Volter Miler

VELIKA GLAD
(Walter M. Miller, Jr: 'The Big Hunger', 1952.)
Ja sam slep, a ipak znam put do zvezda. Svemir je moja harfa, i blago ga
dodirujem prstima od ~elika. Svemir peva. Njegova muzika drhti u {emama fluksa,
sti`e puze}i du` krivulje pozitronske struje, dolazi da {apu}e u u{i od stakla.
Ja ~ujem. Ajeee! Mada sam bez o~iju, ja vidim zvezde upletene u mre`e svojih po
lja, upletene u Jedno. Ja sam pauk koji tr~i po toj mre`i. Ja sam pauk koji pred
e, koji ispreda svemir tamo gde zvezda nema.
I ja sam svira~ bledog, ponositog Gospodara.
On me gradi, i hrani me gorivom koje jedem, i vodi me na vo`nju kroz sve
mir koji ja stvaram, do blje{tavila nekog drugog sunca. I kada zavr{i sa mnom, l
e`im na ki{i i r|am. Moj metal truli s vremenom, i more preplavljuje kopno i uzi
ma me dok spavam. Moj Gospodar zaboravlja. Gospodar lomi par~i}e sa kamena, delj
u}i kamenu sekiru. Zanima se bubnjevima i krvavim oltarima; on igra sa izuvijano
m zmijom u ustima, prizivaju}i ki{u.
Onda - nakon mnogo vremena - on se se}a. Sagradi jo{ jednog mene, i ja s
am isti, jer kao i Du{a onog koji me gradi, moj princip le`i van odre|enog mesa.
Kada se moj princip obu~e u ~elik, ponovo kre}emo u lutanja. Ja sam minstrel, a
^ovek je kralj.
^ujte pesmu njegove gladi, pesmu njegove beskrajne `e|i.
Bio jednom ~ovek po imenu Ejb @oli, i on se lenjo naslonio na mene sa je
dnom rukom u tami dok je ne`no razgovarao i smejao se sa `enkom svoje vrste.
"Gotov je, D`un Bag. Napravili smo ga", rekao je.
I devojka je gledala svojim zelenim o~ima po meni dok su cvr~ci pevali i
za zida, i dok su pokreti njihovih stopala tiho odjekivali velikim hangarom.
"Gotov", promrmljala je. "To je tvoj uspeh, Ejbe."
"Moj, i mnogih drugih! I vladinih para."
Ona se poigravala reverom njegovog kombinezona, nasmejala se i rekla: "H
ajde da ga ukrademo i pobegnemo."
"Pssst!" On se nervozno ogledao okolo, ali nije bilo stra`ara na vidiku.
"Mogu te streljati i za manje od toga", upozorio je. "T. P. nema smisla za humo
r."
"Ejbe..."
"[ta?"
"Poljubi me."
Poljubio ju je.
"Kada }e i to biti protivzakonito?" pro{aputala je.
On ju je smrknuto pogledao, a ona je odgovorila na sopstveno pitanje.
"^im eugeni~ki zakoni budu usvojeni, Ejbe. Ejb @oli, koji je sagradio sv
emirski pogon, genetski nepo`eljan."
"Nemoj!"
Stajali su tamo di{u}i tiho, i bilo je mr`nje u njihovim grlima.
"Pa?"
Ponovo se osvrnuo, i pro{aputao: "Sa~ekaj me ovde u jedanaest sati, D`un
Bag."
Rastali su se uz zvuk non{alantnih koraka.
U jedanaest sati, u hangaru je zarikao lav. U jedanaest sati, ~eli~ni d`
egernaut probio se kroz zid hangara i zastao na betonskoj rampi dok su se meci o
dbijali od njegove {koljke. Tada je prva svemirska ko~ija kresnula vertikalan st
ub plamena u no}i. Grmljavina je hodala uspravno na ognjenim {tulama, dok su lju
di ljutito vikali. Kada smo se na{li sami u bezvazdu{noj, zvezdama osutoj, sunci
ma pocepanoj crnini, milovao sam mre`u svemira, i slu{ao prigu{ene note. Kada je
melodija upam}ena, ja progovaram. Suprotstavljam se. Odbijam univerzum. @iveli
smo u besprostornom svemiru iza zvezda.
^ovek i `ena su oti{li. Ali, plan je ostao na Zemlji. Moj princip se zad
r`ao na crta}im tablama, i u snovima ljudi - ljudi koji su govorili da im je muk

a od ratova i politike i lave`a kolektivisti~kih {akala. Drugima je bilo muka od

sitni~avog mira i jeftino}e i govora na Dan nezavisnosti i korporisanih {akala
koji su odurno cmizdrili o raznim slobodama.
Oni su `eleli jednu Veliku Slobodu. Ponovo su me sagradili, ti ponositi,
bledi dvono{ci, ta deca Majmuna-Princa koji je hodao poput boga. Spakovali su s
e u cilindre od ~elika i ~uda, ja{u}i ka zvezdama na buri srdaca koja ih je neka
d svojom pesmom skinula sa drve}a da haraju ravnicom sa batinom i bakljom. ^aura
zemlje se otvorila, prosipaju}i svoje seme u pravcu svemira. Bilo je to vreme v
elike eksplozije, velikog ra|anja. Imperije su drhtale u oluji.
Svemirske ko~ije bacale su se gore da nestanu iza oboda atmosfere. Preri
jske {kune svemira nosile su nemirne, prezrive, gladne, ponosne. A ja sam ih vod
io putem koji se prostire oko svemira. Svet je klju~ao, i imperije se ru{ile, i
nove imperije su nastajale, ~ija je svrha bila da sagrade svemirske ko~ije.
Mladi mu{karci, mlade `ene, galamili su na kapijama lansirnih polja. Oni
koji su bili odabrani sa o~ekivanjem su se sme{ili na zvezde. Oni su se ukrcava
li u buljucima i napu{tali Zemlju. Bili su tvrdog smeha, sa crvenim pegama i vel
ikim pesnicama. Nosili su razmernike za pojasom kao ma~eve, i govorili prisno o
[varc{ildovim linijskim elementima i Riman-Kristofelovim tenzorima. Njihove `ene
bile su neumorne pri~alice, krupne `ene, sa blistavim belim zubima. Za~ikavale
su mu{karce, a ruke su im bile jake i preplanule.
Do{li su pesnici - i neprilago|eni, i sveci, gre{nici, zemljoradnici. In
`enjeri su do{li, i oni {to ra|aju decu, borci, utopisti, i sanjari sa Bo`jom sv
etlo{}u koje je sjalo u njihovim u zvezde uprtim o~ima.
"Za{to su nas u~ili da se molimo oborenih o~iju?" pitali su. "Kada se mo
li{, gledaj ka zvezdama, gledaj ka Bogu na severnom kraju univerzuma."
^ovek je bio vetar ka zvezdama, seme sla~ice, pramen Braminog daha izdah
nut preko svemira.
Na{li su dvoje mrtvaca u orbiti oko Arkturusa. Mrtvaci su bili smrznuti
i led je polako sublimisao u svemirsku paru. Jedan od njih u d`epu je imao ~lans
ku kartu In`enjerskog sindikata. Na njoj je bilo ime Ejb @oli. Drugi je bio devo
jka. I, zato {to im je mrtvac dao planove koji su vodili do svemira, uvukli su g
a u brod skupa sa devojkom. Neko je otpevao Kirie i neko je izgovorio: "Ja sam V
askrsnu}e i @ivot." Tada su poni{tili orbitalnu brzinu i pustili da se mrtvaci s
urvaju prema Arkturusu, prema goru}em sun~evom grobu gde }e njihova svetlost ve~
no sjati.
Bilo je onih koji su ostali iza. To su bili oni koji su od Zemlje naprav
ili svoj posao i ostali kod ku}e. Njihova plemena su imala broj od dve milijarde
du{a. I bili su nekako razli~iti od svemiraca. Voleli su da sede u svojim stoli
cama za ljuljanje. Voleli su dra`esnost i dolar od sto centi. Glasali su za Konz
ervativnu stranku. Ukinuli su centralizaciju. Kona~no su ukinuli i vladu. I, prv
i put otkad se pamti, bilo je mira na Zemlji, dobre volje me|u ljudima.
Moj gospodar bio je gladan zemlje. Moj Gospodar tra`io je nove svetove.
I na{li smo ih.
Bilo je jedno `uto sunce u Serpensu zvano 27 Lambda, koje je le`alo osam
parseka unutra prema sredi{tu galaksije i sedam parseka severno prema galakti~k
om polu. Bujna zelena planeta plutala je na sto i dvadeset megamilja od prijatel
jskog sunca- zvezde, i pobudila je u lutaju}em dvono{cu nostalgi~ne misli. Zasta
li smo u svemirskom crnilu, pogledali, spustili se na jezicima munje iz vedrog n
eba da postavimo mlazne vatre u travnatu ravnicu blizu reke i {ume.
^ovek je bio presa|eno seme.
Odlutao je od svemirske ko~ije i pio iz lokve u d`ungli. Grdosija sa nek
oliko nogu i parazitskim jaha~em do{la je ri~u}i svoju glad za bledim dvono{cem.
I njene kosti izbelele su na suncu, a njeni potomci nau~ili su da se lak{e osta
je `iv ako ignori{u dvono{ca sa neba.
Le`ao sam r|aju}i na ki{i. Ku}e od klada i kamenja iznikle su na obronci
ma brda. Polako su se smrvile u ru{evine. ^ovek u krznenoj odori do{ao je i sagr
adio oltar pored mojih nogu. Spalio je svoju najstariju k}erku na njemu dok je p
evao bojnu pesmu i igrao, igrao pobedu pod stranim nebom.
Sinovi ljudi oblikovali su glinu i deljali vr{ke za strele i lo`ili vatr

e. Starci su im pri~ali legende o bogu {to hodi svemirom, i te pri~e postale su

njihove legende. Otimali su k}erke suseda, spoznavali `ene, i mno`ili se.
Gle~er je do{ao i smrvio me u prah. Milenijumi su pro{li, i svaki prorok
imao je svog Hazara.
Jedan od proroka napisao je energetsku jedna~inu. Ljudi su raspeli jedno
g agitatora na telegrafski stub. Etni~ki su o~istili jednu manjinu. Pocepali su
atom uranijuma u atome stroncijuma i ksenona. Napisali su besmrtne stihove kojim
a su oplakivali ratove, dok su smi{ljali bolje na~ine da ih vode. Ponovo su izgr
adili telo za moj `ivotni princip, za tenzorske transforme koji ~ine moju du{u.
Opet su me zajahali u nebeskoj prerijskoj {kuni, jer su bili umorni od osve}enog
njakanja.
Bilo je re`e}ih stubova plavobele vatre u no}i, i re`e}ih glasova nemirn
ih masa ljudi. ^ovek je jurnuo putem oko svemira.
^ovek je oti{ao na druge zvezde. Ali nakon hiljadu godina mnogi su ostal
i na svojoj rodnoj planeti - ku}evni ljudi i filmske zvezde i pogrebnici, zavisn
ici od nembutala i zagovornici svetske vlade.
Kada su oni nemirni, svemirci divljih o~iju oti{li, zavisnici su postali
religiozni a federalisti se preobratili u mirne anarhiste i parlamenti su izgla
sali sopstveno ukidanje. Bio je mir na tre}oj planeti 27 Lambde Serpens, i dobra
volja me|u stanovnicima iste. Vodili su ljubav i studirali sociologiju pod prij
ateljskim suncem, pod prijatnim plavim nebom zauvek.
Na putu oko svemira, moj Gospodar gladovao je za zemljom.
I bilo je `uto sunce u oblasti [korpije, i jednom je bilo nazvano 18 Sko
rpii, ali su ga sada nazvali Ba'Lagan. Bilo je malo ju`nije od Serpensa, malo bl
i`e galakti~kom jezgru. Nazvali su njegove planete Albrasa i Ninn, i bile su bli
znakinje. Albrasa je ve} bila naseljena klanom kosmatih intelektualaca sa zubima
i cvrkutavim glasovima. Njima se svi|ao ukus ljudskog mesa, lako su ga varili.
^ovek je si{ao na nebeskoj grmljavini. ^ovek je si{ao da hoda po zemlji
i poseduje je. Ja sam le`ao tiho r|aju}i na ki{i.
^ovek je nau~io svog unuka da devi~anski bakar iskuje u gadnu bojnu seki
ru, i nau~io ga misti~nom receptu za pe~enje dlakavog intelektualca. Bilo je zab
ranjeno skuvati mladog intelektualca u mleku njegove majke, ali bilo je dopu{ten
o ispe}i ga `ivog i podsetiti ga da su se njegovi oci drznuli da napadnu dvono`n
og boga.
^ovekov unuk izrastao je sna`an i podmukao. Izvr{io je genocid nad dlaka
vim domorocima i koristio njihove ko`e kao }ebad. Smrskao im je lobanje i podiga
o svoje oltare u njihovim hramovima. Iskasapio je osamdesetogodi{njaka na jednom
od oltara, jer je starac postavio glup predlog da njihovom bogu `rtvuju savr{en
o zdravu mladu devicu. Mlada devica gledala je ceremoniju tiho likuju}im o~ima;
onda se udala za glavnog sve{tenika i izrodila mu mnogo dece.
Dvono`ac je izbatinao planetu do pokornosti. Uveravao je sebe da je Odab
rano Dete Najvi{eg. Izgradio je sebi presto i sedeo na njemu - slu{aju}i komenta
tora koji je opisivao bitke mlaznjaka iznad Severnog pola. Stole}a su promicala,
odevena u dre~ave halje. I bio je rat sa Ninnom izme|u svetova.
A onda se jo{ jedan Ejbraham @oli nagnuo nad crta}u tablu. I jo{ jedna p
osada ljudi velikih {aka omotala je ~eli~no meso oko mog principa. Jo{ jedna lju
dska rasa pljunula je svoj prezir na tle - tle koje je pilo krv njihovih otaca,
osetilo vatru sunaca kad su rakete krenule ka nebu, nose}i moje telo i tela mog
Gospodara.
Ljudi su bili ~elikom omotane trunke mesa, koje jurcaju me|u zvezdama. L
judi su bili kao pra{ina, koja se kotrljala prerijom galaksije - par~i}i masla~k
ovih maca koji se kovitlaju u podi`u}oj oluji {to ih nosi du` kraka galakti~ke s
pirale i prema unutra, uvek unutra. O~i su im po~ivale na Herkulesu i udaljenim
globularnim skupinama. Zastao je na Nu Lupi i 15 Sagite i bezimenom `utom suncu
u Ofijuksu gde je sreo domoroda~ku rasu koja se usudila da budu dvono{ci. Slomio
ih je brzo.
Uvek je bilo onih koji su ostajali iza, zadr`ali se na planeti gde su se
njihovi preci borili. Gledao sam ih svojim poslednjim o~ima, dok je poslednji b
rod jurio u svemir. Gledao sam, i video kako `udnja nestaje iz njih, video kako
postaju kao kazan skinut sa vatre. Njihovo klju~anje postalo je kr~kanje, a onda

su se ohladili. Uvek su nalazili mir kad bi svemirci oti{li.

To nisam nikad razumeo. Ja, ma{ina, svemirski pauk, ne mogu razumeti. Al
i sam to video - egzodus gladnih, spu{tanje mira na one koji su odlu~ili da osta
nu. Gladni piju svemirsku prazninu, i njihova glad raste. Mirni jedu iz zemlje,
i nalaze mir, pa ipak - ~ini se da pomalo umru.
Sve dublje navaljivali su zvezdani brodovi, dublje u Strelca i [korpiju,
i Lupusa, Ofijuks i Sagitu. Tu i tamo zastajali su da koloni{u i osvoje. Jedna
planeta progutala je {a~icu ljudi i mu~ila ih svojim biolo{kim sredstvima. Ali l
judi su porasli i potukli divlju planetu do ropstva, nakon dugih doba, naterali
je da pla}a danak svom kralju. Jo{ jednom su po`eleli zvezde, jo{ jednom su jurn
uli ka nebu, ostavljaju}i oklevaju}u bra}u u miru.
Napisali su pesmu. Nazvali su je 'Deset parseka do Raja'. Pevali su je k
ao da veruju u nju. To nikad nisam razumeo.
Uvek je bilo deset ili dvanaest parseka do jo{ jednog sunca sa spektrom
klase G, sa planetom ~edno obu~enom u zelene {ume i bele oblake. Tamo se spu{tao
da ponovo gradi, da brazda plodnu zemlju, da se ljulja u ljulja{ci na verandi u
suton, si{u}i svoju lulu i zami{ljeno zure}i u zvezde dok se njegovi unuci prev
r}u poput mladih {impanza na sve`em travnjaku.
Zaboravio je Zemlju - taj starac - njegova rasa je zaboravila svoju isto
riju. Ali, pone{to je znao. Poznavao je ciklus odlaska do zvezda - spu{tanje zve
zdanih brodova, povratak u divlja{tvo, bolno ponovno izgra|ivanje, okrutnost, po
novno u~enje, ponositi egzodus. Znao je te stvari jer je ~ovek nau~io da odr`i d
eli} pro{losti netaknut kroz ciklus. Nije vi{e padao dotle da delje vr{ke za str
ele. Sada je uspevao da ponovo po~ne u doba bronze ili mekog gvo`|a. I unapred j
e znao da }e od neukro}ene divljine izvajati mo}ne industrije.
Ali je starac bio tu`an dok je sedeo na verandi. Tako je malo znao o Vel
ikoj Svrsi. Za{to njegovo seme mora juri{ati na zvezde? Znao je da mora - ali mu
je nedostajao razlog. Njegovi unuci igrali su se u sumraku, igrali svemirskih i
gara, mada jo{ nije bilo svemirskog broda na planeti.
Na travnjaku je bio jedan de~ki} koji je poku{ao da za~ikava devoj~ice,
ali devoj~ice su stavile maske nadmo}ne prefinjenosti i nisu se osvrtale na malo
g ~oveka. Mrzovoljan, on je pogledao gore i video starca kako sanjari na verandi
.
"Deku je uhvatilo zvezdano ludilo! Vidi, ala se Deka umusio! Bljaah! Dek
u je uhvatilo zvezdano ludilo!"
Muzikalan smeh zatitrao je nad travnjakom. Starac se zakikotao, privr`en
o ali setno. Bili su mladi, ali su znali za zvezdanu `e|. Planeta je bila mlada,
previ{e mlada za zvezdane brodove, ~ak iako su sve{tenici sa~uvali zapise i nau
~ne knjige u hramovima. Planeta je znala za svemir i `elela ga. Ipak, deca }e sv
a biti mrtva pre nego {to se prva la|a bude otisnula.
Smeh na travnjaku je utihnuo. Najstarije dete, nezgrapna i pegava devoj~
ica od osam godina, dotrupkala je uz stepenice da sedne uz stub i }utke bulji u
njega u mraku. Osetio je da u njenoj ti{ini vreba pitanje. Prijateljski ju je bo
cnuo u rebra no`nim palcem.
"Kakvo te to te{ko pitanje mu~i, Nari?" upitao je ljubazno.
"Za{to je zvezdano ludilo, Deko?"
Na tren se zami{ljeno ljuljao. "Za{to postoje ljudi da ga osete?" odvrat
io je pitanjem.
Dete je }utalo.
"Znam samo ono {ta sve{tenici ka`u, Nari", rekao joj je ne`no. "Oni ka`u
da je ~ovek jednom imao rajsku planetu, i da je pobegao tra`e}i bolju. Ka`u da
je naljutio Gospoda Biona. I da je gospod sakrio raj, i osudio ~oveka da ve~no l
uta, dodirnuo mu srce ve~itom gladi za mestom koje je izgubio."
"Ho}e li ga ljudi ikada na}i, Deko?"
"Nikad - tako ka`u sve{tenici. Glad mu je sudba, Nari."
"To nije fer!" rekla je devoj~ica.
"[ta to nije fer, dete moje?"
"Zvezdano ludilo. Sino} sam videla jednu tetu da pla~e. Samo je stajala
i plakala, gledaju}i u nebo."

"Gde?"
"Na ulici. Na stanici motobusa."
"Koliko je bila stara?"
Nari je mrdala petama i sumnji~avo promrmljala: "Bilo je dosta mra~no."
Deka se umiruju}e nasmejao. "Kladim se da nije bila starija od ~etrnaest
godina. Kladim se da je bila jo{ dete. Zvezdano ludilo hvata devoj~ice otprilik
e u vreme kad po~nu da se interesuju za de~ake. A i obrnuto. Ali te to pro|e s g
odinama, Nari. Kad napuni{ dvadeset, vi{e te ne ~ini tu`nom. Daje ti cilj. Daje
svima cilj. Ne{to za {to treba raditi. Ne{to {to se `eli i za {ta se bori. Zvezd
e - `ele}e{ da ih da{ svojim unucima."
"A ja ne}u i}i?"
"Nikada, Nari."
Opet su za}utali, i starac se zagledao u duboku crninu sa bezbrojnim sun
cima koja su sedela kao kvo~ke na svojim gnezdima planeta. Jedva da je verovao u
legendu o izgubljenoj rajskoj planeti, ali bila je to dobra pri~a za pri~anje d
evoj~icama. Mada ga je ra`alostila, i ponovo o`ivela ne{to zaboravljenog nemira
iz njegove mladosti. Da se samo rodio dva veka kasnije...
Ali tada je da{ak vetra doneo sladak miris sve`e poko{enog sena sa polja
isto~no od ku}e, i miris mu je izmamio sme{ak. Polje }e trebati izgrabuljati su
tra, i seno uneti u ambar. Mnoge stvari kao {to je ta trebalo je uraditi pre neg
o {to zvezdani brodovi budu mogli da se ponovo uzdignu. I svaki napregnuti mi{i}
pomagao je na putu ka kona~nom cilju. Seno je hranilo `ivotinje ~ije meso je hr
anilo ljude koji su pravili alate kojima su gra|ene fabrike koje su pravile slo`
enije alate - i tako se i{lo, dugim putem natrag do svemira.
Starac nije znao za{to se putem mora krenuti, niti ga je zaista bilo bri
ga. Put je bio tamo, mamio je, i davao je smisao `ivotu, jer sigurno je Gospod B
ion bio manje okrutan isku{ava~ nego {to su Ga sve{tenici ponekad predstavljali.
Mora da postoji ne{to vi{e od o~ajanja na kraju dugog, dugog puta.
Starac je postao jo{ stariji, i umro mirno, i njegov pepeo rasut je po p
oljima koja je obra|ivao od de~a{tva. Njegova deca i unuci sledili su njegove st
rpljive stope, i njihov pepeo se izme{ao sa njegovim pre nego {to je prva blista
va nebeska la|a buknula zvezdanim plamenom u no}i.
Kada je nebeska la|a kona~no zagrmela nagore, gomila je ispustila urlik
trijumfa, gomila koja se okupila da vidi kulminaciju svog truda, i truda svojih
predaka. Ljudi su hodali uspravnih ramena i sa ponosom koji im je sijao na licim
a. Ponovo su trijumfovali nad silama koje su ih dr`ale vezane za zrno peska na n
ebu. Ponovo su presekli ~vor koji ih je dr`ao u mre`i kontinuuma, i odbacili teg
ove koji su ih vukli za noge.
Primetio sam suptilnu razliku u onima koji su ostali. Nisu se vi{e zadr`
ali svojom voljom. Nisu vi{e bili mirni i u potrazi za spokojem. Bili su oni koj
i nisu mogli da odu zato {to su bili stari, ili bolesni, ili zato {to su industr
ije bile napola napu{tene i niko nije ostao da sagradi brodove. Jo{ uvek su toko
m mra~nih no}i ~e`njivo gledali u nebo.
"Opet }emo to uraditi", obe}ali su. "Obnovi}emo stanovni{tvo i opet }emo
to uraditi."
Ali obuzela ih je gor~ina njihovog usuda, ose}aj poraza i zle sudbe. Div
lja~ki su se borili me|u sobom. Pali su u feudalnim ratovima, dok se talas ka zv
ezdama udaljavao.
Ja sam akolit svemirskog sve{tenika, sluga ponositog bledog dvono{ca. Vo
dio sam ga dalje preko praznine, do skupine Herkulesa, i dalje od njega do neobe
le`enih predela preko oblaka pra{ine Velikog procepa, u zvezda prepuno sredi{te
glakti~kog jezgra gde su druge rase isku{avale svoja svemirska krila i okus veli
ke slobode. Gledao sam ga, i ose}ao `ivotnu auru njegove `udnje. I pitao sam se.
[ta je njegov cilj? Gde je odgovor na njegovu glad?
Moja nervna kola nisu od mesa. Moja kola su od stakla i ~elika. Moja mis
ao je rasuta struja elektrona. Ali, molio sam se. Ja, pauk koji gradi mre`u oko
svemira, molio sam se bogovima dvono{ca kojeg slu`im. Molio sam se Bogu Severnog
Kraja Svemira. Pitao sam: "Gde je njegov mir?"
Nije bilo odgovora.

Video sam kako se moj Gospodar menja.

