da vri tim od straha. Da pobegnem. alos
no.
Smejte mi se, pomisli videvi i ofere kako ga posmatraju dok prilazi kolima. Zaborav
io sam torbu. Ostavio je tamo, pored stolice. Sve oi su bile uprte u njega kada k
limnu svom oferu. Vrata mu se pridr avaju; on se uvue u kola. Odvedi me u bolnicu, m
islio je. Ne, vozi me nazad u kancelariju. "Nipon Tajms", glasno ree. "Vozi polak
o." Posmatrao je grad, automobile, trgovine, visoke zgrade, veoma moderne. Ljude
. Sav taj svet koji ide svojim poslovima.
Kada je stigao u kancelariju dade nalog gospodinu Remziji da zove jednu drugu Tr
govinsku misiju, Misiju za obojene rude i da zamoli da mu se njihov predstavnik
na sastanku u Forin Ofisu javi kada se vrati. Malo pre podneva, ovek se javi.
"Verovatno ste primetili moju muku na sastanku," ree gospodin Tagomi u telefon. "
Bilo je bez sumnje uoljivo za sve, naroito kada sam onako odjurio."
"Ni ta nisam video," ree ovek iz Obojenih ruda. "Ali posle sastanka vas nisam video
pa sam mislio, ta bi sa vama."
"Taktini ste," tu no ree gospodin Tagomi.
"Nisam uop te. Siguran sam da su svi bili i suvi e zaokupljeni predavanjem Forin Ofi
sa da bi obraali pa nju na ma ta drugo. A to se tie onog to se de avalo posle va eg od
- jeste li ostali do kraja spiska aspiranata u borbi za vlast? To je bilo prvo.

"
"uo sam do onog dela o Doktoru Sais-Inkvartu."
"Posle toga, govornik je na iroko razvezao o ekonomskoj situaciji tamo. Houm Ajlen
ds smatra, da plan Nemake da stanovni tvo Evrope i Severne Azije svede na status ro
bova - plus ubijanje svih intelektualaca, bur oaskih elemenata, patriotske omladin
e i koga sve ne - predstavlja ekonomsku katastrofu. Spasla su ih samo fantastina
tehnolo ka dostignua nemake nauke i industrije. udesna oru ja, tako rei."
"Da," ree gospodin Tagomi. Sedei za stolom, dr ei jednom rukom telefon, nasu sebi olju
vrelog aja. "Kao to su uinila i njihova udesna oru ja Fau-jedan i Fau-dva i mlazni lo
vci za vreme rata."
"To je hokus-pokus biznis," ree ovek iz Obojenih ruda. "Uglavnom, primena atomske
energije zadr ala je stvari u jednom komadu. I to njihovo cirkuzantsko putovanje r
aketom na Mars i Veneru. Istakao je da i pored sveg njihovog uzbudljivog znaaja,
takva putovanja nisu donela nikakve ekonomske koristi."
"Ali su dramatina," ree gospodin Tagomi.
"Njegova prognoza je mrana. On smatra da veina nacista na visokim polo ajima odbija
da se suoi sa injenicama vis-a-vis njihovog te kog ekonomskog stanja. Time oni ubrza
vaju tendenciju ka veim avanturama tour de force, Podvig izvanredne snage ili ve ti
ne; prim. prev. manjoj predvidljivosti, smanjivanju stabilnosti uop te. Ciklus man
ijakog entuzijazma, zatim straha, pa oajnikih odluka Partaj - pa, objasnio je da sv
e to ima za tendenciju da na vrh dovede najneodgovornije i najbrzopletije aspira
nte." gospodin Tagomi klimnu glavom.
"Zato moramo pretpostaviti da e doi do najgoreg, a ne najboljeg izbora. U ovom suk
obu e trezveni i odgovorni elementi pretrpeti poraz."
"Za koga je rekao da je najgori?" zapita gospodin Tagomi.
"R. Hajdrih. Doktor Sais-Inkvart. H. Gering. Prema mi ljenju Imperijalne vlade."
"A najbolji?"
"Eventualno B. von irah i doktor Gebels. Ali tu je bio manje eksplicitan."
"Je li bilo jo ne to?"
"Rekao nam je da u ovom trenutku moramo vi e nego ikada verovati u Imperatora i Ka
binet. Da na Dvor mo emo gledati sa poverenjem."
"Je li bio minut utanja?"
"Da."
Gospodin Tagomi se zahvali oveku iz Obojenih ruda i spusti slu alicu.
Dok je sedeo i pio aj, zazvoni interfon. Zau se glas Gospoice Efreikian: "Gospodine
, eleli ste da uputite poruku nemakom konzulu." utanje. "Jeste li eleli sada da mi j
e izdiktirate?"
Tako je, shvati gospodin Tagomi. Bio sam zaboravio. "Dodite u kancelariju," ree.
Ona uskoro ue, osmehujui mu se sa nadom. "Je li vam bolje, gospodine?"
"Da. Pomogla mi je injekcija." Razmi ljao je. "Podsetite me. Kako se zove nemaki ko
nzul?"
"Znam, gospodine. Freiher Hugo Rajs."
"Mein Her," zapoe gospodin Tagomi. "Stigla nam je potresna vest da je va vo, her Ma
rtin Borman, preminuo. Oi mi se pune suzama dok pi em ove rei. Kada se setim odva nih
dela koja je izvr io her Borman obezbeujui spas nemakog naroda od neprijatelja i u ze
mlji i u instranstvu, kao i impresivnih strogih mera zavedenih prema zabu antima i
izdajnicima koji bi izdali viziju kosmosa celog oveanstva, u koji su sada plavoko
se i plavooke nordijske rase pohrlile posle eona u svojoj..." Zastade. Nije moga
o da zavr i ni na koji nain. Gospoica Efreikian zaustavi svoj magnetofon, oekujui.
"Ovo su velika vremena," ree on.
"Da li da i to snimim, gospodine? Je li to poruka?" U nedoumici, ponovo pokrenu
aparat.
"Obraao sam se vama." ree gospodin Tagomi.
Ona se osmehnu.
"Vratite traku da vidim ta sam rekao," ree gospodin Tagomi.
Prenosnik trake se zavrte. Onda je uo svoj glas, siu an i metalnog tona, iz zvunika.
"...Izvr io her Borman obezbeujui spas..." Slu ao je cilikanje slino glasu insekta, kak
o se odvija bez veze i bez reda. Lepetanje i izgrebavanje iz korteksa, pomisli.
"Imam zakljuak," ree kada prenosnik prestade da se okree. "Re enosti da se uzdignu i
prinesu sebe na rtvu, i time dobiju mesto u istoriji sa koga ih nijedan oblik ivot

a ne mo e istisnuti, ma ta se dogodilo." Zastade. "Svi smo mi insekti", ree gospoici

Efreikian. "Batrgamo se prema neemu stra nom ili bo anstvenom. Zar se ne sla ete?" Pokl
oni se. Gospoica Efreikian, sedei sa svojim magnetofonom, lako mu se nakloni za uz
vrat.
"Po aljite to," ree joj. "Potpi ite; i tako dalje. Obradite reenice, ako elite, tako da
ne to znae." Dok je polazila iz kancelarije, on dodade: "ili tako da ne znae ni ta. K
oje god hoete."
Ona ga radoznalo pogleda dok je otvarala vrata kancelarije.
Po to je oti la, on poe da radi na dnevnim rutinskim poslovima. Ali gospodin Remzi je
gotovo smesta bio na interfonu. "Gospodine, tra i vas gospodin Bejns."
Dobro, pomisli gospodin Tagomi. Sada mo emo da zaponemo va an razgovor. "Dajte mi ga"
, ree uzimajui slu alicu.
"Gospodine Tagomi", dopre glas gospodina Bejnsa.
"Dobar dan. Zbog vesti o smrti Kancelara Bormana morao sam neoekivano da izaem iz
kancelarije danas pre podne. Meutim..."
"Da li je gospodin Jatabe stupio u kontakt sa vama?"
"Jo ne", ree gospodin Tagomi.
"Jeste li va em osoblju rekli da paze kada on doe?" ree gospodin Bejns. U glasu mu s
e oseala uznemirenost.
"Da," ree gospodin Tagomi. "Uve e ga im doe." Podseti se da to treba da ka e gospodin R
mziju do sada jo do toga nije stigao. Znai, neemo zapoeti razgovore sve dok se stari
gospodin ne pojavi glavom i bradom? Oseti oajanje. "Gospodine," poe. "Meni je sta
lo da ponemo. Hoete li nam prikazati va e injekcione kalupe? Mada smo danas pometeni
."
"Do lo je do promene", ree gospodin Bejns. "ekaemo gospodina Jatabea. Jeste li sigurn
i da nije stigao? elim da mi date re da ete me obavestiti im vam se javi. Molim vas
potrudite se, gospodine Tagomi." Glas gospodina Bejnsa bio je napet, istrzan.
"Dajem vam re." Sada i on oseti uznemirenost. Bormanova smrt; to je izazvalo prom
enu. "U meuvremenu," ree brzo, "bilo bi mi drago da se naem sa vama, mo da danas za r
ukom. Po to jo nisam ugrabio priliku da ruam." Improvizujui, nastavi, "iako emo ekati
kasnije razgovaramo o detaljima, mo da bismo mogli da razmi ljamo o uslovima u svet
u uop te, posebno..."
"Ne", ree gospodin Bejns.
Ne? - pomisli gospodin Tagomi. "Gospodine", ree, "danas se ne oseam dobro. Imao sa
m jedan alostan incident; nadao sam se da u vam ga poveriti."
" ao mi je", ree gospodin Bejns. "Telefonirau vam kasnije." Telefon kljocnu. Naglo je
spustio slu alicu.
Uvredio sam ga, pomisli gospodin Tagomi. Mora da je tano shvatio da sam zakasnio
da obavestim osoblje o starom gospodinu. Ali to je sitnica; pritisnu dugme inter
fona i ree: "Gospodine Remzi, molim vas dodite u moju kancelariju." To mogu odmah
da ispravim. Tu ima ne to vi e, zakljui on. Smrt tog Bormana ga je uzdrmala.
Sitnica - a ipak govori o mom glupavom i nemarnom stavu. Gospodin Tagomi se oset
i krivim. Ovaj dan nije dobar. Trebalo je da pitam proroanstvo za savet, da otkri
jem koji je to Trenutak. Odlutao sam daleko od Taoa; Tao - (kineski) - Put, osno
vni princip celokupne prirode; prim. prev. to je oigledno.
Po kojem od ezdeset etiri heksagrama, pitao se, ja radim? Otvori fioku svog radnog
stola, izvue I ing i stavi dva toma knjige na sto. Toliko mnogo treba pitati mudr
ace. Toliko je pitanja u meni koja jedva mogu da sroim...
Kada gospodin Remzi ue u kancelariju, on je ve bio dobio heksagram. "Pogledajte, g
ospodine Remzi." Poka e mu knjigu. Bio je heksagram etrdeset sedam. Ugnjetavanje Iscrpljenje.
"Lo znak, sve u svemu", ree gospodin Remzi. " ta ste pitali, gospodine? Ako nije uvr
edljivo da pitam."
"Pitao sam za Trenutak", ree gospodin Tagomi. "Trenutak za sve nas. Nema pokretni
h redova. Statiki heksagram." Onda zatvori knjigu.
U tri sata tog popodneva, Frenk Frink, koji je sa svojim poslovnim partnerom i d
alje ekao na odluku Vajndama-Metsona o novcu, odlui da se obrati proroanstvu za sav
et. Kako e stvari ispasti? zapita i baci novie. Heksagram je bio etrdeset sedam. Dob
i jednu pokretnu liniju, Devetku na petom mestu.
Nos i stopala su mu odseeni.

Ugnjetavanje od strane oveka sa purpurnim podvezicama.

Radost dolazi tiho.
oveku poma e da prinosi rtve i daje pomazanja.
Dugo vremena - bar pola asa - prouavao je stih i materijal povezan sa njim trudei s
e da dokona ta bi to moglo da znai. Uznemiravao ga je heksagram, a posebno pokretn
a linija. Najzad preko volje zakljui da novca nee biti.
"I suvi e se oslanja na tu stvar", ree Ed Makarti. U etiri sata, pojavi se kurir iz K
orporacije V. M. i pru i Frinku i Makartiju koverat od manile. U kovertu nado e over
en ek na dve hiljade dolara.
"Znai, nisi bio u pravu", ree Makarti.
Frink pomisli: onda proroanstvo mora da se odnosi na neku posledicu ovoga u buduno
sti. To je ona nevolja; naknadno, kada se ve dogodilo, mo e da pogleda unazad i da tan
o vidi ta je znailo. Ali sada...
"Mo emo da ponemo sa radionicom", ree Makarti.
"Danas? Odmah sada?" Oseao se umoran.
"Za to da ne? Imamo ispunjene narud bine; samo da ih gurnemo na po tu. to pre to bolje.
A materijal koji mo emo da dobijemo ovde podii emo sami." Oblaei jaknu, Ed krete ka v
ratima Frinkove sobe.
Bili su nagovorili Frinkovog gazdu da im izda suteren zgrade. Sada se koristio k
ao ostava. Kada izbace kutije, moi e da postave svoju radnu tezgu, sprovedu instal
acije, svetlost, i ponu da montiraju motore i kai eve. Napravili su skice, specifik
acije, spiskove delova. Tako su u stvari ve bili poeli.
U li smo u biznis, shvati Frank Frink. ak su se slo ili i oko imena.
EDFRANK NAKIT PO PORUD BINI
"Najvi e to mo emo danas da uradimo." ree on, "je da kupimo drvo za tezgu, i mo da elekt
rine delove. Ali ni ta za nakit."
Onda odo e na stovari te drvene grae u ju nom San Francisku. Za jedan sat dobili su drv
o.
" ta te mui?" zapita Ed Makarti dok su ulazili u gvo darsku radnju na veliko.
"Novac. Pritiskuje me. Finansirati stvari na takav nain."
"Stari V. M. razume", ree Makarti.
Znam, pomisli Frink. "Zato me to i mui. Stupili smo u njegov svet. Mi smo kao i o
n. Je li to prijatna pomisao?"
"Ne gledaj unazad", ree Makarti. "Gledaj unapred. Gledaj na posao."
Gledam ja unapred, mislio je Frink. Pomisli na heksagram. Kakve rtve da prinesem,
i kakva to pomazanja? I kome?
7.
Krajem nedelje Robertu ildanu se javi e telefonom Kasure, zgodan mladi japanski par
koji je bio u njegovoj radnji, i pozva e ga u svoj stan na veeru. On je ve ekao da m
u se oni opet jave, i bio je presrean.
Zatvori Amerike umetnike rukotvorine Inc. malo ranije, i uzme pedikab do ekskluziv
ne etvrti gde su stanovali Kasure. Poznavao je taj kraj, iako tu nisu iveli belci.
Dok ga je pedikab vozio vijugavim ulicama sa travnjacima i vrbama, ildan je posm
atrao moderne stambene zgrade i divio se eleganciji projekata. Balkoni od kovano
g gvo a, stubovi koji su hrlili uvis a ipak bili moderni, pastelne boje, kori enje raz
novrsnih tekstura... sve je to inilo umetniko delo. Seao se vremena kada je tu bio
sam ut iz rata.
Mala japanska deca koja su se napolju igrala posmatrala su ga bez komentara, pa
se onda vraala svom fudbalu ili bezbolu; ali, pomisli on, ne i odrasli; dobro obue
ni mladi Japanci, koji su parkirali svoja kola ulazei u stambene zgrade, primeival
i su ga sa veim interesovanjem. Da li ovde stanuje? mo da su se pitali. Mladi japan
ski biznismeni koji se vraaju kui iz svojih kancelarija... ovde su stanovali ak i ef
ovi Trgovinskih misija. Zapazi parkirane Kadilake. Kako ga je pedikab dovozio bl
i e cilju njegovog puta, postajao je sve nervozniji.
Ubrzo zatim, penjui se stepenicama u stan Kasurinih, mislio je; evo me, i to nisa
m pozvan u poslovnom kontekstu, ve kao gost na veeru. Naravno da se posebno potrud
io oko odee; bar je mogao da se pouzda u svoj izgled. Moj izgled, pomisli. Da, to
je. Kako izgledam? Ne mogu nikoga zavarati; ne spadam ovde. Na ovoj zemlji koju
su belci raskrili i gde su izgradili jedan od svojih najlep ih gradova, ja sam aut

sajder u svojoj sopstvenoj zemlji.

Zastrtim holom doe do ulaznih vrata, zazvoni. Vrata se ubrzo otvori e. Pojavi se ml
ada gospoa Kasura, u svilenom kimonu i obiju, irok pojas vezan u stilizovanu ma nu,
koji nose Japanke; prim. prev. sa dugom crnom kosom koja joj se u blistavoj plet
enici spu tala niz vrat, sme ila se dobrodo licom. Iza nje, u dnevnoj sobi, stajao je
njen mu sa a icom u ruci i klimao glavom.
"Gospodine ildan. Uite."
On ue klanjajui se.
Do krajnosti ukusno. I - tako asketski. Vrlo malo name taja. Svetiljka, sto, polic
a sa knjigama, grafika na zidu. Neverovatni japanski oseaj za wabi. Na engleskom
ne postoji ni ta misao. Sposobnost da se u jednostavnim predmetima nae lepota izn
ad lepote komplikovanog ili kitnjastog. To ima i veze sa rasporedom stvari.
"Hoete ne to da popijete?" zapita gospodin Kasura. "Sko sa sodom?"
"Gospodine Kasura," zapoe on.
"Pol", ree mladi Japanac. Onda poka e na svoju enu. "Beti. A vi ste?"
"Robert," promrmlja, gospodine ildan.
Sedei na mekom ilimu sa svojim piem u rukama, slu ali su koto, japansku harfu sa trin
aest struna. Plou je nedavno izdao japanski H. M. V., i bila je prilino popularna.
ildan primeti da su svi delovi gramofona skriveni, ak i zvunik. Nije mogao da raza
zna odakle dolazi zvuk.
"Po to nismo znali ta volite da jedete", ree Beti, "i li smo na sigurno. U elektrinoj r
erni se pee govei odrezak. Uz to imamo peeni krompir sa sosom od milerama i luka. I
zreka ka e: nee pogre iti ako novom gostu prvi put poslu i odrezak."
"Vrlo dobro", ree ildan. "Ba volim odrezak." I tako je bilo. Retko ga je jeo. Velik
a stovari ta sa Srednjeg zapada vi e nisu mnogo slala na Zapadnu obalu. Nije se seao
kada je poslednji put jeo dobar odrezak.
Sada je bio trenutak da da svoj poklon.
Iz d epa od kaputa izvadi mali zamotuljak od hartije. Diskretno ga polo i na nizak s
to. Oni ga oboje odmah primeti e, te je morao da ka e: "Sitnica za vas. Da poka e deli
te opu tenosti i zadovoljstva koje oseam to sam ovde."
Njegova ruka odmota hartiju pokazujui im poklon. Komad slonovae koji su pre jednog
veka izrezbarili kitolovci iz Nove Engleske. Siu an ukra en umetniki predmet, rezbari
ja na kosti. Lice im zasja poznavanjem rezbarije na kosti koje su stari pomorci
izraivali u slobodno vreme. Ni jedna jedina stvar nije mogla jae da izrazi staru k
ulturu S. A. D. utanje.
"Hvala" ree Pol. Robert ildan se pokloni.
Onda za trenutak zavlada mir u njegovom srcu. Ovo prino enje rtve, ovo - kako to I i
ng ree - pomazanje. Time je uinjeno ono to je trebalo da se uim. Poelo je da popu ta n
o od zabrinutosti i pritiska koje je oseao u poslednje vreme.
Od Reja Kalvina je primio naknadu za Kolt '44, kao i mnoga pismena uverenja da s
e to vi e nee ponoviti. A ipak mu nije bilo lak e oko srca. Samo je sada, u ovoj situ
aciji koja sa time nije imala nikakve veze, za trenutak izgubio oseaj da stvari s
talno odlaze ukrivo. Taj wabi oko njega, zraenje skladnosti... to je to, zakljui o
n. Srazmera. Ravnote a. Oni su toliko blizu Taou, ovo dvoje mladih Japanaca. Zato
sam ja onda reagovao na njih. Osetio sam Tao preko njih. Video sam ga za jedan t
ren.
Kako bi to izgledalo, mislio se, zaista poznavati Tao? Tao je ono to najpre pusti
svetlost unutra, pa onda tamu. Upriliuje meusobnu igru dve prvobitne sile, tako d
a uvek postoji obnavljanje. Zbog toga se sve to ne istro i. Vasiona se nikada nee u
gasiti zato to se ba onda kada izgleda da je tama sve prekrila, da je istinski pre
ovladala, ponovo raa novo seme svetlosti u samim dubinama. To je Put. Kada seme p
adne, pada u zemlju, u tle. I tamo dole, ispod, nevieno, o ivljava.
"Ordevr", ree Beti. Kleknula je i pru ila tanjir sa malim krekerima od sira, i drug
im stvarima. On uze dva sa zahvalno u.
"Meunarodne vesti su ovih dana vrlo aktuelne", ree Pol dok je srkutao pie. "Dok sam
veeras vozio kui slu ao sam direktan prenos velikog spektakularnog dr avnog pogreba u
Minhenu, sa mitingom od pedeset hiljada ljudi, zastavama, i tako tim. Mnogo su
pevali "Ich hatte einen Kamerad." "Imadoh jednog druga"; prim. prev. Sada je tel
o izlo eno za sve vernice."
"Da, bilo je tu no", ree Robert ildan. "Ta iznenadna vest poetkom nedelje."

"Nipon Tajms ka e veeras da pouzdani izvori izjavljuju da je B. fon irak u kunom prit
voru," ree Beti. "Po nalogu Odeljenja bezbenosti."
"Lo e", ree Pol, vrtei glavom.
"Vlasti bez sumnje ele da odr e red", ree ildan. "Jer je fon irah poznat po brzopletim
i tvrdoglavim, ak nesazrelim akcijama. Mnogo slinosti sa R. Hesom u pro losti. Seti
te se ludakog bega u Englesku."
"I ta jo donosi Nipon Tajms?" zapita Pol svoju enu. "Puno zbrke i intriga. Vojne je
dinice se kreu tamo-amo. Listovi su obustavljeni. Granini prelazi zatvoreni. Zased
a Rajhstag. Svi dr e govore."
"To me podsea na fini govor doktora Gebelsa koji sam uo", ree Robert ildan. "Na radi
ju, pre oko godinu dana. Mnogo duhovite grdnje. Dr ao je publiku u aci, kao i obino.
Pre ao je itav spektar emocija. Nema sumnje; po to je pravi Adolf Hitler otpao, dokt
or Gebels je prvi nacistiki govornik."
"Tano", slo i e se Pol i Beti, klimajui glavama. "Doktor Gebels ima i finu decu i enu,"
nastavi ildan. "Linosti veoma visoke klase."
"Tano", opet se slo i e Pol i Beti. "Porodian ovek, nasuprot jednom broju drugih veliki
h mogula tamo," ree Pol. "Sumnjivih seksualnih sklonosti."
"Ja ne bih pridavao znaaja glasinama", ree ildan. "Mislite na takve kao to je E. Rem
? Stara pria. Ve davno izbrisana."
"Mislim vi e na H. Geringa", ree Pol, polako srkuui pie koje je pa ljivo zagledao. "Pri
o orgijama u stilu rimskih, sa raznim odabranim fantastinim stvarima. Da vas podiu
marci kad samo ujete."
"La i", ree ildan.
"Pa, ne vredi o tome razgovarati", ree Beti taktino i pogleda ih obojicu.
Popili su pie, i ona ode da ponovo napuni a e.
"U politikim diskusijama uzavri mnogo krvi", ree Pol. "I to svuda. Bitno je sauvati
bistru glavu."
"Da", saglasi se ildan. "Spokojstvo i red. Tako da se stvari povrate u uobiajenu s
tabilnost."
"Period posle smrti uvek je kritian u totalitarnom dru tvu," ree Pol. "Nedostatak tr
adicije uz institucije srednje klase." Prekide reenicu. "Mo da bolje da ostavimo po
litiku." Nasme i se. "Kao u starim studentskim danima."
Robert ildan oseti kako mu krv navali u lice i na e se nad svoje novo pie da bi se s
akrio od oiju domaina. Kako je stra no poeo. Budalasto i glasno raspravljao o politic
i; bio je grub u svom neslaganju, i jedino je domainov spretni takt bio dovoljan
da spase vee. Koliko imam da uim, mislio je ildan. Oni su tako dra esni i uglaeni. A j
a - beli varvarin. Istina je.
Jedno vreme zadovoljavao se srkutanjem pia, zadr avajui na licu ve taki izraz u ivanja.
oram potpuno da ih pratim, ree sebi. Da se uvek sla em.
Ipak, pomisli u panici, pamet mi se pomutila od pia. Pa umor i nervoza. Mogu li j
a to? Ionako me vi e nikada nee pozvati; ve je i suvi e kasno. Oseti oajanje.
Beti, koja se vratila iz kuhinje, ponovo sede na ilim. to je privlana, opet pomisli
Robert ildan. Vitko telo. Figure su im tako nadmone; ne debele, ne okruglaste. Ni
su joj potrebni ni prslue niti pojas. Moram da sakrijem elju; to po svaku cenu. A
ipak je s vremena na vreme kri om bacao poglede na nju. Divne tamne boje njene ko e,
kose, i oiju. Mi smo polu-peeni u poreenju sa njima. Pustili nas iz pei pre nego to
smo bili gotovi. Stari domorodaki mit; istina, jeste.
Moram da odvratim misli. Da naem neku dru tvenu temu, bilo ta. Pogledom je lutao una
okolo, tra ei nekakav predmet. Ti ina je te ko odstupala, dok je u njemu strujalo od na
petosti. Nepodno ljivo. ta da ka e, do avola? Ne to bezopasno. Pogled mu pade na jednu k
njigu na niskom crnom ormaniu od tikovine.
"Vidim da itate Skakavac pritiska", ree. "ujem o njemu iz mnogih usta, ali zbog pri
tiska posla ne mogu da posvetim pa nju." Podi e se i krenu da uzme knjigu, pa ljivo is
pitujui njihove izraze lica; izgledalo je da potvruju taj gest dru tvenosti, i zato
nastavi. "Neka misterija? Oprostite mi zbog mog bezdanog neznanja." Prevrtao je
stranice.
"Nije misterija", ree Pol. "Naprotiv, interesantna forma fikcije, mo da u anru naune
fantastike."
"Ma ne." pobuni se Beti. "Nema tu nikakve nauke. Radnja nije sme tena u budunosti.
Nauna fantastika se bavi buduno u, posebno buduno u u kojoj je nauka napredovala od ov

danas. Knjiga ne zadovoljava nijednu premisu."

"Ali", ree Pol, "govori o alternativnoj sada njosti. Ima mnogo takvih poznatih roma
na naune fantastike." Onda objasni Robertu: "Oprostite to insistiram na ovome, ali
kao to moja ena zna, dugo sam se bio odu evljavao naunom fantastikom. Poeo sam sa tim
hobijem jo u detinjstvu; imao sam samo dvanaest godina. To je bilo u prvim danim
a rata."
"Shvatam," ree Robert ildan utivo.
"Da li biste hteli da pozajmite Skakavca?" zapita Pol. "Mi emo ga uskoro proitati,
svakako za dan dva. Po to mi je kancelarija u gradu, nedaleko od va e cenjene radnj
e, mogao bih sa zadovoljstvom da vam ga donesem za vreme ruka." Zautao je, pa zati
m - mo da, pomisli ildan, zahvaljujui znaku od Beti - nastavi: "Vi i ja, Roberte, bi
smo mogli tom prilikom zajedno da ruamo."
"Hvala", ree Robert. To je bilo sve to je mogao da ka e. Ruak, u jednom od pomodnih r
estorana u centru gde dolaze poslovni ljudi. On i ovaj uglaeni moderni mladi Japa
nac na visokom nivou. To je bilo i suvi e; oseti kako mu se muti pred oima. Ali nas
tavi da razgleda knjigu odobravajui glavom. "Da", ree, "ovo zaista izgleda interes
antno. Ba bih voleo da je proitam. Nastojim da budem u toku." Da li je bilo u redu
da to ka e? Priznanje da ga knjiga interesuje zato to je u modi. Mo da to nije bilo
na nivou. Nije znao, ali je oseao da nije. "Ne mo e se prosuivati po tome to je knjig
a bestseler", ree. "To svi znamo. Mnogi bestseleri su stra ne gluposti. Ovo, meutim.
.." pokoleba se, obeshrabren.
Beti ree: "Ni ta tanije. Prosean ukus zaista za aljenje."
"Kao i u muzici", ree Pol. "Nikakav interes za autentini ameriki narodni d ez, kao pr
imer Roberte, volite li recimo, Banka D onsona i Kid Orija i sline? Rani Diksilend?
Ja imam zbirku ploa takve stare muzike, originalna D enet produkcija."
Robert ree: "Na alost vrlo malo znam o crnakoj muzici." Nisu izgledali ba zadovoljni
njegovim odgovorom. "Vi e volim klasinu muziku. Baha i Betovena." To je svakako bi
lo prihvatljivo. Sada pomalo oseti mr nju. Je li trebalo da porekne velike majstor
e evropske muzike, veite klasike, u prilog d eza iz Nju Orleansa iz krmica i bistroa
u crnakoj etvrti?
"Mo da bih mogao da pustim izbor Kraljeva ritma Nju Orleansa", zapoe Pol polazei iz
sobe, ali ga Beti upozori pogledom. Oklevao je, pa sle e ramenima.
"Veera je skoro gotova", ree ona.
Vrativ i se, Pol opet sede. Promrmlja pomalo natumureno, kako se uini Robertu: "D ez
iz Nju Orleansa, najautentinija amerika narodna muzika to postoji. Nastala na ovom
kontinentu. Sve drugo je do lo iz Evrope, kao to su banalne balade sa lautama u eng
leskom stilu."
"Mi se stalno raspravljamo oko toga", ree Beti, osmehujui se na Roberta. "Ja ne de
lim njegovu ljubav za originalni d ez."
Dr ei i dalje knjigu Skakavac pritiska, Robert ree: "Kakvu to alternativnu sada njost
opisuje ova knjiga?"
Beti, posle jednog trenutka, ree: "Sada njost u kojoj su Nemaka i Japan izgubili rat
."
Svi su utali.
"Vreme da se jede", ree Beti gipko se uspravljajui na noge. "Molim dodite, dva gla
dna gospodina biznismena." Umiljavajui se dozva Roberta i Pola za sto, koji je ve
bio postavljen, sa belim stolnjakom, srebrnim priborom, porculanom, ogromnim sal
vetama od grubog platna slo enim, kako Robert prepoznade, u ko tane prstenove za sal
vete iz Ranog amerikog perioda. I srebro je, takoe, bilo ameriko. olje i tacne su bi
le marke Rojal Gilbert, tamnoplave i ute. Veoma izuzetno; nije mogao a da ih ne p
ogleda sa divljenjem profesionalca.
Tanjiri nisu bili ameriki. Izgleda da su bili japanski; ne bi znao da ka e odakle s
u, po to je to bilo izvan njegove oblasti.
"To je porculan Imari", ree Paul zapaziv i njegovo interesovanje. "Iz Arite. Smatra
se prvoklasnim proizvodom. Japan."
Poseda e.
"Kafu?" zapita Beti Roberta. "Da", ree on. "Hvala."
"Pred kraj obeda", ree ona odlazei po pokretni stoi za poslu ivanje.
Ubrzo su svi jeli. Robertu je obed bio izvrstan. Bila je izuzetna kuvarica. Pose
bno ga je zadovoljila salata. Avokado, srce od artioke, neki preliv od plavog sir

a... hvala bogu da mu nisu poslu ili japanski obed, jela od me anog zeleni a i mesa, k
ojih se toliko najeo od rata.
I hrana iz mora bez kraja. Do ao je do toga da vi e nije mogao da podnese raie ili ma
kakve druge ljuskare. "Voleo bih da znam", ree Robert, "kako bi po njegovoj predp
ostavci bilo u svetu u kojem su Nemaka i Japan izgubili rat."
Ni Pol ni Beti ne odgovori e neko vreme. Onda Pol najzad ree: "Vrlo komplikovane ra
zlike. Bolje proitati knjigu. Pokvarilo bi vam, mo da, utisak da ujete."
"Ja imam vrsta ubeenja po tom pitanju", ree Robert. "esto sam o tome premi ljao. Svet
bi bio mnogo gori." uo je kako mu glas zvui tvrdo bukvalno grubo. "Mnogo gori."
Izgledali su iznenaeni. Mo da zbog njegovog tona. "Svuda bi vladao komunizam", nast
avi Robert.
Pol klimnu glavom. "Autor, gospodin H. Abendsen, razmatra to pitanje, u vezi sa
nezaustavljenim irenjem Sovjetske Rusije. Ali isto kao i u prvom svetskom ratu, ak
i na pobednikoj strani, drugorazredna, najveim delom seljaka Rusija prirodno padne
na stra njicu. Predmet podsmeha, kad se setimo Japanskog rata sa njima, kada..."
"Morali smo da patimo, da platimo cenu", ree Robert. "Ali to smo uinili za dobru s
tvar. Da zaustavimo poplavu slovenskog sveta."
Beti tiho ree: "Lino, ne verujem ni u kakve histerine prie o 'poplavi sveta' od bilo
kog naroda, slovenskog, kineskog ili japanskog." Blago je gledala u Roberta. Po
tpuno je vladala sobom, nije bila zaneta; ali je nameravala da izrazi svoje osean
je. Na oba obraza izbila joj je boja, tamnocrvena.
Jedno vreme su jeli ne razgovarajui.
Opet sam zabrljao, obavesti sebe Robert ildan. Nemogue je izbei temu. Zato to se nal
azi svuda, u knjizi koju sluajno uzmem ili kolekciji ploa, u tim ko tanim prstenovim
a za salvete - plen koji su nagomilali osvajai. Pljakanje mog naroda.
Pogledajmo injenicama u oi. Ja poku avam da se pretvaram da smo ovi Japanci i ja slin
i. Ali pogledaj: ak i kada ja glasno izrazim zadovoljstvo to su oni dobili rat, a
moj narod izgubio - ak i tada nema zajednikog jezika. Meni rei znae jedno, njima dru
go. Mozgovi su im drugaiji. I du e isto. Vidi ih kako piju iz engleskih porculanskih
olja, jedu srebrnim amerikim priborom, slu aju muziku u crnakom stilu. Sve je to na
povr ini. Bogatstvo i mo im to omoguuju, ali sve je to erzac k'o ni ta.
Pa ak i I ing, knjiga kojom su nas na silu nakljukali; kineska je. Pozajmljena bog
te pita kada. Koga oni prave budalom? Sebe? Kraduckaju obiaje levo-desno, nose s
e, jedu, razgovaraju, hodaju, kao to, recimo, pro idru sa u ivanjem, peeni krompir sa
pavlakom i lukcem, a to je staro ameriko jelo koje su takoe prisvojili. Ali niko n
ije namagaren, mogu vam rei; a najmanje ja.
Samo su bele rase obdarene stvaralakom sposobno u, razmi ljao je. A ipak ja, krvni pri
padnik te rase, moram da udaram elom o pod pred ovo dvoje. Kad pomislim kako bi b
ilo da smo mi pobedili! Smrvili bismo ih da vi e ne postoje. Ne bi danas bilo Japa
na, a blistava mo S.A.D. bi se jedina irila u celom svetu.
Pomisli: moram da proitam tog Skakavca. To mi je patriotska du nost, sudei po tome ta
se pria.
Beti mu se tiho obrati: "Roberte, vi ne jedete. Je li hrana pogre no pripremljena?
"
On odmah uze punu vilju ku salate. "Ne", ree. "Zapravo ukusniji obed nisam jeo ve go
dinama."
"Hvala", ree ona, oigledno zadovoljna. "Trudim se to vi e mogu da budem autentina... r
ecimo, pa ljivo pazarim u maleckim amerikim tr nicama u Mi n stritu. ujem da je to pravi
Makkoj."
Savr eno kuva domau hranu, mislio je Robert ildan. Istina je ono to ka u: va e sposobno
podra avanja su ogromne. Pita sa jabukama, koka-kola, etnja posle bioskopa, Glen M
iler... mogli biste da od lima konzerve i pirinanog papira sklopite itavu ve taku Ame
riku. Papirnata mama u kuhinji, papirnati tata koji ita novine. Papirno tene kraj
njegovih nogu. Sve.
Pol ga je utei posmatrao. Robert ildan, primetiv i odjednom ovekovu pa nju, prekide svo
lanac misli i prionu na hranu. Mo e li da mi ita misli? pitao se. Da vidi ta ja stv
arno mislim? Znam da nisam pokazao. Zadr ao sam izraz kakav treba. Valjda ne bi mo
gao da pogodi.
"Roberte", ree Pol, "po to ste ovde roeni i odrasli, govorite idiomom S.A.D., mo da bi
ste mogli da mi pomognete oko jedne knjige koja mi je zadala izvesne muke. Roman

iz 1930-tih godina, od amerikog autora."

Robert se lako nakloni.
"Knjigu", ree Pol, "koja je vrlo retka, i iji primerak ni ta manje nego posedujem, n
apisao je Nataniel Vest. Naslov je Mis Lounliharts. Gospoica usamljena srca; prim
. prev. Proitao sam je sa u ivanjem, ali ne shvatam u potpunosti ta N. Vest misli."
Sa nadom je gledao u Roberta.
Robert ildan priznade: "Ja - bojim se da nisam itao tu knjigu." Nisam, pomisli, ak
ni uo za nju.
U Polovom izrazu lica oseti se razoaranje. " teta. To je kratka knji ica. Pria o oveku
koji vodi rubriku u dnevnom listu; ima stalno probleme sa srcem, sve dok oigledno
ne poludi od bola i uobrazi da je Isus Hrist. Seate se? Mo da ste davno itali."
"Ne", ree Robert.
"Daje udno gledi te o pitanju", ree Pol. "Veoma originalan uvid u znaenje bola bez ra
zloga, problem sa kojim se nose sve religije. Religije kao to je hri anska esto tvrde
da mora postojati greh kao obja njenje bola. Izgleda da N. Vest dodaje obaveznije
gledi te o ovome, iznad starijih pojmova. N. Vest je mo da video da patnja mo e posto
jati bez uzroka, zato to je bio Jevrejin."
Robert ree: "Da su Nemaka i Japan izgubili rat, danas bi Jevreji vladali svetom. P
reko Moskve i Volstrita." Dvoje Japanaca, ovek i njegova ena, kao da se zgri e.
Izgledalo je da blede, hlade se, tonu u sebe. I sama soba se ohladi. Robert ildan
se oseti sam. Jeo je sam, ne vi e u njihovom dru tvu. ta je sada uinio? ta su pogre no
hvatili? Njihova glupa nesposobnost da shvate tu jezik, misao Zapada. Umakao im j
e i to su mu uzeli za zlo. Kakva tragedija, mislio je jedui i dalje. A ipak - ta b
i se moglo uiniti?
Ranija jasnoa - od pre samo jednog trena - morala se potpuno iskoristiti. Pun ops
eg do sada se nije video. Robert ildan se vi e nije ba toliko lo e oseao kao pre, jer j
e besmislen san poeo da mu se razilazi iz glave. Pojavio sam se ovde sa takvim oek
ivanjem, podseti se on. Udarila mi u glavu mladalaka romantina izmaglica dok sam s
e peo uz stepenice. Ali stvarnost se ne mo e ignorisati; moramo odrasti.
A ovo je prava droga, ba ovde. Ovi Ljudi nisu ba tano ljudski. Oni oblae haljine ali
su kao nakinureni majmuni u cirkusu. Pametni su i mogu da ue, ali to je sve.
Za to im ja onda ugaam? Jedino zato to su pobedili? Ovaj susret otkriva veliki nedos
tatak u mom karakteru. Ali tako to ide. Imam patetinu tendenciju da... pa, da tak
o ka emo nepogre ivo odaberem manje od dva zla. Kao krava kada ugleda valov; jurnem
bez predumi ljaja.
Ja sam se dr ao spoljnih znakova zato to je to bezbednije; na kraju krajeva, ovo su
pobednici... oni nareuju. A ja u tako nastaviti, valjda. Jer za to da sebe unesreuje
m? Oni itaju ameriku knjigu i ele da im je objasnim; nadaju se da ja, beli ovek, mog
u da im dam odgovor. I ja poku avam! Ali u ovom sluaju to ne mogu, iako bih, da sam
je proitao, bez sumnje mogao.
"Mo da u jednog dana pogledati tu Mis Lounliharts", ree on Polu. "Pa vam onda mogu o
bjasniti."
Pol ovla klimnu glavom.
"Meutim, sada sam i suvi e zauzet poslom", ree Robert. "Kasnije, mo da... Siguran sam
da mi nee biti potrebno mnogo vremena."
"Ne", promrmlja Pol. "Vrlo kratka knjiga." I on i Beti izgledaju tu no, pomisli Ro
bert ildan. Pitao se da li i oni oseaju nepremostivi jaz izmeu sebe i njega. Nadam
se, mislio je dalje. Zaslu uju da ga osete. teta - to ba moraju sami da i eprkaju poruk
knjige.
Jeo je sa veim u ivanjem.
Nikakvo dalje trvenje vi e nije kvarilo vee. Kada je u deset asova odlazio iz stana
Kasurinih, Robert ildan je jo imao onaj oseaj poverenja koji ga je obuzeo za vreme
obeda.
Silazio je u zaokretima stepeni tem stambene zgrade uop te se ne obazirui na pojedine
stanare Japance koji bi, na putu u javna kupatila i nazad, mogli da ga primete
i zablenu se u njega. Izade na mraan veernji trotoar, onda rukom pozva jedan pedik
ab koji je prolazio. Zatim je bio na putu kui.
Uvek sam se pitao kako bi izgledalo da se sa nekim mu terijama sastanem privatno.
Na kraju krajeva, nije tako lo e. I, mislio je, ovo iskustvo mi mo e i pomoi u mom po
slu.

