Vilijem Sanders

NA TRAGU MATOROG ALABAME

^arli Zlovoda bio je najmo}niji vra~ u celom pobre`ju isto~ne Oklahome.
Ili najve}i ve{tac, zavisno od toga kome verujete; me|u ^irokijima razlika zna d
a bude pomalo neodre|ena.
U svakom slu~aju, kada je Tomas Tuluzina kona~no zaklju~io da se ne{to m
ora preduzeti u pogledu Matorog Alabame, nije se mnogo premi{ljao pre no {to je
seo u svoj stari kamionet marke dod` i odvezao se do ^arlija Zlovode. Tomas Tulu
zina uop{te nije bio lo{ vra~, ali u ovakvim okolnostima bila je potrebna prava
mo}.
^arli Zlovoda `iveo je sam u jednosobnoj drvenoj kolibi na zavr{etku zai
sta lo{e kolske staze, u blizini Udoline Satara. Kada je Tomas Tuluzina stigao,
nije bilo nikog na vidiku, ali kako je izi{ao iz kamioneta, krupna siva sova dol
epr{a iz okolne {ume i nestade u dubokim senkama iza kolibe. Trenutak kasnije vr
ata kolibe se otvori{e i ^arli Zlovoda stupi na osun~ani proplanak. "'Siyo, Tami
, dohiju?" re~e on.
Tomas Tuluzina malo podi`e ruku u znak neobaveznog pozdrava. On i ^arli
Zlovoda su mnogo toga zajedno pro{li. "'Siyo, Jali. Gado haduhne? Hvata{ mi{eve?
", dodade on suvo.
^arli Zlovoda se nasmeja, duboko u grudima, ne pomi~u}i usne. "Hej", re~
e on, "se}a{ se starog Mouzesa Vidre?" I obojica se na to nasmeja{e.
Mouzes Vidra be{e jedan zao starac sa hroni~nom profesionalnom zavi{}u,
pogotovu prema bilo kome ko bi ga mogao napraviti budalom. Kako Mouzes Vidra u `
ivotu nikad nije bio ni{ta vi{e od drugorazrednog ve{ca, tu je spadalo podosta l
judi.
Jedan od njegovih gadnijih trikova bio je da se pretvori u sovu - znao j
e to izvesti, ali, opet, ko nije? - i nadle}e {umu dok ne primeti proplanak gde
mogu}i takmac uzgaja duvan za ~ini. Naravno, pravi duvan mora da raste skriven o
d pogleda svih izuzev osobe koja }e ga upotrebljavati, pa je ovo prouzrokovalo m
noga nerviranja i neupotrebljiv duvan svuda po {umi. Mnogi su poku{ali da bace ~
ini na Mouzesa Vidru i okon~aju sve to, ali njegove za{tite bi uvek dejstvovale.
^arli Zlovoda, tada mla|ahni i neiskusni neznanac, oti{ao je do Mouzesa
Vidre i pred nekoliko svedoka mu rekao da }e se, ako toliko u`iva da bude ptica,
ubudu}e ludo zabavljati. I na licu mesta ga pretvorio u naj{ugaviju, najkrastav
iju orlu{inu ikad vi|enu u Oklahomi; tako je Mouzes Vidra, posle par neuspelih p
oku{aja da se vrati u svoj oblik, odleteo i niko ga vi{e nikad nije video, izuze
v mo`da kao neprepoznatljivog ~lana grupe le{inara pokraj autoputa.
Tada, prise}ao se Tomas Tuluzina, svi su shvatili kako je ^arli Zlovoda
neko poseban. Mo`da nisu u potpunosti pojmili koliko }e veliki jednoga dana post
ati, ali po~ele su kru`iti glasine kako je ^arli Zlovoda neko sa kim se ne treba
zezati.
Jo{ se smeju}i, ^arli Zlovoda klimnu glavom u pravcu kolibe. "Kawl jadul
i'? Ba{ sam spremio."
U{li su u kolibu, i Tomas Tuluzina sede za sto~i} od borovine, dok je ^a
rli Zlovoda sipao dve {olje kao smrt crne kafe iz plave d`ezve sa belim tufnama.
"Skoro da je prohodala", re~e ^arli Zlovoda. "Dugo je bila na {tednjaku."
"Dobra kafa", slo`i se Tomas Tuluzina, okusiv{i je. "Gotovo vilju{kom da
je jedem."
Sedeli su za stolom, piju}i kafu i pu{e}i ru~no smotane cigarete, }ute}i
malo: par punokrvnih od nekih pedesetak godina, sli~no obu~enih: u radne ko{ulj
e, Val-Mart d`ins, jeftine najlon patike iz Singapura. ^arli Zlovoda bio je tipi
~ne mr{ave gra|e planinskih ^irokija {irokih grudi i male zadnjice, dok je Tomas
Tuluzina bio jedan od onih krupnih primeraka okruglog lica koji mo`da imaju, a
mo`da i nemaju malo ^okto krvi u sebi, zaostale iz drevnih vremena. Lica su im,
ipak, bila sli~no ostarela, ruke izborane i prepune o`iljaka koje su godine fizi
~kog rada ostavile. ^arliju Zlovodi nedostajao je poslednji ~lanak na ka`iprstu
leve ruke. Samo tri ~oveka znala su kako ga je izgubio, dvojica od njih bila su

mrtva, a niko se nije usu|ivao da pita tre}ega. Kamoli ^arli.