Dvono`ac je bio grmljavina preko galaksije. Dvono`ac je bio hitro, ~elik
om oblo`eno koplje koje se bezobzirno bacalo napred. Nije sklapao prijateljstva,
jer dolazio je kao bi}e koje poseduje zvezde, i usput je uzimao {ta je hteo. Os
tavljao je svoje seme da ponovo izraste. Bi}e sa `estokim ponosom! I jo{ `e{}om
`udnjom. Pregazio je bez mr`nje rase koje bi susreo. Smrvio bi ih, ili ih uprega
o u svoj plug, ili pozajmio njihova nervna kola za svoje biokompjutere. Ponekad
se borio protiv svoje rase, ljudi koji su putovali drugim putem do sredi{ta gala
ksije. Kada se ~ovek borio protiv ~oveka, borili su se sa mr`njom i okrutno{}u i
gor~inom - ali nikada sa prezirom. ^ovek je u ~oveku video kralja- takmaca. Za
druge rase, imao je samo hladan prezir i vrelu smrt.
Ponekad bi neki promi{ljeni starac rekao: "^ini mi se da i oni imaju ist
o toliko prava da `ive kao i mi. ^ini mi se da sva inteligentna bi}a imaju zajed
ni~ki imenitelj. Boga, mo`da." Ali, promrmljao bi to tiho, uop{teno. ^ak i da je
u to verovao, nikad se nije pobunio protiv brzog napada iz zasede na tu|inski b
rod, ili uni{tenja tu|inskog grada. Jer dvono`ac se kretao novom granicom. Pleme
majmuna prikradalo se preko polja gde je opasnost vrebala. Tek {to se spustio s
a grana drve}a, nije jo{ nau~io na ravnicu. Kako da rizikuje da ponudi mir ~upav
oj zveri koja vreba u visokoj travi? Mogao je samo da odvagne {anse - a onda da
udari ili pobegne.
Uzimao je planete `utih sunaca - duboko u sredi{tu galaksije. Skakao je
od jedne do druge skokovima onoliko dugim koliko je njegovo strpljenje trajalo.
Osvajao je zvezdane skupine. Nastanjivao je svaku planetu nekoliko generacija. S
agradio bi brodove, i borio se sa svojom bra}om za pravo da se ukrca na njih. Mn
ogi su ostavljani iza. Oni bi obnovili stanovni{tvo nakon egzodusa, ponovo izgra
dili, lansirali drugi talas, i tre}i - sve dok oni koji su kona~no ostali kod ku
}e ne bi bili oni kojima je nedostajala inicijativa velike gladi.
Oni bez inicijative tra`ili su svoj mir. Napravili bi ugodno mesto za `i
vot i mno`ili se u njemu. Ili bi se gnu{ali ugodnosti i napravili za sebe bojno
polje.
Moj Gospodar je Nomad, mr{av i visok. Moj Gospodar {krgu}e zubima gledaj
u}i u zvezde, i o~i mu se stisnu i ovla`e. Ja sam odra`avao njegovu glad, pustio
da se njegova `ivotna aura uvu~e u hladan ~elik i vrelo staklo mene, odrazio nj
egove misli u svojim kolima. Ponekad se on pita da li sam `iv. A onda se seti da
me je on sagradio. Sagradio me da mislim, a ne da budem `iv. Mo`da nisam `iv, v
e} samo ogledalo koje hvata malo `ivota mog Gospodara. Video sam ga kako se menj
a.
Vr{ne grupe neumoljivo su prodirale kroz sjajnu crninu, i svaka generaci
ja postajala je nemirnija od prethodne. Nemirni su kretali napred. Zadovoljni su
ostajali kod ku}e. Svaki egzodus bio je odvajanje, i odabir neuklopljenih.
Dvono`ac je po~eo da veruje svojim sve{tenicima. Verovao je u legendu o
izgubljenom domu. Verovao je da ga je Bion dotakao kletvom gladi. Kako bi druga~
ije mogli da objasne krik koji im je mu~io srce? Kako da objasne tiskanje mladih
, suze - sem kao Bo`ansku @e|.
Bila je jedna zelena planeta s one strane sredi{ta, i bila je zrela za n
apuklu ~auru ljudskog semena. Bilo je lansirno polje, i brod, i uzavrela gomila,
i ograda sa ~uvarima da bi drugi ostali napolju. Mu{karac i devojka stajali su
pored ograde, i bli`ila se zora.
On joj je dotakao ruku i gledao u senke lansirnog mesta.
"Ne}emo ga na}i, Marka", rekao je tiho. "Nikada ga ne}emo na}i."
"Veruje{ u legendu, Terise?" pro{aptala je ona.
"U Rajsku Planetu? Ona je tamo gore. Ali, nikada je ne}emo na}i."
"Pa za{to onda mora{ da je tra`i{?"
"Mi smo prokleti, Marka."
Ti{ina je potrajala, a onda je ona protisnula: "Mo`e se na}i. Gospod Bio
n je obe}ao..."
"Gde je to zapisano, Marka?" hladno se podrugnuo.
"U srcu `ene."
Teris se glasno nasmejao. "I {ta taj zapis u srcu ka`e?"
Ona se okrenula da se zagleda u tamnu senku broda naspram sivog neba. "K

a`e: 'Kad ~ovek bude zadovoljan - bez svog izgubljenog raja - kada se pomiri sa
tim - Bion }e mu oprostiti, i pokazati nam put ku}i'."
On je silovito mahnuo rukama ka zvezdama koje su bledele na zapadu. "Na{
e, Marka. One su na{e! Mi smo ih osvojili."
"@eli{ li ih?"
On se ljutito uko~io i mrko pogledao senku na njenom licu. "Ti... muka m
i je od tebe. Ti si oklevalo."
"Ne!" Silovito je zatresla glavom. "Ne!" Uhvatila mu je ruku kad je on u
stuknuo jedan korak. "Volela bih da mogu da idem! @elim da idem, ~uje{ li?"
"^ujem", odbrusio je. "Ali ne mo`e{, pa nema svrhe pri~ati o tome. Nije
ti dobro, Marka. Drugi te ne bi pustili na brod." Odmakao se jo{ jedan korak.
"Volim te", rekla je uspani~eno.
Okrenuo se i sapli}u}i krenuo ka nebeskoj ko~iji.
"Volim te!"
Po~eo je da tr~i, a onda jurnuo u sprint. On se pla{i, pomislila je trij
umfalno. Pla{i se da se vrati. Pla{i se da je suvi{e voli.
"Nikad ga ne}e{ na}i!" zavri{tala je za njim. "Ne mo`e{ ga na}i tamo gor
e! Ovde je - ba{ ovde!"
Ali je on bio izgubljen u gomili koja se muvala oko broda. Brod je otvor
io vratnice. Brod je gutao ljude, dvoje po dvoje. Brod je progutao Terisa i svem
irsku posadu. Onda je zatvorio usta i rignuo plamen iz raketa.
Ona je uzdahnula i klonula uz stub ograde. Dr`ala se za njega jecaju}i,
dok je stra`ar nije oterao.
Raketa je urlala svemirsku pesmu. Devojka je strgla svoju ven~anu narukv
icu i bacila je u jarak. Onda je oti{la ku}i da spremi deci doru~ak.
Ja sam tka~ svemira. Ja sam trgovac novim tkaninama u obrascu fluksa za
petosvemirske kontinuume. Slu`im dvono{ca koji me je sagradio, makar mu je srce
ogrezlo u paklu.
Jednom, u svemiru, jedan ~ovek me je pogledao i tiho promrmljao: "Ti si
krst na koji mi sami sebe razapinjemo."
Ali ga je velika glad gurala dalje - ka kraju svemira. I sreo je svetove
gde su njegovi preci `iveli, i gde su njegovi mirni ro|aci jo{ uvek `iveli u si
mbiozi sa svojim susedima. Neki od svetova bili su civilizovani, neki varvarski,
a neki su bili arheolo{ka groblja. Moji nomadi, na licima su nosili izraz progo
njenosti dok su ponovo istra`ivali rubove galaksije gde je ~ovek ve} hodio, osta
vljaju}i svoje stope i svoju decu koja tra`e mir. Galaksija je bila puna.
Gde je sad mogao da ode?
Video sam pani~ni o~aj na njihovim licima kad bi se, nakon spu{tanja, do
moroci pojavili i u~tivo ih pozdravili, ili poku{ali da ih ubiju, ili im se klan
jali, ili samo pobegli i sakrili se. Nomadi su vrebali pored svojih brodova. Pla
neta sa prepunim gradovima nije bila mesto za lutalicu. Gledali su mnoga lica ci
vilizacije ogor~enim, samotni~kim pogledom.
Gde su bile nove planete?
Preko velike praznine do galaksije Andromede? Predaleko da brodovi odu.
Van u Magelanove oblake? Ve} pose}eni.
Gde, onda?
Slepo je pipao, taj dvono`ac. Zaboravio je put kojim su njegovi preci do
{li, i stalno ga je ponovo prelazio, nalazio ga kako vijuga posvuda. Mogao je sa
mo da besciljno sko~i dalje, i kad stigne do granica svoje zalihe goriva - spust
i se. Ako domoroci nisu mogli da ga snabdeju gorivom, morao je da ostane, i poku
{a da pro|e jo{ jedan ciklus rasta do zvezda na ve} naseljenom svetu. Ali bi cik
lus retko kad bio zavr{en. Nomadi su se me{ali sa lokalnim stanovni{tvom; deca,
hibridna deca, bila su manje ogrezla u glad od svojih otaca. Ponekad su gradili
brodove za ekonomske svrhe, za trgovinu i razmenu - ali nikad za histeri~no {ire
nje ka zvezdama. Nisu ~uli muziku sa Severnog Kraja Svemira, zov Lorelaj iz praz
nine. @udnja je polako gasnula.
Do{li su do jedne planete. Domoroci su je zvali 'Zemlja'. Napustili su j
e obliveni hladnim znojem, i svemirski komandant prosuo je sebi mozak da odagna
to se}anje. Onda su na{li jo{ jednu planetu koja je sebe zvala 'Zemljom' - i jo{
jednu i jo{ jednu. Ponovo su se sme{ili, znaju}i da nikada ne}e znati koja je b

ila pravi ~ovekov dom.

Ose}ali su blizinu kraja.
Nisu vi{e pevali stare pesme o zaboravljenom raju. I nije bilo sve{tenik
a me|u njima. Pogledali su nazad na Mle~ni put, i on je bio njihov kraljevski pu
t. Pogledali su napred, gde su ih samo rasute zvezde odvajale od me|ugalakti~ke
pusto{i - okeana praznine i smrti. Nisu se mogli predati njegovom kona~nom zagrl
jaju. Predugo su se borili, prenaporno radili da bi se voljno predali odumiranju
.
Ali ~a{a njihovog `ivota bila je razbijena.
I do{li su na krajnju granicu kopna.
Na{li su planetu sa jednim mesecom, sa zelenim {umama, sa tankim oblacim
a koji su okru`ivali njeno zlatno i plavo telo na sun~evoj svetlosti. Dah sne`no
g kralja bio je beo na njenim polarnim kapama, i njena mora bila su mirno zelena
. Spustili su se. Nasme{ili su se kad su domoroci nazvali planetu 'Zemljom'. Mno
ge planete polagale su pravo na istaknutost kao rodno mesto ~oveka.
Me|u domorocima bio je jedan zdepasti profesor~i} - jo{ uvek ljudski, ma
da je blago evoluirao. U no}i koja je usledila nakon spu{tanja nomada, sedeo je
skupljen u fotelji, zure}i u mr{avog d`inovskog nomada ~ija je }elava glava skor
o dodirivala plafon profesorove biblioteke. Profesor je polagano zatresao glavom
i uzdahnuo.
"Ne mogu vas razumeti."
"Ni ja vas", zatutnjao je nomad.
"Ovo je Zemlja - a vi ne}ete da u to poverujete!"
Div je prezrivo frknuo. "Koga briga? Je li ova mrvica u svemiru ispunjen
je sna?"
"Sanjali ste o izgubljenom zemaljskom raju."
"Tako smo mislili. Ali, ko zna pravu ~e`nju sna? Gde mu je kraj? Njegov
cilj?"
"Mi smo svoj na{li ovde na Zemlji."
Div je prezrivo iskrivio usta. "Niste na{li ni{ta sem va{e sopstvene sam
ozadovoljne egzistencije. Vi ste zmija koja guta svoj rep."
"Jeste li sigurni da i vi niste isti?" zapreo je u~enjak.
Div je stavio ruke na bokove i namr{tio se na njega. Profesor je pobeleo
.
"To nije istina", zatutnjao je div. "Mi nismo na{li ni{ta. I gotovi smo.
Ali, barem smo i{li u potragu. Sada smo zavr{ili."
"Ne vi. Posao je zavr{en. Vi mo`ete da `ivite ovde. I da budete ponosni
na dobro obavljen posao."
Div se namr{tio. "Posao? Koji posao?"
"Pa, ogra|ivanje zvezda. Naseljavanje galaksije."
Krupajlija je zurio u sagovornika sa u`asnuto{}u.
"Pa", insistirao je u~enjak, "uspeli ste, znate. Ko sada naseljava galak
siju?"
"Ljudi kao ti."
Dejstvo tih pr`e}ih re~i izmamilo je bolan uzdah profesor~i}u. Zastao je
na dug trenutak dok nije shvatio njihovo puno zna~enje. Zatim je klonuo. Utonuo
dublje u fotelju.
Nomadov smeh najednom je zatresao sobu. Okrenuo se od svoje `rtve i posl
u`io peharom finog pi}a. Iskapio ga je u jednom gutljaju i nasme{io se profesoru
. Zadenuo je profesorovo pi}e pod mi{ku, kico{ki mahnuo za opro{taj i iskloparao
u no}.
"Moja kristalna boca", pobunio se profesor {apatom.
Oti{ao je u krevet i pospano cvileo. Bojao se sutra{njice koja je dolazi
la.
Nomadi su se naselili na planeti zbog nedostatka goriva. @alili su se na
klimu i uporno odbijali da veruju da je to Zemlja. Bili su kavgad`ijska, razgal
amljena gomila i ~esto im je bila potrebna psihoanaliza zbog njihovih raznih zlo
~ina. Privremena vlada postavljena je da se nosi sa tim problemom. Domoroci su z
aboravili na vlade, i zvali su je 'komisija za socijalni rad'.

Nomadi koji su bili samci oteli su domoroda~ke `ene. Ponekad bi ih oteli

nekoliko, po{to su bili od potentnijih. Za~eli su mnogo dece, i hibrid tre}e ge
neracije postao je prvi diktator severnog kontinenta.
Ja r|am na ki{i. Nikada vi{e ne}u slu`iti svog sve{tenika ovde na Zemlji
. Nuklearna goriva su retka. Potrebna su za atomske bojeve glave koje sada jure
tamo-amo preko Severnog pola. Pesnik - jedan od hibrida - napisao je besmrtne st
ihove kojima je oplakivao rat; i te stihove ispisali su na posmrtnoj medalji koj
u su dali njegovoj udovici.
Tri zdepasta idealista sagradili su svemirski brod, ali su uhva}eni i ob
e{eni zbog izdaje. Trometra{ki advokat koji ih je branio tako|e je obe{en.
Lice sveta je tu`no razvu~eno; a zvezde zazivaju}e trep}u. Ali malo ljud
i sada gleda na gore. Stvari su verovatno isto ovoliko lo{e i na slede}oj nastan
jenoj planeti.
Ja sam pauk koji je hodao preko svemira. Ja, svira~ bledom ponositom Gos
podaru, video sam veliku glad, okusio njen crveni sjaj odra`en u mojim kolima. J
o{ ne mogu da razumem.
Ali ose}am da ima onih koji razumeju. Video sam ponos na njihovim licima
. Oni hodaju poput kraljeva.
Rod`er Zelazni
KJVALLL'KJE'K'KUTAJLLL'KJE'K
(Roger Zelazny: 'Kjwalll'kje'k'koothailll'kje'k', 1973.)
Po{to su svi oti{li, izjave uzete, ostaci ostataka uklonjeni - mnogo kas
nije, dok je no} visila kasna, jasna, ~ista, sa svojim jarkim mno{tvima sparenim
u svom pulsiranju sa sve`im tokom Golfske struje oko stanice, sedeo sam na sklo
pivoj stolici na maloj verandi iza svoje ku}ice, ispijaju}i konzervu piva i gled
aju}i zvezde kako prolaze.
Moja ose}anja bila su jedna neugodna me{avina, i nisam sasvim odlu~io {t
a da radim sa onim {to je ostalo.
Bilo je nezgodno. Mogao sam ponovo u~initi stvari urednim i ~istim tako
{to }u odlu~iti da zaboravim male neobja{njivosti. Postigao sam ono {to sam kren
uo da obavim. Trebalo je samo da udarim pe~at ZATVORENO na dosije u svojoj glavi
, da odem, pokupim svoj honorar, i `ivim sretno, relativno govore}i, do kraja.
Niko nikad ne bi saznao ili, {to se toga ti~e, brinuo zbog malih stvari
koje su mene jo{ uznemiravale. Nisam bio ni pod kakvom obavezom da gonim stvari
preko ove ta~ke.
Osim...
Mo`da to jeste obaveza. Bar je ponekad to postajalo prisila, i mogli bi
se, barem, upotrebom prijatnijeg termina, podmazati sopstveni pojmovi du`nosti i
slobodne volje.
To? Posedovanje primatskog ~eonog re`nja, ho}u da ka`em, sa dubokom braz
dom radoznalosti koja ga proseca, pa {ta bude bude.
Ionako sam morao jo{ neko vreme da ostanem u okolini stanice, zbog ostav
ljanja utiska.
Otpio sam jo{ jedan gutljaj piva.
Da, `eleo sam jo{ odgovora. Da ih bacim u tu bezdanu brazdu tamo gore.
Mogao bih ipak jo{ malo pogledati unaokolo. Da, odlu~io sam, ba{ bih mog
ao.
Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim. Tada mi je plamen privukao
pa`nju.
Zurio sam u teku}i jezi~ak svetla, koji je osvetljavao dlan i zakrivljen
e prste moje leve ruke, podignute da ga za{titi od no}nog povetarca. Izgledao je
~ist kao same zvezde, istopljena, puterasta stvar, dodirnuta oran`om, sa plavim
oreolom, mestimi~no izlo`eni fitilj je tinjao, polusakriven, kao du{a. A onda j
e muzika po~ela...
Muzika je najbolji izraz koji imam za to, zbog neke sli~nosti u osnovi,
mada u stvari nije bilo nalik na bilo {ta {to sam ranije iskusio. Pre svega, nij
e bila zaista zvu~na. Dolazila je u mene kao {to dolazi se}anje, bez pomo}i spol
jnog poticaja - ali bez tog kristalnog sloja samosvesti koji pretvara misli u pr
ise}anja, dodiruju}i ih vremenom - kao u snu. Tada, ne{to se otka~ilo, ne{to se
otpustilo, moji ose}aji su po~eli da se kre}u sa tim dejstvom. Ne emocije, ni{ta

tako odre|eno, ve} pre rastu}i ose}aj euforije, obradovanosti, ~u|enja, sve to
sipano u zajedni~ko telo sa plimom u porastu. [ta su rastu}i nizovi, {ta su komb
inacije - {ta je ta stvar zaista bila - nisam znao. Bila je to intenzivna divota
, divan intenzitet, u svakom slu~aju, i ja sam bio deo nje. Bilo je kao da ose}a
m ne{to {to nijedan ~ovek nije osetio ranije, ne{to kosmi~ko, veli~anstveno, sve
prisutno pa ipak po pravilu zanemarivano.
I tek sam posebno neodre|enim naporom, nakon jedva prime}ene odluke, trz
nuo prste svoje leve ruke, dovoljno da ih dovedem u sam plamen.
Bol je istog trena prekinuo san; zatvorio sam upalja~, ska~u}i na noge,
dok mi je hrpa naga|anja prolazila kroz glavu. Okrenuo sam se i potr~ao preko to
g zuje}eg ve{ta~kog ostrvceta, kre}u}i ka maloj, tamnoj skupini zgrada u kojoj s
u bili muzej, biblioteka, kancelarije.
Ali, ~ak i dok sam se kretao, ne{to mi je ponovo do{lo. Samo ovog puta n
ije to bio sjajan, muzici nalik ose}aj koji me dodirnuo nekoliko trenutaka ranij
e. Sada je to bio zlokoban, nadolaze}i strah koji nije bio ni{ta manji i pored m
oje spoznaje da je iracionalan, uz pratnju ~ulnih izobli~enja koja mora da su me
naterala da se sapli}em dok sam tr~ao. Povr{ina po kojoj sam se kretao ritala s
e i njihala; zvezde, zgrade, okean - sve - napredovalo je i povla~ilo se u nasum
i~nim, mu~nim figurama napada. Pao sam nekoliko puta, podigao se, jurio dalje. J
edan deo razdaljine znam da sam prepuzao. Zatvaranje o~iju nije mi pomoglo, jer
je sve bilo izobli~eno, pulsiraju}e, nestalno, i odvratno iznutra kao i spolja.
Bilo je to samo nekoliko stotina metara, ipak, {ta god znaci i nagove{ta
ji mogli re}i, i kona~no sam naslonio ruke na zid, dogurao se do vrata, otvorio
ih, i pro{ao unutra.
Jo{ jedna vrata i bio sam u biblioteci. Godinama sam, ~inilo se, petljao
da upalim svetlo.
Doteturao sam se do stola, borio sa fijokom, i{~upao {rafciger iz nje.
Tada sam, na rukama i kolenima, ste`u}i zube, pre{ao do terminala za pri
stup Informacijskoj mre`i. Udaraju}i po kontrolnoj plo~i konzole, uspeo sam da u
klju~im prekida~e koji su je o`ivljavali.
Onda sam, jo{ na kolenima, dr`e}i {rafciger obema rukama, skinuo levu po
krivnu plo~u sa terminala. Pala je na pod sa zvukom koji mi je zabio klinove u g
lavu. Ali, komponente su bile izlo`ene. Tri male promene i mogao sam emitovati,
ne{to {to }e kona~no zavr{iti u centrali. Bio sam odlu~an da napravim te izmene
i po{aljem dve naj{tetnije informacije koje sam mogao da pogodim, do mesta gde b
i mogle biti kona~no izvu~ene u vezi sa ne~im dovoljno sli~nim, da jednog dana i
zazovu istragu, istragu koja bi dovela do uni{tenja onoga zbog ~ega sam ja trenu
tno bio mu~en.
"Ozbiljno to mislim!" rekao sam glasno. "Prestani odmah! Ili }u to uradi
ti!"
... I bilo je poput skidanja para neodgovaraju}ih nao~ara: izra`ena stva
rnost.
Digao sam se na noge, zatvorio plo~u.
Kao slede}e sam odlu~io da popu{im tu cigaretu koju sam prvobitno po`ele
o.
Sa tre}im dimom, ~uo sam kako se spoljna vrata otvaraju i zatvaraju.
Dr Bartelm, nizak, preplanuo, sed na vrhu glave i `ilav, u{ao je u sobu,
plavih ra{irenih o~iju, jedne ruke delimi~no podignute.
"D`ime! [ta nije u redu?" upitao je.
"Ni{ta", odgovorio sam. "Ni{ta."
"Video sam te kako tr~i{. Video sam da si pao."
"Aha. Odlu~io sam da dosprintam ovamo. Okliznuo sam se. Istegao mi{i}. S
ve je u redu."
"^emu `urba?"
"@ivci. Jo{ sam napet, iritiran. Morao sam da tr~im ili tako ne{to, da t
o izbacim iz sebe. Odlu~io sam da otr~im i uzmem neku knjigu. Ne{to da ~itam dok
ne zaspim."
"Ja ti mogu dati sredstvo za smirenje."
"Ne, u redu je. Hvala. Radije ne bih."
"[ta si to radio sa ma{inom? Ne treba da se zezamo sa..."