Deluje kao terapija, sastati se sa tim ljudima koji su te zastra ili. I otkriti ka
kvi su u stvari. Onda vi e nema zapla enosti.
Tako razmi ljajui, sti e u svoj kraj i najzad do svojih vrata. Plati inku vozau pedikab
a i pope se uz poznate stepenice.
Tamo je, u prednjoj sobi, sedeo ovek koga nije poznavao. Belac u kaputu, sedeo je
na kauu i itao novine. Dok je Robert ildan stajao zaprepa en u vratima, ovek spusti n
vine, di e se natenane, i posegnu u d ep na grudima. Izvadi lisnicu i pokaza je.
"Kempeitai."
Bio je pinok. Slu benik Sakramenta i njegove Dr avne policije koju su postavile japa
nske okupacione vlasti. Strava! "Vi ste R. ildan?"
"Da, gospodine", ree on. Srce mu je udaralo da iskoi. "Nedavno", ree policajac, pog
ledajui po spojenim papirima koje je izvukao iz ta ne na kauu, "vas je posetio ovek,
belac, koji je rekao da predstavlja jednog oficira Imperijalne mornarice. Naknad
na istraga je pokazala da to nije tako. Nije postojao takav oficir. Niti takav b
rod." Posmatrao je ildana.
"To je tano", ree ildan.
"Imam izve taj", nastavi policajac, "o jednoj podvali u oblasti Zaliva. Taj tip je
oigledno ume an. Da li biste ga opisali?"
"Mali, prilino tamnoput", zapoe ildan.
"Jevrejin?"
"Da!" ree ildan. "Sad, kad razmislim. Iako sam to tada prevideo."
"Evo fotografije." ovek iz Kempeitaia mu je dodade.
"To je on", ree ildan prepoznav i ga bez ikakve sumnje. Pomalo je bio zapanjen sposo
bnostima Kempeitaia za otkrivanje stvari. "Kako ste ga prona li? Ja to nisam prija
vio, ve sam telefonirao mom posredniku, Reju Kalvinu, i rekao mu..."
Policajac ga uutka pokretom ruke. "Imam za vas jednu hartiju da potpi ete, i to je
sve. Neete morati da se pojavite na sudu; ovo je zakonska formalnost kojom se zav
r ava va a ume anost. Pru i ildanu hartiju i pero. "Ovo je izjava da vam se taj ovek obra
io i da je poku ao da vas obmane la nim predstavljanjem i tako dalje. "Proitajte." Po
licajac zavrnu man etnu i pogleda na sat dok je Robert ildan itao hartiju. "Je li u
su tini tano?"
Bilo je - u su tini. Robert ildan nije imao vremena da hartiji pokloni temeljnu pa nj
u, a u svakom sluaju je bio pomalo zbunjen u vezi sa onim to se toga dana dogodilo
. Ali je znao da se ovek la no predstavio i da je bila u pitanju neka obmana; i, ka
o to ree ovek iz Kempeitaia, tip je bio Jevrejin. Robert ildan baci pogled na ime is
pod fotografije oveka. Frenk Frink. Roen Frenk Fink. Da, svakako je bio Jevrejin.
Svako je mogao pogoditi, kad se nosi ime kao to je Fink. A on ga je promenio.
ildan potpisa hartiju.
"Hvala", ree policajac. Pokupi svoje stvari, dotae se e ira, po ele ildanu laku no, i
. Ceo posao je trajao samo trenutak.
Rekao bih da su ga uhvatili, pomisli ildan. ta god da je smerao.
Veliko olak anje. Brzo rade, zaista.
ivimo u dru tvu od reda i zakona, gde Jevreji ne mogu da isteruju svoje podmuklosti
na nevinima. Za tieni smo. Ne znam za to nisam prepoznao rasne karakteristike kada s
am ga video. Oigledno da me je lako prevariti.
Onda zakljui, ja jednostavno nisam sposoban za prevaru i zbog toga sam bespomoan.
Da nema zakona, bio bih im prepu ten na milost i nemilost. Mogao je da me ubedi u
bilo ta. To je kao neka hipnoza. Oni mogu da zavladaju itavim dru tvom.
Sutra u morati da izaem i da kupim tog Skakavca, ree sam sebi. Bie zanimljivo videti
kako autor prikazuje svet kojim upravljaju Jevreji i komunisti, dok je Rajh u r
u evinama, Japan bez sumnje ruska provincija; u stvari, svet u kome se Rusija pros
tire od Atlantskog okeana do Pacifika. Pitam se da li on - kako li se ve zove - s
lika rat izmeu Rusije i S.A.D? Zanimljiva knjiga. udno da se niko nije dosetio da
je ranije napi e.
Razmi ljao je: ona treba da nam pomogne da shvatimo koliko imamo sree. Uprkos oigled
nih nedostataka... moglo bi nam biti daleko gore. Ta knjiga istie veliku moralnu
pouku. Da, ovde su na vlasti Japovi, a mi smo pora ena nacija. Ali mi moramo gleda
ti ispred sebe; moramo graditi. Iz ovoga proizilaze velike stvari, kao to je kolo
nizacija planeta.
Sada treba da budu vesti, seti se on. Sede i otvori radio. Mo da je izabran novi k

ancelar Rajha. Uzbudeno je oekivao. Meni najdinaminiji izgleda taj Sais-Inkvart. P

o svoj prilici najsposobniji za sprovodenje smelih programa.
Kad bih mogao da budem tamo, mislio je. Mo da u jednog dana biti dovoljno bogat da
otputujem u Evropu i vidim sve to je uinjeno. teta da se propusti. Zaglibiti se ovd
e na Zapadnoj obali gde se ni ta ne dogaa. Istorija nas zaobilazi.
8.
U osam sati izjutra frajher Hugo Rajs, Konzul Rajha u San Francisku, izae iz svog
mercedes-benca 220-E i ustro se uspe uza stepenice konzulata. Iza njega su i la dv
a mlada slu benika Forin Ofisa. Vrata je ve bilo otkljualo Rajsovo osoblje, i on proe
unutra pozdravljajui dignutom rukom dve devojke na centrali, vice-konzula her Fr
anka, a zatim, u unutra njoj kancelariji, Rajsovog sekretara, her Pferdehufa.
"Frajhere", ree Pferdehuf, "sad je ba do ao jedan ifrovani radiogram iz Berlina. Uvod
Jedan."
To je znailo da je poruka hitna. "Hvala", ree Rajs skidajui kaput i dajui ga Pferdeh
ufu da ga okai.
"Pre deset minuta zvao je her Krojc von Mere. eleo bi da mu se vi javite."
"Hvala", ree Rajs. Sede za stoi kraj prozora, otkri svoj doruak, vide na tanjiru kif
lu, kajganu i kobasicu, nali sebi vruu kafu iz srebrnog loneta, onda razvi jutarnj
e novine.
Krojc von Mere je bio ef Ziherhajtsdinsta za oblast P.A.D; tab mu je bio sme ten, po
d la nim imenom, na vazduhoplovnom terminalu. Odnosi izmeu Rajsa i Krojca von Merea
su bili prilino nategnuti. Nadle nosti su im se poklapale u bezbrojnim stvarima to
je nesumnjivo bila namerna politika onih na visokim polo ajima u Berlinu. Rajs je
imao poasnu du nost u S.S., rang majora, i zbog toga je tehniki bio potinjeni Krajcu
von Mereu. Du nost mu je bila dodeljena pre nekoliko godina, i u to vreme Rajs je
ve razaznao za to. Ali tu ni ta nije mogao da uini. Uprkos svemu, i dalje je besneo.
Novine, koje su dolazile avionom Lufthanze i stizale u est ujutru - bile su Frank
furter Cajtung. Rajs pa ljivo proita prvu stranu. Fon irah u kunom pritvoru, mo da ve i
mrtav. Gadno. Gering boravi u bazi za obuku Luftvafe, okru en iskusnim ratnim vete
ranima, svi odani Debeljku. Niko da se uvue k njemu. Nema kolja a iz Slu be bezbednos
ti. A ta je sa dr Gebelsom?
Verovatno je u srcu Berlina. Oslanja se kao i uvek na svoju sopstvenu pamet, spo
sobnost da se reima izvue iz svega. Ako Hajdrih po alje odeljenje da ga ucmeka, razm
i ljao je Rajs, mali doktor e ne samo da ih reima odvrati od toga, ve e ih verovatno u
bediti da se okrenu nalevo krug. Napravie od njih slu benike Ministarstva propagand
e i javnog prosveivanja.
Mogao je da zamisli doktora Gebelsa u tom trenutku, u apartmanu neke bajne films
ke glumice, kako prezire jedinice Vermahta koje dole tandru ulicama. Ni od ega se
nije pla io taj Kerl. Momak (nem.); prim. prev. Gebels bi se sme io svojim podruglji
vim osmehom... nastavio da levom rukom gladi grudi divne gospe, pi ui lanak za dnevn
i Angriff des...
Rajsove misli prekide kucanje sekretara. "Izvinjavam se. Na telefonu je opet Kro
jc fon Mere."
Rajs ustade, prie stolu i uze slu alicu. "Ovde Rajs." Te ak bavarski akcent efa lokaln
e Slu be bezbednosti. "uje li se ta o tom tipu iz Abvera?"
Zbunjen, Rajs poku a da shvati na ta Krojc fon Mere misli. "Hmm", promrmlja. "Kolik
o ja znam, trenutno na Pacifikoj obali ima tri 'tipa' iz Abvera."
"Pitam za onoga koji je pro le nedelje doputovao ovamo Lufthanzom."
"Ah", ree Rajs. Pridr avajui slu alicu izmeu uha i ramena, izvue tabakeru. "Ovde se nij
pojavio."
" ta on radi?"
"Gospode, ne znam. Pitaj Kanarisa."
"Voleo bih da zove Forin Ofis i tra i da zovu Vrhovni sud i nau koga god mogu da se d
oepa Admiraliteta i zahteva da Abver ili povue svoje ljude odavde ili nam objasni
za to su ovde."
"Zar ne mo e ti to da uini ?"
"Op ta je gu va."
Potpuno su izgubili oveka iz Abvera, zakljui Rajs. Njima - lokalnoj Slu bi bezbednos
ti - neko od Hajdrihovih ljudi rekao je da motre na njega, a oni izgubili vezu.
I sada hoe da ih ja vadim.

"Ako ue ovamo," ree Rajs, "narediu da se neko postara za njega. Mo e se osloniti na to

." Naravno, bilo je vrlo malo ili nimalo anse da se ovek pojavi. I obojica su to z
nali.
"Bez sumnje koristi la no ime", rastrzao se dalje Krojc fon Mere. "Mi mu ga ne zna
mo, prirodno. Izgleda aristokratski. Tako oko etrdeset godina. Kapetan. Pravo ime
Rudolf Vegener. Jedna od onih monarhistikih porodica iz Istone Pruske. Verovatno
je podr avao fon Papena u Sistemcajtu." Rajs se udobno smesti za svoj sto dok je K
rojc fon Mere brundao i brundao. "Jedini odgovor, kako ga ja vidim, tim monarhis
tikim pri ipetljama jeste smanjiti bud et Mornarice, tako da ne mogu da priu te..."
Rajs konano uspe da se odvoji od telefona. Kada se vrati doruku, vide da je kifla
hladna. Kafa je, meutim, jo bila vrua; on je ispi i nastavi da ita novine.
Ovome nema kraja, mislio je. Ti ljudi iz slu be bezbednosti dr e nou de urnu smenu. Zvae
te i u tri ujutru. Sekretar, Pferdehuf, promoli glavu u kancelariju, vide da je
on zavr io razgovor, i ree: "Sad je ba zvao Sakramento, veoma uznemiren. Tvrde da i
ma jedan Jevrejin koji juri po ulicama San Franciska." I on i Rajs se nasmeja e.
"U redu", ree Rajs. "Ka i im da se smire i po alju nam redovne materijale. Ima li jo n
e to?"
"Proitali ste poruke saue a."
"Ima li ih jo ?"
"Nekoliko. Dr au ih na mom stolu, ako ih elite. Ve sam poslao odgovore."
"Moram da govorim danas na onom sastanku", "ree Rajs. U jedan po podne. Onim bizn
ismenima."
"Neu dozvoliti da zaboravite", ree Pferdehuf. Rajs se zavali u stolici. "Da li bi
se kladio?"
"Ne na diskusije Partaja. Ako na to misli ."
"Bie D elat."
Oklevajui, Pferdehuf ree: "Hajdrih je doterao najdalje to je mogao. Ti ljudi nikada
ne prelaze pod direktnu kontrolu Partaja zato to ih se svi pla e. Partajske zverke
bi dobile napad na samu pomisao. Imali biste koaliciju u roku od dvadeset pet m
inuta im bi prva S.S. kola krenula iz Princalbreht trase. Oni bi sve one krupne rib
e u privredi kao to su Krup i Tisen..." tu prekide. Pri ao mu je jedan od ifranata s
a kovertom.
Rajs ispru i ruku. Sekretar mu prinese koverat.
Bio je to hitan ifrovan radiogram, de ifrovan i iskucan. Kada je zavr io itanje vide d
a Pferdehuf eka da uje. Rajs zgu va poruku u velikoj keramikoj pepeljari na stolu, za
pali je upaljaem. "Jedan japanski general za koga se pretpostavlja da putuje ovam
o inkognito. Tedeki. Bolje sii u javnu biblioteku i uzmi jedan od onih zvaninih ja
panskih vojnih asopisa u kome bi trebalo da se nalazi njegova slika. Uini to diskr
etno, naravno. Mislim da ovde nemamo ni ta o njemu." Krenu prema zakljuanom ormanu
za akta, pa se predomisli. "Pokupi ta mo e od informacija. Statistike podatke. To bi
sve trebalo da se nalazi u biblioteci." Zatim dodade: "Taj general Tedeki je pre
nekoliko godina bio naelnik taba. Da li se sea iega o njemu?"
"Samo malo", ree Pferdehuf. "Pravi guta vatre. Sada treba da ima oko osamdeset god
ina. ini mi se da se zalagao za neku vrstu prioritetnog programa za japansko osva
janje kosmosa."
"Tu je pretrpeo neuspeh", ree Rajs.
"Ne bi me zaudilo da dolazi iz zdravstvenih razloga", ree Pferdehuf. "Ima jedan br
oj starih Japanaca iz vojske koji ovde koriste veliku U.C. bolnicu. Tako mogu da
koriste nemaku hirur ku tehniku koju ne mogu da dobiju u zemlji. Naravno da o tome
ute. Iz patriotskih razloga, znate. Zato bi mo da trebalo da neko motri za nas u b
olnici, ako Berlin eli da ga dr i na oku."
Rajs klimnu glavom. Ili je mo da stari general upleten u trgovake pekulacije, kojih
je bilo dosta u San Francisku. Veze koje je napravio dok je bio aktivan mogu mu
koristiti sada kada je u penziji. A da li je u penziji? U poruci ka u general, ne
penzionisani general.
"im bude imao sliku", ree Rajs, "razdeli kopije na im ljudima na aerodromu i dole u p
ristani tu. Mo da je ve u ao. Zna koliko im dugo treba da nam jave ovako ne to." A naravn
, ako je general ve stigao u San Francisko, Berlin e se ljutiti na konzulat u P.A.
D. Konzulat je trebalo da bude u stanju da ga presretne - jo pre nego to su iz Ber
lina i poslali naredbu.

Pferdehuf ree: "Ja u udariti datum na ifrovani radiogram iz Berlina, tako da, ako s
e naknadno postavi neko pitanje, mo emo tano da poka emo kada smo ga primili. Tano u s
at."
"Hvala", ree Rajs. Oni u Berlinu bili su maheri da prebace brigu na drugoga, a on
je bio umoran od zaglavljivanja. To se dogodilo i suvi e mnogo puta. " to je sigurn
o, sigurno", ree on, "mislim da je bolje da odgovori na tu poruku. Ka i, va a uputstva
nepovratno zakasnila. Ve javljeno da je osoba ovde. Na ovom stupnju mogunost uspe n
og presretanja daleka. Sroi ne to u tom smislu i po alji. Da bude dobro i nejasno. Sh
vata ."
Pferdehuf klimnu glavom. "Odmah u je poslati. I zavesti taan datum i as kada je pos
lata." I zatvori vrata za sobom. Mora da se pripazi , razmi ljao je Rajs, ili e za as d
se nae kao konzul aici crnja na nekom ostrvu uz obalu Ju ne Afrike. A sledee ti je da
dobije kakvu crnu mamicu za ljubavnicu i desetak crnia da te zovu tata.
Ponovo sedajui za sto od doruka zapali egipatsku cigaretu Simon Arct Broj 70, i pa l
jivo zaklopi metalnu kutiju.
Izgledalo je da ga sad jedno kratko vreme nee vi e prekidati, zato izvadi iz ta ne kn
jigu koju je itao, otvori je na obele enom mestu gde je stao, udobno se smesti, i n
astavi tamo gde je poslednji put bio primoran da prekine.
...Da li je zaista hodao ulicama sa tihim automobilima kroz mir nedeljnog prepod
neva u Tirgartenu, tako daleko odavde? Jedan drugi ivot. Sladoled, ukus koji nika
da nije mogao postojati. Sada su kuvali koprivu i bili su sreni da je dobiju. Gos
pode, uzviknu on. Zar oni nee stati? Nailazili su ogromni britanski tenkovi. Jo je
dna zgrada, mogla je biti stambena zgrada, ili trgovina, kola ili poslovna zgrada
; nije znao ta - ru evine su se preturale, tro ile u parad. Ispod uta sahranjena jo jed
a aica pre ivelih, ak i bez glasa smrti. Smrt se svuda podjednako rasprostrla, preko i
vih, povreenih, le eva - sloj po sloj, koji su ve poinjali da zaudaraju. Smrdljiva, d
rhturava le ina Berlina, sa jo uspravljenim bezokim kulicama, koja je nestajala bez
protesta kao ovo, ovo bezimeno svetili te koje je ovek nekada podigao sa ponosom.
Ruke su mu, primeti deak, pokrivene tankim finim slojem sivog, pepela, delimino ne
organskog, delimino sagorelog, kao prosejanog finalnog proizvoda ivota. Sve je to
sada pome ano, shvati deak, i izbrisa to sa sebe. Mnogo dalje nije mislio; druga je
dna misao mu je zaokupila duh, ako je trebalo misliti o vrisci i skakutanju rapne
la. Glad. est dana ni ta nije jeo osim kopriva, a sada su i one nestale. Poljana sa
korovom je i ezla u jedan jedini ogromni krater od zemlje. Na ivici kratera pojavl
jivale su se druge nejasne, izmo dene prilike kao i deak, utei stajale, i zatim odlaz
ile. Jedna stara majka sa babu kom vezanom oko sede glave, sa korpom - praznom - p
reko ruke. Jednoruk ovek, sa oima praznim kao korpa. Devojka. Sada se ponovo stopi
la sa kr om od poseenog drvea u kojem se deak Erik skrivao.
A zmija je i dalje nailazila.
Da li e se to ikad svr iti? zapita deak, ne obraajui se nikome. I ako se svr i, ta ond
Da li e napuniti svoje stomake, ti...
"Frajhere", zau se Pferdehufov glas. "Izvinjavam se to vas prekidam. Samo jednu re.
"
Rajs skoi, zatvori knjigu. "Svakako."
Kako taj ovek samo pi e, mislio je. Potpuno me je zaneo. Kao stvarno. Pad Berlina,
u ruke Britancima, toliko iv kao da se zaista dogodio. Brr. Strese se.
udno je to, ta snaga fikcije, ak i jeftine popularne fikcije da izazove oseanja. Ni
je udo to je zabranjena na teritoriji Rajha; i sam bih je zabranio. ao mi je to sam
poeo da je itam. Ali suvi e je kasno; sad moram da zavr im.
Sekretar ree: "Neki mornari sa nemakog broda. Treba da vam se jave."
"Da", ree Rajs. Doskakuta do vrata i izae u prednju kancelariju. Tu su bila tri mo
rnara u te kim sivim d emperima, svi sa gustom plavom kosom, sna nih lica, pomalo nerv
ozni. Rajs podi e desnu ruku. "Hajl Hitler." Uputi im kratak prijateljski osmeh.
"Hajl Hitler", promumla e mornari. Onda poe e da mu pokazuju dokumenta.
im je potvrdio njihovu posetu konzulatu, pohita nazad u svoju linu kancelariju.
Kada se opet nae sam, ponovo otvori Skakavac pritiska. Pogled mu pade na scenu u
kojoj je bio - Hitler. Sada vi e nije mogao da prestane; poe da ita scenu bez reda,
dok mu je potiljak goreo.
Shvati da je re o suenju Hitleru. Po zavr etku rata. Hitler u rukama Saveznika, blag
i bo e. I Gebels, Gering, svi ostali. U Minhenu. Hitler je odgovarao amerikom tu iocu

.
...crn, razgoreo izgledalo je da se duh starog za trenutak opet rasplamsava. Drh
tavo, klimavo telo se zate e uz trzaj; glava se podi e. Sa usana koje su neprekidno
balavile, kre tavo polu-lajanje, polu- apat. "Deutsche, hier steh' Ich." "Nemci, evo
me stojim ovde"; prim. prev. Stresaju se oni koji gledaju i slu aju, slu alice se p
ritiskuju na u i, napregnuta lica Rusa, Amerikanaca, Britanaca, kao i Nemaca. Da,
mislio je Karl. Opet on ovde stoji... potukli su nas - i vi e od toga. Ogolili su
ovog supermena, pokazali ga u pravoj boji. Samo...
"Frajhere." Rajs shvati da mu je sekretar u ao u kancelariju. "Zauzet sam", ljutit
o ree. Zalupi knjigu. "Poku avam da itam ovu knjigu, za ime boga!"
Bilo je beznade no. Znao je.
"Iz Berlina dolazi jo jedan ifrovan radiogram", ree Pferdehuf. "Bacio sam pogled ka
d su poeli da ga de ifruju. Re je o politikoj situaciji."
" ta ka u?" procedi Rajs, trljajui elo palcem i prstima.
"Doktor Gebels je neoekivano govorio na radiju. Veliki govor." Sekretar je bio vr
lo uzbuen. "Mi treba da uzmemo tekst - sada ga prebacuju iz ifre - i obezbedimo da
bude objavljen u tampi, ovde."
"Da, da", ree Rajs.
Istog trenutka kada sekretar opet ode, Rajs ponovo otvori knjigu. Jo jednom da vi
rnem, uprkos odluci koju sam doneo... uze da prelistava prethodni deo.
...u ti ini, Karl je gledao u, zastavom prekriven, koveg. Tu on le i, i sada je nesta
o, zaista nestao. Ne bi ga mogle povratiti ak ni demonske sile. ovek - ili da li j
e to na kraju krajeva bio nadovek - koga je Karl slepo sledio, obo avao... do same
ivice groba. Adolf Hitler je pre ao preko te ivice, ali Karl se dr ao ivota. Neu za nj
im, aptao je Karlov mozak. Ja u da nastavim, iv. I da obnovim. I svi emo ponovo grad
iti. Moramo.
Koliko daleko, koliko stra no daleko ga je odvukla Voina magija. I ta je to bilo, sa
da kada je i poslednja taka bila stavljena na tu neverovatnu istoriju, taj put na
gore od zabaenog gradia u Austriji, iz plesnivog siroma tva u Beu, iz ko marnog ispa tan
a sa brazgotinama na licu, preko politikih intriga, osnivanja partije, do polo aja
kancelara, do onoga to je za trenutak izgledalo blizu dominacije svetom?
Karl je znao. Obmana. Adolf Hitler ih je slagao. Vodio ih je praznim reima.
Nije jo suvi e kasno. Shvatili smo tvoju prevaru, Adolfe Hitleru. I najzad te vidim
o u pravoj boji. I nacistiku partiju, stra nu eru ubistava i megalomanske fantazije
, onakvu kakva jeste. Kakva je bila.
Okrenuv i se, Karl se udalji od nemog kovega...
Rajs sklopi knjigu i ostade da sedi neko vreme. Bio je uznemiren uprkos sebi. Tr
ebalo je izvr iti vei pritisak na Japove, ree sam sebi, da se onemogui ova prokleta k
njiga. U stvari, oigledno je to namerno sa njihove strane. Mogli su da uhapse tog
- kako li se zove? Abendsena. Oni su vrlo jaki na Srednjem zapadu.
Ono to ga je uznemiravalo bilo je to. Smrt Adolfa Hitlera, poraz i uni tenje Hitler
a, Partaja, i same Nemake, onako kako je bilo naslikano u Abendsenovoj knjizi...
sve je to bilo nekako veliajnije, vi e u starom duhu nego stvarni svet. Svet nemake
hegemonije.
Kako to mo e biti? Pitao se Rajs. Je li to samo spisateljska sposobnost tog oveka?
Znaju oni milion caka, ti romanopisci. Recimo, doktor Gebels; tako je on poeo, pi
sanjem beletristike. Obraa se niskim prohtevima koji se sakrivaju u svakome, bez
obzira koliko bio dostojan po tovanja na povr ini. Da, romanopisac zna ljude, i kako
su bezvredni, pod vla u svojih testisa, voeni kukavilukom, kako prodaju svaku stvar
zbog svoje pohlepe - on samo ima da udari u dobo , i tu mu je odgovor. A on se sme
je, naravno, pokrivajui akom usta, efektu koji dobije.
Vidi kako je igrao na moja oseanja, razmi ljao je her Rajs, ne na intelekt; a priro
dno da e za to biti plaen, novac je tu. Neko je oigledno Hundsfotta Nevaljalac; pri
m. prev. naveo na to, uputio ga ta da pi e. Napisae oni bilo ta ako znaju da e biti pl
aeni. Ispriaj gomilu kakvih god la i, i onda publika ozbiljno uzima to smee kada joj
se poslu i. Gde je ovo tampano? Her Rajs razgleda knjigu. Omaha, Nebraska. Poslednj
a predstra a nekada nje plutokratske izdavake delatnosti S.A.D., koja se nekada nalaz
ila u Njujorku, a izdr avala se od jevrejskog i komunistikog zlata...
Mo da je taj Abendsen Jevrejin.
Oni i dalje rade na tome, nastoje da nas otruju. Ta jiidisches Buch. Jevrejska k

njiga; prim. prev. Sa estinom zalupi korice Skakavca. Verovatno mu je pravo ime A
bend tajn. Slu ba bezbednosti je do sada bez sumnje zavirila u tu stvar.
Nema sumnje, treba da po aljemo nekog preko u D.S.P. Dr ave Stenovitih planina; prim
. prev. da poseti Her Abend tajna. Pitam se da li je Krojc fon Mere dobio uputstva
u tom smislu. Verovatno nije, pored onolike zbrke u Berlinu. Svi su i suvi e zauz
eti unutra njim stvarima.
Ali, ova knjiga je opasna, mislio je Rajs.
Ako bi Abend tajna na li jednog lepog jutra kako se klati sa plafona, to bi bilo otr
e njujue upozorenje svakome ko bi eventualno bio pod uticajem te knjige. Tako bi na a
bila poslednja. Napisali bismo postskriptum.
Za to bi bio potreban belac, naravno. ta li radi Skorceni ovih dana.
Rajs se zamisli, ponovo proita omot knjige. ivutin se zabarikadirao. Gore u svom V
isokom zamku. Nee da ga prave budalom. Ko god da ue i doepa ga se, nee se izvui nazad
odande.
Mo da je to glupo. Na kraju krajeva, knjiga se prodaje. Sada je i suvi e kasno. A to
je teritorija pod japanskom dominacijom... Mali uti bi nadali strahovitu dreku.
Pa ipak, ako bi se to uinilo ve to... ako bi moglo da se izvede kako treba...
Frajher Hugo Rajs napravi zabele ku u svom notesu. Pokrenuti pitanje kod S.S. gene
rala Ota Skorcenija, ili jo bolje kod Ota Olendorfa u Amtu Uprava, slu ba (nem.); p
rim. prev. III Reichssicherheitshauptamta. Glavna uprava bezbednosti Rajha (nem.
); prim. prev. Zar Olendorf nije naelnik Einsatzgruppe D? Udarna grupa (nem.); pr
im. prev.
I onda mu se, odjednom, bez ikakvog predznaka, smui od besa. Mislio sam da je s t
ime gotovo, ree sam sebi. Zar to mora da se veito nastavlja? Rat je zavr en pre toli
ko godina. I mislili smo da je tada okonan. Ali taj fijasko sa Afrikom, taj krete
n Sajs Inkvart koji sprovodi Rozenbergove planove.
Taj her Houp ima pravo, mislio je dalje. Sa njegovim vicom o na im kontaktima na M
arsu. Mars naseljen Jevrejima. I tamo bismo ih sreli. ak i sa dve odvojene glave,
i visinom od jedne stope.
Imam ja svoje rutinske du nosti, zakljui on. Nemam vremena za takve vetropiraste av
anture, to slanje Ajnzac komandosa na Abendsena. Imam pune ruke posla oko pozdra
vljanja nemakih mornara i odgovaranja na ifrovane radiograme; neka neko sa vi eg mes
ta da inicijativu za takav poduhvat - to je njihov posao.
U svakom sluaju, razmi ljao je dalje, ako bih to ja podstakao, pa se stvar okrene n
aopako, mo e se zamisliti gde bih se na ao: Zatvoren u Istonoj Generalnoj upravi, ako
ne i u komori prskan Ciklon B hidrogen cijanidom.
Ispru i ruku, pa ljivo sastruga zabele ku tako da ne ostane ni ta, a sam papir spali u p
epeljari od keramike.
Zau se kucanje, i otvori e se vrata kancelarije. Ue sekretar sa velikim sve njem papir
a. "Govor doktora Gebelsa. U celini." Pferdehuf spusti hartije na sto. "Morate g
a proitati. Dobar je; jedan od njegovih najboljih govora."
Zapaliv i jo jednu Simon Arct Broj 70, Rajs poe da ita govor doktora Gebelsa.
9.
Posle dve nedelje gotovo neprekidnog rada, Edfrank nakit po porud bini proizveo je
svoju prvu zavr enu kolekciju. Tu su le ali komadi, na dve table pokrivene crnim so
motom, a sve zajedno je i lo u etvrtastu pletenu korpu japanske izrade. Ed Makarti
i Frenk Frink napravili su podsetnice. Upotrebili su izrezanu gumu za brisanje d
a naprave slova imena; sa toga su otiskivali crvenom bojom, pa onda zavr ili karte
dejom rotacionom ma inom za tampanje. Uzeli su kvalitetan obojen tvrd papir za bo ine
stitke - efekt je bio zadivljujui.
Bili su profesionalci u svim aspektima svog posla. Razgledajui nakit, podsetnice,
i postavku, nisu mogli da zapaze nijedan znak amaterizma. Za to bi ga i bilo? Obo
jica smo profesionalci, mislio je Frenk Frink; ne u izradi nakita, ve u tom poslu
uop te.
Na tablama je bio prilian broj razliitih komada. Narukvice od mesinga, bakra, bron
ze, ak i od vrue kovanog gvo da. Privesci, uglavnom od mesinga, sa malim srebrnim or
namentima. Minu e od srebra. Igle-bro evi od srebra ili mesinga. Srebro ih je dosta k
o talo; ak ih je i srebrni lem unazadio. Kupili su i ne to poludragog kamenja za bro ev
e: barokne bisere, spinele, ad, granice plamenog opala. I, ako stvari dobro krenu,
poku ae sa zlatom i mo da sa petougaonim ili estougaonim dijamantima.

Na zlatu e tek stvarno da naprave pare. Ve su bili poeli da tragaju za izvorima zla
tnih opiljaka, pretopljenih antiknih komada bez umetnike vrednosti - to je bilo mn
ogo jeftinije od novog zlata. Ali ak i tako, tro ak je bio ogroman. A opet, jedan p
rodat zlatan bro bi doneo vi e od etrdeset mesinganih. Za zaista dobro oblikovan i i
zraen zlatan bro mogli su na tr i tu da postignu svaku cenu... pod pretpostavkom, kao t
o je Frink ve istakao, da im stvari uop te krenu.
U ovom trenutku jo nisu ni poku ali da prodaju. Re ili su ono to su im izgleda bili os
novni tehniki problemi; imali su tezgu sa motorima, elektrinu ma inu sa nurom, osovin
u za o trenje i tokove za glaanje. Imali su u stvari kompletnu garnituru alata za fi
nalnu obradu, poev od ianih etaka, preko mesinganih etaka i Cratex tokova, do jastui
glaanje od pamuka, lana, ko e, jelenske ko e, koji su se mogli prevlaiti raznim sme ama
- od sitnozrnog korunda i plavca, pa do najfinijeg superoksida gvo da. I naravno,
imali su opremu za oksiacetilensko zavarivanje, posude, mere, creva, prstenaste
navlake, maske.
I izvanredan juvelirski alat. Kle tice iz Nemake i Francuske, mikrometre, dijamants
ke bu ilice, testerice, pincete, alatke za lemljenje, mengele, krpe za poliranje,
makazice, rukom iskovane siu ne ekie... redovi precizne opreme. Jo i ipke za lemljenje
raznih promera, metalni lim, poleine za bro eve, karike, klipsevi za mindu e. Potro eno
je dosta vi e od polovine onih dve hiljade dolara; sada su na svom Edfrank raunu u
banci imali samo dve stotine pedeset dolara. Ali su bili osnovani po zakonu; im
ali su ak i dozvole P. A. D. Ostalo je samo jo da se prodaje.
Nijedan trgovac na malo, razmi ljao je Frink razgledajui izlo ene stvari, ne mo e da ih
pregleda sa veom strogo u nego to smo to mi uinili. Svakako je izgledalo dobro, tih n
ekoliko odabranih komada, od kojih je svaki pa ljivo proveravan da bi se otklonili
nedostaci od slabog zavarivanja, neravne ili o tre ivice, mrlje od usijane boje..
. kontrola kvaliteta im je bila odlina. I najmanja zamuenost ili ogrebotina od iane e
tke bili su dovoljan razlog da se komad vrati u radionicu. Ne mo emo sebi dozvolit
i da poka emo grub ili nezavr en rad; jedna neprimeena crna takica na srebrnoj ogrlici
- i s nama je gotovo.
Na spisku im je prva bila radnja Roberta ildana. Ali tamo je mogao da ide samo Ed
; ildan bi se sigurno setio Frenka Frinka.
"Mora najveim delom da prodaje sam", rekao je Ed, ali se pomirio s time da se sam o
brati ildanu; bio je kupio jedno dobro odelo, novu kravatu, belu ko ulju, da bi ost
avio pravi utisak. Pa ipak, izgledao je nervozan. "Znam da smo dobri", ree po mil
ioniti put. "Ali - avola."
Najvei broj komada bio je apstraktan, navoji ice, petlje, oblici koje su istopljen
i metali donekle poprimali sami od sebe. Neki su bili fini kao paukova mre a, vazd
u asti; drugi su se odlikovali masivnom, sna nom, gotovo varvarskom te inom. Broj obli
ka bio je zapanjujui, s obzirom na to koliko malo komada je le alo na pli anim postol
jima; a ipak bi jedna radnja, shvati Frink, mogla da kupi sve to smo ovde postavi
li. Obii emo svaku radnju po jedanput - ako ne uspemo. Ali ako uspemo, ako ih prid
obijemo za na u robu, do kraja ivota emo se vraati po nove narud bine.
Njih dvojica zajedno smesti e pli ane table u korpu od prua. Ne to bismo mogli da povra
timo na metalu, ree Frink u sebi, ako doe do najgoreg. Na alatu i opremi; mo emo ih
se otarasiti sa gubitkom, ali emo ne to dobiti.
Ovo je trenutak da se zapita proroanstvo. Pitaj, kako e Ed proi na ovom prvom trgov
akom putu? Ali bio je i suvi e nervozan za to. Mogao bi da dobije lo predznak, a on
se nije oseao sposobnim da se suoi s njim. U svakom sluaju, kocka je bila baena; nak
it je bio izraen, radnja osnovana - ta god bi sada I. ing mogla da izbrbIja.
Ona ne mo e da proda na nakit umesto nas... ne mo e nam dati sreu.
"Prvo u da obradim ildanovu radnju", ree Ed. "Tu bismo mogli i da probijemo led. Pa
onda ti mo e da proba koju. Ide i ti, je l' tako? U kamionu. Parkirau iza ugla."
Dok su se peli u svoj kamionet sa pletenom korpom sa poklopcem, Frink pomisli, b
og zna kakav je Ed prodavac, ili ja. ildanu se mo e prodati, ali bie potrebna prezen
tacija, kako to ka u.
Da je Julijana ovde, mislio je, mogla bi da u eta tamo i obavi stvar dok udari dlan
om o dlan; ona je lepa, ume da razgovara sa svakim na ovoj zemlji, i ona je ena.
Najzad, ovo je enski nakit. Mogla bi da ga unese na sebi u radnju. Zatvoriv i oi, po
ku a da zamisli kako bi ona izgledala sa jednom od njihovih narukvica. Ili jednom
od velikih srebrnih ogrlica. Sa njenom crnom kosom i bledom ko om, tu nim, ispitujuim

oima... sa sivim vunenim sviterom, malo i suvi e tesnim, dok srebro poiva na njenoj
nagoj puti, metal se di e i spu ta kako ona di e.
Gospode, bila mu je kao iva u glavi, upravo sada. Svaki komad koji su napravili p
odizali su sna ni, tanki prsti, ispitivali ga; zabacivala je glavu, dizala komad u
vis. Julijana je probirala, uvek svedok onoga to je on inio.
Najbolje bi za nju, zakljui on, bile minu e. One sjajne to vise, naroito mesingane. Ka
da prikai kosu nalom pozadi ili je skrati, tako da joj se vide vrat i u i. I mogli b
ismo da je fotografi emo za reklamu i izlaganje. On i Ed su ve razgovarali o katalo
gu, da bi mogli da ga prodaju po tom trgovinama u drugim krajevima sveta. Izgledal
a bi stra no... ko a joj je lepa, veoma zdrava, nije opu tena i nema bora, i boja joj
je lepa. Da li bi ona to radila, ako bih mogao da saznam gde je? Nije va no ta misl
i o meni; to nema veze sa na im linim ivotom. Verovatno je stra no sujetna kao i uvek.
Veito je volela da je ljudi gledaju, da joj se dive; bilo ko. Valjda su sve ene t
akve. Stalno ude za pa njom. Vrlo su detinjaste kada je to u pitanju.
Mislio je dalje, Julijana nikada nije podnosila da bude sama; morala je da me im
a kraj sebe sve vreme, da joj dajem komplimente. Takvi su klinci; ako roditelji
ne gledaju ta rade, oni misle da ono to ine nije stvarno. Sigurno je sad ba neki mom
ak merka. Ka e joj kako je lepa. Njene noge. Gladak, ravan stomak...
" ta je?" zapita Ed pogledav i ga. "Gubi
ivce?"
"Ne", ree Frink.
"Neu ja tamo samo da stojim", ree Ed. "Imam nekoliko svojih ideja. I rei u ti jo ne to
ne bojim se. Nisam se upla io samo zato to je to ugledna radnja i to moram da obuem
ovo mondi odelo. Priznajem da ne volim da se u toglim. Priznajem da se ne oseam ugod
no. Ali to uop te nema veze. Ipak u da uem tamo i poka em tom dedaku."
Blago tebi, mislio je Frink.
"Boga mu, ako si ti mogao da ue kao to si uradio", ree Ed, "i da mu proda tos kako si
lini momak japovskog admirala, onda ja treba da budem u stanju da mu ka em istinu,
da je ovo zaista dobar originalan nakit mone izrade, da..."
"Runi rad", ree Frink.
"Jeste. Runa izrada. Hou da ka em, ui u i neu da izaem dok ga ne sredim za njegov nov
On treba ovo da kupi. Ako ne kupi, stvarno je budala. Gledao sam ja; nema nigde
ni ta slino da se prodaje. Bo e, kad pomislim kako mo da gleda a ne kupuje - tako se r
azbesnim da mi doe da puknem."
"Vodi rauna da mu ka e da nije prevueno", ree Frink. "Da bakar znai ist bakar, a mesi
st mesing."
"Pusti ti mene da ja razradim svoj prilaz", ree Ed. "Imam neke stvarno dobre idej
e."
Frink pomisli: evo ta ja mogu da uinim. Mogu da uzmem par komada - Ed nee zameriti
- i da ih spakujem i po aljem Julijani. Tako e da vidi ta radim. Po ta e da joj ue u tr
g; poslau preporueno na njenu poslednju adresu koju znam. ta e rei kada otvori kutiju
? Treba da stavim i cedulju da objasnim da sam to ja sam napravio; da sam ortak
u jednom novom kreativnom draguljarskom poslu. Zapaliu joj ma tu, ispriati joj tako
da e po eleti da sazna ne to vi e, da e se zainteresovati. Priau o dragom kamenju i met
ma. O radnjama kojima prodajemo, mondi radnjama...
"Zar to nije tu negde?" ree Ed, usporavajui kamionet. Bili su u gustom gradskom sa
obraaju; zgrade su zaklanjale nebo. "Bolje da parkiram."
"Jo pet blokova", ree Frink.
"Ima jednu marihuanu?" ree Ed. "Sad bi me ba smirila jedna cigareta."
Frink mu pru i svoju paklicu T'ien-laisa, marke 'Nebeska muzika' koju je nauio da p
u i u Korporaciji V. M. Znam da ivi sa nekim tipom, nastavi Frink da razgovara sam
sa sobom. Spava sa njim. Kao da mu je ena. Znam ja Julijanu. Ne bi ona mogla da p
re ivi drugaije; znam kakva bude pred vee. Kada zahladi i smrai se i svako je kod kue
i sedi u dnevnoj sobi. Ona nije bila stvorena za usamljen ivot. A ni ja shvati on
.
Mo da je momak stvarno dobar. Neki stidljivi student koga je pokupila. Ona bi bila
dobra ena za nekog mladog momka koji pre toga nikada nije imao hrabrosti da prie e
ni. Ona nije tvrda niti cinina. To bi njemu mnogo dobro inilo. Nadam se, do avola,
da nije sa nekim starijim. To ne bih mogao da podnesem. Da je muva unaokolo neki
iskusan podli tip, sa akalicom koja mu tri iz usta sa strane.
Osetio je kako poinje te ko da di e. Slika neke kosmate voline kako gazi Julijanu, un

esreuje joj ivot... Znam da e najzad da zavr i samoubistvom, mislio je. To joj je pis
ano, ako ne nae pravog oveka - a to znai zaista ne nog, osetljivog, studentskog tipa
koji bi bio u stanju da ceni sve te njene misli.
Ja sam bio i suvi e grub za nju, mislio je. A ja nisam tako lo ; ima sijaset tipova
gorih od mene. Ja sam mogao prilino dobro da pogodim ta ona misli, ta eli, kada se o
sea usamljena ili lo e ili poti tena. Proveo sam puno vremena brinui se i uzrujavajui s
e zbog nje. Ali to nije bilo dovoljno. Ona je vi e zaslu ivala. Ona mnogo zaslu uje, m
islio je.
"Parkiram", ree Ed. Bio je na ao mesto i terao kola unazad, osvrui se preko ramena.
"Slu aj", ree Frink. "Mogu li da po aljem koji komad svojoj eni?"
"Nisam znao da si o enjen." Usredsreen na parkiranje Ed mu je zami ljeno odgovarao. "
Svakako, samo da nisu od srebra."
Ed ugasi motor kamioneta.
"Tu smo", ree. Izdunu dim od marihuane, ugasi cigaretu pritisnuv i je o tablu sa in
strumentima, ispusti ostatak na pod kola. "Po eli mi sreu."
"Sreno", ree Frenk Frink.
"Hej, vidi. Na poleini ove paklice ima jedna od onih japovskih waka pesama." Ed p
roita pesmu naglas, nadjaavajui buku saobraaja.
"Kukavicu kad uh ja,
Pogledah u pravcu
Odakle doe glas:
ta videh? Samo bledi mesec na nebu praskozorja."
Onda pru i paklicu T'ien-lasa nazad Frinku. "Sad d a ili bu!" ree, pljesnu Frinka po
leima, stisnuto se nasmeja, otvori vrata kamioneta, uze pletenu korpu sa poklopce
m i izae iz kamiona. "Ostaviu te da umetne deseticu u sat", ree odlazei trotoarom.
Za trenutak je nestao meu ostalim pe acima.
Julijana, mislio je Frink. Da li si isto tako sama kao i ja? Izae iz kamioneta i
stavi novi u sat za parkiranje. Strah me je, pomisli. Ceo ovaj poduhvat sa nakitom
. ta ako propadne? ta ako propadne? Tako je proroanstvo reklo. Cviljenje, suze, pro
past.
ovek se suoava sa zatamnelim senkama svog ivota. Sa putom ka grobu. Kad bi ona bila
ovde, ne bi bilo tako lo e. Uop te ne bi bilo lo e.
Bojim se, shvati on. Pretpostavimo da Ed ne proda ni ta. Pretpostavimo da nas isme
ju.
ta onda?
Na ar avu na podu u prednjoj sobi svog stana, le ala je Julijana dr ei D oa inadelu uza
Soba je bila topla i zagu ljiva od popodnevnog sunca. Njeno telo i telo oveka u nj
enim rukama bilo je vla no od znoja. Jedna kapljica, koja se skotrljala sa D oovog el
a, zadr a se za trenutak na njegovoj jagodici, i onda joj pade na vrat.
"Jo kaplje ", promrmlja ona.
On ni ta ne odgovori. Njegovo disanje, dugo, lagano, pravilno... kao okean, mislil
a je. U nama je samo voda.
"Kako je bilo?" zapita.
On promumla da je bilo okej.
Mislila sam tako, pomisli Julijana. Znam. Sada oboje moramo da ustanemo, da se s
aberemo. Ili to ne valja? Znak podsvesnog neodobravanja?
On se prome kolji.
"Di e se?" vrsto ga epa sa obe ruke. "Nemoj. Jo ne."
"Zar ne mora u ve baonicu?"
Ne idem u ve baonicu, ree Julijana u sebi. Zar ne zna ? Ii emo negde; neemo ovde ostati
jo dugo. Ali to e biti mesto gde ranije nismo bili. Vreme je.
Oseti kako on poinje da se zabacuje unazad i uspravlja na kolena, oseti kako joj
ruke skliznu e niz njegova vla na, klizava lea. Onda ga je ula kako odlazi tapkajui bos
im nogama po podu. U kupatilo, svakako. Da se istu ira.
Gotovo je, pomisli. Pa, sad... Uzdahnu.
"ujem te", ree D o iz kupatila. "Kako jei . Uvek poti tena, je l' tako? Briga, strah, i
umnja, zbog mene i svega drugog na svetu..." Pojavi se za trenutak, prskajui sapu
njavom vodom oko sebe, sa licem koje je zrailo. "Kako bi ti se dopalo jedno putov
anje?"
Srce joj br e zalupa. "Gde?"