Naposletku su malo popri~ali, o ovom i onom; uobi~ajena pitanja o zdravl
ju rodbine, primedbe o vremenu, uobi~ajene u~tivosti koje }e ispravno odgajeni ^
irokiji razmeniti pre no {to pre|u na su{tinu razgovora. Ali Tomas Tuluzina, obi
~no u~tiv do kraja, bio je toliko zabrinut da je sveo }askanje na minimum koji j
e pristojnost zahtevala.
"Gusdi nusdi", re~e on kona~no. "Ne{to nije u redu. Nisam siguran {ta",
dodade on, u odgovor na upitan pogled ^arlija Zlovode. "U pitanju je Matori Alab
ama."
"Taj stari osobenjak?" ^arli Zlovoda malo nabra nos kao da je ne{to zasm
rdelo. "[ta smera ovih dana? Jo{ }aknut kao kuglica kenuche-a, ose}am?"
"Ko zna? O tome sam i do{ao da pri~amo", re~e Tomas Tuluzina. "Svakako n
e{to smera, i mislim da je neka nevolja u pitanju."
Matori Alabama bio je izuzetno ~udan stari ve{tac - u njegovom slu~aju n
ije moglo biti spora oko zna~enja te re~i - koji je `iveo na vrhu planine u Okru
gu Adejr, nedaleko od granice sa Arkanzasom. Nije bio ^iroki; tvrdio je da je po
slednji potomak plemena Alabama, i ~esto je brbljao i bulaznio na jeziku za koji
je tvrdio da je zaboravljeni jezik Alabama. Mo`da je i bio; Tomas Tuluzina nije
mogao prepoznati ni re~, a govorio je {esnaest indijanskih jezika kao i englesk
i i {panski - to je bila njegova specijalnost, sposobnost da govori razli~itim j
ezicima; tako|e je mogao govoriti sa `ivotinjama. Sa druge strane, to je mogla b
iti samo gomila nesuvislih glasova, na {ta su Tomas Tuluzina i mnogi drugi pomi{
ljali.
Tu je bila i nezgodna ~injenica da je jo{ bilo nekih Alabama koji su `iv
eli u rezervatu dole u Teksasu, mesta koliko ti du{a ho}e; ali to ve} dugo niko
nije pomenuo u blizini Matorog Alabame. Ne posle onoga {to se desilo poslednjem
brbljivcu koji je potegao to pitanje.
[tagod da je bio - Tomas Tuluzina je dugo sumnjao da je nekakav Krik ili
Seminola ili mo`da Ju~i, proteran iz svog naroda - Matori Alabama bio je lud po
put \avola i dvaput gori. To je bilo sigurno.
Bio je visok i mr{av i imao je duga~ke ruke kojima je mahnito mlatarao d
ok bi govorio, ili iz ~ista mira. Sve na njemu bilo je duga~ko: duga~ka crna kos
a koja mu je padala preko ramena, duga~ak orlovski nos, duga~ki ko{~ati prsti ko
ji su se zavr{avali neprijatnim duga~kim noktima. Hodao je ~udnim, nakrivljenim
hodom, jednog ramena podignutog, i stalno je pljuckao, pljuc, pljuc, pljuc, suvi
m danom mogao si ga pratiti putem slede}i male sme|e ta~ke u pra{ini.
Bilo je rasprostranjeno verovanje da ima duga~ak jezik poput moljca, koj
i dr`i uvijen u ustima i odmotava ga samo no}u kad bi radio neizrecive stvari. T
o je bila jo{ jedna pri~a koju ljudi nisu `eleli da proveravaju.
I smrdeo je. Ne kao {to bi se obi~an ~ovek ose}ao, ~ak i veoma prljav ob
i~an ~ovek - mada je Matori Alabama bio svakako dovoljno prljav za to - ve} se o
se}ao odvratnim smradom koji je terao na pla~, koji je podse}ao na stvari poput
trulih krastavaca i mrtvih tvorova na usijanom autoputu. Samo to bi bilo dovoljn
o da ga ljudi zaobilaze u {irokom luku, ~ak i da ga se nisu pla{ili.
Ah, da, ljudi su ga se pla{ili. Majke su uvodile svoje trudne k}erke unu
tra kada bi ga videle kako prolazi pored ku}e, pla{e}i se da i jedan direktan po
gled iz tih skrivenih reptilskih o~iju mo`e na~initi ~udovi{na izobli~enja na ne
ro|enima.
U stvari, ve}ina ljudi izbegavala je da pri~a o njemu; bilo je dobro poz
nato da ve{ci znaju kada se o njima pri~a, a poslednja stvar koju su ljudi `elel
i bila je da privuku ljutitu pa`nju ve{ca mo}nog i nepredvidivog poput Matorog A
labame. To {to su ^arli Zlovoda i Tomas Tuluzina tako slobodno govorili o njemu
bio je samo znak njihove mo}i. Uprkos tome, Tomasu Tuluzini bilo bi prijatnije d
a ^arli Zlovoda nije govorio sa tolikim nipoda{tavanjem o starcu.
"Sve {to znam jeste", re~e Tomas Tuluzina, "da je spremao nekakvu mo}nu
vrad`binu na onoj njegovoj planini. ^esto tuda prolazim, zna{, imam neke ro|ake
koji me zovu kad god nekom od njihovih klinaca procuri nos... U svakom slu~aju,
ponekad za~uje{ te zvuke, tako visoke da ih ne mo`e{ ba{ dobro ~uti, kao one zvi
`daljke za pse. A ljudi no}u vi|aju ~udna svetla na planini, ponekad i danju vaz

