KLANOVI ALFINOG MESECA

1.
Pre ulaska u salu Vrhovnog saveta, Gabrijel Bejns uputi svog simulakruma, proizv
edenog kod Mensa, da od klapoe prvi, napred; da bi se videlo hoe li, kojim sluajem, b
iti napadnut. Simulakrum je - ve to nainjen da lii na Bejnsa u svakoj pojedinosti umeo mnogo to- ta da radi, zato to ga je sazdao taj inventivni klan, Mens, ali ga je
Bejns koristio iskljuivo za bezbednosne svrhe; braniti sebe, to je bila Bejnsova
glavno i jedino usmerenje u ivotu, a ujedno i osnovica za njegovo lanstvo u parej
skom klanu Adolfvila na severnom kraju njihovog meseca. Bejns je, naravno, bio i
zvan Adolfvila mnogo puta, ali se oseao bezbedno - ili srazmerno bezbedno - samo
ovde, unutar postojanih zidina ovog grada, Parea. ime je upravo dokazivao da je n
jegovo lanstvo u Pareu zasnovano na istinitom pripadni tvu, a ne nekoj tehnici simu
lacije da bi se uvukao u tu najstamenitiju urbanu zonu koja igde postoji. Gabrij
el Bejns bio je, bez ikakve sumnje, iskren... a ko bi, uop te, i mogao posumnjati
u njega.
Na primer, njegova poseta neopisivo degradirajuim straarama Hibsa. Nedavno je Gabr
ijel i ao u potragu za odbeglim lanovima jedne radne brigade; po to su bili Hibi, mog
li su se, eventualno, odvui u Ganditaun. Problem je, meutim, bio u tome to svi Hibi
izgledaju isto, ili se bar njemu tako inilo: prljave, pogurene spodobe, u umazan
oj odei, koje se kikou i nemaju sposobnost da se usredsrede na ma koji slo en postup
ak. Upotrebljivi za fiziki rad, ni za ta vi e. Ali po to je bilo potrebno stalno ne to p
etljati da bi se fortifikacije Adolfvila ojaavale protiv moguih napada Mensa, fizik
i rad se mnogo tra io. A nijedan Pare, dabome, ne bi pristao da prlja ruke. U svak
om sluaju, Gabrijela je meu oronulim ud ericama Hiba obuzimao isti u as, imao je oseanje
tako rei beskonano ogromne izlo enosti napadu, meu tim najkrhkijim ljudskim tvorevin
ama; on, na jednom nastanjenom ubri tu sa bezbroj kartonskih 'kua'. Hibi se, opet, n
isu bunili, stanovali su tu, u sopstvenom smeu, spokojno uravnote eni.
Danas, ovde, na polugodi njem sastanku Saveta, gde svi klanovi moraju biti zastupl
jeni, bie, naravno, i jedan da govori u ime Hiba; tako e Gabrijel Bejns, zastupnik
Parea, biti u istoj prostoriji - bukvalno u istoj prostoriji - sa jednim odvrat
nim Hibom. Ovo nee, ba , dodati dostojanstvo njegovome zadatku. Verovatno e se i ove
godine pojaviti, ispred Hiba, ona ra upana, debela Sara Apostoles.
Daleko zloslutnije bie prisustvo predstavnika Mensa. Jer, Gabrijel se, kao i svak
i Pare, pla io svakog pojedinog Mensa. okiralo ga je njihovo bezobzirno nasilje, to
liko nesvrhovito da ga on nije mogao shvatiti. Godinama je govorio sebi da je sv
aki Mens naprosto bie ispunjeno neprijateljstvom. Ali to nije bilo dovoljno obja nj
enje. Oni u ivaju u nasilju; perverzno je zadovoljstvo njihovo da razbijaju stvari
i zastra uju druge ljude, naroito Pare, kojima pripada i on.
Svest o ovome nije mu bila dovoljna pomo; ipak se sav tresao od straha, pomi ljajui
na predstojee suoenje sa delegatom Mensa, koji se zove Hauard Stro.
Njegov simulakrum se vrati, hripei astmatino. Na svom ve takom licu, toliko nalik na
Gabrijelovo, nosio je nepromenljiv osmeh. "Sve u redu, gospodine. Nema smrtonosn
ih gasova, nema elektrinih pra njenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, n
ema rupica u zidovima za gaanje laserskim pu kama, nema skrivenih infern-ma ina. Ponu
dio bih predlog da mo ete bezbedno ui." Uz klepetave zvuke, simulakrum stade i zauta
.
"Niko ti nije prilazio?" upita Bejns obazrivo.
Simulakrum ree: "Tamo jo nikog nema. Izuzev, naravno, jednog Hiba koji bri e pod."
Bejns, voen celim ivotom provedenim u za titnim lukavstvima, otvori vrata malice, da
uradi jednu bitnu stvar: da za tren osmotri Hiba.
Hib, mu jak, sa mokrom krpom na kraju dugakog tapa; brisao je pod na svoj tipini hibs
ki nain, sporo i jednolino, sa uobiajenim glupavim hibskim izrazom na licu, kao da
ga taj rad zabavlja. Verovatno bi mogao mesecima tako da mlati krpom, i da mu ne

dosadi; Hibu nikad ne mo e dojaditi neki posao, jer Hibi nisu sposobni da shvate a
k ni ideju raznovrsnosti. Naravno, razmi ljao je Bejns, ima nekih prednosti i u je
dnostavnosti. Njega je impresionirao slavni hibski svetac, Ignjat Ledebur, iz ko
ga je zraila duhovnost dok je lutao od grada do grada i irio toplinu svoje bezazle
ne hibske linosti. Ovaj Hib svakako izgleda neopasno...
Hibi, barem, ne nastoje, ak ni sveci-Hibi, da preobrate bilo koga u svoj klan; za
razliku od toga, Skici, mistici, poku avaju. Hibi samo jedno tra e - a to je, da bu
du ostavljeni na miru; naprosto ne ele da im ivot pravi probleme, pa zato iz godin
e u godinu odbacuju sve vei deo raznih slo enih stvari u ivotu. Vraaju se, razmi ljao j
e Gabrijel Bejns, prema stanju najobinijeg vegetiranja, koje je njima valjda idea
l.
Proveriv i laserski pi tolj (ispravan), Gabrijel zakljui da sme ui. Korak po korak zae
u salu Saveta, sede u jednu fotelju, onda naglo ustade i pree u drugu: bilo je pr
eblizu prozoru: dakle, bio bi suvi e dobra meta za nekog strelca koji bi mogao gaat
i spolja.
Da bi se razonodio dok eka na dolazak ostalih, on se re i da malo zeza Hiba. "Kako
se zove ?" upita ga.
"J-Jakov Simion", ree Hib, nastavljajui da bri e povr inu poda, sa neizmenjenim glupim
hibovskim osmehom. Hib nikad ne zna kad ga zezaju. Ili, ako i zna, ne mari. Apa
tija prema svemu: to je hibovski nain.
"Svia ti se tvoj posao, Jakove?" upita Gabrijel Bejns, pripaljujui cigaretu.
"Dabome", ree Hib i zakikota se.
"Oduvek si provodio vreme u brisanju podova?"
"A?" inilo se da Hib nije sposoban da shvati takvo pitanje.
Otvori e se vrata i bucmasta, zgodna Anet Golding, delegatkinja Polija, pojavi se
na njima, zadihana; torbu je nosila pod mi kom, okruglo lice bilo joj se zajapuril
o, a zelene oi su blistale. "Ja mislila da sam zakasnila."
"Nisi", ree Bejns, ustade, i ponudi joj jednu fotelju. Osmotri je profesionalnim
pogledom: nema znakova da je ponela ikakvo oru je. Ali mogla bi nositi feralne spo
re u kapsulama pro vercovanim u gumenom d epiu sakrivenom u ustima; on se pomno potru
di, odabirajui za sebe sasvim drugu fotelju, da sedne na to je mogue udaljenije mes
to pored velikog stola. Udaljenost... inilac iju vrednost nikad ne treba potcenjiv
ati.
"Toplo je ovde", ree Anet, koja se nastavila znojiti. "Trala sam uz stepenice, sve
dovde." Osmehnula mu se na onaj neizve taeni nain koji se kod nekih Polija primeuje.
Zaista mu se inilo da je privlana... bila bi privlana, kad bi izgubila nekoliko ki
lograma. Svejedno, njemu se Anet i ovako dopada; on e sada ugrabiti priliku da ma
lo proaska s njom. Laka konverzacija pro eta nijansama erotike.
"Anet", ree on, "ti si tako prijatna, udobna osoba. iva teta to se ne udaje . Kad bi s
e udala za mene..."
"A-ha, Gabrijelce", ree Anet, sme ei se. "Al' bi bila za tiena! Litmus-papir u svakom k
utku sobe, analizatori atmosfere samo pukaju, sve redom uzemljeno za sluaj da elek
tro-zraenja izazovu..."
"E, ne, ozbiljno", ree Gabrijel Bejns nezadovoljno. Zapita se koliko godina ova i
ma; svakako ne vi e od dvadeset. Kao i svi Poliji, detinjasta. Poliji nisu jo odras
li; ostaju neuvr eni, uostalom ta je poliizam ako ne jedno produ eno zadr avanje detinje
plastinosti? Pa, zna se da deca svih njih, svih klanova na ovom mesecu, jesu u tr
enutku roenja Poliji, i ne diferenciraju se do desete ili ak jedanaeste godine. Ne
ki pojedinci, kao ova Anet, ne diferenciraju se nikad.
Ona otvori torbu i izvue vreu slatki a; poe hitro da jede. "Nervozna sam", objasni. "
Zato moram jesti." Ponudi vreu Bejnsu, ali on odbi - ipak, nikad se ne zna. Gabri
jel Bejns je uspeo da ostane iv ve trideset pet godina; nije nameravao sad da izgu
bi ivot zbog nekog triavog poriva. Sve se mora izraunati, unapred smisliti, ako eli
da po ivi jo trideset pet.
Anet ree: "Valjda e Skitse i ove godine zastupati Luis Manfreti. On mi uvek prija;
tako zanimljive stvari pria, o tim njegovim vizijama iz praiskonskih vremena. Zv
eri zemlje i neba, udovi ta koja vode bitke ispod zemlje..." Zami ljeno je sisala jed
an tvrdi slatki . " ta misli , Gabrijelce, jesu li stvarne te vizije koje se pojavljuj
u Skicima?"
"Nisu", ree Gabrijel Bejns iskreno.