"U neki veliki grad. ta ka e na sever, u Denver? Izve u te; kupiu ti kartu za predstavu
onda u dobar restoran, taksi, kupiu ti veernju haljinu ili ve ta ti treba. Okej?"
Jedva da je mogla da mu poveruje, ali je to elela; trudila se da poveruje.
"Hoe li moi da izdr i taj tvoj tude?" viknu D o.
"Svakako", ree ona.
"Oboje ima lepo da se odenemo", ree on. "Da se zabavljamo, mo da po prvi put u ivotu
. To te dr i da ne po izi ."
"Gde emo nai novac?"
D o ree: "Ja imam. Pogledaj u moj kofer." Onda zatvori vrata od kupatila. Od uma vod
e vi e se nisu ule rei.
Otvoriv i komodu, ona izvue njegov ulegnuti, zaprljani koferi. I tano, nae koverat u j
dnom uglu; u kovertu su bile novanice Rajhsbanke, koje su imale visok kurs i svud
a dobro i le. Onda mo emo ii, shvati ona. Mo da me ipak ne vue za nos. Samo bih elela da
mogu da se uvuem u njega pa da vidim ta ima tamo, mislila je prebrojavajui novac...
Ispod koverta omota nae ogromno cilindrino naliv-pero, ili je bar tako izgledalo;
imalo je punja, u svakom sluaju. Ali je bilo toliko te ko. Oprezno, ona ga izvadi i
podi e, odvrte kapicu. Da, pero je bilo zlatno. Ali...
" ta. je ovo?" zapita D oa kada se ovaj ponovo pojavi iz kupatila.
On ga uze od nje, vrati u kofer. Kako ga je pa ljivo stavljao... ona to primeti, z
amisli se nad tim, zbunjena.
"Jo morbidnosti?" ree D o. Izgledao je bezbri an, bezbri niji nego i jednom od kada ga j
e upoznala; vri tei od odu evljenja, dohvati je oko struka, onda je podi e uvis, zaljul
ja je nji ui je tamo-amo, ispu tajui svoj topli dah na nju, ste ui je sve dok ona ne zav
ea.
"Ne", ree ona. "Ja se jednostavno - sporo menjam." Jo uvek te se pomalo bojim, mis
lila je. Toliko sam upla ena da ak ne mogu to ni da ka em, da ti priam o tome.
"Kroz prozor", uzviknu D o prikradajui se preko sobe sa njom u rukama. "Idemo."
"Molim te", ree ona.
" alim se. Slu aj - idemo na jedan mar , kao to je Mar na Rim. Sea se toga. Due ih je
, mog ika Karla, na primer. Sad imamo jedan mali mar , manje znaajan, i nije zabele en
u knjigama iz istorije. Je l' tako?" Sagnuv i glavu, poljubi je u usta, toliko sn
a no da im se zubi sudari e. " to emo lepo oboje da izgledamo, u novoj odei. A ti mo e d
i objasni tano kako da govorim, kako da se dr im; je l' da? da me naui lepim manirima;
je l' da?"
"Dobro ti govori ", ree Julijana. "ak bolje od mene."
"Ne." Odjednom pade u mrano raspolo enje. "Ja govorim vrlo lo e. Pravi izgovor makaro
nd ije. Zar nisi primetila kada smo se prvi put sreli u kafeu?"
"Valjda jesam", ree ona; to joj nije izgledalo znaajno.
"Jedino ena poznaje dru tvene konvencije", ree D o, odnese je natrag i ispusti je, tak
o da strahovito odskoi na krevetu. "Da nema ena razgovarali bismo o trkakim kolima
i konjima i priali masne viceve; ne bi bilo civilizacije."
udno si raspolo en, mislila je Julijana. Nemiran i zami ljen, dok ne odlui da krene dal
e; onda se razigra . Da li me zaista eli ? Mo e da me se otarasi , da me ostavi ovde; to
i pre de avalo. Otresla bih se ja tebe, mislila je, ako bih nastavila.
"Je li ti to plata?" zapita dok se on oblaio. " tedeo si je?" Bilo je toliko mnogo.
Naravno, na Istoku je bilo dosta novca. "Svi drugi vozai kamiona sa kojima sam r
azgovarala nisu nikad toliko..."
"Ka e da sam voza kamiona?" upade D o. "Slu aj; ja sam vozio te karuce ne da bih vozio,
nego da ih branim od otmiara. Da izgledam kao voza koji drema u kabini." Skljoka s
e u jednu stolicu u uglu sobe i zavali se pretvarajui se kao da spava, sa otvoren
im ustima, i mlitavim telom. "Vidi ?"
Najpre nije videla. A onda shvati da mu je u ruci no , tanak kao kuhinjski no za kr
ompir. Majko mila, pomisli. Odakle ga je izvukao? Iz rukava; iz samog vazduha.
"Zato su me iznajmili oni iz Folksvagena. Slu beno. Za titili smo se od Haseldena, o
nih komandosa; on ih je vodio." Crne oi su svetlucale; cerio se postrance na Juli
janu. " ta misli , ko je uhvatio pukovnika, tamo na kraju. Kada smo ih uhvatili na N
ilu - njega i etvoricu iz njegove Dalekometne pustinjske grupe mesecima posle kam
panje na Kairo. Napali su nas jedne noi zbog benzina. Ja sam bio na stra i. Haselde
n se pri unjao, bio je natrljan crnim po celom licu i telu, ak i po akama; nisu tada
imali icu, samo bombe i ma inske pu ke. To je pravilo i suvi e veliku buku. Poku ao je d

a mi prekine grkljan. Uhvatio sam ga." Sa stolice D o skoi prema njoj, smejui se. "H
ajde da se pakujemo. Ka i onima u ve baonici da uzima nekoliko dana odsustva; telefon
iraj im."
Njegova pria je jednostavno nije ubedila. Mo da uop te nije ni bio u Severnoj Africi,
mo da se ak nije ni borio u ratu na strani Osovine, ili se uop te nije borio? Kakvi
otmiari? pitala se. Nijedan kamion za koji je znala nije pro ao kroz Kanon Siti sa
Istone obale sa naoru anim profesionalnim biv im vojnikom kao za titom. Mo da ak nije ni
eo u S. A. D., mo da je sve izmislio od poetka; izmislio priu da je uhvati u mre u, da
je zainteresuje, da izgleda romantino.
Mo da je ludak, pomisli. Ironija... Mogu stvarno da inim ono to sam se mnogo puta pr
etvarala da inim; da primenim d udo u samoodbrani. Da spasavam svoje - devianstvo? iv
ot, pomisli. Ali verovatnije je on samo neki jedan makarond ija ni e klase, tikvan k
oji rinta i gaji samoobmanu o slavi; eli da se baci u veliki tro ak, potro i sav svoj
novac, i ivi se - i onda se vrati u svoju jednolinu egzistenciju. A za to mu je po
trebna devojka.
"Okej", ree ona. "Pozvau ve baonicu." Odlazei ka predsoblju razmi ljala je, kupie mi sk
pu odeu, pa e me onda odvesti u neki luksuzni hotel. Svaki ovek udi da ima stvarno d
obro obuenu enu pre nego to umre, ak ako mora i sam da joj kupi haljine. Ta terevenk
a je verovatno ivotna ambicija D oa inadele. A on je prepreden; kladim se da je u pr
avu kada me analizira - ja se neurotino pla im mu kog. I Frenk je to znao. Zato smo o
n i ja prekinuli; zato ja sada jo oseam tu zabrinutost, to nepoverenje.
Kada se vrati iz govornice, nae D oa opet zanetog Skakavcem, namrgoenog, nesvesnog s
vega drugog.
"Zar nisi hteo da mi da da to itam?" zapita ona.
"Mo da dok budem vozio", ree D o ne di ui pogled.
"Ti e voziti? Ali to su moja kola!"
On ne odgovori ni ta; samo nastavi da ita.
Kod registar kase, Robert ildan podi e glavu i vide jednog vitkog, visokog, crnokos
og oveka kako ulazi u radnju. ovek je imao na sebi tek ne to-manje-moderno odelo i n
osio je veliku pletenu korpu sa poklopcem. Trgovaki putnik. Ali ipak nije imao on
aj razdragani osmeh; umesto toga, njegovo u tavljeno lice je imalo gadan, zlovolja
n izgled. Pre lii na vodinstalatera ili elektriara, pomisli Robert ildan.
Kada je zavr io sa mu terijom, ildan se obrati oveku: "Koga vi predstavljate?"
"Nakit Edfrank", promumla ovek u odgovor. Bio je spustio svoju korpu na jednu od
tezgi.
"Nikad nisam uo za tu kuu." ildan je tumarao okolo dok ovek ne otkopa poklopac od kor
pe i ne otvori je uz puno suvi nih pokreta.
"Runi rad. Svaki je unikat. Svaki original. Mesing, bakar, srebro. ak i vrelo kova
no crno gvo de."
ildan baci pogled u korpu. Metal na crnom somotu, neobino. "Ne, hvala. Ne radim sa
time."
"Ovo predstavlja ameriki umetniki rad. Savremeni."
Odmahnuv i glavom, ildan se vrati do registar kase. ovek je jedno vreme stajao petlj
ajui oko svojih somotskih postolja i korpe. Table nije ni vadio niti ih vraao naza
d; izgledalo je da nema pojma ta ini. Sa prekr tenim rukama, ildan je posmatrao, razm
i ljajui o raznim problemima toga dana. U dva je imao zakazano da poka e neke olje iz
ranog perioda. Onda u tri - jo jedan broj predmeta koji se vraaju iz laboratorije,
sa provere autentinosti.
Poslednjih nekoliko nedelja je davao sve vi e i vi e stvari na ispitivanje. Sve od o
nog gadnog incidenta sa Kolotom '44.
"Ovo nije pobakreno," ree ovek sa pletenom korpom od prua, podu ii narukvicu. "Sve je
bakar."
idan klimnu glavom bez odgovora. ovek e jo malo tu da se muva, da premee svoje uzorke
, ali e najzad da se pokupi.
Zazvoni telefon. ildan di e slu alicu. Mu terija pita za starinsku stolicu za ljuljanje
, veoma vrednu, koju je ildan dao na opravku za njega. Stolica nije bila gotova,
i ildan je morao da ispria ubedljivu priu. Zagledan kroz izlog u podnevni saobraaj,
umirivao je i uveravao. Najzad mu terija, unekoliko umirena, zavr i razgovor.
Nema sumnje, mislio je spu tajui slu alicu. Stvar sa Koltom '44 ga je poprilino uzdrma
la. Vi e nije gledao na svoju robu sa onim istim dubokim po tovanjem. Takvo saznanje

ostavlja traga. Slino prvom buenju u detinjstvu; injenice ivota. To pokazuje, premi l
jao je dalje, vezu sa na im ranim godinama: ne samo ako je re o istoriji S.A.D., ve
i o na oj linoj istoriji. Kad bi se, razmi ljao je, postavilo pitanje autentinosti na e
kr tenice. Ili impresije o Tati.
Mo da se ja stvarno i ne seam F.D.R. kao primera. Sintetina slika destilovana iz oda
branih razgovora. Mit fino usaen u mo dano tkivo. Kao, pomisli, mit o Heplvajtu. En
gleski stil name taja, za vreme vladavine D ord a III (nazvan tako po projektantu); pr
im. prev. Mit o ipendejlu Stil name taja, nazvan po projektantu; prim. prev. ili jo
pre o tome kako je ovde jeo Abraham Linkoln. Upotrebljavao ovaj stari srebrni no ,
vilju ku, ka iku. To ne mo e da vidi , ali injenica ostaje.
Kod druge tezge, i dalje baratajui oko svog nakita i korpe od prua, trgovaki putnik
ree: "Mo emo da pravimo po narud bini. Kako naruite. Ako neke va e mu terije imaju svoje
ideje." Glas mu je bio nekako zadavljen, proisti grlo, gledajui u ildana, pa zatim
dole u nakit koji je dr ao u ruci. Oigledno nije znao kako da ode.
ildan se osmehnu i ne ree ni ta.
Nije moja stvar. Njegovo je da se pokupi odavde. Bez obzira na to da li e sauvati
mesto ili ne.
Muno, takva nelagodnost. Ali ne mora on da bude trgovaki putnik. Svi mi patimo u o
vom ivotu. Vidi mene. Po ceo dan gutam od Japova kao to je gospodin Tagomi. Samo m
alo da skrenem, i zabrljao sam, upropastio ivot.
Onda mu pade na pamet jedna ideja. Momak oigledno nema iskustva. Pogledaj ga. Mo da
mogu da uzmem ne to u komision. Vredi poku ati.
"Hej", ree ildan.
ovek se prenu, zadr a pogled.
Idui ka njemu, sa jo uvek prekr tenim rukama, ildan ree: "Ovo pola sata izgleda da nem
a gu ve ovde. Ne obeavam ni ta, ali izvadite ne to od tih stvari. Ra istite one police sa
kravatama."
Klimajui glavom ovek poe da ra i ava sebi mesto na vrhu tezge. Ponovo otvori korpu, jo
nom poe da barata pli anim tablama.
Sve e da izlo i, znao je ildan. Da bri ljivo rasporeduje jo sledei sat. Da guna i dote
e dok sve ne postavi. Nadajui se. Molei se. Motrei iskosa na mene svakog sekunda. D
a vidi da li sam zainteresovan. Da li sam uop te zainteresovan.
"Kada povadite stvari", ree ildan, "pogledau ako ne budem i suvi e zauzet."
ovek je grozniavo radio, kao da ga je neko uboo.
Tada u radnju ue nekoliko mu terija, i ildan ih pozdravi. Skrenu pa nju na njih i njih
ove elje i zaboravi na trgovakog putnika koji se trudio oko svoje izlo be. Putnik, s
hvatajui situaciju, poe da radi primirenim pokretima. inio se neupadljivim. ildan pr
odade lone za brijanje, gotovo prodade zastira kukian rukom, uze kaparu za jedan av
ganistanski ilim. Vreme je prolazilo. Najzad mu terije odo e. Radnja je, osim njega i
putnika, opet bila prazna.
Trgovaki putnik je zavr io. Ceo njegov izbor nakita le ao je rasporeden na crnom somo
tu na povr ini tezge.
Pregledajui natenane, Robert ildan zapali jednu Lend-O-Smajls i stade klatei se nap
red-nazad na petama, brundajui u po glasa. Putnik je stajao i utao. Nijedan nije n
i ta govorio.
Najzad ildan ispru i ruku i pokaza jedan bro . "To mi se dopada."
Putnik brzo ree: "Taj je dobar. Neete nai nijednu ogrebotinu od iane etke. Sve je isp
lirano superoksidom. I nee pocrneti. Naneli smo plastian lak koji ima da traje god
inama. Najbolji industrijski lak koji se mo e dobiti."
ildan lako klimnu glavom.
"Mi smo tu", ree putnik, "prilagodili isporban i dokazan industrijski postupak na
izradu nakita. Koliko ja znam, to do sada jo niko nije radio. Bez kalupa. Sve me
tal na metal. Vareno i lemljeno." Zastade. "Poleine tvrdi lem."
ildan uze dve narukvice. Onda bro . Zatim jo jedan bro . Zadr a ih za trenutak, pa ih iz
dvoji na jednu stranu. Putnikovo lice se trznu. Nada.
Zagledajui kartoni sa cenom na jednoj ogrlici, ildan poe. "Je li ovo..."
"Maloprodajna cena. Za vas je pedeset odsto od toga. I ako kupite, recimo, u vre
dnosti od oko sto dolara ili tako ne to, dajemo vam jo dva posto."
ildan izdvoji na stranu jo nekoliko komada, jedan po jedan. Kod svakog novog komad
a putnik se sve vi e uzbuivao; govorio je sve br e, konano se ponavljajui, ak i besmisl

ce i gluposti, sve to prigu enim glasom i vrlo urno. On stvarno misli da e da proda,
vide ildan. Svojim izrazom nije pokazivao ni ta; nastavi igru odabiranja komada.
"Taj je naroito dobar", mleo je dalje putnik kada ildan izvue jedan veliki privezak
i zastade. "Mislim da ste uzeli najbolje. Sve na e najbolje komade." ovek se nasme
ja. "Zaista imate dobar ukus." Oi su mu igrale. Sabirao je u glavi ono to je ildan
izabrao. Ukupnu prodaju.
ildan ree: "Sa robom koja nije probana, na a politika je da primimo na komision."
Nekoliko sekundi putnik nije shvatao. Prestao je da govori, ali je buljio ne shv
atajui.
ildan mu se osmehnu.
"Komision," ponovi najzad trgovaki putnik kao odjek. "Da li biste vi e voleli da ne
ostavite?" ree ildan.
Mucajui, ovek konano ree: "Mislite da ja to ostavim a vi mi platite naknadno kada...
"
"Vi dobijate dve treine. Kada se stvari prodaju. Tako mnogo vi e zaradite. Morate d
a ekate, naravno, ali..." ildan sle e ramenima. "Kako hoete. Mogu eventualno ne to da s
tavim u izlog. I ako krene, onda mo da kasnije, za jedno mesec dana, kod sledee por
ud bine - pa, mo da bismo videli mo emo li ne to i smesta da kupimo."
Putnik je sada proveo ve dosta vi e od sata pokazujui svoju robu, svhati ildan. I sve
je izvadio. Sve mu je bilo ispreturano i izrazdvajano. Bie mu potreban jo jedan s
at da sve to sredi da nosi negde drugde. Nastade utanje. Nijedan od njih dvojice
nije govorio.
"Ti komadi koje ste izdvojili na stranu..." ree putnik tihim glasom. "To su ti to e
lite?"
"Da. Pustiu vas da ih sve ostavite." ildan od eta do svoje kancelarije u zadnjem del
u radnje. "Napisau cedulju. Tako ete imati zapisano ta ste ostavili kod mene." Vraaj
ui se sa svojom knjigom rauna dodade: "Shvatate da kada se roba ostavi na komision
, radnja ne uzima na sebe obavezu u sluaju krae ili o teenja." Imao je jedan mali for
mular izvuen na apirografu za trgovake putnike. Radnja nikada nee morati da pola e rau
za ostavljene artikle. Prilikom vraanja neprodatog dela, ako neemu nije moglo da
se ue u trag - mora da je ukradeno, izjavi ildan u sebi. Uvek ima krae u radnjama.
Naroito kradu sitne stvari kao to je nakit.
Robert ildan nije mogao da izgubi ni na koji nain. Nije morao da plati nakit ovog o
veka; nije ulo io ni ta u takav inventar. Ako se i ta od toga proda, on ima zaradu, a
ako ne, jednostavno vrati sve - onoliko koliko mo e da se nae - trgovakom putniku ne
kog neodreenog kasnijeg dana.
ildan ispuni list, navodei artikle. Potpisa i pru i kopiju putniku. "Mo ete mi se javi
ti", ree, "tako za jedno mesec dana. Da vidite kako ide."
Uzev i nakit koji je eleo, ode u dno radnje, ostaviv i putnika da pokupi ono to mu je
ostalo.
Nisam mislio da e pristati na ovo, pomisli. Nikad se ne zna. Zato uvek vredi poku a
ti.
Kada sledei put di e pogled, vide da je putnik spreman da ide. Dr ao je svoju pletenu
korpu pod mi kom, a tezga je bila ra i ena. Putnik mu je prilazio, pru ajui ne to.
"Da?" ree ildan. Bio je pregledao neku prepisku.
" elim da vam ostavim na u podsetnicu." Putnik spusti na ildanov sto malu etvrtastu ka
rtu u sivoj i crvenoj boji, neobinog izgleda. "Edfrank nakit po porud bini. Tu je n
a a adresa i broj telefona. U sluaju da elite da nam se javite."
ildan klimnu glavom, utke se osmehnu, i vrati se svom poslu.
Kada je sledei put zastao u poslu i digao pogled radnja je bila prazna. Putnik je
bio oti ao.
Staviv i novi u automat na zidu, ildan uze olju vrueg instant aja i poe zami ljeno d
kue.
Pitam se da li e se prodavati, pitao se. Nije verovatno. Ali je dobro napravljen.
I ne via se ni ta slino. Razgleda jedan od bro eva. Zapanjujui dizajn. Svakako nisu am
ateri.
Promeniu etikete sa cenama. Naznaiu mnogo vi e cene. Istai u runu izradu. I da su uni
i. Narueni originali. Male skulpture. Nosite umetniko delo. Ekskluzivnu kreaciju n
a va em reveru ili ruci.
I jo jedna pomisao je kolala i narastala negde u glavi Roberta ildana. Kod ovih st

vari, nema problema oko autentinosti. A taj problem e jednog dana mo da upropastiti
industriju istorijskih predmeta amerike izrade. Ne danas ili sutra - ali posle to
ga, ko zna.
Bolje je ne stavljati sve na jednu kartu. Ta poseta one jevrejske varalice; to b
i mogao biti vesnik. Ako ja istiha napravim zalihu neistorijskih predmeta, savre
menog rada bez ikakvog istorijskog znaaja bilo stvarnog ili zami ljenog, mo da bih st
ekao prednost nad konkurencijom. A sve dok me to ne ko ta ni ta...
Nakrenuv i stolicu unazad tako da se osloni o zid srkutao je svoj aj i razmi ljao.
Trenutak se menja. ovek mora da bude spreman da se menja s njim. Ili e ostati kao
riba na suvom. Prilagoditi se. Pravilo opstanka, mislio je. Motri situaciju oko
sebe. Saznaj koji su zahtevi. I - ispuni ih. Budi tamo i ini pravu stvar u pravo
vreme.
Budi jinovski. Istonjak zna. Pametne crne jinovske oi...
Odjednom mu pade na pamet dobra ideja; od toga se smesta uspravi u stolici. Dve
muve jednim udarcem. Oh. Skoi na noge, uzbuden. Pa ljivo, zamotaj najbolje komade n
akita (skinuti cenu, naravno). Bro , privesak, ili narukvicu. Ne to lepo, u svakom s
luaju. Zatim - po to mora da ode iz radnje, zatvori u dva - od etaj se do zgrade Kasuri
nih. Gospodin Kasura, Pol e biti na poslu. Meutim, gospoa Kasura, Beti, e vrlo verov
atno biti kod kue.
Predam poklon, ovaj nov originalan ameriki umetniki rad. Moji lini komplimenti, da
bih video reakciju sa visokog mesta. Tako se uvodi nov posao. Zar nije divno? U
radnji imam itavu kolekciju; navratite, itd. A ovaj komad je za vas, Beti.
Drhtao je. Samo ona i ja, podne u stanu. Mu na poslu. Sve bolje i bolje, meutim; s
jajan izgovor.
Bez gre ke!
Uzev i jednu malu kutiju i hartiju za umotavanje poklona i traku, Robert ildan poe d
a priprema poklon za gospou Kasura. Crnomanjasta, privlana ena, vitka u svojoj svil
enoj orijentalnoj haljini, sa visokim potpeticama, i tako dalje. Ili e danas mo da
imati pamunu plavu le ernu pid amu u kuli stilu, veoma laku i udobnu i neformalnu. Oh
, mislio je.
A da nije to i suvi e smelo; mu Pol se uznemiri. Pronju i i reaguje gadno. Mo da ii spor
ije; odneti poklon njemu, u njegovu kancelariju? Ispriati uglavnom istu priu, ali
njemu. Onda neka joj on da poklon; tu nema podozrenja. A onda, mislio je Robert i
ldan, ja pozovem Beti telefonom sutra ili sledeeg dana da ujem ta ka e.
Jo vi e bez gre ke!
Kada Frenk Frink vide svog poslovnog partnera kako se vraa trotoarom, znao je da
nije dobro pro lo.
" ta se desilo?" ree, uzimajui korpu od Eda i stavljajui je u kamion. "Isuse Hriste,
pa zadr ao si se sat i po. Toliko mu je dugo bilo potrebno da ka e ne?"
Ed ree: "Nije rekao ne." Izgledao je umoran. Ude u kamion i sede.
"Pa ta je onda rekao?" Otvoriv i korpu, Frink vide da dosta komada nedostaje. Mnogi
od najboljih. "Uzeo je puno. U emu je stvar onda?"
"Komision", ree Ed.
"Dao si mu?" Nije mogao da veruje. "Razgovarali smo o tome..."
"Ne znam kako je to ispalo."
"Hriste", ree Frenk.
" ao mi je. Izvodio je tako kao da e da kupi. Mnogo je izdvojio. Mislio sam da kupu
je."
Dugo su sedeli zajedno u kamionu; utei.
10.
Za gospodina Bejnsa to su bile dve stra ne nedelje. Iz svoje hotelske sobe zvao je
Trgovinsku misiju svakog dana u podne da pita da li se pojavio stari gospodin.
Odgovor je uvek bio, ne. Glas gospodina Tagomija je svakog dana postajao sve hla
dniji i zvaniniji. Dok se spremao da telefonira i po esnaesti put, gospodin Bejns
pomisli, kad-tad e mi rei da je gospodin Tagomi iza ao. Da vi e ne prima nikakve poziv
e od mene. I to e biti to.
ta se dogodilo? Gde je gospodin Jatabe?
Bilo mu je prilino jasno. Smrt Martina Bormana je smesta izazvala veliku zabrinut
ost u Tokiju. Gospodin Jatabe je bez sumnje ve bio na putu za San Francisko, dan-

dva na okeanu, kada su ga sustigla nova uputstva. Vratiti se na Houm Ajlends rad
i daljih konsultacija.
Lo a srea, shvatao je gospodin Bejns. Mo da je ak i fatalno.
Ali je morao da ostane tu gde jeste, u San Francisku. I dalje je poku avao da orga
nizuje sastanak radi koga je do ao. Za etrdeset pet minuta Lufthanzinom raketom iz
Berlina, a sada ovo. udno neko vreme u kome ivimo. Mo emo da putujemo kamo god elimo,
ak i na druge planete. A zbog ega? Da bismo sedeli iz dana u dan dok nam moral op
ada a nada se gubi. Padamo u beskrajnu dosadu. A u meuvremenu, drugi rade. Ne sed
e bespomono ekajui.
Gospodin Bejns rasklopi podnevno izdanje Nipon Tajmsa i jo jednom proita naslove.
Dr. Gebels naimenovan za Kancelara Rajha. Iznenaujue re enje Komiteta Partaja za pro
blem rukovodstva. Smatra se da je govor na radiju odluio. Gomile u Berlinu kliu. Oe
kuje se izjava. Gering mo e biti naimenovan za efa policije nad Hajdrihom.
Ponovo proita ceo lanak. Onda jo jednom odlo i novine, uze telefon i dade broj Trgovi
nske misije.
"Ovde gospodin Bejns. Mogu li da dobijem gospodina Tagomija?"
"Trenutak, gospodine."
Veoma dug trenutak.
"Ovde gospodin Tagomi."
Gospodm Bejns duboko udahnu i ree: "Oprostite zbog ove situacije koja je deprimir
ajua za nas obojicu, gospodine..."
"Oh. Gospodine Bejns."
"Va e gostoprimstvo prema meni, gospodine, ne mo e biti vee. Jednog dana znam da ete i
mati razumevanja za razloge zbog kojih odla em na u konferenciju dok stari gospodin.
.."
"Na alost, on nije stigao."
Gospodin Bejns zatvori oi. "Mislio sam mo da od jue..."
"Na alost nije, gospodine." Gola utivost. "Izvinite, gospodine Bejns. Hitni poslov
i."
"Do videnja, gospodine."
Telefon kljocnu. Danas je gospodin Tagomi prekinuo vezu ne rekav i ak ni do vienja. G
ospodin Bejns polako okai slu alicu.
Moram preduzeti akciju. Vi e ne mogu da ekam. Njegovi pretpostavljeni su mu veoma d
obro objasnili da ni pod kojim okolnostima ne treba da stupa u kontakt sa Abvero
m. Trebalo je jednostavno da eka sve dok ne uspe da ostvari veze sa japanskim voj
nim predstavnikom; trebalo je da konferi e sa Japancem, a onda je trebalo da se vr
ati u Berlin. Ali niko nije predvideo da e Borman umreti ba u ovom trenutku. Prema
tome...
Naredbe su se morale prevazii. Praktinijim savetom. Svojim sopstvenim, u ovom sluaj
u, po to nije bilo nikog drugog koga bi mogao pitati.
U P.A.D. je radilo najmanje deset osoba iz Abvera, ali neki od njih - a mo da i sv
i - bili su poznati lokalnoj slu bi bezbednosti i njenom sposobnom efu regiona, Bru
nu Krojc fon Mereu. Pre mnogo godina on se nakratko sreo sa Brunom na jednom sku
pu Partaja. ovek je ve imao izvestan neslavan presti u policijskim krugovima utolik
o ukoliko je on bio taj koji je 1943. godine otkrio britansko-e ku zaveru protiv Ra
jnharda Hajdriha i za koga bi se prema tome moglo rei da je spasao D elata od ubist
va. U svakom sluaju, Bruno Krojc fon Mere je ve tada bio na usponu u Slu bi bezbedno
sti. Nije bio samo policijski birokrat.
Bio je, u stvari, prilino opasan ovek.
ak je postojala mogunost da je, uza sve mere predostro nosti koje su preduzeli i Abv
er u Berlinu i Tokoka u Tokiju, Slu ba bezbednosti saznala za taj poku aj sastanka u
San Francisku, u kancelarijama Visoke trgovinske misije. Meutim, to je na kraju
krajeva bila zemlja pod japanskom upravom. SB nije imala zvanino ovla enje da se me a.
Ona je mogla da se postara da nemaki ef - on lino u ovom sluaju - bude uhap en im pon
vo stupi nogom na teritoriju Rajha; ali te ko da je mogla preduzeti akciju protiv
japanskog efa, ili protiv samog sastanka.
Bar se on tako nadao.
Da li je postojala mogunost da je SB uspela da zadr i starog Japanca negde usput? D
aleko je od Tokija do San Franciska, naroito za osobu toliko staru i slabaku da ne
mo e da putuje avionom.

Ono to ja moram da uinim, znao je gospodin Bejns, jeste da saznam od onih iznad me
ne da li gosoodin Jatabe ipak dolazi. Oni e znati. Da li ga je presrela i uhvatil
a SB ili ga je opozvala tokijska Vlada - oni e to znati.
A ako su uspeli da stignu do starog gospodina, sigurno e doi i do mene.
Ipak situacija ak ni u tim okolnostima nije bila beznade na. Jedna ideja je pala na
pamet gospodinu Bejnsu dok je iz dana u dan ekao sam u svojoj sobi u hotelu Abhi
rati.
Bolje bi bilo da dam svoju informaciju gospodinu Tagomiju, nego da se vratim u B
erlin praznih aka. Bar e tako postojati ansa, makar i prilino mr ava, da konano pravi
judi budu informisani. Ah gospodin Tagomi je mogao samo da slu a; tu je bila gre ka
u ideji. U najboljem sluaju, on je mogao da uje, zapamti, i to je mogue pre slu beno o
tputuje na Houm Ajlends, dok je gospodin Jatabe bio na nivou policije. On je mog
ao i da uje i - da govori.
Ipak, i to je bilo bolje nego ni ta. Vremena je bilo sve manje. Zapoeti sve ponovo,
organizovati bri ljivo, oprezno, mesecima jo jednom delikatan kontakt izmeu stranke
u Nemakoj i stranke u Japanu...
To e svakako iznenaditi gospodina Tagomija, mislio je kiselo. Da se odjednom takv
o saznanje svali na njega. Daleko od podataka o injekcionim kalupima...
Mo da bi pretrpeo nervni slom. Ili bi izlanuo informaciju nekome u svojoj okolini,
ili se povukao; pravio se, ak i pred samim sobom, da nije uo. Jednostavno odbio d
a mi poveruje. Podigao se na noge, poklonio, i izi ao uz izvinjenje iz sobe onog t
renutka kada ja ponem.
Indiskretno. On to ne bi mogao da gleda na taj nain. On ne treba da uje takve stva
ri.
Tako lako, mislio je gospodin Bejns. Izlaz je toliko blizu, toliko pristupaan, za
njega. Kada bi bio i za mene.
A ipak, u krajnjoj liniji, nije mogue ak ni gospodinu Tagomiju. Nismo mi razliiti.
On mo e da zatvori u i na vest onako kako ona dolazi od mene, kako dolazi u obliku r
ei. Ali kasnije. Kada to ne bude stvar rei. Ako to mogu sada da mu objasnim. Ili v
e sa kime god budem konano razgovarao...
Odlazei iz svoje hotelske sobe, gospodin Bejns sie liftom u hol. Napolju na trotoa
ru, zamoli portira da mu pozove pedikab, i uskoro se vozio Market stritom dok je
voza Kinez energino okretao pedala.
"Tamo", ree vozau kada razazna firmu koju je tra io. "Priteraj uz ivinjak."
Pedikab se zaustavi kraj hidranta za po ar. Gospodin Bejns plati vozau i otpusti ga
. Izgleda da ga niko nije pratio. Gospodin Bejns poe pe ice trotoarom. Trenutak kas
nije, zajedno sa nekoliko drugih kupaca, ue u veliku gradsku Robnu kuu Fuga.
Svuda su bili kupci. Tezga za tezgom. Prodavaice, veinom belkinje, sa po kojom Jap
ankom kao efom odeljenja. Galama je bila u asna.
Posle kraeg lutanja gospodin Bejns otkri gde se nalazi odeljenje mu ke konfekcije.
Zaustavi se kod stalka sa mu kim pantalonama i poe da ih razgleda. Ubrzo mu pride s
lu benik, jedan mlad belac, i pozdravi ga.
Gospodin Bejns ree: "Vratio sam se po par tamnosmeih vunenih pantalona koje sam jue
gledao." Susrev i se sa pogledom slu benika, ree: "Vi niste onaj ovek sa kojim sam ra
zgovarao. On je bio vi i. Rii brkovi. Prilino vitak. Na jakni je imao ime 'Lari'."
Slu benik ree: "On je trenutno iza ao na ruak. Ali e se vratiti."
"Otii u u kabinu da probam ove," ree gospodin Bejns skidajui par pantalona sa stalka
.
"Svakako, gospodine." Slu benik pokaza na praznu kabinu i ode da uslu i nekog drugog
.
Gospodin Bejns ue u kabinu i zatvori vrata. Sede na jednu od dve stolice i poe da e
ka.
Posle nekoliko minuta zau se kucanje. Vrata kabine se otvori e i ue jedan mali sredo
vean Japanac. "Vi niste iz dr ave, gospodine?" ree gospodinu Bejnsu. "I ja treba da
vam potvrdim kredit? Da vidim va e isprave." Zatvori vrata iza sebe.
Gospodin Bejns izvue novanik. Japanac sede sa novanikom i poe da razgleda njegov sad
r aj. Zastade kod fotografije devojke. "Vrlo lepa."
"Moja erka. Marta."
"I ja imam erku Martu," ree Japanac. "Sada je u ikagu, studira klavir."
"Moja erka", ree gospodin Bejns, "je pred udajom." Japanac zatim, vrati novanik i o

stade u stavu oekivanja.