"Otpala je plo~a kad sam pro{ao pored nje. Samo sam hteo da je za{rafim.
" Mahnuo sam {rafcigerom. "Oni {raf~i}i za pridr`avanje mora da su se olabavili.
"
"Oh."
Sagnuo sam se i postavio je na mesto. Dok sam zavrtao {rafove, telefon j
e zazvonio. Bartelm je pre{ao do stola, pritisnuo dugme za spoljnu vezu i javio
se.
Trenutak kasnije, rekao je: "Da, samo trenutak", i okrenuo se. "Za tebe
je."
"Stvarno?"
Ustao sam, krenuo do stola, uzeo slu{alicu, istovremeno stavljaju}i {raf
ciger natrag u fijoku i zatvaraju}i je.
"Halo?" upitao sam.
"U redu", rekao je glas. "Mislim da je bolje da porazgovaramo. Ho}ete li
sada do}i da se vidimo?"
"Gde ste?"
"Kod ku}e."
"U redu. Do}i }u."
Spustio sam slu{alicu.
"Ipak mi na kraju ne treba ta knjiga", rekao sam. "Idem malo do Androsa.
"
"Prili~no je kasno. Jesi li siguran da mo`e{?"
"Ma, sada se ose}am odli~no", rekao sam. "Izvini {to sam te zabrinuo."
Izgledalo je da se opustio. Barem, klonuo je i blago se nasme{io.
"Mo`da bih ja trebalo da uzmem to za smirenje", rekao je. "Sve {to se de
silo... Zna{ ve}. Prepla{io si me."
"Pa, desilo se ono {to se desilo. Sada je gotovo, obavljeno."
"U pravu si, naravno... Pa, kako god bilo, dobro se provedi."
Okrenuo se ka vratima i ja sam ga sledio napolje, gase}i svetlo u prolaz
u.
"Laku no}, onda."
"Laku no}."
Krenuo je natrag prema svojim prostorijama, a ja sam oti{ao do pristana,
odlu~io se za Izabelu, u{ao. Nekoliko trenutaka kasnije i{ao sam prema tamo, jo
{ uvek se pitaju}i. Radoznalost se na kraju mo`e pokazati kao na~in prirode da r
e{i problem naseljenosti.
Bilo je to prvog maja - ne ba{ tako davno, mada se tako ~ini - kada sam
sedeo u zadnjem delu {anka kod 'Kapetana Tonija' na Ki Vestu, s desne strane, bl
izu kamina, piju}i jedno od svojih sezonskih piva. Bilo je malo posle jedanaest,
i otprilike sam ocenio da se ovo mo`e otpisati, kada je Don u{ao kroz velika ot
vorena prednja vrata lokala. Pogledao je uokolo, pogled mu je pre{ao preko mene,
primetio je slobodnu stolicu pored prednjeg }o{ka {anka, zauzeo je, i naru~io n
e{to. Bilo je isuvi{e ljudi izme|u nas, i grupa se vratila na pozornicu u zadnje
m delu prostorije iza mene i po~ela jo{ jednu svirku, sa glasnom stvari za zagre
vanje. Tako smo, neko vreme, samo sedeli tamo - pitaju}i se, valjda.
Nakon deset do petnaest minuta, ustao je i oti{ao do toaleta, prolaze}i
pored druge strane {anka. Nedugo zatim, vratio se, prolaze}i s moje strane. Oset
io sam njegovu ruku na ramenu.
"Bile!" rekao je. "Otkud ti ovde?"
Okrenuo sam se, pogledao ga, nasme{io se.
"Sem! Dobri Bo`e!"
Rukovali smo se. "Preglasno je ovde da se pri~a," rekao je potom. "Hajde
mo negde drugde."
""Dobra ideja."
Ja {aljem jednu bo`i}nu ~estitku godi{nje. Umesto potpisa, na njoj je sp
isak ~etiri bara i gradova u kojima postoje. Na Uskrs, prvi maj, letnju dugodnev
icu i No} ve{tica, sedim u tim barovima, od devet do pono}i. Nikad ne propustim
dva zaredom. Kao ni Don Vol{.
Uvek, gde god da odem, pla}am gotovinom, zato {to ne postojim - zvani~no

. Za mene nema kreditne kartice, izvoda iz knjige ro|enih, ili paso{a. Nekoliko
godina ranije, kada je sve i svako bilo dokumentovano i bele`eno, ja sam bio deo
projekta Me|unarodne Banke Podataka. Zaka~ila me bolest nosa i promaja u nogama
- ne{to mi je tu smrdelo pa sam re{io da dam petama vetra - u poslednjem trenut
ku. Tako da sam pocepao svoje bu{ene kartice, promenio lice, i iza{ao iz postoja
nja.
Nije, naravno, bilo ba{ tako jednostavno. Ali sam iskoristio prednost sv
og polo`aja; upotrebio sam svoje posebne ve{tine. Razradio sam stvari veoma pa`l
jivo.
Postoji stvarni svet, koji je oko nas, u nama, a postoji i njegov analog
, koji postoji u banci podataka. Ovaj drugi je dosledno pribli`an onom prvom, uz
zapanjuju}e obilje preciznih detalja.
Postoje, naravno, mnoge ta~ke u kojima je taj lik manje nego savr{en. Ne
snima se i ne opisuje se ba{ sve sa totalnom precizno{}u. Postoje pravila toler
ancije, ugra|ena u sistem. Znam to, zato {to sam pomogao da se ubace tamo. Posto
je i na~ini da informacija bude primljena u sistem sredstvima razli~itim od norm
alnih kanala za unos, sredstvima koje obave{tena osoba mo`e ~ak iskoristiti da u
spostavi privremeni identitet. To znam iz istog razloga.
A za{to? Za{to sam ovde, radije nego i ovde i tamo? Pretpostavljam da sa
m odabrao ovaj na~in `ivota, `rtvuju}i stvarne koristi programiranog stanja - a
ima ih mnogo - zato {to sam mrzeo onog drugog tipa: lik, parodiju mene - ekonoms
ki, medicinski, dru{tveno, mentalno, sve merljivo - koji bi igrao po binarnom va
lceru kao lutka na navijanje sa naslikanim osmehom dok ne stane, kada bi i to bi
lo zabele`eno i spojeno sa Velikom Statistikom. A mrzim ga zato {to se bojim da
bih lako mogao postati on, sa sme{kom predvidljivim kao krivulja na grafikonu.
Tako da sada moram da pre`ivljavam oko rubova stvari; a Don, koji predvo
di drugu najve}u detektivsku agenciju na svetu, jedan je od na~ina koje koristim
.
Nakon nekog vremena, na{li smo se na mra~nom i pustom delu pla`e, miri{u
}i slankasti dah oceana, slu{aju}i ga, i ose}aju}i poneku kapljicu. Zastali smo,
i pripalio sam cigaretu.
"Da li si znao da Floridska struja svake godine pronosi vi{e od dva mili
ona tona uranijuma pored ovog mesta?" upitao me je.
"Po{teno re~eno, nisam", odgovorio sam mu.
"Pa, pronosi. [ta zna{ o delfinima?"
"To je ve} bolje", rekao sam. "Oni su divna, prijateljski nastrojena stv
orenja, tako dobro prilago|ena svojoj sredini da ne moraju da je zaseru da bi vo
dili `ivot u kakvom, izgleda, u`ivaju. Veoma su inteligentni, spremni na saradnj
u, i izgleda da im potpuno nedostaje bilo kakva zloba. Oni..."
"To je dosta." Podigao je ruku. "Svi|aju ti se delfini. Znao sam da }e{
to re}i. Ponekad me podse}a{ na njih - pliva{ kroz `ivot, ne ostavljaju}i trag,
donose}i stvari meni."
"Daj mi dovoljno ribe. To je sve."
"Nekoliko hiljada za ovo, sa pomakom navi{e u skladu sa komplikovano{}u.
Ali, trebalo bi da bude relativno lako, da-ili- ne stvar, i da te ne uposli suv
i{e dugo. Prili~no je blizu, u stvari, i incident je tek nekoliko dana star."
"Oho! O ~emu se radi?"
"Voleo bih da oslobodim grupu delfina od optu`be za ubistvo", rekao je.
Ako je o~ekivao da ne{to ka`em, bio je razo~aran. Razmi{ljao sam, se}aju
}i se novinskog izve{taja od pro{le nedelje. Dva pliva~a odevena u ronila~ku opr
emu bila su ubijena u jednom od podmorskih parkova isto~no odatle, a istovremeno
su neke veoma ~udne aktivnosti delfina prime}ene u toj istoj oblasti. Ljude je
izujedalo i delove im tela progutalo ne{to {to je imalo izgled vilice pribli`nu
Tursiopsu Truncotosu, fla{onosom delfinu, uobi~ajenom posetiocu a ponekad i stan
ovniku tih parkova. Doti~ni park u kojem se incident desio bio je potom zatvoren
do daljnjeg. Nije, koliko sam se se}ao, bilo svedoka napada, i nisam nai{ao na
daljnje ~lanke.
"Ozbiljan sam", rekao je on kona~no.
"Jedan od tih tipova bio je kvalifikovani vodi~ koji je poznavao oblast,
zar ne?"

Razvedrio se, tamo u mraku.

"Jeste", potvrdio je. "Majkl Tornli. Povremeno je tezgario kao vodi~. Bi
o je stalno zaposlen kod 'Beltrejn Procesinga'. Obavljao je podvodne opravke i r
adio na odr`avanju njihovih postrojenja za ekstrakciju. Biv{i mornari~ar. ^ovek`aba. Izuzetno kvalifikovan. Onaj drugi momak bio je njegov suvozemni prijatelj
sa Androsa. Rudi Majers. Iza{li su zajedno u ~udno vreme, zadr`ali se prili~no
dugo. U me|uvremeno, nekoliko delfina je vi|eno kako kidaju odande, brzo. Presko
~ili su 'zid', umesto da pro|u kroz ustave. Drugi su koristili normalne izlaze.
Ti su treptali uklju~eno-isklju~eno kao ludi. Za nekoliko minuta, u stvari, ~ini
se da je svaki delfin u parku oti{ao. Kada je jedan od zaposlenih oti{ao da pot
ra`i Majka i Rudija, na{ao ih je mrtve."
"Otkud ti u svemu tome?"
"Institutu za delfinolo{ke studije ne svi|a se lo{a slika koju u {tampi
dobija njihov predmet istra`ivanja. Oni tvrde da nikada nije bilo dokazanih slu~
ajeva neizazvanog napada delfina na ljudsko bi}e. Stalo im je da ovo ne bude zab
ele`eno kao jedan od njih, ako zaista nije."
"Pa, nije stvarno ustanovljeno. Mo`da je ne{to drugo to u~inilo. A i upl
a{ilo delfine."
"Nemam pojma", primetio je on, pale}i svoju cigaretu. "Ali, nema tome mn
ogo da je ubijanje delfina kona~no, {irom sveta, progla{eno protivzakonitim, i d
a je pionirski rad ljudi kao {to je Lili po~eo da biva cenjen, sa projektom stva
rno velikog obima pokrenutim za razumevanje tog stvorenja. Do{li su do nekih zap
anjuju}ih rezultata, {to mora da zna{. Nije vi{e u pitanju poku{aj da se poka`e
da li je delfin inteligentan koliko i ~ovek. Ustanovljeno je da su oni visoko in
teligentni - mada njihovi umovi rade po drasti~no druga~ijem principu, tako da v
erovatno nikada ne mo`e biti pravog pore|enja. To je osnovni razlog za postojanj
e stalnih komunikacionih problema, a i stvar koje je javnost prili~no svesna. Ka
da se sve to uzme u obzir, na{em klijentu se ne svi|aju zaklju~ci koji bi se mog
li izvesti iz ovog incidenta - naime, da bi mo}na, rasprostranjena stvorenja tog
reda inteligencije mogla postati neprijateljski raspolo`ena prema ~oveku."
"Pa te je Institut unajmio da to proveri{?"
"Ne zvani~no. Potra`ili su me zato {to ~itava stvar li~i na moju vrstu i
spitivanja, koliko i na nau~no. Uglavnom je, ipak, to bilo zbog urgiranja jedne
male bogate starice koja bi jednog dana mogla svoje bogatstvo ostaviti Institutu
: gospo|e Lidije Barns, biv{eg predsednika Dru{tva prijatelja delfina - grupe gr
a|ana koja je lobirala za delfinski zakon pre mnogo godina. Ona, u stvari, pla}a
moju cenu."
"I, kakvo si mesto u ~itavoj toj slici namenio meni?"
"Beltrejnu }e trebati zamena za Majkla Tornlija. Misli{ li da bi mogao d
obiti taj posao?"
"Mo`da. Ka`i mi jo{ ne{to o 'Beltrejnu' i parkovima."
"Pa", nastavio je on, "pre otprilike jedne generacije dr Spens, sa Hartv
ela, pokazao je da titanijum hidroksid stvara hemijsku reakciju koja odvaja uran
ilske jone iz morske vode. Tada je to bilo isuvi{e skupo, i tek posle mnogo godi
na stigao je Semjuel Beltrejn sa svojom tehnikom razdvajanja, osnovao malu kompa
niju, i brzo je pretvorio u veliku, sa stanicama za ekstrakciju uranijuma posvud
a du` ovog dela Golfske struje. Mada je njegov proces bio potpuno ~ist, govore}i
sa stanovi{ta `ivotne sredine, krenuo je u posao u vreme kada je pritisak javno
sti na industriju bio takav da je neki gest ekolo{ke brige bio prili~no obavezan
. Ulo`io je, dakle, mnogo novca, opreme i radnih sati u uspostavljanje ~etiri po
dmorska parka u blizini ostrva Andros. Deo koralnog grebena ~ini jedan od njih p
osebno atraktivnim. Dobio je i lepe poreske olak{ice na sve to. Mada zaslu`ene,
ja bih rekao. Sara|ivao je sa ljudima iz Delfinskog prou~avanja, i za njih su po
stavljene laboratorije u parkovima. Svaka od ~etiri oblasti bila je zatvorena so
ni~nim 'zidom' - zavesom koja {titi sve u njima, u smislu ve}ih stvorenja. Sem l
judi i delfina. Na nekoliko odre|enih ta~aka, 'zid' je opremljen 'zvu~nim ustava
ma' - parom soni~nih zavesa, razmaknutih nekoliko metara - kojima se rukuje pomo
}u jednostavne kontrole postavljene na dno. Delfini su sposobni da nau~e jedan d
rugog kako se to koristi, i sasvim su dobri u zatvaranju vrata za sobom. Dolaze
i odlaze, pose}uju}i laboratorije kad `ele, u~e}i od istra`iva~a, i, rekao bih,

u~e}i istra`iva~e."
"Stani", rekao sam. "A {ta je s ajkulama?"
"One su bile prve uklonjene iz parkova. Delfini su ~ak pomogli da budu i
sterane. Ima vi{e od decenije otkad je izba~ena i poslednja."
"Jasno mi je. Kakvog uticaja kompanija ima na vo|enje parkova?"
"U stvari, nikakvog. Sada samo servisiraju opremu."
"Da li mnogo ljudi iz 'Beltrejna' rade i kao vodi~i u parkovima?"
"Nekoliko, povremeno. Oni su blizu oblasti, dobro je poznaju, i imaju sv
a neophodna znanja."
"Voleo bih da vidim sve dosada{nje medicinske izve{taje - ukoliko ih je
bilo."
"Imam ih ovde, skupa sa fotografijama tela."
"[ta je sa onim sa Androsa - Rudijem Majersom? [ta je on radio?"
"Bio je obu~en za bolni~ara. Radio je u nekoliko domova za stare. Privo|
en par puta zbog optu`bi da je potkradao pacijente. Optu`ba jednom povu~ena. Dru
gi put dobio uslovnu. Otprilike, nakon toga bio je na crnoj listi za te poslove.
Bilo je to pre {est do sedam godina. Od tada, radio je razne sitne poslove i do
sije mu je ~ist. Radio je na ostrvu tokom nekoliko poslednjih godina, u nekoj vr
sti bara."
"[ta podrazumeva{ pod 'nekom vrstom bara'?"
"Ima dozvolu samo za alkohol, ali slu`i i droge. Mada je daleko bogu iza
nogu, pa niko nije pravio frku."
"Kako se to mesto zove?"
"^ik~arni."
"[ta to zna~i?"
"Malo lokalnog folklora. ^ik~arni je neka vrsta duha sa drve}a. Nesta{no
g. Kao vilenjak."
"Dovoljno pitoreskno, rekao bih. Zar nije Andros mesto gde `ivi Marta Mi
lej, fotograf?"
"Jeste."
"Njen sam obo`avalac. Volim podvodnu fotografiju, a njene su uvek dobre.
U stvari, uradila je nekoliko knjiga o delfinima. Da li se neko setio da nju up
ita za mi{ljenje o ubistvima?"
"Nije bila tu."
"Oh... Nadam se da }e se uskoro vratiti. Voleo bih da je upoznam."
"Onda, uze}e{ posao?"
"Da, ba{ mi treba sada."
Posegnuo je u jaknu, izvukao te`ak koverat, dodao mi ga.
"Tu su ti kopije svega {to imam. Nepotrebno je re}i..."
"Nepotrebno je re}i", ponovio sam. "@ivot vodencveta bi}e ve~nost prema
njihovom."
Ubacio sam je u svoju jaknu i okrenuo se.
"Vide}emo se", rekao sam.
"Ve} odlazi{?"
"Imam mnogo posla."
"Sretno, onda."
"Hvala."
Oti{ao sam levo a on desno, i to je tada bilo to.
Stanica Jedan bila je ne{to kao nervni centar oblasti. Naime, bila je ve
}a od ostalih postrojenja za ekstrakciju i obuhvatala je terensku kancelariju, n
ekoliko laboratorija, biblioteku, muzej, dispanzer, boravi{ne prostorije, i ne{t
o rekreacionih sredstava. Bila je ve{ta~ko ostrvo, fiksirana platforma nekih dve
sta metara u pre~niku, i nadzirala je i servisirala osam drugih postrojenja u to
j oblasti. Bila je nadogled Androsa, najve}eg Bahamskog ostrva, i ako vam se dop
ada mnogo vode oko vas, a meni se dopada, mogli biste na}i da je to smiruju}e i
ne malo privla~no.
Nakon obilaska i upoznavanja prvog dana, saznao sam da su moje du`nosti
otprilike jedna tre}ina rutine i dve tre}ine reagovanja na okolnosti. Rutinski d
eo bio je inspekcija i preventivno odr`avanje. Ostalo su bile nepredvi|ene oprav

ke i rad na zamenama - op{te stvari podvodnog majstorisanja kad god se uka`e pot
reba.
Dr Leonard Bartelm, Oblasni direktor, bio je taj koji me je do~ekao i pr
oveo unaokolo. Prijatan, nizak tip koji je, kako se ~inilo, u`ivao da pri~a o sv
om poslu, sredove~an, udovac. Stanica Jedan bila mu je dom ve} skoro pet godina.
Prva osoba sa kojom me je upoznao bio je Frenk Ka{el, na koga smo nai{li u glav
noj laboratoriji dok je jeo sendvi~ i ~ekao na neki test da se zavr{i.
Frenk je progutao zalogaj i nasme{io se, ustao, i rukovao se sa mnom dok
je Bartelm obja{njavao: "Ovo je novi radnik, D`ejms Medison."
Bio je taman, sa pone{to sedih tu i tamo, nekoliko bora koje su nagla{av
ale stroge linije vilice i obraza, sa za~etkom stoma~ine iznad pojasa.
"Drago mi je da ste do{li", rekao je. "Obratite pa`nju na lepo stenje, i
donesite mi, tu i tamo, poneku granu korala. Dobro }emo se slagati."
"Frenkov hobi je sakupljanje minerala", objasnio mi je Bartelm. "Izlo`ba
u muzeju je njegova. Pro}i }emo tuda za nekoliko minuta i mo}i }ete je videti.
Prili~no zanimljiva."
Klimnuo sam glavom.
"U redu. Zapamti}u. Vide}u {ta mogu da vam na|em."
"Znate ne{to o tome?" upitao me je Frenk.
"Pone{to. Bio sam pomalo sakuplja~ kamenja."
"Pa, bi}u vam zahvalan."
Dok smo odlazili, Bartelm je primetio: "On zara|uje ne{to para sa strane
, prodaju}i uzorke na izlo`bama dragog kamenja. Ja bih pomislio na to pre nego {
to mu pru`im isuvi{e, u smislu svog slobodnog vremena, ili uzoraka."
"Aha."
"Ono {to ho}u da ka`em jeste da mu, ako se u to upustite na vi{e nego pr
ivremenoj osnovi, treba jasno dati na znanje da ho}e{ procenat."
"Shvatam. Hvala."
"Nemojte me pogre{no shvatiti", dodao je. "Dobar je on momak. Samo je ma
lo rastresen."
"Koliko je ve} ovde?"
"Oko dve godine. Geofizi~ar. Veoma solidan."
Onda smo zastali pored spremi{ta za opremu, gde sam upoznao Endija Dimsa
i Pola Kartera; onaj prvi, visok i pomalo zlokobnog izgleda zbog {krabotine o`i
ljaka na levom obrazu, koje puna brada nije sasvim skrivala; drugi, visok, svetl
oput, glatkog lica i negde izme|u puna~kog i debelog. ^istili su neke tankove ka
da smo u{li, obrisali ruke, pru`ili ih meni, i rekli da im je drago {to smo se u
poznali. Obojica su radili iste poslove koje }u i ja raditi, kod kojih normalna
popunjenost osoblja podrazumeva nas ~etvoricu i rad u parovima. ^etvrti je bio P
ol Valons, trenutno napolju sa Ronaldom Dejvisom, ~ovekom koji se brinuo za ~amc
e, zamenjuju}i komplet instrumenata u pluta~i za uzorke. Pol je, kako sam saznao
, bio Majkov partner, i njih dvojica bili prijatelji jo{ iz mornari~kih dana. Ja
}u ve}i deo vremena raditi sa njim.
"Uskoro }e{ i sam biti sveden na ovo `alosno stanje", primetio je Karter
dok smo odlazili. "U`ivaj u jutru. Beri ru`e."
"Ti si nesretan zato {to se tako vulgarno znoji{", primetio je Dims.
"Ka`i to mojim `lezdama."
Dok smo prelazili ostrvce, Bartelm je primetio da je Dims bio najsposobn
iji podvodni ~ovek kojeg je ikada sreo. @iveo je neko vreme u jednom od mehur-gr
adova, izgubio `enu i }erku u katastrofi Rumokoa II, i do{ao gore da ostane. Kar
ter je stigao sa Zapadne obale pre oko pet meseci, odmah nakon razvoda ili rasta
nka o kojem nije `eleo da pri~a. Bio je zaposlen kod tamo{njeg 'Beltrejna' i sam
o je tra`io preme{taj.
Bartelm me je proveo kroz drugu laboratoriju, koja je tada bila prazna,
tako da sam mogao da se divim velikoj, osvetljenoj karti mora oko Androsa, na ko
joj su zrnca svetla ukazivala na razme{taj i stanje sprava {to su odr`avale soni
~ne 'zidove' oko parkova i stanica. Video sam da smo okru`eni razgrani~enjem koj
e je obuhvatalo i najbli`i park.
"U kojem je do{lo do nesre}e?" upitao sam.
On se okrenuo i prou~avao moje lice, a onda pokazao, uperiv{i prst u na{

park.
"Dogodilo se to tamo, malo vi{e unutra", rekao je. "Prema severoisto~nom
delu parka. [ta si ~uo o tome?"
"Samo izve{taj na vestima", odgovorio sam. "Je li otkriveno ne{to novo?"
"Ne, Ni{ta."
Vrhom prsta, pratio sam obrnuto 'L' svetala koja su ocrtavala oblast.
"Nema rupa u 'zidu'?" pitao sam.
"Nije bilo kvarova opreme ve} du`e vreme."
"Misli{ li da je to bio delfin?"
Slegao je ramenima. "Ja sam hemi~ar", rekao je, "a ne stru~njak za delfi
ne. Ipak, stekao sam utisak, iz svega {to sam pro~itao, da ima delfina i delfina
. Prose~an delfin izgleda sasvim mirno, sa inteligencijom, mogu}e je, ravnom na{
oj. Oni bi tako|e trebalo da slede istu staru krivulju normalne distribucije - v
e}ina njih u sredini, nekoliko kretena na jednom kraju, nekoliko genija na drugo
m. Mo`da je to uradio neki slaboumni delfin koji nije bio odgovoran za svoje pos
tupke. Ili delfin Raskoljnikov. Ve}ina onoga {to se zna o njima dolazi od prou~a
vanja prose~nog pripadnika vrste. Statisti~ki, u relativno kratkom vremenu kolik
o takva istra`ivanja traju, mora biti tako. [ta mi zaista znamo o njihovim psihi
~kim abnormalnostima? Ni{ta, stvarno." Opet je slegao ramenima. "Tako da, da, mi
slim da je to mogu}e", zavr{io je.
Tada sam mislio na mehur-grad i neke ljude koje nikad nisam sreo, i zapi
tao se da li se delfini ikada ose}aju lo{e, krivo, i gadno kao Pakao zbog i~ega
{to su uradili. Poslao sam tu misao nazad odakle je i do{la, ba{ dok je on izgov
arao: "Nadam se da nisi zabrinut...?"
"Znati`eljan", rekao sam. "Ali me i briga. Naravno."
Okrenuo se i, dok sam ga sledio do vrata, rekao: "Pa, mora{ zapamtiti da
je to bilo dosta daleko prema severozapadu, u samom parku. Mi nemamo ni{ta {to
radi tamo, tako da tvoje du`nosti ne bi trebalo da te odvedu bilo gde blizu mest
a gde se to desilo. Drugo, tim iz Instituta za delfinolo{ke studije pretra`uje ~
itavu oblast, uklju~uju}i i na{ aneks ovde, podvodnom opremom za detekciju. Tre}
e, do daljnjega }e biti postavljen stalni sonarni skener oko bilo koje oblasti g
de neko od na{ih ljudi treba da zaroni - a kavez za ajkule i podvodna dekompresi
ona komora nose se pri svakom dubljem ronjenju, za svaki slu~aj. Ustave su sve z
atvorene, dok se ovo ne sredi. A dobi}e{ i oru`je - duga~ku metalnu cev sa punje
njem i ~aurom - koja bi trebalo da sredi besnog delfina ili ajkulu."
Klimnuo sam glavom.
"Dobro", rekao sam kad smo krenuli ka slede}oj skupini zgrada. "Sa tim s
e ose}am mnogo bolje."
"Ionako bih uskoro i sam krenuo o tome", rekao je. "Samo, tra`io sam naj
bolji na~in da zapo~nem. I ja se ose}am bolje... Ovaj deo ~ine kancelarije. Treb
alo bi da su sada prazne."
Otvorio je vrata i sledio sam ga kroz: stolove, pregrade, ormane za arhi
vu, kancelarijske ma{ine, hladnjake za vodu - ni{ta neuobi~ajeno - i, kao {to je
on rekao, sasvim pusto. Pro{li smo glavnim prolazom i kroz vrata s druge strane
, gde smo pro{li uzanim prolazom koji ga je odvajao od susedne zgrade. U{li smo
u nju.
"Ovo je na{ muzej", rekao je. "Sem Beltrejn je mislio da bi bilo lepo da
imamo i jedan mali, da ga pokazujemo gostima. Pun je morskih stvari, a ima i ne
koliko modela na{e opreme."
Klimaju}i glavom, razledao sam unaokolo. Barem modeli opreme nisu domini
rali, kao {to sam o~ekivao. Pod je bio pokriven zelenim tapisonom spolja i iznut
ra, i minijaturna verzija same stanice zauzimala je stolasti ram blizu prednjih
vrata, sa svom opremom ispod nje otkrivenom. Police na zidu iza nje dr`ale su ve
}e verzije nekih od bitnijih komponenti, obele`enih pasusom- dva obja{njenja i i
storije. Bio je tu i jedan starinski top, dva rama za svetiljke, nekoliko kop~i
za pojas, ne{to nov~i}a i neke zar|ale alatke izlo`ene u blizini, pokupljene sa
neke vekovima stare la|e koja je, sude}i po propratnom natpisu, jo{ le`ala na dn
u nedaleko od stanice. Na suprotnom zidu bili su kosturi morskih stvorenja, sa n
ekoliko ve}ih postavljenih na ramove napred, popra}eni obojenim skicama verzije
sa mesom i perajama, od ribica do delfina, sa maketom ajkule u prirodnoj veli~in