"Onda, za to oni stalno priaju o njima i kao tumae ih? Njima su stvarne, ako nisu dr
ugima."
"Misticizam", ree Bejns podrugljivo. Poe u mrkivati vazduh; neki miris stizao je do
njega, sladak. Miris Anetine kose, uvide on i opusti se. Ili je mo da tajni plan d
a on pomisli da je to miris Anetine kose? Najednom je bio budno pa ljiv. "Lep ti j
e parfem", ree neiskreno. "Kako se zove?"
"'No divljine'. Kupila sam ga od jednog putujueg preprodavca ovde, a inae je sa Alf
e Dva; ko tao me je devedeset ko ica, ali fino miri e, ta ka e ? Cela jedna mesena plata."
njenim tamnozelenim oima kao da se videla tuga.
"Udaj se za mene", poe Bejns opet, ali zauta.
Pojavio se predstavnik Depa, na vratima stao, a iskolaene oi na tom prepla enom, kon
kavnom licu kao da su probole Bejnsa do srca. Bo e gospode, zastenja Gabrijel, ne
znajui da li prema jadniku Depu da osea naprosto prezir, ili, ipak, saoseanje. Taj
bi ovek, ipak, mogao i da stisne petlju; svi Depi bi to mogli, kad bi imali iole
hrabrosti. Ali hrabrosti nema nimalo, u naselju Depa, na jugu. Ovaj jedan ispolj
ava kukaviluk zaista primetno: stoji na vratima, prpa je da ue - ne sme; a ipak je
toliko pomiren sa sudbinom da e kroz koji trenutak neizbe no ui, uradie tano to od ega
je toliko ucvikao... Opet, neki Ob-Kom bi samo izbrojao dva, etiri, est, i tako d
o dvadeset, okrenuo lea i pobegao.
"Ui, molim te", pridobijala ga je Anet prijatnim tonom i pokazivala ka jednoj fot
elji.
"Koja je svrha ovog razgovora?" upita Dep i ue polako, sav klonuo od oajanja. "Sam
o emo se razdirati meusobno; ne vidim za to i emu sazivati ove svae i dreke." Ipak, re
zignirano, on sede i ostade pognute glave, aka stisnutih u pozi uzaludnosti.
"Ja sam Anet Golding", ree Anet, "a ovo je Gabrijel Bejns, Pare. Ja sam Poli. Ti
si Dep, neee? Jasno mi je to po nainu na koji zuri u pod." Nasmejala se, ali sa na
klono u.
Dep ne ree ni ta; ak ni svoje ime. Gabrijel je znao da Depima nije lako da govore; t
e ko im je da saberu toliko energije. Ovaj Dep verovatno je do ao prerano zato to se
pla io da bi mogao zakasniti; nad-kompenzacija, tipino za njih. Bejnsu se nisu dopa
dali. Oni su beskorisni i samima sebi, i drugim klanovima; za to ne umru? Za razli
ku od Hiba, ne mogu biti upotrebljeni ak ni kao manuelni radnici; Depi naprosto l
e e po zemlji i zure u nebo, ni ta ne videi, li eni svake nade.
Nagnuv i se ka Bejnsu, Anet ree tiho: "Razveseli ga."
"Hou, vraga", ree Gabrijel Bejns. " ta me briga? Sam je kriv to je takav; mogao bi se
on promeniti kad bi hteo. Mogao bi verovati u dobre stvari, kad bi se dovoljno
potrudio. Nije njegova sudbina lo ija nego sudbina nas ostalih, mo da je ak i bolja;
oni, zna , rade brzinom pu a... Ba bih voleo da ja radim tako malo kao proseni Dep."
Kroz otvorena vrata ue visoka sredovena ena u dugakom, sivom kaputu. Bila je to Ingr
ed Hibler, pripadnica Ob-Koma; brojala je utke, u sebi, dok je prolazila pored i
oko stola. Dodirnula je, redom, naslon svake fotelje. Gabrijel i Anet su ekali; H
ib pera podova je nakratko podigao pogled i nasmejao se. Dep je nastavio da zuri,
utke, nadole, ni ta ne videi. Najzad gospoica Hibler nae fotelju sa zadovoljavajuom nu
merololo kom oznakom; povue je unazad i sede kruto. vrsto je pritisnula ake jednu o d
rugu, i to donjim delovima dlanova, a vrhovi njenih prstiju kuckali su hitro jed
ni o druge, kao da plete neku nevidljivu za titnu odeu.
"Nai la sam na Stroa na parkingu", ree Ob-Komkinja. Bez ijedne rei izbroja, u sebi,
ne to. "Na Mens, fuj, grozna osoba; zamalo da me pregazi tim svojim tokom. Morala sa
m da..."
Zautala je, onda nastavila. "Nije bitno. Ali te ko je osloboditi se njegove aure, k
ad te jednom zarazi." Stresla se.
Anet ree, ne obraajui se nikom odreenom: "Ove godine, ako Skic bude opet Manfreti, v
erovatno e ui kroz p,rozor a ne kroz vrata." Nasmeja se veselo; ista Hib joj se prid
ru i u tome. "E pa, i Hiba ekamo, dabome", ree Anet.
"J-ja sam delegat iz Ganditauna", ree Hib, Jakov Simion, nastavljajui jednolino da
radi. "Samo sam m-mislio da ovo uradim dok ekam." Uputio je nevin osmeh svima pri
sutnima.
Bejns uzdahnu. Predstavnik Hiba u Savetu: ista. Ali i treba tako, svi su oni istai,
ako ne stvarno, ono bar potencijalno. Preostalo je, dakle, da ekaju samo Skica i
Mensa, Hauarda Stroa, koji e ui im zavr i jurcanje tamo-amo po parkingu, to radi sa na

merom da upla i sve ostale delegate dok sti u. Bejns pomisli: bolje e mu biti da ne p
oku a da upla i mene. Jer taj laserski pi tolj na Bejnsovom struku nije la ni. A uvek je
tu i njegov 'sim', njegov simulakrum, koji eka napolju, u hodniku; mo e biti pozva
n unutra.
"O emu je sastanak?" upita gospoica Hibler, Ob-Komka, i poe brojati brzo, sklopljen
ih oiju, poigravajui vrhovima prstiju po vazduhu. "Jen-dva jen-dva."
Anet ree: " ire se govorkanja. Vien je neki nepoznati brod koji ne pripada trgovcima
sa Alfe Dva; u to smo u razumnoj meri sigurni." Ona nastavi jesti slatki e; Bejns
vide, sumorno razonoen, da je ve pojela gotovo celu sadr inu vree. Znao je dobro da
Aneta pati od diencefalinog poremeaja, prevelike valence u zoni mozga koja izaziva
pro drljivost. Poremeaj se pogor ava kad god je zabrinuta ili napeta.
"Brod", ree Dep. Pomakao se, vratio u ivot. "Mo da nas mo e izvui iz ovog haosa."
"Iz kog haosa?" upita gospoica Hibler.
Pomiui se jo jednom, Dep ree: "Zna ." Samo toliko je uspeo da izgovori; onda je opet z
amuknuo, utonuo u svoju komu turobnosti. Dep uvek smatra da je sve u rasulu. Pa
ipak, Depi se, naravno, boje i ma kakve promene. Gabrijel Bejns je o ovome razmi l
jao sa sve veim prezirom. Ali - brod. Njegov prezir prema Depu preobrati se u uzb
unu. ta ako je istina?
Stro, Mens, e znati. Na Da Vinijevim Visovima, Mensi imaju slo ene tehnike naprave za
osmatranje dolazeeg saobraaja; verovatno je prva vest i stigla sa tih Visova... o
sim, naravno, ako je mistik, Skic, u svojim vizijama prvi predvideo ta e biti.
"Verovatno neki trik", ree Bejns pojaanim glasom. Svi u sobi, ukljuujui i sumornog D
epa, stado e, buljei u njega; Hib ak na trenutak prestade brisati pod.
"Ti Mensi", Bejns objasni, "poku ae sve. Ovo je njihov nain da steknu prednost nad n
ama ostalima, da nam uzvrate."
"Za ta?" upita gospoica Hibler.
"Znate da nas Mensi sve mrze", ree Bejns. "Zato to su oni primitivci, varvarske si
led ije, neoprani juri ni odredi koji pote u pi tolje kada samo uju re 'kultura.' To je u
njihovom metabolizmu; staro gotsko." I time jo nije bilo sve reeno; savr eno iskreno
reeno, on nije znao za to Mensi hoe da povrede sve druge, osim, prema njegovoj teor
iji, iz istog odu evljenja zbog nano enja bola. Ne, pomisli on, mora biti ne to vi e od t
oga. Zloba i zavist; sigurno nam zavide, znaju da smo kulturno nadmoni. Iako su D
a Vinijevi Visovi raznovrsni, nema tamo reda, nema estetskog jedinstva; tamo su z
brda-zdola nagomilani nedovr eni takozvani 'kreativni' projekti - naime, zapoeti, a
li nikad privedeni kraju.
Anet polako ree: "Stro je malo neuglaen, priznajem. tavi e, tipian je primerak one vrs
te koja srlja bezobzirce. Ali za to bi prijavio da dolazi strani brod, ako to nisu
stvarno primetili? Nisi nam dao nijedan jasan razlog."
"Ali ja znam", ree Gabrijel Bejns zadrto, "da su Mensi, a napose Hauard Stro, pro
tiv nas; trebalo bi da delujemo, da se za titimo od..." Zauta, jer se vrata jo jedno
m otvori e i unutra o trim, dugim koracima ue Hauard Stro.
Rie kose, krupan, silovit, iroko osmehnut. Briga njega to se ka njihovom malenom me
secu kree tuinski brod.
Preostalo je da stigne jo samo Skic, a taj bi mogao, po svom obiaju, zakasniti jed
no sat; verovatno e u transu odlutati nekud, gubiti se u zamagljenim vizijama nek
e arhetipske stvarnosti, gledati kosmike proto-sile koje le e ispod temporalne Vase
ljene: tako on, stalno, sagledava takozvani Urvelt.
Mogli bismo se, dotle, udobno smestiti, zakljui Gabrijel. Koliko je mogue, s obzir
om na to da se meu nas dovukao ovaj Stro. I ova gospoica Hibler; ni ona mu se nije
ne to mnogo dopadala. Zapravo mu se niko od prisutnih nije nimalo dopadao, osim m
o da Anet: tako upadljivo, obilato prsate. Ali ni sa njom on nije ni ta postigao. Uo
biajen ishod.
Ali to nije njegova krivica; svi Poliji su takvi, nikad ne zna na koju e stranu sk
oiti. Pobude su im mutne, pona anje suprotno nalozima logike. A ipak, nisu mu ice, ka
o Skici, niti ma ine bez mozga kao Hibi. Poliji su u izobilju ivi; upravo to mu pri
ja kod Anet - ta njena osobina ivotnosti, sve ine.
Uistinu, pored nje se oseao kao kruto stvorenje, metalno, oklopljeno debelim eliko
m, kao neko arhaino oru je iz beskorisnog, drevnog rata. Njoj je dvadeset godina, n
jemu trideset pet, mo da je tu obja njenje. Ali on nije bio sklon da u to poveruje.
Onda pomisli: kladim se da ona upravo eli da se ja osetim ovako. Ona se trudi da

me navede na utisak da ne valjam.

Istog trenutka on oseti svoju reakciju na to: ledenu, dobro promi ljenu parejsku m
r nju prema njoj.
Anet, glumei da pojma nema o tome, nastavi da klopa preostale slatki e iz vree.
Delegat Skica na sastanku u Adolfvilu, koji se odigravao jednom u est meseci, Oma
r Dajamond, osmotri celom irinom pejza sveta, i vide, ispod i preko, zmajeve bliza
nce, crvenog i belog, zmajeve ivota i smrti; bili su spleteni u borbi, od koje se
ravnica tresla, a nebo, iznad njega, cepalo, dok je sparu eno sivo sunce u raspad
anju bacalo malo ili nimalo utehe na jedan svet koji brzo gubi svoju krtu zalihu i
votnog.
"Stojte", ree Omar zmajevima i di e ruku.
Jedan mu karac i jedna devojka talasave kose, koji su hodajui trotoarom kroz centar
Adolfvila nai li prema Omaru Dajamondu, stado e. Devojka ree: " ta je, bre, ovome? On
ne to radi." Odbojno.
"To ti je samo Skic", ree mu karac, koga je ovo zabavljalo. "Od etao u vizije."
Omar ree: "Veiti rat izbio je nanovo. Sile ivota posustaju. Zar nijedan ne mo e ovek k
obnu odluku doneti, svog ivota se odrei u inu rtvovanja da bi one obnovljene bile?"
ovek namignu svojoj eni i ree: "Zna , tim drugarima ako postavlja pitanja, ponekad dob
ije zanimljiv odgovor. Aj', pitaj ga ne to - ne to veliko i uop teno, u fazonu 'Koji je
smisao postojanja?' a ne, zna , 'Gde su makaze koje sam zaturila jue?'." On je mal
o pogura napred.
ena se oprezno obrati Dajamondu. "Izvin'te, da Vas pitam ne to, oduvek sam mislila
- postoji li ivot posle smrti?"
"Smrti nema", ree Omar. Zapanjilo ga je pitanje, izgraeno na temeljima ogromnog ne
znanja. "Ono to ti vidi i 'smru' naziva samo je jedna etapa u klijanju iz koga nikne
novi oblik ivota, uspavan zasad; on samo eka poziv da pree u sledeu inkarnaciju." U
zdi e obe ruke i pokaza njima napred. "Vidi ? Zmaj ivota ubijen biti ne mo e; njegova k
rv lije crvena po livadi, ali ve odasvud iskau nove verzije njega. Seme u zemlju s
ahranjeno uzdi e se ponovo." Omar Dajamond poe dalje, tada, ostaviv i mu karca i enu iza
sebe.
Moram u onu kamenu kuu sa est spratova, ree Omar sebi. Oni tamo ekaju. Oni su Savet.
Hauard Stro, varvarin. Mis Hibler sva stegnuta, opsednuta brojevima. Anet Goldi
ng, otelotvorenje ivota samog, ona koja se naglavake baci u sve to joj omoguuje da p
ostane. Gabrijel Bejns, koji je prisiljen da izmi lja naine da se brani od onoga to
njega ne napada. Onaj jednostavni sa krpom za pod na tapu, taj je bli e Bogu nego i
jedan od nas. I onaj tu ni koji nikad ne di e pogled, nema ak ni ime. Kako njega da z
ovem? Mo da Oto. Ne, radije u Dino. Dino Voda. On i ekuje smrt, a ne zna da ivi u i ekiva
ju prazne utvare; Dina Vodu ni smrt ne mo e da za titi od njega samog.
Stade u podno je estospratne zgradetine, najvee u parejskom naselju, Adolfvilu; pa p
olete, pomou levitacije. Nji ui se kao plovak na vodi, dolebde do pravog prozora, poe
grebati noktom palca po staklu; posle nekog vremena, doe jedna osoba i otvori pr
ozor.
"Nee doi gospodin Manfreti?" upita Anet.
"On ne mo e biti dosegnut ove godine", objasni Omar. "Pre ao je na drugo podruje stva
rnosti, i sad samo sedi; mora biti prisilno hranjen kroz nos."
"Bljak", ree Anet i sva se strese. "Katatonija."
"Ubijte ga", ree Stro grubo, "i gotov posao. Ti katatonini Skici su ne samo beskor
isni nego i gore od toga; iscrpljuju resurse 'Jovanke Orleanke'. Nije udo da je v
a e naselje tako siroma no.'
"Siroma no materijalno", saglasi se Omar Dajamond, "ali bogato veitim vrednostima."
Nastojao je da ostane podalje od Stroa, koji mu se nije nimalo sviao. Stro je, up
rkos svoga imena koje bi se moglo prevesti kao 'Slamka', bio razbija. Voleo je da
razlupa, da smrvi ne to; bio je svirep ne zbog potrebe za tim, nego iz ljubavi pr
ema tome. Zlo je Strou bilo nepotrebni dodatak.
Sedeo je tu, opet, i Gabrijel Bejns. Taj je umeo, kao i svi Parei, da bude surov
, ali samo kad ga je na to prisiljavala njegova potreba za samoza titom; toliko se
odao branjenju samoga sebe od svakog zla, da je prirodnim putem inio ono to ne va
lja i ne treba. ovek ga ne mo e osuivati onako kao Stroa.
Zauzev i svoje mesto, Omad Dajamond ree: "Blagoslovena bila ova skup tina. I hajde da
ujemo vesti o ivotonosnim osobinama, a ne o delatnostima zmaja zla." Okrete se St