Gospodin Bejns ree: "Ovde sam ve dve nedelje i gospodin Jatabe se nije pojavio. Ht
eo bih da znam da li e ipak doi. A ako ne, ta treba da radim."
"Vratite se sutra po podne", ree Japanac. Ustade, i gospodin Bejns se takoe di e. "D
o vienja."
"Do videnja", ree gospodin Bejns. Izae iz kabine, obesi pantalone natrag na stalak
, i izae iz robne kue Fuga.
Nije ba dugo trajalo, razmi ljao je hodajui sa drugim pe acima prometnim trotoarom u c
entru grada. Da li stvarno mo e da dobije informaciju do tada? Da stupi u vezu sa
Berlinom, prenese moja pitanja, ifruje i de ifruje sve da uini svaki potreban korak?
Izgleda da mo e.
Sad bih voleo da sam se ranije javio agentu. U tedeo bih sebi mnogo brige i oajanja
. A oigledno da nije re ni o kakvom krupnom riziku; izgledalo je da je sve glatko
krenulo. Trajalo je u stvari samo pet- est minuta.
Gospodin Bejns je lutao dalje, zagledajui u izloge radnji. Sada se mnogo bolje os
eao. Ubrzo zatee sebe kako posmatra izlo ene fotografije prvarnica - kabarea, prljave
popljuvane muvama potpuno bele gole ene ije su grudi visile kao polunaduvane lopt
e za odbojku. Taj prizor ga je zabavljao i on se tu zadr a dok su ljudi urno prolaz
ili kraj njega idui za svojim poslovima Market stritom.
Najzad je ne to uinio, najzad. Kakvo olak anje!
Julijana je itala, udobno oslonjena o vrata kola. Kraj nje, sa laktom isturenim k
roz prozor, vozio je D o sa jednom rukom ovla polo enom na volan i cigaretom zaleplje
nom o donju usnu; bio je dobar voza, i ve su pre li dobar deo puta od Kenon sitija.
Radio u kolima je svirao otu nu kafansku narodnu muziku, orkestar harmonika je izv
odio jednu od bezbrojnih polki ili oti a; nikada nije mogla da ih razlikuje.
"Ki", ree D o kada muzika prestade. "Slu aj, ja znam mnogo o muzici; kazau ti ko je bio
veliki dirigent. Verovatno ga se ne sea . Arturo Toskanini."
"Ne", ree ona itajui i dalje.
"Bio je Italijan. Ali nacisti mu nisu dozvolili da diriguje posle rata, zbog nje
govih politikih stavova. Sada je mrtav. Umro je on, ve. Ne volim onog fon Karajana
, stalnog dirigenta Njujor ke filharmonije. Morali smo da idemo na njegove koncert
e, na a soba. Mo e misliti ta ja volim - po to sam makarond ija." Baci pogled na nju. "Do
ada ti se ta knjiga?"
"Potpuno te obuzme."
"Ja volim Verdija i Puinija. Mi u Njujorku imamo samo te kog nemakog bombastikog Vagn
era i Orfa, i svake nedelje moramo da idemo na poneki od onih trogatelnih dramat
inih spektakala nacistike partije S.A.D. u Medison Skver Gardenu, sa zastavama i d
obo ima i trubama i pucketanjem plamena. Istorija gotskih plemena ili neke druge v
aspitne trice, i to se peva umesto da se govori, da bi se zvalo umetnost. Jesi l
i nekad bila u Njujorku pre rata?"
"Da", ree ona nastojei da ita.
"Zar nisu tada imali stra no pozori te? Tako sam uo. Sada je to isto kao i filmska in
dustrija; to je sve jedan kartel u Berlinu. Za trinaest godina koliko sam proveo
u Njujorku nije se pojavio nijedan dobar novi mjuzikal ili komad, samo one..."
"Pusti me da itam", ree Julijana.
"A isto je i sa knjigama", ree D o, neuznemiren. "Sve je to kartel koji operi e izvan
Minhena. U Njujorku samo tampaju; samo velike tamparske ma ine - ali pre rata, Njuj
ork je bio centar svetske izdavake industrije, bar tako ka u."
Staviv i prste u u i, ona se usredsredi na stranicu koja joj je bila otvorena na kri
lu, iskljuiv i njegov glas. Stigla je u Skakavcu do dela koji opisuje bajnu televiz
iju i to ju je oaralo; naroito onaj deo o jeftinim malim aparatima za zaostale u A
frici i Aziji.
...samo su jenkijevsko umee i sistem masovne proizvodnje - Detroit, ikago, Klivlen
d, magijska imena mogli da izvedu trik, da upute tu neprekidnu i gotovo nerazumn
o plemenitu poplavu jeftinih televizijskih aparata od jednog dolara (kineskog do
lara, trgovinskog dolara) u svako selo i mrtvaju Orijenta. I kada je aparat sklo
pio neki mr avi, grozniavi juno a u selu, izgladneo za ansom, za tim to su mu pru ili pl
meniti Amerikanci, taj zveckavi mali instrument sa ugraenom energetskom jedinicom
ne veom od klikera poinjao je da prima. I ta je primao? uei ispred ekrana, mladii i
ela - a esto i stariji - videli su rei. Uputstva. Najpre itanje. Zatim ostalo. Kako

da iskopaju dublji bunar. Da zaoru dublju brazdu. Kako da preiste vodu, izlee svo
je bolesnike. Iznad glava, obrtao se ameriki ve taki mesec, iljui signal, pronosei ga
vuda... svim eljnim masama Istoka koje su oekivale.
"Jel' ita sve skroz?" zapita D o. "Ili preskae ?"
Ona ree: "Ovo je divno; pi e kako aljemo hranu i obrazovanje svim Azijatima, milioni
ma njih."
"Socijalni rad u svetskim razmerama", ree D o.
"Da. Nju Dil pod Tagvelom; podi u nivo masa - slu aj." Uze da naglas ita D ou:
... ta je bila Kina? Patnja, jedan siroma an izme an ivot okrenut Zapadu, njegov veliki
demokratski predsednik ang Kai ek, koji je vodio kineski narod kroz godine rata,
i sada ga vodi u godine mira, u dekadu obnove. Ali za Kinu to nije bila obnova,
ponovna izgradnja, jer je ta gotovo nadprirodno prostrana ravna zemlja koja nika
da nije ni bila izgraena, jo le ala uspavana drevnim snom. Buenje; da, bie, d in, najza
je moralo da poprimi deo pune svesti, da se probudi u moderni svet sa njegovim
mlaznim avionima i atomskom energijom, autoputevima i fabrikama, i lekovima. A o
dakle e doi tresak groma koji e razbuditi diva? ang je to znao, jo dok je trajala bor
ba za pobedu nad Japanom. Doi e iz Sjedinjenih Dr ava. I, do 1950. godine, ameriki te
hniari i in enjeri, nastavnici, doktori, agronomi, povrvee kao kakva nova forma ivota
u svaku provinciju, u svaki...
D o je prekide: "Zna ti ta je on uinio, zar ne? Uzeo je ono najbolje kod nacizma, soc
ijalistiki deo, Organizaciju Tot i ekonomski napredak koji smo postigli preko pera
, i kome on sada odaje hvalu? Nju Dilu. A izostavio je onaj lo i deo, deo S.S.-a,
rasnog istrebljenja i segregacije. To je jedna utopija! Ti zami lja da su Saveznici
pobedili da bi Nju Dil bio u stanju da o ivi privredu i dovede do sveg tog socija
listikog blagostanja kao to on ka e? Ma, avola; on govori o jednom obliku dr avnog sind
ikalizma, o kolektivnoj dr avi, kao to smo mi napravili pod Dueom. On pria: imali bis
te sve ono dobro a ni ta od..."
"Pusti me da itam", ree ona besno.
On sle e ramenima. Ali prestade da brblja. Ona nastavi sa itanjem, ali za sebe.
"...I ta Tr i ta, bezbrojni milioni Kine, pokrenula su fabrike u Detroitu i ikagu na
rad punom parom; ta ogromna usta nikako se nisu mogla napuniti, tim ljudima nije
se ni za stotinu godina moglo dati dovoljno kamiona ili cigala, ili elinih ingota
, ili odee, ili pisaih ma ina, ili konzerviranog gra ka, ili asovnika, ili radio-aparat
a ili kapljica za nos. Ameriki radnik je, do 1960. godine, imao najvi i ivotni stand
ard na svetu, i to sve zahvaljujui onome to su fino nazivali klauzulom 'najpovla enij
e nacije' u svakoj trgovinskoj transakciji sa Istokom. SAD vi e nisu dr ale Japan po
d okupacijom, a nikada nisu ni okupirale Kinu; a ipak se nije mogla osporavati in
jenica: Kanton i Tokio, i angaj nisu kupovali od Britanaca; kupovali su ameriku ro
bu. A sa svakom prodajom, radni ovek u Baltimoru ili Los Anelosu ili Atlanti do ivlj
avao je dalji mali napredak.
Planerima, dalekovidim ljudima u Beloj kui, inilo se da su gotovo postigli svoj ci
lj. Istra ivaki raketni brodovi e uskoro oprezno krenuti u vasionu iz jednog sveta k
oji je najzad do iveo kraj svojih vekovnih muka: gladi, kuge, rata, neznanja. U Br
itanskoj imperiji, iste mere u pravcu dru tvenog i ekonomskog napretka donele su s
lino olak anje masama u Indiji, Burmi, Africi, na Srednjem istoku. Fabrike Rura, Ma
nestera, Sara, nafta iz Bakua, sve je to teklo i uzajamno delovalo u jednom kompl
ikovanom ali efikasnom skladu; stanovni tvo Evrope se ba karilo u neemu to je izgledal
o...
Ja mislim da oni treba da vladaju", ree Julijana zastav i u itanju. "Oni su uvek bil
i najbolji. Britanci."
D o ne ree ni ta na to, iako je ona ekala. Najzad nastavi da ita.
...Ostvarenje Napoleonove vizije: racionalna homogenost raznovrsnih etnikih grupa
koje su se svaale i balkanizovale Evropu jo od pada Rima. Kao i vizija Karla Veli
kog ujedinjeno hri anstvo, potpuno u miru ne samo sa samim sobom, ve i sa ostalim sv
etom. A ipak - jo je ostalo jedno dosadno bolno mesto.
Singapur.
U Malajskim dr avama bilo je brojno kinesko stanovni tvo, veina preduzimljive poslovn
e klase, i ti krti, marljivi bur uji su u amerikoj upravi nad Kinom videli jedan pra
viniji postupak sa onim to se nazivalo 'domai'. Pod britanskom vladavinom, tamnije
rase su bile iskljuene iz klubova, hotela, boljih restorana; one su se na le, kao u

stara vremena, vezane za odreene delove voza i autobusa i to je mo da gore od svega

- ograniene u izboru mesta stanovanja u svakom gradu. Ovi 'domai' primeivali su i
konstatovali u svojim razgovorima za stolom i novinama, da je u SAD problem oboj
enih bio re en do 1950. godine. Belci i Crnci iveli su, radili i jeli rame uz rame,
ak i na Dalekom jugu; drugi svetski rat je okonao diskriminaciju...
"Je li ne to nije u redu?" zapita Julijana D oa.
On je gunao, pogleda prikovanog za put.
"Ka i mi ta se dogaa", ree ona. "Znam da neu stii da je zavr im; biemo u Denveru dost
o, da li Amerika i Britanija stupaju u rat, i jedna izlazi kao vladar sveta?" D o
uskoro ree: "Na neki nain to nije lo a knjiga. On je razradio sve pojedinosti; SAD i
maju Pacifik, ne to slino na oj sferi zajednikog prosperiteta Istone Azije. Podele Rusi
ju. To uspeva oko deset godina. Onda doe do nevolje - prirodno."
"Za to prirodno?"
"Zbog ljudske prirode", dodade D o, "prirode dr ava. Zbog sumnje, straha, gramzivost
i. eril misli da S.A.D. podrivaju britansku vladavinu u Ju noj Aziji obraajui se velik
om kineskom stanovni tvu, koje je prirodno proameriki raspolo eno zahvaljujui ang Kai e
u. Britanci poinju da osnivaju" - kratko se isceri na nju - "ono to nazivaju pritv
orskim rezervatima. Drugim reima, koncentracione logore. Za hiljade, mo da nelojaln
ih Kineza. Optu uju ih za sabota u i propagandu. eril je tako..."
"Ti misli da je on jo na vlasti? Zar on nema negde oko devedeset godina?"
D o ree: "u tome je prednost britanskog sistema nad amerikim. Svakih osam godina S.A
.D. daju nogu svojim liderima bez obzira na to koliko su sposobni, a eril ostaje i
dalje. S.A.D. nema rukovodstvo kao to je on, posle Tagvela. Samo beznaajne osobe.
I to vi e stari, to postaje sve vei autokrata i sve krui - mislim eril. Sve do 1960.
n je kao neki stari vojskovoa iz Centralne Azije: niko ne mo e preko njega. Na vlas
ti je ve dvadeset godina."
"Blagi bo e", ree ona listajui poslednji deo knjige, tra ei potvrdu onoga to je D o gov
o.
"Sa time se sla em," ree D o. "eril je bio jedini dobar lider koga su Britanci imali za
vreme rata; bolje bi im bilo da su ga zadr ali. Ka em ti; dr ava je onakva kakav joj
je voa. Princip firera - princip rukovodstva, kao to ka u nacisti. Oni su u pravu. ak
i taj Abendsen mora s time da se suoi. Sigurno, S.A.D. se iri ekonomski po to dobij
e rat protiv Japana, zato to imaju to ogromno tr i te u Aziji koje su oteli od Japova
. Ali to nije dovoljno; to nema spiritualnosti. Ne da ga Britanci imaju. I jedna
i druga su plutokratije, kojima vladaju bogati. Da su oni pobedili, mislili bi
jedino o tome kako da steknu jo vi e para, ta vi a klasa. Abendsen, on nije u pravu;
ne bi bilo nikakve socijalne reforme, nikakvih planova javnih radova za op te dobr
o; anglosaksonski plutokrati to ne bi dozvolili."
Julijana pomisli, ovaj govori kao zaneseni fa ista.
D o je oigledno po njenom izrazu primetio ta ona misli; okrenu se ka njoj, usporavaj
ui kola, dr ei jedno oko na njoj, a drugo na kolima ispred sebe. "Slu aj, ja nisam int
elektualac - fa izmu to nije potrebno. Delo se tra i. Teorija se izvodi iz akcije. O
no to na a kolektivna dr ava zahteva od nas jeste shvatanje dru tvenih snaga - istorije
. Razume ? Ka em ti; znam ja, Julijana." Ton mu je bio ozbiljan, gotovo preklinjui. "
Te stare trule imperije kojima je upravljao novac, Britanija i Francuska i S.A.D
., mada je ova poslednja u stvari neka vrsta izroda, ne ba imperija, ali svejedno
orijentisana na novac. Nisu imale du e, i zato nisu imale ni budunosti. Nije bilo
razvoja. Nacisti gomila ulinih, kolja a; sla em se. Sla e se? Je li tako?"
Morala je da se osmehne; savladali su ga italijanski maniri u njegovom poku aju da
istovremeno vozi i dr i govor: "Abendsen govori kao da je veliko pitanje u tome d
a li konano pobeuju S.A.D. ili Britanija. Blebetanje! Nema nikakve vrednosti, nika
kve istorije u tome. upnuo malo odavde, malo odande. Jesi li itala nekad ta je Due p
isao? Imao nadahnue. Divan ovek. Divno pisao. Obja njava ono to je stvarno u osnovi s
vakog dogaaja. Pravo pitanje u ratu je bilo: staro protiv novog. Novac - zato su
nacisti jevrejsko pitanje gre kom uvukli u to - protiv komunalnog duha mase, proti
v onoga to Nacisti nazivaju Gemeinschaft - zajedni tvo. Kao Sovjeti. Komuna. Je li
tako? Samo, komunisti su u Sveslovensko carstvo Petra Velikog uvukli ambicije za
jedno s tim, i od socijalne reforme napravili sredstvo imperijalnih ambicija."
Julijana pomisli, kao to je uinio Musolini. Tano tako. "Nacistiko kolja tvo tragedija,
" mumlao je dalje D o pretiui jedan spor kamion. "Ali promena je uvek gadna za onog

koji gubi. Ni ta novo. Pogledaj ranije revolucije kao to je francuska. Ili Kromvelo
va protiv Iraca. U germanskom temperamentu ima mnogo filozofije; i mnogo teatra.
Svi ti skupovi. Pravi fa ista nikada ne pria, on samo radi kao ja. Je li tako?"
Ona ree, smejui se: "Bo e, pa ti govori milju na minut."
On uzbueno uze da vie: "Obja njavam fa istiku teoriju akcije!"
Nije mogla da odgovori; bilo je i suvi e sme no.
Ali ovek pored nje nije mislio da je sme no; buljio je u nju namr teno, sa pocrveneli
m licem. Vene na elu su mu nabrekle i on opet poe da drhti. Ponovo je grevito prela
zio prstima po temenu, napred-nazad, ne govorei, samo buljei u nju.
"Nemoj da se ljuti na mene," ree ona.
Za trenutak pomisli da e je udariti; on povue ruku unazad... ali onda zagrokta, is
pru i ruku i otvori radio. Vozili su se dalje. Orkestarska muzika sa radija, smetn
je.
Opet poku a da se usredsredi na knjigu.
"U pravu si", ree D o posle du eg vremena.
"U emu?"
"Malecka imperija. Imali klovna za vou. Nije udo to ni ta nismo izvukli iz rata."
Ona ga potap a po ruci.
"Julijana, sve je to mrak", ree D o. "Ni ta nije istina niti izvesno. Je li tako?"
"Mo da je tako", ree ona odsutno, i dalje poku avajui da ita.
"Britanija pobeuje", ree D o pokazujui knjigu. "U tedeu ti trud. S.A.D se smanjuju, Bri
anija nastavlja da podbada i me a se i iri se, zadr ava inicijativu. Zato ostavi knji
gu."
"Nadam se da emo se zabavljati u Denveru", ree ona, zatvarajui knjigu. Tebi je potr
ebno da se opusti . elim da to uini . Ako se ne opusti , mislila je, razletee se u mili
komada. Kao kad pukne feder. A ta e onda biti sa mnom? Kako da se vratim? I - da l
i da te jednostavno ostavim?
elim da se provedem kako si mi obeao, mislila je. Ne elim da budem prevarena; i suv
i e sam bila obmanjivana u ivotu do sada, previ e ljudi me je prevarilo.
"Zabavljaemo se", ree D o. "Slu aj." Prouavao ju je sa udnim, zatvorenim u sebe izrazom
"Toliko si zavolela tog Skakavca; pitam se - ta misli da li ovek koji napi e bestsel
er, pisac kao to je taj Abendsen... da li mu svet pi e pisma? Kladim se da mu puno
ljudi hvali knjigu u pismima, da ga mo da ak i poseuju."
Ona odjednom shvati. "D o - pa to je samo jo stotinu milja!"
Oi mu zasja e; nasme i joj se, opet srean, bez crvenila i brige na licu.
"Mogli bismo!" ree ona. "Ti tako dobro vozi , mogli bismo da produ imo do tamo kao ni t
a, zar ne?"
Lagano, D o ree: "Pa, sumnjam da jedan slavan ovek pu ta posetioce da svraaju. Verovatn
o ih ima tako mnogo."
"Za to da ne poku amo? D o..." Ona ga zgrabi za rame, uzbueno ga stisnu. "Sve to bi moga
o da uini je da nas otera. Molim te."
Duboko premi ljajui, D o ree: "Kada se nakupujemo i nabavimo novu odeu, nalickamo se...
to je va no, napraviti dobar utisak. I mo da ak da iznajmimo nova kola tamo u ejenu.
To sigurno mo e da uini ."
"Da," ree ona. "A ti treba da se pod i a . I pusti me da ti ja izaberem odelo; molim te
, D o. Ja sam Frenku uzimala odela; mu karac nikad ne ume da kupi sebi odelo."
"Ti ima dobar ukus u oblaenju", ree D o, opet se usredsrediv i na drum ispred sebe, sa
natmurenim pogledom. "A i inae. Bolje ako ga ti pozove . Stupi u kontakt s njim."
"Urediu kosu," ree ona.
"Dobro."
"Ja se uop te ne bojim da odem i zazvonim", ree Julijana. "Hou da ka em, ivi se samo je
danput. Za to da se pla imo? On je samo ovek kao i svi mi ostali. U stvari, verovatno
bi mu bilo drago da uje da je neko vozio toliko dugo samo zato da mu ka e koliko m
u se dopada njegova knjiga. Mo emo da dobijemo autogram na knjizi, na unutra njoj st
rani gde se oni potpisuju. Zar ne? Bolje da kupimo novu knjigu; ova je sva zaprl
jana. Ne bi dobro izgledala."
" to god hoe ", ree D o. "Dau ti da odlui o svim pojedinostima; znam da ti to mo e . L
ka uvek svakog pridobije; kad bude video kakva si pu ka ima irom da otvori vrata. A
li slu aj; bez vrdanja."
"Na ta misli ?"

"Kazae da smo venani. Ne elim da se spana s njim - zna . To bi bilo stra no. Uni tilo
svima; koja nagrada za pu tanje posetilaca u kuu, koja ironija. Zato se pazi, Juli
jana."
"Mo e se raspravljati s njim", ree Julijana. "O onom delu kada Italija gubi rat time
to ih izdaje; reci mu ono to si meni rekao."
D o klimnu glavom. "Tako je. Mo emo razgovarati o celoj stvari."
Vozili su brzo dalje.
U sedam sati sledeeg jutra, u P.A.D., gospodin Nobusake Tagomi se di e iz kreveta,
poe prema kupatilu, onda se predomisli i ode pravo proroanskim knjigama.
Sedei prekr tenih nogu na podu svoje dnevne sobe, poe da barata sa etrdeset devet str
ukova hajduice. Proganjao ga je oseaj da su njegova pitanja jako hitna, i grozniavo
je radio sve dok najzad nije imao est redova pred sobom.
ok! Heksagram, Pedeset jedan!
Bog se pojavljuje u znaku Probuenja. Grom i munja. Zvuci - bez svoje volje di e ruk
e da pokrije u i. Ha-ha! Ho-ho! Veliki prasak od koga se tr e i za mirka. Gu ter juri a
tigar urlie, a sam bog izlazi!
ta to znai? zagledao je po dnevnoj sobi. Dolazak - ega? Poskoi na noge i stade dahui,
oekujui.
Ni ta. Udaranje srca. Respiracija i svi somatski procesi, ukljuujui sve autonomne di
encefalino kontrolisane reakcije na krizu: adrenalin, pojaano lupanje srca, ubrzan
puls, obilno luenje lezda, paralisano grlo, iskolaene oi, utroba razvezana, i dr. U
stomaku muka, seksualni instinkt potisnut.
A ipak, ni ta da se vidi; ni ta da telo uini. Trati? Sve pripremajui se za panini beg.
li kuda i za to? Pitao se gospodin Tagomi. Nema re enja: stoga nemogue. Dilema civili
zovanog oveka; telo mobilisano, ali opasnost neodreena.
Ode u kupatilo i poe da nanosi penu za brijanje na lice. Telefon zazvoni.
" ok", ree on glasno, spu tajui brija. "Budi spreman." Izae brzo iz kupatila i vrati se
u dnevnu sobu. "Spreman sam," ree, i podi e slu alicu. "Ovde Tagomi." Glas mu je ciao,
i on proisti grlo.
utanje. Zatim slab, suv, u ketav glas, gotovo slian udaljenom u tanju sasu enog li a,
spodine. Ovde indiro Jatabe. Stigao sam u San Francisko."
"Vi a trgovinska misija vas pozdravlja" ree gospodin Tagomi. "Tako mi je drago. Vi
ste dobro, i odmorni?"
"Da, gospodine Tagomi. Kada mogu da se sastanem sa vama?"
"Vrlo brzo. Za pola sata." Gospodin Tagomi se zagleda u sat u spavaoj sobi, poku av
ajui da vidi koliko je asova. "Jedna trea strana: gospodin Bejns. Moram da stupim u
kontakt s njim. Mogue je odlaganje, ali..."
"Da ka emo za dva sata, gospodine?" ree gospodin Jatabe.
"Da", ree gospodin Tagomi pokloniv i se.
"U va oj kancelariji u zgradi Nipon Tajmsa."
Gospodin Tagomi se jo jednom pokloni. kljoc. Gospodin Jatabe je okaio slu alicu.
Bie zadovoljan gospodin Bejns, mislio je gospodin Tagomi. Ima da se raduje kao mak
a kad joj se baci pare lososa, recimo lep debeo rep. Prodrma vilju ku telefona, zat
im urno okrete broj hotela Abhirati.
"Muenje zakljueno", ree, kada se zau pospan glas gospodina Bejnsa.
Glas smesta prestade da bude pospan. "Stigao je?"
"U mojoj kancelariji", ree gospodin Tagomi. "U deset i dvadeset. Do vienja." Obesi
slu alicu i otra nazad u kupatilo da zavr i brijanje. Nema vremena za doruak; neka go
spodin Remzi posvr ava stvari po to se zavr i dolazak u kancelariju. Sva trojica mo da m
o emo da u ivamo istovremeno - dok se brijao planirao je u glavi jedan lep doruak za
sve njih.
U pid ami, gospodin Bejns je stajao kraj telefona, trljao elo i razmi ljao. teta to sam
popustio i stupio u vezu sa onim agentom, mislio je. Da sam ekao samo jo jedan da
n...
Ali verovatno nije uinjeno nikakvo zlo. Ipak je danas trebalo da se vrati u robnu
kuu. A ako se ne pojavim? Predpostavimo da se ne pojavim? To mo e da pokrene lananu
reakciju; pomislie da sam ubijen ili tako ne to. Poku ae da mi uu u trag.
Nije va no. Zato to je on ovde. Najzad. ekanje je zavr eno.
Gospodin Bejns po uri u kupatilo i pripremi se za brijanje.
Ne sumnjam da e ga gospodin Tagomi prepoznati im ga vidi, zakljui on. Sad mo emo da o

stavimo masku 'Gospodin Jatabe'. U stvari, mo emo da skinemo sve maske, sva pretva
ranja.
im se obrijao, gospodin Bejns skoknu pod tu . Dok je voda urlala oko njega pevao je
punim pluima:
"Wer reitet so spat,
Durch Nahct und Wind?
Es ist der Vater
Mit seinem Kind."
"Ko jezdi tako pozno/kroz no i vetar taj?/To otac s edom svojim/kroz pusti ja e kraj
." (Gete: 'Erlkonig', 'Bauk', u prepevu A. antia); prim. prev.
Verovatno je sada i suvi e kasno da Slu ba bezbednosti i ta uini, mislio je. ak i ako sa
znaju. Zato mo da mogu da prestanem da brinem; bar onu trivijalnu brigu. Konanu, pr
ivatnu brigu o svojoj sopstvenoj ko i.
Ali to se tie ostaloga - mo emo upravo da ponemo.
11.
Za konzula Rajha u San Francisku, frajhera Huga Rajsa, prvi posao upravo ovog da
na bio je neoekivan i alostan. Kada je stigao u svoju kancelariju nae jednog poseti
oca kako ve eka, krupnog sredovenog oveka sa te kim vilicama, ro ave ko e i smrknutog n
obravajueg pogleda od koga su mu se spajale crne, zamr ene obrve. ovek se di e i pozdr
avi partijski, promrmljav i istovremeno 'hajl'.
Rajs ree: "Hajl." Jeknu u sebi, ali zadr a poslovan zvanini osmeh. "Her Krojc fon Me
re. Iznenaen sam. Zar neete ui?"
Otkljua svoju unutra nju kancelariju, pitajui se gde mu je vicekonzul, i ko je pusti
o efa Slu be bezbednosti da ue. U svakom sluaju, ovek je bio tu. Ni ta se nije moglo u
ti.
Idui za njim, sa rukama u d epovima svog tamnog vunenog kaputa, Krojc fon Mere ree:
"Slu ajte, frajhere. Otkrili smo ovog abverovca. Tog Rudolfa Vegenera. Pojavio se
u jednom starom punktu Abvera koji dr imo pod prismotrom." Krojc fon Mere se zacer
eka, pokazujui ogromne zlatne zube. "I pratili smo ga nazad do hotela."
"Fino", ree Rajs, primetiv i da mu je po ta na stolu. Znai, Pferdehuf je bio tu negde.
Bez sumnje je ostavio kancelariju zakljuanu da ef SB ne bi nju kao za svoj gro .
"Ovo je va no", ree Krojc fon Mere. "Obavestio sam Kaltenbrunera. Najbitnije. Verov
atno e vam se sada javiti Berlin svakog trenutka. Osim ako oni Unratfressers Govn
o deri; prim. prev. tamo u zemlji sve ne zabrljaju." Sede na konzulov sto, izvadi
smotuljak ispresavijanog papira iz d epa od kaputa, te ga bri ljivo razmota dok su m
u se usne micale. "La no ime je Bejns. Predstavlja se kao vedski industrijalac ili
trgovaki putnik ili ne to u vezi sa proizvodnjom. Primio telefonski poziv jutros u
osam i deset od japanskog funkcionera u vezi sa sastankom u Japovoj kancelariji
u deset i dvadeset. Sada nastojimo da otkrijemo odakle je bio poziv. Verovatno e
mu ui u trag za jo jedno pola sata. Javie mi ovde."
"Shvatam", ree Rajs.
"Sada mo emo da pokupimo tog tipa", nastavi Krojc fon Mere. "Ako ga uhvatimo, nara
vno da emo ga vratiti u Rajh sledeim Lufthanzinim avionom. Meutim, Japovi ili Sakra
mento e mo da protestovati i poku ati da blokiraju stvar. Protestovae kod vas, ukoliko
budu protestovali. U stvari, mogu izvr iti ogroman pritisak. A doterae na aerodrom
kamion onih Tokokinih grubijana."
"Ne mo ete ih spreiti da saznaju?"
"I suvi e je kasno. On se ve uputio na taj sastanak. Mo da emo morati da ga pokupimo b
a tamo, na licu mesta. Utrimo, zgrabimo ga, istrimo."
"To mi se ne dopada", ree Rajs. " ta ako se sastaje sa nekim stra no visokim japovski
m funkcionerima? Mo da je lini Carev predstavnik upravo sada u San Francisku. uo sam
da se ne to govorka pre neki dan..."
Krojc fon Mere ga prekide. "To ne mari. On je nemaki dr avljanin. Potpada pod zakon
Rajha."
A mi znamo ta je zakon Rajha, mislio je Rajs.
"Ja imam spremno odeljenje komandosa," nastavi Krojc fon Mere. "Petoricu dobrih
ljudi." Zacereka se. "Izgledaju kao violinisti. Lepa asketska lica. Du evna. Ne to k
ao studenti teologije. Oni e ui. Japovi e misliti da su gudaki kvartet..."
"Kvintet", ree Rajs.
"Da. Doi e do samih vrata - obueni su ba kako treba."

Odmeravao je konzula. "Dosta slino vama."

Hvala, pomisli Rajs.
"Na oigled svima. U sred bela dana. Priu tom Vegeneru. Okupe se oko njega. Kao da
konferi u. Va na poruka." Brundao je dalje Krojc fon Mere, dok konzul poe da otvara s
voju po tu. "Bez nasilja. Samo: her Vegener. Poite sa nama, molim. Shvatate." A izm
eu kimenih pr ljenova iglica. Upumpati. Gornje ganglije paralisane.
Rajs je klimao glavom.
"Slu ate li?"
"Ganz bestimmt." Savim sigurno; prim. prev.
"Zatim napolje. Do kola. Natrag u moju kancelariju. Japovi dignu veliku galamu.
Ali utivi do kraja." Krojc fon Mere se svali sa stola da pantomimom izvede kako s
e Japanci klanjaju. "Jako prostaki to ste nas prevarili, her Kroje fon Mere. Meutim
, do vienja, her Vegener..."
"Bejns", ree Rajs. "Zar ne koristi svoje la no ime?"
"Bejns. Ba nam je ao to idete. Idueg puta emo mo da mnogo vi e razgovarati." Telefon n
ajsovom stolu zazvoni, i Krojc fon Mere prestade sa ludiranjem. "Mo da je za mene.
" Poe da uzme slu alicu, ali Rajs pride telefonu i uze je sam.
"Rajs ovde."
Jedan nepoznat glas ree: "Konzule, ovde Ausland Fernsprechamt Telefonska stanica
za inostranstvo; prim. prev. u Novoj kotskoj. Imate transatlantski telefonski poz
iv iz Berlina, hitan."
"U redu", ree Rajs.
"Samo trenutak, konzule." Slabe smetnje, pucketanje. Zatim drugi glas, telefonis
tkinja. "Kanzlei." Kancelarija; prim. prev.
"Da, ovde Ausland Fernsprechamt u Novoj kotskoj. Poziv za Rajhsa Konzula H. Rajsa
San Francisko; imam konzula na liniji."
"Saekajte." Duga pauza, za to vreme Rajs nastavi, jednom rukom, da prebira po po ti
. Krojc fon Mere je nemarno posmatrao. "Her konzul, izvinjavam se to vam oduzimam
vreme." Mu ki glas. U Rajsovim venama krv stade istog trenutka. Bariton, kultivis
an, uglaen glas poznat Rajsu. "Ovde doktor Gebels."
"Da, kancelaru." Preko puta Rajsa, Krojc fon Mere se polako nasme i. Opu tena vilica
prestade da visi.
"General Hajdrih me je ba sad zamolio da vas pozovem. Ima jedan agent Abvera tamo
u San Francisku. Zove se Rudolf Vegener. Treba u potpunosti da saraujete sa poli
cijom u pogledu njega. Nema vremena da vam se daju detalji. Jednostavno im stavi
te svoju kancelariju na raspolaganje. Ich danke Ihnen sehr dabei." Uz to Vam veo
ma zahvaljujem; prim. prev.
"Razumem, her kancelare", ree Rajs.
"Do videnja, konzule." Rajhskancelar spusti slu alicu.
Krojc fon Mere je napregnuto posmatrao dok je Rajs spu tao slu alicu. "Jesam li bio
u pravu?"
Rajs sle e ramenima. "Nema spora."
"Ispi ite ovla enje za nas da tog Vegenera prinudno vratimo u Nemaku."
Uzev i pero, Rajs ispisa ovla enje, potpisa, dodade ga efu SB.
"Hvala", ree Krojc fon Mere. "Sada, kada vas japovske vlasti pozovu i po ale se..."
"Ako pozovu."
Krojc fon Mere ga pogleda. "Pozvae. Bie ovde petnaest minuta po to mi pokupimo tog V
egenera." Vi e nije imao svoj aljivi, klovnovski manir.
"Bez gudakog kvinteta", ree Rajs.
Krojc fon Mere ne odgovori. "Imaemo ga negde do podne, zato budite spremni. Mo ete
rei Japovima da je homoseksualac ili falsifikator, ili ne to slino. Da ga u zemlji t
ra e zbog nekog krupnog zloina. Znate da oni ne priznaju devedeset pet od sto nacio
nal-socijalistikog zakona."
"Znam to", ree Rajs. "Znam ta da radim." Oseao se razdra en i prevaren. Pre ao me, ree
am sebi. Kao i obino. Stupio u kontakt sa Kancelarijom. Kopilad.
Ruke su mu drhtale. Poziv od doktora Gebelsa; je li to od toga? Strahopo tovanje p
red monikom? Ili je to mr nja, oseanje da si opkoljen... do avola i ta policija, pomi
sli. Sve su jai. Ve su uhvatili i Gebelsa da radi za njih; oni upravljaju Rajhom.
Ali ta ja mogu da uinim? ta iko mo e da uini?
Mislio je rezignirano, bolje sarauj. Nije vreme stati ovom oveku sa pogre ne strane;

verovatno mo e da dobije to god hoe u zemlji, a to bi moglo ukljuiti i otpu tanje svak
oga ko mu je neprijatelj.
"Vidim", glasno ree, "da niste preuveliali znaaj ove stvari, her Policajfirer. Oigle
dno da bezbednost same Nemake zavisi od va eg brzog otkrivanja ovog pijuna ili izdaj
nika ili ve ta je." U sebi se zgri od rei koje je izabrao.
Meutim, Krojc fon Mere je izgledao zadovoljan. "Hvala, konzule."
"Mo da ste nas sve spasli."
Krojc fon Mere mrano ree: "Pa, jo ga nismo uhvatili. Saekajmo to. eleo bih da me najz
ad pozovu."
"Ja u se postarati za Japance", ree Rajs. "Imam prilino iskustvo, kao to znate. Njih
ove albe..."
"Ne trabunjajte", prekide ga Krojc fon Mere. "Moram da mislim." Oigledno ga je po
ziv iz Kancelarije uznemirio; sada se i on oseao pod pritiskom.
Taj tip se eventualno izvue, i to e te ko tati mesta, mislio je konzul Hugo Rajs. Mo
g mesta, tvog mesta - obojica bismo mogli da se naemo na ulici u svakom trenutku.
Ti nisi ni ta sigurniji od mene.
U stvari, mo da bi vredelo videti kako bi malo o ljarenja tu i tamo moglo da te zagl
ibi u tvojim aktivnostima, her policajfireru. Ne to negativno to se nikada ne bi mo
glo utvrditi. Na primer, kada Japanci uu ovamo da se ale, mogao bih da izvedem tak
o da nagovestim kojim Lufthanzinim avionom tip treba da bude odvuen... ili bez to
ga, da ih podbodem da se jo malo vi e razbesne, recimo, samo lakim prezrivim osmeho
m - kojim ka em da oni zabavljaju Rajh, da on ne uzima ozbiljno male ute ljude. Lak
o ih je acnuti. I ako se dovoljno naljute, mogli bi to da prenesu Gebelsu.
Ima svakakvih mogunosti. SB zaista ne mo e da izvue tog tipa iz P.A.D. bez moje akti
vne saradnje. Samo ako mogu da pogodim tano u ivac...
Mrzim ljude koji uspevaju preko mene, ree sam sebi frajher Rajs. To ne trpim u bo j
u mater. Toliko se iznerviram zbog toga da ne mogu da spavam, a kada ne mogu da
spavam ne mogu da radim svoj posao. Zato dugujem ja Nemakoj da ispravim taj probl
em. Mnogo bih se udobnije oseao nou, a i danju, ako je do toga, kad bi ovaj sitni
bavarski razbojnik bio u zemlji i pisao izve taje u nekoj bednoj sreskoj policijsk
oj stanici.
Muka je u tome to nema vremena. Dok ja poku avam da odluim kako da...
Telefon zazvoni.
Ovog puta Krojc fon Mere posegnu za slu alicom, i konzul Rajs mu ne stade na put.
"Halo", ree Krojc fon Mere u slu alicu. Trenutak ti ine dok je slu ao.
Ve? pomisli Rajs.
Ali je ef SB pru ao slu alicu. "Za vas."
Potajno odahnuv i od olak anja, Rajs uze slu alicu. "Neki uitelj", ree Krojc fon Mere. "
li da zna da li mu mo ete dati postere Austrije za razred."
Negde pre jedanaest asova pre podne, Robert ildan zatvori radnju i uputi se, pe ice,
u kancelariju gospodina Pola Kasure.
Sreom, Pol nije bio zauzet. Uglaeno pozdravi ildana i ponudi mu aj.
"Neu vas dugo gnjaviti", ree ildan po to su obojica poeli da pijuckaju aj. Mada mala,
olova kancelarija bila je moderna i jednostavno name tena. Na zidu jedna jedina iz
vanredna grafika: Mokeijev Tigar, remek-delo s kraja trinaestog veka.
"Uvek mi je drago da vas vidim, Roberte", ree Pol, tonom, koji mo da - pomisli ildan
- ima prizvuk ohole uzdr anosti.
Ili je to mo da bila njegova uobrazilja. ildan oprezno pogleda preko svoje olje. ovek
je svakako izgledao prijateljski. A ipak - ildan je oseao promenu.
"Va a ena je", ree ildan, "bila razoarana mojim grubim poklonom. Mo da sam je uvredio.
eutim, kod neeg novog i neisprobanog, kao to sam objasnio kad sam vam ga dao, ne mo e
se napraviti prava ili konana procena - bar to ne mo e da uini neko ko je u samom b
iznisu. Svakako ste vi i Beti u boljem polo aju da prosuujete nego ja."
Pol ree: "Nije ona bila razoarana, Roberte. Nisam joj dao nakit." Iz stola izvadi
malu belu knjigu. "Nije iza ao iz ove kancelarije."
Zna, pomisli ildan. Pametan ovek. ak joj nije ni rekao. ta je, tu je. Sada se nadajm
o da se nee razbesneti na mene. Da mi tresne neku optu bu da sam poku ao da mu zavede
m enu.
Mogao bi me uni titi, ree ildan u sebi. Pa ljivo je nastavio da srkue aj, sa spokojnim
icem.

"Oh?" blago ree. "Zanimljivo."

Pol otvori kutijicu, izvadi bro i poe da ga zagleda. Dr ao ga je prema svetlosti, ok
retao ga i obrtao.
"Bio sam slobodan da ovo poka em jednom broju poslovnih poznanika," ree Pol, "ljudi
ma koji dele moj ukus za amerike predmete od istorijskog znaaja i za predmete od o
p te umetnike, estetske vrednosti." Posmatrao je Roberta ildana. "Niko od njih, nara
vno, nije nikada video ne to ovakvo. Kao to ste rekli, do sada nije poznat ovakav s
avremeni rad. Mislim, takoe, da ste rekli da ste vi jedini predstavnik."
"Da, tako je", ree ildan.
" elite da ujete njihovu reakciju?" ildan se pokloni.
"Te osobe su se", ree Pol, "smejale."
ildan je utao.
"Pa i ja sam se smejao pokrivajui se akom, da vi ne vidite", ree Pol, "pre neki dan
kada ste se pojavili i pokazali mi tu stvar. Naravno, da bih vam sauvao sang-fro
id, Hladnokrvnost, sabranost (franc.); prim. prev. ja sam sakrio da me to zabavl
ja; kao to se bez sumnje seate, na izgled sam ostao manje-vi e ravnodu an."
ildan klimnu glavom.
Prouavajui bro , Pol nastavi. "Lako se mo e shvatiti takva reakcija. Tu je komad metal
a koji je istopljen dok nije izgubio oblik. Ne predstavlja ni ta. Niti ima bilo ka
kav smi ljen dizajn. Prosto je bezoblian. ovek bi mogao rei, to je sam sadr aj, li en fo
me."
ildan klimnu glavom.
"Ipak", ree Pol. "Posmatram ga ve nekoliko dana, i ni iz kakvog loginog razloga osea
m izvesnu emocionalna sklonost. Za to je to tako? Mogu da pitam. Ja ak ni sada ne p
rojektujem u tu grumuljicu svoju psihu, kao u nemakim psiholo kim testovima. I dalj
e ne vidim nikakve oblike niti forme. Ali to nekako ima u sebi Tao. Vidite?" Poz
va ildana pokretom ruke. "Uravnote eno je. Sile u ovom komadu su stabilizovane. U m
irovanju. Da se tako ka e, ovaj predmet se pomirio sa vasionom. Odvojio se od nje,
i otuda je uspeo da stigne do homeostaze."
ildan je klimao glavom, razgledao komad. Ali Pol nije obraao pa nju na njega.
"Nema vabi", ree Pol, niti bi mogao da ga ima. Ali..." Noktom dotae bro . "Roberte,
ovaj predmet ima vu.
"Verujem da ste u pravu," ree ildan, poku avajui da se seti ta je vu; to nije bila jap
anska re - bila je kineska. Mudrost, zakljui on. Ili razumevanje. U svakom sluaju,
bilo je veoma dobro.
"Ruke majstora", ree Pol, "imale su vu, i omoguile su da se to vu prelije u ovaj k
omad. On sam verovatno jedino zna da ovaj komad zadovoljava. Potpun je, Roberte.
Razmi ljanjem o njemu, sami posti emo vi e vua. Do ivljavamo spokojstvo koje je povezan
o ne sa umetno u, ve sa sveto u. Seam se jednog ivota u Hiro imi u kome se mogla videt
at nekog srednjovekovnog sveca. Meutim, ovo je izradila ljudska ruka, a ono je bi
la relikvija. Ovo je ivo u sada njosti, dok je ono samo ostalo. Ovakvim razmi ljanjem
, kojim sam se nadugako bavio od kada ste poslednji put bili ovde, do ao sam do vre
dnosti koju ovo ima nasuprot istorijata. Duboko sam dirnut, kao to vidite."
"Da," ree ildan.
"Nemati istorijat, a ni umetnike, estetske vrednosti, pa ipak nositi u sebi neku
eterinu vrednost - to je udo. Upravo zato to je ovo jadna, mala, naizgled bezvredna
gromuljica; to, Roberte, doprinosi njenom posedovanju vua. Jer injenica je da se
vu obino nalazi na najneuglednijim mestima, kao u onom hri anskom aforizmu, 'u kame
novima koje je graditelj odbacio'. ovek do ivljava svest o vuu u takvim otpacima ka
o to su stari tap ili zarala konzerva od piva kraj puta. Meutim, u tim sluajevima vu
se nalazi u posmatrau. To je religiozni do ivljaj. Ovde je jedan majstor stavio vu
u predmet, umesto da samo posvedoi vu koji se tu nalazi." On di e pogled. "Da li ja
sno govorim?"
"Da", ree ildan.
"Drugim reima, ovim se ukazuje na itav jedan nov svet. To se ne zove ni umetnost,
jer nema forme, a nije ni religija. ta je to? Neprestano sam razmi ljao o tom bro u,
i ipak ne mogu da ga dokuim. Oigledno nam nedostaje re za predmet kao to je ovaj. Za
to ste vi u pravu, Roberte. Ovo je autentino nova stvar na licu zemljinom."
Autentina, mislio je ildan. Da, svakako jeste. To sam uhvatio. Ali to se tie ostalog
...

"Po to sam promislio u tom cilju", nastavi Pol, "opet sam pozvao ovamo one iste po
slovne poznanike. Uzeo sam na sebe, kao to sam ba sada uinio sa vama, da stavim ozb
iljan prigovor, li en takta. Ovaj predmet nosi u sebi mo koja primorava na napu tanje
prikladnosti, toliko je velika neophodnost predavanja same spoznaje. Tra io sam o
d tih linosti da slu aju."
ildan je znao da za Japanca kao to je Pol nametanje svojih ideja drugim osobama pr
edstavlja gotovo neverovatnu situaciju.
"Rezultat je", ree Pol, "bio estok. Bili su u stanju pod takvom prinudom da usvoje
moje stanovi te; videli su ono to sam ocrtao. Znai, vredelo je. Po to sam to uinio, od
ahnuo sam. Ni ta vi e, Roberte. Iscrpljen sam." Polo i bro nazad u kutiju. "Moja obavez
a je prestala. Stvar je obavljena." Gurnu kutijicu prema ildanu.
"Gospodine, va je", ree ildan, oseajui zabrinutost; situacija se nije uklapala ni u j
edan model koji je ikada do iveo. Japanac na uglednom polo aju koji do neba hvali po
klon koji mu je dat - pa ga onda vrati. ildan oseti kako mu se tresu kolena. Nije
imao pojma ta da uini; stajao je upkajui rukav, pocrvenev i.
Hladno, gotovo grubo, Pol ree: "Roberte, morate pogledati stvarnosti u oi sa vi e hr
abrosti."
Pobledev i ustade, licem prema njemu. "Pazite. Zadatak je va . Vi ste jedini predsta
vnik za ovaj komad i ostale od te vrste. Vi ste i profesionalac. Povucite se u i
zolaciju jedno vreme. Razmi ljajte, eventualno konsultujte Knjigu promena. Onda pr
ouite ono to vam stoji u izlozima, va e reklame va sistem trgovanja."
ildan je blenuo u njega.
"Videete ta treba da inite," ree Pol. " ta morate da preduzmete da od ovih stvari napr
avite modni krik."
ildan je bio zabezeknut. ovek mi ka e da sam du an da preuzmem moralnu obavezu za Edfr
ankov nakit! Suludo neurotino japansko gledi te: ni ta manje nego duhovni i poslovni
odnos broj jedan sa nakitom koji prolazi u oima Pola Kasure.
A najgore od svega je bilo to to Pol svakako govori sa autoritetom, upravo iz sam
og sredi ta japanske kulture i tradicije.
Obaveza, gorko pomisli. Mogla bi da mu se nakai do kraja ivota, kad je jednom nato
vari. Sve do groba. Pol se - na svoje sopstveno zadovoljstvo u svakom sluaju otre
sao svoje obaveze. Ali ildanova; ta obaveza je, na alost, imala obele je beskrajnog.
S uma su si li, ree ildan sam sebi. Primer: nee pomoi povreenom oveku da se podigne s
na, zbog obaveze koju to namee. Kako se to naziva? Rekao bih da je to tipino; ta bi
i oekivao od rase koja kada joj se ka e da napravi kopiju britanskog razaraa uspe ak
da iskopira i zakrpe na kotlu kao i...
Pol ga je napeto posmatrao. Sreom, zahvaljujui dugoj navici, ildan je automatski po
tiskivao svaki znak istinskih oseanja. Imao je utiv, trezven izraz osobe koja se p
ostavlja prema situaciji. Oseao ju je tamo s druge strane, masku. Ovo je stra no, z
akljui ildan. Katastrofa. Bolje da je pomislio da poku avam da mu zavedem enu.
Beti. Sada vi e nije bilo anse da ona vidi nakit, da se ostvari njegov prvobitni pl
an. Vu ne ide sa seksualno u; vu je, kao to ree Pol, svean i svet, kao relikvija.
"Dao sam svakoj od tih linosti po jednu va u kartu", ree Pol.
"Molim?" ree ildan, obuzet mislima.
"Va e podsetnice. Da bi mogli da dou u radnju i razgledaju i druge primerke"
"Razumem", ree ildan.
"Jo jedna stvar," ree Pol. "Jedna od tih osoba eli da o svemu tome razgovara sa vam
a u svojoj kui. Zapisao sam njegovo ime i adresu." Pol pru i ildanu presavijenu cedu
lju. " eli da uju i njegovi poslovni prijatelji." Pol dodade: "On je uvoznik. Uvozi
i izvozi na veliko. Naroito u Ju nu Ameriku. Radio-aparate, foto-aparate, doglede,
magnetofone, takve stvari."
ildan spusti pogled na cedulju.
"On, naravno, trguje ogromnim koliinama," ree Pol. "Mo da desetinama hiljada komada
od svakog artikla. Njegova kompanija upravlja raznim preduzeima koja proizvode za
njega uz niske poslovne tro kove i sva su na Orijentu gde ima jeftinije radne sna
ge."
"Za to je on..." zapoe ildan.
Pol ree: "Komadi kao to je ovaj..." Opet nakratko uze bro . Zatvoriv i poklopac, vrati
kutiju ildanu. "...mogu se masovno proizvoditi. Bilo od metala bilo od plastike.
Po kalupu. U svakoj koliini koja se eli."