i, zbog koje sam odlu~io da se vratim i pa`ljivije je pogledam kad budem imao vi
{e vremena. Bio je tu i veliki odeljak koji je sadr`ao minerale Frenka Ka{ela, u
redno poslagane i obele`ene, odvojene od riba prozorom, a nad njima je bio pomal
o nespretan ali ipak privla~an akvarel sa naslovom Panorama Majamija, sa imenom
KA[EL na`vrljanim u donjem uglu.
"Oho, Frenk slika", rekao sam. "Nije lo{e."
"Ne, to je njegove `ene, Linde", odgovorio mi je. "Upozna}e{ je kroz nek
oliko trenutaka. Trebalo bi da je tu pored nas. Ona vodi biblioteku i brine se z
a sav ~inovni~ki posao."
Potom smo pro{li kroz vrata koja su vodila u biblioteku, gde sam sreo Li
ndu Ka{el. Sedela je za stolom, pi{u}i, i digla pogled kad smo u{li. Izgledala j
e kao da je u srednjim dvadesetim godinama. Kosa joj je bila duga~ka, izbledela
od sunca, skupljena natrag, dr`ana {nalom ukra{enom draguljima. Plave o~i, na iz
du`enom licu sa razdvojenom bradom, blago nagore povijen nos, posutost pegicama,
i ne{to veoma belih, veoma ravnomernih zuba pokazalo se kad ju je Bartelm pozdr
avio i upoznao nas.
"... Kad god vam zatreba neka knjiga", rekla je.
Pogledao sam police, sanduke, ma{ine.
"Dr`imo dobre kopije standardnih referentnih dela koja mnogo koristimo",
dodala je. "Mogu dobiti faksimilske kopije i svega ostalog, ukoliko mi se naru~
i dan ranije. Ima nekoliko polica op{te beletristike i lak{ih stvari tamo." Poka
zala je policu pored prozora. "Tu su i one zbirke kaseta, vama zdesna, ve}inom p
odvodni zvuci - glasovi riba i sli~no, za deo stalnog prou~avanja koje obavljamo
za Nacionalnu nau~nu zadu`binu - a poslednji red je muzika, za na{e sopstveno u
`ivanje. Sve je u katalogu ovde." Ustala je i pljesnula po kutiji za fascikle, i
pokazala na klju~ prilepljen s jedne strane. "Ako ho}ete ne{to da uzmete a ovde
nema nikoga, bila bih vam zahvalna da zapi{ete broj predmeta, svoje ime i datum
u ovu knjigu." Pogledala je svesku na obodu svog stola. "A ako `elite bilo {ta
da zadr`ite du`e od nedelju dana, molim vas da me obavestite. Tu je i kutija s a
latom u donjoj fioci, ako vam zatrebaju papagajke. Ne zaboravite samo da ih vrat
ite. To pokriva sve ~ega mogu se mogu trenutno setiti", dodala je. "Imate li pit
anja?"
"Slikate li mnogo ovih dana?" upitao sam.
"Oh", uskliknula je, ponovo sedaju}i, "videli ste moju panoramu? Bojim s
e da je kom{iluk jedini muzej u koji }u ikada dospeti. Prakti~no sam odustala. Z
nam da nisam toliko dobra."
"Prili~no mi se svidelo."
Iskrivila je usta.
"Kad budem starija i mudrija i negde drugde, mo`da }u ponovo probati. Ur
adila sam sve {to sam htela sa vodom i obalama."
Nasme{io sam se, jer nisam mogao vi{e da smislim {ta da ka`em, a i ona j
e. Onda smo oti{li, a Bartelm mi je dao ostatak jutra slobodno da se smestim u s
voju ku}icu, koja je bila boravi{te Majkla Tornlija. Oti{ao sam i obavio i to.
Nakon ru~ka, oti{ao sam da radim sa Dimsom i Karterom u spremi{tu za opr
emu. Kao rezultat toga, zavr{ili smo ranije. Po{to je jo{ bilo prerano da se mis
li na ve~eru, ponudili su da me odvedu na plivanje da vidim potonuli brod.
Bio je nekih ~etiri stotine metara na jug, van 'zida', mo`da dvadeset hv
ati duboko - ono {to je od njega ostalo - i sablastan, kao {to takve stvari uvek
jesu, u drhtavim zrakcima svetla koje smo uperili. Razbijen glavni jarbol, slom
ljen prednji, deo dasaka palube i smrskane ograde vidljiv iznad mulja, unezveren
a horda ribica koje smo uznemirili u onome {ta su god radile unutar i blizu olup
ine, delimi~na zavesa trave koju navla~i i povla~i struja, i to je sve {to je os
talo od ne~ijih nada za uspe{no putovanje, napora nekog brodograditelja, i, mogu
}e je, i nekih ljudi ~iji su poslednji utisci bili oluja ili ma~, a zatim sivo,
plavo, zeleno, naglo otpu{tanje opruga, hladno}a.
Ili su mo`da stigli do Androsa i na ve~eru, kao mi, kasnije. Jeli smo u
onoj vrsti lokala koji ima crveno-bele karirane stolnjake i blizu je obale, koje
se sve ljudskom rukom stvoreno dr`alo, po{to je unutra{njost Androsa bila natrp
ana mo~varama mangrova, {umama mahagonija i smreke, grlicama, patkama, prepelica

ma, golubovima i ~ik~arnijima. Hrana je bila dobra; ja sam bio gladan.

Sedeli smo jo{ neko vreme, pu{e}i i pri~aju}i. Jo{ nisam sreo Pola Valon
sa, ali bio sam odre|en da radim s njim slede}eg dana. Pitao sam Dimsa kakav je.
"Krupan tip", odgovorio je, "otprilike tvoje veli~ine, samo zgodan. Malo
zakop~an. Dobar ronilac. On i Majk odlazili su svakog vikenda, i{li u {tetu po
~itavim Karibima. Imali su, kladim se, po devojku na svakom ostrvu."
"Kako on... podnosi stvari?"
"Prili~no dobro, rekao bih. Kao {to sam kazao, malo je zakop~an, ne poka
zuje ose}anja. Majk i on bili su godinama prijatelji."
Karter je tada usko~io.
"Jedan od onih prokletih delfina", rekao je. "Nije uop{te trebalo da po~
nemo da se zezamo s njima. Jedan od njih mi je jednom do{ao odispod, prokleto ma
lo mi je falilo da dobijem kilu."
"Razigrani su", primetio je Dims. "Nije mislio ni{ta lo{e."
"Ja mislim da jeste. A ona njihova glatka ko`a podse}a me na mokar balon
. Odvratno!"
"Ima{ predrasude. Oni su razigrani kao ku~i}i. To ti je verovatno od nek
akvog seksualnog kompleksa."
"Sranje!" rekao je Karter. "Oni..."
Po{to sam ja zapo~eo o tome, ose}ao sam obavezu da promenim temu, pa sam
upitao da li je ta~no da Marta Milej `ivi u blizini.
"Da", potvrdio je Dims, hvataju}i {ansu. "Ima svoju ku}icu oko ~etiri mi
lje niz obalu odavde. Veoma fino, koliko znam, mada sam je video samo s vode. Nj
ena sopstvena lu~ica. Ima hidrokrilo, jedrilicu, po{teno velik brod sa kabinom,
i par malih jakih glisera. @ivi sama u duga~koj, niskoj zgradi nad samom vodom.
Nema ~ak ni puta do tamo."
"Odavno se divim njenom radu. Voleo bih jednom da je upoznam."
Zatresao je glavom.
"Kladim se da ne}e{. Ona ne voli ljude. ^ak joj ni telefon nije u imenik
u."
"[teta. Zna li se za{to je takva?"
"Pa..."
"Ima deformaciju", objasnio je Karter. "Sreo sam je jednom, u vodi. Bila
je usidrena, a ja sam prolazio na putu do jedne od stanica. Bilo je to pre nego
{to sam saznao za nju, pa sam pri{ao, tek da se pozdravim. Ona je slikala kroz
stakleno dno svog ~amca, i kad me je videla po~ela je da vri{ti i vi~e da odem,
da pla{im ribe. I zgrabila je ciradu i bacila je preko nogu. Ipak sam uspeo da v
idim. Ona je zgodna `ena, normalno izgleda od struka nagore, ali su joj bokovi i
noge skroz izobli~eni i ru`ni. Bilo mi je `ao {to sam je postideo. I ja sam bio
isto toliko posti|en, i nisam znao {ta da ka`em. Pa sam joj samo doviknuo 'Izvi
nite' i mahnuo i nastavio dalje."
"^uo sam da uop{te ne mo`e da hoda", dodao je Dims, "mada bi trebalo da
bude sjajna pliva~ica. Ja je nikada nisam video."
"Da li joj se desila nekakva nesre}a, znate li?"
"Ne, koliko ja znam", odgovorio je on. "Napola je Japanka, a pri~a koju
sam ~uo ka`e da je njena majka bila jedna od beba iz Hiro{ime. Nekakvo genetsko
o{te}enje."
"[teta."
"Jeste."
Platili smo i krenuli natrag. Kasnije sam dugo le`ao budan, misle}i na d
elfine, potopljene brodove, polu-ljude i Golfsku struju, koja mi je pri~ala kroz
prozor. Kona~no sam je poslu{ao, i uzela me i otplovili smo zajedno u tamo, gde
god to bilo, gde ona kona~no ode.
Pol Valons bio je, kao {to je Endi Dims rekao, otprilike moje veli~ine i
zgodan, na taman, reklama-za-ode}u na~in. Jo{ dvadeset godina i verovatno }e iz
gledati otmeno. Neki tipovi dobijaju na svim poljima. Izgleda da je Dims bio u p
ravu {to se ti~e njegove zakop~anosti. Nije bio ne{to pri~ljiv, mada je to posti
zao a da ne ispada neljubazan. A {to se njegovog ronila~kog ume}a ti~e, nisam bi
o u stanju da ga potvrdim, jer nam je pripala obalska du`nost, dok su Dims i Kar

ter bili poslati do Stanice Tri. Natrag u spremi{te za opremu...

Nisam mislio da je dobra ideja da ga pitam za njegovog pokojnog drugara,
ili delfine, {to me je u pogledu konverzacije prili~no ograni~ilo na posao koji
smo obavljali i nekoliko op{tih mesta. Tako je proteklo jutro.
Nakom ru~ka, me|utim, po~eo sam da razmi{ljam unapred, razmatraju}i plan
ove za to ve~e. Ocenio sam da je on isto toliko dobar, kao i svako drugi, da ga
pitam za pravac do ^ik~arnija.
Spustio je ventil koji je ~istio i zagledao se u mene.
"Za{to bi hteo da ode{ do tog }umeza?" zapitao je.
"^uo sam da spominju to mesto", odgovorio sam. "Voleo bih da ga vidim."
"Slu`e droge bez dozvole", rekao mi je. "Nema inspekcije. Ako voli{ te s
tvari, nema{ garanciju da ti ne}e uvaliti neko sranje koje je neki seoski idiot
skuvao u svom klozetu."
"Onda }u se dr`ati piva. Ipak bih voleo da vidim to mesto."
Slegao je ramenima.
"Nema ba{ mnogo da se vidi. Ali, evo..."
Obrisao je ruke, iscepao jedan stari list sa pozadine zidnog kalendara,
i na brzinu mi skicirao mapu. Video sam da je to malo unutar ostrva, prema ptica
ma i mangrovama, kaljuzi i mahagoniju. Bilo je i ne{to ju`nije od mesta gde sam
bio pro{le ve~eri. Nalazilo se na potoku, sagra|eno na stubovima nad vodom, reka
o je, i mogao sam odvesti ~amac sve do doka koji je bio pored.
"Mislim da }u svratiti ve~eras", rekao sam.
"Zapamti {ta sam ti rekao."
Klimnuo sam glavom dok sam spremao mapu.
Popodne je pro{lo brzo. Nai{lo je okupljanje oblaka, kratka ki{a - oko ~
etvrt sata - a onda se sunce vratilo da osu{i palube i ugreje upravo opran svet.
Ponovo mi se radni dan rano zavr{io, zahvaljuju}i ~injenici da je nestalo posla
. Brzo sam se istu{irao, obukao ~istu ode}u, i oti{ao da vidim kako mogu dobiti
~amac na kori{}enje.
Ronald Dejvis, visok ~ovek prore|ene kose sa novoengleskim naglaskom, re
kao je da mogu uzeti gliser Izabela; `alio se na svoj artritis, i rekao mi da se
dobro provedem. Klimnuo sam glavom, usmerio ~amac ka Androsu i otka{ljucao, nad
aju}i se da ^ik~arni ubraja i hranu u svoje atrakcije, po{to nisam hteo da se za
ustavljam ni na kom drugom mestu.
More je bilo mirno i galebovi su se obru{avali i obrtali, promuklo kri~u
}i, dok sam ja {irio krila svog traga preko njihovog stani{ta. Nisam, u stvari,
imao pojma {ta tra`im. Nije mi se dopadalo da tako operi{em, ali nisam imao alte
rnative. Nisam imao liniju napada. Ova nije imalo za {ta da se uhvati. Odlu~io s
am, stoga, da sakupim onoliko informacija koliko mogu, onoliko brzo koliko je mo
gu}e. Brzina je uvek izgledala posebno bitna kad nisam imao pojma {ta bi se to m
oglo ohladiti.
Andros se uve}ao preda mnom. Orijentisao sam se prema mestu gde smo jeli
prethodne ve~eri, a onda potra`io u{}e potoka koje mi je Valons skicirao.
Trebalo mi je nekih deset minuta da ga na|em, i smanjio sam gas i polako
pre{ao njegov izuvijani tok. Povremeno bih uo~io grubi put koji je i{ao du` oba
le sa moje leve strane. Li{}e je polako postajalo sve gu{}e i kona~no sam ga pot
puno izgubio iz vida.
Na kraju su mi se grane srele nad glavom, zatvaraju}i me na nekoliko min
uta u aleju preranog sumraka, pre nego {to se potok opet pro{irio, poveo me iza
okuke, i pokazao mi mesto kakvo mi je bilo opisano.
Krenuo sam do doka, gde je nekoliko drugih ~amaca bilo vezano, privezao
se, iskrcao, i pogledao okolo. Zgrada meni zdesna - jedina zgrada, sem jedne mal
e {upe - jeste se prostirala iznad vode, bila na drvenoj konstrukciji, i bila to
liko iskrpljena da sam sumnjao da je ostalo i{ta od originalnog materijala. Pore
d nje bilo je parkirano pola tuceta vozila, i izbledeli znak je ozna~avao mesto
kao ^IK^ARNI. Gledaju}i levo, dok sam napredovao, mogao sam videti da je put koj
i me je pratio bio u boljem stanju nego {to bih pomislio.
Ulaze}i, na nekih pet metara od sebe otkrio sam divan {ank od mahagonija
, koji je izgledao kao da poti~e sa nekog broda. Bilo je osam do deset stolova t
u i tamo, nekoliko njih zauzeto, a sa desne strane bara bila su vrata sa zavesom

. Neko iznad njih be{e naslikao grub oreol od oblaka.

Pri{ao sam baru, postaju}i njegov jedini stanovnik. Barmen, debeljko koj
em je brijanje bilo potrebno ju~e kao i prekju~e, spustio je novine i pri{ao mi.
"[ta }e biti za vas?"
"Dajte mi pivo", zatra`io sam. "I mogu li dobiti ne{to za jelo?"
"Samo trenutak."
Malo se udaljio, i proverio mali fri`ider.
"Sendvi~ sa ribljom salatom?" upitao je.
"Va`i."
"Dobro. Jer, to je sve {to imamo."
Sastavio ga je, doneo ga, i nato~io mi moje pivo.
"To sam va{ ~amac ~uo, zar ne?" zapitao je.
"Ta~no."
"Na odmoru?"
"Ne. Upravo sam po~eo da radim na Stanici Jedan."
"Oh. Ronilac?"
"Da."
Uzdahnuo je.
"Onda ste vi zamena za Majka Tornlija. Jadan ~ovek."
Vi{e volim re~ 'naslednik' nego 'zamena' u tim situacijama, jer onda lju
di manje izgledaju kao osigura~i. Ipak, klimnuo sam potvrdno glavom.
"Da, ~uo sam za sve to", rekao sam. "[teta."
"^esto je navra}ao ovamo."
"I to sam ~uo... kao i da je tip sa kojim je dolazio radio ovde."
Klimnuo je glavom.
"Rudi. Rudi Majers", rekao je. "Radio je ovde nekoliko godina."
"Bili su dosta dobri prijatelji, a?"
Odmahnuo je glavom.
"Ne posebno", odgovorio je. "Samo su se poznavali. Rudi je radio tamo po
zadi." Pogledao je zavesu. "Znate ve}."
Klimnuo sam potvrdno glavom.
"Glavni vodi~, vi{i medicinski oficir, i glavni pera~ boca", dodao je sa
la`nom veselo{}u. "Jeste li zainteresovani...?"
"[ta je specijalitet ku}e?"
"Ru`i~asti raj", odgovorio je. "Fino je."
"[ta ima?"
"Malo za plutanje, malo za dizanje, lepa svetla."
"Mo`da slede}i put", rekao sam. "Jesu li on i Rudi ~esto i{li zajedno na
plivanje?"
"Ne, to je bio jedini put. Jeste li zabrinuti?"
"Nisam ba{ sre}an zbog toga. Kad sam prihvatio ovaj posao, niko mi nije
rekao da bih mogao biti pojeden. Je li Majk ikada rekao ne{to o neuobi~ajenoj mo
rskoj aktivnosti ili ne{to sli~no?"
"Ne, nije koliko se ja se}am."
"A {ta je sa Rudijem? Je li on voleo vodu?"
Zagledao se u mene, trude}i se oko po~etka mr{tenja.
"Za{to pitate?"
"Jer mi je palo na pamet da bi to moglo ne{to zna~iti. Ako se interesova
o za takve stvari, a Majk nai{ao na ne{to neuobi~ajeno, mogao ga je odvesti da t
o vidi."
"Kao {ta?"
"Otkud ja da znam? Ali, ako je na{ao ne{to, a to je bilo opasno, voleo b
ih da znam za to."
Mr{tenje je nestalo.
"Ne", rekao je. "Rudija to ne bi interesovalo. Ne bi iza{ao napolje da p
ogleda ni ako bi ~udovi{te iz Loh Nesa proplivalo ovuda."
"Pitam se za{to je onda i{ao?"
Slegao je ramenima.
"Nemam predstavu."
Imao sam ose}aj da bih, kad bih ga bilo {ta jo{ upitao, mogao samo da up

ropastim na{e divno slaganje. I tako sam pojeo, popio, platio i oti{ao.
Sledio sam potok natrag do otvorene vode i krenuo ju`no du` obale. Dims
je rekao da je oko ~etiri milje u tom pravcu, ra~unaju}i od restorana, i da je t
o duga, niska zgrada na samoj vodi. U redu, nadao sam se da se vratila sa tog pu
ta koji je Don spomenuo. Najgore {to bi mogla da uradi bilo je da mi ka`e da ode
m. Ali je znala stra{no mnogo stvari koje bi vredelo ~uti. Poznavala je oblast i
poznavala je delfine. @eleo sam njeno mi{ljenje, ako ga je imala.
Jo{ je bilo dosta dnevne svetlosti na nebu, mada se vazduh ~inio malo hl
adnijim, kada sam uo~io malu dragu na odgovaraju}oj razdaljini; smanjio sam gas,
i okrenuo ka njoj. Da, to je bilo to, delom pozadi i na levo, sagra|eno uz strm
u uzbrdicu i sa prednjim dokom koji je {tr~ao nad vodu. Nekoliko ~amaca, od koji
h jedan na jedra, ljulju{kalo se pored njega, za{ti}eno duga~kom, belom krivinom
lukobrana.
Krenuo sam unutra, nastavljaju}i da usporavam, i pro{ao do unutra{nje ta
~ke lukobrana. Video sam je da sedi na doku, i ona je videla mene i posegnula za
ne~im. Onda mi se izgubila iz vida dok sam prilazio s druge strane zdanja. Ugas
io sam motor i privezao ~amac uz najzgodniji pristan, pitaju}i se svakog trenutk
a da li }e se ona pojaviti slede}eg, sa kukom za ~amce u ruci, spremna da odbije
uljeze.
To se ipak nije dogodilo, pa sam se iskrcao i popeo uz nagib koja me dov
eo do vrha. Ona je upravo zavr{ila name{tanje duga~ke, {iroke suknje, koja mora
da je bila ono za ~im je posegnula. Nosila je gornji deo bikinija, i sedela je n
a samom doku, blizu ivice, nogu podvu~enih van pogleda pod zeleni, beli i plavi
{tampani tekstil. Kosa joj je bila duga i veoma crna, o~i tamne i krupne. Crte s
u joj bile pravilne, sa jasnim orijentalnim oblikom, od one vrste za koju nalazi
m da je izuzetno privla~na. Zastao sam na vrhu nagiba, odmah se ose}aju}i nelago
dno ~im sam joj sreo pogled.
"Zovem se Medison, D`ejms Medison", rekao sam. "Radim na Stanici Jedan.
Nov sam tamo. Mogu li da do|em na trenutak?"
"Ve} jeste", odgovorila je. Onda se nasme{ila, ispitiva~ki. "Ali, mo`ete
pri}i i ostatak puta i dobiti svoj trenutak."
I jesam, a dok sam napredovao ona se zagledala u mene. To me je u~inilo
krajnje samosvesnim, {to je stanje koje sam mislio da sam svladao ubrzo nakon pu
berteta; i kada sam ve} hteo da skrenem pogled, ona je rekla: "Marta Milej - tek
da ovo bude potpuno upoznavanje", i ponovo se nasme{ila.
"Ve} dugo se divim va{em radu", rekao sam, "mada je to samo deo razloga
{to sam svratio. Nadao sam se da mi mo`ete pomo}i da se ose}am sigurnije na svom
poslu."
"Ubistva", rekla je.
"Da. Ta~no. Va{e mi{ljenje. Voleo bih da ga ~ujem."
"Dobro. Mo`ete ga ~uti", rekla je. "Ali, ja sam bila na Martiniku kada s
u se ubistva desila, i moji podaci poti~u samo iz novinskih izve{taja i jednog t
elefonskog razgovora sa prijateljem iz IDS-a. Na osnovu godina poznanstva, godin
a provedenih fotografi{u}i ih, igraju}i se sa njima, poznavaju}i ih - vole}i ih
- ne verujem da je mogu}e da bi delfin ubio ljudsko bi}e. Ta pomisao je u suprot
nosti sa svim mojim iskustvom. Iz nekog ~udnog razloga - mo`da nekog delfinskog
koncepta bratstva samosvesne inteligencije - ~ini se da smo im mi dosta va`ni, t
oliko va`ni da ~ak verujem da bi jedan od njih radije sam umro pre nego da vidi
jednog od nas ubijenog."
"Zna~i da odbacujete ~ak i ubistvo u samoodbrani od strane delfina?"
"Mislim tako", rekla je, "mada tu nemam ~injenice na koje bih mogla da u
ka`em. Me|utim, {to je va`nije, u okvirima va{eg stvarnog pitanja, jeste to da s
u ubistva na mene ostavila utisak kao veoma nedelfinska ubistva."
"Kako to?"
"Ne mislim da bi delfin upotrebio svoje zube na na~in koji je ~itava stv
ar opisana. Kako je delfin napravljen, njegov rostrum - ili kljun - sadr`i stoti
nu zuba, a ima ih osamdeset osam u njegovoj donjoj vilici. Me|utim, ukoliko upad
ne u borbu sa, recimo, ajkulom ili kitom, ne koristi ih za ujedanje ili paranje.
On ih stegne, {to pravi veoma ~vrstu alatku, i koristi svoju donju vilicu, koja

je prili~no isturena, da udara u svog protivnika. Prednji deo lobanje dosta mu

je debeo, a sama lobanja dovoljno velika da apsorbuje ogromne {okove od udaraca
zadatih na taj na~in - a to su udarci ogromne snage, jer delfini imaju veoma sna
`ne vratne mi{i}e. Sasvim su sposobni da ubiju ajkulu, udaraju}i je do smrti. Pa
~ak i da dozvolimo kao pretpostavku da je delfin mogao da uradi tako ne{to, on
ne bi grizao svoje `rtve. On bi ih prebio."
"A za{to se niko iz Delfinolo{kog instituta nije pojavio u javnosti i re
kao to?"
Uzdahnula je.
"Jesu. Mediji ~ak nisu ni iskoristili izjavu koju su im dali. O~igledno,
niko nije smatrao da je ta pri~a dovoljno va`na da zaslu`uje dodatak."
Kona~no je skrenula pogled sa mene i zagledala se preko vode.
"Mislim da je njihova nebriga za {tetu prouzrokovanu davanjem samo jedne
pri~e prezira vredna ~ak i vi{e od namerne zlobe", rekla je.
Oslobo|en na trenutak njenog pogleda, spustio sam se da sednem na ivicu
doka, tako da su mi noge visile sa strane. Bila je dodatna neugodnost da stojim
i gledam nadole na nju. Pridru`io sam joj se u gledanju preko drage.
"Cigaretu?" upitao sam je.
"Ne pu{im."
"Smem li ja?"
"Samo napred."
Pripalio sam jednu, povukao dim, razmislio na tren, a onda upitao: "Imat
e li ideju kako su se ubistva mogla desiti?"
"Mogla je to biti ajkula."
"Ali, godinama nije bilo ajkula u toj oblasti. 'Zidovi'..."
Nasmejala se.
"Postoji koliko ho}ete na~ina na koje je ajkula mogla da u|e", rekla je.
"Pomeranje dna, koje je otvorilo tunel ili procep ispod 'zida'. Privremeni krat
ak spoj u jednom od projektora, koji nije prime}en - ili trajan, sa kratkim spoj
em negde u monitorskom sistemu. [to se toga ti~e, frekvencije koje koristi 'zid'
trebalo bi da budu ekstremno neugodne mnogim varijantama morskog `ivota, ali ne
neizbe`no i fatalne. Mada bi ajkula obi~no izbegavala 'zid', jedna je mogla bit
i naterana, silom gurnuta nekim poreme}ajem, a onda se na{la zarobljena unutra."
"Ima u tome ne~ega", rekao sam. "Da... Hvala vam. Niste me razo~arali."
"Ja bih pomislila da jesam."
"Za{to?"
"Sve {to sam uradila bilo je da sam poku{ala da skinem sumnju sa delfina
i uka`em na mogu}nost da unutra postoji ajkula. Rekli ste da `elite da vam ka`e
m ne{to zbog ~ega }ete se ose}ati sigurnije u svom poslu."
Opet sam osetio nelagodu. Imao sam ~udan, iracionalan ose}aj da ona neka
ko zna sve o meni i da u tom trenutku igra neku igru.
"Rekli ste da ste upoznati sa mojim radom", nastavila je iznenada. "Da l
i to uklju~uje i dve knjige sa slikama delfina?"
"Da. U`ivao sam i u va{em tekstu."
"Nije ga bilo ba{ mnogo", rekla je, "i ve} je pro{lo nekoliko godina. Mo
`da je bilo previ{e }udljivo. Odavno nisam pogledala te stvari, koje sam tamo re
kla..."
"Smatrao sam ih vanredno odgovaraju}im za temu - mali zenoliki aforizmi
za svaku fotografiju."
"Mo`ete li se setiti jednog?"
"Da", odgovorio sam, po{to mi je jedan odjednom nai{ao, "se}am se snimka
delfina u skoku, gde ste uhvatili njegovu senku nad vodom i imali kao potpis: '
U odsustvu odraza, koji bogovi...'"
Ona se na trenutak nasmejala.
"Dugo vremena sam mislila da je to mo`da previ{e ljupko. Kasnije, ipak,
kada sam bolje upoznala svoje subjekte, shvatila sam da nije."
"^esto sam se pitao kakvu vrstu religije ili religioznih ose}anja bi oni
mogli posedovati" rekao sam. "To je bio zajedni~ki elemenat svim ljudskim pleme
nima. Reklo bi se da se ne{to u tom smislu pojavljuje svaki put kada se dostigne
odre|eni nivo inteligencije, da bi se snalazilo sa onim stvarima koje su joj jo