rou. "Kakve su informacije, Hauarde?"

"Naoru ani brod", ree Stro. Ove rei propratio je irokim, razvratnim, sumornim osmehom
; u ivao je u njihovoj kolektivnoj zabrinutosti. "Nije trgovaki sa Alfe Dva, nego j
e iz nekog sasvim drugog sistema; pomou TP oitali smo neke njihove misli. Nisu oni
ovde da trguju, nego..." Namerno nije dovr io reenicu, da bi mogao gledati kako se
oni gre.
"Moraemo se braniti", ree Gabrijel Bejns. Gospoica Hibler klimnu glavom; isto uini,
mada nerado, i Anet. ak se i Hib prestao smejuljiti. Sad je izgledao kao da se os
ea nelagodno. "Mi u Adolfvilu", ree Bejns, "naravno da emo se organizovati za odbra
nu. Oekivaemo tehniku opremu od tvojih, Stro; mi od vas, narode, oekujemo mnogo. Ako
ikad, onda sad moramo oekivati da vi date sve od sebe za zajedniko dobro."
"Pazi, pazi, 'zajedniko' dobro", opona ao ga je Stro. "Misli , za na e dobro."
"Bo e, Bo e", ree Anet, "mora li uvek biti tako neodgovoran, Stro? Zar ne mo e bar jednom
obratiti pa nju na posledice? Pa, pomisli bar na na u decu. Ako i ne moramo da za tit
imo sebe, njih moramo."
Omar Dajamond se molio u sebi. 'Neka se sile ivota uzdignu i na bojnom polju trij
umf postignu. Neka beli zmaj izbegne crvenu mrlju prividne smrti; neka se materi
ca za tite spusti na ovu malenu zemlju i sakloni je od onih koji stoje u taboru ne
svetog.' Najednom se seti kakav je prizor video sti ui pe ice ovamo: nagove taj o prist
izanju neprijatelja. Potok vode pretvorio se bio u krv dok je on preko njega pre
koraivao. Sada mu beja e jasno znaenje toga. Rat i smrt, a mo da i uni tenje Sedam klano
va i njihovih sedam gradova - est, ako ne rauna kao 'grad' ono smetli te na kome ivota
re Hibi.
Dino Voda, Dep, ree promuklo i tiho: "Gotovi smo."
Svi ga pogleda e besno; svi, ak i Jakov Simion, Hib. Izjava ba depovska.
"Oprostite mu", pro aputa Omar. I negde u nevidljivom carstvu duh ivota ovo zau, i o
dazva se, i oprosti napola-umiruem stvoru koji je bio Dino Voda iz depovskog nase
lja zvanog Imanja Kotona Mejtera.
2.
Baciv i jedva jedan pogled po starom stanu u kome su zidovi bili od ispucalih kame
nih ploa, svetiljke uvuene u razna udubljenja i verovatno neispravne, prozor stari
nski, neotvoriv, 'panoramski', a ploice na podu odavno zastarele, name tene jo pre k
orejskog rata, ak Ritersdorf ree: "Mo e, poslu ie." Izvue ekovnu knji icu, a lice mu se
agodno tr e pred prizorom glavnog kamina, okru enog ogradom od kovanog gvo a; nije vide
o ni ta slino jo od 1970. godine, kad je bio dete.
Vlasnica ove oronule zgrade pogleda ga, meutim, namr teno i sumnjiavo, zbog onoga to
je pisalo u akovim papirima za identifikaciju. "Po ovome, vi ste o enjeni, gospodin
e Ritersdorfe, i imate decu. Neete dovesti nikakvu decu u ovu zgradu; u homeopapoglasima bilo je reeno da je stan za 'ne enju, zaposlenog, bezalkoholiara', pa prema
tome..."
"U tome je poenta", ree ak umorno. Debela, sredovena gazdarica u haljini od ko e vene
rijanskih zvi do-cvraka i papuama od vubovog krzna odbijala ga je; ovaj do ivljaj ve je
postao sumoran. "Od ene sam se razdvojio. Ona je zadr ala decu. Zato i hou da unajm
im stan."
"Ali oni e dolaziti u posete." Njene obrve, obojene u purpur, uzvinu e se.
"Ne znate vi moju enu", ree ak.
"Hoe, hoe; znam ove nove federalne zakone o razvodu. Nije kao u starim danima kad
je svaka dr ava imala svoj. Jeste li ve bili u sudu? Dobili prve papire?"
"Nisam", priznade on. Za njega je bio tek poetak. Pozno pro le noi oti ao je u hotel,
a prethodna no - ta je bila poslednja utro ena u poku ajima da se postigne nemogue, da
se nastavi ivot sa Meri.
Dade gazdarici ek; ona mu vrati ID formular i udalji se; ak istog trena zatvori vr
ata, ode do prozora sad iznajmljenog stana i zagleda se dole, na ulicu, u tokove,
skoi-mlaznjake, rampe i lebove nogaraca. Jo malo, i morae pozvati svog advokata, Ne
ta Vajldera. Jo samo malo.
Ironija njihovog branog brodoloma bila je neizdr iva. Jer njegova ena bila je po pro
fesiji brana savetnica, dobra tavi e. Zapravo, imala je ugled najbolje u tom poslu,
ovde u oblasti Marin, u Kaliforniji, gde je dr ala kancelariju. Bog bi znao koliko
je naprslih meuljudskih odnosa izleila. Pa ipak, maestralnim potezom nepravde, do
godilo se da upravo njena nadarenost i ta njena ve tina doprinesu da se on sad nae

u ovoj bedi od stana, kod ove gazdarice. Naime, toliko je uspeha postizala u kar
ijeri, da nije mogla ne oseati prezir, iz godine u godinu sve vei, prema svome mu u.
injenica je bila, i on se s time morao suoiti, da u svojoj karijeri nije bio ni iz
daleka onako uspe an kao Meri.
Njegov posao, koji mu je veoma prijao, bio je programiranje simulakruma za obave t
ajnu slu bu vlade ejena, da bi oni dobro prenosili beskonane propagandne programe pr
otiv obrua komunistikih dr ava kojima su Sjedinjene Amerike Dr ave sada bile opasane. O
n je, lino, duboko verovao u svoj posao, ali nikakve racionalizacije nisu mogle s
tvoriti utisak da je to dobro plaen ili uzvi en posao; a programi koje je on uspeva
o da smuka bili su - najbla e reeno - infantilni, la ni i pristrasni. Najuspe nije su de
lovali na kolsku decu u SAD i u susednim, komunistikim dr avama, i na velike mase na
jslabije kolovanih. ak Ritersdorf je bio, uistinu, nisko-kvalitetni najamnik. Na ta
je Meri ukazala mnogo, mnogo puta.
Najamnik ili ne, ostao je u tom poslu, iako su mu i druga zaposlenja bila nuena t
okom est godina koliko je njegov brak potrajao. Mo da je ostao zato to je u ivao da sl
u a kako simulakrumi, toliko slini ljudskim biima, izgovaraju njegove rei; mo da zato to
je smatrao da je ukupna borba, u kojoj na taj nain uestvuje, od bitnog znaaja; Ame
rika se na la u defanzivi, politikoj i ekonomskoj, i mora se braniti. Americi je po
trebno da izvestan broj osoba radi za dr avu, za plate neosporno bedne, na radnim
mestima koja nemaju nijedan element juna tva ili velianstvenosti. Neko mora da prog
ramira i propagandne simulakrume, koji su rasporeeni po celom svetu da rade kao z
astupnici kontraobave tajne slu be, da ire agitaciju, da ubeuju, da utiu. Ali...
Pre nekoliko dana nastupila je kriza. Jedan od Merinih klijenata, upetljan ve tri
godine u neverovatno slo en brani problem sa tri ljubavnice istovremeno, bio je TV
producent; D erald Feld, producent slavnog, jedinog, neponovljivog 'Bani Hentmen
TV oua' i vlasnik, ne u celosti, ali velikim delom, tog popularnog komiara. Meri i
Feld napravili su jednu malu pogodbu sa strane; 'dil' je bio da mu Meri isporui
nekoliko programerskih tekstova koje je ak napisao za lokalni ogranak CIA, u San
Francisku. Feld je tekstove proitao sa interesovanjem zato to su - eto obja njenja n
a osnovu ega ih je Meri odabirala - sadr ali dobru meru humora. U tome je bila akova
nadarenost; programirao je mimo uobiajenog sveanog, pompeznog stila... govorilo s
e da akovi programi iskrie od duhovitosti, da su puni ivota. Feld je pristao na sar
adnju sa akom i zamolio Meri da ona zaka e sastanak njih dvojice.
Sada, stojei na prozoru malog, bednog, starog stana u koji nije uneo ak ni jedan j
edini svoj odevni predmet, ak, zagledan u ulicu ispod sebe, poe razmi ljati o svai ko
ja je tom prilikom izbila kao erupcija, izmeu njega i Meri. Bila je to estoko opak
a svaa, nesumnjivo 'klasika'; pravo olienje su tine njihovog razdora.
Sa Merine take gledanja, sve je bilo jasno: pojavila se mogunost novog posla, treb
a je, dakle, temeljitim ri kanjem ispitati do dubine. Feld bi dobro plaao, a presti
bi bio izvanredan; svake nedelje, na izvodnoj pici Bani Hentmenove emisije, pojav
ilo bi se na ekranu i akovo ime, kao jednoga od scenarista; ceo nekomunistiki svet
bi to gledao. Meri bi se - eto udarne rei - ponosila njegovim zaposlenjem; upadl
jivo kreativnim. Po njenom mi ljenju, kreativnost je 'Sezame, otvori se!' ivota; do
k rad za Centralnu informativnu agenciju, programiranje propagandnih simulakruma
koji e brbljati poruku za ne kolovane Afrikance, Latinose i Azijate, to nije kreat
ivno; poruka je uvek manje-vi e ista, a CIA nije mnogo cenjena u liberalnim, bogat
a kim, sofisticiranim krugovima gde Meri stanuje.
"Ti si kao neki... skuplja opalog li a u satelitskom parku", rekla je razbesnelo Mer
i, "sa grabuljama, za gradsku istou. Bezbedan posao i lak; izvue se, ne mora se borit
i. Sprcao si trideset tri godine, a ve si odustao od svakog poku aja. Vi e nema
elju da
od sebe napravi ne to."
"Slu aj", govorio je on uzaludno. "Jesi li mi ti majka ili samo supruga? Mislim, j
e l' ti u opisu radnog mesta da mora neprestano da me podbada da ja ne to vi e postign
em? Moram li se uzdizati neprestano? Treba da postanem predsednik Zemljoplana, j
e l' to ti hoe ?" Ne, nije tu re bila samo o novcu i presti u, nego i o jo neem. Meri je
, oito, elela da on postane neka druga osoba. Stidela se njega; ona, koja ga je po
znavala bolje nego iko drugi na svetu. Ako se zaposli da pi e za Banija Hentmena,
postae neko drugi - bar po njenoj logici.
On nije mogao poricati istinitost te logike. Ipak, istrajno se dr ao svog puta; ni
je dao ostavku kod CIA, nije se izmenio. Ne to u njemu bilo je, naprosto, suvi e ine