Posle nekog vremena, ildan ree: "A vu? Da li e to ostati u primercima?"

Pol ne ree ni ta.
"Vi mi savetujete da se vidim s njim?" ree ildan.
"Da", ree Pol.
"Za to?"
"Amajlije", ree Pol. ildan je blenuo.
"Amajlije za sreu. Da se nose. Da ih nosi relativno siroma an svet. Amuleti koji bi
se prodavali po celoj Latinskoj Americi i Orijentu. Najvei deo masa jo veruje u m
agiju, znate. ini. arobne napitke. Ka u mi da je to veliki biznis." Polovo lice bilo
je bezizrazno, glas nije imao tona.
"Izgleda," ree polako ildan, "kao da bi tu palo dosta para."
Pol klimnu glavom.
"Je li to bila va a ideja?"
"Ne", odgovori Pol. Zatim zauta.
Tvog poslodavca, mislio je ildan. Pokazao si nakit tvom pretpostavljenom, koji po
znaje tog uvoznika. Tvoj pretpostavljeni - ili neka uticajna osoba iznad tebe, n
eko ko ima vlast nad tobom, neko bogat i veliki - stupio je u vezu sa tim uvozni
kom.
Zato mi ga vraa , shvati ildan. Ti ne eli ni ta od toga. Ali zna ono to ja znam: da
a ovu adresu i videti se sa tim ovekom. Moram. Nemam izbora. Dau nacrte pod zakup
ili u ih prodati na bazi procenta; neka pogodba e se sklopiti izmeu mene i te stran
e.
Izvukao sam ti se iz aka. Potpuno. Pokazao si lo ukus kad si preduzeo da me zausta
vi ili se raspravlja sa mnom.
"Ima jedna ansa za vas," ree Pol, "da se stra nono obogatite." I dalje je stoiki gled
ao ispred sebe.
"Ideja mi se ini bizarna," ree ildan. "Praviti amajlije od ovakvih umetnikih predmet
a; ne mogu to da zamislim."
"Zato to to ne spada u va prirodan posao. Vi ste odani ukusu ezoterinog. I ja sam i
sti. A i te osobe koje e uskoro doi u va u radnju, te koje sam spomenuo."
ildan ree: " ta biste vi uinili na mom mestu?"
"Ne potcenjujte mogunost koju predla e cenjeni uvoznik. On je jedna prepredena pers
ona. Vi i ja - mi nismo svesni koliko mnogo ima neobrazovanih. Oni iz identinih p
redmeta izraenih po kalupu mogu da izvuku radost koja bi nama bila uskraena. Mi mo
ramo pretpostaviti da imamo jedan jedini predmet od neke vrste, ili bar ne to retk
o, to poseduje veoma mali broj ljudi. I, naravno, ne to istinski autentino. Ne maket
u ili kopiju." I dalje je gledao negde iza ildana, u prazan prostor. "Ne ne to izli
veno u desetinama hiljada primeraka."
Da nije on nabasao na tanu predstavu, pitao se ildan, da su izvesni istorijski pre
dmeti u radnjama kao to je moja (a da i ne govorimo o mnogim predmetima iz njegov
e line kolekcije) imitacije? On kao da ne to nabacuje. Kao sa prizvukom ironije ka e
mi ne to sasvim drugaije od onog to izgleda da jeste. Dvosmislenost, kad se ovek spot
akne u proroanstvu... osobina orijentalnog uma, kao to ka u.
ildan se premi ljao, on u stvari ka e: koji si ti, Roberte? Onaj koga proroanstvo nazi
va 'inferiornim ovekom', ili onaj drugi kome su namenjeni svi dobri saveti? Mora o
dluiti, ovde. Mo e da stupi na jedan ili drugi put, ali ne na oba. Sada ti je trenuta
k da bira .
A kojim e putem krenuti nadmoni ovek? Zapita sam sebe Robert ildan. Bar prema mi ljenj
u Pola Kasure. Jer ovo to imamo ovde pred sobom nije nikakva hiljadama godina sak
upljana bo anski nadahnuta mudrost; to je samo mi ljenje jednog smrtnika - jednog ml
adog japanskog biznismena.
Pa ipak, ima tu neke sr i. Vu, to bi Pol rekao. Vu ove situacije je u ovome: bez ob
zira na to to mi lino ne volimo, sumnje nema da nas stvarnost vodi u pravcu uvozni
ka. Lo e je po ono to smo nameravali; moramo se prilagoditi, kao to ka e proroanstvo.
I, na kraju krajeva, u mojoj radnji se jo mogu prodavati originali. Poznavaocima,
kao to su, recimo, Polovi prijatelji.
"Borite se sa sobom", primeti Pol. "Nema sumnje da u ovakvoj situaciji ovek vi e vo
li da bude sam." Uputio se ka vratima kancelarije.
"Ve sam odluio."
Polove oi zasveiluca e.

Klanjajui se, ildan ree: "Poslu au va savet. Sada u da odem da posetim uvoznika." Pod
resavijenu hartiju. Zaudo, Pol nije izgledao zadovoljan; samo ne to proguna i vrati
se svom stolu. Oni zadr avaju svoje emocije do kraja, pomisli ildan.
"Mnogo hvala za poslovnu pomo", ree ildan spremajui se da ode. "Jednog dana u, ako bu
de mogue, uzvratiti. Zapamtiu."
Ali mladi Japanac i dalje nije pokazivao nikakvu reakciju. Vi e je nego tano, pomis
li ildan, ono to smo govorili: oni su nedokuivi.
Dok ga je pratio do vrata, Pol je izgledao duboko zami ljen. Odjednom iz njega izl
ete: "Ameriki majstori su ovaj komad napravili sve samim runim radom, je li tako?
Njihov lini rad?"
"Da, od poetnog nacrta do konanog glaanja."
"Gospodine! Da li e se ti majstori slo iti? Rekao bih da su sanjali ne to drugo za sv
oje delo."
"Smeo bih da tvrdim da bi se mogli ubediti", ree ildam, problem je, njemu, izgleda
o sitan.
"Da", ree Pol. "Pretpostavljam."
Ne to u njegovom tonu natera Roberta ildana da se odjednom trgne. Neki nejasan i udn
ovat akcenat. Onda mu sinu. Bez ikakvog kolebanja razlui dvosmislenost - sada je
video.
Naravno. itava stvar je surovo odbacivanje amerikih napora, tu pred njegovim oima.
Cinizam, ali bo e oprosti, progutao sam udicu, konac i teg za potapanje. Naveo me
da se slo im, korak po korak, doveo me finim putem do ovog zakljuka: proizvodi amer
ikih ruku nisu ni za ta drugo ve za to da poslu e kao modeli za triave amajlije.
Tako vladaju Japanci, ne grubo ve sa prefinjeno u, pronicljivo u, beskrajnom o troumno
Hriste! Mi smo varvari u poreenju s njima, shvati ildan. Mi nismo ni ta vi e nego glup
aci prema ovakvom nemilosrdnom rezonovanju. Pol nije kazao - nije mi rekao da je
na a umetnost bezvredna; naveo me je da ja to ka em umesto njega. I, to je najvea iro
nija, bilo mu je ao to sam to rekao. Nejak, civilizovan uglaen gest aljenja kada je u
o istinu od mene.
Skr io me je, gotovo glasno ree ildan - sreom, meutim, uspe da zadr i misao u glavi; ka
i pre, uvao je to u svom unutarnjem svetu, izdvojeno i potajno, za samog sebe. P
onizio je mene i moju rasu. A ja sam bespomoan. Nema osvete za ovo; pora eni smo, i
na i porazi su kao ovaj, toliko istanani, toliko fini, da smo jedva u stanju da ih
primetimo. U stvari, moramo da napravimo zarez u na oj evoluciji da bismo znali d
a se to ikada dogodilo.
Kakav bi se vei dokaz mogao pru iti o japanskoj sposobnosti da vladaju? Doe mu da se
nasmeje, mo da sa zahvalno u. Da, pomisli, to je to, kao kad ovek uje dobar vic. Moram
da ga se setim, da ga naknadno sladim, ak i ispriam. Ali kome? Problem, jeste. I
suvi e je lino za prianje.
U uglu Polove kancelarije korpa za otpatke. U nju! Ree sebi Robert ildan, u korpu
s ovom grumuljicom, s ovim nakitom koji ima vu.
Da li bih mogao to da uinim? Da ga odbacim? Okonam situaciju na Polove oi?
Ne mo e ak ni da ga hitne , otkri stiskajui komad. Ne sme - kad pomisli da e se opet
ati u oi sa svojim japanskim drugarom.
Prokleti bili, ne mogu da se oslobodim od njihovog uticaja, ne mogu da popustim
impulsu. Sva spontanost uni tena... Pol ga je pa ljivo posmatrao, nije mu bilo potre
bno ni ta da ka e; dovoljno je i samo prisustvo oveka. Uhvatio mi je savest u mre u, pr
ovukao nevidljivo u e od ove gromuljice u mojim akama uz ruku, sve do du e.
Valjda ve i suvi e dugo ivim u njihovoj blizini. Sada je prekasno da be im, da se vrat
im meu belce i u ivot belih.
Robert ildan ree, "Pole..." glas mu je, primeti, promukao u munom nastojanju da se
izmigolji; bez kontrole, bez modulacije.
"Da, Roberte."
"Pole, ja... sam... poni en." Soba se okretala oko njega.
"Za to, Roberte?" ton zabrinutosti, ali na odstojanju.
"Pole. Trenutak samo." Opipavao je komad nakita, koji se ve lepio od znoja. "Ja ponosan sam na ovaj rad. Ne dolaze u obzir nikakve jeftine amajlije. Odbijam."
I opet nije mogao da proita reakciju mladog Japanca, samo pa ljivo uho, samo svest.
"Hvala vam, ipak", ree Robert ildan. Pol se pokloni.
Robert ildan se pokloni.

"Ljudi koji su ovo napravili", ree ildan, "su ponosni ameriki umetnici. Zato nas pr
edlaganje bezvrednih amajlija vrea, i ja molim za izvinjenje."
Neverovatno dugo utanje.
Pol ga je posmatrao. Jedna obrva mu se lako podi e, na tankim usnama trzaj. Osmeh!
"Zahtevam", ree ildan. To je bilo sve, dalje nije mogao. Sada je samo ekao.
Ni ta se ne desi.
Molim te, mislio je. Pomozi mi.
Pol ree: "Oprostite mi zbog arogantnog nametanja." Ispru i ruku.
"U redu", ree Robert ildan. Rukova e se.
U ildanovom srcu se sle e spokojstvo. Pre iveo sam i izvukao se, znao je. Skroz. Milo u
bo jom; postojala je u pravom trenutku za mene. Drugi put - bilo bi drugaije. Da li
bih ikada smeo opet da se usudim, da izazivam sreu? Verovatno ne.
Osetio je melanholiju. Kratak trenutak, kao da sam se podigao na povr inu, i video
stvari bez optereenja.
ivot je kratak, mislio je. Umetnost, ili ne to to nije ivot, je dugo, prote e se bez kr
aja, kao betonska traka. Ravna, bela, neuglaana prola enjem uzdu ili popreko. Stojim
ovde. Ali vi e ne. Uzev i kutijicu, odlo i komad Edfrankovog nakita u d ep od kaputa.
12.
Gospodin Remzi ree: "Gospodine Tagomi, ovo je gospodin Jatabe." Povue se u ugao ka
ncelarije, a napred istupi vitak stariji gospodin.
Pru ajui ruku, gospodin Tagomi ree: "Drago mi je da se upoznam sa vama, gospodine."
Laga na, krhka stara ruka skliznu u njegovu; on je protrese bez stiskanja i odmah
pusti. Ni ta nije slomljeno, nadam se, pomisli. Ispitivao je crte starog gospodina
i to ga zadovolji. Takav strog, sreen, duh. Nezamagljen duh. Svakako jasan nasta
vak svih stabilnih starih tradicija. Najbolje to je staro moglo da predstavlja...
i onda otkri da stoji licem u lice sa generalom Tedekijem, biv im naelnikom Genera
l taba Imperije.
Gospodin Tagomi se duboko pokloni.
"Generale", ree.
"Gde je trea strana?" zapita General Tedeki.
"Sad e, samo to nije stigao", ree gospodin Tagomi. "Lino sam ga obavestio na sobu u
hotelu." U glavi mu je bila pometnja, povue se nekoliko koraka sve tako klanjajui
se, jedva u stanju da ponovo zauzme uspravan stav.
General sede. Gospodin Remzi, koji bez sumnje nije znao ko je starac, primae stol
icu, ali bez naroitog po tovanja. Gospodin Tagomi oklevajui sede na stolicu preko pu
ta.
"Besposliimo", ree general. "Za aljenje, ali neizbe no."
"Tano", ree gospodin Tagomi.
Proe deset minuta. Nijedan od dvojice ljudi ne progovori.
"Izvinite me, gospodine", ree najzad gospodin Remzi vrpoljei se. "Ja u da odem, osi
m ako nisam potreban."
Gospodin Tagomi klimnu glavom, i gospodin Remzi se udalji.
"aj?" zapita Gospodin Tagomi.
"Ne, gospodine."
"Gospodine", ree gospodin Tagomi, "priznajem da se pla im. Oseam ne to stra no u ovom su
sretu."
General na e glavu.
"Gospodin Bejns, sa kojim sam se upoznao", ree gospodin Tagomi, "i primio ga u sv
ojoj kui, izjavljuje da je veanin. Ipak, kada ovek pa ljivo osmotri, dolazi do ubeenja
da je on u stvari Nemac na nekom krupnom polo aju. Ja to ka em zato to..."
"Molim vas nastavite."
"Hvala. Generale. Na osnovu njegove uznemirenosti u vezi sa ovim sastankom ja za
kljuujem da postoji veza sa politikim prevratima u Rajhu." Gospodin Tagomi ne spom
enu jo jednu injenicu: da je svestan da general nije uspeo da se pojavi u oekivano
vreme.
General ree: "Gospodine, vi sada pecate. Ne informi ete." Njegove sive oi zasja e oinsk
i. Bez zlobe.
Gospodin Tagomi prihvati prekor. "Gospodine, da li je moje prisustvo ovom sastan
ku samo formalnost da se zbune nacistika nju kala?"
"Prirodno", ree general, "stalo nam je da odr imo izvesnu sliku. Gospodin Bejns je

predstavnik Tor-Am Industrije iz Stokholma, isto poslovan ovek. A ja sam Siniro Jat
abe."
Gospodin Tagomi pomisli: a ja sam Tagomi. To jeste tako.
"Nema sumnje, nacisti su motrili na kretanje gospodina Bejnsa", ree general. Polo i
o je ruke na kolena, sedei pravo kao strela... kao da, pomisli gospodin Tagomi, n
ju i miris kuvane govedine iz daljine. "Ali da bi razbili tu sliku, moraju da prib
egnu zakonskim merama. U tome je prava svrha; ne da se zavaraju, ve da se u sluaju
otkrivanja zahtevaju formalnosti. Vidite, na primer, da bi se doepali gospodina
Bejnsa, oni moraju da uine ne to vi e nego da ga samo ubiju... to bi mogli da uine kada
bi on morao da putuje kao - pa, da putuje bez tog verbalnog ki obrana."
"Razumem", ree gospodin Tagomi. Izgleda kao neka igra, zakljui on. Ali znaju oni n
acistiki mentalitet. Zato valjda vredi.
Interfon na stolu zazuja. Glas gospodina Remzija: "Gospodine, gospodin Bejns je
do ao. Da ga po aljem unutra?"
"Da!" viknu gospodin Tagomi.
Vrata se otvori e i pojavi se gospodin Bejns, doteran, u savr eno ispeglanom i majst
orski skrojenom odelu, sabranih crta lica.
General Tedeki se di e da bi stao naspram njega. Di e se i gospodin Tagomi. Sva troj
ica se pokloni e.
"Gospodine", ree gospodin Bejns generalu, "ja sam kapetan R. Vegener, iz Pomorske
kontra-obave tajne slu be Rajha. Kao to se zna, ja ne predstavljam nikoga osim sebe
lino i izvesnih privatnih linosti koje neemo imenovati; nikakva odeljenja niti biro
e vlade Rajha."
General ree: "Her Vegener, shvatam da vi ni na koji nain zvanino ne predstavljate b
ilo koji deo vlade Rajha. Ja sam ovde kao nezvanina privatna stranka za koju se p
o njenom biv em polo aju u Imperijalnoj armiji mo e rei da ima pristupa krugovima u Tok
iju koji ele da uju to god vi imate da ka ete."
Jeza od razgovora, pomisli gospodin Tagomi. Ali nije neprijatan. Ima ne to gotovo
muziki u tome. Osve avajue olak anje, u stvari.
Sedo e.
"Bez uvoda", ree gospodin Bejns, " eleo bih da obavestim vas i one kojima imate pri
stupa da u Rajhu postoji, u poodmaklom stadijumu, jedan plan koji se zove Lowenz
ahn. Maslaak."
"Da", ree general, klimajui glavom kao da je ve uo za to; ali, pomisli gopodin Tagom
i, kao da mu je jako stalo da gospodin Bejns nastavi.
"Maslaak se", ree gospodin Bejns, "sastoji od jednog incidenta na granici izmeu Dr av
a Stenovitih planina i Sjedinjenih Dr ava."
General je klimao glavom, osmehujui se.
"Trupe S.A.D. e biti napadnute i odvratie prela enjem granice i anga ovanjem regularni
h trupa D.S.P. koje su stacionirane u blizini. Trupe S.A.D. imaju detaljne mape
vojnih postrojenja armije Srednjeg Zapada. To je prvi korak. Korak broj dva se s
astoji od izjave koju daje Nemaka u vezi sa konfliktom. Jedan odred padobranaca V
ermahta dobrovoljaca - bie upuen u pomo S.A.D. Meutim, to je dalja kamufla a."
"Da", ree general, slu ajui.
"Osnovna svrha Operacije maslaak", ree gospodin Bejns, "jeste ogroman nuklearni na
pad na Houm Ajlends, bez ikakvog prethodnog upozorenja." Onda zauta.
"Sa ciljem uni tenja kraljevske porodice, domae odbrambene armije, najveeg dela Impe
rijalne mornarice, civilnog stanovni tva, industrije, bogatstava", ree General Tede
ki. "Ostavljanje prekomorskih poseda da ih apsorbuje Rajh."
Gospodin Bejns ne ree ni ta.
General upita: "I ta jo ?"
Gospodin Bejns kao da je bio u nedoumici.
"Datum, gospodine", ree general.
"Sve je promenjeno", ree gospodin Bejns. "Zbog smrti M. Bormana. Bar pretpostavlj
am. Sada nisam u kontaktu sa Abverom."
Malo zatim general ree: "Nastavite, her Vegener."
"Ono to mi preporuujemo jeste da se japanska vlada ume a u unutra nju situaciju Rajha.
Ili bar, ja sam do ao ovamo da to preporuim. Izvesne grupe u Rajhu su za Operaciju
Maslaak; neke druge nisu. Postojala je nada da bi one koje su protiv mogle da dou
na vlast posle smrti Kancelara Bormana."

"Ali dok ste vi bili ovde", ree general, "her Borman je umro i politika situacija
je donela svoje sopstveno re enje. Doktor Gebels je sada kancelar Rajha. Prevrat j
e zavr en." Zastade. "Kako ta stranka gleda na Operaciju Maslaak?"
Gospodin Bejns ree: "Doktor Gebels se zala e za Maslaak."
Neprimeen, gospodin Tagomi zatvori oi.
"Ko je protiv?" zapita General Tedeki.
Gospodin Tagomi zau glas gospodina Bejnsa. "General S.S. Hajdrih."
"Iznenaen sam", ree General Tedeki. "Sumnjam. Je li ovo legitimno obave tenje ili sa
mo stanovi te koje zastupate vi i va e kolege?"
Gospodin Bejns ree: "Administracijom Istoka - to jest oblasti koju sada dr i Japan
- upravljao bi Forin Ofis, Rozenbergovi ljudi, koji direktno sarauju sa Kancelari
jom. To je pitanje oko koga su se glave ine estoko raspravljale na mnogim sednicama
pro le godine. Imam fotokopije zabele ki. Policija je tra ila vlast, ali je bila odbi
jena. Oni treba da upravljaju kolonizacijom vasione Marsa, Meseca, Venere. To im
a da bude njihova oblast. im je sreena ta podela vlasti, policija se svom svojom t
e inom stavila iza vasionskog programa, a protiv Maslaka."
"Suparni tvo", ree General Tedeki. "Jednu grupu protiv druge nahu kava voa. Tako on ni
kada ne dolazi u pitanje."
"Tano", ree gospodin Bejns. "Zato su me i poslali ovamo, da molim za va u intervenci
ju. Jo je mogue intervenisati; situacija je jo fluidna. Proi e meseci i meseci dok do
ktor Gebels ne uvrsti svoj polo aj. Morae da slomi policiju, eventualno da pogubi Ha
jdriha i druge vrhovne lidere S.S. i S.B. Kada to bude uinjeno..."
"Mi treba da damo podr ku Ziherhajtsdinstu?" prekide general Tedeki. "Najzloudnijem
delu nemakog dru va?"
Gospodin Bejns odgovori. "To je tano."
"Car", ree general Tedeki, "nikada ne bi tolerisao tu politiku. On na elitne korp
use Rajha, gde god se nosi crna uniforma, gleda kao na smrt. Sistem tvrave - za n
jega je sve to zlo."
Zlo, mislio je gospodin Tagomi. Da, jeste. Da li treba da mu pomognemo da doe do
vlasti da bismo sauvali svoje ivote? Je li to paradoks na e situacije na ovoj Zemlji
?
Nisam dorastao ovoj dilemi, ree sam sebi gospodin Tagomi. Taj ovek treba da deluje
u takvoj moralnoj dvosmislenosti. Tu nema puta; sve je zbrkano. Sve je haos sve
tla i tame, senke i materije.
"Vermaht", ree gospodin Bejns, "vojska, jedino u Rajhu poseduje hidrogensku bombu
. Tamo gde su je crnoko ulja i koristili, inili su to samo pod nadzorom Armije. Pod B
ormanom. Kancelarija nikada nije dozvolila da bilo kakvo nuklearno naoru anje ode
policiji. U Operaciji Maslaak, sve e izvesti Vrhovna komanda Armije."
"Znam to", ree general Tedeki.
"Moralna praksa crnoko ulja a po zverstvu prevazilazi ono to radi Vermaht. Ali njihov
a mo je manja. Treba da razmi ljamo samo na osnovu stvarnosti, stvarne moi. Ne na os
novu etikih intencija."
"Da, moramo biti realni", glasno ree gospodin Tagomi. I gospodin Bejns i general
Tedeki ga pogleda e. General se obrati gospodinu Bejnsu. " ta vi konkretno predla ete?
Da mi uspostavimo kontakt sa S.B. ovde u Pacifikim dr avama? Direktno pregovaramo
sa - ne znam ko je ovde ef S.B. Zami ljam da je neki odbojan tip."
"Lokalna S.B. ne zna ni ta", ree gospodin Bejns. "Njihov ef ovde, Bruno Krojc fon Me
re je starovremenska partijska raga. Ein Altparteigenosse. Stari partijski drug
(nem.); prim. prev. Imbecil. Niko u Berlmu ne bi ni pomislio da mu ta ka e; on samo
obavlja rutinske poslove."
" ta onda?" General se ljutio. "Sa konzulom ovde, ili ambasadorom Rajha u Tokiju?"
Ovaj razgovor nee uspeti, mislio je gospodin Tagomi. Bez obzira na to ta je u pita
nju. Ne mo emo ulaziti u udovi nu izofreninu kaljugu nacistike ubilake zavere; na um
mo e tome prilagoditi.
"Mora se raditi oprezno", ree gospodin Bejns. "Preko niza posrednika. Preko nekog
bliskog Hajdrihu ko je izvan Rajha, u nekoj neutralnoj zemlji. Ili nekog ko put
uje izmeu Tokija i Berlina."
"Imate li nekoga na umu?"
"Italijanskog ministra spoljnih poslova, grofa ana. To je inteligentan, pouzdan,
veoma hrabar ovek, potpuno odan meunarodnom sporazumevanju. Meutim, on nema nikakav

kontakt sa aparatom S.B. Ali bi mogao da radi preko nekog drugog u Nemakoj, prek
o ekonomskih interesa kao to su Krupovi ili preko generala pajdela ili eventualno a
k i preko linosti iz Wafen-S.S. Wafen-S.S. je manje fanatina, vi e uklopljena u glav
nu struju nemakog dru tva."
"Va a ustanova, Abver - bilo bi uzaludno poku ati da se doe do Hajdriha preko vas."
"Crnoko ulja i na nas bacaju drvlje i kamenje. Ve dvadeset godina poku avaju da dobiju
odobrenje od Partaja da nas potpuno likvidiraju."
"Zar vama lino ne preti ovde velika opasnost?" ree general Tedeki. "ujem da su akti
vni ovde na Pacifikoj obali."
"Aktivni, ali nespretni - ovek iz Forin Ofisa, Rajs je ve t, ali se suprotstavlja S
.B." Sle e ramenima.
General Tedeki ree: " eleo bih va e fotokopije. Da ih predam mojoj vladi. Sve materij
ale koje imate u vezi sa tim razgovorima u Nemakoj. I..." Onda malo promisli. "Do
kaz. Objektivne prirode."
"Svakako", ree gospodin Bejns. Posegnu unutra nji d ep sakoa i izvue pljosnatu srebrnu
tabakeru. "Videete da svaka cigareta predstavlja uplju futrolu za mikrofilm." Dod
ade tabakeru generalu Tedekiju.
"A sama tabakera?" ree general razgledajui je. "Izgleda i suvi e dragocena da bi se
poklonila." Poe da preme ta cigarete iz tabakere.
Sme ei se, gospodin Bejns ree: "I tabakera."
"Zahvaljujem." Isto tako se sme ei, general odlo i tabakeru u d ep svog sakoa.
Na stolu zazuja interfon. Gospodin Tagomi pritisnu dugme.
Zau se glas gospodina Remzija: "Gospodine, dole u holu je jedna grupa ljudi iz S.
B; poku avaju da zauzmu zgradu. Tajmsovi uvari se nose sa njima." U daljini, zavija
nje sirene, sa ulice ispod prozora gospodina Tagomija. "Dolazi Vojna policija, a
i San Francisko Kempeitai."
"Hvala, gospodine Remzi," ree gospodin Tagomi. "Dobro ste uinili to mirno izve tavate
." Gospodin Bejns i General Tedeki su slu ali, obojica ukrueni. "Gospodo," ree im go
spodin Tagomi, "bez sumnje emo poubijati razbojnike iz S.B. pre nego to stignu na
ovaj sprat." Zatim se obrati gospodinu Remziju: "Iskljuite struju za lifotove."
"Da, gospodine Tagomi." Gospodin Remzi prekide vezu.
Gospodin Tagomi ree: "ekaemo." Otvori fioku svog stola i izvadi kutiju od tikovine;
otkljua je i izvue savr eno ouvan Kolt '44 iz Amerikog graanskog rata, model 1860, dr
gocen kolekcionarski primerak. Izvukav i kutiju sa barutom i municiju, poe da puni
revolver. Gospodin Bejns i general Tedeki su posmatrali irom otvorenih oiju.
"Iz line kolekcije," objasni gospodin Tagomi. "Mnogo straenog vremena u ta tom uve bav
anju brzog potezanja, i pucanja, u slobodnim asovima. Priznajem da dobro prolazim
na takmienjima sa drugim entuzijastima. Ali do sada nije bio ozbiljno upotreblje
n." Dr ei ispravno revolver, uperi ga u vrata kancelarije. I tako je sedeo, ekajui.
Za tezgom u njihovoj radionici u suterenu, sedeo je Frenk Frink. Dr ao je poluzavr e
nu srebrnu minu u uz pamunu glaalicu koja se brzo okretala; komadii fero-oksida su mu
prskali po naoarima i crnili nokte i ruke. Minu a, oblikovana kao spirala pu eve kuice,
se zagreja od trenja, ali Frink je besno jo vi e pritiskao.
"Nemoj da je i suvi e usija ", ree Ed Makarti. "'Vataj samo izboene delove; udubljene
mo e sasvim da ostavi ." Frenk Frink zaguna.
"Srebro se bolje prodaje ako nije previ e usjajeno", ree Ed. "Srebro treba da ima o
nu patinu."
Tr i te, mislio je Frenk Frink.
Nisu ni ta prodali. Osim komisiona u Amerikim umetnikim rukotvorinama, niko nije ni ta
uzeo, a obi li su sve u svemu pet trgovina na malo.
Ne pravimo pare, ree Frink sam sebi. Pravimo sve vi e nakita i samo gomilamo oko se
be.
Toak zakai pozadinu minu e na zavrtanj, komad se ote iz Frinkovih ruku i odlete na tit
nik za poliranje, onda pade na pod. On iskljui motor.
"Nemoj da pogubi te parie", ree Makarti kod plamenika za zavarivanje.
"Hriste Bo e, pa nije vea od zrna gra ka. Ne mo e je uhvatiti."
"Pa, digni je kako god zna ."
Neka ide sve do avola, pomisli Frink.
"U emu je stvar?" ree Makarti, po to se on i ne pokrenu da nekako upeca minu u.
Frink ree: "Bacamo pare ni za ta."

"Ne mo emo prodati ono to nismo napravili."

"Ne mo emo mi ni ta prodati", ree Frink. "Pravili, ne pravili."
"Pet radnji. Drn-zvrn."
"Ali kako su krenule stvari", ree Frink. "To je dovoljno da se vidi."
"Ne pravi budalu od sebe."
Frink ree: "Ne pravim budalu od sebe."
" ta to znai?"
"To znai da je vreme da ponemo da tra imo tr i te za materijal."
"U redu", ree Makarti, "onda ostavi."
"Ostavio sam."
"Ja u da nastavim sam." Makarti opet zapali plamenik. "Kako emo razdeliti stvari?"
"Ne znam. Ali nai emo neki nain."
"Otkupi moj deo", ree Frink.
"avola, neu."
Frink je raunao. "Plati mi est stotina dolara."
"Ne, uzmi polovinu od svega. Pola motora?"
Onda obojica zauta e.
"Jo tri radnje", ree Makarti. "Pa emo onda razgovarati o tome." Spustiv i masku, poe d
a lemi jedan deo mesingane ipke u narukvicu.
Frenk Frink sie sa stola. Nae minu u - pu evu kuicu - i stavi je u kutiju sa nezavr eni
omadima. "Idem napolje da popu im", ree, i ode preko suterena do stepeni ta.
Trenutak kasnije stajao je napolju na trotoaru, sa jednom Tien-lai cigaretom meu
prstima.
Svr eno je, ree sam sebi. Nije mi potrebno proroanstvo da mi ka e. Prepoznajem trenuta
k. Tu smrdi. Poraz.
A te ko je stvarno rei za to. Mo da bismo, teoretski, mogli da nastavimo. Od radnje do
radnje, u drugim gradovima. Ali - ne to ne valja. I sav trud i dosetljivost nee to
promeniti.
elim da znam za to, pomisli. Ali nikada neu znati.
ta je trebalo da radimo? ta da pravimo umesto ovoga? I li smo protiv trenutka. Proti
v Taoa. Uz vodu, u pogre nom pravcu. I sada - razlaz. Raspadanje.
Jin nas ima u rukama. Svetlost nam je okrenula stra njicu, oti la negde drugde. Mo emo
samo da savijamo ipke.
Dok je tako stajao pod nadstre nicom zgrade, brzo uvlaei dimove marihuane i tupo pos
matrajui saobraaj kako prolazi, privue mu se jedan sredovean belac obinog izgleda.
"Gospodin Frink? Frenk Frink?"
"Pogodili ste", ree Frink.
ovek izvue presavijen dokument i predstavi se.
"Ja radim u Policiji San Franciska. Imam nalog za va e hap enje." I ve je uhvatio Fri
nka za ruku; ve je bilo gotovo.
"Zbog ega?" zapita Frink.
"Obmana. Gospodin ildan, Amerike umetnike rukotvorine." aca silom povede Frinka trot
oarom; pridru i im se jo jedan policajac u civilu, sad su mu bili sa obe strane. Gu
rali su ga ka jednom parkiranom Tojopetu bez oznake.
Vreme to zahteva od nas, pomisli Frink kada ga baci e na sedi te kola izmeu dvojice p
olicajaca. Vrata se zalupi e; kola, koja je vozio trei pajkan, u uniformi, ulete e u
saobraaj. To su ti dripci kojima moramo da se pokoravamo.
"Ima advokata?" zapita ga jedan od aca.
"Ne", ree on.
"Dae ti spisak imena u stanici."
"Hvala", ree Frink.
" ta s' uradio s parama?" zapita ga jedan od njih kasnije dok su parkirali u gara i
policijske stanice u Kerni Stritu.
Frink ree: "Potro io."
"Sve?"
On ne odgovori.
Jedan od aca zavrte glavom i nasmeja se.
Dok su izlazili iz kola, jedan od njih mu ree: "Je li tvoje pravo ime Fink?"
Frinka obuze u as.
"Frink", ponovi aca. "Ti si iva." Izvue veliku sivu fasciklu. "Izbeglica iz Evrope.

"
"Roen sam u Njujorku", ree Frenk Frink.
"Ti si begunac od nacista," ree aca. "Zna
ta to znai?"
Frenk Frink se otr e i potra preko gara e. Trojica aca zavika e, i on se na vratima nae
red policijskim kolima sa uniformisanim policajcima koja mu preprei e put. Policajc
i mu se nasme i e, i jedan od njih, dr ei pu ku, iskorai i kljocnuv i namae mu lisicu n
iznad lanka. Trzajui ga za lanak, tanak metal mu je zasecao u meso, sve do kosti, ac
a ga povede nazad putem kojim je do ao.
"Natrag u Nemaku", ree jedan od aca posmatrajui ga.
"Ja sam Amerikanac", ree Frenk Frink.
"Ti si Jevrejin", ree aca.
Dok su ga vodili uza stepenice, jedan od aca ree. "Hoemo li ga ovde zavesti?"
"Ne", ree drugi. "Zadr aemo ga za nemakog konzula. ele da mu sude po nemakom zakonu."
Na kraju krajeva, nije bilo nikakvog spiska advokata.
Gospodin Tagomi je ostao dvadeset minuta nepomian za svojim stolom, dr ei revolver u
peren u vrata, dok je gospodin Bejns hodao po kancelariji. Po to je malo porazmisl
io, stari general je podigao slu alicu i pozvao Japansku ambasadu u San Francisku.
Meutim, nije mogao da dobije barona Kelemakulea; ambasador je, ree neki birokrata
, izvan grada.
Sada je General Tedeki poku avao da dobije transpacifiku vezu sa Tokijom.
"Konsultovau se sa Vojnom akademijom", objasni gospodinu Bejnsu. "Oni e se javiti
Imperijalnim vojnim snagama koje su ovde blizu stacionirane." Nije izgledao uzne
miren.
Znai, smenie nas kroz nekoliko sati, ree sam sebi gospodin Tagomi. Mo da japanski mor
nari sa nekog nosaa, naoru ani ma inkama i minobacaima.
Delovanje preko zvaninih kanala je veoma efikasno u smislu konanog rezultata... al
i se na alost izgubi u vremenu. Dole ispod nas, crnoko ulja ki huligani mlate palicam
a sekretarice i inovnike.
Meutim, on lino nije mogao ne to vi e da uini.
"Pitam se da li bi vredelo poku ati da dobijemo nemakog konzula", ree gospodin Bejns
.
Gospodin Tagomi zamisli sebe kako poziva gospoicu Efreikian sa njenim magnetofono
m, da joj izdiktira hitan protest her H. Rajsu.
"Mogu da pozovem her Rajsa", ree gospodin Tagomi. "Na drugoj liniji."
"Molim vas", ree gospodin Bejns.
I dalje dr ei svoj kolekcionarski primerak Kolta '44, gospodin Tagomi pritisnu jedn
o dugme na svom stolu. Otkri se nezavedena telefonska linija, posebno instaliran
a za poverljive razgovore.
On okrenu broj nemakog konzulata.
"Dobar dan, ko zove?" ustar mu ki funkcionerski glas sa akcentom. Nesumnjivo podreen
i.
Gospodin Tagomi ree: "Njegovu ekselenciju her Rajsa, molim. Hitno. Ovde gospodin
Tagomi. Vi a Imperijalna trgovinska misija, najvi e mesto." Govorio je svojim tvrdim
, neu-nikakve-gluposti glasom.
"Da, gospodine. Trenutak, ako hoete da saekate." Zatim, jedan dug trenutak. Nikaka
v zvuk u slu alici, ak ni kljocanje. On samo stoji tamo pored telefona, zakljui gospo
din Tagomi. Izvlai se tipinom nordijskom podmuklo u.
Generalu Tedekiju, koji je ekao na drugom telefonu, i gospodinu Bejnsu, koji je k
oraao po sobi, ree: "Naravno da odla u sa razgovorom."
Najzad se opet zau funkcionerov glas. "Izvinjavam se to ekate, gospodine Tagomi."
"Ni ta."
"Konzul je na razgovoru. Meutim..."
Gospodin Tagomi spusti slu alicu.
"Trud uzaludan, u najmanju ruku", ree, oseajui se osujeen. Koga drugog da pozove? Ta
koka je ve obave ten, kao i jedinice Vojne policije dole na obali; ne vredi telefon
irati im. Da zove direktno Berlin? Rajh kancelara Gebelsa? Imperijalni vojni aer
odrom u Napi, da tra i pomo iz vazduha?
"Pozvau efa S.B, her B. Krojca fon Merea", glasno odlui. "I gorko u se aliti. Nadau d
eku i vrisku." Poe da okree broj zvanino - ubla avajue - zaveden u telefonski imenik S
an Franciska kao 'Odeljenje za za titu dragocenih po iljki Terminala Lufthanze'. Dok

je telefon zvonio, on dodade: "Udariu u grdnju i histeriju."

"Dobro odglumite", ree general Tedeki, osmehujui se. Jedan germanski glas ree u uvo
gospodinu Tagomiju: "Ko zove?" Glas jo -vi e-od-mene-neu-nikakve-gluposti, pomisli g
ospodin Tagomi. Ali je nameravao da nastavi. "Po urite", zahtevao je glas.
Gospodin Tagomi povika. "Nareujem hap enje i suenje va oj bandi kolja a i degenerika koj
i besomuno divljaju kao plave pobesnele zveri, to se ne mo e ni opisati! Poznaje li m
e, Kerl? Mome; prim. prev. Ovde Tagomi, Savetnik Imperijalne vlade. Pet sekundi,
ili zanemarujemo zakon i nareujemo da udarna Mornarika jedinica zapone masakr sa za
paljivim fosfornim bombama. Sramota za civilizaciju."
Na drugom kraju je ljigavko iz S.B. zabrinuto frfljao.
Gospodin Tagomi namignu gospodinu Bejnsu.
"...mi ne znamo ni ta o tome", govorio je ljigavko.
"La ove!" dreknu gospodin Tagomi. "Onda nemamo izbora." Zalupi slu alicu. "To je sva
kako samo pria", ree gospodinu Bejnsu i Generalu Tedekiju. "Ali ne mo e da kodi, ni u
kom sluaju. Uvek postoji mala mogunost da ima izvesnih nervoznih elemenata ak i u
S.B."
General Tedeki krenu da govori. Ali onda se zau ogromna graja na vratima kancelar
ije; on prestade. Vrata se naglo otvori e.
Pojavi e se dva kr na belca, obojica naoru ana pi toljima sa prigu ivaima. Primeti e gospo
a Bejnsa.
"Da ist er", "Eno ga."; prim. prev. ree jedan. Uputi e se ka gospodinu Bejnsu. Za s
tolom, gospodin Tagomi uperi svoj starinski kolekcionarski primerak Kolta '44 i
pritisnu okida. Jedan od ljudi iz S.B. pade na pod. Drugi munjevito okrenu svoj r
evolver sa prigu ivaem ka gospodinu Tagomiju i uzvrati vatru. Gospodin Tagomi nije u
o okidanje, video je samo siu an pramiak dima iz revolvera, pritiskao je oroz Kolta,
iznova i iznova.
Vilica oveka iz S.B. se rasprsnu. Po vazduhu se razlete e komadii kosti, mesa, krhot
ine zuba. Pogodak u usta, shvati gospodin Tagomi. Grozno mesto, naroito ako zrno
ide nagore. U oima oveka iz S.B. bez vilice jo je tinjao nekakav ivot. Jo me primeuje
mislio je gospodin Tagomi. Onda oi izgubi e sjaj i ovek se preturi, ispustiv i revolv
er uz neljudsko krkljanje.
"Da ti se smui", ree gospodin Tagomi.
Na otvorenim vratima se vi e nisu pojavljivali ljudi iz S.B. "Mogue da je gotovo",
ree general Tedeki posle pauze. Gospodin Tagomi, zabavljen munim trominutnim poslo
m ponovnog punjenja revolvera, zastade da pritisne dugme interfona na stolu. "Do
vedite hitnu pomo", nalo i on. "Grozno povreen razbojnik je ovde."
Nikakav odgovor, samo zujanje.
Sagnuv i se, gospodin Bejns je pokupio revolvere oba Nemca; dodade jedan generalu,
zadr av i drugi za sebe. "Sad emo ih pokositi", ree gospodin Tagomi, ponovo sedajui sa
svojim Koltom '44 kao i pre. "Stra an trijumvirat, u ovoj kancelariji."
Iz hola pozva jedan glas: "Nemake vucibatine, predajte se!"
"Ve su sreeni", odvrati gospodin Tagomi. "Le e mrtvi ili ve umiru. Doite i potvrdite e
mpirijski."
Jedna grupa slu benika Nipon Tajmsa se pojavi sa preteranom oprezno u, nekoliko njih
sa opremom za sluaj nereda u zgradi, sekirama, pu kama, i bombama sa suzavcem.
"Cause celebre", uveni sluaj (franc.); prim. prev. ree gospodin Tagomi. "Vlada P.A.
D. u Sakramentu bi bez oklevanja mogla da objavi Rajhu rat." Zakoi svoj revolver.
"U svakom sluaju, svr ili smo s tim."
"Porei e sauesni tvo", ree gospodin Bejns. "Standardna tehnika. Kori ena bezbroj puta.
olo i pi tolj sa prigu ivaem na sto gospodina Tagomija. "Made in Japan."
Nije se alio. Bilo je istina. Japanski ni anski pi tolj odlinog kvaliteta. Gospodin Ta
gomi ga razgleda.
"I nisu nemaki dr avljani", ree gospodin Bejns. Bio je uzeo lisnicu jednog belca, on
og mrtvog. "Graanin P.A.D. ivi u San Hozeu. Ni po emu se ne mo e povezati sa S.B. Zov
e se D ek Sanders." Hitnu novanik na pod.
"Prepad", ree gospodin Tagomi. "Motiv: na zakljuani podrum. Bez politikih aspekata."
Podi e se drhtavo na noge.
U svakom sluaju, poku aj ubistva ili otmice koji je uinila S.B. je propao. Bar ovaj
prvi. Ali jasno je da su znali ko je gospodin Bejns, a bez sumnje i po to je do ao.
"Prognoza je", ree gospodin Tagomi, "mrana."