{ van dohvata. Zbunjen sam pitanjem oblika koji bi to moglo imati me|u delfinima
, ali prili~no zaintrigiran idejom. Ka`ete da imate neke ideje o tome?"
"Mnogo sam razmi{ljala dok sam ih posmatrala" odgovorila je, "poku{avaju
}i da analiziram njihov karakter u okvirima njihovog pona{anja, njihove fiziolog
ije. Da li su vam poznata dela Johana Hojzinge?"
"Maglovito", odgovorio sam. "Godine su pro{le otkad sam ~itao Homo luden
sa, a i to mi se ~inilo grubom skicom za ne{to {to nikada nije uspeo da do kraja
osmisli. Ali, se}am se njegove osnovne premise, kao na primer da se kultura jav
lja kao nekakva sublimacija instinkta za igru, elemenata svetih izvedbi i sve~an
ih takmi~enja koji traju neko vreme u razvijaju}im institucijama, mo`da uvek ost
aju}i prisutni na nekom nivou - mada se njegova analiza zaustavila pre modernih
vremena."
"Da", rekla je. "Instinkt za igru. Gledaju}i ih kako se poigravaju, ~est
o mi se ~inilo da, onako dobro prilago|eni svojoj okolini, delfini nikada nisu i
mali potrebu da izgrade slo`ene dru{tvene institucije, tako da bi, {ta god da su
u tom smislu imali, to bilo mnogo bli`e ranijim situacijama koje je razmatrao H
ojzinga - `ivotnim uslovima punim stalnog upu{tanja u njihovu verziju sve~anih i
zvedbi i takmi~enja."
"Igra-religija?"
"Ne ba{ tako jednostavno, mada mislim da je to deo slike. Problem ovde l
e`i u jeziku. Hojzinga je s razlogom koristio latinsku re~ ludus. Za razliku od
gr~kog jezika, koji je imao razli~ite re~i za len~arenje, za u~estvovanje u takm
i~enjima, za provo|enje vremena na razne na~ine, latinski je odrazio bazi~no jed
instvo svih tih stvari i objedinio ih u jedan koncept pomo}u re~i ludus. Delfins
ko razlikovanje igre i ozbiljnosti o~igledno je razli~ito od na{eg, kao {to se n
a{e razlikuje od gr~kog. U na{em razumevanju re~i ludus, me|utim, u na{oj sposob
nosti da shvatimo da mo`emo objediniti primere aktivnosti iz {irokog spektra uzo
raka pona{anja razmatraju}i ih kao oblike igre, imamo bolju osnovu za pretpostav
ku kao i za tuma~enje."
"I na taj na~in ste izvukli zaklju~ak o njihovoj religiji?"
"Nisam, naravno. Imam samo nekoliko pretpostavki. Vi ka`ete da nemate ni
kakvu?"
"Pa, kad bih morao da poga|am, da izvu~em ne{to iz vazduha, rekao bih ne
ka vrsta panteizma - mo`da ne{to srodno manje kontemplativnim oblicima budizma."
"Za{to 'manje kontemplativnim'?" upitala je.
"Sva ta aktivnost", rekao sam. "Oni ~ak ni ne spavaju odistinski, zar ne
? Moraju redovno da odu do povr{ine da bi udahnuli. Tako da se stalno kre}u. Kad
a bi to oni bili u stanju da pod koralnim ekvivalentom bo-drveta plutaju bilo ko
je du`e vreme?"
"Kakav mislite da bi va{ um bio da nikada ne spavate?"
"Nalazim da je to prili~no te{ko zamisliti. Ipak, mislim da bi mi posle
nekog vremena to bilo prili~no neugodno, sem ukoliko..."
"Sem ukoliko - {ta?"
"Sem, pretpostavljam, ukoliko bih se upu{tao u povremena sanjarenja."
"Mislim da bi to moglo biti slu~aj sa delfinima, mada sa kapacitetima mo
zga kakve oni poseduju ne mislim da bi to morala da bude periodi~na stvar."
"Nisam vas sasvim pratio."
"Mislim da su dovoljno opremljeni da to rade istovremeno sa drugim razmi
{ljanjem, pre nego u seriji."
"Ho}ete re}i da uvek pomalo sanjaju? Uzimaju svoje mentalne odmore, svoj
a opu{tanja, postrance u vremenu, na taj na~in?"
"Da. I mi to radimo, iako u ograni~enom obimu. Uvek postoji malo pozadin
skog mi{ljenja, malo mentalne buke dok se mi brinemo za one misli koje su nam na
jpre~e u svesti. Nau~imo da to potiskujemo, nazivaju}i to koncentracijom. To je,
u jednom smislu, proces spre~avanja sebe da sanjamo."
"I vi vidite delfina kao nekoga ko sanja i istovremeno nastavlja sa svoj
im normalnim mentalnim poslom?"
"Na neki na~in, da. Ali ja i samo sanjanje vidim kao ne{to druga~iji pro
ces."
"Na koji na~in?"

"Na{i snovi su ve}inom vizuelni po prirodi, jer su na{i budni `ivoti prv
enstveno vizuelno orijentisani. Delfin je, s druge strane..."
"... akusti~ki orijentisan. Da. Ako uzmemo taj efekat konstantnog sna i
zasnujemo ga na neurofiziolo{koj strukturi koju oni imaju, ~ini se da bi se oni
mogli br~kati u`ivaju}i u vlastitoj popratnoj muzici."
"Manje-vi{e, da. A zar ne bi to pona{anje moglo biti svrstano me|u ludus
?"
"Jednostavno, ne znam."
"Jedan oblik ludusa, koji su Grci naravno videli kao posebnu aktivnost,
daju}i mu ime dijagoga, najbolje se prevodi kao mentalna rekreacija. Muzika je s
vrstavana u tu kategoriju, i Aristotel je u svojoj Politici razmatrao korist koj
u se mo`e izvu}i iz nje, kona~no zaklju~uju}i da muzika mo`e doprineti vrlini ta
ko {to }e u~initi telo jakim, podr`ati odre|eni etos, i omogu}iti nam da u`ivamo
u stvarima na pravi na~in - {ta god to zna~ilo. Ali, razmatraju}i akusti~no san
jarenje u toj svetlosti - kao muzi~ku varijantu ludusa - pitam se, zar ne bi mog
lo zaista podr`avati odre|eni etos i gajiti odre|eni na~in u`ivanja u stvarima?"
"Mo`da, ukoliko to bude zajedni~ki do`ivljaj."
"Jo{ uvek nemamo prave ideje o zna~enju mnogih njihovih zvukova. Pretpos
tavimo da vokalno izra`avaju neki deo tog do`ivljaja?"
"Mo`da, uz va{e druge premise."
"Onda je to sve {to imam", zaklju~ila je ona. "Nastojim da uo~im religio
zno zna~enje u spontanim izrazima dijagoge. Vi, naravno, ne morate misliti tako.
"
"I ne mislim. Prihvatio bih to kao fiziolo{ku ili psiholo{ku neophodnost
, ~ak ga i posmatrao - kako ste vi predlo`ili - kao oblik igre, ili ludusa. Me|u
tim, nema na~ina da saznam da li takva muzi~ka aktivnost zaista predstavlja reli
giozno izra`avanje, te za mene lopta tu prestaje da se kotrlja. U ovoj ta~ki, mi
ne razumemo odista njihov etos ili njihov poseban na~in gledanja na `ivot. Konc
ept toliko stran i slo`en, kao ovaj koji ste izlo`ili, njima bi bilo nemogu}e da
komunikacijom prenesu nama, ~ak i da je jezi~ka barijera mnogo tanja nego {to s
ada jeste. Sem nala`enja nekog na~ina da u|emo u njih, da to i sami saznamo, ne
vidim kako tu mo`emo shvatiti religiozna ose}anja, ~ak i ukoliko je svaka od va{
ih ostalih pretpostavki ta~na."
"Vi ste, naravno, u pravu", rekla je ona. "Zaklju~ak nije nau~an ako ga
nije mogu}e demonstrirati. Ja ga zaista ne mogu demonstrirati, jer je to samo os
e}aj, pretpostavka, intuicija - i samo u tom duhu je nudim. Me|utim, posmatrajte
ih nekad u njihovoj igri, slu{ajte zvuke koje }e prihvatiti i va{e u{i. Razmisl
ite o tome. Poku{ajte da to osetite."
Nastavio sam da zurim u vodu i nebo. Ve} sam saznao sve {to sam do{ao da
saznam i ostatak je bio samo glazura, ali nisam u`ivao u takvom desertu ba{ sva
ki dan. Tada sam shvatio da mi se devojka svi|a i vi{e nego {to sam mislio da }e
mi se svideti; da sam postao prili~no fasciniran dok je pri~ala, i to ne samo z
bog teme. I tako sam, delimi~no da produ`im stvari a delimi~no zato {to sam bio
iskreno znati`eljan, zatra`io: "Samo napred. Recite mi ostatak. Molim vas."
"Ostatak?"
"Vidite religiju ili ne{to tog nivoa. Ka`ite mi kakva mislite da ona mor
a da izgleda."
U prvi mah je oklevala. "Ne znam", rekla je najzad. "[to se vi{e pretpos
tavki gomila, to sve blesavije po~inje da izgleda. Ostanimo na ovom."
Ali bi me to ostavilo sa malo toga da ka`em, osim 'Hvala vam' i 'Laku no
}'. Stoga sam ugurao um unutar parametara koje be{e postavila, i jedna od stvari
koje su mi pale na pamet bila je Bartelmovo pominjanje normalne distribucione k
rivulje u vezi sa delfinima.
"Ako, kao {to pretpostavljate", po~eo sam, "oni stalno izra`avaju i tuma
~e sebe i svoj univerzum kroz neku vrstu podsvesne snopesme, ~ini se da iz toga
sledi da su, kao i u svim stvarima, neki od njih bolji u tome od drugih. Koliko
mo`e biti Mocarta, ~ak i u rasi muzi~ara? [ampiona, u naciji sportista? Ako se s
vi oni igraju religiozne dijagoge, mora se zaklju~iti da su neki, ipak, vrhunski
igra~i. Da li bi oni bili sve{tenici ili proroci? Bardovi? Sveti peva~i? Da li
bi oblasti u kojima oni borave bila svetili{ta, sveta mesta? Delfinski Vatikan i

li Meka? Lurd?"
Ona se nasmejala.
"Sada ste vi preterali, gospodine... Medison."
Pogledao sam je, poku{avaju}i da vidim ne{to ispod naizgled zabavljenog
izraza kojim se suo~ila sa mnom.
"Rekli ste mi da razmislim o tome", nastavio sam. "Da poku{am da to oset
im."
"Bilo bi ~udno da ste u pravu, zar ne?"
Klimnuo sam potvrdno glavom.
"I verovatno itekako vredno hodo~a{}a", dodao sam, ustaju}i, "kad bih sa
mo mogao da na|em prevodioca. Hvala vam na trenutku koji sam vam uzeo i ostalima
koje ste mi sami dali. Da li bi vam smetalo da jo{ neki put navratim?"
"Bojim se da }u imati prili~no mnogo posla", odgovorila je ona.
"Shvatam. Pa, zahvalan sam za ono {to ste mi dali. Laku no}, onda."
"Laku no}."
Oti{ao sam niz nagib do glisera, uklju~io motor, izveo ga pored lukobran
a i krenuo ka sve tamnijem moru, osvrnuv{i se samo jednom, u nadi da }u otkriti
na {ta me to ta~no podse}ala, sede}i tamo, gledaju}i preko valova. Mo`da na Malu
sirenu, ocenio sam.
Nije mi mahnula zauzvrat. Ali, bio je sumrak, i mo`da nije primetila.
Vrativ{i se u Stanicu Jedan, osetio sam se dovoljno inspirisanim da kren
em do kancelarije/muzeja/biblioteke da vidim {ta bih mogao pokupiti u pogledu ma
terijala za ~itanje koji ima veze sa delfinima.
Pre{ao sam preko ostrvceta i kroz prednja vrata, prolaze}i senkom obavij
ene modele i izlo{ke muzeja i skrenuo desno. Otvorio sam vrata. Svetlo je bilo u
paljeno u biblioteci, ali je bila prazna. Na spisku sam na{ao nekoliko knjiga ko
je nisam pro~itao, pa sam ih iskopao, prelistao, odlu~io se za dve, i krenuo da
ih upi{em.
Dok sam to radio, vrh stranice sveske privukao mi je pogled jednim od im
ena upisanih tamo: Majk Tornli. Pogledao sam datum i video da se radi o danu pre
njegove smrti. Zavr{io sam upisivanje svog materijala i odlu~io da vidim {ta je
on to uzeo da ~ita na ve~e pre svoje pogibije. Pa, da ~ita i slu{a. Bile su upi
sane tri stvari, a prefiks jednog od brojeva ukazivao je da je u pitanju traka.
Za knjige se ispostavilo da su laki popularni romani. Kada sam, me|utim,
proverio traku, obuzelo me je veoma ~udno ose}anje. Nije bila muzika, ve} jedna
od traka sa podru~ja morske biologije. Itekako. Da budemo precizni, bio je to s
nimak zvukova kita ubice.
^ak i moje pe{a~ko poznavanje materije bilo je dovoljno ali, da budem dv
ostruko siguran, proverio sam u jednoj od knjiga koje sam imao uz sebe. Da, kit
ubica je nesumnjivo bio najve}i neprijatelj delfina, i dobrano pre jedne generac
ije sprovo|eni su eksperimenti u Mornari~kom podmorskom centru u San Dijegu - ko
ristili su se snimljeni zvukovi kita ubice radi zapla{ivanja delfina, da bi se r
azvila sprava koja }e ih strahom udaljiti od mre`a za tune, gde su ~esto bivali
nenamerno kasapljeni.
Za{to bi Tornli to uop{te bilo potrebno? Kori{}enje toga u vodootpornoj
spravi za emitovanje objasnilo bi neobi~no pona{anje delfina u parku u vreme kad
a je on ubijen. Ali, za{to? Za{to ba{ ta stvar?
Uradio sam ono {to uvek radim kada sam zbunjen: seo i pripalio cigaretu.
Mada mi je ovo ~inilo jo{ o~iglednijim da stvari nisu ono {to su izgleda
le u vreme ubistava, tako|e me nagnalo da razmotrim tobo`nju prirodu napada. Pom
islio sam na fotografije tela koje sam video, medicinske izve{taje koje sam pro~
itao.
Ujedeni. @vakani. Cepani.
Arterijsko krvarenje, desna karotida...
Prekinuta kucavica; brojne povrede ramena i grudi...
Po Marti Milej, delfin to ne bi tako obavio. Ipak, koliko sam se se}ao,
njihovi mnogobrojni zubi, mada ne veliki, bili su o{tri kao igle. Po~eo sam da l
istam po knjigama, tra`e}i fotografije vilice i zuba.
Onda mi je nai{la misao, sa mra~nim, vi{e nego informativnim prizvucima:

Postoji kostur delfina u susednoj sobi.

Gnje~e}i cigaretu, ustao sam, pro{ao kroz vrata u muzej i po~eo da tra`i
m prekida~ za svetlo. Nije bio uo~ljiv. Dok sam ga tra`io, za~uo sam kako se vra
ta sa druge strane sobe otvaraju.
Okre}u}i se, video sam Lindu Ka{el kako prelazi preko praga. Sa slede}im
korakom, pogledala je u mom pravcu, sledila se, i prigu{ila po~etak vriska.
"Ja sam, Medison", rekao sam. "Izvinite {to sam vas prepla{io. Tra`im pr
ekida~ za svetlo."
Nekoliko sekundi je pro{lo. "Oh", rekla je. "Tamo dole na pozadini izlo{
ka. Pokaza}u vam."
Pre{la je do prednjih vrata, posegnula iza jednog modela komponente.
Svetlo se upalilo, i ona se nervozno nasmejala.
"Iznenadili ste me", rekla je. "Radila sam do kasno. Neuobi~ajeno, ali n
agomilao mi se posao. Iza{la sam malo na vazduh i nisam vas videla da ulazite."
"Na{ao sam knjige koje sam tra`io", rekao sam, "ali hvala vam {to ste mi
na{li prekida~."
"Rado }u vam ih upisati."
"Ve} sam to uradio", rekao sam, "ali sam ih ostavio unutra, jer sam hteo
jo{ jednom da pogledam izlo`bu pre nego {to odem ku}i."
"Oh. Pa, ja sam ba{ htela da zatvorim. Ako ho}ete da jo{ malo ostanete,
pusti}u vas da vi to uradite."
"Kako se to obavlja?"
"Samo isklju~ite svetla i zatvorite vrata - ovde ih ne zaklju~avamo. Ja
sam ve} zatvorila prozore."
"Svakako, uradi}u to. @ao mi je {to sam vas prepao."
"U redu je. Nema {tete."
Krenula je do prednjih vrata, okrenula se kad je do{la do njih, i ponovo
se nasme{ila, ovog puta uspe{nije.
"Pa, laku no}."
"Laku no}."
Moja prva pomisao bila je da nema znakova da je bilo kakav dodatni rad o
bavljen otkad sam u{ao poslednji put, moja druga bila je da se malo isuvi{e trud
ila da joj poverujem, a moja tre}a pomisao bila je prosta~ka.
Ali, dokaz pudinga se ne}e ukvariti. Posvetio sam pa`nju kosturu delfina
.
Donja vilica, sa svojim urednim, o{trim zubima, fascinirala me je, a nje
na veli~ina bila je blizu da joj bude najinteresantnija osobina. Skoro, ali ne s
asvim. Najinteresantnija stvar u vezi sa njom bila je ~injenica da su `ice koje
su je dr`ale na mestu bile ~iste, nepotamnele, sjajne i svetlucave na krajevima,
kao da su nedavno odse~ene - za razliku od njihove oksidiranije rodbine na svim
ostalim mestima gde je kostur bio u~vr{}en `icom.
Stvar koja mi je bila interesantna u pogledu veli~ine bila je {to je bil
a otprilike taman takva da je u~ini zgodnim ru~nim oru`jem.
I to je bilo sve. To je bilo dovoljno. Ali sam prstom dotakao maksilarne
i predmaksilarne kosti, idu}i rukom natrag do rupe za vazduh; ocrtao sam rostru
m; ponovo sam stisnuo vilicu. Za{to, zaista nisam znao, bar za trenutak, dok mi
se u glavu nije do{unjala groteskna vizija Hamleta. Ili je to zaista bilo tako n
eprili~no? Tada sam se prisetio jedne fraze Lorena Ajslija: "... Svi smo mi pote
ncijalni fosili, koji u svojim telima nose grubosti ranijih postojanja, oznake s
veta u kojem `iva stvorenja teku iz jednog doba u drugo sa jedva vi{e konzistent
nosti od oblaka." Do{li smo iz vode. Ovaj momak kojeg sam stezao u njoj je prove
o sav svoj `ivot. Ali su nam obojici lobanje bile izgra|ene od kalcijuma, morsko
g proizvoda odabranog u ranijim danima i sada nepovratno dela nas; obe su bile k
u}i{ta za velike mozgove - sli~ne, ali razli~ite; obe su izgleda sadr`ale centar
svesti, svesnosti, ose}ajnosti, sa svim popratnim u`icima, jadima, i raspolo`iv
im varijantama zaklju~aka u pogledu postojanja koje je to podrazumevalo, koji su
prolazili nekad kroz te male, ~vrste par~i}e kre~nog karbonata. Jedina zaista z
na~ajna razlika, odjednom sam osetio, nije bila u tome {to je ovaj momak ro|en k
ao delfin a ja kao ~ovek, ve} samo, pre, {to sam ja jo{ `iveo - veoma minorna st
var na vremenskoj skali na koju bejah zalutao. Povukao sam ruku, pitaju}i se nel

agodno da li }e moji ostaci ikada biti iskori{teni kao oru`je za ubistvo.

Nemaju}i daljnih razloga da budem tamo, pokupio sam svoje knjige, zatvor
io, i oti{ao odatle.
Vra}aju}i se u svoju ku}icu, polo`io sam knjige na sto~i} pored kreveta
i ostavio malo svetlo upaljeno. Opet sam iza{ao putem zadnjih vrata, koja su vod
ila na malu, relativno izdvojenu verandu, prijatno postavljenu na samu ivicu ost
rvceta sa neometanim pogledom na more. Ali ba{ tada nisam zastajao da se divim p
ogledu. Ako mogu drugi da iza|u na vazduh, mogu i ja.
[etao sam dok nisam na{ao odgovaraju}u ta~ku, klupicu u senci dispanzera
. Tamo sam se smestio, prili~no dobro sakriven, a ipak imaju}i pun pogled na kom
pleks iz kojeg sam malopre iza{ao. Dosta dugo sam ~ekao, ose}aju}i se prosta~ki,
ali svejedno gledaju}i.
Dok su minuti nastavljali svoju paradu, do{ao sam blizu zaklju~ka da nis
am bio u pravu, da je margina opreza istekla, da se ni{ta ne}e desiti.
Ali tada su se vrata na zadnjem kraju kancelarije - ona kroz koja sam ja
u{ao prilikom mog prvog obilaska mesta - otvorila, i prilika nekog ~oveka se po
molila. Krenuo je ka najbli`oj obali ostrvceta, a onda otpo~eo ono {to bi izgled
alo samo kao nastavljanje {etnje du` njegove ivice svakome ko bi ga tek tada pri
metio. Bio je visok, oko moje visine, {to je prili~no suzilo mogu}nosti, tako da
mi je zaista bilo skoro nepotrebno da ~ekam i vidim ga kako ulazi u ku}icu dode
ljenu Polu Valonsu, i kako se trenutak kasnije unutra pali svetlo.
Ne{to kasnije, bio sam u krevetu sa svojim knjigama o delfinima, razmi{l
jaju}i o tome da, kako se ~ini, neki tipovi uspevaju na svim poljima; i zbunjuju
}i se i ~ude}i se, sa i{~a{enim slu~ajem koji mi je Don uvalio, {to sam se ikada
rodio da to ispravim.
Slede}eg jutra, tokom bauljaju}e, kafotropne faze predsvesti, sapleo sam
se o najprokletiji, najzastra{uju}iji elemenat u ~itavom slu~aju. Ili, bolje re
~eno, prekora~io sam ga - mo`da ~ak i nagazio - pre nego {to se njegovo postojan
je prijavilo. Usledio je procenjuju}i period vremena, a tada mi je njegov mogu}i
zna~aj do{ao do pameti.
Sagnuo sam se i pokupio ga: pravougaonik krute hartije, koverat, koji je
izgleda bio gurnut ispod zadnjih vrata. Bar je le`ao blizu njih.
Odneo sam ga do stola u kuhinjici, pocepao ga, izvukao i razvio hartiju
koju je sadr`avao. Pijuckaju}i kafu, pro~itao sam nekoliko puta poruku napisanu
velikim slovima:
PRI^VR[]ENO UZ GLAVNI JARBOL OLUPINE, OKO TRIDESET SANTIMETARA ISPOD MUL
JA.
To je bilo sve. To je bilo to.
Ali sam odjednom bio potpuno budan. Nije u pitanju bila samo poruka, ma
koliko, naravno, bila za mene intrigiraju}a, ve} ~injenica da je neko mene odabr
ao za njenog primaoca. Ko? I za{to?
[ta god to bilo - a bio sam siguran da jeste ne{to - bio sam veoma uznem
iren ~injenicom da je neko svestan mojih neuobi~ajenih razloga da budem tu, sa n
eophodnim zaklju~kom da ta osoba zna isuvi{e o meni. Dla~ice na vratu su mi se n
akostre{ile, a ubodi adrenalina javili su mi se u udovima. Niko nije znao moje i
me; znanje o njemu ugro`avalo je moju egzistenciju. U pro{losti, ~ak sam i ubija
o da bih za{titio svoj identitet.
Moj prvi impuls bio je da be`im, da odbacim slu~aj, re{im se ovog identi
teta i izgubim se na na~in u kojem sam ve} bio stru~njak. Ali tada nikad ne bih
saznao, nikad ne bih saznao kad, gde, kako, za{to i na koji na~in sam i sam bio
prika~en, provaljen. I, {to je najva`nije, od strane koga.
Tako|e, razmatraju}i ponovo poruku, nisam bio uveren da bi bekstvo bilo
za mene kraj ~itave stvari. Jer, zar nije ovde bio u pitanju element iznude? Pre
}utne ucene u impliciranom imperativu? Bilo je kao da po{iljalac ka`e: Ja znam.
Ja }u pomo}i. Ja }u }utati. Jer ima ne{to {to }e{ uraditi za mene.
Naravno da }u oti}i i ispitati olupinu, mada }u morati da sa~ekam da pos
ao za taj dan bude obavljen. Nema svrhe naga|ati {ta bih mogao na}i, mada }u s t
im baratati veoma pa`ljivo. To mi je dalo ~itav dan da razmatram gde sam mogao p
ogre{iti, i da procenim koji je najbolji na~in da se branim. Protrljao sam svoj

prsten, u kojem su spore smrti spavale, a onda ustao i oti{ao da se obrijem.