duh treperi iznad obronaka, kao iznad vrelog {tednjaka. Mnogo dima, uz to. Ponek
ad ga osetim kad je vetar pogodan i ne znam {ta to stari kuva, ali {ta god da je
, ne bih ga po`eleo u mojoj vre}ici sa vrad`binama."
On zastade da srkne malo kafe, prelaze}i pogledom po unutra{njosti kolib
e. Mnogi vra~evi `iveli su okru`eni svakojakim |ubretom, ku}a u neredu i smradu,
zidova i plafona prekrivenih zave`ljajima su{enog bilja, perima, ko`ama, kostim
a i drugim delovima ptica i `ivotinja. Koliba ^arlija Zlovode bila je uredna pop
ut doktorske ordinacije, sve pa`ljivo uklonjeno sa vidika.
"Kona~no, po{ao sam da ga vidim", re~e Tomas Tuluzina. "To jest poku{ao
sam, ili bio je negde oti{ao ili se skrivao. Nisam se mogao pribli`iti kolibi. O
kru`io je mesto - zna{? Do|e{ na jedno deset-petnaest koraka od kolibe i hodanje
postaje sve napornije, kao kad gazi{ po smoli dok kona~no ne mo`e{ dalje. Tada
ti i koliba izgleda gumasto, kao da se topi. Imao sam sa sobom lulu i ne{to dobr
og duvana, pa sam probao svaki igwesdi koji znam za prola`enje za{titne vrad`bin
e. [ta god da je Matori Alabama postavio oko te kolibe, nije u pitanju obi~na vr
ad`bina."
"Hm", ^arli Zlovoda je po~injao izgledati zainteresovan. "Da li si ne{to
video? Mislim, ne{to {to bi objasnilo sve to."
"Ba{ ni{ta." Tomas Tuluzina slegnu ramenima. "Od tog mesta tako su me po
di{li `marci da sam ga prili~no brzo napustio. Oti{ao sam ku}i i uzeo da pu{im k
ao smuk. Dok sam se ponovo osetio ~ist utro{io sam kedrovine dovoljno za Bo`i}nu
jelku."
"Hm", re~e ^arli Zlovoda opet. Sedeo je nekih minut-dva u ti{ini, gledaj
u}i kroz otvorena vrata kolibe, mada tamo nije bilo ni~eg da se vidi izuzev dela
pra{njavog dvori{ta i {ume iza njega.
"U redu", re~e on kona~no i stade na noge. "Idemo da vidimo Matorog Alab
amu."
Tomas Tuluzina tako|e ustade. "Ho}e{ odmah da krenemo?" upita on, pomalo
iznena|en.
"Svakako. Ima{ ne{to drugo u planu?"
"Ne", priznade Tomas Tuluzina, posle trenutka oklevanja. Nije bio ba{ sp
reman za ovo, pomisli on, ali mo`da je bolje da se to obavi. [to du`e ~ekaju, ve
}i su izgledi da Matori Alabama sazna da dolaze i u~ini ne{to neuobi~ajeno zlo d
a bi ih poku{ao zaustaviti.
^arli Zlovoda krenu ka vratima. Tomas Tuluzina re~e: "Ni{ta ne nosi{ sa
sobom? Mislim, vrad`bine?"
^arli Zlovoda se potap{a po d`epovima farmerki. "Imam lulu i duvan. Misl
im da mi ni{ta vi{e ne}e trebati."
Izlaze}i kroz vrata i prate}i ^arlija Zlovodu dvori{tem, Tomas Tuluzina
je za~u|eno odmahivao glavom. Divio se. Taj ^arli, pomisli. Obarao bi levu ruku
sa \avolom, da mu se pru`i prilika. Verovatno i pobedio.
Vratili su se kolskom stazom u starom kamionetu Tomasa Tuluzine. ^arli Z
lovoda nije imao nikakva kola ni kamionet. Nije imao ni struju ni telefon u svoj
oj kolibi. Bio je to zagonetni, ali su{tinski deo njegove li~ne vrad`bine.
Kolska staza napustila je {umu, posle jedne milje pra{ine, kamenja i od
sunca otvrdlih tragova to~kova, i izi{la na zavojiti put od {ljunka koji se spu{
tao koritom Potoka Satara, leti suvim, a onda se uzdizao ]uranovom Brazdom. Na k
raju brazde, {ljunak se pretvorio u ulegli, lokalni asfaltni drum. Nekoliko milj
a kasnije izi{li su na Stilvelski put. "Do |avola, ^arli", re~e Tomas Tuluzina,
skre}u}i na levo, "da li si se mogao nastaniti dublje u {umi?"
"Izi{ao bih na drugu stranu", re~e ^arli Zlovoda.
Put uz planinu Matorog Alabame bio je jo{ gori od onog koji je vodio do
ku}e ^arlija Zlovode. "Jutros sam bio ovde", re~e Tomas Tuluzina, bore}i se sa v
olanom, "i kunem ti se da je ova magare}a staza u gorem stanju nego tada. Pogled
aj ono", uzviknu on i nagazi na ko~nicu. "Znam da toga nije bilo ranije..."
Veliki beli hrast i{~upanog korenja le`ao je preko puta. Drum je bio pre
kriven odlomljenim granama i jo{ zelenim li{}em. Dva ~oveka u kamionetu se zgled
a{e. Ceo dan nije bilo ni povetarca.
"Zna~i, izlazimo i pe{a~imo", re~e ^arli Zlovoda posle minuta. "Dobro }e

nam do}i malo rekreacije."