rtno. Pa - nek bude ta bude. Postoji, u biti oveka, odreena histereza; a on tu svoj
u su tinu nije hteo tako lako odbaciti.
Napolju, na ulici, jedan beli evrolet de luks toak, blistavi novi model sa est vrat
a, potonu do ivice trotoara i prizemlji se. Gledao je dokono, onda se trgao, obu
zet nevericom: nemogue, ali istinito - to je donedavno njegov toak, stigla je Meri
. Ve ga na la.
Kroz nekoliko trenutaka, njegova supruga, dr Meri Ritersdorf, stii e mu u posetu.
Osetio je zebnju i pojaanu svest o neuspe nosti: eto, ak ni ovo nije uspeo da izvede
- da se zavue u neki iznajmljeni stani gde ga Meri nee pronai. Kroz nekoliko dana Ne
t Vajlder e uspeti da aran ira zakonsku za titu, ali, do tad, on je bespomoan, mora da
je pusti unutra.
Nije problem saznati kako mu je u la u trag; moderna detekcijska sredstva mogu se
dobiti lako i jeftino. Meri se verovatno obratila nekoj od 'priva-hvatnih' robot
skih detekcionih agencija, iznajmila 'nju kalo', stavila mu na raspolaganje akov en
cefaliki obrazac; nju kalo se bacio na posao i pratio ga kroz sva mesta kuda je ak i a
o posle razdvajanja od nje. Danas je pronala enje oveka egzaktna nauka.
Znai, ena re ena da te locira, pomisli on, mo e. Valjda ima neki zakon o tome; mogao b
i on to nazvati Ritersdorfovim zakonom. Proporcija: to je vea ovekova elja da pobegn
e, da se sakrije, utoliko su aparati za detekciju...
O tro kucanje na ulaznim vratima stana; a to su vrata uplja u svome jezgru.
Poe krutim koracima, protiv sopstvene volje, tamo, i pomisli: odr ae ona meni govora
nciju, sintezu svih poznatih pozivanja na 'razum'. Ja, naravno, nijedan argument
neu imati, samo svoj oseaj da ne mo emo dalje, da njen prezir prema meni pokazuje d
a se izmeu nas dogodio neuspeh tako dubok da nikakva prisnost vi e nikada ne dolazi
u obzir.
On otvori vrata. Stajala je tu, sa tamnom kosom razdvojenom u mnogo pramenova, u
svom skupocenom (najboljem) kaputu od prirodne vune, nena minkana; smirena, kompe
tentna, obrazovana ena, u odnosu na njega nadmona na itavo krdo naina. "uj, ak", ree o
a, "neu ovo trpeti. Pozvala sam kompaniju za selidbe da pokupi sve tvoje stvari i
stavi ih u magacin. Do la sam po ek; daj mi sve pare koje ima sad na tekuem raunu. Tr
ebaju mi da platim raune."
Proma io je, proma io: nije do la sa slaano-razumnom govorancijom. Naprotiv, do la je da
uini celu stvar nepovratnom. On ostade sasvim o amuen. Mogao je samo da blene u nju,
ni ta vi e.
"Razgovarala sam sa Bobom Alfsonom, mojim advokatom", ree Meri. "On je podneo pri
javu za poni tenje tapije na kuu."
" ta?" upita on. "Za to?"
"Da bi ti mogao da prepi e svoj deo kue na mene."
"Za to?"
"Da bih je mogla ponuditi na prodaju. Smatram da mi ne treba tako velika kua, a n
ovac bi mi dobro do ao. Vraam Debi u onaj internat na Istoku, o kome smo razgovaral
i." Deboru, njihovo najstarije dete, pa ipak dete od samo est godina, premlado da
se alje od kue. Za ime svega!
"Daj da prvo razgovaram sa Netom Vajlderom", ree on nejako.
"Ja hou ek odmah." Nije se ni pomakla da ue; naprosto je stajala tamo. A on je bio
u oajanju, u oajnoj panici, panici poraza i patnje; ve je pobeen; ona ga mo e naterati
na bilo ta.
Poe po ekove, a Meri zae nekoliko koraka u stan. Njena odbojnost prema takvom stanu
bila je vea nego to se mogla reima izraziti: zato ona ni ta i ne ree. On se sav skupi
o, da uzmakne, nije se mogao sa tim njenim stavom suoiti; usredsredio se na kraboc
anje po eku.
"Uzgred reeno", ree Meri, isto konverzacionim tonom, "sad kad si ti zauvek oti ao, ja
sam slobodna da prihvatim onu vladinu ponudu."
"Koju vladinu ponudu?"
"Treba im konsultacioni psiholog za neki meuplanetni projekat; pa, rekla sam ti."
Nije nameravala da se optereuje nekim dodatnim obja njavanjem.
"A-ha, da." Ne to se mutno seao. "Ne to dobrotvorno." Proisteklo iz sukoba Zemlje i A
lfanaca pre deset godina. Jedan izolovani mesec u Alfanskom sistemu nastanjen je
Zemljanima koji su pre dva pokolenja odseeni, zbog rata; mno tvo takvih jadnih enk
lava zaostalo je u sistemu Alfe, koji se sastoji od dvadeset dve planete i nekol

iko desetina priodnih satelita.

Primila je ek, presavila ga i zavukla u d ep kaputa.
"A je l' bi ti plaali?" upita on.
"Ne", ree Meri, udaljeno.
Dakle, ona e iveti - i ona, i deca - iskljuivo od njegove plate. Poeo je da shvata:
ona oekuje takvu sudsku presudu, kojom e on biti prisiljen da uradi upravo ono to j
e odbio, i tim odbijanjem sru io njihov estogodi nji brak. Iskoristie svoj ogroman uti
caj u sudskim instancama oblasti Marin, pa e izdejstvovati re enje koje e znaiti da o
n mora da napusti radno mesto kod CIA u San Francisku i da potra i neko sasvim dru
gaije zaposlenje.
"Koliko... dugo e biti odsutna?" upita on. Bilo je oigledno da ona namerava da izvue
dobru korist iz ovog razdoblja preureenja njihovih ivota; da uradi sve stvari koj
e su joj bile onemoguene - navodno onemoguene - njegovim prisustvom.
"Oko est meseci. Zavisi. Ne oekuj od mene da budem u kontaktu. Na sudu e me predsta
vljati Alfson; neu se pojaviti." Zastala je, a onda dodala: "Podigla sam tu bu za o
dvojeno izdr avanje, tako da nee morati da radi to."
Inicijativa je, ak i tu, nestala iz njegovih ruku. On je, kao i uvek, bio prespor
.
"Mo e imati sve", ree on Meri najedanput.
Njen pogled je rekao: ali ono to ti mo e dati nije dovoljno. 'Sve' je samo ni ta, kad
god je re o njegovim dostignuima.
"Ne mogu ti dati ono to nemam", ree on tiho.
"Da, mo e ," Meri ree, bez osmeha. "Zato to e sudija uzeti u obzir ono to sam ja uvek zn
ala o tebi. Ovo: ako mora , ako te neko natera, ti e udovoljiti merila obino primenji
vana na odrasle ljude sa odgovorno u za enu i decu."
On ree: "Ali - ja moram zadr ati neki ivot svoj, sopstveni."
"Tvoja prva obaveza smo mi", ree Meri.
Za to nije imao odgovor; mogao je samo klimati glavom.
Kasnije, posle Merinog odlaska sa ekom, potra io je i na ao gomilu starih homeopapa u
ormaru u stanu; seo je na prastaru sofu u danskom stilu u dnevnoj sobi, pretura
jui kroz njih u potrazi za lancima o tom meuplanetnom projektu u koji je Meri namer
avala da se ukljui. Njen novi ivot, ree on sebi, da zameni brani.
U papu od pre nedelju dana nae lanak, maltene potpun; pripali cigaretu i poe pa ljivo
itati.
Psiholozi e biti potrebni, predviao je ameriki Meuplan-servis za zdravstvo i blagost
anje, zato to je taj mesec svojevremeno bio bolnika zona, psihijatrijski centar za
zbrinjavanje onih zemaljskih doseljenika u alfanski sistem koji su psihiki popus
tili pod abnormalnim, izuzetnim pritiscima meusistemske kolonizacije. Alfanci na
taj mesec i ne odlaze; jedino njihovi trgovci svrate ponekad.
Sve to je poznato o sada njem stanju stvari na tom mesecu doznalo se od tih trgovac
a. Po njihovim tvrdnjama, svojevrsna nova civilizacija nastala je tokom dve i po
decenije odvojenosti bolesnika od vlasti sa Zemlje. Ali trgovci nisu mogli dati
ocenu o tom novom dru tvu, zato to ni zemaljsko nisu dobro shvatali. Meutim, znali
su da na Mesecu 2 postoji i proizvodnja, a i razmena robe; ak industrija. Pa, ako
je tako, zapita se ak Ritersdorf, za to zemaljska vlada smatra da treba da se me a?
Lako je mogao zamisliti Meri tamo; upravo takvu osobu bi poslao Zemljoplan, meuna
rodna agencija. Ljudi kao Meri uvek e uspeti.
Prie prastarom panoramskom prozoru i postoja tamo jo neko vreme, gledajui dole. Ond
a oseti da se u njemu kri om, kradomice, uzdi e onaj dobro znani poriv. Utisak da ne
ma nikakvog smisla nastavljati; da je samoubistvo, bez obzira na to ta ka u zakon i
crkva, za njega jedino re enje, sad.
Nae jedan manji prozor, sa strane; taj se mogao otvoriti. On ga podi e i oslu nu zuja
nje d et-hopera koji se spu tao na ravni krov jedne zgrade na suprotnoj strani ulice
. Taj zvuk zamre. ak Ritersdorf saeka, onda se pope na prozorski prag, i delimino p
reko njega. Sad su mu noge visile iznad saobraaja, koji je dole, na ulici, odmica
o...
Iznutra, iz sebe samog, zau glas, ali ne svoj, koji ree: "Molim te, reci mi svoje
ime. Bez obzira na to da li namerava , ili ne, skoiti."
Okrenuv i se, ak vide utog ganimedskog ljigavca koji se bio neujno provukao ispod ula
znih vrata stania i sad se prikupljao, kao hrpa globula od kojih e uskoro nastati n

jegovo fiziko bie.