Pola i mene bili su tog dana poslali do Stanice Pet. Standardna inspekci
ja i rad na odr`avanju. Dosadno, sigurno, rutinski. Jedva da smo se okvasili. Ni
je pokazivao da zna da i{ta spremam. U stvari, ~ak je zapo~eo nekoliko razgovora
. U jednom, upitao me: "Jesi li oti{ao do ^ik~arnija?"
"Jesam", odgovorio sam.
"I {ta misli{ o njemu?"
"Bio si u pravu. ]umez."
Nasme{io se i klimnuo glavom. "Jesi li probao neki od njihovih specijali
teta?" upitao je.
"Samo sam popio nekoliko piva."
"To je najsigurnije", slo`io se. "Majk... moj prijatelj koji je poginuo.
.. ~esto je i{ao tamo."
"Oh?"
"Odlazio sam sa njim u po~etku. On bi uzeo ne{to, a ja bih sedeo i pio i
~ekao da se povrati."
"Nisi se i sam upu{tao u takve stvari?"
Zatresao je odre~no glavom.
"Imao sam gadno iskustvo kada sam bio mla|i. Prepla{ilo me. U svakom slu
~aju, i on ih je imao - tamo, mislim, nekoliko puta, u ^ik~arniju. Odlazio je po
zadi - tamo je neka vrsta a{rama. Jesi li ga video?"
"Nisam."
"Pa, imao je nekoliko lo{ih dana tamo i posva|ali smo se oko toga. Znao
je da to prokleto mesto nema dozvolu, ali ga nije bila briga. Kona~no sam mu rek
ao da bi trebalo da dr`i sigurnu zalihu na stanici, ali se on brinuo zbog prokle
tih kompanijskih propisa protiv toga. [to ja mislim da je bilo glupo. U svakom s
lu~aju, kona~no sam mu rekao da mo`e da ide sam ako mu to toliko treba, a ne mo`
e da sa~eka vikend da ode negde drugde. Ja sam prestao da idem."
"A on?"
"Tek nedavno", rekao je. "Na te`ak na~in."
"Oh."
"Pa, ako se petlja{ s tim, ka`em ti isto {to sam rekao njemu: Dr`i svoju
zalihu ovde, ako ve} ne mo`e{ da sa~eka{ da ode{ negde dalje, gde je ~istije."
"Zapamti}u", rekao sam, pitaju}i se tada da nije, mo`da, on nanju{io ne{
to o meni i hrabrio me da prekr{im kompanijska pravila da bi me se re{io. To je,
ipak, izgledalo malo previ{e nategnuto, malo previ{e paranoi~na reakcija s moje
strane. I stoga sam je odbacio.
"Je li imao jo{ koji lo{ dan?" upitao sam ga.
"Mislim da jeste", odgovorio je. "Ne bih stvarno znao."
I to je bilo sve {to je imao da ka`e na tu temu. @eleo sam, naravno, da
ga pitam jo{ stvari, ali je na{e poznanstvo bilo takvo da sam znao da }e mi treb
ati po~etak da se probijem, a on mi ga nije pru`ao.
I tako smo zavr{ili, vratili se na Stanicu Jedan, oti{li svako na svoju
stranu. Svratio sam i rekao Dejvisu da mi treba ~amac za kasnije. Dodelio mi je
jedan, pa sam se vratio u svoju kolibu i ~ekao dok ga nisam video da odlazi na v
e~eru. Onda sam oti{ao do dokova, ubacio svoju ronila~ku opremu u ~amac, i krenu
o. Ova komplikacija bila je neophodna zbog ~injenice da je solo ronjenje bilo pr
otiv pravila, a i zbog bezbednosnih mera koje mi je Bartelm naveo prvog dana. Is
tina, one su va`ile samo unutar oblasti, a ~amac je le`ao van nje, ali meni nije
bilo posebno stalo ni da obja{njavam gde idem.
Naravno da mi je pala na pamet misao da bi to mogla biti zamka, name{ten
a da me priklje{te na bilo koji od mnogih na~ina. Mada sam se nadao da je mom pr
ijatelju iz muzeja donja vilica jo{ na mestu, nisam odbacivao mogu}nost podvodne
zasede. U stvari, imao sam jednu od malih smrtonosnih {ipki pored sebe, napunje
nu i spremnu. Fotografije su bile sasvim jasne. Nisam zaboravio. Niti sam odbaci
o mogu}nost nekakve postavljene zamke. Mora}u da pazim dok ~a~kam unaokolo.
Mada nisam znao {ta }e se desiti ako budem prime}en, rone}i solo sa opre
mom kompanije, mora}u da ra~unam na svoju sposobnost da se opravdam ili la`em, u

koliko je hvatanje mene u tom prekr{aju doma}eg reda bilo ono {to je autor poruk
e imao na umu.
Do{ao sam do onoga {to sam mislio da je mesto, usidrio se tu, uvukao u o
premu, i krenuo iz ~amca i nadole.
Sve`a glatko}a me je obujmila i obavio sam igru spu{tanja, znati`eljan,
oprezan, sa povi{enim ose}ajem krhkosti. Tada prema dnu, sa stalnim, obuhvatnim
pokretima nadole, pre{ao sam iz sve`ine u hladno}u i svetlosti u tamu. Uklju~io
sam baterijsku lampu, ciljaju}i svetlosnim snopom unaokolo.
Nekoliko trenutaka kasnije sam ga na{ao, opkru`io, love}i u blizini znak
e kolega uljeza.
Ali ne, ni{ta. ^inilo se da sam sam.
Krenuo sam do olupine, bacaju}i svetlo niz du`inu raspuklog jarbola. Rib
ice su se pojavile, organizuju}i neuredne demonstracije u blizini ograde. Moje s
vetlo palo je na sloj mulja pri osnovi jarbola. Izgledao je netaknuto, ali nemam
pojma koliko treba mulju da se natalo`i.
Prilaze}i mu gore/iznad, pro~a~kao sam ga tankom {ipkom koju sam poneo.
Nakon nekoliko trenutaka ustanovio sam da postoji mali, pravougaoni predmet, ver
ovatno od metala, oko dvadeset santimetara ispod povr{ine.
Pribli`avaju}i se, uklonio sam jedan sloj. Voda se zamutila, a sve` mate
rijal kliznuo je da popuni mesto mog iskopavanja. Psuju}i u sebi, ispru`io sam l
evu ruku, prstiju ra{irenih, polako, pa`ljivo, dole u blato.
Nisam nai{ao na prepreku dok nisam do{ao do same kutije. Nije bilo `ica,
konopaca, stranih tela. Bila je neopozivo od metala, i ocrtao sam joj obris: ok
o petnaest sa dvadeset sa sedam santimetara. Bila je postavljena na kra}i kraj i
u~vr{}ena za jarbol dvostrukim namotajem `ice. Nisam osetio vezu sa ne~im drugi
m, pa sam je otkrio - bar na tren - da bolje pogledam.
Bila je to mala kasa standardnog izgleda, sa ru~kama sa obe strane i na
vrhu. @ice su prolazile kroz dva od tih obru~a. Istresao sam namotaj plasti~nog
konopca i vezao ga kroz najbli`i. Nakon {to sam ga dovoljno razmotao, nagnuo sam
se i iskoristio klje{ta koja sam poneo sa sobom da prekinem `ice koje su dr`ale
kutiju za jarbol. Onda gore, odmotavaju}i ostatak konopca za sobom.
Natrag u ~amcu i van opreme, izvukao sam je, rukama, iz dubine. Kretanje
, promene pritiska, nisu poslu`ile da aktiviraju bilo {ta, pa sam se osetio malo
sigurnije barataju}i njom kad sam je uneo u ~amac. Sedeo sam na palubi i razmi{
ljao o tome dok sam odvezivao i ponovo namotavao konopac.
Kutija je bila zaklju~ana i, {ta god bilo u njoj, pomeralo se unutra kad
bih je protresao. Otvorio sam bravu {rafcigerom. Onda sam se spustio u vodu i d
r`e}i se, pose`u}i odande, upotrebio {ipku da podignem poklopac.
Sem pljuskanja talasa i zvuka mog disanja, bila je ti{ina. Potom sam se
popeo natrag i pogledao unutra.
Sadr`avala je platnenu torbicu sa poklopcem koji se zakop~avao. Otkop~ao
sam ga.
Kamenje. Bila je puna naizgled neuglednog kamenja. Ali po{to ljudi obi~n
o imaju razlog da se toliko potrude, mora da je u pitanju bila prili~na vrednost
. Osu{io sam ih nekoliko, marljivo ih trljaju}i svojim pe{kirom. Da, pone{to je
zasvetlucalo, tu i tamo.
Nisam lagao Ka{elu kad me je pitao znam li ne{to o mineralima, a ja mu o
dgovorio: "Pomalo." Samo pomalo. Ali, u ovom slu~aju, ~inilo se da bi moglo biti
dovoljno. Odabrav{i najperspektivniji uzorak za eksperiment, sastrugao sam prlj
ave minerale koji su {titili kamen. Nekoliko minuta kasnije, ivica materijala ko
ji sam izlo`io iskazala je velike sposobnosti grebanja raznih materijala na koji
ma sam je testirao.
Zna~i, neko je krijum~ario dijamante i neko drugi hteo je da ja saznam z
a to. [ta je moj informator o~ekivao da uradim sa tom informacijom? O~igledno, d
a je samo hteo da vlasti budu obave{tene, uradio bi to i sam.
Znaju}i da sam kori{}en u svrhe koje jo{ nisam razumeo, odlu~io sam da u
radim ono {to se verovatno od mene o~ekivalo, budu}i da se to poklapalo sa onim
{to bih ionako uradio.
Uspeo sam da pristanem i istovarim opremu ne nailaze}i na probleme. Torb

u sa kamenjem dr`ao sam umotanu u pe{kir, dok nisam stigao do svoje ku}ice. Nije
bilo vi{e poruka pod vratima, pa sam oti{ao u tu{-kabinu i o~istio se.
Nisam se mogao setiti nekog stvarno pametnog mesta da sakrijem kamenje,
pa sam strpao torbu u kantu za |ubre pod sudoperom i ponovo namestio slivnik. To
}e morati da poslu`i. Pre nego {to sam je spremio, ipak, uzeo sam ~etiri ru`nij
a komada. Potom sam se obukao i pro{etao.
Prolaze}i pored njihove ku}e, video sam da Frenk i Linda jedu na svojoj
verandi, pa sam se vratio ku}i i napravio sebi brz obrok od gotovog jela. Nakon
toga, nekih dvadeset minuta posmatrao sam sunce kako zalazi. Onda, po{to mi se u
~inilo da je pro{lo dovoljno vremena, vratio sam se istim putem.
Bilo je ~ak bolje nego {to sam se nadao. Frenk je sedeo sam, ~itaju}i, n
a ra{~i{}enoj verandi. Pri{ao sam i oslovio ga: "Zdravo."
Okrenuo se prema meni, nasme{io, klimnuo glavom i spustio knjigu.
"Zdravo, D`ime", rekao je. "Sada kad si ovde ve} nekoliko dana, kako ti
se dopada?"
"Ma, odli~no", odgovorio sam. "Ba{ odli~no. Kako stoje stvari kod tebe?"
Slegao je ramenima.
"Ne mogu se po`aliti. Mislili smo da te pozovemo na ve~eru. Mo`da sutra?
"
"Zvu~i lepo. Hvala."
"Da do|e{ oko {est?"
"Va`i."
"Jesi li ve} na{ao neku interesantnu zanimaciju?"
"Jesam. U stvari, poslu{ao sam tvoj savet i obnovio svoje stare navike s
akuplja~a kamenja."
"Oh? Jesi li na{ao ne{to interesantno?"
"Slu~ajno jesam", odgovorio sam. "Bio je to zaista ~udesan doga|aj. Ne v
erujem da bi ih iko na{ao sem slu~ajno. Evo, pokaza}u ti."
Iskopao sam ih iz d`epa i ispustio njemu u ruku.
Zabuljio se. Pipao ih. Prevrtao ih je. Mo`da pola minuta.
"Ho}e{ da zna{ {ta su, je li to to?" upitao je.
"Ne. To ve} znam."
"Shvatam."
Pogledao me je i nasme{io se.
"Gde si ih na{ao?"
Sada sam se ja nasme{io, veoma polako.
"Ima li ih jo{?" upitao je.
Klimnuo sam potvrdno glavom.
On je ovla`io usne. Vratio mi je kamenje.
"Pa, ka`i mi ovo ako ho}e{ - kakva je to vrsta naslage bila?"
Tada sam mislio br`e nego u bilo kom trenutku otkad sam stigao. Ne{to u
na~inu na koji je to pitao pokrenulo mi je um. Mislio sam ~isto u okvirima opera
cije krijum~arenja dijamanata, sa njim kao prirodnim raspar~iva~em {vercovanog k
amenja. Sada sam, me|utim, pro{etao kroz ono malo znanja koje sam imao na tu tem
u. Najve}i rudnici dijamanata na svetu bili su oni u Ju`noj Africi, gde su dijam
anti nala`eni usa|eni u stenu poznatu kao kimberlit, ili 'plava zemlja'. Ali, ka
ko su uop{te dospeli tamo? Vulkanskom aktivno{}u - kad su par~i}i ugljena bili u
hva}eni u struju otopljene lave, podvrgnuti jakoj vrelini i pritisku koji je pro
menio njihovu strukturu u tvrdi, kristalni oblik devoj~inog najboljeg prijatelja
. Ipak, postojali su i aluvijalni depoziti - dijamanti otkinuti iz svojih le`i{t
a delovanjem drevnih tokova, ~esto odneseni na veliku daljinu od mesta porekla,
i nakupljeni u d`epovima uz obalu. To je bila Afrika, naravno, i mada nisam mnog
o znao o nalazi{tima u Novom svetu, veliki deo karipskog sistema ostrva bio je i
zgra|en vulkanskom aktivno{}u. Mogu}nost lokalnih nalazi{ta - vulkansko-cevne va
rijante aluvijalnih - nije bila isklju~ena.
S obzirom na moju pomalo ograni~enu oblast aktivnosti od dolaska ovamo,
rekao sam:
"Aluvijalna. Nije bila cevna, toliko }u ti re}i."
Klimnuo je glavom.
"Ima{ li predstavu koliko se prote`e tvoj nalaz?" zapitao je.

"Ne ba{", odgovorio sam. "Ima ih jo{ na istom mestu. Ali, {to se ti~e uk
upne njihove rasprostranjenosti, jednostavno je prerano da se odredi."
"Veoma zanimljivo", rekao je. "Zna{, to se uklapa u pomisao koju odavno
imam u pogledu ovog dela sveta. Da li bi mogao da mi da{ samo grubu, op{tu nazna
ku iz kog dela okeana oni poti~u?"
"@alim", odgovorio sam. "Razume}e{ me."
"Naravno, naravno. Ipak, koliko bi daleko oti{ao odavde na popodnevnu av
anturu?"
"Pretpostavljam da bi to zavisilo od moje predstave o toj stvari - kao i
raspolo`ivom vazdu{nom transportu, ili hidrokrilu."
Nasme{io se.
"Dobro, ne}u te vi{e ispitivati. Ipak, zanima me. Sada kad ih ima{, {ta
}e{ uraditi sa njima?"
Natenane sam pripalio cigaretu.
"Dobiti koliko god mogu za njih i dr`ati jezik za zubima, naravno", odgo
vorio sam kona~no.
Ponovo je odobravaju}e klimnuo glavom.
"Gde }e{ ih prodati? Zaustavljati prolaznike na ulici?"
"Ne znam", odgovorio sam. "O tome jo{ nisam mnogo razmi{ljao. Pretpostav
ljam da ih mogu odneti kod nekog draguljara."
Nasmejao se.
"Ako si veoma sre}an. Ako si sre}an, na}i }e{ nekog koji je voljan da ri
zikuje. Ako si veoma sre}an, na}i }e{ nekog koji je voljan da rizikuje i tako|e
voljan da ti da po{tenu cenu. Pretpostavljam da bi voleo da izbegne{ registracij
u, stavljanje dodatnog prihoda na tvoj glavni ra~un? Prihoda na koji se pla}a po
rez?"
"Kao {to sam rekao, voleo bih da dobijem koliko god mogu za njih."
"Prirodno. Onda sam u pravu ako pretpostavim da je svrha tvog dolaska do
mene ve~eras nekako povezana sa tom `eljom?"
"Jednom re~ju, da."
"Shvatam."
"Pa?"
"Razmi{ljam. Da budem tvoj zastupnik u ovakvoj stvari nije bez izvesnog
rizika."
"Koliko?"
"Ne, `ao mi je", rekao je. "Verovatno je sve skupa isuvi{e rizi~no. Na k
raju krajeva, protivzakonito je. Ja sam o`enjen ~ovek. Mogao bih ugroziti svoj p
osao, ukoliko se ume{am u ne{to ovakvo. Da se pojavilo pre mo`da petnaest godina
... pa, ko zna? @alim. Tvoja tajna je bezbedna. Za to ne brini. Ali, radije bih
da ne budem deo ovog poduhvata."
"Jesi li siguran?"
"Sasvim. Dobit bi trebala da bude prili~no visoka da ~ak i razmislim."
"Dvadeset odsto?" upitao sam.
"Ne dolazi u obzir."
"Mo`da dvadeset pet..." nastavio sam.
"Ne. Dvostruko toliko jedva bi..."
"Pedeset odsto? Ti si lud!"
"Molim te! Govori ti{e! Ho}e{ da ~itava stanica ~uje?"
"Izvini. Ali, to ne dolazi u obzir. Pedeset odsto! Ne. Ako na|em dragulj
ara koji je voljan, opet }u pro}i bolje - ~ak i ako me prevari. Dvadeset pet je
gornja granica. Apsolutno."
"Bojim se da mi to ne odgovara."
"Pa, voleo bih da ipak razmisli{ o tome."
Nasmejao se.
"Tako ne{to je te{ko zaboraviti", rekao je.
"Va`i. Pa, vidimo se."
"Sutra, u {est."
"Tako je. Laku no}."
"Laku no}."
Krenuo sam natrag, razmatraju}i mogu}e promene ljudi i doga|aja koji bi

doveli do ubistava i zavr{ili se njima. Ipak, jo{ uvek je bilo suvi{e rupa u sli
ci da bih napravio ne{to {to bi mi se zaista dopalo.
Bio sam veoma uznemiren, naravno, ~injenicom da postoji neko ko je svest
an da moje prisustvo predstavlja vi{e od onog {to se spolja vidi. Preturao sam p
o mislima, tra`e}i mogu}e izdajni~ke momente, ali nisam video gde sam mogao ne{t
o propustiti. Bio sam veoma pa`ljiv sa svojim kvalifikacijama. Nisam sreo nikoga
sa kim sam bio prisan. Po~eo sam da `elim, ne prvi put - niti, bio sam siguran,
poslednji - da nisam ni prihvatio ovaj slu~aj.
Tada sam razmotrio {ta bi trebalo da kao slede}e preduzmem da bih unapre
dio istragu. Pretpostavljao sam da bih mogao ispitati mesto gde su na|ena tela.
Jo{ nisam bio tamo, uglavnom zato {to sam sumnjao da se i{ta mo`e saznati tamo.
Ipak... Stavio sam to na svoju listu za sutra, ako mogu da stignem pre ve~ere sa
Ka{elovima. Ako ne, onda prekosutra.
Pitao sam se da li sam u~inio o~ekivanu stvar u vezi sa kamenjem. Ose}ao
sam da jesam, i bio sam veoma radoznao u pogledu posledica - skoro, ali ne sasv
im kao u pogledu motiva mog obave{tajca. Ipak, ni{ta nisam mogao tog trena da ur
adim, sem da ~ekam.
Misle}i te misli, za~uo sam kako me pozdravlja Endi Dims sa mesta gde je
stajao pored svoje ku}ice, pu{e}i lulu. Pitao me da li sam zainteresovan za par
tiju {aha. Nisam odista bio, ali sam svejedno oti{ao. Izgubio sam dve i uspeo da
ga patiram u tre}oj. Ose}ao sam se veoma nelagodno sa njim, ali barem nisam mor
ao mnogo da govorim.
Slede}eg dana, Dims i Karter poslati su na Stanicu [est, dok smo se Pol
i ja smenjivali na 'raznim du`nostima po spisku' u i oko spremi{ta za opremu. Jo
{ jedna epizoda odugovla~enja, ocenio sam, dok se ne vratim svom pravom poslu.
I tako je i{lo, do kasnog popodneva, kada sam po~eo da se pitam kakva bi
kuvarica Linda Ka{el mogla biti. Bartelm je u`urbano u{ao u spremi{te.
"Uzmite opremu", rekao je. "Moramo napolje."
"[ta je bilo?" upitao ga je Pol.
"Ne{to nije u redu sa jednim od soni~nih generatora."
"[ta?"
Odmahnuo je glavom.
"Ne mo`e se znati dok ga ne donesemo ovamo i proverimo. Samo znam da se
svetlo na tabli ugasilo. Ho}u da izvadim ceo paket i postavim novu jedinicu. Nem
a poku{aja podvodne opravke na ovom, ~ak i ako izgleda jednostavno. Ho}u da ga p
regledam veoma pa`ljivo u laboratoriji."
"Gde je postavljen?"
"Na jugozapadu, na nekih dvadeset osam hvati. Idite, pogledajte na plo~u
, ako ho}ete. Bolje }ete odrediti mesto. Ali, nemojte dugo, va`i? Mora se mnogo
toga ukrcati."
"Dobro. Koji brod?"
"Meri En."
"Nova dubinska pravila...?"
"Da. Tovarite sve. Ja sad idem da ka`em Dejvisu. Onda idem da se presvu~
em. Brzo se vra}am."
"Vidimo se tada."
"Aha."
Oti{ao je i mi smo krenuli na posao, pripremaju}i na{u opremu, kavez za
ajkule, i dekompresionu komoru za polazak. Obavili smo dve ture do Meri En, onda
predahnuli da odemo da vidimo mapu, nismo saznali ni{ta sa nje, i vratili se po
dekompresiju, koja je bila sme{tena na kolica.
"Jesi li bio ranije dole u toj oblasti?" upitao sam Pola dok smo po~eli
da manevri{emo kolicima.
"Aha", odgovorio je. "Pre nekog vremena. Prili~no je blizu ivici podvodn
og kanjona. Zato postoji veliki ugriz na tom }o{ku 'zida'. Strmoglavljuje se odm
ah iza tog dela perimetra."
"Ho}e li nam to zakomplikovati stvari?"
"Ne bi trebalo", odgovorio je, "ukoliko se ne otkine ceo deo i odnese sv
e dole sa sobom. Onda }emo morati da se usidrimo i zaka~imo ~itavo novo ku}i{te,

umesto da samo zamenimo iznutrice. To bi potrajalo ne{to du`e. Pokaza}u ti posa

o na novoj jedinici koju }emo poneti."
"Dobro."
Bartelm nam se tada ponovo pridru`io. On i Dejvis, koji }e tako|e i}i, p
omogli su nam da sve spakujemo. Dvadeset minuta kasnije, bili smo na putu.
^ekrk je bio postavljen da spusti i kavez za ajkule i komoru za dekompre
siju, u tandemu i tim redom. Pol i ja jahali smo na dekompresiji do dole, paze}i
da se dodatni kablovi ne upetljaju, {araju}i okolo svetiljkama dok smo se spu{t
ali. Mada nisam nikad morao da je upotrebim, uvek sam nalazio da je prisustvo ko
more za dekompresiju na dnu umiruju}a stvar, i pored njene blago zlokobne funkci
je za posao kakav }emo obavljati. Bilo je dobro znati da ukoliko se povredim mog
u u}i unutra, signalizovati, i biti odvu~en direktno gore, bez odlaganja za deko
mpresione zastanke; pritisak na dnu, naime, odr`ava se u komori zvona na putu do
gore i postepeno vra}a na normalan, dok jure sa mnom do dispanzera. Ohrabruju}a
pomisao za sve to, u pogledu vremena.
Na dnu, postavili smo kavez blizu jedinice, za koju smo ustanovili da jo
{ stoji, ne pokazuju}i vidljive znake o{te}enja; osvetljenu komoru zaustavili sm
o par hvatova vi{e i prema istoku. Zaista smo bili na ivici strme stene. Dok je
Pol ispitivao jedinicu za slanje sonara, ja sam se primakao bli`e i uperio svetl
o napred.
Str{e}i vrhovi stena i uvijaju}e klisure... Refleksno, odmakao sam se od
ivice ambisa, okrenuo svetiljku. Vratio sam se i gledao kako Pol radi.
Trebalo mu je deset minuta da iskop~a stvar i oslobodi je sa nosa~a. Za
jo{ pet bila je privezana i dizala se na svojim kablovima.
Malo kasnije, u povremenim preletima na{ih zrakova svetla, ugledali smo
zamenu na putu do dole. Zaplivali smo gore da je susretnemo i uveli je na mesto.
Ovog puta, Pol je pustio mene da obavim posao. Pantomimom sam pokazao da bih ja
to hteo, i on je napisao na svojoj plo~ici: SAMO NAPRED, VIDI KOLIKO SI ZAPAMTI
O.
Potom sam je u~vrstio na mesto, i za to mi je trebalo oko dvadeset minut
a. On je proverio posao, potap{ao me po ramenu i klimnuo glavom. Tada sam krenuo
da pove`em sisteme, ali sam zastao da ga pogledam. On je pokazao da treba da na
stavim.
Za to mi je trebalo samo nekoliko minuta, i kada sam zavr{io imao sam od
re|eni ose}aj zadovoljstva misle}i na ono svetlo koje se ponovo pojavilo na veli
koj tabli natrag u stanici. Okrenuo sam se da poka`em da je posao gotov i da mo`
e da do|e da se divi mom radu.
Ali on nije vi{e bio uz mene.
Na nekoliko sekundi sam se sledio, prepla{en, a onda sam po~eo da osvetl
javam okolo.
Ne, ne. Ni{ta...
Postaju}i pomalo pani~an, krenuo sam do ivice ambisa i uperio svetlo dol
e. Sre}om, nije se kretao veoma brzo. Ali be{e krenuo ta~no nadole. Krenuo sam z
a njim onoliko brzo koliko sam se mogao kretati.
Nitrogenska narkoza, bolest duboke vode, ili 'pijanstvo dubina' obi~no s
e ne javlja iznad {ezdeset metara. Ipak, bili smo na oko pedeset, pa je i to bil
o mogu}e, a on je svakako pokazivao simptome.
Brinu}i tada za stanje sopstvenog uma, dostigao sam ga, uhvatio za rame
i okrenuo natrag. Kroz njegovu masku mogao sam mu videti bla`en izraz na licu.
Hvataju}i ga za ruku i rame, po~eo sam da ga vu~em natrag, i nekoliko se
kundi me je pratio, ne pru`aju}i otpor. A onda je po~eo da se otima. Bio sam, me
|utim, predvideo tu mogu}nost, te sam pomerio dr`anje u kvanzecu-vaza polo`aj; a
li, vrlo brzo sam otkrio da d`udo nije ba{ isti pod vodom, pogotovo kad vam je v
entil rezervoara preblizu maski ili disaljki. Morao sam da okre}em glavu, vuku}i
ga natrag. Neko vreme je postalo nemogu}e voditi ga na taj na~in. Ipak, odbio s
am da popustim stisak. Ako bih ga mogao jo{ samo malo dr`ati a da mene ne uhvati
narkoza, ose}ao sam da bih ja imam prednost. Na kraju krajeva, koordinacija mu
je pogo|ena, kao i mi{ljenje.
Kona~no sam ga doveo do dekompresije - divlja antena mehuri}a do tada se