Izi{li su i krenuli putem, presko~iv{i palo drvo. Malo dalje, najve}a zv
e~arka koju je Tomas Tuluzina u `ivotu video, le`ala je nasred puta, posmatraju}
i ih. Sklup~ala se, zve~ala repom i pokazivala o~njake, ali ^arli Zlovoda samo r
e~e, "Ayuh jaduji," i ogromna zmija se odmota i tiho odgmi`e u {umu, dok su ^arl
i i Tomas prolazili.
"Uvek sam se pitao", re~e Tomas Tuluzina dok su {ip~ili uz strmu planinu
. "[ta misli{, da li zve~arka zaista misli da si joj stric kada to ka`e{?"
"Ko zna? Nije va`no kako stvari rade, Tomase. Va`no je da rade." ^arli Z
lovoda se nasme{i. "Razgovarao sam jednom sa nekim profesorom iz Severoisto~ne D
r`ave, pojavio se na obrednom plesu u Redbirdu. Rekao je da su ^irokiji pragmati
sti."
"[ta to zna~i?"
"Nemam pojma. Ja sam mu kazao da su ve}ina onih koje poznajem baptisti,
uz nekolicinu metodista i, naravno, dosta ljudi se priklju~uje onim otka~enim...
" ^arli Zlovoda odjednom zastade nasred puta. "Ha", zabrunda on tiho, vi{e za se
be. Tomas Tuluzina se nije mogao setiti kad je ovaj izgledao tako iznena|en.
Pro{li su poslednju okuku na putu i ugledali kolibu Matorog Alabame. Sam
o {to se koliba jedva videla, u uobi~ajenom smislu te re~i. Ceo proplanak na kom
e se koliba nalazila bio je odse~en nekakvom zavesom `u}kastog svetla, kroz koju
su se samo povremeno nazirali obrisi kolibe. Nebo je izgledalo pomalo mra~nije
odmah iznad proplanka, a svo okolno drve}e poprimilo je ~udne i uznemiruju}e obl
ike. U vazduhu se ~ulo visoko zavijanje, poput pesme milion ogromnih komaraca.
"Bio si u pravu, Tomase", re~e ^arli Zlovoda posle nekoliko trenutaka. "
Stara vucibatina nabasala je na ne{to ozbiljno. Ko bi rekao?"
"Nije bilo ovako kada sam bio jutros", re~e Tomas Tuluzina, obaziru}i se
oko sebe i ose}aju}i se veoma nelagodno. "Ne tako izra`eno."
"Onda bolje da pogledamo." ^arli Zlovoda izvadi vre}icu od jelenske ko`e
i lulu sa kratkom cevi. Okrenuv{i se prema suncu, on nasu malo duvana iz vre}ic
e na dlan i po~e da peva ~udnovatu pesmu koju Tomas Tuluzina nikad ranije nije ~
uo. ^etiri puta ju je otpevao, svaki put se zaustavljaju}i da lagano dune u duva
n. Onda je stavio duvan u lulu. Bila je to najobi~nija, jeftina lula od ru`inog
drveta, kakve prodaju na kartonskim tezgama na benzinskim pumpama. Magiju ^iroki
ja ne zanima sama lula; duvan sadr`i svu mo}, i to samo ako je ispravno pripreml
jen sa pravim igawesdi re~ima. ^arli Zlovoda je mogao, da mu se tako vi{e dopada
lo, da jednostavno smota duvan u cigaretu i tako ga upotrebi.
Pripalio je lulu plasti~nim upalja~em i krenuo ka kolibi, pu}kaju}i. Tom
as Tuluzina ga je sledio, prili~no nevoljno. Ovo mu se nije svi|alo, ali ^arlija
Zlovodu pratio bi i u pakao. [to bi, naravno, moglo i biti njihovo odredi{te.
^arli Zlovoda pokaza dr{kom lule na trepere}i zid koji im je zapre~avao
put. ^etiri puta je dunuo dim na prepreku, duga~ke, guste pramenove plavobelog d
ima koji su se neobi~no uvijali i povijali kada bi dodirnuli svetlu zavesu. Posl
e ~etvrtog izdisaja za~u se o{tro pucanje i odjednom zavese i zujanja nestade, s
ve {to je ostalo bio je korovom prekriven proplanak i tro{na, siva da{~ara kojoj
je o~ajni~ki bio potreban novi krov. Negde u blizini zapeva ptica, kao u znak o
lak{anja.
"Asuh", promrmlja Tomas Tuluzina, zadivljeno.
"Podseti me, nau~i}u te to jednom", re~e ^arli Zlovoda. "Nije te{ko, kad
zapamti{ pesmu... pa, hajde da zavirimo."
Lagano su krenuli ka kolibi. Nije bilo mnogo {ta da se vidi. Po dvori{tu
je le`ala razbacana neverovatna zbirka sme}a - polomljene glinarije, zar|alih {
erpi i lonaca, pile}eg perja i nerazaznatljivih kostiju, boca, konzervi, polomlj
ene stolice kojoj je punjenje izlazilo kroz jastu~i}e - ali to je jedino govoril
o da ne biste voleli Matorog Alabamu za suseda. Velika hrpa kornja~inih oklopa l
e`ala je na uleglom tremu. Iznad vrata bila je zakucana ko`a zve~arke.
"Nema dima", re~e ^arli Zlovoda, prou~avaju}i dimnjak. "Misli{ da je neg
de oti{ao? Pa, ima samo jedan na~in da saznamo."
On stupi na trem i okrenu se ka Tomasu Tuluzini, koji se nije pomerio. "
Ide{?"
"Idi ti", re~e Tomas Tuluzina. "Sa~eka}u te ovde, ako ti je svejedno." N