Pitao se da li bi u ovom sluaju proroanstvo uop te koristilo. Mo da bi moglo da ih za ti

ti. Da ih upozori, zakloni svojim savetom.
Drhtavim rukama poe da vadi etrdeset devet strukova hajduice. Cela situacija je zbu
njujua i nenormalna, zakljui on. Nijedan ljudski mozak ne bi mogao da je odgonetne
; tu se jedino mo e primeniti hiljadugodi nji zajedniki um. Nemako totalitarno dru tvo l
ii na neku pogre nu formu ivota, goru od prirodne. Goru u svim svojim me avinama, u sv
om potpuriju besmislenosti.
Ovde, mislio je, lokalni ef S.B. deluje kao instrument policije, potpuno posvaan s
a efom u Berlinu. Gde je smisao u tom slo enom biu? Ko je zapravo Nemaka? Ko je ikada
bila? Gotovo kao ko marna parodija problema koji se obino sreu u ivotu.
Proroanstvo e prodreti u to. ak je i jeziva vrsta zverke kao to je nacistika Nemaka s
vatljiva za I ing.
Videi kako gospodin Tagomi rastrojeno premee po rukama pregr t biljnih stabljiica, go
spodin Bejns shvati koliko je duboko oajanje tog oveka. Za njega, mislio je gospod
in Bejns, ovaj dogaaj, to to je morao da ubije i unakazi ova dva oveka, nije samo s
tra an; neobja njiv je.
ta mogu da ka em to bi ga moglo ute iti? Pucao je u moje ime; moralna odgovornost za t
a dva ivota je prema tome moja, i ja je prihvatam. Ja to tako gledam.
Pri av i gospodinu Bejnsu general Tedeki ree tihim glasom: "Vidite koliko je ovek oajan
. On je, znate, bez sumnje odgajan kao Budista. ak i ako ne formalno, uticaj je b
io tu. Jedna kultura u kojoj se ne oduzima niiji ivot; svi ivoti su sveti."
Gospodin Bejns klimnu glavom.
"Povratie on ravnote u", nastavi general Tedeki. "Vremenom. Ovog asa on nema nikakvo
stanovi te na osnovu koga mo e da sagleda i shvati svoj in. Ta knjiga e mu pomoi, jer
mu daje spolja nji okvir obave tenja."
"Shvatam", ree gospodin Bejns. Pomisli - jo jedan okvir obave tenja koji bi mu mogao
pomoi bilo bi Uenje o prvobitnom grehu. Pitam se da li je ikada uo za njega. Svima
nam je sueno da izvr avamo postupke svireposti, ili nasilja, ili zla. To nam je su
dbina, zahvaljujui starim uzrocima. Na a karma. Budistiko uenje o odgovornosti za svo
je postupke u svim inkarnacijama, ime se obja njava dobra i zla srea; slobodno: kob,
sudbina (Sanskrit); prim. prev.
Da bi spasao jedan ivot, gospodin Tagomi je morao da oduzme dva. Logian, uravnote en
um to ne mo e da shvati. Blagorodan ovek kao to je gospodin Tagomi bi mogao poludet
i od implikacija takve stvarnosti.
Ipak, mislio je dalje gospodin Bejns, odluujua taka ne le i u sada njosti, ni u mojoj s
mrti niti u smrti dvojice ljudi iz S.B; le i - pretpostavimo - u budunosti. Ono to s
e ovde dogodilo opravdava se, ili se ne opravdava, onim to se dogaa kasnije.
Mo emo li mo da da spasemo ivote miliona, ceo Japan u stvari.
Ali ovek koji je baratao stabljiicama nije ni pomi ljao na to; sada njost, stvarnost,
bila je i suvi e opipljiva, mrtav i umirui Nemac na podu njegove kancelarije.
General Tedeki je bio u pravu; vreme e dati perspektivu gospodinu Tagomiju. Ili t
o, ili e se mo da povui u tminu mentalne bolesti, odvratiti pogled zauvek, zbog bezn
ade ne pometenosti.
I mi se stvarno ne razlikujemo od njega, mislio je gospodin Bejns. Suoeni smo sa
istom pometeno u. Zbog toga na alost ne mo emo pru iti pomo gospodinu Tagomiju. Mo emo s
da ekamo, nadajui se da e se on konano oporaviti ili podlei.
13.
U Denveru su na li ik, moderne radnje. Odea je, mislila je Julijana, zapanjujue skupa
, ali D o se izgleda nije brinuo zbog toga ili ak nije ni primeivao; prosto je plaao
ono to je izdvojio, i onda bi urili dalje u sledeu radnju.
Ona glavni dobitak - posle mnogo isprobavanja haljina i mnogo otegnutog predomi lj
anja i odbijanja - pribavi pred kraj dana: svetloplavi italijanski originalni mo
del sa kratkim, lepr avim rukavima i bezobrazno dubokim dekolteom. U jednom evrops
kom modnom asopisu bila je videla manekenku sa takvom haljinom; smatrana je najle
p im krojem godine, i ko tala je D oa gotovo dve stotine dolara.
Uz haljinu, bila su joj potrebna tri para cipela, vi e najlon arapa, nekoliko e ira, i
nova crna ko na ta na - runi rad. I, otkri jo i to da dekolte italijanske haljine zah
teva nove prsluie koji pokrivaju samo donji deo dojki. Gledajui se u velikom ogleda
lu u radnji, oseti se preterano razgoliena i pomalo nesigurna ako bi se sagla. Al
i prodavaica ju je ubeivala da novo poluprslue vrsto stoji na svom mestu uprkos tome

to nema bratele.
Tek toliko da pokrije bradavicu, mislila je Julijana zagledajui se u samoi svoje s
obe, i ni milimetar vi e. I prslue je prilino ko talo; isto tako uvezeno, objasnila je
prodavaica, i runi rad. Prodavaica joj je pokazala i sportsku odeu, orc i kupae kost
me, i haljinu za pla u od frotira; ali D o se odjednom uznemiri. Zato odo e dalje.
Dok je D o tovario pakete i kese u kola, ona ree:
"Zar ne misli da u stra no da izgledam?"
"Da", odvrati on preokupiranim glasom. "Naroito ona plava haljina. Nju e da obue kad
budemo i li tamo, Abendsenu, razume ?" Poslednju re izgovori odseno kao da nareduje: t
on je iznenadi.
"Nosim broj dvanaest ili etrnaest", ree ona kad uo e u sledeu radnju sa odeom. Prodava
a se ljupko nasme i i odvede ih do stalkova sa haljinama. ta joj je jo potrebno? pit
ala se Julijana. Bolje da uzme to je vi e mogue dok mo e; oima obuhvati odjednom sve, b
luze, suknje, pantalone, kapute. Da, kaput.
"D o", ree ona, "moram da imam dugaak kaput. Ali ne kaput od tofa."
Slo i e se oko jednog kaputa od sintetikog vlakna iz Nemake; bio je trajniji od prirod
nog krzna, a manje skup. Ali ona je bila razoarana. Da bi se razvedrila poe da raz
gleda nakit. Ali to je bila alosna starudija, bez ma te i originalnosti.
"Moram da uzmem neki nakit", objasni ona D ou. "Makar minu e. Ili bro - za plavu halji
nu." Povede ga trotoarom do jedne juvelirske radnje. "A tvoje odelo", seti se, s
a oseanjem krivice. "Moramo da pazarimo i za tebe."
Dok je ona tra ila nakit, D o se zadr a u berbernici da se pod i a. Kada se pojavio kroz p
ola asa, bila je zapanjena; ne samo da je kosu skratio to je vi e mogao, nego ju je
i ofarbao. Jedva da bi ga prepoznala; sada je bio plav. Dobri bo e, mislila je, bu
ljei u njega. Za to?
Slegnuv i ramenima, D o ree: "Dosadilo mi da budem makarond ija." To je bilo sve to je h
teo da ka e; odbi da o tome razgovara kada udo e u radnju sa odeom za mu karce i poe e da
kupuju za njega.
Kupili su mu lepo skrojeno odelo od jednog od Diponovih novih sintetikih materija
la, Dakrona. I nove arape, ve , i par mondi
imi cipela. ta sada? - mislila je Julijana
. Ko ulje. I kravate. Ona i prodavac odabra e dve bele ko ulje sa francuskim man etnama,
nekoliko francuskih kravata, i par srebrnih dugmadi za man etne. Bilo je potrebno
samo etrdeset minuta da se pokupuje sve za njega; iznenadilo ju je koliko je to
lako u poreenju sa njenom kupovinom.
Odelo, mislila je, treba da mu se prepravi. Ali D o se opet uzvrpolji, platio je r
aun novanicama Rajhsbanke. Znam ja jo ne to, zakljui Julijana. Nova lisnica. Tako ona
i prodavac izdvoji e za njega jednu lisnicu od crne krokodilske ko e, i taka. Izao e iz
radnje i vrati e se do kola. Bilo je pola pet, i kupovina je - bar to se tie D oa - bi
la zavr ena.
"Nee da ti se malo suzi u struku?" zapita ona D oa kada se on ukljui u saobraaj u cent
ru Denvera. "Na tvom odelu..."
"Ne", tr e je njegov glas, odsean i bezlian.
" ta nije u redu? Jesam li i suvi e mnogo kupila?" Znam da je to, ree sama sebi, potr
o ila sam preko svake mere. "Mogla bih da vratim neke suknje."
"Hajde da veeramo", ree on.
"Oh, Bo e", uzkinu ona. "Znam ta nisam uzela. Spavaice."
On se zagleda u nju krvolonim pogledom.
"Zar ne eli da uzmem neku lepu novu pid amu?" zapita ona. "Pa da budem sva sve a i..."
"Ne." Odmahnu glavom. "Pusti to. Tra i gde da jedemo."
Julijana ree vrstim glasom: "Najpre emo otii da se prijavimo u hotelu. Da mo emo da se
presvuemo. Pa emo onda da jedemo." I bolje da to bude stvarno fini hotel, inae otp
ada sve. ak i ovako kasno. A u hotelu emo ih pitati gde se u Denveru najbolje jede
. I za neki dobar bar gde mo emo da vidimo predstavu kakvu vidi jednom u ivotu, ne n
eki lokalni talenat ve neka krupna imena iz Evrope, kao Elinor Perez ili Vili Bek
. Znam da takve velike zvezde dolaze u Denver, jer sam videla reklame. I neu ni z
a ta manje ni da ujem.
Dok su tra ili neki dobar hotel, Julijana je pogledavala oveka kraj sebe. Sa kratko
m i plavom kosom, i u novom odelu, ne lii na onu istu osobu, mislila je. Da li ga
vi e volim ovako? Te ko je bilo rei. A ja, kad budem doterala kosu - biemo dve sasvim
druge osobe. Stvorene ni iz ega, ili bolje rei, novcem. Ali ja samo moram da ured

im kosu, ree za sebe.

Nao e jedan veliki impozantan hotel u poslovnom centru Denvera sa uniformisanim vra
tarom koji se postara da im se parkiraju kola. To je ona elela. I hotelski deko zapravo odrastao ovek ali u tamnocrvenoj uniformi - brzo doe i ponese sve njihove
pakete i prtljag, ne ostaviv i im ni ta drugo da rade nego da se popnu irokim zastrti
m stepenicama, ispod nadstre nice, prou kroz vrata od stakla i mahagonija i uu u hol
.
Radnjice sa obe strane hola, cvearnice, pokloni, slatki i, mesto za telegrafisanje,
za rezervaciju avionskih karata, muvanje gostiju oko deska i liftova, ogromne b
iljke u saksijama, a pod nogama zastira, debeo i mek... oseala je miris hotela, mn
o tva ljudi, mete a. Neonski natpisi su oznaavali u kom su pravcu hotelski restoran,
salon za koktele, snek-bar. Jedva da je sve to mogla da zapazi dok su prelazili
hol i najzad stigli do pulta za rezervacije.
Bila je tu ak i knji ara.
Dok se D o potpisivao u knjigu, ona se izvini i po uri u knji aru da vidi da li imaju
Skakavca. Jeste, bio je tu, u stvari itava sjajna hrpa primeraka, sa karticom na
kojoj je pisalo kako je knjiga popularna i znaajna, i naravno, da je verboter Zab
ranjena (nem.); prim. prev. u regionima pod nemakom upravom. Uslu i je nasme ena sred
ovena ena veoma bakinskog dr anja; knjiga je ko tala gotovo etiri dolara, to je Julijan
izgledalo mnogo, ali je plati novanicom Rajhsbanke iz svoje nove ta ne i onda odsk
akuta nazad da se pridru i D ou.
Idui napred sa prtljagom, momak ih odvede do lifta, pa zatim gore na drugi sprat
- tih i topao i zastrt ilimom do njihove uzvi eno lepe sobe od koje je zastajao dah
. Momak im otkljua vrata, unese sve unutra, namesti prozor i svetla; D o mu dade na
pojnicu i on ode zatvoriv i vrata za sobom.
Sve se odvijalo tano onako kako je ona elela. "Koliko emo ostati u Denveru?" zapita
ona D oa, koji je zapoeo da otvara pakete na krevetu. "Pre nego to produ imo za ejn?"
On ne odgovori; bio se udubio u sadr aj svog kofera.
"Jedan ili dva dana?" zapita ona skidajui svoj novi kaput. " ta misli , da li bismo m
ogli da ostanemo tri?"
Podigav i glavu, D o odgovori: "Idemo dalje veeras."
Najpre nije shvatila; a kada je shvatila nije mogla da mu veruje. Blenula je u n
jega, a on je blenuo u nju sa mranim, gotovo ujedajuim izrazom, dok mu je lice bil
o stisnuto od ogromne napetosti, vee nego to je videla kod ijednog oveka u svom ivot
u. Nije se pokrenuo; izgledao je kao paralisan, sa rukama punim odee iz kofera; p
resavijenog tela.
"Po to jedemo", dodade.
Ni ta nije mogla da smisli da ka e.
"Zato obuci tu plavu haljinu koja je toliko mnogo ko tala", ree on. "Onu koju voli ;
onu stvarno dobru - razume ?" Onda poe da otkopava ko ulju. "Ja u da se obrijem i dobro
se istu iram vruom vodom." Glas mu je zvuao mehaniki, kao da govori sa nekog mesta m
iljama odatle, preko nekakvog ureaja; okrenu se i poe ka kupatilu krutim, cimavim
korakom.
Ona sa mukom uspeo da izusti: "Veeras je i suvi e kasno."
"Nije. Zavr iemo sa veerom negde oko pola est, est najkasnije. Do ejna mo emo stii za
dva i po sata. To je tek pola devet. Recimo, najkasnije devet. Mo emo odavde da t
elefoniramo, da ka emo Abendsenu da dolazimo; da objasnimo situaciju. To e da napra
vi utisak, meugradski razgovor. Recimo ovo - idemo avionom za Zapadnu obalu; u De
nveru smo samo veeras. Ali toliko nas je odu evila njegova knjiga da emo voziti do ej
na i nazad, da bismo samo imali priliku da..."
Ona upade: "Za to?"
Suze joj navre e na oi, i ona oseti kako stiska pesnice sa palevima unutra kao to je i
nila kao dete; oseti da joj podrhtava brada, i kada progovori, glas joj se jedva
uo. "Ne elim da idem da ga posetim veeras; ja ne idem. Uop te ne elim, ak ni sutra.
m samo da obiem mesto ovde. Kao to si mi obeao." I dok je govorila, ponovo se pojav
i strah i le e joj na grudi; onaj udni slepi strah koji jedva da je popu tao, ak i u n
ajveselijim trenucima sa njim. Strah izbi na povr inu i uze je pod svoje; oseala je
kako joj titra na licu i otkriva se, tako da je on mogao lako da ga primeti.
o ree: " ibnuemo se tamo, pa onda posle kada se vratimo - onda emo ovde da obilazimo."
Govorio je razumno, a ipak i dalje sa ukoenim mrtvilom kao da recituje.

"Ne", ree ona.

"Obuci tu plavu haljinu." Preturao je po paketima sve dok ne nae haljinu u najveoj
kutiji. Pa ljivo skloni uzicu, izvadi haljinu, polo i je na krevet preciznim pokret
ima; nije se urio. "Okej? Bie bomba. Slu aj, kupiemo bocu skupog viskija da ponesemo.
Onaj vat 69."
Frenk, pomisli ona. Pomozi mi. Zapala sam u ne to to ne shvatam.
"To je mnogo dalje", odgovori ona, "nego to misli . Pogledala sam na mapi. Bie zaist
a kasno kad stignemo tamo, ne to oko jedanaest, ili posle ponoi."
On ree: "Obuci haljinu ili u te ubiti."
Zatvoriv i oi, ona poe da se kikoe. Moja obuka, pomisli. Na kraju krajeva, bilo je is
tina; sad emo da vidimo. Mo e li on da me ubije, ili ja da mu pri tinem jedan nerv u
ledima i obogaljim ga za ceo ivot? Ali on se borio sa onim britanskim komandosima
; on je to ve pro ao, pre mnogo godina.
"Znam da mo da mo e da me baci na pod", ree D o. "A mo da i ne mo e ."
"Ne da te bacim", ree ona. "Nego da te trajno unakazim. Stvarno mogu. ivela sam na
Zapadnoj Obali. Japovi su me nauili, tamo u Sietlu. Idi ti dalje za ejn ako eli , a
mene ostavi ovde. Ne poku avaj da me prisili . Ja te se bojim i poku au." Glas joj se p
rekide. "Poku au da te sredim ako nasrne na mene."
"Ma hajde - obuci tu prokletu haljinu! ta je sada? Mora da si a ava kad govori tako o
ubijanju i unakazivanju samo zato to elim da skokne u kola posle veere i provoza se
autoputom sa mnom i vidi tog tipa ija knjiga ti..."
Na vratima se zau kucanje.
D o se pri unja do vrata i otvori ih. Jedan uniformisan momak na hodniku ree: "Zvali
ste, gospodine."
"Ah, da", ree D o prilazei krevetu; pokupi nove bele ko ulje koje je kupio i odnese ih
do momka. "Mo ete li da ih vratite za pola sata?"
"Samo da se ispeglaju presavijena mesta", ree momak razgledajui ko ulje. "Bez i enja. D
, siguran sam da mogu da stignu, gospodine."
Dok je D o zatvarao vrata, Julijana ree: "Kako si znao da nova bela ko ulja ne mo e da
se nosi dok se ne ispegla?"
On ne ree ni ta; sle e ramenima.
"Ja sam zaboravila", ree Julijana. "A ena treba da zna... kada ih izvadi iz celofan
a sve su zgu vane."
"Kada sam bio mlai oblaio sam se i dosta izlazio."
"Kako si znao da hotel ima rum servis? Ja to nisam znala. Jesi li zaista odsekao
i ofarbao kosu? Mislim da ti je kosa uvek bila plava, i da si nosio periku. Zar
nije?"
On opet sle e ramenima.
"Ti mora da si iz S.B.", ree ona. "Preru en u makarond iju, vozaa kamiona. Nikad se ni
si borio u Severnoj Africi, je li tako? Znam da jeste. Mislim da sam prilino glup
ava." Oseala se sasu ena, uvela.
Poutav i, D o ree: "Sigurno da sam se borio u Severnoj Africi. Mo da ne u Pardijevoj art
iljerijskoj bateriji. Sa Brandenbur anima." Dodade: "Vermaht komando. Infiltrirao
se u britanski tab. Ne vidim kakva je tu razlika; imali smo dosta akcije. I bio s
am u Kairu; zaradio sam medalju i pohvalu za dr anje na bojnom polju. Kaplar."
"Je li ono penkalo oru je?"
On ne odgovori.
"Bomba", shvati ona odjednom, izgovoriv i nagkas: "Bomba zamka, koja ima icu tako d
a eksplodira kada je neko dotakne."
"Ne", ree on. "To to si videla su oda ilja i prijemnik od dva vata. Tako da mogu da b
udem u radio-vezi. U sluaju promene plana, s obzirom na razvoj politike situacije
u Berlinu iz dana u dan."
"Proveri kod njih neposredno pre nego to uini . Da bude siguran."
On klimnu glavom.
"Ti nisi Italijan; Nemac si."
" vajcarac."
Ona ree: "Moj mu je Jevrejin."
"Ba me briga ta ti je mu . Sve to elim to je da obue tu haljinu i dotera se da mo em
emo na veeru. Uredi nekako kosu; kad bi mogla da ode do frizera! Mo da je hotelski s
alon jo otvoren. To bi mogla da uradi dok ja ekam ko ulje i istu iram se."

"Kako e ga ubiti?"
D o ree: "Molim te obuci novu haljinu, Julijana. Ja u da telefoniram dole da pitam z
a frizera." Prie sobnom telefonu.
"Za to sam ti ja potrebna?"
Okreui brojeve, D o ree: "Imamo obave tenje o Abendsenu i izgleda da ga privlai izvesta
tip crnomanjaste, pohotljive devojke. Specifian srednjoistoni ili mediteranski ti
p."
Dok je on razgovarao sa hotelskim osobljem, Julijana ode do kreveta i le e. Zatvor
i oi i stavi ruku preko lica.
"Imaju frizerku", ree D o po to je obesio slu alicu. "I mo e odmah da te primi. Idi dole
u salon; u mezaninu je."
Ne to joj je pru ao; otvoriv i oi vide jo novanica Rajhsbanke. "Da joj plati ."
Ona ree: "Pusti me da le im ovde. Hoe li, molim te?"
Posmatrao ju je sa izgledom jake radoznalosti i zabrinutosti.
"Sietl je kao to bi bio San Francisko", ree ona, "da nije bilo velikog po ara. Sa pr
avim starim drvenim zgradama i ponekom od cigle, i brdovit kao i S.F. Tamo je bi
lo Japova jo mnogo pre rata. Imaju celu poslovnu etvrt i kue, radnje i sve, vrlo st
aro. To je luka. Taj mali stari Jap koji me je uio - oti la sam tamo sa jednim momk
om iz Trgovake mornarice, i dok sam bila tamo poela sam da uzimam te asove. Minoru
Iojasu; nosio je prsluk i kravatu. Bio je okrugao kao jo-jo. Pouavao je na spratu
u jednoj japovskoj poslovnoj zgradi; imao je onaj staromodan natpis sa zlatnim s
lovima na vratima, i ekaonicu kao kod zubara. Sa National Geographics." Naziv sta
rog geografskog asopisa; prim. prev.
Sagnuv i se preko nje, D o je uhvati za ruku i podi e u sedei polo aj; pridr a je i podupr
. " ta je? Pona a se kao da si bolesna." Zagledao joj je u lice, pretra ujui joj crte.
"Umirem", ree ona.
"To je samo jedan napad zabrinutosti. Zar ih nema sve vreme? Mogu da ti donesem n
eki sedativ iz hotelske apoteke. ta ka e na fenobarbiton? A nismo ni jeli jo od jutro
s u deset. Bie ti dobro. Kada stignemo do Abendsenove kue, ti ne mora ni ta da ini , sa
o da stoji sa mnom; ja u da razgovaram. Samo se sme i i budi prijatna sa mnom i sa n
jim; ostani sa njim i vodi razgovor, tako da on ostane sa nama i ne ode. Kada te
bude video u toj italijanskoj haljini sa velikim izrezom siguran sam da e nas pu
stiti unutra. I ja bih te pustio kada bih bio na njegovom mestu."
"Pusti me u kupatilo", ree ona. "Muka mi je. Molim te."
Ote se od njega. "Pripada mi muka - pusti me."
On je pusti, i ona se uputi preko sobe u kupatilo; zatvori vrata iza sebe.
Mogu ja to da uinim, pomisli. Kvrcnu prekidaem; zaseni je svetlost. Ona za miri. Mog
u da ga naem. U ormaniu za lekove, paketi no ia za brijanje sapun, zubna pasta. Ona ot
ori nov paketi no ia za brijanje. Sa jednom o tricom, da. Odmota nov gladak plavo-crni
no i za brijanje.
Iz tu a potee voda. Ona ue pod tu - blagi Bo e; bila je obuena. Propast. Haljina joj se
obesi. Sa kose je curila voda. Prestra ena, spotae se, skoro pade, poku avajui da napi
pa izlaz. Voda joj je prskala iz arapa... poe da plae.
D o je nae kako stoji kroj olje. Bila je skinula svoju mokru uni tenu haljinu; stajala
je gola, podupirui se jednom rukom, naslonjena i opu tena. "Isuse Hriste", ree mu k
ada shvati da je on tu. "Ne znam ta da radim. Kostim od erseja mi je uni ten. Od vun
e je." Pokaza rukom; on se okrete i vide hrpu raskva ene odee.
Veoma spokojno - ali lice mu je bilo potreseno - on ree: "Pa, to ionako nisi htel
a da nosi ." Obrisa je mekim belim hotelskim pe kirom, odvede je iz kupatila natrag
u toplu glavnu sobu zastrtu ilimom. "Obuci ve - stavi ne to na sebe. Rei u da frizerka
doe ovamo; mora, i taka." Opet podi e slu alicu i okrenu broj.
"Kakve pilule si mi nabavio?" zapita ga ona kada je zavr io sa telefoniranjem.
"Zaboravio sam. Zvau dole apoteku. Ne, ekaj; imam ja ne to. Nembutal, ili tako neki a
vo." Po uri do kofera i poe da pretura po njemu.
Kada joj pru i dve ute kapsule, ona ree: "Hoe li me uni titi?" - i nespretno ih primi.
" ta?" zapita on sa zgrenim licem.
Da mi istruli stomak, pomisli ona. Isu i prepone. "Mislim", ree oprezno, "da mi ne
oslabi koncentraciju?"
"Ne - to je neki proizvod A. gospodin Hemie koji dobijamo tamo u zemlji. Ja ih u
zimam kad ne mogu da zaspim. Doneu ti a u vode." I otra.

No i, mislila je. Progutala sam ga; sada mi see slabine zauvek. Kazna. Udata za Jevr
ejina, a spanala se sa gestapovskim ubicom. Oseti kako joj na oi naviru suze, vrel
e. Za sve to sam poinila. Propala sam. "Hajdemo", ree, podi ui se na noge. "Frizerka."
"Ti nisi obuena!" Povede je, namesti je da sedne, poku a da joj navue gaice, bez uspe
ha. "Moram da ti sredim kosu", ree oajnikim glasom. "Gde je ta Hur, Die Hure (nem.)
- kurva, drolja; prim. prev. ta ena?"
Ona uze da govori, polako i sa mukom: "Kosa pravi kosu koja sklanja rosu. Kriri,
ko u o kuku ne kaiti. Kuka od boga. njur, dur Hur." Pilule razjedaju. Verovatno ter
pentinska kiselina. Svi su se sakupili, i odredili najkorozivniji rastvor da me
zauvek izjede.
Buljei odozgo u nju, D o preblede. Mora da me ita, pomisli ona. ita mi mozak svojom m
a inom, mada ja ne mogu da je naem.
"Te pilule", ree ona, "zbunjuju i stvaraju pometnju."
On ree: "Nisi ih uzela." Pokaza na njenu stisnutu pesnicu; ona otkri da ih jo uvek
dr i u ruci. "Ti si du evno bolesna", ree on. Postao je te ak, trom, kao neka nepokret
na masa. "Jako si bolesna. Ne mo emo ii."
"Neu lekara", ree ona. "Bie mi dobro." Poku a da se osmehne; posmatrala je njegovo li
ce da vidi da li je uspela. Odraz iz njegovog mozga, uhvatio mi misli u raspadan
ju.
"Ne mogu te voditi Abendsenovima", ree on. "Ne sada, nikako. Sutra. Mo da e ti biti
bolje. Poku aemo sutra. Moramo."
"Mogu li opet u kupatilo?"
On klimnu glavom, napregnutog lica, jedva ju je uo. Zato se ona vrati u kupatilo;
opet zatvori vrata. U ormaniu jo jedan no i koji uze u desnu aku. Opet izae.
"Baj-baj", ree.
Dok je otvarala vrata od hodnika on uzviknu i divlje je zgrabi.
Zviz. "Stra no je", ree ona. "Oni siluju. Treba da znam." Spremna sam za otimaa ta ni;
razne none skitnice, sa njima sigurno mogu da iziem na kraj. Gde se ovaj izgubio?
Da ga pljesnem po vratu, malo zaigram. "Pusti me da proem", ree ona. "Ne zapreuj m
i put, osim ako nee da ti odr im lekciju. Meutim, samo ene." Dr ei no i uzdignut, nas
otvara vrata. D o sede na pod, pritiskajui rukama vrat sa strane. Poza izgorelog o
d sunca. "Do vienja", ree i zatvori vrata za sobom. Topao zastrt hodnik.
Jedna ena u belom mantilu, zujkajui i pevu ei, gurala je kolica hodnikom, sa pognutom
glavom. Zjakala je u brojeve na vratima, i sti e pred Julijanu; ena podi e glavu, is
kolai oi i ostade otvorenih usta.
"Oh, du o", ree ona, "stvarno si se nacugala; treba tebi mnogo vi e nego frizer - vra
ti se pravac u sobu i obuci se dok te ne izbace iz hotela. Gospode Bo e." Otvori v
rata iza Julijane. "Neka te tvoj ovek istrezni; rei u da ti po alju vruu kafu u sobu.
Molim te sada, ulazi u sobu." Gurnuv i Julijanu nazad u sobu, ena zalupi vrata za n
jom i buka od njenih kolica se izgubi u hodniku.
Frizerka, shvati Julijana. Pogledav i nadole, vide da nema ni ta na sebi; ena je imal
a pravo.
"D o", ree, "nee da me puste." Nae krevet, pronae svoj kofer, otvori ga, prosu odeu iz
njega. Ve , zatim bluzu i suknju, par cipela sa niskim potpeticama. "Naterala me d
a se vratim", ree. Po to pronae e alj brzo se oe lja, onda i etka kosu. "Kakav do ivlj
je upravo bila napolju, spremala se da zakuca." Podi e se i ode da nae ogledalo. "
Je li ovako bolje?" Ogledalo u vratima plakara; okreui se, posmatrala je sebe, izv
ijajui se, uspinjala se na prste. "Tako sam zbunjena", ree tra ei ga pogledom unaokol
o. "Jedva znam ta inim. Mora da si mi dao ne to; ta god da je bilo, od toga mi se sam
o smuilo umesto da mi pomogne."
I dalje sedei na podu, pritiskujui vrat sa strane, D o ree, "Slu aj. Vrlo si dobra. Pre
sekla si mi aortu. Arteriju u vratu."
Kikoui se, ona se udari akom po ustima. "Oh, Bo e takvo si udovi te. Mislim, rei si sv
obrkao. Aorta ti je u grudima; ti misli na karotidu."
"Ako pustim", ree on, "iskrvaviu za dva minuta. To zna . Zato mi dovedi neku pomo, do
vedi doktora ili ambulantna kola. Razume me? Jesi li to nameravala? Oigledno. Okej
- pozvae ili otii da dovede nekoga?"
Po to je promislila, ree: "Nameravala sam."
"Pa", ree on, "kako god, dovedi mi ih. Mene radi."
"Idi sam."

"Nisam je potpuno zatisnuo." Krv mu se probijala kroz prste, videla je, i curila
niz zglavak. "Ne usudujem se da se pomaknem. Moram da ostanem ovde."
Ona obue svoj novi kaput, zatvori novu ko nu ta nu runi rad, pokupi kofer i to je vi e m
gla paketa koji su bili njeni; posebno se uveri da je uzela kutiju i plavu itali
jansku haljinu pa ljivo naguranu u nju. Otvoriv i vrata od hodnika osvrnu se na njeg
a. "Mo da mogu da im ka em na recepciji", ree, "dole."
"Da," ree on.
"U redu", ree ona. "Kazau im. Ne tra i me onde u stanu u Kenon sitiju, zato to se ne
vraam tamo. I imam veinu onih novanica Rajhsbanke tako da sam u dobroj formi, uprko
s svemu. Do vienja. Izvini." Zatvori vrata i po uri hodnikom to je br e mogla, cimajui
kofere, pakete.
Kod lifta, pomogo e joj jedan postariji poslovan ovek i njegova ena; pone e joj pakete
, i dole u holu ih predado e momku umesto nje.
"Hvala", ree im Julijana.
Po to joj je momak odneo kofer i pakete preko hola i napolje pred izlaz, ona pronae
hotelskog slu benika koji joj objasni kako da dobije kola nazad. Ubrzo je stajala
u hladnoj betonskoj gara i ispod hotela i ekala da poslu itelj doveze Studebakera do
nje. U ta ni nae svakakve sitnine; dade poslu itelju napojnicu, i zatim se poveze uz
uto osvetljenu rampu, pa na ulicu u mraku sa njenim svetlima, automobilima, neon
skim reklamama.
Uniformisani vratar hotela lino joj je natovario prtljag i pakete u prtlja nik, bod
rei je tako srdanim osmehom, da mu ona dade ogromnu napojnicu pre nego to se odveze
. Niko ne poku a da je zaustavi, i to je zaudi; niko ne podi e ni obrvu. Valjda znaju
da e on platiti, zakljui ona. Ili je mo da ve platio kada nas je prijavljivao u hote
lu.
Dok je ekala sa ostalim kolima da se promeni svetlost na semaforu, seti se da nij
e rekla onima na recepciji da D o sedi na podu u sobi i da mu je potreban lekar. J
o eka tamo gore, eka da sada pa do kraja sveta, ili dok se ne pojavi istaica sutra u
neko doba. Bolje da se vratim, odlui ona, ili da telefoniram. Da stanem kod neke
javne govornice.
To je tako blesavo, mislila je dok je vozila dalje tra ei neko mesto da parkira i t
elefonira. Ko bi pomislio pre jedan sat? Kada smo se potpisali u hotelsku knjigu
, kada smo se zaustavili... gotovo smo krenuli dalje, obukli se i iza li na veeru;
mo da bismo ak stigli i u bar. Opet poe da plae: suze su joj kapale sa nosa, na bluzu
, dok je vozila. Ne valja to nisam pitala proroanstvo; ono bi znalo i upozorilo me
. Za to nisam? Mogla sam da pitam u svakom trenutku, na svakom mestu na putu ili ak
i pre nego to smo po li. Poe nehotice da jei; u asan zvuk, zavijanje koje nikada ranij
e nije ula da izlazi iz nje, ali nije mogla da ga suzbije iako je vrsto stisnula z
ube. Avetinjsko pevu enje, pevanje, cviljenje, izbijalo je gore kroz nos.
Parkirala je i ostala da sedi sa upaljenim motorom, drhtei, sa rukama u d epovima k
aputa. Hriste, ree sebi ojaeno. Pa, valjda se takve stvari dogaaju. Izae iz kola i i
zvue kofer iz prtlja nika; otvori ga na zadnjem sedi tu i uze da kopa meu haljinama i
cipelama sve dok ne dohvati dve crne knjige proroanstva. Tu, na zadnjem sedi tu kol
a, sa upaljenim motorom, poe da baca tri novia koristei svetlost iz izloga jedne rob
ne kue. ta u uiniti? Ka i mi ta da uinim; molim.
Heksagram etrdeset dva, Poveanje, sa pokretnim redovima na drugom, treem, etvrtom i
gornjem mestu; zato se pretvara u Heksagram etrdeset tri, Proboj. Pohlepno je isp
itivala tekst, hvatajui znaenje sa stupnja na stupanj, sakupljajui ga i shvatajui; I
suse, tano je naslikalo situaciju - opet udo. Sve to se dogodilo, tu pred njenim oim
a, detaljan plan, shematski:
Poma e oveku
da preduzme ne to.
Poma e oveku da pree veliku vodu.
Na put, da ode i uini ne to znaajno, ne da ostane ovde. Sada redovi. Usne su joj se
pokretale, tra ei...
Deset pari kornjaa ne mogu mu se suprotstaviti.
Stalna istrajnost donosi dobru sreu.
Kralj ga predstavlja bogu.
Sada est u treem. Dok je itala, zavrte joj se u glavi;
ovek se obogauje nesrenim dogaajima.

Nema krivice, ako si iskren i hoda po sredini,

I javi se sa peatom princu.
Princ... mislio je na Abendsena. Peat, nov primerak njegove knjige. Nesreni dogaaji
- proroanstvo je znalo ta joj se dogodilo, u as sa D oom ili ve ko je bio. Proita est
na etvrtom mestu:
Ako hoda po sredini
I javi se princu,
On e poslu ati.
Moram da odem tamo, shvati ona, ak ako D o i doe za mnom. Pro dra poslednji pokretni r
ed, devet na vrhu:
On nikome ne donosi poveanje.
Zaista, nego ga ak udara.
On ne dr i svoje srce u stalnoj postojanosti.
Nesrea.
Oh, Bo e, pomisli ona; to znai ubica, Gestapovci, ka e mi da e D o ili neko kao on, neko
drugi stii tamo i ubiti Abendsena. Brzo se okrenu Heksagramu etrdeset tri. Sud:
Stvar se mora odluno objaviti
Na kraljevskom dvoru.
Mora se saop titi istinito. Opasnost.
Potrebno je obavestiti svoj grad.
Ne poma e pribegavati oru ju.
Dobro je da ovek preduzme ne to.
Znai ne vredi vraati se u hotel i uveravati se o njemu; beznade no je, zato to e posla
ti druge. A opet proroanstvo ka e, jo nagla enije: stii do ejena i upozoriti Abendsena,
koliko god to bilo opasno po mene. Moram mu otkriti istinu. Onda zatvori knjigu.
Vrativ i se za upravlja kola, ponovo se ukljui u saobraaj. Za kratko vreme pronae put
iz poslovnog centra Denvera, pa onda na glavni autoban ka severu; vozila je najv
eom brzinom kojom su kola mogla da idu, a od neobine lupe motora tresao se upravlj
a i sedi te i sve je zveketalo u pregradi za sitnice.
Bogu hvala za doktora Tota i njegove autobanove, ree za sebe dok je kloparala kro
z mrak, videi samo svoja prednja svetla i linije koje su oznaavale trake.
U deset asova te veeri zbog nezgode sa gumom jo nije bila stigla u ejen, tako da nij
e ostajalo ni ta drugo nego da skrene s druma i potra i prenoi te.
Na znaku za izlaz sa autobana ispred nje stajalo je GRILI PET MILJA. Sutra ujutr
u u krenuti dalje, ree za sebe posle nekoliko minuta dok je lagano vozila glavnom
ulicom Grilija. Videla je nekoliko motela sa upaljenim znacima da imaju slobodne
sobe, tako da nije bilo problema. ta moram da uinim, zakljui ona, to je da veeras p
ozovem Abendsena i ka em da dolazim.
Kada je parkirala izae umorno iz kola, sa olak anjem to mo e da protegne noge. Ceo dan
na drumu, od osam sati ujutru. Nedaleko niz ulicu mogao se videti dragstor otvo
ren preko cele noi; sa rukama u d epovima kaputa poe u tom pravcu, i ubrzo je bila z
atvorena u samoi telefonske kabine i tra ila ejen od telefoniste.
Njihov telefon je - hvala bogu - bio u registru. Ona ubaci novac i telefonista j
oj dade vezu.
"Halo", uskoro se zau enski glas, energian, prilino prijatan glas mlade ene; ene otpr
like njenih godina.
"Gospoa Abendsen?" ree Julijana. "Mogu li da razgovaram sa gospodinom Abendsenom?"
"Ko je to, molim?"
Julijana ree: "Proitala sam njegovu knjigu i vozila sam ceo dan od Kenon Sitija iz
Kolorada. Sada sam u Griliju. Mislila sam da bih mogla da stignem do vas veeras,
ali ne mogu, pa elim da znam da li mogu da ga posetim sutra u neko doba."
Poutav i, gospoa Abendsen ree i dalje prijatnim glasom: "Da, sada je i suvi e kasno; mi
rano le emo. Jeste li imali ikakav - poseban razlog za to elite da se sretnete sa mo
jim mu em? On upravo sada veoma mnogo radi."
" elela sam da razgovaram s njim", ree ona. Njen sopstveni glas joj je u u ima zvuao j
ednolino i drveno; buljila je u zid kabine, nesposobna da pronae ta dalje da ka e; te
lo ju je bolelo, a usta su joj bila suva i puna gadnog ukusa. Iza telefonske kab
ine mogla je da vidi gazdu kod anka sa bezalkoholnim piima kako slu i napitak od mle
ka i sladoleda etvorici tinejd era. eznula je da bude tamo; jedva da obrati pa nju dok
je gospoa Abendsen odgovarala. udela je za sve im, hladnim mlekom i sendviem sa sala

tom od piletine uz to.