ve} dizala iz njegovog ventila, po{to be{e ispljunuo disaljku i nije bilo na~in
a da mu je vratim u usta a da ga ne pustim. Mada, mogao je to biti jedan od razl
oga {to je pri kraju bilo lak{e baratati njime. Ne znam.
Utrpao sam ga u osvetljenu komoru, ubacio se za njim i zatvorio ulaz. Ta
da je kona~no odustao i po~eo da se opu{ta. Bio sam u stanju da mu vratim disalj
ku na mesto, a onda sam pritisnuo dugme za dizanje.
Po~eli smo da se di`emo skoro istog ~asa, i ja sam se zapitao {ta li Bar
telm i Dejvis behu pomislili u tom trenutku.
Podigli su nas veoma brzo. Osetio sam lagan udar kada smo spu{teni na pa
lubu. Nedugo zatim, voda je bila ispumpana. Ne znam koliki je pritisak bio gore
- ili tamo dole - u tom trenutku, ali je komunikator o`iveo i ~uo sam Bartelmov
glas dok sam se izvla~io iz svoje opreme.
"Kre}emo za nekoliko minuta", rekao je. "[ta se desilo. i koliko je ozbi
ljno?"
"Nitrogenska narkoza, rekao bih. Pol je samo po~eo da pliva dalje i na d
ole, i borio se sa mnom kad sam ga vukao natrag."
"Je li neko od vas povre|en?"
"Ne, ne bih rekao. Na neko vreme mu je ispala disaljka, ali sam je vrati
o i on di{e."
"U kakvom je ina~e stanju?"
"Jo{ u zanosu, rekao bih. Ima nekako kolabiran, pijan izgled."
"Dobro. Mogao bi se izvu}i iz opreme..."
"Ve} jesam."
"... i izvu}i njega iz njegove."
"Tek po~eo."
"Javi}emo radiom da lekar sko~i do nas i sa~eka nas u dispanzeru, za sva
ki slu~aj. Mada zvu~i kao da je ono {to mu treba samo komora. Pa }emo lepo i pol
ako da da ga dovedemo do povr{inskog pritiska. Upravo radim pode{avanje... Ima{
li ti nekih simptoma zanosa?"
"Ne."
"Dobro, eto. Ostavi}emo je na ovom nivou neko vreme... Ima li jo{ ne{to
{to bih trebalo da znam?"
"Ne, koliko se ja mogu setiti."
"U redu, onda. Idem da pozovem doktora. Ako ti zbog bilo ~ega budem potr
eban, samo zvizni u zvu~nik. To bi trebalo da bude dovoljno ~ujno."
"Va`i."
Tada sam izvukao Pola iz njegove opreme, nadaju}i se da }e se uskoro osv
estiti. Ali, nije.
Samo je sedeo tamo, pogrbljen, mrmljaju}i, o~iju otvorenih ali staklasti
h. Tu i tamo bi se nasme{io.
Pitao sam se {ta nije u redu. Ako je pritisak zaista smanjen, oporavak b
i trebalo da bude skoro trenutan. Verovatno mu treba jo{ jedan korak, ocenio sam
.
Ali...
Da li je mogao biti dole mnogo ranije tog jutra, pre nego {to je radni d
an po~eo?
Vreme dekompresije zavisi od totalnog vremena provedenog pod vodom tokom
perioda od nekih dvanaest sati, po{to se radi o ukupnoj koli~ini azota koju su
apsorbirala tkiva, pogotovo mozak i ki~meni stub. Da li je on mogao biti dole tr
a`e}i ne{to, recimo u blatu, u podno`ju razbijenog jarbola, na olupini izvesne s
tare la|e? Mo`da dugo dole, tra`e}i pa`ljivo, zabrinut? Znaju}i da danas ima oba
lske du`nosti, da ne}e akumulirati vi{e azota tokom ovog radnog dana? Onda, naje
dnom, hitan slu~aj, i on mora da rizikuje. On se trudi da se ne napre`e, ~ak ohr
abruje novajliju da dovr{i posao. Odmara se, poku{ava da izdr`i...
[to bi moglo biti. U tom slu~aju, Bartelmove dekompresione vrednosti nis
u bile ta~ne. Vreme se meri od povr{ine do povr{ine, a dubina se ra~una po najdu
bljoj ta~ki dosegnutoj u bilo kom od zarona. Do|avola, koliko sam ja znao, on je
mogao posetiti nekoliko skrovi{ta postavljenih na razne ta~ke na dnu okeana.
Nagnuo sam se, pogledao mu zenice - privukav{i mu pa`nju, izgleda, tokom
toga.

"Koliko dugo si bio dole jutros?" upitao sam.

Nasme{io se.
"Nisam", rekao je.
"Nije va`no {ta je bilo u pitanju. Sada smo zabrinuti za tvoje zdravlje.
Koliko dugo si bio dole? Na kojim dubinama?"
Odmahnuo je glavom.
"Nisam", ponovio je.
"Prokletstvo! Znam da si bio! Bila je to stara olupina, zar ne? To je mo
`da dvadeset hvati. Pa, koliko dugo? Sat vremena? Jesi li bio dole vi{e nego jed
nom?"
"Ne bio dole!" insistirao je on. "Stvarno, Majk! Nisam!"
Uzdahnuo sam i naslonio se. Mo`da je, mogu}e je, govorio istinu. Ljudi s
u skroz razli~iti iznutra. Mo`da je njegova fiziologija igrala neku drugu varija
ntu igre od one na koju sam ja pomislio. Ipak, bilo je tako uredno. Na trenutak,
video sam njega kao snabdeva~a dijamantima i Frenka kao valjatora. Onda sam oti
{ao do Frenka sa onim {to sam na{ao, Frenk je spomenuo taj razvoj doga|aja njemu
, i Pol je, zabrinut, dok je stanica spavala, oti{ao da se osigura da su stvari
jo{ uvek tamo gde bi trebalo da budu. Njegova tkiva apsorbovala su mnogo azota t
okom te pani~ne potrage, a onda se ovo desilo. To mi je svakako izgledalo logi~n
o. Ali, da sam ja bio u pitanju, ja bih priznao da sam i{ao dole. Uvek bih mogao
kasnije smisliti neku la` kao razlog.
"Zar se ne se}a{?" poku{ao sam opet.
Nastavio je sa banalnim nizom psovki, ali je izgubio podsticaj ve} pri p
rvih desetak slogova. Glas mu je utihnuo. A onda: "Za{' mi ne v'ruje{, Majk? Nis
am bio dole..."
"Dobro, verujem ti", rekao sam. "U redu je. Samo polako."
Posegnuo je i uhvatio me za ruku.
"Sve to je divno", rekao je.
"Aha."
"Sve je kao... kao {to nikad nije bilo."
"[ta si uzeo?" upitao sam ga.
"...Divno."
"Na ~emu si?" insistirao sam.
"Zna{ da nikad ni{ta ne uzimam", kona~no je rekao.
"[ta je onda uzrok tome, {ta god da je? Zna{ li?"
"Prokleto fino..." nastavljao je.
"Ne{to nije bilo u redu na dnu. [ta to?"
"Ne znam! Odlazi! Nemoj to vra}ati... Ovako je kako treba da bude. Uvek.
.. Ne ta sranja koja ti uzima{... Po~elo svu nevolju..."
"@ao mi je", rekao sam.
"... To je zapo~elo."
"Znam. @ao mi je. Pokvarilo stvari", primetio sam. "Nije trebalo."
"... Pri~ao", nastavljao je on. "... Zasrao stvar."
"Znam. @ao mi je. Ali smo ga sredili", poku{ao sam ponovo.
"Aha", rekao je. "Oh, moj Bo`e!"
"Dijamanti. Dijamanti su na sigurnom", natuknuo sam brzo.
"Sredili ga... O, moj Bo`e! @ao mi je!"
"Zaboravi to. Ka`i mi {ta vidi{", zatra`io sam, da mu vratim um tamo gde
sam hteo da bude.
"Dijamanti..." rekao je.
Krenuo je u dug, nepovezan monolog. Slu{ao sam ga. Povremeno bih rekao n
e{to da ga vratim na temu dijamanata, i stalno sam izbacivao ime Rudija Majersa.
Njegovi odgovori ostajali su krnji, ali je slika po~ela da se pomalja.
Tada sam po`urio, poku{avaju}i da saznam koliko god mogu pre nego {to se
Bartelm vrati i jo{ nas dekompresira. Bojao sam se da }e ga to naglo otrezniti,
jer dekompresija tako radi kad stignete do prave ta~ke u slu~ajevima nitrogensk
e narkoze. On i Majk su izgleda donosili dijamante, zaista - odakle, nisam sazna
o. Kad god bih poku{ao da otkrijem da li ih je Frenk distribuirao za njihov ra~u
n, po~injao je da mrmlja ne`nosti Lindi. Ipak, deo u koji sam najvi{e udarao po~
eo je uskoro da se nazire.

Majk mora da je ne{to rekao jednom, tamo pozadi u a{ramu, u ^ik~arniju.

Mora da je to dovoljno zainteresovalo Rudija, da pripravi specijalitet ku}e razl
i~it od Ru`i~astog raja - o~igledno, nekoliko puta. To su mogli biti oni lo{i tr
ipovi za koje sam ~uo. [ta god da mu je Rudi servirao, izvukao je pri~u iz njega
i ugledao dolarske znakove. Samo {to se Pol pokazao mnogo ~vr{}im nego {to je o
n mislio. Kada je zahtevao novac za }utanje i Majk to rekao Polu, Pol je do{ao n
a ideju o pobesnelom delfinu u parku i nagovorio Majka da se slo`i s tim, da ube
di Rudija da se na|e s njim tamo zbog isplate. Tada su stvari postale nekako mag
lovite, jer bi ga pominjanje delfina uznemiravalo. Ipak, izgleda da je ~ekao na
unapred dogovorenom mestu, i njih dvojica su se pobrinuli za Rudija kada je do{l
o do te ta~ke; jedan ga je dr`ao, a drugi ga obra|ivao vilicom. Nije bilo jasno
da li je Majk povre|en u borbi sa Rudijem, i Pol je tada odlu~io da ga dokusuri
i napravi da i on izgleda kao delfinska `rtva, ili je pa`ljivo isplanirao i taj
deo i jednostavno se posle okrenuo na Majka, uhvativ{i ga na iznena|enje. U svak
om slu~aju, njihovo prijateljstvo ve} je neko vreme stalno opadalo i stvar sa uc
enom zakucala je poslednji ekser u kov~eg.
To je bila pri~a koju sam izvukao, ista~kana pre nego sro~ena njegovim o
dgovorima na moja zaobilazna pitanja. O~igledno je njega ubistvo Majka uznemiril
o i vi{e nego {to je mislio da ho}e. Stalno me je zvao Majk, ponavljao da mu je
`ao, i ja sam mu sve vreme preusmeravao pa`nju.
Pre nego {to sam mogao ne{to vi{e izvu}i iz njega, Bartelm se vratio i u
pitao me kako mu je.
"Blebe}e", rekao sam. "To je sve."
"Jo{ }u ga malo dekompresirati. To bi ga moglo otrezniti. Krenuli smo, i
~eka}e nas tamo."
"Dobro."
Ali, nije ga otreznilo. Ostao je potpuno isti. Poku{ao sam da iskoristim
prednost, da izvu~em vi{e iz njega - posebno, izvori{te dijamanata - ali se ne{
to poremetilo. Njegova nirvana se prebacila na neku verziju pakla.
Jurnuo je na moje grlo, i ja sam morao da se izborim sa njim, odgurnem g
a, dr`im ga u mestu. Tada je klonuo, po~eo da pla~e i da pri~a o u`asima koje je
video. Govorio sam polako, blago, umiruju}e, poku{avaju}i da ga dovedem natrag
na raniji, sretniji deo stvari. Ni{ta nije uspevalo dok nisam umukao. I tako sam
ostao nem i dr`ao gard.
Tada je zadremao, i Bartelm je nastavio da nas dekompresira. Pazio sam n
a Polovo disanje i povremeno mu proveravao puls, ali u toj oblasti je izgleda sv
e bilo u redu.
Bili smo potpuno dekompresirani do trenutka kada smo pristali, i otvorio
sam vrata i izbacio na{u opremu. Pol je na to mrdnuo, otvorio o~i, zagledao se
u mene, a onda rekao: "To je bilo ~udno."
"Kako se sada ose}a{?"
"Dobro, mislim. Ali, veoma umorno i nekako rastreseno."
"Daj da ti pomognem."
"Hvala."
Pomogao sam mu da iza|e i da si|e niz mosti} do stolice na to~kovima koj
a je ~ekala. Tamo su se nalazili jedan mladi doktor, kao i Ka{elovi, Dims i Kart
er. Nisam mogao da se ne zapitam {ta se u tom trenutku odvijalo u Polovoj glavi.
Doktor mu je proverio srce, puls, krvni pritisak, posvetlio mu lampicom u o~i i
u{i, i nekoliko puta tra`io od njega da dodirne vrh svog nosa. Onda je klimnuo
glavom i dao znak, i Bartelm je po~eo da ga vozi ka dispanzeru. Doktor je deo pu
ta i{ao uz njih, razgovaraju}i sa njima. Potom se vratio, dok su oni nastavili,
i zatra`io od mene da mu ka`em sve {to se desilo.
Pa i jesam, izostavljaju}i samo ono zna~ajno {to sam doznao iz blebe}u}e
g dela. Onda mi je zahvalio i opet se okrenuo ka dispanzeru.
Me|utim, brzo sam ga dostigao.
"Na {ta vam ovo li~i?" upitao sam ga.
"Nitrogenska narkoza", odgovorio je.
"Zar nema prili~no neobi~an oblik?" nastavio sam. "Mislim, na~in na koji
je reagovao na dekompresiju i sve to?"
Slegao je ramenima.

"Ljudi se javljaju u svim oblicima i veli~inama, iznutra kao i spolja",

rekao je. "Obavite kompletan sistematski pregled na ~oveku, pa opet ne mo`ete od
rediti kakav }e biti ako se napije - glasan, tu`an, uobra`en, pospan. Isto je sa
ovim. Mada izgleda da je sada izi{ao iz toga."
"Nema komplikacija?"
"Pa, uradi}u EKG ~im stignemo u dispanzer. Ipak, mislim da je u redu. ^u
jte, postoji li dekompresijska komora u dispanzeru?"
"Najverovatnije. Me|utim, ja sam nov ovde. Nisam siguran."
"Pa, za{to ne biste po{li sa mnom dok ne saznamo? Ako je nema, voleo bih
da se ona podvodna prenese ovamo."
"Oh?"
"Samo predostro`nost. Ho}u da on ostane preko no}i u dispanzeru, sa neki
m ko }e pripaziti na njega. Ako bude povrata, ho}u da ma{ina bude pri ruci, kako
bi mogao odmah biti rekompresiran."
"Shvatam."
Stigli smo Bartelma na vratima. I ostali su bili tamo.
"Da, ima komora unutra", rekao mu je Bartelm, "i ja }u da ostanem sa nji
m."
Ipak, svi su se javili dobrovoljno, i no} je kona~no podeljena u tri sme
ne - Bartelm, Frenk, i Endi, tim redom. Svako od njih je, naravno, bio potpuno u
poznat sa opremom za dekompresiju.
Frenk mi je pri{ao i dodirnuo mi ruku.
"Sada ovde vi{e ne mo`emo ni{ta zna~ajno u~initi", rekao je. "Ho}emo li
da odemo na onu ve~eru?"
"Oh?" promumlao sam, automatski pogledav{i na sat.
"Zna~i, jedemo u sedam umesto u pola sedam", dodao je, smeju}i se.
"Odli~no. To }e mi dati vremena da se istu{iram i presvu~em."
"Va`i. Do|i ~im bude{ spreman. Jo{ }emo imati vremena za jedno pi}e."
"U redu. @edan sam. Vidimo se uskoro."
Oti{ao sam ku}i i o~istio se. Nije bilo novih anonimnih pisama, a kamenj
e je jo{ bilo ispod sudopere. O~e{ljao sam se i krenuo natrag preko ostrvceta.
Kada sam se pribli`io dispanzeru, doktor je iza{ao, govore}i natrag prek
o ramena nekome u vratima. Verovatno Bartelmu. Kad sam pri{ao, video sam da nosi
svoju torbu.
Povukao se i po~eo da se udaljava. Klimnuo je glavom i nasme{io se kada
me je ugledao.
"Mislim da }e va{ prijatelj biti u redu", rekao je.
"Dobro. To sam ba{ hteo da vas pitam."
"Kako se vi ose}ate?"
"Dobro. Odli~no, u stvari."
"Niste imali nikakvih simptoma. Ta~no?"
"Tako je."
"Fino. Ako ih bude, znate gde treba da odete. Ta~no?"
"Zaista."
"Dobro, onda. Ja sad idem."
"Dovi|enja."
On je krenuo ka malom hoperu kojeg be{e spustio pored glavne laboratorij
e. Ja sam nastavio do Frenkove ku}ice.
Frenk je izi{ao da me do~eka.
"[ta je doktor imao da ka`e?" upitao je.
"Da sve izgleda dobro", odgovorio sam mu.
"A-ha. Ulazi i ka`i mi {ta pije{."
Otvorio je vrata, pridr`ao ih.
"Burbon bi mi lepo legao", rekao sam.
"Sa ne~im?"
"Samo led."
"Va`i. Linda je pozadi, postavlja sto."
Uzmuvao se, sipaju}i pi}a. Ja sam se zapitao da li }e, dok smo sami, i{t
a re}i o poslu sa dijamantima. Ali, nije.
Okrenuo se, dodao mi moje pi}e, podigao svoje u kratku zdravicu, otpio.

"Pri~aj mi o tome", rekao je tada.

"U redu."
Pri~anje je potrajalo do ve~ere i posle nje. Bio sam veoma gladan, Linda
je bila sasvim tiha, a Frenk je stalno postavljao pitanja, izvla~e}i svaki deta
lj Polove nevolje, pogibelji. Zapitao sam se o Lindi i Frenku. Nisam mogao zamis
liti da odr`ava svoju vezu tajnom na tako malom mestu kao {to je stanica. [ta je
Frenk zaista znao, mislio, ose}ao o tome? Kakva je bila prava funkcija njihovog
trougla u ovom bizarnom slu~aju?
Sedeo sam sa njima neko vreme posle ve~ere, i mogao sam skoro osetiti na
petost izme|u njih dvoje, stvar koju je on izgleda bio odlu~an da re{i tako {to
}e dr`ati razgovor u ravnomernom kretanju du` linija koje je postavio, a ona tak
o {to }e se povu}i iz njega. Nisam ni sumnjao da je to potaknuto Polovom nesre}o
m, ali sam po~eo da se ose}am sve nelagodnije u svojoj ulozi brane pred predstoj
e}om sva|om, su~eljavanjem, ili obnavljanjem stare. Zahvaljuju}i im na obroku, i
zvinio sam se ~im sam mogao, opravdavaju}i se umorom koji je bio napola stvaran.
Frenk je odmah ustao.
"Otprati}u te nazad", rekao je.
"U redu."
I jeste.
Dok smo se pribli`avali mojoj ku}ici, kona~no je to rekao.
"[to se onog kamenja ti~e..."
"Da?"
"Jesi li siguran da ga ima jo{ mnogo tamo odakle su ovi?"
"Do|i ovamo", rekao sam, vode}i ga oko ku}ice na verandu i okre}u}i se k
ad smo stigli. "Ta~no na vreme, za poslednjih nekoliko minuta sun~evog zalaska.
Divno. Za{to ga ne bi posmatrao kako zavr{ava? Odmah se vra}am."
U{ao sam kroz zadnja vrata, oti{ao do sudopere, i otvorio deo za |ubre.
Trebalo mi je oko jednog minuta da izvu~em torbu. Otvorio sam je, izvadio pune o
be {ake, i odneo ih natrag napolje.
"Skupi {ake", rekao sam mu.
Poslu{ao je, i ja sam mu ih napunio.
"[ta misli{?"
Podigao ih je, pri{ao bli`e svetlosti koja se prosipala kroz otvorena vr
ata.
"Moj Bo`e!" uzviknuo je. "Zaista ih ima{!"
"Naravno."
"U redu. Otarasi}u ih se za tvoj ra~un. Trideset pet posto."
"Dvadeset pet je najvi{e. Kao {to sam rekao."
"Znam za izlo`bu dragulja i minerala tokom one slede}e nedelje. ^ovek ko
jeg poznajem mogao bi biti tamo, ako ga pozovem. Platio bi dobru cenu. Ja }u ga
pozvati - za trideset posto."
"Dvadeset pet."
"[teta {to smo tako blizu, a ne mo`emo se kona~no dogovoriti. Obojica ta
ko gubimo."
"Ma, u redu. Trideset."
Uzeo sam kamenje natrag i bacio ga u d`epove, i rukovali smo se. Onda se
Frenk okrenuo.
"Idem sada u laboratoriju", rekao je. "Da vidim {ta je sa onom jedinicom
koju si doneo natrag."
"Javi mi kad sazna{, ho}e{ li? Voleo bih da znam."
"Svakako."
I tako je on oti{ao, a ja sam vratio dragulje u skrovi{te, dohvatio knji
gu o delfinima i po~eo da je listam. A onda mi je palo na pamet kako je sve to s
me{no, na~in na koji su se stvari razvijale. Svi ti razgovori o delfinima, svo m
oje ~itanje, razmatranje, uklju~uju}i i duga~ku filozofsku disertaciju o njihovo
j hipoteti~noj snopesmi kao religio-dijagogi~kom obliku ludusa - zbog ~ega? Da b
ih ustanovio da je verovatno sve nepotrebno? Da shvatim da }u verovatno pro}i ce
o slu~aj a da uop{te ne vidim delfina?
Pa, to je bilo ono {to sam hteo, naravno, {to su Don i Lidija Barns i In
stitut hteli - da ja skinem ljagu sa delfinskog imena. Ipak, kakva zapetljana zb

rka se ovo ispostavilo da jeste! Ucena, ubistvo, {verc dijamanata, sa malo never
stva uba~enog sa strane... Kako da sve to razmrsim lepo i uredno, skinem sumnju
sa optu`enih - koji su negde napolju upra`njavali svoj ludus i bolela ih je brig
a za celu ovu stvar - i onda izbledim iz slike, kakav je ve} moj obi~aj, a da ne
izazovem nezgodna pitanja, da ne izgleda da sam posebno ume{an?
Ose}aj duboke ljubomore prema delfinima bio me je obuzeo i nije potpuno
nestao. Da li su oni ikada me|u sobom stvarali ovako komplikovane situacije? Veo
ma sam sumnjao u to. Mo`da mogu, ako sakupim dovoljno zelenih karma markica da s
e prijavim za delfina u slede}em krugu...
Sve me je stiglo, i zaspao sam sa svetlom jo{ upaljenim.
O{tro, uporno bubnjanje me je probudilo.
Protrljao sam o~i, protegnuo se. Buka se opet za~ula, i okrenuo sam se n
a tu stranu.
Bio je to prozor. Neko je kucao na ram. Ustao sam i oti{ao do njega i vi
deo da je to Frenk.
"Da?" rekao sam. "[ta je?"
"Iza|i", rekao je. "Va`no je."
"Dobro. Samo trenutak."
Oti{ao sam i plaknuo lice, da dovr{im proces bu|enja i dam sebi {ansu da
razmislim. Pogled na sat mi je rekao da je oko pola jedanaest.
Kada sam kona~no iza{ao napolje, uhvatio me je za rame.
"Hajde! Do|avola! Rekao sam ti da je va`no!"
Uhvatio sam korak sa njim.
"Dobro! Morao sam da se probudim. O ~emu se radi?"
"Pol je mrtav", rekao je.
"[ta?"
"^uo si me. Mrtav."
"Kako se to desilo?"
"Prestao je da di{e."
"Obi~no to rade. Ali, kako se desilo?"
"Zezao sam se sa jedinicom koju si doneo natrag. Sada je tamo. Uneo sam
je kada je na mene do{ao red da odmenim Bartelma, da mogu i dalje da radim na nj
oj. U svakom slu~aju, toliko sam se uneo da nisam obra}ao mnogo pa`nje na njega.
Kada sam ga kona~no ponovo proverio, bio je mrtav. To je sve. Lice mu je bilo t
amno i izobli~eno. Neka vrsta kolapsa plu}a, izgleda. Mo`da je bilo nekog vazdu{
nog embolizma..."
U{li smo u zadnji deo zgrade, najbli`i ulaz, dok je voda tiho pljuskala
iza nas, a lagani vetri} nas pratio unutra. Pro{li smo pored skoro postavljene r
adne klupe, alata i delimi~no rasklopljene soni~ne jedinice ra{irene po povr{ini
. Skre}u}i levo iza }o{ka, u{li smo u sobu gde je Pol le`ao. Upalio sam svetlo.
Lice mu vi{e nije bilo zgodno, nose}i sada znake onog ko je svoje posled
nje trenutke proveo bore}i se da do|e do daha. Pre{ao sam do njega, potra`io pul
s, znao unapred da ga ne}u na}i. Pokrio sam jedan nokat svojim palcem i pritisnu
o. Ostao je beo kad sam ga pustio.
"Koliko dugo?" upitao sam.
"Neposredno pre nego {to sam do{ao po tebe."
"Za{to ja?"
"Ti si bio najbli`i."
"Shvatam. Da li je ~ar{av ranije bio pocepan na ovom mestu, pitam se?"
"Ne znam."
"Nije bilo uzvika, nikakvih zvukova?"
"Nisam ~uo ni{ta. Da jesam, odmah bih do{ao."
Osetio sam naglu `elju za cigaretom, ali je bilo boca sa kiseonikom u so
bi i znakova ZABRANJENO PU[ENJE svuda po zgradi. Okrenuo sam se i vratio po svoj
im stopama, otvorio vrata, zadr`ao ih le|ima - naslonio se na njih - pripalio ci
garetu i zagledao se preko vode.
"Veoma ~ist posao", rekao sam tada. "Uz simptome od ovog danas, garant }
e dobiti 'prirodni uzrok' sa 'mogu}im vazdu{nim embolizmom', 'gu{e}im kolapsom p
lu}a' ili nekom prokletom stvari iza toga."