"Ja iznajmih stan preko puta tvog", saop ti sluzavo bie.
ak ree: "Kod Zemljana je obiaj da se pokuca na vrata."
"Ja nemam ime da kucam. Osim toga, eleo sam ui pre nego to ti - ode ."
"Moja je lina stvar da li u skoiti ili ne."
"'Nijedan Zemljanin nije ostrvo'", naveo je Ganimedanac pribli no tano. "Dobro do ao
u zgradu koju mi, stanari, u ali nazivamo 'Kod odbaenog oru ja'. Ima ovde jo nekih sa
kojima bi trebalo da se sastane . Nekoliko Zemljana - oni su kao ti - plus nekoli
ko ne-Z-a, najrazliitijih fizionomija, od kojih e neke biti tebi odbojne, a neke n
esumnjivo privlane. Planirah da pozajmim od tebe kulturu jogurta, ali imajui u vid
u ime si zaokupljen, to bi sad bio uvredljiv zahtev."
"Nisam se ja jo izjasnio konano." ak Ritersdorf prebaci noge nazad u sobu i odmae se
od prozora. Nije se iznenadio to vidi ganimedskog ljigavca; na Zemlji su ne-Z-i
bili u geto-situaciji; ma koliko uticajni i na visokim polo ajima u svom dru tvu, po
dolasku na Zemlju morali su stanovati u srazmerno lo im stambenim objektima poput
ovog.
"Kad bih nosio sa sobom posetnice", ree ljigavac, "sad bih ti dao jednu. Uvoznik
sam nebru enih dragulja, takoe preprodajem zlatne predmete i, kad se steknu pravi u
slovi, pravi sam fanatik filatelije. Eto, ba sad imam u stanu jednu izuzetnu zbir
ku ranih maraka iz SAD, sa posebnim naglaskom na savr eno ouvane blokove od po etiri
iz kolekcije 'Kolumbo'; da li bi ti..." Ljigavac zastade. "Vidim da ne bi. U sv
akom sluaju, elja da uni ti sebe bar je privremeno splasnula u tvom umu. To je dobro.
Osim mojih najavljenih reklama..."
"Zar ne postoji neki zakon po kome ti, dok si na Zemlji, mora ograniiti upotrebu s
vojih telepatskih sposobnosti?" upita ak.
"Da, ali inilo se da je tvoja situacija izuzetna. Ritersdorfe, ne mogu te zaposli
ti ja lino, po to mi nisu potrebne usluge propagandista. Ali na devet raznih meseca
imam izvesne veze; uz dosta vremena..."
"Hvala, ne treba", ree ak grubo. "Ja samo hou da me ostave na miru." Ve se nadobijao
pomoi za zapo ljavanje... dovoljno za ceo ivot.
"Ali za razliku od tvoje ene, nemam nikakve zadnje namere." Kao mala plima, ljiga
vac potee bli e njemu. "Kao i kod veine zemaljskih mu jaka, tvoje oseanje samopo tovanja
spregnuto je sa tvojim sposobnostima zaraivanja nadnice, oblast u kojoj ste podlo n
i te kim sumnjama i krajnjim krivicama. Mogu uiniti ne to za tebe... ali bie potrebno
vreme. Uskoro polazim sa Zemlje na moj mesec. Pretpostavimo da ja platim tebi pe
t stotina ko ica - amerikih, naravno - da poe sa mnom. Smatraj to pozajmicom, ako eli ."
" ta bih ja radio na Ganimedu?" Zatim, razdra ljivo, ak dodade: "Zar mi ni ti ne veru
je ? Imam zaposlenje; smatram ga odgovarajuim - ne elim ga napu tati."
"Podsvesno..."
"Nemoj ti meni da ita moju podsvest. I, hajde, izlazi odavde, ostavi me na miru."
"Bojim se da e se vratiti tvoja sklonost ka samoubistvu - mo da ak i pre nego to padn
e no."
"Pa neka."
Hrpa sluzi ree: "Postoji samo jedna stvar koja ti mo e pomoi, a moja uboga ponuda za
poslenja nije to."
"Nego ta jeste?"
" ena koja bi zamenila tvoju."
"Sad se pona a kao pravi prav..."
"Ma, nimalo. Ovo to ka em nije ni 'prizemno' ni 'eterino'; naprosto je praktino. Mora
nai enu koja te mo e prihvatiti i voleti; takvog kakav jesi; ako ne, propa e . Dopusti mi
da razmislim o ovome. A u meuvremenu, kontroli i se. Daj mi pet sati. I ostani ovd
e." Ljigavac se lagano uvue u pukotinu izmeu vrata i poda, i iscure napolje, u hod
nik. Njegove misli postado e nejasne. "Kao uvoznik, kupac i preprodavac, imam mnog
e veze na Zemlji, u svim dru tvenim grupama..." Onda nestado e.
Sav se tresui, ak pripali cigaretu. I od eta - na veliku daljinu - od prozora. Sede
na prastaru sofu danskog stila. Tu se prepustio ekanju.
Nije bilo lako smisliti neki odreeni odgovor na milosrdnu ponudu ljugavog bia; raz
ljutila ga je, ali i dirnula - i zbunila, uz to. Da li bi mu ljigavac stvarno mo
gao pomoi? inilo se da je to nemogue.
ekao je jedan sat.

Zaulo se kucanje na ulaznim vratima iznajmljenog stania. To nije mogao biti opet lj
igavac, jer ljigavac ne bi kucao: ne bi mogao. ak ustade, ode do vrata i otvori i
h.
Jedna zemaljska devojka stajala je tamo.
3.
Iako je imala da sredi hiljadu stvari, sve u vezi sa njenim novim, neplaenim posl
om kod Ministarstva za zdravlje i blagostanje, dr Meri Ritersdorf izdvojila je v
reme za ne to sasvim lino. Jo jednom se odvezla mlaznim taksijem u Njujork, a tamo,
na Petu aveniju, u kancelariju D erija Felda, producenta 'Bani Hentmen TV oua'. Pre
nedelju dana dala mu je sve anj najnovijih, i najboljih, tekstova koje je ak napis
ao za CIA; bilo je sad vreme da sazna da li njen mu , ili biv i mu , ima priliku da do
bije taj posao.
Ako ak nee sam da potra i bolje zaposlenje, potra ie ona za njega. To je njena du nost, v
e i zbog toga to e njena deca i ona, tokom sledee godine, a mo da i znatno du e, iveti i
kljuivo od akovih prihoda.
Iskrcav i se na sleti te na krovu, Meri se spustila unutra njom rampom na devedeseti s
prat, pri la jednim staklenim vratima, oklevala, onda im dozvolila da se otvore i
u la u pred-kancelariju, u kojoj je sedela Feldova sekretarica, vrlo lepa, sa mnog
o minke i prilino tesnim d emperom od paukove svile. Doktorki Ritersdorf je ta devoj
ka zasmetala; ako su prsluii sada stvar pro losti, da li je to razlog da devojka sa
toliko izra enim grudima juri ba najnoviju modu? Tako graena i obuena... praktino je u
obavezi da nosi, ipak, i prslue. Meri je stala pred njen radni sto, porumenela o
d neodobravanja. ta, pa ova je i ve taki pro irila bradavice; to je stvarno suvi e.
"Daaa?" ree sekretarica i di e pogled kroz ukra eni, pomodni monokl. U suoenju sa Meri
nom hladnoom, bradavice njenih dojki malo su splasnule, kao da su se upla ile i pok
orile; strahom oterane.
" elela bih videti gospodina Felda. Ja sam doktor Meri Ritersdorf i nemam mnogo vr
emena; eka me putovanje na lunarnu bazu Zemljoplana u tri po podne po njujor kom vr
emenu." Unela je u glas krajnju delotvornost i vrstinu zahtevanja; a to je umela
vrlo dobro da uradi.
Posle niza birokratskih postupia, sekretarica je propusti da ue.
Za svojim radnim stolom od la ne orahovine - po to pravog orahovog drveta ve desetak
godina uop te nije bilo - sedeo je D eri Feld pred videorikorderom i ekranom, zadubl
jen u posao. "Samo trenutak, dr Ritersdorf", ree on i pokretom pokaza ka jednoj s
tolici. Ona sede, prekrsti noge i pripali cigaretu.
Na minijaturnom ekranu Bani Hentmen je, u kominoj epizodi, glumio nemakog industri
jalca; bio je u plavom sakou sa dva reda dugmadi. Obja njavao je upravnom odboru f
irme kako bi novi automatski plugovi, koje njihov kartel proizvodi, mogli biti u
potrebljeni za rat. im stignu vesti o izbijanju neprijateljstava, plugovi e sami o
d sebe poeti da se pribli avaju jedni drugima i spajaju, po etiri, u jedan; ali ne u
jedan vei plug, nego u lanser raketa. Na engleskom jeziku, ali sa te kim nemakim na
glaskom, Bani je ovo obja njavao, prikazujui stvar kao veliki napredak. Feld se tih
o nasmeja.
"Nemam mnogo vremena, gospodine Feld", ree Meri odseno.
Feld, nerado, zaustavi videokasetu i okrete se ka Meri. "Pokazao sam Baniju teks
tove. Zainteresovan je. Humor Va eg mu a je suv i nekako mrtvaki, ali je autentian. Ta
kav je svojevremeno bio..."
"Znam ja sve to", ree Meri. "Ve godinama sam morala slu ati njegove programerske tek
stove; on ih je uvek prvo isprobavao na meni." Pu ila je ubrzano, sva napeta. "Dak
le, kakvo je Va e mi ljenje, da li bi ih Bani mogao upotrebiti?"
"Nismo nigde", ree Feld, "ako se Va mu ne vidi sa Banijem; uzaludno je da Vi..."
Vrata se otvori e i Bani Hentmen ue u kancelariju.
Sad je Meri prvi put videla u ivo, izbliza, tog slavnog TV komiara. Osetila je rado
znalost: na koje naine se on razlikuje od svog imid a za publiku? Malo je ni eg rasta
, zakljui ona, i prilino stariji nego to izgleda na TV; znatno proelavio na vrh glav
e, a izgleda i ne to umoran. U stvarnosti, pravi Bani Hentmen izgleda kao zabrinut
i srednjoevropski ulini preprodavac droge, u izgu vanom odelu, ne sasvim dobro obri
jan, sa kosom proreenom i u neredu, i - to je savr eno dopunilo ovaj utisak - sa pik
avcem u ustima. Ali, njegove oi. Oi koje budno paze, ali ipak i tople; ona ustade
i suoi se s njim. Na televiziji se nije mogla primetiti ova snaga njegovog pogled

a. Nije to bila samo bistrina Banijeva, nego i ne to vi e, opa anje... neega. Meri nije
znala ega. I...
Svud oko Banija lebdela je i neka aura, aura patnje. Kao da su mu i lice i telo
natopljeni stradanjem. Da, pomisli ona, to mu se vidi u oima. Uspomene na bol. Bo
l koji se dogodio davno, ali nikad nije, niti e biti, zaboravljen. Bani Hentmen j
e napravljen, stavljen na ovu planetu, da bi patio; nikakvo udo da je postao veli
ki komiar. Za Banija, komedija je borba, odbrana od nasrtaja jedne stvarnosti pun
e bukvalnog, fizikog bola; jedno reagovanje. Divovsko, i uspe no, poziranje.
"Ban", ree Feld. "Ovo je doktorka Meri Ritersdorf; njen mu je napisao one robot-pr
ograme za CIA koje sam ti pokaz'o u etvrtak."
Komiar joj pru i ruku; Meri se rukova s njim i ree: "Gospodine Hentmen..."
"Molim te", ree komiar. "To mi je samo pseudonim. Moje kr teno ime je Lavokrv Regal.
Naravno da sam ga morao promeniti; ko bi krenuo sa imenom 'Lavokrv Regal' u ou-b
iznis? Ti me mo e zvati Lavokrv, ili samo Krv; a evo D eri, ovde prisutan, zove me Li
-reg, to je znak bliskosti." Dodao je, i dalje dr ei njenu aku: "A meni ako se i ta svia
kod ene, to je to njeno blisko, prisno."
"Li-Reg ti je pozivna re za telefaks", ree Feld. "Opet si pome ao."
"Tako je, tako je." Hentmen pusti Merinu ruku. "Dobro, Frau Doktor Ratenfenger..
."
"Ritersdorf", ispravi ga Meri.
"Ono 'Ratenfenger' bilo bi", ree Feld, "pacolovac, na nemakom. uj, Ban, nemoj opet
napraviti takvu gre ku."
"Izvinjavam se", ree komiar. "ujte, gospoo doktorko Ritelsdof. Moliu fino, zovite me
nekako lepo; to mi poma e. Ja udim za naklono u lepih ena; to je onaj mali deak u meni."
Osmehnuo se, ali njegovo lice, a naroito oi - zadr a e u sebi onaj od sveta umorni bo
l, te inu jednog prastarog tereta. "Zaposliu tvog mu a ako budem u mogunosti da viam i
tebe povremeno. Ako on shvati pravi razlog za tu pogodbu, ono to se u diplomatiji
naziva 'tajnim protokolima'." On se obrati D eriju Feldu: "A ti zna koliko sam vid
eo muka sa mojim protokolima u poslednje vreme."
"ak je u jednom bednom iznajmljenom apartmanu na Zapadnoj obali", ree Meri. "Evo,
zapisau ti adresu." Hitro uze olovku i hartiju i napisa adresu. "Reci mu da je on
tebi potreban; reci mu da..."
"Ali on meni nije potreban", odvrati Bani Hentmen tiho.
Meri upita, obazrivo: "Zar se ne mo e sastati s njim? ak ima jedinstven dar. Bojim s
e da ako ga niko ne pogura..."
upkajui donju usnu, Hentmen ree: "Boji se da ga on nee koristiti, da e mu dar propadat
i uludo."
"Da", ree ona i klimnu glavom.
"Ali to je njegov dar. Na njemu je da odlui."
"Mome mu u", ree Meri, "potrebna je pomo." To bi trebalo da ja najbolje znam, pomisl
i ona. Moj je posao da razumem ljude. ak je infantilno-zavisni tip; da bi se uop te
pokrenuo, potrebno je da ga neko gura i vodi. Inae e istruniti u tom umezu koji je
unajmio. Ili - skoiti kroz prozor. Jedino ga ovo mo e spasiti, zakljui ona. Mada bi
on bio poslednji koji bi priznao da je tako.
Posmatrajui je pomno, Hentmen ree: "Mogu li ja s tobom, Ritersdorfova, napraviti j
edan 'dil' sa strane?"
"Ko-koje vrste?" Bacila je pogled na Felda; lice mu je bilo nepokretno, kao da s
e povukao, kao kornjaa, iz cele ove situacije.
"Samo da se sastanem sa tobom, povremeno", ree Hentmen. "Ne poslovno."
"Neu ja biti ovde. Radiu za Zemljoplan; biu u sistemu Alfe, mesecima, ako ne i godi
nama." Hvatala ju je panika.
"U tom sluaju, nema poslia za mu ia", ree Hentmen.
Feld progovori. "Kad odlazi , Ritersdorfova?"
"Ovog asa", ree Meri. "Kroz etiri dana. Moram se spakovati, urediti da deca budu...
"
"etiri dana", ree Hentmen zami ljeno. Nastavi da osmatra Meri od glave do pete. "Raz
dvojila si se od mu a? D eri mi ree..."
"Jesam", ree Meri. "Ve se ak iselio."
"Doi na veeru sa mnom veeras", ree Hentmen. "A ja u u meuvremenu ili svratiti u tu zgr
adu sa stanovima za iznajmljivanje, gde je on, ili u poslati nekoga od mog osoblj