e bi u{ao u tu kolibu ni za milion dolara i do`ivotnu kartu za Svetski Kup. "Tre

ba malo da se osun~am", dodade.
^arli Zlovoda se nasmeja i nestade kroz vrata kolibe. Iznutra nisu dopir
ali nikakvi zvuci ili glasovi, pa Tomas Tuluzina zaklju~i da je ipak bio u pravu
kad je tvrdio da je Matori Alabama oti{ao. To nije imalo smisla; za{to bi mator
i ludak postavio tako slo`enu za{titnu ako ne}e biti unutar nje? Kad malo bolje
razmisli{, kako je spolja mogao postaviti takvu prepreku? Koliko je Tomas Tuluzi
na znao, takva vrad`bina morala se izvoditi sa unutra{nje strane za{titnog kruga
. Ali ni{ta ovde nije imalo smisla...
Smeh ^arlija Zlovode dopre kroz otvorena vrata kolibe. "Ne}e{ poverovati
u ovo", povika on. "Ni ja sam ne mogu da verujem."
"[ta si na{ao?" upita Tomas Tuluzina kada je ^arli izi{ao.
"Otprilike {to se i mogllo o~ekivati. Gomila ~udnih stvari le`i posvuda
po podu i visi sa plafona, sve je prljavo kao u svinjcu i tako grozno smrdi da j
edva mo`e{ da di{e{. Ni{ta neobi~no - znaju}i ko tu `ivi - izuzev ovoga."
On podi`e ruku u kojoj je dr`ao nekoliko knjiga. Tomas Tuluzina razroga~
i o~i. "Knjige?" re~e on za~u|eno. "[ta Matori Alabama radi sa knjigama? Pouzdan
o znam da ne ume da ~ita."
"Ko zna? Mo`da bri{e dupe njima. Mo`da mu ponestalo {i{arki ili {ta ve}
koristi." ^arli Zlovoda sede na trem i po~e da prelistava knjige. "Izgleda da ih
je ukrao iz {kole u Roki Mauntinu. Staro |ubre je uz sve i lopov."
"Kakve su to knjige? One sa slikama `ena? Mo`da je predugo bio sam u {um
i."
"Ne, gledaj, ovo je istorijska knjiga. A ova ima gomilu slika starih bro
dova, kao u filmovima o gusarima. Sad, za{to bi..."
^arli Zlovoda je gledao knjige jo{ par minuta, onda ih bacio u stranu i
ustao. "Idem jo{ malo da pogledam", re~e on.
Tomas Tuluzina po|e za njim dok je ovaj obilazio kolibu. Prostor iza kol
ibe umnogome je podse}ao na prednje dvori{te, ali onda obojica ugleda{e crno zga
ri{te. Krupno kamenje bilo je postavljeno u krug oko ostatka vatre i pojedino ka
menje imalo je na sebi ~udne simbole i {are. Tanki pramen dima, kao iz cigarete,
dizao se iz pepela.
^arli Zlovoda pri|e i stavi ruku iznad pepela, ne dodiruju}i ostatak vat
re. Onda ~u~ne i po~e pomno pregledati zemlju, lagano ispituju}i mesto unutar kr
uga kamenja i vra}aju}i se tamo gde je Tomas Tuluzina stajao i nemo posmatrao. T
o je bila jedna od naj~uvenijih specijalnosti ^arlija Zlovode: ~itanje tragova.
Ljudi su govorili da bi mogao pratiti ke~igu preko jezera.
"Odavde je do{ao", re~e on kona~no, "bosonog kao i obi~no, i oti{ao prav
o do one ta~ke uz vatru i obi{ao je - najmanje ~etiri puta, tu je prili~no zapet
ljano - i onda, pa..."
"[ta? Gde je oti{ao?"
"Koliko vidim, jednostavno je odleteo. Nestao ili tako ne{to. U svakom s
lu~aju nije izi{ao iz kamenog kruga pe{ke. [ta god da je uradio, to nije bilo da
vno. Ovaj pepeo je jo{ vru}."
Tihi promukli glas upita: "Tra`ite starca?"
Tomas Tuluzina se okrenu. Ogromna plava kreja sedela je na polusru{enoj
nadstre{nici stra}are Matorog Alabame.
"Zato {to", re~e kreja, govore}i onim sarkasti~nim tonom kreja, "mislim
da ga ne}ete na}i. Ne uskoro, u svakom slu~aju. Oti{ao je pomalo dramati~no."
"Da li si videla {ta se dogodilo?" upita Tomas Tuluzina kreju.
Do sada se i ^arli Zlovoda okrenuo. Prelazio je pogledom sa Tomasa Tuluz
ine na kreju i nazad. ^udan izraz bio mu je na licu, izgledao je gotovo ~e`njivo
. Uz svu svoju mo}, sve neverovatne stvari koje je mogao uraditi, nikad nije ste
kao sposobnost da razgovara sa `ivotinjama - {to se ne mo`e nau~iti, ili ima{ da
ra ili ga nema{ - a malo je stvari koje mogu u~initi osobu da se ose}a tako suvi
{na kao {to je gledanje kako neko poput Tomasa Tuluzine razgovara sa pticom ili
zveri.
"Hej", re~e kreja, "ja sam ostala zarobljena ovde kada je onaj matori ku
~kin sin postavio to ~udo oko kolibe. Poku{am da odletim, udarim kao o nekakav z
id u vazduhu, gotovo sam slomila kljun. Mislila sam da }u umreti od gladi ovde,