"[ta ho}e{ da ka`e{?" upitao je Frenk.

"Da li je bio pod sedativima? Ne znam. Nije va`no. Rekao bih da si upotr
ebio rekompresor. Ta~no? Ili si i{ao grubo i samo ga ugu{io?"
"Ma daj. Za{to bih ja..."
"Na neki na~in, ja sam pomogao da bude ubijen", rekao sam. "Mislio sam d
a je siguran ovde sa tobom, jer nisi ni{ta uradio u vezi sa njim sve ovo vreme.
@eleo si da je zadr`i{, da je pridobije{ natrag. Tro{enje mnogo para na nju bio
je jedan od na~ina koje si poku{ao. Ali, to je bio zatvoren krug, jer je Pol bio
deo tvog izvora dodatnih prihoda. Onda sam se pojavio ja i ponudio alternativno
snabdevanje. Onda dana{nja nesre}a, ~itava postavka no}as... Ti si imao mogu}no
st, iskoristio priliku, i zalupio vrata ambara. Da ne pominjem da se gvo`|e kuje
dok je vru}e. ^estitam. Mislim da }e{ uspeti. Jer su sve ovo naga|anja, naravno
. Nema stvarnih dokaza. Bravo."
Uzdahnuo je.
"Za{to onda ulazimo u sve to? Gotovo je. Sada }emo oti}i do Bartelma i t
i }e{ govoriti, jer }u ja biti isuvi{e uzrujan."
"Ali me zanima za Rudija i Majka. Sve vreme sam se pitao. Jesi li ti ima
o udela kad su oni dobili svoje?"
"[ta ti zna{?" upitao je polako. "I kako to zna{?"
"Znam da su Pol i Majk bili izvor za kamenje. Znam da je Rudi saznao i p
oku{ao da ih ucenjuje. Pobrinuli su se za njega, a mislim da se Pol reda radi po
brinuo za Majka u isto vreme. Kako znam? Pol je blebetao celim putem natrag ovog
popodneva, a ja sam bio u dekompresoru sa njim, se}a{ se? Saznao sam za dijaman
te, ubistva, i za Lindu i Pola, samo slu{aju}i."
Naslonio se na radnu klupu. Zatresao je glavom.
"Bio sam sumnji~av prema tebi", rekao je najzad, "ali si imao dijamante
kao dokaz. Nai{ao si na njih stra{no brzo, priznajem. Ali sam prihvatio tvoju pr
i~u zbog mogu}nosti da je Polov depozit zaista bio negde sasvim blizu. Nikada mi
nije rekao gde je. Ocenio sam da si ti ili naleteo na to ili ga sledio do tamo
i znao dovoljno da prepozna{ {ta je. [ta god bilo, sada nema veze. Radije }u pos
lovati sa tobom. Da ostanemo na tome?"
"Ako mi ka`e{ za Rudija i Majka."
"Zaista ne znam ni{ta vi{e od onoga {to si ti sad rekao. To nije bila mo
ja stvar. Pol se brinuo za sve. Sad ti meni daj jedan odgovor: Kako si na{ao nal
azi{te?"
"Nisam", odgovorio sam. "Nemam pojma gde ih je nalazio."
Uspravio se.
"Ne verujem ti! Kamenje... odakle ti ono?"
"Na{ao sam gde je Pol sakrio jednu torbu. Ukrao sam je."
"Za{to?"
"Zbog novca, naravno."
"Za{to si me onda lagao o tome gde si ih dobio?"
"Misli{ da bih tek tako do{ao i rekao ti da su ukradeni? Sad, iako..."
Krenuo je napred veoma brzo, i video sam da ima veliki francuski klju~ u
ruci.
Odsko~io sam unazad, i vrata su ga zaka~ila po ramenu kad su se zatvoril
a. Me|utim, to ga je usporilo samo na trenutak. Probio se i opet navalio na mene
. Ja sam nastavio povla~enje, padaju}i u odbrambeni polo`aj.
On je zamahnuo i ja sam se izmakao u stranu, udaraju}i ka njegovom laktu
. Obojica smo proma{ili. Njegov povratni udarac me je tada okrznuo po ramenu, ta
ko da je udarac kojim sam ga pogodio blizu bubrega, nakon nekoliko sekundi, bio
mnogo slabiji nego {to sam se nadao. Skakutao sam unazad dok je on ponovo zamahi
vao, i moj udarac ga je zahvatio po boku. Pao je na jedno koleno, ali je ustao p
re nego {to sam mu mogao pri}i, zamahuju}i ka mojoj glavi. Opet sam ustuknuo i o
n me je vrebao.
Mogao sam ~uti vodu, namirisati je. Pitao sam se da li da sko~im. Ipak,
on je bio stra{no blizu...
Kad je ponovo navalio, ja sam se izvio unazad i posegnuo za njegovom ruk
om. Uhvatio sam ga blizu lakta i dr`ao se, ka~e}i prste bli`e njegovom licu. Zab
io se u mene tada i pao sam, jo{ stiskaju}i njegovu ruku, hvataju}i njegov kai{

drugom rukom. Moje rame je lupilo o zemlju, i on je bio na meni, rvu}i se da osl
obodi ruku. Kada je uspeo da je izvu~e, na trenutak se njegova te`ina sklonila s
a mene. Otr`u}i se, skupio sam se u loptu i udario s obe noge.
Pogodile su. ^uo sam ga kako je zagun|ao.
Onda ga nije bilo.
^uo sam ga kako pljuska u vodi. Tako|e sam ~uo udaljene glasove, koji su
vikali, pribli`avaju}i nam se preko ostrvceta.
Podigao sam se na noge i krenuo ka ivici.
Tada je on vrisnuo - dug, u`asan, agonijski vrisak.
Dok sam ja stigao do ivice, prestao je.
Kad je Bartelm do{ao do mene, prestao je da ponavlja "[ta se dogodilo?"
~im je pogledao dole i video blje{tava peraja u centru previranja. Tada je rekao
"O, moj Bo`e!" I onda, ni{ta.
U mojoj izjavi, kasnije, rekao sam da mi je izgledao veoma uzbu|eno kada
je do{ao po mene, da mi je rekao da je Pol prestao da di{e, da sam se ja vratio
sa njim do dispanzera, ustanovio da je Pol zaista mrtav, rekao to, i pitao ga z
a detalje; da je dok smo pri~ali nekako stekao utisak da ja mislim da je njegova
nebriga nekako doprinela smrti; da je postao jo{ uzbu|eniji i kona~no me napao;
da smo se borili i da je pao u vodu. [to je sve, naravno, bilo ta~no. Podnosila
c izve{taja gre{i samo u izostavljenom. Izgleda da su to progutali. Oti{li su. A
jkula se muvala unaokolo, mo`da ~ekaju}i desert, dok delfinski ljudi nisu do{li
i anestetizovali je i odveli. Bartelm mi je rekao da je o{te}eni soni~ni projekt
or zaista mogao povremeno imati kratak spoj.
Tako je Pol ubio Rudija i Majka; Frenk je ubio Pola, a onda ga je i samo
g zadesila smrt od strane ajkule kojoj su se sada mogla pripisati i prva dva ubi
stva. Sa delfina je skinuta sumnja, i nije ostao niko da ga se zbog i~ega prived
e pravdi. Izvor dijamanata bio je sada jedna od malih misterija `ivota.
... I tako, nakon {to su svi oti{li, izjave uzete, ostaci ostataka uklon
jeni - mnogo kasnije, dok je no} visila kasna, jasna, ~ista, sa svojim jarkim mn
o{tvima sparenim u svom pulsiranju sa sve`im tokom Golfske struje oko stanice, s
edeo sam na sklopivoj stolici na maloj verandi iza svoje ku}ice, ispijaju}i konz
ervu piva i gledaju}i zvezde kako prolaze.
... Trebalo je samo da udarim pe~at ZAKLJU^ENO na dosije u mojoj glavi.
Ali, ko mi je napisao poruku, poruku koja je pokrenula paklenu ma{inu da
{tropo}e?
Da li je to zaista bilo va`no, sada kad je posao obavljen? Dok god }ute
o meni...
Otpio sam jo{ jedan gutljaj piva.
Da, bilo je, zaklju~io sam. Mogao bih ipak jo{ malo pogledati unaokolo.
Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim...
Kada sam u{ao u lu~icu, svetla su bila upaljena. Dok sam se penjao na do
k, njen glas je dopro preko zvu~nika.
Pozdravila me je imenom - mojim pravim imenom, koje odavno nisam ~uo izg
ovoreno - i pozvala me da u|em.
Krenuo sam du` doka i do prednjeg dela zgrade. Vrata su bila ot{krinuta.
U{ao sam.
Soba je bila duga~ka, niska, sasvim orijentalno ure|ena. Ona je nosila z
eleni svileni kimono. Kleknula je na pod, sa servisom za ~aj postavljenim pred s
ebe.
"Molim vas u|ite i sedite", rekla je.
Klimnuo sam glavom, izuo se, pre{ao sobu i seo.
"O-~a do dezu-ka?" upitala je.
"Itadakimacu."
Sipala je, i neko vreme smo pili ~aj. Nakon druge {oljice privukao sam p
epeljaru do sebe.
"Cigaretu?" upitao sam.
"Ja ne pu{im", rekla je. "Ali, volela bih kad biste vi. Poku{avam da une
sem {to je manje mogu}e {tetnih supstanci u svoj sistem. Pretpostavljam da je ta

ko ~itava stvar i zapo~ela."

Pripalio sam sebi jednu.
"Nikada ranije nisam sreo pravog telepatu", rekao sam, "za kojeg bih zna
o."
"Zamenila bih to za zdravo telo", rekla je, "bilo kog dana. Ne bi trebal
o ~ak ni da bude posebno privla~no."
"Pretpostavljam da ne postoji stvarna potreba da postavim svoja pitanja"
, rekao sam.
"Ne", slo`ila se, "ne, zaista. Koliko slobodne mislite da su na{e volje?
"
"Sve manje svakim danom", odgovorio sam.
Nasme{ila se.
"Pitala sam to", rekla je, "zato {to sam o tome mnogo razmi{ljala u posl
ednje vreme. Mislila sam na devoj~icu koju sam jednom poznavala, devoj~icu koja
je `ivela u vrtu u`asnog cve}a. Bili su divni, i bili su tu da je ~ine sre}nom {
to ih gleda. Ali nisu mogli da sakriju svoj miris od nje, a to je bio miris sa`a
ljenja. Jer ona je bila bolesna devoj~ica. Tako da nisu njihove boje i oblici bi
li ono od ~ega je pobegla, ve} pre miris koji je malo njih znalo da ona mo`e da
oseti. Bilo je bolno stalno ga mirisati, tako da je u samo}i na{la ne{to od mira
. Da nije bilo te njene sposobnosti, ostala bi u vrtu."
Zastala je da otpije gutljaj ~aja.
"Jednog dana je na{la prijatelje", nastavila je, "na neo~ekivanom mestu.
Delfin je veseo momak, srca nezakr~enog samilo{}u koja poni`ava. Na~in saznanja
koji ju je odvojio, koji ju je poslao daleko, ovde ju je pribli`io. Doznala je
srca, misli svojih novih prijatelja savr{enije nego {to ih ljudi spoznaju kod dr
ugih ljudi. Zavolela ih je, postala deo njihove porodice."
Jo{ jednom je otpila ~aj, a onda sedela u ti{ini neko vreme, gledaju}i u
{oljicu.
"Postoje velikani me|u njima", kona~no je rekla, "kao {to ste naga|ali r
anije. Prorok, mudrac, filozof, muzi~ar - nema ljudske re~i koju ja znam koja bi
opisala tu vrstu, ili funkciju koju vr{i. Postoje, me|utim, oni me|u njima koji
pevaju snopesmu sa posebnom istan~ano{}u i dubinom - ne{to kao muzika, a ipak n
e, izvu~eno iz tog bezvremenog mesta u njima gde mo`da oni gledaju na beskrajno,
a onda ga uobli~e za svoje bliske. Najve}i kojeg sam ikada upoznala" - za{kljoc
ala je suglasnike visokim tonom - "nosi ne{to kao Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'k k
ao ime ili titulu. Ne bih mogla da objasnim njegovu snopesmu vama ni{ta bolje ne
go {to bih mogla da objasnim Mocarta nekome ko nikad nije ~uo muziku. Ali kada j
e do{lo do toga da on, na svom mestu, bude ugro`en, uradila sam ono {to je moral
o biti ura|eno."
"Vidite da ja ne vidim", rekao sam, spu{taju}i svoju {oljicu.
Ona ju je ponovo napunila. "^ik~arni je sagra|en nad vodom", rekla je, i
vizija mesta stigla je jasna, uznemiruju}e stvarna, u moj um. "Kao to", dodala
je.
"Ne pijem `estoka pi}a, ne pu{im, retko uzimam lekove", rekla je. "To ni
je pitanje izbora. To je fiziolo{ko pravilo koje kr{im na sopstveni rizik. Ali,
za{to ne bih u`ivala u istim stvarima koje i drugi moje vrste mogu spoznati, kao
{to sada u`ivam u toj cigareti koju pu{imo?"
"Po~injem da vidim..."
"Plivaju}i pod a{ramom no}u, mogla sam uzjahati poja~ane snove droga sa
tog mesta, spoznati mir, sre}u, u`itak, i povu}i se ako se to pretvori u ne{to d
rugo..."
"Majk..." zapo~eo sam.
"Da, on me odveo Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ku, ne znaju}i to. Tamo sam
videla mesto gde su na{li dijamante. Vidim da mislite da je blizu Martinika, po{
to sam nedavno bila tamo. Na to vam ne}u odgovoriti. Videla sam tamo, me|utim, t
ako|e i ideju da se povrede delfini. ^inilo se da su njih oterali sa mesta njiho
vog otkri}a - mada im nisu i na{kodili - delfini. Nekoliko puta. Na{la sam da je
to tako neuobi~ajeno da sam bila potaknuta da istra`im, i saznala sam da je to
bilo ta~no. Mesto njihovog otkri}a bilo je u podru~ju njegove pesme. On boravi u
tim vodama, i drugi dolaze da ga tamo ~uju. To je, u tom smislu, posebno mesto,

zbog njegovog prisustva. Oni su tra`ili na~in da osiguraju svoju bezbednost kad
a se vrate po jo{ kamenja", nastavila je. "Doznali su za dejstvo zvukova kita ub
ice u tu svrhu. Ali su nabavili i eksploziv, ukoliko se snimak poka`e nedovoljni
m za period od vi{e dana."
"Ona dva ubistva su se desila dok sam ja bila odsutna", rekla je. "Vi st
e, u osnovi, u pravu u pogledu toga {ta je u~injeno. Nisam znala da }e se odigra
ti, niti bi moje prepri~avanje Polovih misli bilo ikada prihvatljivo na bilo kom
sudu. On je koristio sve na {ta bi polo`io ruke ili um, taj ~ovek - ma kako mal
o to shvatao. Uzeo je Frenkovu teoriju, kao i njegovu `enu, nau~io taman dovoljn
o da uz malo sre}e na|e kamenje. Sre}e - nje je imao dosta dugo. Nau~io je taman
dovoljno o delfinima da zna za efekte zvukova kita ubice, ali ne i kako bi se p
ona{ali kada bi morali da se bore, da ubiju. A ~ak je i u tome imao sre}e. Pri~u
su prihvatili. Ne svi. Ali joj je dovoljno poverovano. Bio je siguran. I namera
vao je da se vrati do... tog mesta. Tra`ila sam na~in da ga zaustavim. I `elela
sam da sa delfina bude skinuta sumnja - ali tada je to bilo od drugorazredne va`
nosti. Onda ste se vi pojavili, i znala sam da sam ga na{la. Oti{la sam do stani
ce no}u, ispuzala na nju, ostavila vam poruku."
"I vi ste o{tetili jedinicu za soni~no emitivanje?"
"Da."
"Uradili ste to odabrav{i trenutak kada ste znali da }emo Pol i ja zajed
no i}i dole da je opravimo."
"Da."
"A drugo?"
"Da, i to. Napunila sam Polov um stvarima koje sam osetila i videla ispo
d a{rama u ^ik~arniju."
"I mogli ste, tako|e, da pogledate i u Frenkov um. Znali ste kako }e on
reagovati. Pripremili ste ubistvo!"
"Nisam ga prisilila da i{ta uradi. Zar nije njegova volja slobodna kao i
na{e?"
Pogledao sam u ~aj, uznemiren tom mi{lju. Progutao sam ga. Onda sam se z
agledao u nju.
"Da ga niste kontrolisali, makar malo, blizu kraja, kada me je napao? Il
i - daleko va`nije - {ta je sa rudimentarnijim nervnim sistemom? Da li biste mog
li kontrolisati pona{anje ajkule?"
Ponovo mi je napunila {oljicu.
"Naravno da ne", rekla je.
Sedeli smo jo{ jedan tih period. "[ta ste poku{ali da mi uradite kada sa
m odlu~io da nastavim sa svojom istragom?" upitao sam. "Zar niste poku{avali da
mi zbunite ~ula i navedete me na uni{tenje?"
"Nisam", rekla je brzo. "Posmatrala sam vas da bih videla {ta }ete odlu~
iti. Upla{ili ste me svojom odlukom. Ali ono {to sam uradila nije bio napad - ne
, bar, u po~etku. Poku{ala sam da vam poka`em ne{to od snopesme, da vas ute{im,
da vas umirim. Nadala sam se da bi takav do`ivljaj mogao izazvati neku mentalnu
alhemiju, smek{ati va{u re{enost..."
"Propratili biste ga sugestijama u tom smislu."
"Da, bih. Ali ste se onda opekli i bol vas je povukao nazad. To je bilo
kad sam vas napala."
Najednom je zvu~ala umorno. Ali, opet, kada se sve uzme u obzir, bio je
to veoma naporan dan za nju.
"I tu je bila moja gre{ka", nastavila je. "Da sam vas jednostavno pustil
a da nastavite, ne biste imali ni{ta. Ali, uo~ili ste neprirodnu prirodu napada.
Povezali ste to sa Polovim zanosima, i pomislili ste na mene - mutanta - i na d
elfine i dijamante i moj nedavni put. Sve vam se to ulilo u um - a onda pretnja
koju sam videla da biste ispunili: aluvijalni dijamanti i Martinik, u centralnu
banku podataka. Morala sam tada da vas nazovem, da razgovaramo."
"[ta sada?" upitao sam. "Ni jedan sud vas nikad ne bi mogao ni za {ta os
uditi. Sigurni ste. Ja te{ko da mogu da vas osu|ujem. Moje sopstvene ruke nisu ~
iste od krvi, kao {to mora da znate. Vi ste jedina `iva osoba koja zna ko sam ja
, i to u meni izaziva nelagodnost. Ipak, i ja imam neka naga|anja koja se ti~u s
tvari koje vi ne biste `eleli da se znaju. Ne}ete poku{ati da me uni{tite, jer z

nate {ta bih uradio sa tim naga|anjima ako ne biste uspeli."

"A ja vidim da vi ne biste upotrebili svoj prsten ukoliko niste izazvani
. Hvala vam. Bojala sam ga se."
"^ini se da smo postigli nekakvu ravnote`u."
"Pa, zbog ~ega onda oboje ne bismo zaboravili?"
"Mislite - da verujemo jedno drugom?"
"Zar je to tako neobi~no?"
"Morate priznati da vi posedujete odre|enu prednost u takvim stvarima."
"Ta~no. Ali je vredna samo u ovom trenutku. Ljudi se menjaju. Ona mi ne
pokazuje {ta }ete misliti nekog drugog dana, na nekom drugom mestu. Vi ste u bol
jem polo`aju da to znate, jer ste poznavali sebe mnogo du`e nego ja."
"Istina, pretpostavljam."
"Ja, naravno, zaista nemam {ta da dobijem uni{tiv{i uzorak va{e egzisten
cije. Vi biste, sa druge strane, zamislivo, mogli biti podstaknuti da potra`ite
nezabele`en izvor prihoda."
"To ne mogu pore}i", slo`io sam se. "Ali, ako vam dam svoju re~, odr`a}u
je."
"Znam da to i mislite. Tako|e znam da verujete ve}ini stvari koje sam re
kla, sa nekim rezervama."
Klimnuo sam potvrdno glavom.
"Vi ne razumete zna~aj Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka."
"Kako bih i mogao, po{to nisam ni delfin ni telepata?"
"Mogu li vam pokazati {ta je to {to se trudim da sa~uvam, da odbranim?"
Razmi{ljao sam o tome neko vreme, se}aju}i se onih nedavnih trenutaka na
stanici kada me udarila ne~im iz Vilijema D`ejmsa. Nisam imao na~ina da znam ka
kav bi oblik kontrole, kakvu vrstu mo}i bila u stanju da primeni na mene ako se
slo`im sa nekim do`ivljajem u tom smislu. Me|utim, ako se stvari otrgnu kontroli
, ako se pojavi i najmanji ose}aj petljanja sa mojim umom, sem te same stvari, z
nao sam za na~in da odmah prekinem do`ivljaj. Prekrstio sam ruke pred sobom, pol
a`u}i dva prsta na svoj prsten.
"Dobro", rekao sam.
I tada je ponovo po~elo, ne{to kao muzika, pa ipak ne, neki razvoj predl
oga koji nije mogao biti verbalizovan, jer je njegova tvar bila od ne~ega {to ni
jedan ~ovek nije posedovao ili ose}ao, jer le`i van dosega ljudskih ~ulnih mogu}
nosti. Tada sam shvatio da onaj deo mene koji do`ivljava to ima svoje mesto priv
remeno u umu tvorca te izjave, da je to snopesma Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka,
da sam se osvedo~io/u~estvovao u vanvremenskom argumentu dok je on improvizovao,
orkestrirao ga, vuku}i ~itave delove ranije konstruisanih vizija i izraza, savr
{ene i ~iste, iz se}anja tako `ivog da je njegov rad bio jedva razdvojiv od akti
vnosti tog trenutka, i spajao ih u sve`e harmonije na ritam radosti koji sam shv
atao samo zaobilazno, kroz istovremeni ose}aj njegovog vlastitog u`ivanja u ~inu
njihovog oblikovanja.
Osetio sam u`ivanje u toj igri mislima, racionalnoj mada ne logi~noj; pr
oces je, kao i sva umetnost, bio odgovor na ne{to, mada ta~no {ta, nisam znao ni
ti me zaista bilo briga; jer je bio, u sebi i od sebe, dovoljnost postojanja - i
ako }e mi jednog dana pru`iti emocionalno oru`je u vreme kada bih ina~e stajao
nag i sam, pa, to je bila jedna od onih stvari koje niko nema prava da o~ekuje,
pa ipak ponekad otkrije unutar prise}anja na takve fragmente postojanja koje je
oblikovao poseban znalac nekom vrstom furioznog u`ivanja.
Zaboravio sam svoje sopstveno bi}e, odbacio svoj ograni~eni raspon ~ula
dok sam plivao u moru koje nije bilo ni tamno ni svetlo, ni oblikovano ni bezobl
i~no, pa ipak znaju}i svoj put, uklju~en u, kako se ve} desilo, stalni ~in te st
vari koju smo odabrali da zovemo ludus i koja je bila stvaranje, uni{tenje i hra
njenje, uobli~ena i beskrajno preobli~avana, ra{trkavana i spajana, uspinju}a i
silaze}a, razdvojena od svih vremenskih fenomena pa ipak sadr`avaju}i samu osnov
u vremena. Du{a vremena se ~inilo da jesam, bezgrani~ne mogu}nosti koje ispunjav
aju trenutak, okru`uju}i i dopunjavaju}i maleni tok postojanja, i radostan, rado
stan, radostan...
Vrte}i se, moj um je oti{ao, i sedeo sam, ste`u}i svoj prsten smrti, pre
ko puta devoj~ice koja je pobegla od stra{nog cve}a, sada odevene u vla`no zelen

o i veoma, veoma blede.

"O-~a do dezu-ka?" upitala je.
"Itadakimacu."
Sipala je. @eleo sam da posegnem i dotaknem joj ruku, ali sam umesto tog
a podigao {oljicu i pio iz nje.
Imala je moj odgovor, naravno. Znala ga je.
Ali je progovorila, nakon nekog vremena. "Kada moj ~as do|e - ko zna kol
iko uskoro? - ja }u oti}i k njemu" rekla je. "Bi}u tamo, sa Kjvalll'kje'k'kutajl
ll'kje'kom. Ko zna da li }u mo`da nastaviti, kao se}anje mo`da, u tom vanvremens
kom mestu, kao deo snopesme? Ali se ose}am delom nje i sada."
"Ja..."
Podigla je ruku. Zavr{ili smo ~aj u ti{ini.
Nisam zaista `eleo da odem tada, ali sam znao da moram.
Bilo je toliko stvari koje sam mogao re}i, pomislio sam, dok sam se na I
zabeli vra}ao do Stanice Jedan, svoje torbe dijamanata, i svih ostalih stvari i
ljudi koje sam ostavio za sobom, ~ekaju}i me da ih dodirnem ili govorim sa njima
.
Ali onda, razmi{ljao sam, najbolje re~i su ~esto one koje ostanu neizre~
ene.