"Hotorn udljivo radi", govorila je gospoa Abendsen svojim veselim, ivahnim glasom.
"Ako se dovezete ovamo sutra ne mogu vam ni ta obeati, zato to bi mogao biti zauzet
ceo dan. Ali ako to shvatite pre nego to preduzmete put..."
"Da", upade ona.
"Znam da e mu biti drago da proaska sa vama nekoliko minuta ako mo e", nastavi gospoa
Abendsen. "Ali molim vas ne budite razoarani ako ne mo e da napravi dovoljno dug p
rekid da razgovara, ili ak i samo da se vidi sa vama."
"itali smo njegovu knjigu i dopala nam se", ree Julijana. "Nosim je sa sobom."
"Razumem", dobroudno ree gospoa Abendsen. "Zaustavili smo se u Denveru i i li u kupov
inu, pa smo izgubili mnogo vremena." Ne, pomisli; sve se promenilo, sve je drugai
je. "Slu ajte", ree, "proroanstvo mi je reklo da doem u ejen."
"A, tako", ree gospoa Abendsen kao da zna za proroanstvo, ali da ipak situaciju ne
uzima ozbiljno.
"Dau vam redove." Bila je ponela proroanske knjige sa sobom u telefonsku govornicu
; uspraviv i knjige na polici ispod telefona, s mukom je okretala stranice. "Samo
trenutak." Nae stranicu i najpre proita zakljuak pa redove gospoi Abendsen. Kada sti e
do devetke na vrhu - u kako gospoa Abendsen uzviknu. "Molim?" ree Julijana, zastav i
.
"Nastavite", ree gospoa Abendsen. Ton joj je, pomisli Julijana, sada bio budniji,
zao treniji.
Po to Julijana proita zakljuak etrdeset treeg Heksagrama, sa reju opasnost, nastade u
je. Gospoa Abendsen ne ree ni ta i Julijana ne ree ni ta.
"Pa, onda vas oekujemo sutra", ree najzad gospoa Abendsen. "I hoete li mi rei va e ime
molim vas?"
"Julijana Frink", ree ona. "Najlep e hvala, gospoo Abendsen." Telefonista sa central
e je, sada, ve upao glasno negodujui to je vreme ve isteklo; zato Julijana obesi slu a
licu, pokupi ta nu i proroanske knjige, izae iz govornice i ode prema anku sa bezalko
holnim piima u dragstoru.
Po to je poruila sendvi i koka-kolu, i sedela pu ei cigaretu i odmarajui se shvati u na
tupu u asa sa nevericom da nije gospoi Abendsen ni ta rekla o Gestapovcu ili oveku iz
S.B. ili ve ta god da je bio, taj D o inadela koga je ostavila u hotelskoj sobi u Den
veru. Prosto nije mogla da veruje. Zaboravila sam! ree za sebe. Potpuno mi je iza l
o iz glave. Kako je to moglo da bude? Mora da sam aknuta, mora da sam stra no boles
na i glupa i udarena.
Trenutak je preturala po ta ni, poku avajui da nae sitninu da jo jednom pozove. Ne, zak
ljui polazei da se digne sa stolice. Ne mogu ih opet zvati veeras; pustiu to prosto
je i suvi e kasno. Ja sam umorna, a oni sada verovatno ve spavaju.
Pojede svoj sendvi sa piletinom, popi koka-kolu, i onda se odveze do najbli eg mote
la, iznajmi sobu i uvue se drhtei u krevet.
14.
Gospodin Nobusake Tagomi je razmi ljao: nema odgovora, nema razumevanja. ak ni u pr
oroanskim knjigama. Pa ipak moram i dalje da ivim iz dana u dan na svaki nain.
Otii u i nai malo. iveti neprimeen, u svakom sluaju. Do nekog kasnijeg vremena kada..
U svakom sluaju rekao je svojoj eni do vienja i oti ao od kue. Ali danas nije oti ao u
gradu Nipon Tajmsa kao obino. Kako bi bilo da se malo opusti? Da se odveze do Par
ka Golden Gejt gde su zoolo ki vrt i ribe? Da vidi mesta gde bia koja ne umeju da m
isle ipak u ivaju.
Vreme. To je dug put za pedikab, i tako dobijam vi e vremena za opa anje. Ako se tak
o mo e rei.
Ali drvee i zoolo ki vrt nemaju ni ta lino. Moram se hvatati za ljudski ivot. Od ovoga
sam se pretvorio u dete, iako bi to bilo dobro. Mogao bih da uinim da bude dobro.
Voza pedikaba je pumpao Kerni stritom, ka poslovnom delu San Franciska. Da se pro
vozam iarom, odjednom pomisli gospodin Tagomi. Srea u najistijem putovanju, koje ti
gotovo nateruje suze, objekt koji je trebalo da i ezne jo 1900. godine, ali za udo jo
postoji.
Otpusti pedikab, poe trotoarom do najbli e iare. Mo da, pomisli, nikada i neu moi da s
ratim u zgradu Nipon Tajmsa, sa njenim zadahom smrti. Karijeru sam zavr io, ali ne
ma veze. Odbor za delatnosti trgovinskih misija mo e da nae zamenu. Ali Tagomi i da
lje hoda, postoji, sea se svake pojedinosti. Tako ni ta nije postignuto.

U svakom sluaju e rat, operacija Maslaak, sve da nas zbri e. Bez obzira na to ta radil
i u tom trenutku. Na neprijatelj, uz koga smo se borili u pro lom ratu. Kakvo dobro
nam je to donelo? Trebalo je da se borimo protiv njih, mo da. Ili da ih pustimo d
a izgube, da pomognemo njihovim neprijateljima, Sjedinjenim Dr avama, Britaniji, R
usiji.
Beznade no, kuda god ovek pogleda.
Proroanstvo zagonetno. Mo da se u alosti povuklo iz ovekovog sveta. Mudraci odlaze.
Stupili smo u trenutak kada smo sami. Ne mo emo dobiti pomo, kao ranije. Pa, mislio
je gospodin Tagomi, mo da je i to dobro. Ili se mo e uiniti da bude dobro. ovek ipak
mora da nastoji da nae put.
Ukrca se u iaru u Kalifornijskoj ulici, odveze se sve do kraja linije. ak iskoi napo
lje i pomo e da se kabina iare okrene na svom drvenom postolju. To je, od svih zabav
a u gradu, njemu obino najvi e znailo. Sada je efekt usahnuo; jo jae oseti prazninu, z
ato to se stvar pokvarila ba tu, a ne drugde.
Naravno da se odveze natrag. Ali... formalnost, shvati dok je posmatrao ulice, z
grade, saobraaj kako sada prolaze u obrnutom smeru.
U blizini Stoktona se podi e da sie. Ali mu na stanici, kada je poeo da silazi, kond
ukter mahnu. "Va a torba, gospodine."
"Hvala." Bio ju je ostavio na iari. Pru i ruku uvis i prihvati torbu, onda se poklon
i kada iara krenu dalje tandrui. Veoma vredan sadr aj torbe, mislio je. Unutra je drag
ocen kolekcionarski primerak Kolta '44. Sada ga stalno dr im na domaku ruke, u slua
ju da osvetoljubivi huligani iz S.B. poku aju da mi naplate kao pojedincu. Nikad s
e ne zna. A ipak - gospodin Tagomi oseti da je ovaj nov postupak, uprkos svemu to
se dogodilo, neurotian. Ne bi trebalo da popustim, opet ree za sebe hodajui sa tor
bom u ruci. Prinudno-opsesivna fobija. Ali nije mogao da se oslobodi.
Ona dr i mene, a ja nju, mislio je.
Da li sam tada izgubio svoje radosno raspolo enje? zapita se. Da li se sav instink
t izopaio od seanja na ono to sam uinio? Sve sakupljanje ugro eno ne samo stav prema o
vom primerku? Glavni oslonac mog ivota... oblast, avaj, u kojoj sam boravio sa ta
kvom sla u.
Mahnuv i pedikabu, uputi vozaa u Montgomeri Strit, do radnje Roberta ildana. Da sazn
amo. Ostao je jo jedan koni koji me ve e za dobrovoljno. Mo da bih mogao da ubla im svoj
zabrinuto raspolo enje lukavstvom: da zamenim pi tolj za neku stvar koja ima potvren
iji istorijat. Ovaj revolver, za mene, ima i suvi e mnogo subjektivne istorije...
i to sve pogre ne. Ali to se zavr ava sa mnom; niko to vi e ne mo e do iveti od ovog revol
vera. Samo u mojoj psihi.
Da ga se oslobodim, uzbueno zakljui. Kada ode revolver, sve odlazi, oblak pro losti.
Jer nije to samo u mojoj psihi; to je - kao to se oduvek govori u teoriji o isto
rijatu - i u samom revolveru. Izmeu nas je znak jednakosti!
Sti e do radnje. Gde sam toliko dolazio primeti dok je plaao vozau. I poslovno i pri
vatno. Nosei torbu brzo ue. Tu, kod kase, gospodin ildan. Trljao je nekakav pred me
t tkaninom.
"Gospodine Tagomi", ree ildan uz naklon.
"Gospodine ildan." On se takoe pokloni.
"Kakvo iznenaenje. Duboko sam dirnut." ildan spusti predmet u tkaninu. Prie zaobi av i
oko tezge. Uobiajeni ritual, pozdravljanje, i tako dalje. Ipak, gospodin Tagomi o
seti da je ovek danas nekako drugaiji. Prilino - prigu en. Pobolj anje, zakljui on. Uve
je bio pomalo glasan, piskav. Skakutao uzbueno unaokolo. Ali ovo bi mogao da bud
e i lo znak.
"Gospodine ildan", ree gospodin Tagomi stavljajui svoju torbu na tezgu i otvarajui p
atent-zatvara, " elim da zamenim jedan primerak kupljen pre nekoliko godina. Vi to
radite, koliko se seam."
"Da", ree gospodin ildan. "Zavisi od stanja, na primer." Budno je gledao.
"Revolver Kolt '44", ree gospodin Tagomi.
Obojica su utala, gledajui u revolver koji je le ao u otvorenoj kutiji od tikovine,
sa kutijom delimino potro ene municije.
Gospodin ildan se ohladi za nijansu. Ah, shvati gospodin Tagomi. Pa, neka bude ta
ko. "Niste zainteresovani", ree gospodin Tagomi.
"Ne, gospodine", ree gospodin ildan krutim glasom. "Neu navaljivati." Uop te nije osea
o snagu. Popu tam. Jin, prilagodljiv, prijamiv, nadvladava u meni, bojim se...

"Oprostite mi, gospodine Tagomi."

Gospodin Tagomi se pokloni, vrati revolver, municiju, kutiju u svoju torbu. Sudb
ina. Moram da zadr im ovu stvar.
"Izgledate - sasvim razoarani", ree gospodin ildan.
"Primeujete." Bio je uznemiren; da li je svoj unutra nji svet izlo io pogledu svih? S
legnu ramenima. Svakako.
"Jeste li imali neki poseban razlog to ste eleli da zamenite taj predmet?" ree gosp
odin ildan.
"Ne", ree on, jo jednom saskriv i svoj lini svet; kao to i treba da bude.
Gospodin ildan je oklevao, zatim ree: "Ja - pitam se da li je to poteklo iz moje r
adnje. Ja ne dr im taj artikl."
"Siguran sam", ree gospodin Tagomi. "Ali nije va no. Prihvatam va u odluku nisam uvree
n."
"Gospodine", ree ildan, "dozvolite mi da vam poka em ta smo dobili. Imate li vremena
za trenutak?" Gospodin Tagomi oseti u sebi stari nemir. "Ne to od uobiajenog intere
sa?"
"Doite, gospodine." ildan ga povede preko radnje; gospodin Tagomi poe za njim.
U zakljuanoj staklenoj vitrini, na postoljima od crnog somota, le ali su mali metal
ni zavijuci, oblici pre jedva nagove teni nego stvarni. Gospodina Tagomija obuze ud
no oseanje kada stade da ih razgleda.
"Bez milosti ih pokazujem svakoj svojoj mu teriji", ree Robert ildan. "Gospodine, zn
ate li ta je ovo?"
"Nakit, izgleda", ree gospodin Tagomi, primetiv i jedan bro .
"Ovo su stvari amerike izrade. Da, naravno. Ali, gospodine. Nisu stare."
Gospodin Tagomi di e pogled.
"Gospodine, ovo su nove stvari." Belo, pomalo sumorno lice Roberta ildana bilo je
uzbueno patnjom. "Ovo je novi ivot moje zemlje, gospodine. Poetak u obliku siu nog ne
uni tivog semena. Semena lepote."
Sa du nim interesovanjem, gospodin Tagomi natenane razgleda nekoliko komada uzev i i
h u ruke. Da, ima ne to novo to daje du u ovim komadima, zakljui on. Tu se potvruje Zak
on Taoa; kada je Jin svuda, odjednom u najtamnijim dubinama o ivljava prvi traak sv
etlosti... svima nam je poznato; videli smo kako se to dogaa i pre, kao to ja ovde
vidim sada. A ipak su za mene to samo komadii. Ja ne mogu da se ushitim kao ovaj
gospodin ildan. Na alost, po nas obojicu. Ali, takav je sluaj.
"Sasvim lepo", promrmlja spu tajui komade.
Gospodin ildan ree energinim glasom: "Gospodine, to se ne dogodi odmah."
"Molim?"
"Novo gledanje u va em srcu."
"Vi ste preobraeni", ree gospodin Tagomi. " eleo bih da sam i ja. Nisam." Zatim se p
okloni.
"Drugi put", ree gospodin ildan, pratei ga do ulaza u radnju; nema nameru da poka e m
a ta drugo, primeti gospodin Tagomi.
"Pouzdajete se u sumnjiv ukus", ree gospodin Tagomi. Kao da se nezgrapno namee.
Gospodin ildan ne savi kimu. "Oprostite mi", ree. "Ali ja sam u pravu. Tano oseam u o
vim stvaricama zapretenu klicu budunosti."
"Neka bude tako", ree gospodin Tagomi. "Ali ne svia mi se va anglo-saksonski fanati
zam." Ipak, oseti da mu se malo obnavlja nada. Njegova nada, u samom sebi. "Do v
ienja." Pokloni se. "Opet u doi ovih dana. Mo da da prouimo va e predskazanje."
Gospodin ildan se pokloni bez rei.
Nosei svoju torbu sa Koltom '44, gospodin Tagomi se oprosti. Izlazim kao to sam i
u ao, razmi ljao je. I dalje tra im. I dalje bez onog to mi je potrebno da bih se vrati
o svetu. A ta da sam kupio jednu od onih udnih, neodreenih stvarica? Da sam je dr ao,
pregledavao, razmi ljao... da li bih potom, kroz nju, na ao put povratka? Sumnjam.
Te stvari su za njega, ne za mene.
Pa ipak, ak ako i jedna osoba pronae svoj put... to znai da put postoji. ak ako je l
ino i ne uspem da ga se domognem.
Zavidim mu.
Okrenuv i se, gospodin Tagomi poe nazad ka radnji. Tamo, u vratima, stajao je gospo
din ildan i posmatrao ga. Nije se vratio u radnju.
"Gospodine", ree gospodin Tagomi, "kupiu jednu od onih stvarica, koju god odaberete

. Vere nemam, ali se trenutno hvatam i za slamku." Ponovo poe za ildanom kroz radn
ju, prema staklenoj vitrini. "Ja ne verujem. Nosiu je sa sobom i gledati u pravil
nim razmacima. Svaki drugi dan, na primer. Posle dva meseca ako ne vidim..."
"Mo ete je vratiti i dobiti novac nazad", ree gospodin ildan.
"Hvala", ree gospodin Tagomi. Oseao se bolje. Ponekad ovek mora da poku a bilo ta, zak
ljui on. Nije sramota. Ba naprotiv, to je znak mudrosti, shvatanja situacije.
"Ovo e vas umiriti", ree gospodin ildan, i pripremi mali srebrni trougao ukra en uplji
m kapljicama. Crn sa donje strane, odozgo sjajan i ispunjen svetlo u.
"Hvala", ree gospodin Tagomi.
Gospodin Tagomi se odveze pedikabom do Portosmut skvera, malog otvorenog parka n
a padini iznad Kerni Strita, naspram policijske stanice. Sede na jednu klupu na
suncu. Golubovi su se etkali po poploanim stazama u potrazi za hranom. Odrpani lju
di itali su novine ili dremali na ostalim klupama. Drugi su le ali tu i tamo na tra
vi, gotovo zaspali.
Izvadiv i iz d epa papirnu kesu sa firmom R. ildana, gospodin Tagomi sede dr ei kesu obe
ma rukama i poe da se greje. Onda otvori kesu i podi e svoje novo vlasni tvo da ga ra
zgleda u samoi, tu u tom travnatom parkiu staraca, ispresecanom stazama.
Dr ao je andrmolju od srebra. Odraz podnevnog sunca, kao sitna inuva u obliku itnog z
rna na poklopcu kutije u uveliavajuem ogledalu. Ili - zagleda se dole u bro . Om, ka
o to ka u Bramini. Sa eta taka u kojoj je sve uhvaeno. I jedno i drugo, bar nagove tajem
Veliina, oblik. Revnosno nastavi da ispituje.
Hoe li se desiti, kao to je predskazao gospodin Robert ildan? Pet minuta. Deset min
uta. Sedim dokle god mogu. Vreme e nas, avaj, naterati da dignemo ruke. ta je to to
ja dr im, dok jo ima vremena?
Oprosti mi, pomisli gospodin Tagomi u pravcu andrmolje. Uvek neki pritisak da se
dignemo i delamo. Sa aljenjem, poe da sme ta stvaricu nazad u kesu. Jo jedan konaan p
gled sa nadom - i opet je pa ljivo posmatrao svime to je imao. Kao dete, ree za sebe
. Podr avam nevinost i veru.
Na morskoj obali, pritiskam uz glavu sluajno naenu koljku. U njenom romorenju ujem m
udrost mora.
To inim, uho sam zamenio okom. Ui u mene i obavesti me ta je uinjeno, ta to znai, za
Spoznaja sakupljena u jednu konanu triariju.
Tra i se i suvi e, pa se tako ne dobije ni ta.
"Slu aj", ree on andrmoljici sotto voce. Tiho (muziki termin); prim. prev. "Garancij
a prilikom prodaje je mnogo obeavala."
Kad bih je estoko protresao, kao stari sat koji nikako da proradi. To i uini, gore
-dole. Ili kao kockicu kod kritinog bacanja. Da razbudim ono bo anstvo unutra. Prib
ogu sniva. Ili je na putu. Uzbudljiva te ka ironija proroka Ilije. Gospodin Tagomi
jo jednom estoko protrese srebrnu d id u u stisnutoj pesnici. Da ga glasnije pozovem.
Onda opet uze pa ljivo da je posmatra.
Ti triarijo, prazna si, mislio je.
Psuj je, ree sam sebi. Zapla i je. Prepadni je.
"Strpljenje mi je pri kraju", ree on sotto voce.
I ta onda? Zavrljaim te u slivnik? Duvaj na nju, tresi je, duvaj. Pobedi.
Zasmeja se. Ludaenje tu na toplom suncu. Prizor za svakog ko proe. Sad zveranje un
aokolo, kao krivac. Ali niko nije video. Starci dremaju. Mo e se malo odahnuti, zn
ai.
Poku ao sve, shvati on. Molio, premi ljao, pretio, nadugako filozofirao. ta se jo mo e u
iti?
Kad bih samo mogao da ostanem ovde. To mi je uskraeno. Prilika e se mo da opet ukaza
ti. A ipak, kao to ka e V. S. D ilbert, takva prilika se nee opet ukazati. Je li tako?
Oseam da jeste.
Kada sam bio dete mislio sam kao dete. Ali sada sam ostavio svoje stvari iz deti
njstva. Sada moram tra iti u drugim carstvima. Moram odgonetati ovu stvar na neki
nov nain.
Moram to nauno da radim. Da loginom analizom iscrpim svaki prilaz. Sistematski, na
nain klasine Aristotelove laboratorije.
Stavi prst u desno uvo, da bi iskljuio saobraaj i svu ostalu buku koja smeta. Onda
jako pritisnu srebrni trougao, kao koljku, na levo uvo.
Nikakav zvuk. Nema urlanja la nog okeana, u stvari unutra nje buke koju stvara krvot

ok - ak ni toga.
Pa kojim bi se drugim ulom onda dokuila tajna? Sluh ne koristi, oigledno. Gospodin
Tagomi zatvori oi i poe da opipava deli po deli povr ine predmeta. Dodir ne, prsti mu
ne reko e ni ta. Miris. Pribli i srebro nosu i udahnu. Slab miris metala, ali ne izraz
i ni ta. Ukus. Otvoriv i usta uvue u njih srebrni trougao, uturi ga kao kreker, ali s
e, naravno, uzdr a od vakanja. Nikakav smisao, samo gorka tvrda hladna stvar.
Onda je opet podr a na dlanu.
Najzad se vrati ulu vida. Najvi em od svih ula: grka skala prvenstva. Okretao je sreb
rni trougao na sve strane; gledao ga iz svih moguih uglova.
ta vidim? pitao se. Zahvaljujui dugom strpljivom i munom prouavanju. ta je klju istin
koja stoji preda mnom u ovom predmetu?
Popusti, ree srebrnom trouglu. Iska lji skrivenu tajnu. Kao aba izvuena iz dubina, po
misli. Stisnuta u pesnicu, nareeno joj da iska e ta le i dole u vodenom ambisu. Ali ov
de se aba ak i ne ruga; gu i se utei, pretvara se u kamen ili u ilovau ili mineral. Ne
okretna. Vraa se, u krutu materiju u njenom grobnom svetu.
Metal dolazi iz zemlje, mislio je razgledajui bro . Odozgo: iz tog carstva koje je
najni e, najgu e. Zemlje trolova Trol - u skandinavskom folkloru, d in; kasnije - dobar
, ali esto davolast patuljak; prim. prev. i peina, ubitano vla ne, veito mrane. Iz sve
a Jina, u njegovom najsumornijem vidu. Sveta le eva, raspadanja i propasti. Faeces
a. Izmet (lat.); prim. prev. Svega to je umrlo, skliznulo nazad u dubinu i raspal
o se sloj po sloj. Demonskog sveta neizmenjivog; vremena-koje-je-bilo.
Pa ipak, srebrni trougao je svetlucao na suncu. Odbijao je svetlost. Vatra, pomi
sli gospodin Tagomi. Nije to uop te vla an niti taman predmet. Nije te ak niti zamoren
, ve pulsira ivotom. Uzvi eno carstvo, vid Janga: na najvi im nebesima, vazdu ast. Kao t
prilii umetnikom delu. Da, to je posao umetnika: da uzme stenu iz mrane utljive zem
lje i preobrazi je u sjajan oblik sa neba koji od sebe odbija svetlost.
Mrtvog je, o iveo. Le pretvorio u plameni prizor; pro lost se predala budunosti.
Koje si ti? zapita srebrnu inuvu. Mrani mrtvi Jin ili blistavi ivi Jang? Na njegovom
dlanu, srebrna d id a zaigra i zaslepi ga; on za miri, videi sada jedino igru vatre.
Telo Jina, du a Janga. Metal i vatra sjedinjeni. Spoljno i unutarnje; mikrokosmos
na mom dlanu.
Kakav je to svemir o kome ovo govori? Vertikalan uspon. Na nebo. Vremena? U svet
lost-svet promenljivog. Da, ova stvar je povratila svoj duh: svetlost. I pa nja mi
je prikovana; ne mogu da odvratim pogled. Zaaran sam hipnoti uom svetlucavom povr ino
m kojom vi e ne mogu da vladam. Vi e nisam slobodan da je odbacim.
Govori mi sada, obrati se on trouglu. Sada kada si me uhvatio u zamku. elim da uje
m tvoj glas kako izlazi iz zaslepljujue jasne bele svetlosti, onakve kakvu oekujem
o da vidimo jedino u zagrobnom postojanju Bardo Thodola. Ali ja ne moram da ekam
smrt, razlaganje svoje du e dok luta u potrazi za novom utrobom. Sva zastra ujua i mi
lostiva bo anstva; zaobii emo ih, kao i zadimljene svetlosti. I parove u sno aju. Sve
osim ove svetlosti. Spreman sam da se suoim sa njom bez straha. Primeuje da ne uzmie
m.
Oseam kako me teraju vreli vetrovi karme. Ipak ostajem ovde. Moja obuka je bila i
spravna: ne smem ustuknuti pred jasnom belom svetlo u, jer ako ustuknem, ponovo u ui
u ciklus raanja i smrti, ne spoznav i slobodu, ne dobiv i opro taj. Veo maje Maya (sans
k.) - obmana, iluzija; materijalni svet kao varljiv i nestvaran; prim. prev. e op
et pasti ako ja...
Svetlosti nestade. Dr ao je samo nezanimljiv srebrni trougao. Senka je zaklonila s
unce; gospodin Tagomi di e pogled. Visok policajac u plavom odelu, stoji kraj njeg
ove klupe, osmehuje se.
"A?" ree gospodin Tagomi, prepadnut.
"Samo sam vas gledao kako radite sa tom igrakom." Policajac krenu stazom.
"Igraka", ponovi gospodin Tagomi kao odjek. "Nije igraka."
"Zar to nije jedna od onih igrakica to morate da ih rastavljate? Moj mali ih ima s
ijaset. Neke su te ke." Policajac proe dalje.
Gospodin Tagomi pomisli, pokvarila se. Moja ansa za nirvanu. Nestala. Prekinuo ju
je taj beli varvar Neandertalac, jenk. Taj podovek koji je pretpostavio da rasta
vljam deju igraku.
Ustav i sa klupe naini nekoliko nesigurnih koraka. Moram se smiriti. Stra ne niske ovi
nistike rasistike pogrde, nedostojne mene.

U grudima mi se sukobljavaju neverovatne strasti koje ne donose spas. Krenu kroz

park. Samo se mii, ree sebi. Katarza u kretanju.
Sti e do kraja parka. Trotoar, Kerni Strit. Veliki buan saobraaj. Gospodin Tagomi za
stade kod ivinjaka.
Nema pedikaba. Zato poe trotoarom; pridru i se gomili. Nikad ga ne uhvati kada ti tr
eba.
Bo e, ta je to? Zaustavi se, zablenu se u groznu stvar nakaznog oblika na horizontu
. Kao ko mar od malog voza u luna-parku, koji visi u vazduhu i zaklanja vidik. Ogr
omna graevina od metala i cementa u vazduhu.
Gospodin Tagomi se okrete jednom prolazniku, tankom oveku u izgu vanom odelu. " ta je
to?" zapita pokazujui rukom.
ovek se iskezi. "Stra no, je li? To je Embarkadero Fri vej. Mnogi misle da je uprop
astio vidik."
"Nikad ga nisam video do sada", ree gospodin Tagomi.
"Sreni ste", ree ovek i produ i.
Ludaki san, mislio je gospodin Tagomi. Moram se probuditi. Gde su danas pedikabi?
Ubrza korak. Ceo vidik ima mutan, zadimljen grobni izgled. Miris paljevine. Nej
asne sive zgrade, trotoar, udan o tar tempo meu ljudima. A ipak nema pedikaba.
"Kab!" vikao je hitajui dalje.
Beznade no. Samo kola i autobusi. Automobili kao brutalne velike drobilice, svi ne
poznatog oblika. Izbegavao je da ih vidi; dr ao pogled uperen pravo ispred sebe. D
eformacija moje optike percepcije posebno mranog karaktera. Poremeaj orijentacije.
Iskrivljena linija horizonta. Kao smrtni astigmatizam koji udara bez upozorenja.
Moram da dobijem odmor. Napred, jedan prljavi bife. Unutra samo belci, svi veeraj
u. Gospodin Tagomi otvori drvena vrata gurnuv i ih. Miris kafe. Groteskni d u-boks u
uglu arlaue; on se tr e i uputi ka anku. Sve stolice zauzeli belci. Gospodin Tagomi
uzviknu. Nekoliko belaca di e pogled. Ali nijedan ne napusti svoje mesto. Niko mu
ne ustupi svoju stolicu: samo nastavi e da jedu.
"Insistiram?" glasno ree gospodin Tagomi prvom belcu; vikao je oveku u uvo.
ovek spusti svoje lone sa kafom i ree: "Pazi se Tojo!" Tojo Hideki (1884-1948) - ja
panski general i dr avnik, predsednik vlade od 1941-1944; prim. prev.
Gospodin Tagomi se okrete ostalim belcima; svi su ga gledali sa neprijateljskim
izrazom lica. I nijedan se ne pomae. Egzistencija Bardo Thodola, mislio je gospod
in Tagomi. Teraju me vreli vetrovi ko zna gde. Ovo je vizija - ega? Mo e li du a ovo
da izdr i? Da, Knjiga mrtvih nas priprema: posle smrti izgleda da za tren vidimo d
ruge ali svi izgledaju neprijateljski raspolo eni prema nama. ovek stoji izdvojen.
Nema potpore, kamo god se okrene. Stra no putovanje - i uvek su tu carstva patnje,
ponovnog roenja, spremna da prime izbegliki, demoralisani duh... Zablude.
urno se udalji od anka. Vrata se sklopi e za njim; opet je stajao na trotoaru.
Gde sam? Izvan svog sveta, svog prostora i vremena. Srebrni trougao me je dezori
jentisao. Istrgao sam se iz svog sidri ta i eto stojim ni na emu. Dobio sam lekciju
zauvek. ovek se trudi da porekne svoje percepcije - za to?
Da bi mogao da luta potpuno izgubljen, bez putokaza i bez vodia?
Ovo dreme no stanje. Sposobnost pa nje smanjena, tako da se dolazi u stanje sumraka;
svet se vidi samo u simbolinom arhetipskom vidu, potpuno izme an sa nesvesnim mate
rijalom. Tipino za somnambulizam izazvan hipnozom. Moram zaustaviti ovo grozno je
drenje kroz senke; ponovo se usredsrediti i tako povratiti centar egoa.
Opipa po d epovima da nae srebrni trougao. Nema ga. Ostavio ga na klupi u parku sa
ta nom. Katastrofa. Poguren, trkom se vrati trotoarom do parka.
Dremljive skitnice su se iznenaeno zagledale u njega dok je urio stazom. Eno je, k
lupa. I jo uvek prislonjena uz nju, njegova ta na. Od srebrnog trougla ni traga. Uz
e da ga tra i. Da. Pao u travu; le ao je delimino skriven. Tamo gde ga je zavitlao u
jarosti.
Ponovo sede, zadihan.
Usredsredi se jo jednom na srebrni trougao, ree sebi kada je do ao do daha. Pa ljivo g
a posmatraj i broj. Na deset, izusti ne to za prepadanje. Erwache, Probudi se (nem
.); prim. prev. na primer.
Idiotsko sanjarenje u stilu fuge, mislio je. Nadmetanje vi e tetnih aspekata adoles
cencije, umesto bistre prastare nevinosti autentinog detinjstva. Ba ono to ionako z
aslu ujem.

Sve je moja gre ka. Nema tu nikakve namere gospodina R. ildana ili umetnika; kriva
je moja sopstvena pohlepa. Ne mo e se shvatati na silu.
Brojao je polako, glasno, i onda skoi na noge. "Prokleta glupost", ree o tro.
Jesu li se magle razi le?
Zverao je unaokolo. Izmaglica se povukla, po svoj prilici. Sada ovek shvata izbor
britkih rei sv. Pavla... kroz staklo viena u tami ne metafora, ve prepredeno ukazi
vanje na optiku iskrivljenost. Mi zaista vidimo astigmatski, u fundamentalnom smi
slu: na prostor i na e vreme su tvorevine na e sopstvene psihe, i kada one trenutno p
osrnu - to je kao akutni poremeaj srednjeg uva.
Povremeno se zanesemo u stranu, izgubljen je sav oseaj ravnote e.
Opet sede, odlo i srebrnu dranguliju u d ep od kaputa, i tako je sedeo sa ta nom na kr
ilu. ta sada moram da uinim, ree sebi, to je da odem i vidim da li je ona opaka grae
vina - kako je ono nazva onaj ovek? Embarkadero Fri vej. Da li je jo opipljiva.
Ali pla io se da ode.
A ipak, mislio je, ne mogu samo da sedim ovde. Moram da grbaim, kako to ka u stari
Amerikanci. Poslovi ekaju. Dilema.
Dva kineska deaka doo e stazom buno poskakujui. Jato golubova se uzlepr a u vazduh; de
zastado e. Gospodin Tagomi ih pozva: "Vi, mladii." Zavue ruku u d ep. "Hodite ovamo."
Dva deka se oprezno pribli i e.
"Evo desetak." Gospodin Tagomi im hitnu novi; deaci stado e da se otimaju o njega. "O
tidite do Kerni Strita i vidite da li ima neki pedikab. Vratite se da mi ka ete."
"Hoete li nam dati jo jedan desetak?" ree jedan od deaka. "Kada se vratimo?"
"Da", odgovori gospodin Tagomi. "Ali da mi ka ete istinu."
Deaci odjuri e stazom.
Ako nema, mislio je gospodin Tagomi, bilo bi pametno da se povuem na neko usamlje
no mesto i ubijem se. Stisnu ta nu. Jo imam oru je; prema tome nema problema.
Deaci se vrati e upajui se. " est!" zaurla jedan. "Izbrojao sam est."
"Ja sam izbrojao pet", zinu drugi deak.
Gospodin Tagomi ree: "Sigurni ste da su bili pedikabi? Videli ste jasno vozae kako
teraju?"
"Da, gospodine", reko e uglas deaci.
On svakome dade po deseticu. Oni mu zahvali e i otra e.
Nazad u kancelariju i na posao, mislio je gospodin Tagomi. Di e se na noge, vrsto d
r ei ruicu svoje ta ne. Du nost zove. Jo jedan uobiajeni dan.
Ponovo je i ao stazom, pa do trotoara.
"Kab!" pozva.
Iz saobraaja se pojavi pedikab; voza se zaustavi uz ivinjak, uzano tamno lice mu se
sijalo, grudi dizale i spu tale. "Da, gospodine."
"Odvezite me do zgrade Nipon Tajmsa", naredi gospodin Tagomi. Uspe se na sedi te i
udobno se smesti.
Besno gazei pedale, voza pedikaba se ume a meu ostale pedikabe i automobile.
Bilo je ne to pre podneva kada gospodin Tagomi sti e do Nipon Tajmsa. Iz glavnog hol
a nalo i telefonisti da mu da vezu sa gospodinom Remzijem.
"Ovde Tagomi", ree kada se veza uspostavi.
"Dobar dan, gospodine. Sada mi je laknulo. Po to se niste pojavili, brinuo sam se
pa sam telefonirao na kuu u deset sati, ali va a ena mi ree da ste oti li u nepoznatom
pravcu."
Gospodin Tagomi ree: "Je li se ra istio nered?"
"Nije ostalo ni traga."
"Sigurno?"
"Dajem vam re, gospodine."
Zadovoljan, gospodin Tagomi obesi slu alicu i ode da uhvati lift.
Gore, dok je ulazio u kancelariju, dozvoli sebi trenutnu istragu. Krajikom oka. N
ikakvog traga, kao to je obeano. Oseti olak anje. Ko nije video ne bi mogao znati. I
storijat uzidan u najlonsku oblogu poda...
Unutra ga saeka gospodin Remzi. "Va u hrabrost kuju u zvezde dole u Tajmsu", zapoe.
"Jedan lanak opisuje..." Primetiv i izraz gospodina Tagomija, prekide da govori.
"Odgovarajte o hitnim stvarima", ree gospodin Tagomi. "General Tedeki? To jest, b
iv i gospodin Jatabe?"
"Vraa se bri ljivo prikrivenim avionom za Tokijo. Trag je zavaran." Gospodin Remzi

ukrsti prste, izra avajui nadu.

"Molim vas ispriajte o gospodinu Bejnsu."
"Ne znam. Dok ste bili odsutni pojavio se na kratko, ak kri om, ali nije razgovarao
." Gospodin Remzi je oklevao. "Mo da se vratio u Nemaku."
"Za njega je daleko bolje da ode na Houm Ajlends", ree gospodin Tagomi, uglavnom
za sebe. U svakom sluaju, njihova zainteresovanost, znaajna, odnosila se na starog
generala. I to je izvan moje oblasti, pomisli gospodin Tagomi. Izvan mene, mog
polo aja; iskoristili su me ovde, to je naravno bilo ispravno i dobro. Bio sam im kako se to smatra? Paravan.
Ja sam maska, koja skriva stvarno. Iza mene, skrivena, nastavlja se stvarnost, z
a tiena od oiju koje vrebaju. udno, mislio je. Da je ponekad od ivotnog znaaja biti sa
o fasada od kartona, kao kutija. Ima tu malo satorija, Satori - rasvetljenje duh
a kojem te e Zen-budisti; prim. prev. ako bih mogao da ga se dokopam. Svrha u sveu
kupnom sistemu zavaravanja, ako bismo samo mogli da je izmerimo. Zakon ekonomije
: ni ta se ne baca. ak ni nestvarno. Kakav uzvi en proces.
Pojavi se gospoica Efreikian, uzbuena. "Gospodine Tagomi. Poslali su me sa central
e."
"Budite spokojni, gospoice", ree gospodin Tagomi. Struja vremena nas odnosi, pomis
li.
"Gospodine, tu je nemaki konzul. eli da razgovara sa vama." Prelazila je pogledom
sa njega na gospodina Remzija i nazad, neprirodno bledog lica. "Ka u da je bio ovd
e u zgradi i, ranije, ali su znali da vi..."
Gospodin Tagomi je uutka pokretom ruke. "Gospodine Remzi. Molim vas podsetite me
kako se zove konzul."
"Frajher Hugo Rajs, gospodine."
"Sad se seam." Pa, pomisli, gospodin ildan mi je uinio uslugu, na kraju krajeva. Ti
me to je odbio da opet primi pi tolj.
Nosei svoju ta nu, izae iz kancelarije u hodnik. Tamo je stajao suvonjav, dobro obuen
belac. Kratko pod i ana riasta kosa, sjajne crne cipele od evropske ko e na niranje, us
pravno dr anje. I feminizirana mu tikla od slonovae. Bez sumnje on.
"Her H. Rajs?" ree gospodin Tagomi.
Nemac se pokloni.
"injenica je", ree gospodin Tagomi, "da smo vi i ja u proteklo vreme obavljali pos
love po tom, telefonom, i tako dalje. Ali do sada se jo nikad nismo videli licem u
lice."
"ast mi je", ree her Rajs, prilazei mu. "ak i s obzirom na ove razdra ujui nesrene ok
osti."
"Pitam se", ree gospodin Tagomi. Nemac podi e jednu obrvu.
"Izvinite me", ree gospodin Tagomi. "Mo saznavanja mi se zamaglila zbog tih navede
nih okolnosti. Slabost bia od ilovae, moglo bi se rei."
"Stra no", ree her Rajs i zavrte glavom. "Kada sam prvo..."
Gospodin Tagomi ree: "Pre nego to ponete sa litanijom, dozvolite mi da govorim."
"Svakako."
"Ja sam lino pucao na va a dva oveka iz S. B.." ree gospodin Tagomi.
"Pozvala me je policija San Franciska", ree her Rajs, obavijajui ih obojicu ljutim
dimom cigarete. "Satima sam bio dole u stanici na Kerni Stritu i u mrtvanici i p
reitavao izjave koje su va i ljudi dali istra nim policijskim inspektorima. Apsolutno
je stra no, ovo, od poetka do kraja."
Gospodin Tagomi ne ree ni ta.
"Meutim", nastavi her Rajs, "tvrenje da su vucibatine povezane sa Rajhom nije doka
zano. to se mene tie, cela stvar je bezumna. Siguran sam da ste postupili apsulutn
o kako treba, gospodine Tagomi."
"Tagomi."
"Evo ruke", ree konzul, pru ajui ruku. "Da sklopimo d entlmenski sporazum da zaborammo
ovo. Nedostojno je naroito u ovim kritinim vremenima kada bi svaki glup publicite
t mogao da zapali gomilu, na tetu interesa obe na e zemlje."
"Krivica je ipak na mojoj du i", ree gospodin Tagomi. "Krv se, her Rajse, ne mo e izb
risati kao mastilo."
Konzul je izgledao zabezeknut.
"Ja vapim za opro tajem", ree gospodin Tagomi. "Vi mi ga, meutim, ne mo ete dati. Mo da

niko i ne mo e. Nameravam da proitam uveni dnevnik starog sve tenika iz Masausetsa, Gud
mena K. Matera. Govori, ka u mi, o krivici i paklenom ognju i drugom."
Konzul je brzo pu io svoju cigaretu, pomno prouavajui gospodina Tagomija.
"Dozvolite mi da vam saop tim", ree gospodin Tagomi, "da e se va a nacija srozati u veu
gnusnost nego ikada. Znate heksagram Ambis? Kao privatno lice, ne kao predstavn
ik zvaninih tela Japana, izjavljujem: srce je bolesno od groze. Kupanje u krvi se
ne mo e ni sa im uporediti. Ipak se jo i sada borite za nekakav mr avi samo ivi dobitak
ili cilj. Pre li ste suparniku frakciju, S. B., a? Dok vi saterujete her Krojca fo
n Merea u kripac..." Nije mogao da nastavi. Steglo ga je u grudima. Kao u detinjs
tvu, pomisli. Astma kada se naljuti na staru gospou. "Ja patim," ree her Rajsu koji
je sada bio ugasio cigaretu. "Od bolesti koja se razvijala kroz ove duge godine
, ali koja je dobila virulentnu formu onog dana kada sam, bespomoan, uo kako se re
cituje o obesnim podvizima va ih voa. U svakom sluaju, terapijskih mogunosti nema. Ni
za vas, gospodine. Jezikom Gudmena K. Matera, ako se tano seam: pokaj se!"
Nemaki konzul suvo ree: "tano se seate." Klimnu glavom, pripali novu cigaretu drhtav
im prstima.
Iz kancelarije se pojavi gospodin Remzi. Nosio je formulare i papire. Obrati se
gospodinu Tagomiju, koji je stajao utei i poku avao da udahne bez stezanja u grudima
. "Dok je on ovde. Rutinska stvar u vezi sa njegovom funkcijom."
Gospodin Tagomi uze pru ene formulare. Baci pogled na njih. Formular 20-50. Zahtev
Rajha preko predstavnika u P. A. D. konzula frajhera Huga Rajsa, za izruenje zloi
nca sada zatvorenog u Policijskom odeljenju San Franciska. Jevrejina pod imenom
Frenk Finko, - po zakonu Rajha dr avljanina Nemake, retroaktivno juna 1960. Radi st
avljanja u pritvor po zakonu Rajha, itd. Pa ljivo jedanput pregleda formular.
"Pero, gospodine", ree gosrodin Remzi. "Time se zakljuuje posao sa nemakom vladom s
a dana njim datumom." Gledao je konzula sa odvratno u dok je pru ao pero gospodinu Tago
miju.
"Ne", ree gospodin Tagomi. Vrati formular 20-50 gospodinu Remziju. Onda ga zgrabi
natrag, na kraba pri dnu, Osloboditi. Vi a trgovinska misija, V. Vojni protokol 194
7. Tagomi. Pru i jednu kopiju nemakom konzulu, a ostale zajedno sa originalom gospo
din Remziju. "Do videnja, her Rojs." Pokloni se.
Nemaki konzul se takoe pokloni. Jedva da se potrudio da pogleda u papir.
"Molim vas ubudue obavljajte poslove preko posrednog mehanizma, kao to je po ta, tel
efon, telegraf", ree gospodin Tagomi. "Ne lino."
Konzul ree: "Vi me smatrate odgovornim za op te uslove izvan moje nadle nosti."
"Sranje", ree gospodin Tagomi. "To je moj odgovor."
"Civilizovane osobe ne vode poslove na ovakav nain", ree konzul. "Vi sve ovo inite
gorkim i osvetoljubivim. Gde treba da bude ista formalnost bez uplitanja ijedne l
inosti." Baci cigaretu na pod hodnika, zatim se okrete i ode.
"Ponesite gadnu smrdljivu cigaretu za sobom", ree Tagomi slabim glasom, ali konzu
l je ve za ao za ugao. "Detinjasto pona anje samo po sebi", ree gospodin Tagomi gospod
in Remziju. "Bili ste svedok odbojnog detinjastog pona anja."
Nesigurno se uputi nazad u kancelariju. Sada mu se dah potpuno prekide. Bol mu p
otee niz levu ruku, i istovremeno mu veliki otvoren dlan ruke spljo ti i stisnu reb
ra. Ispred njega, nikakav ilim, ve samo ki a varnica koje se di u uvis, crvene.
Upomo, gospodine Remzi, ree. Ali ne pusti nikakav glas. Molim. Pru i se napred, posr
nu. ak nema ni za ta da se uhvati.
Dok je padao vrsto je u svom kaputu dr ao srebrnu trouglastu stvaricu koju mu je gos
podin ildan utrapio. Nije me spasla, pomisli. Nije pomogla. Toliki trud.
Telo mu tresnu o pod. Na akama i kolenima, otvorenih usta, nosom u ilim. Gospodin
Remzi stade da tri unaokolo kukumavei. Dr ati ravnote u, pomisli gospodin Tagomi.
"Imam mali srani napad", uspe da ka e gospodin Tagomi.
Nekoliko osoba se sada muvalo oko njega, prenosili su ga na kau. Jedan je govorio
: "Budite mirni, gospodine."
Uskoro u zvuk ambulantnih kola. Zavijanje sa ulice. Jo i silnu u urbanost. Ljude kak
o dolaze i odlaze. Preko njega je stavljeno ebe, sve do pazuha. Skinuta kravata.
Olabavljen okovratnik.
"Sad je bolje", ree gospodin Tagomi. Le ao je udobno, ne poku avajui da se pomakne. Sa
karijerom je svr eno, u svakom sluaju, zakljui. Nemaki konzul e bez sumnje nadati dre
ku na vi im nivoima. alie se na neuljudnost. U pravu je da se ali na to, mo da. Bilo ta