dok se vi, momci, niste pojavili. Zahvali se svom drugu {to je uklonio onu prokl
etinju."
"Pitaj je gde je Matori Alabama oti{ao", re~e ^arli Zlovoda.
"Videla sam celu stvar", re~e kreja, ne ~ekaju}i na prevod. Tomas Tuluzi
na to primeti; ve} neko vreme je podozrevao da kreje razumeju ~iroki, iako se pr
etvaraju da ne shvataju. "Stari je do{ao tu, mrmljaju}i ne{to u sebi, skakutao m
alo oko vatre, pravio mnogo buke koju vi, ljudi, nazivate pevanje - hej, bez uvr
ede, ali ~ak i ~unkorepi ~vorak bolje peva od toga - i odjednom bacio gomilu stv
ari u vatru. Podigao se veliki oblak dima i kad se ras~istilo, njega vi{e nije b
ilo."
"Znao sam", re~e ^arli Zlovoda, kada mu je ovo prevedeno. Sa`e se pored
vatre i po~e kupiti u {aku pepela, ugljenisanih gran~ica i pra{ine, prebiraju}i
ih po prstima, nju{kaju}i ih poput psa i povremeno stavljaju}i mrvicu u usta da
ih okusi. "Ah", re~e on kona~no. "U redu, znam {ta je upotrebio. Ne razumem za{t
o - tu ima nekih kombinacija koje, po svim pravilima koje poznajem, uop{te ne bi
trebalo da rade - ali kao {to rekoh, {to radi, radi."
Ustade i pogleda kreju. "Pitaj je da li se se}a pesme."
"Svakako", re~e kreja. "Nema problema. Mada nisam sigurna da je mogu otp
evati..."
"Odmah se vra}am", re~e ^arli Zlovoda, krenuv{i ka kolibi. Minut kasnije
, Tomas Tuluzina ga za~u kako ne{to pretura unutra. Kreja upita: "Da li sam ga t
o ja ne{to uvredila?"
Ubrzo ^arli Zlovoda izi|e, ruku punih vre}ica od jelenske ko`e i sme|ih
papirnih kesa. "Sre}a za nas da je imao gomilu svega", re~e on, ~u~nu na zemlju,
skide svoj stari crni {e{ir, stavi ga prevrnutog na kolena i po~e vaditi stvari
iz vre}a: ve}inom su{eno li{}e, korov, korenje, ali i druge stvari, ne sve lako
prepoznatljive. U jednom trenutku Tomas Tuluzina bio je gotovo siguran da je ug
ledao par ko{~ica ljudskih prstiju.
"U redu", re~e ^arli Zlovoda, pa`ljivo stavljaju}i {e{ir pokraj uga{ene
vatre i ispravljaju}i se. "Sad, kako ide pesma?"
Taj deo nije bio lak. Kreja je imala mnogo pote{ko}a obrazuju}i neke zvu
ke; vrana bi bila bolja za ovo, ili mo`da ptica rugalica. Re~i su bile na jeziku
koji Tomas Tuluzina nikad nije ~uo, a ^arli Zlovoda je izjavio da nikad nije ~u
o pesmu ni sli~nu ovoj.
Kona~no posle mnogih neuspelih po~etaka i oma{enih poku{aja, ^arli Zlovo
da pro|e kroz celu pesmu i kreja re~e: "To je to. Savr{eno ju je pogodio. O ukus
ima da ne raspravljamo."
^arli Zlovoda ve} je postavljao drvca sa gomilice pored prstena od kamen
ja. Izvadio je upalja~ i za nekoliko minuta vatra je pucketala i podrhtavala. "E
hena", re~e on preko ramena. "Spreman kad i ti."
"Ho}e{ da idem sa tobom?"
"Naravno. Hajdemo, Tomase. Nula."
Tomas Tuluzina nije uop{te bio sre}an zbog ovoga, ali je u{ao u krug da
bi stao pored ^arlija Zlovode, koji je uzeo {e{ir i dr`ao ga ispred sebe u obe r
uke.
"Ovo moram da vidim", prokomentari{e kreja sa krova. Sada se premestila
na ivicu oluka, verovatno da bi bolje videla. "Vi, momci, lu|i ste od starog."
^arli Zlovoda je ~etiri puta obi{ao vatru, u smeru suprotnom od kazaljke
na satu, poput plesa~a, dok je Tomas Tuluzina nervozno i{ao za njim. Posle ~etv
rtog obilaska on se zaustavi, lica prema suncu i otpo~e pesmu koju ga je kreja n
au~ila. Sada je zvu~ala nekako druga~ije. Tomasu Tuluzini se podigo{e dlake na v
ratu i rukama.
Odjednom ^arli Zlovoda isprazni sadr`aj {e{ira u vatru. Za~u se niz krat
kih {i{te}ih i pucketavih zvukova i veliki oblak gustog sivog dima pokulja i obu
hvati oba ~oveka. Bio je tako gust da Tomas Tuluzina nije mogao videti ni centim
etar ispred sebe; ose}ao se kao da mu je glava pod veoma blatnjavom vodom, ili p
okrivena te{kim sivim }ebetom.
I druge stvari su se de{avale. Tle pod nogama po~elo je da se kre}e i po
staje meko; ose}ao se kao da stoji u `ivom pesku, ali nije tonuo. Ko`a ga je boc
kala, ne bolno, ali prili~no neprijatno, i bilo mu je malo muka.