a tamo. Uzeemo ga na estonedeljni probni rad... da pone da radi scenarije za nas. D

ogovoreno?"
"Nemam ni ta protiv veere sa tobom", ree Meri. "Ali..."
"To je sve", ree Bani Hentmen. "Samo veerica, ni ta vi e. U bilo kom restoranu gde vol
i , bilo gde u Sjedinjenim Amerikim Dr avama. Ali ako se razvije ne to vi e..." On se osm
ehnu.
Odletela je mlaznim taksijem nazad na Zapadnu obalu i prebacila se urbanom jedno i
nskom eleznicom u centar San Franciska, a tamo u kancelarije lokalnog ogranka Zem
ljoplana, agencije kod koje je dobila svoj veoma po eljni novi posao.
Uskoro se nae u liftu, koji se dizao; pored nje je stajao jedan uredno doteran ml
ad ovek, dobro obuen, Zemljoplanov predstavnik za tampu. Zvao se, uinilo joj se da j
e tako ula, Lorens Mak Re.
Mak Re ree: "eka nas cela banda reportera domo-novina, a evo ta e oni bacati na tebe
. Implikacije, za koje e poku ati tebe da navuku da ih potvrdi , da je taj terapeutsk
i projekat samo maska, a da Zemlja u stvari eli da prisvoji mesec Alfa Tri M2. Da
smo mi, u su tini, ovde da bismo ispoetka uspostavili tu koloniju, proglasili je s
vojom, razvili, onda poslali naseljenike u nju."
"Ali bila je na a pre rata", ree Meri. "Da nije, kako bismo je mogli upotrebljavati
kao bolniku bazu?"
"Istina", ree Mak Re. Izi li su iz lifta, krenuli hodnikom. "Ali nijedan zemaljski
brod nije je posetio dvadeset pet godina, a ve posle dvadeset je, zakonski govorei
, na e pravo vlasni tva uga eno. Dakle, pre pet godina taj mesec je stekao politiku i z
akonsku autonomiju. Meutim, ako sletimo i uspostavimo nanovo bolniku bazu, sa tehn
iarima, doktorima, terapeutima, i redom ta god je potrebno, mo emo iznova proglasiti
svoje vlasni tvo - ako to Alfanci nisu uinili, a oito je da nisu. Oni se jo i sad op
oravljaju od rata, naravno; to je mo da razlog. Ili su mo da i li u izvianje po tom mes
ecu i zakljuili da to nije ono to oni ele, da je odve tu njihovoj biologiji. Evo." On
joj pridr a otvorena vrata; ona ue i nae se suoena sa petnaest ili esnaest homeo-pap
reportera. Oni su sedeli; neki od njih su imali pik-kamere.
Ona duboko udahnu i prie govornikom mestu, prema kojem je Mak Re pokazao; na govor
nici je stajao mikrofon.
Mak Re prvi progovori u mikrofon. "Dame i gospodo", ree on, "ovo je dr Meri Riter
sdorf, ugledna brana savetnica iz oblasti Marin, koja se, kao to znate, javila da
kao dobrovoljac poma e u ovom projektu."
Jedan reporter odmah upita, lenjo: "Dr. Ritersdorfe, kako se zove taj projekat?
Projekat psihotik?" Drugi reporteri se nasmeja e.
Odgovorio je Mak Re. "Ime koje smo mi dali ovoj operaciji glasi: 'Operacija pede
set minuta.'"
"Kuda e po andrcali sa tog meseca ii, kad ih pohvatate?" upita drugi reporter. "Mogl
o bi se desiti da ih poistite pod tepih, a?"
Meri progovori u mikrofon. "U prvi mah baviemo se istra ivanjem sa ciljem da dokuimo
kakva je tamo situacija. Ve znamo da su prvobitni pacijenti, bar neki od njih, u
ivotu; njihovo potomstvo, takoe. Ne glumimo da nam je poznato koliko izgleda za o
pstanak ima dru tvena zajednica koju su oni tamo uspostavili. Ja bih pretpostavila
da nema izgleda, nimalo, osim najbukvalnijeg, golog fizikog opstajanja koje oni
posti u. Poku aemo korektivnu terapiju u onim sluajevima gde to bude mogue. Na a najvea b
iga bie, naravno, deca."
"Kad oekujete da se naete na drugom mesecu Alfe Tri, doktorka?' upita jedan report
er. Pik-kamere su se vrtele, u tei kao daleka jata ptica.
"Rekla bih, kroz oko dve nedelje", odvrati Meri.
"Za ovo Vas ne plaaju, je li tako, doktorka?" upita drugi.
"Ne."
"Uvereni ste, dakle, da je ovo poduhvat za op te dobro? Jedna 'dru tvena stvar' za k
oju se vredi zalo iti?"
"Pa", ree Meri neodluno, "to..."
"Zemlja e, dakle, imati neke koristi od uplitanja u kulturu biv ih psihijatrijskih
pacijenata?" Reporterov glas bio je gladak.
Okrenuv i se Mak Reu, Meri ree: " ta da ka em?"
Mak Re ree u mikrofon: "To nije oblast njene struniosti; dr Ritersdorf je diplomir
ani psiholog, ne politiar. Ona odbija da odgovori."

Jedan reporter, visok, vitak, iskusan, ustade i ree, razvlaei rei: "Da li je Zemljop
lanu pala na um pomisao da naprosto ostavi taj mesec na miru? Da postupa sa tom
kulturom kao to bi sa svakom drugom, da po tuje njene vrednosti i obiaje?"
Zastajkujui, Meri ree: "Jo ... ne znamo dovoljno. Mo da, kad budemo vi e znali..." Zasta
la je, ne znajui ta bi dalje. "Ali to nije subkultura", ree ona. "Nema tradiciju. T
o je jedna dru tvena zajednica sastavljena od mentalno obolelih jedinki i njihove
dece, zajednica nastala pre samo dvadeset pet godina... to nema nikakav ugled u p
oreenju sa, recimo, kulturama na Ganimedu ili na Iou. Kakve bi vrednosti mogli ra
zviti mentalno bolesni ljudi? Pa jo za tako kratko vreme."
"Ali sami ste rekli", nastavio je taj reporter tonom nalik na maje predenje, "da
zasad ne znamo ni ta o njima. Znate li, nisu li, mo da..."
Mak Re o tro progovori u mikrofon. "Ako su razvili ikakvu postojanu, vitalnu kultu
ru, ostaviemo ih na miru. Ali ocenu o tome treba da daju strunjaci, kao to je dr Ri
tersdorf, a ne Vi, ili ja, ili amerika publika. Iskreno govorei, smatramo da nema
nieg eksplozivnijeg od dru tva u kome psihotici preovlauju, odreuju vrednosti, kontro
li u medije. Praktino da nema nevolje koja se ne mo e iz takvog neeg izroditi: neka no
va, fanatizovana verska sekta, ili paranoini rat za nacionalnu dr avu, neko manijako
ili varvarsko uni tavanje imovine. Ve i te, nabrojane tri mogunosti, dovoljan su ra
zlog da mi istra imo ta to postoji na Alfa Tri M2. Ovaj projekat slu i odbrani na ih ivo
ta i vrednosti."
Reporteri domo-novina sada su utali; videlo se da ih je Mak Re ubedio. Meri se sv
akako slagala s njim.
Kasnije, kad su Mak Re i ona izi li iz te sale, Meri ree: "Je li to stvarno bio raz
log?"
Pogledav i je na trenutak, postrance, Mak Re odgovori: "Mislite, da mi idemo na M2
zato to se bojimo da e za nas biti opasna jedna socijalna enklava mentalno poremee
nih, ili zato to jedno ludo dru tvo, samim svojim postojanjem, izaziva nelagodnost
u nama? Mislim da je bilo koji od ta dva razloga sam po sebi dovoljan; svakako b
i trebalo da se vi zadovoljite sa ta dva."
"I da ne pitam...?" Zurila je u mladog, isto i o tro doteranog funkcionera Zemljopl
ana. "Nego ja treba samo da..."
"Vi treba da radite kao terapeut, i to je sve. Ja vas ne poduavam kako da leite bo
lesne; za to biste vi meni govorili kako da ovladamo jednom politikom situacijom?"
Pogledao ju je hladno. "Ipak, nave u vam jo jednu, dodatnu svrhu 'Operacije pedeset
minuta', svrhu koje se mo da niste setili. Savr eno je mogue da u dru tvenoj zajednici
mentalno bolesnih, tokom dvadeset pet godina, nastanu i neke tehnolo ke ideje koje
bi nam mogle dobro doi - a najverovatniji autori bili bi oni manini, najaktivniji
." On pritisnu dugme lifta. "ujem da su manini pacijenti, a i paranoidni isto tako
, domi ljati ljudi."
Meri ree: "Da li je to obja njenje za to Zemlja nije nikoga poslala ranije? Hteli ste
da vidite ta e ispasti od njihovih ideja?"
Mak Re se samo sme akao, ekajui lift. Nije odgovorio. Ovaj ovek izgleda, zakljui ona,
potpuno siguran u sebe. A to je, kad treba pristupiti radu sa psihoticima, gre ka.
Lako bi mogla biti gre ka sa vrlo ozbiljnim posledicama.
Skoro sat kasnije, kad je ve ulazila u svoju kuu u oblasti Marin da nastavi sa pak
ovanjem prtljaga, ona uvide temeljnu protivurenost u vladinim izjavama. Prvo ka u d
a e ispitivati kulturu na Alfa Tri M2 zato to se pla e da bi mogla biti opasna po ivo
t, a posle ka u da e je ispitivati zato to je tamo mo da pronaeno ne to upotrebljivo. Pre
oko stotinu godina Frojd je pokazao koliko je la na takva dvojna logika; prva tvr
dnja poni tava drugu, i obratno. Naprosto je nemogue da dr ava misli i jedno, i drugo
.
Psihoanaliza pokazuje da onaj ko navodi dva protivurena razloga za neki postupak,
obino ima trei, pravi, skriveni razlog. Tog treeg razloga nije svestan; ili cela j
edna grupa ljudi - u ovom sluaju, dr avnih inovnika - nije svesna.
Meri se zapita kakav je, u ovom sluaju, taj pravi motiv.
Kakav god bio motiv, zakljui ona, projekat za koji se dobrovoljno javila ne izgle
da vi e onako idealistiki, onako li en zadnjih namera.
Imala je jednu jasnu slutnju o tom pravom motivu: zasnovan je na dobrom, tvrdom,
sebinom interesu.
Imala je, tavi e, jo jednu slutnju.

Da ona verovatno nikada nee doznati koji je to motiv bio.