bilo, stvar je uinjena. Koliko god ja mogu, moj deo posla. Ostalo zavisi od Tokij
a i stranaka u Nemakoj. Borba je izvan mene, u svakom sluaju.
Mislio sam da je re samo o plastinim masama, pomisli. Da je va an trgovaki predstavni
k za kalupe. Proroanstvo je pogodilo i dalo re enje, ali...
"Skinite mu ko ulju", ree jedan glas. Bez sumnje lekar zgrade. Veoma autoritativan
ton; gospodin Tagomi se osmehnu. Ton znai sve.
Da li bi ovo, pitao se gospodin Tagomi, mogao biti odgovor? Misterija telesnog o
rganizma, njegovog sopstvenog poznavanja. Vreme da se ode. Ili vreme za delimino
odla enje. Svrha kojoj se moram povinovati.
ta je proroanstvo reklo poslednji put? Na njegovo pitanje u kancelariji dok su ona
dvojica le ala na samrti ili ve mrtva. ezdeset jedan Unutra nja istina. Svinje i ribe
: najmanje su inteligentne od svih; te ko ih je ubediti. To sam ja. Knjiga misli n
a mene. Nikada neu potpuno shvatiti; to je priroda takvih stvorenja. Ili je ovo s
ada Unutarnja istina, ovo to mi se dogaa?
ekau, Videu. Ko je to.
Mo da je i jedno i drugo.
Te veeri odmah posle veernjeg obeda, jedan policijski oficir doe do elije Frenka Fri
nka, otkljua vrata, i ree mu da ode i pokupi svoje stvari.
Uskoro, on se nae napolju na trotaru pred Stanicom u Kerni Stritu, meu mnogim u urba
nim prolaznicima, autobusima i automobilima koji trube sirenama i razvikanim voz
aima pedikebova. Vazduh je bio hladan. Ispred svih zgrada pru ale su se duge senke.
Frenk Frink postoja jedan trenutak, i onda se automatski utopi u grupu ljudi ko
ji su prelazili ulicu na pe akom prelazu.
Uhap en ni iz kakvog stvarnog razloga, mislio je. Bez ikakve svrhe. A onda su me n
a isti nain i pustili.
Ni ta mu nisu rekli, jednostavno su mu vratili njegovu vreicu sa odelom, novanikom,
satom, naoarima, linim stvarima, i okrenuli se svom sledeem poslu, postarijem pijan
cu koga su doveli sa ulice.
udo, mislio je. Da su me pustili. Neka luda srea. Po pravu bi trebalo da budem u a
vionu za Nemaku, predvien za istrebljenje.
Jo nije mogao da veruje. Ni ta od svega, hap enje, pa sada ovo. Nestvarno. Lutao je d
alje pored zatvorenih radnji, koraajui preko kr a koji je nanosio vetar.
Nov ivot, mislio je. Kao ponovo roen. Malo sutra. Ali jeste.
Kome da se zahvalim? Molim, mo da?
Da se molim emu?
Kad bih mogao da razumem, govorio je za sebe prolazei prometnim veernjim trotoarom
, pored neonskih firmi pored ulaza u barove na Grantovoj aveniji iz kojih je url
ala muzika. elim da shvatim. Moram.
Ali je znao da nikada nee shvatiti.
Samo budi zadovoljan, mislio je. I teraj dalje.
U nekom krajiku mozga javi mu se misao - a onda natrag Edu. Moram da naem put naza
d u radionicu, tamo u onom suterenu. Da nastavim tamo gde sam napustio, da pravi
m nakit, koristim svoje ruke. Da radim i ne mislim, ne di em pogled i ne poku avam d
a shvatim. Moram stalno da budem zauzet. Moram izbacivati komade.
Blok za blokom kua, urio je kroz grad na koji se spu tao mrak. Trudio se da se to pre
vrati na utvreno, shvatljivo mesto na kome je bio.
Kada sti e tamo nae Eda Makartija kako sedi za tezgom i veera. Dva sendvia, termos sa
ajem, banana, nekoliko kolaia. Frenk Frink stade u vrata, zijajui.
Ed ga najzad u i okrete se. "Imao sam utisak da si mrtav", ree. vakao je, ritmino gu
tao, jo jednom zagrize. Pored tezge, Ed je bio upalio njihovu malu elektrinu greja
licu; Frenk joj prie i unu da zagreje ruke.
"Radujem se to si se vratio", ree Ed. Lupi Frenka dva puta po ledima, onda se vrat
i svom sendviu. Vi e ne ree ni ta; ulo se jedino zujanje ventilatora grejalice i Edovo
akanje.
Polo iv i kaput preko stolice, Frenk pokupi pregr t poluzavr enih srebrnih segmenata i o
dnese ih do osovine. Navrte vuneni kolut za glaanje na vreteno, pusti motor u rad
; oblo i kolut sme om, stavi masku da bi za titio oi, i onda sedei na stolici poe da ski
a vatrenu krlju t sa komada, redom.
15.
Kapetan Rudolf Vegener koji je trenutno putovao pod la nim imenom Konrad Golc, trg

ovac medicinskim materijalom na veliko, virio je kroz prozor raketnog broda Luft
hanze Meg-E. Ispred njega je Evropa. Kako brzo, pomisli on. Sleteemo na Tempelhof
za oko sedam minuta.
Pitam se ta sam postigao, mislio je posmatrajui masu zemlje kako se poveava. Zavisi
od generala Tedekija, sada. Od onoga to on mo e da uini na Haum Ajlendsu. Ali smo i
m bar preneli informaciju. Uinili smo to smo mogli.
Mislio je, ali nema razloga za optimizam. Verovatno Japanci ne mogu ni ta da uine d
a promene kurs nemake unutra nje politike. Na vlasti je Gebelsova vlada, i verovatn
o e ostati. Po to se konsoliduje, opet e se prihvatiti ideje Maslaka. I jo jedan velik
i deo planete bie uni ten, sa svojim stanovni tvom, radi jednog sumanutog, fanatinog i
deala.
A ako je najzad oni, Nacisti, razore celu? Satru je u sterilni pepeo? Mogli bi t
o oni; imaju hidrogensku bombu. I nema sumnje da bi hteli; mi ljenje im je usmeren
o ka onom Gotterdammerungu. Sumrak bogova (nem.); prim. prev. Mo da oni za tim i ud
e, i nastoje da postignu, konaan pokolj za sve.
I ta e to ostaviti za sobom, to Tree svetsko ludilo? Da li e okonati celokupan ivot,
vake vrste, svuda? Kada na a planeta postane mrtva planeta, uni tena na im sopstvenim
rukama?
Nije mogao da poveruje u to. ak ako i sav ivot na na oj planeti bude uni ten, mora da
negde postoji drugi ivot o kome ni ta ne znamo. Nemogue je da je na svet jedini svet;
mora da postoji svet za svetom koji mi ne vidimo, u nekoj oblasti ili dimenziji
koju jednostavno ne opa amo.
ak iako to ne mogu da doka em, ak ako i nije logino - ja to verujem, ree za sebe.
Iz zvunika se zau: "Meine Damen und Herren. Ac htung, bitte." "Moje dame i gospodo
. Pa nja, molim." (nem.); prim. prev.
Pribli avamo se trenutku sletanja, ree za sebe Kapetan Vegener. Gotovo sigurno e me
saekati Ziherhajtsdinst. Pitanje je: koja e policijska frakcija biti zastupljena?
Gebelsovci? Ili Hajdrihovci? Pod predpostavkom da je General S.S. Hajdrih jo
iv. D
ok sam ja bio na ovom brodu, mogli su ga skleptati i ubiti. U totalitarnom dru tvu
, u prelaznom periodu stvari se brzo dogaaju. Postojali su, u nacistikoj Nemakoj, o
trcani spiskovi imena nad kojima su ljudi ve mozgali...
Nekoliko minuta kasnije, kada je raketni brod pristao, on se nae na nogama, kreui s
e ka izlazu sa kaputom preko ruke. Iza i ispred njega, zabrinuti putnici. Ovog p
uta nema nikakvog mladog nacistikog umetnika, seti se Vegener. Nema nikakvog Loce
a da me jedi svojim kretenskim stanovi tem.
Jedan uniformisani slu benik vazduhoplovnog saobraaja - obuen, primeti Vegener, kao
sam mar al Rajha - pomagao im je svima da, jedan po jedan, siu rampom na tle. Tamo
je, kraj prolaza za putnike, stajala grupica crnoko ulja a. Za mene? Vegener poe pola
ko da se udaljuje od parkiranog raketnog broda. Na drugom mestu su mu karci i ene ek
ali, mahali, zvali... ak i nekakva deca.
Jedan od crnoko ulja a, plav ovek pljosnatog ukoenog lica, sa oznakama S.S. - Vafen, p
ristupi ustro Vegeneru, zvecnuv i sastavi pete svojih izama i salutira. "Ich bitte m
ich zu entschuldigen. Sind Sie nicht Kapitan Rudolf Wegener, von der Abwehr?" "M
olim vas da me da me izvinite. Da niste Vi Kapetan Rudolf Vegener, iz Abwehra?"
(nem.); prim. prev.
" ao mi je", odgovori Vegener, "ja sam Konrad Golc. Zastupam Medicinski materijal
A.G. Hemikalien." Onda krenu da proe.
Druga dva crnoko ulja a, takoe S.S. Vafen, poo e prema njemu. Trojica od njih mu se post
avi e sa strane, tako da je, iako nastavi ravnomernim korakom u istom pravcu, odje
dnom i stvarno bio pod stra om. Dvojica od S.S. Vafenovaca su nosili ma inke ispod o
grtaa.
"Vi ste Vegener", ree jedan od njih dok su ulazili u zgradu.
On ne ree ni ta.
"Imamo kola", nastavi Vafen-esesovac. "Nalo eno nam je da saekamo va raketni brod, s
tupimo u kontakt sa vama, i odmah vas odvedemo Generalu S.S. Hajdrihu koji je sa
Sep Ditrihom u tabu Odreda telesne garde. Posebno ne smemo da dozvolimo da vam s
e pribli e osobe iz Vermahta ili Partaja."
Znai nee me ubiti, ree za sebe Vegener. Hajdrih je iv, i na sigurnom mestu, i nastoj
i da pojaa svoju poziciju prema Gebelsovoj vladi.
Mo da e Gebelsova vlada ipak pasti, mislio je dok su ga uvodili u S.S. Daimler seda

n koji ih je ekao. Odred S.S. Vafen smenjen iznenada nou; stra ari u Rajhskancelarij
i osloboeni du nosti, zamenjeni. Berlinske policijske stanice odjednom bljuju naoru a
ne esesovce u svim pravcima, iskljuene radio stanice i struja, Tempelhof zatvoren
. Tutnjava te kih topova u tami, na glavnim ulicama.
Ali zar je to va no? ak i ako se doktor Gebels ukloni sa polo aja a operacija Maslaak
otka e? Oni e i dalje postojati, crnoko ulja i, Partaj, zavere, ako ne na Orijentu, ond
a negde drugde. Na Marsu i Veneri.
Nije udo to gospodin Tagomi nije mogao dalje, mislio je. Stra na dilema na ih ivota. to
god se dogodi, zlo je neuporedivo. Onda, za to se boriti? Za to birati? Ako su sve a
lternative iste...
Oigledno da napredujemo kao to smo uvek inili. Iz dana u dan. U ovom trenutku radim
o protiv Operacije Maslaak. Kasnije, u jednom drugom trenutku radiemo da potuemo po
liciju. Ali ne mo emo sve to uiniti odjednom; to ide redom. Proces koji se odvija.
Jedino izborom na svakom koraku mo emo upravljati krajem.
Mislio je - samo se mo emo nadati. I poku avati.
Na nekom drugom svetu, mo da je drugaije. Bolje. Postoje jasno odreene dobre i lo e mo
gunosti. Ne ove opskurne me avine, ovi spojevi, bez pravog alata kojim bi se razmrs
ili sastavni delovi.
Nemamo idealan svet, onakav kakav bismo eleli, gde je moralnost laka zato to je sp
oznaja laka. Gde ovek mo e da ini pravo bez ikakvog napora zato to mo e da otkrije oigl
dno.
Daimler krenu, sa kapetanom Vegenerom na zadnjem sedi tu, po jedan crnoko ulja sa sva
ke strane, ma inka na krilu. Za volanom crnoko ulja .
A ta ako je prevara ak i sada, mislio je Vegener dok se u sedan kretao velikom brz
inom kroz berlinski saobraaj. Ne vode me generalu S.S. Hajdrihu u tab Odreda teles
ne garde; vode me u partajski zatvor, da me tamo ubogalje i konano dotuku, ali ja
sam izabrao; izabrao sam da se vratim u Nemaku; izabrao sam da rizikujem da me u
hvate pre nego to stignem do ljudi iz Abvera i dobijem za titu.
Smrt u svakom trenutku, jedan put koji nam je otvoren u bilo kojoj taki: mi je ko
nano biramo, uprkos sebi. Ili di emo ruke i namerno je prihvatamo. Gledao je berlin
ske kue kako promiu. Moj sopstveni Volk, Narod (nem.); prim. prev. pomisli; ti i j
a, opet zajedno.
Trojici esesovaca ree: "Kako stoje stvari? Ima li odskora ne to novo u politikoj sit
uaciji? Nekoliko nedelja sam izvan zemlje, zapravo od pre Bormanove smrti."
ovek sa desne strane odgovori: "Ima, naravno, histerine podr ke rulje malom doktoru.
Gomila ga je popela na polo aj. Meutim, nije verovatno da e trezveniji elementi, ka
da preovladaju, eleti da podr avaju bogalja i demagoga koji zavisi od zapaljivanja
mase svojim la ima i zaaravanjem."
"Razumem", ree Vegener.
Nastavlja se, mislio je. Ubilaka mr nja. Mo da je seme tamo, u tome. Oni e najzad poje
sti jedan drugog, i ostaviti nas ostale tu i tamo po svetu, ive. Dovoljno nas da
opet gradimo i nadamo se i napravimo nekoliko jednostavnih planova.
U jedan sat po podne, Julijana Frink sti e u ejen u Vajomingu. U poslovnom delu gra
da, preko puta ogromnog starog eleznikog depoa, zaustavi se kod jedne trafike i ku
pi dva podnevna lista. Parkirana uz ivinjak, tra ila je sve dok najzad ne nae vest.
Odmor se zavr io fatalnim kasapljenjem.
Tra ena radi saslu anja u vezi sa kobnim iskasapljenjem njenog mu a u njihovim besnim
sobama u hotelu predsednik Garner u Denveru, gospoa D o inadela iz Kenon Sitija je,
prema reima slu benika hotela, oti la odmah posle onoga to mora da je predstavljalo tr
agini vrhunac brane svae. No ie za brijanje u sobi, koje, kakva ironija, hotel stavlja
za upotrebu svojih gostiju, verovatno je upotrebila gospoa inadela, opisana kao c
rnomanjasta, privlana, lepo obuena i vitka; oko trideset godina, da bi prerezala g
rlo svom mu u, ije je telo na ao Teodor Feris, hotelski name tenik koji je uzeo ko ulje o
d inadele samo pola asa ranije i vraao ih kao to mu je nalo eno, da bi nai ao na jezivu
scenu. U apartmanu su se, izjavljuje policija, videli tragovi borbe, to ukazuje n
a to da je estoka svaa...
Znai mrtav je, pomisli Julijana savijajui novine. I ne samo to, nego nemaju moje p
ravo ime; ne znaju ko sam, niti i ta o meni.
Sada mnogo manje zabrinuta, vozila je dalje dok nije na la pogodan motel; tu sredi
za sobu i unese svoje stvari iz kola. Od sada pa nadalje ne moram da urim, ree se

bi. Mogu ak i da ekam do veeri pa da odem do Abendsenovih; tako e moi da nosim moju n
ovu haljinu. Ne bi vredelo da se pojavim u njoj preko dana - takva sveana haljina
prosto se ne oblai pre veere.
A mogu i da zavr im knjigu.
Udobno se smesti u sobi, upali radio, dobi kafu iz motelskog restorana; sede nas
lonjena na uredno name ten krevet, sa novim neitanim istim primerkom Skakavca koga j
e kupila u hotelskoj knji ari u Denveru.
U est i petnaest uvee zavr i knjigu. Pitam se da li je D o stigao do kraja knjige? mis
lila se. U njoj ima toliko mnogo vi e od onoga to je on shvatio. ta je to Abendsen el
eo da ka e? Ni ta o svom kobajagi svetu. Jesam li ja jedina koja zna? Kladim se da j
esam; niko drugi stvarno ne razume Skakavca osim mene - samo zami ljaju da razumej
u.
Jo se pomalo tresui, odlo i knjigu u kofer pa zatim obue kaput i izae iz sobe da potra
gde da veera. Vazduh je dobro mirisao, a firme i svetla ejena izgledali su posebn
o uzbudljivi. Ispred jednog bara svaale su se dve lepe, crnokose indijanske prost
itutke - ona uspori hod da bi ih gledala. Mnogo automobila, blistavih, jurilo je
ulicama; itav prizor odisao je svetlo u i oekivanjem, nadom da e se dogoditi nekakav
srean i va an dogaaj, a na razmatranjem prohujalog... pro log, mislila je, ustajalog i
sumornog, iskori enog i odbaenog.
U jednom skupom francuskom restoranu - gde je ovek u belom parkirao kola gostiju,
i na svakom stolu gorela svea u ogromnoj a i za vino, a puter se slu io ne u kockicam
a ve ulupan u okrugle blede loptice - pojede veeru sa u ivanjem, i onda, po to je imal
a jo puno vremena, od eta nazad do motela. Novanice Rajhsbanke su ve gotovo nestale,
ali nju nije bilo briga; to nije imalo znaaja. Ispriao nam je o na em sopstvenom sve
tu, mislila je otkljuavajui vrata svoje motelske sobe. O ovome to nas sada okru uje.
U sobi, opet otvori radio. On eli da ga vidimo onakvog kakav jeste. I ja ga i vid
im, i to svakog trenutka sve vi e.
Izvadiv i plavu italijansku haljinu iz kutije, polo i je bri ljivo na krevet. Nije uop t
e bila o teena; bilo je potrebno samo da se temeljno i etka da se skinu konii i dlaice
li kada otvori ostale pakete otkri da nije ponela nijedan od novih polu-prsluia iz
Denvera.
"Boga mu bo ijeg", ree skljokav i se u stolicu. Zapali cigaretu, i jedno vreme je sed
ela i pu ila.
Mo da bi mogla da je nosi sa obinim prsluetom. Smaknu bluzu i suknju, i navue haljinu
. Ali Bretele su se videle, kao i gornji deo korpica, znai to nee ii. Ili mo da, misl
ila je, mogu da idem i bez prslueta... Ve godinama to nije probala... to je podset
i na stare dane u srednjoj koli kada je imala veoma malu bistu; onda se ak i brinu
la zbog toga. Ali dalje sazrevanje i d udo uinila su da nosi veliinu trideset osam.
Ipak, proba haljinu bez prslueta, stojei na stolici u kupatilu da bi se videla u o
gledalu na ormaniu.
Haljina je izgledala zapanjujue, ali blagi bo e, bila je suvi e riskantna. Trebalo je
samo da se nagne da ugasi cigaretu ili uzme pie - i eto nesree.
Bro ! Mogla bi da nosi haljinu bez prslueta i da prikupi prednji deo. Izruiv i sadr aj s
voje kutije sa nakitom na krevet, rasprostre bro eve, uspomene koje je uvala godina
ma, koje joj je dao Frenk ili drugi mu karci pre njihovog venanja, kao i novi bro ko
ji joj je D o dao u Denveru. Da odgovarao bi mali srebrni bro iz Meksika, u obliku
konja; nadje mu tano mesto. Tako najzad mo e da nosi haljinu.
Drago mi je da imam bilo ta sada, mislila je za sebe. Toliko mnogo se pokvarilo;
ionako je tako malo ostalo od divnih planova.
Dugo je etkala kosu, tako da joj je pucketala i sijala se, i posle toga je samo t
rebalo da odabere cipele i minu e. Zatim obue svoj novi kaput, uze ko nu ta nu - runi ra
, i poe.
Umesto da vozi stari Studebaker, zamoli vlasnika motela da joj telefonom pozove
taksi. Dok je ekala u kancelariji motela, odjednom joj doe da pozove Frenka. Za to j
oj je to palo na pamet nije mogla da dokui, tek ideja je bila tu. Za to da ne? zapi
ta se. Mogla bi da poni ti optu be; mogla bi da se oslobodi tro kova; bio bi duboko di
rnut kada mu se javi, i srean da plati.
Stojei iza stola u kancelariji, dr ala je slu alicu na uvu, slu ajui sa rado u razgovor
efonista na meugradskim linijama koji su poku avali da joj uspostave vezu. ula je te
lefonistu iz San Franciska, iz daljine, kako dobija informaciju za broj, zatim p

uno krckanja i pucketanja, i najzad sam telefon kako zvoni. Dok je ekala, pogleda
la je da li dolazi taksi; trebalo bi da bude ovde svakog asa, mislila je. Ali nee
imati ni ta protiv da saeka; oni s tim raunaju.
"Va a stranka ne odgovara", ree joj najzad ejenski telefonista. "Obnoviemo poziv opet
kasnije i..."
"Ne", ree Julijana, vrtei glavom. To je ionako bio samo jedan hir. "Neu biti ovde.
Hvala." Obesi slu alicu - vlasnik motela je stajao u blizini da pazi da mu se ne n
aplati ni ta gre kom - i brzo izae iz kancelarije, na prohladnu, mranu ulicu, da tamo
stoji i eka.
Iz saobraaja se izdvoji sjajan nov taksi, pritera uz ivinjak i stade; vrata se otv
ori e, voza iskoi i po uri oko kola. Trenutak kasnije, Julijana se vozila u rasko i u za
dnjem delu taksija, preko ejena ka kui Abendsenovih. Abendsenova kua je bila osvetl
jena, i iz nje su se uli muzika i glasovi. To je bila jednospratna kua od tukoa sa
mnogo iblja i prilino velikom ba tom uglavnom od ru a puzavica. Prolazei stazom od kame
nih ploa, mislila je, zar sam stvarno tu? Je li ovo Visoki dvorac? A glasine i pr
ie? Kua je bila obina, dobro odr avana, ba ta negovana. ak je na dugoj cementnoj stazi
a kola bio parkiran deji tricikl.
Mo da je pogre ni Abendsen? Adresu je uzela iz ejenskog telefonskog imenika, ali se o
na slagala sa brojem koji je predhodne veeri pozvala iz Grilija.
Stupi na trem sa ogradom od kovanog gvo a i pritisnu zvonce. Kroz poluotvorena vrat
a mogla je da vidi dnevnu sobu, jedan broj ljudi kako stoje unaokolo, roletne na
prozorima, klavir, kamin, police sa knjigama... lepo name teno, pomisli. Prijem?
Ali nisu bili sveano obueni.
Deak, razbaru en, od oko trinaest godina, u majici i farmerkama, naglo irom otvori v
rata. "Da?"
Ona ree: "Da li je - gospodin Abendsen kod kue? Je li zauzet?"
Obraajui se nekom iza sebe u kui, deko pozva: "Mama, ona hoe da vidi tatu."
Pored deka se pojavi ena crvenkasto-smee kose, mo da od trideset pet godina, sa tvrdi
m sivim oima i osmehom tako potpuno merodavnim i neumoljivim da Julijana vide da
se nalazi licem u lice sa Karolinom Abendsen.
"Ja sam zvala sino", ree Julijana.
"Oh da, naravno." Osmeh joj postade iri. Imala je savr ene pravilne bele zube; Irki
nja, zakljui Julijana. Samo irska krv mo e toj vilici dati takvu enstvenost. "Dajte
mi va u ta nu i kaput. Vrlo dobro to ste do li sada; tu nam je nekoliko prijatelja. Kak
va divna haljina... Kua Kerubini, je l' te?" Povede Julijanu preko dnevne sobe do
jedne spavae sobe gde polo i Julijanine stvari sa ostalim stvarima na krevet. "Moj
mu je tu negde. Potra ite visokog oveka sa naoarima, pije staromodno pie." Inteligent
na svetlost u njenim oima izli se na Julijanu; usne joj zadrhta e - izmeu nas je tol
iko mnogo razumevanja, shvati Julijana. Zar to nije udesno?
"Dugo sam vozila", ree Julijana.
"Da, jeste. Sad ga vidim." Karolina Abendsen je povede nazad u dnevnu sobu, ka j
ednoj grupi ljudi. "Dragi", pozva, "doi ovamo. Ovo je jedna od tvojih itateljki ko
ja jako eli da ti ka e nekoliko rei."
Jedan ovek iz grupe se pokrenu, izdvoji i prie nosei svoje pie. Julijana vide ogromn
og visokog oveka sa crnom kovrd avom kosom; ko a mu je, isto tako, bila tamna, a oi su
izgledale crvenkaste ili smee, veoma tople boje iza naoara. Nosio je po meri iveno
, skupo odelo od prirodnog vlakna, mo da od engleske vune; odelo je poveavalo njego
va iroka robusna ramena, nemajui svoje linije. U svom ivotu nikada nije videla ba ta
kvo odelo; zagleda se, fascinirana.
Karolina ree: "Gospoa Frink je vozila svoje od Kenon Sitija iz Kolorada, samo da s
tobom razgovara o Skakavcu."
"Mislila sam da stanujete u tvravi", ree Julijana. Sagnuv i se da je pogleda, Hotorn
Abendsen se zami ljeno osmehnu. "Da, stanovali smo. Ali smo morali da se penjemo
do nje liftom, pa sam dobio fobiju. Bio sam prilino pijan kada sam dobio fobiju a
li koliko se ja seam, a i priaju; odbio sam da stojim u liftu jer sam rekao da kab
l lifta vue Isus Hristos, a mi idemo skroz. I bio sam re en da ne stojim."
Ona ne shvati.
Karolina objasni: "Hot govori, od kada ga znam, da e sesti kada konano vidi Hrista
; nee stajati."
Himna, seti se Julijana. "Tako ste digli ruke od Visokog dvorca i preselili se n

azad u grad", ree.

"Hteo bih da vam sipam pie", ree Hotorn.
"Va i", ree ona. "Ali ne starinsko." Ve je pogledom uhvatila sto sa nekoliko boca vi
skija, hors d'oeuvres, a ama, ledom, mikserom, tre njama i kri kama pomorand e. Krenu ka
stolu, Abendsen sa njom. "Samo I. V. Harpera na ledu", ree ona. "To uvek volim. Z
nate li proroansku knjigu?"
"Ne", ree Hotorn pripremajui joj pie.
Zapanjena, ona ree: "Knjigu promena?"
"Ne znam, ne", ponovi on. Pru i joj pie.
Karolina Abendsen ree: "Nemoj je zadirkivati."
"Proitala sam va u knjigu", ree Julijana. "U stvari, zavr ila sam je veeras. Kako ste z
nali sve to, o drugom svetu o kojem ste pisali?"
Hotorn ne ree ni ta; trljao je zglavkom gornju usnu, zagledan negde pored nje i nam
r ten.
"Jeste li koristili proroanstvo?" zapita Julijana.
Hotorn je okrznu pogledom.
"Ne elim da se zavitlavate ili alite", ree Julijana. "Ispriajte mi ne pravei duhovito
st od toga."
Grizui usnu, Hotorn je gledao u pod; obavi ruke oko sebe, stade da se klati napre
d-nazad na petama. Ostali u blizini u sobi su bili zautali, i Julijana zapazi da
su promenili pona anje. Nije ih obradovalo, sada, to to je ona rekla. Ali ona ne po
ku a da to povue ili zamaskira; nije se pretvarala. Stvar je bila i suvi e znaajna. A
ona je pre la predug put i uinila previ e mnogo da bi od njega prihvatila i ta manje od
istine.
"Na to pitanje je - te ko odgovoriti", najzad ree Abendsen.
"Ne, nije", ree Julijana.
Sada su svi u sobi zautali; svi su gledali u Julijanu koja je stajala sa Karolino
m i Hotornom Abendsenom.
" ao mi je", ree Abendsen, "ne mogu tako odmah da odgovorim. Moraete to da prihvatit
e."
"Za to ste onda napisali knjigu?" zapita Julijana.
Pokazujui svojom a om, Abendsen ree: " ta znai taj bro na va oj haljini? Odbija opasne
duhove nepromenljivog sveta? Ili samo prikuplja i pridr ava sve?"
"Za to menjate temu?" ree Julijana. "Izvrdavate odgovor na ono to sam vas pitala i p
ravite ovakvu besmislenu opasku? To je detinjasto."
Hotorn Abendsen ree: "Svako ima - tehnike tajne. Vi imate va e; ja svoje. Trebalo bi
da proitate moiju knjigu i prihvatite sve onako kako stoji, ba kao to i ja prihvat
am ono to vidim..." Opet pokaza a om na nju. "Ne pitajui da li je ona ispod prava je
l' te, ili napravljena sa icama i ipkama i sunerastom postavom. Zar to nije u sklop
u verovanja u prirodu ljudi i u ono to vidite uop te?" Izgleda pomisli ona, iznervi
ran i uzrujan, ne vi e uglaen, ne vi e domain. A Karolina je, primeti ona krajikom oka,
imala izraz napete ozlojeenosti; usne su joj bile stisnute, i potpuno je prestal
a da se sme i.
"U va oj knjizi ste", ree Julijana, "pokazali da postoji izlaz. Zar niste to mislil
i?"
"Izlaz", ponovi on sa ironijom kao odjek.
Julijana ree: "Uinili ste mnogo za mene; sada vidim da nemam ega da se bojim, nemam
ta da elim ili mrzim ili izbegavam, ovde, ili od ega da be im. Ili ta da posti em."
Gledao ju je, nji ui svoju a u, prouavajui. "Ima mnogo toga na ovom svetu to se ne isp
i, po mom mi ljenju."
"Razumem ta se de ava u va oj glavi", ree Julijana. Za nju je to bio stari poznati izr
az na licu mu karca, ali je ne uznemiri to ga je tu videla. Vi e se nije oseala kao ne
kad. "U dosjeu Gestapoa je stajalo da vas privlae ovakve ene."
Abendsen ree, tek malice promeniv i izraz, "Gestapoa nema od 1947."
"Onda S. B... ili ve ta je."
"Da li biste objasnili?" ree Karolina ustrim glasom.
" elim da objasnim", ree Julijana. "Dovezla sam se do Denvera sa jednim od njih. On
i e se konano ovde pojaviti. Treba da odete negde gde ne mogu da vas nau, umesto to
dr ite ovako otvorenu kuu i dozvoljavate svakom da u eta, kao to sam ja uinila. Sledei
oji doe dovde - nee biti nikoga kao to sam ja da ga zaustavi."

"Ka ete 'sledei' ", ree Abendsen posle kratkog utanja. " ta se desilo sa onim sa kojim
ste se dovezli do Denvera? Za to se on nee ovde pojaviti?"
Ona ree: "Prerezala sam mu vrat."
"To je ba ne to", ree Hotorn. "Da ti to ka e jedna devojka, devojka koju nikada pre u i
votu nisi video."
"Zar mi ne verujete?"
On klimnu glavom. "Sigurno." Nasme i joj se stidljivo, ne no, beznade no. Izgleda da m
u ak nije ni padalo na pamet da joj ne veruje. "Hvala", ree.
"Molim vas, sakrijte se od njih", ree.
"Pa", ree on, "to smo poku ali, kao to znate. Kao to ste proitali na omotu knjige... o
svem oru ju i ici pod naponom. I dali smo da se to napi e da bi izgledalo kako i dal
je preduzimamo mere predostro nosti." Glas mu je bio izmoren, suv.
"Mogao bi bar da nosi neko oru je", ree njegova ena. "Znam da e te jednog dana neko ko
ga pozove u kuu da pria s njim ubiti, neki nacistiki strunjak, da ti se osveti; a ti
a ovako filozofirati. Predviam to."
"Mogu te uhvatiti", ree Hotorn, "ako hoe. Bila ica pod naponom i Visoki zamak ili n
e."
Takav si fatalista, pomisli Julijana. Pomiren sa svojim sopstvenim uni tenjem. Da
li i to zna , onako kako si poznavao svet u svojoj knjizi?
Julijana ree: "Proroanstvo je napisalo va u knjigu. Zar nije?"
Horton ree: " elite li istinu?"
" elim je i imam pravo na nju", ree ona, "zbog onoga to sam uinila. Zar nije tako? Zn
ate da jeste."
"Proroanstvo je", ree Abendsen, "bilo u dubokom snu sve vreme dok se pisala ta knj
iga. U dubokom snu u uglu kancelarije." Oi mu nisu izra avale veselje; umesto toga,
lice mu je izgledalo izdu enije, turobnije nego ikad.
"Ka i joj", ree Karolina. "Ona je u pravu; ima pravo da zna, zbog onoga to je uinila
za tebe." Obrati se Julijani: "Onda u vam ja rei, gospoo Frink. Hot je odabirao re en
ja. Hiljade re enja. Pomou redova. Istorijski period. Temu. Likove. Zaplet. Bile su
mu potrebne godine za to. Hot je ak pitao proroanstvo kakav uspeh e knjiga imati.
Reklo mu je da e do iveti veoma veliki uspeh, prvi stvarni uspeh u njegovoj karijer
i. Bili ste u pravu. Mora da i sami dosta koristite proroanstvo kada ste znali."
Julijana ree: "Pitam se za to bi proroanstvo napisalo roman. Jeste li ikad pomislili
da ga to pitate? I za to roman o tome kako su Nemci i Japanci izgubili rat? Za to b
a tu priu a ne neku drugu? ta je to to ono ne mo e da nam ka e direktno, kao to je pre
ek govorilo? Ovo mora da je drugaije, zar ne mislite tako?"
Ni Hotorn ni Karolina ne reko e ni ta.
"Ono i ja smo", ree najzad Hotorn, "davno postigli sporazum oko autorskih prava.
Ako ga ja pitam za to je napisalo Skakavca, zavr iu time to u mu predati svoj deo. To p
itanje znai da ja nisam uradio ni ta osim kucanja, a to nije ni istina ni po teno."
"Ja u ga pitati", ree Karolina, "ako ti nee ."
"To nije pitanje koje postavlja ti", ree Hotorn. "Neka ona pita." Julijani ree: "Vi
imate - natprirodan um. Jeste li svesni toga?"
Julijana ree: "Gde je va primerak? Moj je u kolima, kod motela, doneu ga ako mi ne
dopustite da koristim va ."
Okrenuvi i se, Hotorn poe. Ona i Karolina poo e za njim, kroz sobu punu sveta, ka jedn
im zatvorenim vratima. Kod vrata ih ostavi. Kada se opet pojavi, svi su videli d
ve jednake knjige sa crnim koricama.
"Ja ne upotrebljavam strukove hajduice", ree Julijani. "Ne mogu da im uhvatim smis
ao; Stalno ih ispu tam." Julijana sede za stoi u uglu. "Moram da imam hartiju za pis
anje i olovku."
Jedan od gostiju joj donese hartiju i olovku. Ljudi u sobi prio e i napravi e krug ok
o nje i Abendsenovih, da slu aju i gledaju.
"Mo ete pitanje rei glasno", ree Hotorn. "Ovde nemamo tajni."
Julijana ree: "Proroanska knjigo, za to si napisala Skakavac pritiska? ta treba da sa
znamo?"
"Postavljate pitanje na uznemirujue praznoveran nain", ree Hotorn. Ali unu da bi prat
io bacanje novia. "Hajdete", ree; pru i joj tri kineska novia od mesinga, sa rupama u
redini: "Ja obino upotrebljavam ove."
Ona poe da baca novie; oseala se spokojna i veoma prisebna. Hotorn je zapisivao redo

ve umesto nje. Kada je bacila novie est puta, zagleda se dole i ree:
"Sunce na vrhu. Tui pri dnu. Prazno u centru."
"Znate li koji je to heksagram?" ree ona, "a da ne upotrebite tablicu?"
"Da", ree Hotorn.
"To je ung Fu", ree Julijana. "Unutarnja istina. I ja znam bez tablice. I znam ta t
o znai."
Digav i glavu, Hotorn stade da je posmatra. Sada je imao gotovo divlji izraz. "To
znai, je li tako, da je moja knjiga istinita?"
"Da," ree ona.
Razljuen, on ree: "Nemaka i Japan su izgubili rat?"
"Da."
Hotorn onda zatvori obe knjige i podi e se na noge; ne ree ni ta.
"ak ni vi neete to da vidite", ree Julijana.
On je razmi ljao jedno vreme. Pogled mu je postao prazan. Okrenut u sebe, shvati o
na. Preokupiran, sobom... i onda mu se oi opet razbistri e; zaguna, tr e se.
"Ni u ta nisam siguran", ree on.
"Verujte", ree Julijana. On odreno zavrte glavom.
"Zar ne mo ete?" ree ona. "Jeste li sigurni?"
Hotorn Abendsen ree: " elite li da vam potpi em primerak Skakavca?"
Ona se takoe podi e. "Ja bih da poem", ree. "Najlep e vam hvala. Izvinite, ako sam vam
pokvarila vee. Ljubazno od vas to ste me pustili da uem." Prolazei pored njega i Kar
oline, uputi se kroz krug ljudi, iz dnevne sobe pa u spavau sobu gde su joj bili
kaput i ta na.
Dok je oblaila kaput, Hotorn se pojavi iza nje. " elite li da znate ta ste?" Okrenu
se Karolini koja je stajala pored njega. "Ova devojka je demon. Mali htonini Koji
pripada zemlji, podzemni (grki); prim. prev. duh koji..." Podi e ruku i protrlja o
brvu, pomeriv i malo naoare sa njihovog mesta. "Koji neumorno luta licem zemlje." V
rati naoare na mesto. "Ona postupa po instinktu, jednostavno izra avajui svoje bie. O
na nije mislila da se ovde pojavi i uini zlo; to joj se jednostavno desilo, kao to
nas zadesi vreme. Drago mi je to je do la. Nije mi ao to sam ovo saznao, ovo otkrie k
oje je ona do ivela kroz knjigu. Ona nije znala ta e ovde raditi ili saznati. Mislim
da smo svi mi sreni. Nemojmo se ljutiti zbog toga; okej?"
Karolina ree: "Ona je stra no, stra no razorna."
"Takva je i stvarnost", ree Hotorn. Pru i ruku Julijani. "Hvala za ono to ste uinili
u Denveru", ree.
Ona se rukova s njim. "Laku no", ree. "Uinite kao to ka e va a ena. Nosite bar neko ma
oru je."
"Ne", ree on. "Odluio sam to jo davno. Neu dozvoliti da me to uznemirava. Tu i tamo
mogu da se oslonim na proroanstvo, ako me zaista uhvati nervoza, naroito kasno nou.
To nije lo e u takvoj situaciji." Osmehnu se. "U stvari jedina stvar koja me jo br
ine je to to znam da sve te propalice to stoje tu unaokolo slu ajui i sve shvatajui is
pijaju sve pie u kui dok mi razgovaramo." Zatim se okrete i ode, nazad do stola da
nae sve eg leda za svoje pie.
"Gde ete sada kad ste zavr ili ovde?" ree Karolina.
"Ne znam." Problem je nije muio: mora da sam mu pomalo slina, mislila je; neu dopus
titi da me brinu izvesne stvari ma kako bile znaajne. "Mo da u se vratiti svom mu u Fr
enku. Poku ala sam veeras da mu telefoniram; mo da u opet probati. Videu kako se budem
oseala kasnije."
"Uprkos toga to ste uinili za nas, ili to ka ete da ste uinili..."
" eleli biste da nikada nisam do la u ovu kuu", ree Julijana.
"Ako ste spasli Hotornov ivot stra no je od moje strane, ali ja sam tako uznemirena
; ne mogu sve to da shvatim, to to ste vi rekli i to je Hotorn rekao."
" to je to udno", ree. "Nikada ne bih pomislila da e vas istina naljutiti." Istina, m
islila je. Stra na kao smrt. Ali te e ju je nai. Ja imam sree. "Mislila sam da ete biti
isto tako zadovoljni i uzbueni kao to sam i ja. To je nesporazum, zar ne?" Ona se
nasme i, i gospoa Abendsen, poutav i, uspe da joj uzvrati osmeh. "Pa, sad, laku no."
Trenutak kasnije; Julijana je ponovo gazila svojim stopama nazad stazom od kamen
ih ploa, ulazei u mrlje svetlosti koje su dolazile iz dnevne sobe, zatim u senke i
za travnjaka oko kue, dok ne izae na crni trotoar.
I la je dalje ne osvrui se na Abendsenovu kuu, tra ei ulicama neki taksi ili kola, u po

retu, svetla i

iva, da je vrate u njen motel.