Sivilo je postajalo tamnije i tamnije, dok je tle ve} potpuno i{~ezlo, T

omas Tuluzina se zatekao kako lebdi u velikom crnom ni{tavilu. Iz nekog razloga
nije vi{e bio upla{en; jednostavno je pretpostavio da je umro i da ovako izgleda
kada ode{ u svet duhova. "Ni Jali", viknu on.
"Ayuh ahni, Tami." Glas je zvu~ao blizu, ali neobi~no, kao da je ^arli Z
lovoda upao u bunar.
"Gado nidagal' stani? [ta }e se dogoditi?"
"Nigal' stisguh", dopre veseli odgovor. "[tagod..."
Tomas Tuluzina nije imao pojma koliko su tama i ose}aj lebdenja trajali.
Ose}aj za vreme, cela zamisao o vremenu, i{~ezli su u onom prvom naletu dima. A
li onda se tama odjednom pretvorila u ble{tavo svetlo i opet je pod njegovim nog
ama bilo ne{to ~vrsto. Iznena|en, on se zanese, zatetura i pade napred, jedva st
igav{i da podigne ruke i za{titi lice.
Le`ao je poluomamljen za trenutak, ponovo udi{u}i vazduh u plu}a i gleda
ju}i oko sebe. Pod rukama bile su mu tvrde, glatke daske; podse}ale su na pod nj
egove kolibe; u stvari, isprva je pomislio da mora da se nekako vratio ku}i. Mo`
da je cela stvar bila samo san, a on se skotrljao sa kreveta... ali kad se okren
uo, ugledao je svetloplavo nebo iznad sebe, ispresecano u`adima i duga~kim jarbo
lima. Uspravi se i shvati da se nalazi na palubi broda.
Bio je to brod kakav je do sada vi|ao samo u knjigama i filmovima: stari
nski, napravljen od drveta, sa jarbolima i jedrima umesto motora. Iza ograde, vo
deno plavetnilo pru`alo se bez prepreka sve do horizonta.
Pored njega, glas ^arlija Zlovode re~e: "Pa, moram priznati da nisam ovo
o~ekivao."
Tomas Tuluzina okrenu glavu na vreme da vidi ^arlija Zlovodu kako se pod
i`e na noge. To mu se u~ini kao dobra zamisao, pa i on tako postupi. Paluba je b
ila nakrivljena na jednu stranu i ceo brod se klatio i podrhtavao, malo, ali pri
metno, pod pokretima mora. Stomak Tomasa Tuluzine po~e da se kome{a. Nije bio na
brodu jo{ od davna{nje slu`be u mornarici, ali se se}ao morske bolesti. Zatvori
o je o~i na sekund i naterao stomak da se smiri. Ovo nije bilo vreme da gubi kon
trolu nad sobom.
On upita: "Gde smo to, kog vraga, ^arli?"
Iza njih za~u se rapavo cerekanje. "Gde? Pogre{no pitanje."
Re~i su bile na engleskom. Glas je bio suv i visok, sa stara~kim podrhta
vanjem. Obojica reko{e: "O, sranje", i okrenu{e se gotovo u istom trenutku.
Matori Alabama stajao je na uzdignutoj palubi na krmi broda, gledaju}i i
h odozgo. Ruke su mu bile prekr{tene, a duga kosa vijorila mu se i talasala na v
etru. Usne su mu bile razvu~ene u ne{to najbli`e osmehu {to je Tomas Tuluzina ik
ad video na njegovom licu.
"Ne gde", nastavi on i ponovo se zacereka. "Trebali li biste pitati kada
? Naravno, ima tu i pokoje gde..."
Grozni osmeh i{~eznu u trenutku. "Hej", re~e Matori Alabama druga~ijim g
lasom, "kako ste uop{te vas dvojica do{li ovamo?"
"Isto kao i ti", re~e ^arli Zlovoda, tako|e na engleskom. "Nije bilo mno
go te{ko."
"La`e{." Matori Alabama pljunu na palubu. "Trebale su mi godine da nau~i
m tajnu. Kako ste vas dvojica glupavih ^irokija..."
"[apnula nam je pti~ica", upade Tomas Tuluzina. Znao je da je isuvi{e na
ivno, ali nije mogao da odoli.
"Upotrebio sam isti postupak kao i ti", re~e ^arli Zlovoda, "samo sam ub
acio igawesdi traga~a. Zar nisi znao da se od mene ne mo`e{ sakriti, star~e? [ta
to uop{te smera{?"
Matori Alabama razdvoji ruke i po~e njima mlatarati oko sebe. Neverovatn
o je podse}ao na paukolikog majmuna koga je Tomas Tuluzina jednom video u zoolo{
kom vrtu u Tulzi.
"Ludi Matori Alabama", zapi{ti ovaj. "Znam {ta ste mi sve govorili iza l
e|a..."
"Hej", re~e ^arli Zlovoda, "ja sam ti sve to govorio i u lice. Pregr{t p
uta."