Zaneta u posao pakovanja d empera, kojih je imala jednu punu ladicu, najednom je s
hvatila da vi e nije sama. Dvojica ljudi stajali su na vratima njene sobe; ona hit
ro skoi na noge i okrete se ka njima.
"Gde je gospodin Ritersdorf?" upita stariji od te dvojice, pru ajui ka njoj ravnu c
rnu plou sa znakom za identifikaciju; ona vide da su obojica iz kancelarije njenog
mu a, iz ogranka CIA u San Francisku.
"Iselio se", ree ona. "Dau vam njegovu adresu."
"Dobili smo dostavu", ree stariji, "od jednog neidentifikovanog dou nika da tvoj mu
planira, mo da, samoubistvo."
"On to veito planira", uzvrati ona, zapisujui na jedan list hartije adresu umeza u
kome je ak sada tavorio. "Ne mislim da se treba zabrinjavati zbog toga; on je hro
nino bolestan, ali nikad ba sasvim mrtav."
Stariji cija posmatrao ju je sa sumornim neprijateljstvom. "Koliko shvatam, ti i
on se rastavljate."
"Tako je. Ako se to vas i ta tie." Ona mu uputi jedan kratak, profesionalni osmeh.
"Mogu li sad nastaviti da se pakujem?"
"Na a Slu ba", ree cija , "sklona je da pru a izvesnu za titu svojim zaposlenicima. Ako se
tvoj mu ubije, nastae istraga - sa ciljem da se ustanovi do koje mere si ti ume ana
u to." On zastade, pa dodade: "A s obzirom na to da si ti po profesiji brana save
tnica, to bi moglo biti malo nezgodno, zar ne?"
Posle krae ti ine, Meri odvrati: "Da, verovatno bi moglo."
Mlai cija , takoe vrlo kratko, vojniki pod i an, ree: "Naprosto smatraj da je ovo jedno n
formalno upozorenje. Vozi polako, Ritersdorfova; ne prevaljuj premnogo pritiska
na tvog mu a. Razume ?" Njegove oi bile su bez ivota, studene.
Klimnula je glavom. I zadrhtala.
"U meuvremenu", ree stariji, "ako se on kojim sluajem pojavi ovde, reci mu da svrat
i do nas. On jeste na trodnevnom odsustvu, ali, ipak, eleli bismo popriati s njim.
" Obojica se okrenu e i izao e iz sobe, a onda, kroz prednja ulazna vrata, i iz kue.
Vratila se pakovanju, sva zadihana od olak anja to su dvojica iz CIA oti li.
Nee meni CIA nalagati ta da radim, ree ona sebi. Ja u mom mu u govoriti ta god mi se ho
i uradiu mu ta god mi se hoe. Nee oni uspeti da za tite tebe, ak, ree ona sebi, pakuju
d emper za d emperom, nabijajui ih divljaki u kofer. tavi e, bie jo gore, zato to su se
i, ree ona sebi; dakle, ak, budi spreman.
Prasnula je u smeh, na sav glas, i pomislila: ti, jadni upla eni sninku. Mislio si
da ti je dobra ideja da me zastra uje tako to e poslati svoje kolege. Pa mo da ih se ti
pla i , ali ja ne. To su samo glupi, tupi panduri.
Nastavila je da se pakuje. Poe razmi ljati o mogunosti da pozove svog advokata i ka e
mu o ovoj cija koj taktici pritiska. Neu, zakljui ona; zasad to jo neu uiniti; saekau
zahtev za razvod stigne pred sudiju Erizolaru. Onda u prilo iti ovo kao dokaz: eto
na kakav sam ivot bila prisiljena, u braku sa takvim ovekom. Izlo ena policijskom u
znemiravanju, neprekidno. A kad sam poku ala da mu pomognem da nae posao, nabacuje
mi se neko da me uvue u krevet.
Prepuna zluradosti, ona ugura i poslednji d emper u kofer, koji zaklopi i munjevit
im zaokretom prstiju zakljua.
Jadno akence, ree ona sebi. Nee ti imati nikakvu priliku, kad te ja bacim u sudnicu.
Nee znati ta te pregazilo. Do ivotno e davati gomile novca meni. Dokle god bude
iv, d
i, nee nijednog trena biti stvarno slobodan od mene; uvek u te ko tati ne to.
Poela je, veoma pa ljivo, da presavija svoje mnogobrojne haljine i sla e ih u veliki
putni sanduk sa posebnim ve alicama privr enim za unutra nju stranu sanduka.
Ko tau te, ree ona sebi, vi e nego to mo e platiti.
4.
Devojka na vratima ree glasom blagim, neodlunim: "Hmm, ja sam D oan Trieste. Lord Te
ciostriga ka e da si se upravo doselio." Njene oi su lutale; gledala je mimo aka Rit
ersdorfa, u stan. "Nisi jo ni ta od svojih stvari doneo, a? Mogu li pomoi? Mogla bih
da okaim zavese i oistim police u kuhinji, ako eli ."
ak ree: "Hvala. Ali, dobro mi je." Bio je dirnut injenicom da se ljigavac toliko po
trudio: pokupio negde, i doveo, ovu devojku.
Nema ona ni dvadeset godina, zakljui ak; kosu je uplela u samo jednu, krupnu plete
nicu koju je opustila niz lea, a to je kosa neke smee, zapravo neodreane boje, zais

ta samo obina kosa. Devojka je prilino bela, previ e bleda. I, inilo mu se, njen vrat
je malice predugaak. Ona nema nikakvu figuru vrednu pomena; ali je, bar, vitka. D o
an Trieste je na sebi imala tamne pantalonice pripijene uz ko u, izmice i pamunu ko ul
ju u mu kom stilu; koliko je on mogao oceniti, ispod toga nije nosila prslue, a nov
a moda sad i zahteva da se ne nosi. Meutim, bradavice njenih dojki bile su najobin
iji, ravni, tamni krugovi ispod belog pamunog platna: znai, nije mogla da plati, i
li nije bila zainteresovana, za sada modernu operaciju njihovog pro irenja. Pade m
u na um da je siroma na. Studentkinja, mo e biti.
"Lord Teciostriga", objasni ona, "potie sa Ganimeda; stanuje preko puta tebe, s d
ruge strane hodnika." Nasme ila se malo; imala je, vide on, vrlo fine, male, jedna
ke, bele zube, veoma pravilne, dobro uobliene. Zapravo... maltene savr ene.
"Da", ree ak. "On se uvukao ovde putem proticanja, ispod vrata, pre oko jedan sat.
" Dodade: "Rekao je da e poslati nekoga. Izgleda da je mislio..."
"Da li si stvarno poku ao da se ubije ?"
On malo pouta, pa slegnu ramenima. "Taj ljigavac je tako pomislio."
"Jesi, jesi. Prepoznajem ja to i sad; vidi se na tebi." Ona proe pored njega, u eta
se u stan. "Ja sam... zna . Psih."
"Koja vrsta psiha?" On ostavi otvorena ulazna vrata stana, ode do svog paketia ci
garete 'Pol Mol' i pripali jednu. "Ima svakojakih. Od onih koji mogu da pomaknu
planinu, do onih koji jedva..."
D oan mu upade u re. "Moje moi su minimalne, ali, ipak, pogledaj." Okrenuv i se ka nje
mu, ona odi e kragnu ko ulje. "Vidi moj bed ? Registrovani lan Psih udru enja SAD." Zatim
objasni: "Moja sposobnost je da nateram vreme da malo potee unatrag. U prostoru o
graniene veliine, recimo tri sa etiri metra, otprilike veliine tvoje dnevne sobe. Za
razdoblje od oko pet minuta najvi e." Osmehnula se, i on se opet zadivi njenim zu
bima; preobra avali su joj lice, inili ga predivnim; dokle god se osmehivala, ista r
adost be e gledati je, a aku se inilo da to govori ne to o njoj. Kvalitet lepote uzdi e
se iznutra; ona je divna unutra, i ak shvati da e ta lepota, tokom godina, dok bud
e starila, postepeno sve vi e izbijati na povr inu, tako da e D oan sa trideset ili tri
deset pet godina naprosto zraiti lepotom. Zasad ona ostaje, ipak, dete.
"Je li to koristan dar?" upita on.
"Ima ogranienu primenljivost." Sela je, kao ptica, na rukonaslon njegove arhajske
sofe u danskom stilu, zavukla prstie u d epove tesnih pantalonica i izjavila: "Rad
im za policijsku stanicu Ros; prevoze me vrlo brzo na mesta te kih saobraajnih nesr
ea, a ja onda - smejae se, ali to zaista uspeva - vratim vreme na trenutke pre nego
to se nesrea desila, ili, ako je prekasno, ako je od nesree pro lo pre vi e od pet min
uta, ponekad uspem da vratim u ivot osobu koja je upravo umrla. Shvata ?"
"Shvatam", ree on.
"Nije neki veliki prihod. to je najgore, moram biti na raspolaganju dvadeset etiri
sata na dan. Pozovu me iz stana i prevezu brzinskim d et-skakaem na mesto udesa. S
hvata ?" Okrenula je glavu, uperila prst ka svom desnom uhu; on vide malen, zdepas
t cilindar ugraen u njeno uho, i shvati da je to policijski radio. "Uvek sam uklj
uena u njihovu talasnu du inu. To, naravno, znai da ne smem biti vi e od nekoliko seku
ndi udaljena od nekog prevoza; smem u restoran, pozori te, u tu stan, ali..."
"Pa, dobro", ree on, "mo da e spasti moj ivot, jednog dana." Pomisli: da sam skoio, mog
la si me naterati nazad u postojanje. Al' je usluga, mani ga.
"Spasla sam ja mnogo ivota", ree D oan i ispru i ruku. "Mogu li i ja dobiti cigari ku?"
On joj dade, i oseti se kriv to je, kao i obino, propustio da na vreme shvati ta je
trebalo uraditi.
"ime se ti bavi ?" upita D oan.
Nevoljno - ne zato to je informacija bila tajna, nego zato to se u narodu takav po
sao slabo cenio - on opisa svoj posao kod CIA. D oan Trieste je slu ala pa ljivo.
"Postoji zakon", ree ak, "koji ja zovem Ritersdorfov trei zakon o smanjenom dobitku
, koji ka e da srazmerno svome zadr avanju na jednom poslu, ti umi lja , progresivno, da
je taj posao sve manje i manje va an u op toj svetskoj shemi stvari." Uzvratio joj
je osmehom; sjaj u njenim oima, caklee sjaktanje njenih belih zuba, inili su osmehi
vanje lakim. Poeo je da zaboravlja tovar oajanja koji ga je do maloas pritiskao.
D oan je lunjala po stanu. "Hoe li doneti mnogo svojih stvari? Ili e naprosto iveti ova
ko? Pomoi u ti da ga ukrasi malo, a i Lord e, koliko to mo e. Na kraju hodnika ima jed
no ivo bie od tenog metala, sa Jupitera, zove se Edgar; on je ovih dana u hibernaci