"Otka~eni stari ve{tac", nastavi Matori Alabama, prenebregav{i ga. "Gore

na onoj njegovoj planin~ugi, pravi petpara~ke bajalice i ljubavne amajlije, sva
ki ~as si|e u grad i pla{i malu decu, ne bi se mogao ~inima izbaviti iz mokre pa
pirne kese. Tako, e, pa, vidite gde je ludi ~i~a stigao i {ta je uradio."
Zastade i zatrese se. "Ja sam to uradio", re~e on. Glas mu je odjednom p
ostao mek{i; bilo je te{ko razumeti re~i. "Niko drugi nije ni poku{ao osim mene.
Mene."
Posmatrao ih je nekih minut-dva, o~igledno o~ekuju}i da ga upitaju {ta j
e to, u stvari, u~inio. Kada to nisu uradili, on opet podi`e visoko ruke, zabaci
glavu i zavri{ta, "Vreme! Otkrio sam kako putovati kroz vreme! Pogledajte oko s
ebe, prokleti bili - nema ovakvih brodova u godini iz koje smo do{li. Zar ne zna
te {ta to ovde gledate?"
Tomas Tuluzina je ve} prelazio pogledom preko praznih paluba, takela`e..
. praznih paluba? "Majku mu", re~e on. "[ta se dogodilo ljudima? Mornarima i ost
alima?"
"Da", re~e ^arli Zlovoda. "Nisi ti sam doplovio dovde. Do |avola, ti ne
ume{ ni kanuom da upravlja{. Video sam te jednom."
Matori Alabama ispusti jo{ jedno od svojih moronskih cerekanja. "Eno ih"
, re~e on pokazuju}i preko ograde. "Eno ih, momci, tamo su. Sad su tek fina posa
da, a?"
Tomas Tuluzina pogleda u pravcu u kome je starac pokazivao, ali ni{ta ni
je video izuzev pu~ine, neba i gomile galebova koji su kri~ali i leteli za brodo
m. Onda je shvatio. "Oh, ne", re~e. "Nisi valjda."
"Da ste samo do{li malo ranije", stade Matori Alabama likovati, "kada su
jo{ u~ili da lete. Dvojica su se sru{ila u vodu i ajkule su ih sredile. Hi-hi."
"Ali ~emu to?" upita ^arli Zlovoda. "Mislim, u redu ono putovanje u pro{
lost, nije mi lako da priznam, ali impresioniran sam. Ali za{to se zezati sa ova
kvim detinjarijama, pretvoriti gomilu jadnih mornara u morske ptice? Znam da mrz
i{ belce, ali..."
"Ne! Ne bilo koju gomilu mornara. Ovde je sve po~elo, vi tupavi dupeglav
ci! A ja sam onaj ko se vratio i sve sredio!"
On po~e pevati, u`asno, bolesno zavijanje koje se uspinjalo i spu{talo d
u` ~etvorotonske lestvice, bez prepoznatljivih re~i. ^arli Zlovoda i Tomas Tuluz
ina se zgleda{e, pa opet pogleda{e starog. Tomas Tuluzina re~e: "Ho}e{ re}i da j
e ovaj brod..."
"Da! To je brod starog Kolumba! Sada bela kopilad uop{te ne}e do}i!" Lic
e Matorog Alabame gotovo da je sijalo. "I ja, ja, ja sam onaj koji ih je zaustav
io. Jadni, otka~eni Matori Alabama je, u stvari, najve}i Indijanac u istoriji, c
eloj..."
"Ovaj, izvini", re~e Tomas Tuluzina, "ali ako je ovo Kolumbov brod, gde
su druga dva?"
"Druga dva - {ta?" upita Matori Alabama nestrpljivo.
"Druga dva broda, ti stara ludo", re~e ^arli Zlovoda. "Kolumbo je imao t
ri broda."
"Tako je", slo`i se Tomas Tuluzina. "Se}am se toga iz {kole."
Matori Alabama je izgledao ozbiljno iznerviran. "Sigurni ste? Do |avola,
svojski sam se namu~io da nabodem pravi. Dao sam nekom belom klincu iz Tahlekva
par medve|ih kand`i i amajliju da mu devojka da - malo |ubre se cenjkalo - da m
i na|e sliku u onoj knjizi. Rekao mi je godinu i sve. Ka`em vam, to je ovo." Mat
ori Alabama udari bosom nogom o palubu. "Kolumbov brod. Mejflauer."
"Ti neznala~ka vre}o tvorovih govana", re~e ^arli Zlovoda. "Stvarno nema
{ pojma, zar ne? Kolumbov brod se zvao Santa Marija. Mejflauer je sasvim druga~i
ji tip, yonegs. Iskrcao se gore u Mejnu ili tamo negde."
"Ovi dana{nji klinci, bilo {ta bi ti rekli", primeti Tomas Tuluzina. "Po
lovina njih ne zna da ~ita ni{ta bolje od tebe. K}erka moje sestre ide sa ovim b
elim klincem, kunem ti se da najobi~nija taraba zna vi{e od njega."
Matori Alabama kao da je imao napad. "Ne", urlao je, udaraju}i vazduh sv
ojim duga~kim, mr{avim rukama. "Ne, ne, to je la`..."
^arli Zlovoda uzdahnu i odmahnu glavom. "Kladim se da ovo i nije Mejflau
er", re~e on Tomasu Tuluzini. "Hajde da pogledamo."

Obi{li su napu{tenu glavnu palubu, svuda zagledaju}i. Nije bilo ni~ega {

to je na sebi nosilo ime broda.
"Mislim da su stavljali ime broda na krmu", re~e Tomas Tuluzina. "Zna{,
zadnji deo broda. Radili su to kad sam ja bio u slu`bi."
Pope{e se merdevinama i pre|o{e preko srednje palube, ne obaziru}i se na
Matorog Alabamu, koji je sada le`ao dole i udarao pesnicama o pod. "Dr`i me za
pojas ili ne{to, ho}e{?" upita Tomas Tuluzina. "Ne plivam ba{ dobro."
^arli Zlovoda ga uhvati za pojas, ovaj se na`e preko ograde i ugleda ime
broda ispisano velikim slovima preko brodske krme. Bilo je te{ko razaznati ih i
z tog ugla, i to jo{ naglava~ke, ali kona~no ih pro~ita.
"Meri Seleste", povika on preko ramena. "Tako se zove. Meri Seleste."
^arli Zlovoda pogleda Matorog Alabamu. "Mejflauer. Kolumbo. Dupe moje in
dijansko", re~e on, zga|en. "Trebalo je da pustim one belce da ga obese, pro{le
godine."
Tomas Tuluzina se uspravi i nasloni na ogradu. "Pa", re~e on, "{ta }emo
sad?"
^arli Zlovoda slegnu ramenima. "Vra}amo se odakle smo do{li. I u vreme i
z koga smo do{li."
"Mo`e{ li to u~initi?"
"Sve {to ovaj stari ludak mo`e u~initi, ja mogu ra{~initi."
Tomas Tuluzina klimnu glavom, ose}aju}i se mnogo bolje. "Da li ga vodimo
sa sobom?"
"Bi}e bolje. Ko zna kakve bi posledice bile da ga ostavimo ovde." ^arli
Zlovoda pogleda telo koje se gr~ilo na palubi pod njegovim nogama. "Zna{ {ta je
najgore? Imao je sjajnu zamisao. [teta {to je morala pasti na pamet idiotu."
"Nasgiduh nusdi", re~e Tomas Tuluzina. "Tako ti je to."
On pogleda jo{ jednom praznu palubu. "Misli{ da }e neko nekad na}i ovaj
brod? Nai}i u drugom brodu, videti ovaj kako pluta nasred okeana, bez ikoga na s
ebi... ~ove~e", re~e on, "neki ljudi }e se ~uditi."
"Ljudima je ponekad potrebno da se ~ude", re~e ^arli Zlovoda. "Dobro je
za cirkulaciju."
On se nasme{i Tomasu Tuluzini. "Hajdemo", re~e on. "Da odvojimo ovu mato
ru ludu od palube, pa da idemo ku}i."