ji, ali kad se probudi, rado e i on pomoi. U stanu levo od tebe ima jedna viz-ptic
a sa Marsa; zna , sa onim arenim perjem oko glave... Nema ruke, ali pomera predmete
psihokinezom. Pomogla bi i ona, ali danas je zauzeta oko izleganja; le i na jajet
u, zna ."
"Bo e", ree ak. "Koja je ovo poligenetska zgrada." Slu anje svega ovoga ostavilo ga je
u blagoj o amuenosti.
"Osim toga", ree D oan, "na spratu ispod tvog ivi grib-slo , koji se tu doselio sa Kal
ista; namotao se u mnogo, mnogo navoja oko one trokrake stojee lampe koja je stan
dardni name taj u ovim stanovima... Takve su se proizvodile oko 1960. godine. On e
se probuditi im sunce zae; tada se oni bude i kreu u kupovinu hrane. A ljigavca si
ve upoznao." Potegla je dim sna no - ali malice neve to - iz cigarete. "Dopada mi se o
va zgrada; sva ta upozna u njoj. Pre tebe, u ovom stanu stanovala je mahovina sa Ve
nere. Njoj sam jednom spasla ivot; bila se sasu ila... Njima je potrebna stalna vla n
ost, zna . Na kraju se pokazalo da je klima u oblasti Marin suvi e su na za nju, pa se
morala odseliti u Oregon, gde stalno pada ki a." Okrenuv i se, devojka ga je posmat
rala. "Izgleda kao da si imao mnogo nevolja."
"Ne stvarnih. Samo zami ljenih. Onih koje su se mogle izbei", ree on. Pomisli: da sa
m samo malo porazmislio, nikad se ne bih ni upleo u takve nevolje; nikad se ne b
ih o enio onom.
"Kako ti se zove ena?"
Trgnuo se na to. "Meri", ree on.
"Nemoj se ubijati zbog toga to si je otkaio", ree D oan. "Za koji mesec, mo da za koju
nedelju ak, opet e se oseati 'itav'. Sad se osea kao jedna polovina organizma koji je
reseen nadvoje. Binarna fisija uvek je bolna; znam to, zato to je ovde stanovala j
edna protoplazma... koja je patila kad god se delila na dve, a morala se deliti,
da bi rasla."
"Valjda i rastenje boli", ree on. Prie irokom, neotvorivom prozoru i jo jednom virnu
dole, ka lebovima, tokovima, nogarcima i d et-skakaima dole. Samo malo, malecno je n
edostajalo...
"Nije lo e stanovati ovde", ree D oan. "Znam to; stanovala sam ja na mnogo raznih mes
ta. Inae, u policijskoj stanici Ros svi znaju za zgradu 'Kod odbaenog oru ja'", doda
de ona iskreno. "To je zato to je ovde bilo svakojakih tua, sitnih kraa, pa i jedno
ubistvo. A nije ni neka istoa... to si ve mogao videti."
"Pa ipak..."
"Pa ipak sam uverena da treba da ostane . Imae dru tvo. Naroito nou, kad ne-zemaljski ob
lici ivota imaju pojaan dru tveni ivot, to e ve otkriti. Lord Teciostriga je osoba sa
om je veoma dobro sprijateljiti se; pomogao je on mnogima. Ganimedanci imaju onu
osobinu koju je sveti Pavle nazvao caritas... Imaj na umu da je Pavle rekao da
je karitas najvea od svih vrlina." Zastala je. "Moderna re za karitas bila bi, val
jda, empatija."
Vrata stana se pokrenu e; ak se istog trena okrete. Vide dvojicu dobro znanih ljudi
. Svog gazdu, D eka Elvuda, i svog saradnika u pisanju, Pita Petrija. Obojici kao
da je laknulo im su ga ugledali.
"Je'ote", ree Elvud, "mi mislili da sti emo prekasno. A prvo smo svratili u tvoju k
uu, jer smo raunali da si mo da tamo."
D oan Trieste ree, obraajui se Elvudu: "Ja sam iz policijske stanice Ros. Mogu li vid
eti va e papire za identifikaciju, molim?" Hladnim glasom.
Elvud i Petri joj pokaza e, nakratko, svoje znake CIA, onda se do etka e do aka. " ta e gr
dska policija ovde?" upita Elvud.
"Prijateljica", ree ak.
Elvud slegnu ramenima; oito nije nameravao da zahteva nikakve pojedinosti. "Nisi
mogo neki bolji stan da nae ?" Osmotrio je sobu. "Ovde bukvalno zaudara."
"Samo je privremeno", ree ak, sa nelagodno u.
"Nemoj da ti se pogor ava stanje", ree Pit Petri. "A tvoje odsustvo: ukinuli ga. Mi
sle da bi trebalo da bude na poslu. Za tvoje dobro. Ne bi trebalo da bude sam na m
estu gde se mo e prepu tati crnim mislima." Osmotrio je D oanu Trieste, oigledno se pita
jui da li je ona na neki nain spreila njegov poku aj samoubistva. Niko mu, meutim, ne
dade prosvetljenje u vezi sa ovim pitanjem. "Znai, vratie se s nama u kancelariju?
Ima avolski puno posla; kako izgleda, bie tamo celu no."
"Hvala", ree ak. "Ali moram poeti preseljavanje mojih stvari; a treba i da sredim o

vaj apartman, koliko-toliko." I sad je eleo da bude sam, iako je cenio njihove do
bre namere. Nagon, neki, u njemu: da otpuzi, da se sakrije. To mu je u krvi.
D oan Trieste ree dvojici cija a: "Mogu ja da ostanem s njim, bar neko vreme. Osim ak
o dobijem hitni poziv. Obino ga dobijem oko pet po podne, kad pone povratak ogromn
og broja ljudi s posla. Ali, do tad..."
"ujte", ree ak odluno.
Njih troje se okrenu e upitno ka njemu.
"Ako neko hoe da se ubije", ree ak, "ne mo ete ga spreiti. Mo da mo ete odlo iti. Mo da g
h, kao D oan, mo e dovui nazad. Ali i sa nekim odlaganjem, on e to ipak uraditi, a ako
ga dovuete nazad, nai e nain da to uradi ponovo. Zato me ostavite na miru." Oseao se
umorno. "Imam zakazan sastanak u etiri sa mojim advokatom - i mnogo drugog posla
. Ne mogu stajati i priati."
Elvud pogleda na runi asovnik i ree: "Evo, ja u te odbaciti do advokata. Mo emo stii ta
man na vreme." Kratkim gestom pozva Petrija.
ak ree D oani: "Mo da u se ponovo videti sa tobom. Jednog dana." Toliko umoran je bio,
da mu je bilo svejedno hoe li je, ili nee, ikad vi e videti. "Hvala ti", ree neodreeno
; nije mu bilo ba jasno za ta joj se zahvaljuje.
Pa ljivo rasporeujui naglaske, D oan ree: "Lord Teciostriga je u svom stanu, a on mo e da
hvata tvoje misli; ako opet poku a da se ubije , on e to uti i ume ae se. Prema tome, ak
namerava ..."
"Jasno mi je", ree ak. "Neu ovde." Ode do ulaznih vrata stana, sa Elvudom i Petrije
m, koji stado e nekako levo i desno od njega; D oan za njima.
im su izi li u hodnik, on vide da su vrata ljigavevog stana otvorena; ogromna uta gom
ila sluzi blago se zanjiha u znak pozdrava.
"Pa, hvala i tebi", ree ak, napola ironino, i ode, sa svoja dva saradnika iz CIA.
Dok su se vozili tokom do kancelarije Neta Vajldera u San Francisku, D ek Elvud ree:
"Ova operacija 'pedeset minuta'... tra ili smo dozvolu da u poetnu grupu za iskrca
vanje ukljuimo i jednog mu karca. Rutinski zahtev, i naravno odobren nam je." On za
mi ljeno pogleda aka. "Mislim da emo u ovom sluaju gurnuti simulakruma."
ak Ritersdorf neodreeno klimnu glavom. Bila je standardna procedura da se koristi
simulakrum u projektima gde bi moglo doi do neprijateljstava izmeu raznih ljudskih
klika; CIA ima mr av operativni bud et i ne voli da gubi ljude.
"Zapravo", ree Elvud, "taj simulakrum - napravio nam ga je GD dole u Palo Altu hm, dovr en je, i ve nas eka u na oj kancelariji. Pa, ako hoe da ga vidi ." On zaviri u m
lu bele nicu koju je izvukao iz d epa sakoa. "Zovu ga Denijel Magbum. Dva'es es' godi
na, Anglosakson. Diplomirao na Stenfordu i magistrirao politike nauke. Godinu dan
a dr ao nastavu na Dr avnom u San Hozeu, onda pre ao u CIA. To emo napriati ostalima u P
rojektu; samo emo mi znati da je to sim koji prikuplja informacije za nas." On za
kljui: "Jo nismo odluili koga da odredimo da bude orijentacioni vodi za Denijela Mag
buma. Mo da D onstona."
"Onog tupsona", ree ak. Simulakrum mo e da radi do neke mere autonomno, ali u operac
ijama ove vrste, premnogo odluka se zahteva; prepu ten samome sebi, Denijel Magbum
bi se brzo odao, i svi bi saznali da je proizvedeni predmet. Magbum e hodati i p
riati, ali kad doe vreme za odluivanje o politici - tada e neki dobar operator, koji
sedi u punoj bezbednosti u Nivou Jedan zgrade CIA u San Francisku, preuzeti kon
trolu nad njim.
Dok su parkirali toak na krovno sleti te Net Vajlderove kancelarijske zgrade, Elvud
ree zami ljeno: "Ba ne to mislim, ak, mo da bi ti voleo da rukuje Denijem. D onston, kao
i sam ka e , nije najbolji."
ak, iznenaen, baci pogled ka njemu. "Za to? To nije moj posao." CIA je imala poseban
korpus ljudi osposobljenih za animiranje simulakruma.
"To, kao znak dobre volje prema tebi", ree Elvud lagano, zagledan u gusti popodne
vni gradski vazdu ni saobraaj koji je le ao poput sloja dima na gradu. "Da bi ti, hoem
o li tako rei, mogao biti sa svojom suprugom."
Posle nekog vremena ak ree: "Bespogovorno ne."
"Onda motri na nju."
"Zbog ega?" Osetio je zbunjeni gnev. I ogorenje.
"Budimo realistini", ree Elvud. "Psiholozi CIA vide oiglednu injenicu da si ti i sad
zaljubljen u nju. A za Dena Magbuma trebae nam operator sa punim radnim vremenom
. Petri bi mogao nekoliko nedelja pisati tvoje tekstove; uzmi ovaj posao, oproba

j se malo, vidi da l' ti se svia, pa ako ne, odbaci ga i vrati se tekstovima. Zab
oga, pa ti si godinama programirao simie, trebalo bi da ti rad preko daljinskog u
pravljanja doe kao najprirodnija stvar. Mogao bih da se kladim na to. Otputovao b
i istim brodom kao Meri, spustio se na Alfu Tri M2 u isto vreme..."
"Ne", ponovi ak. Otvori vrata toka, iskorai na povr inu sleti ta. "Vidimo se kasnije; h
vala za vo nju."
"Zna ", ree Elvud, "mog'o bih ja tebi da naredim da preuzme tog sima. I bih, kad bih
mislio da je to u tvom interesu. to mo da i jeste, itekako. Evo ta mislim da u uradi
ti: izvadiu dosje tvoje ene - iz FBI - i pregledau ga. Pa, kad vidim kakva je to os
oba..." Odmahnu rukom. "Odluiu na osnovu toga."
"A kakva bi to osoba trebalo da ona bude", upita ak, "pa da ja nju uhodin kroz oi
cija kog simulakruma?"
Elvud ree: " ena kojoj se vredi vratiti." On zatvori vrata toka; Petri upali motor,
i toak se hitnu u predveernja nebesa. ak ostade da gleda tu uzlaznu putanju.
Cija ki nain razmi ljanja, ree on sebi zajedljivo. Pa, dobro, trebalo bi da sam dosad,
ve, naviknut na to.
Ali Elvud je bio u pravu u pogledu jedne stvari. On, ak, zaista je ranije program
irao mnogo simulakruma, ugradio u njih retoriku smi ljeno ubedljivu. Ako bi preuze
o voenje tog 'Magbuma', ili kako ga ve zovu, mogao bi - ovo ga navede da zastane mogao bi preobraziti tog simulakruma u delikatno pode eni instrument, u ma inu koja
vodi, zavodi, i, da, ak i kvari ljude oko sebe. On lino, ak, ne bi nikad mogao bit
i tako ubedljiv govornik; samo kroz svoju ve tinu postajao je maestralan.
Denijel-Den Magbum bi mogao, u akovim rukama, postii mnogo to ta kod Meri Ritersdorf
. to nikom nije poznato bolje nego njegovom gazdi, D eku Elvudu. Nije udo to je Elvud
predlo io ba to.
Ali u tom poduhvatu krio se i potencijal za vrlo uvrnute mogunosti. Cela stvar bi
la mu je odbojna; uzmicao je od nje, intuicijom oseao da bi moglo ispasti ogavno.
Pa ipak, ne mo e ni da odbije tek tako, bez razmi ljanja; nisu stvari - nije ni ivot
sam, postojanje na Zemlji - tako otvorene, iskrene.
Mo da bi re enje bilo da daljinsku kontrolu vr i neko drugi, ali neko u koga on ima po
verenja. Recimo, Petri. Neko ko bi titio njegove interese.
Onda pomisli: a ta su, zapravo, moji interesi?
Voen samo refleksima, duboko zami ljen, poe silaziti rampom u unutra njost graevine. Za
to to mu je jedna nova pomisao, koju nije predlo io njegov poslodavac D ek Elvud, neo
pa eno uklizila u um.
Razmi ljao je: postoji ne to to bi se pod ovim okolnostima moglo postii. Simulakrum CI
A i Meri; to dvoje, zajedno, na jednom prirodnom satelitu jedne planete - u sasv
im drugom zvezdanom sistemu... okru eni psihijatrijskim sluajevima koji sainjavaju it
avo jedno ludo dru tvo. Moglo bi, moglo bi da 'proe', pod tako izuzetnim okolnostim
a.
To nije bila ideja o kojoj bi mogao sa bilo kim razgovarati; zapravo mu je bilo
te ko da je saop ti ak i samom sebi. Meutim, imala je svoje prednosti u odnosu na samo
ubistvo; a ovo drugo je on, zamalo, postigao.
Pod tim okolnostima ja bih mogao, zaista, uspeti da je ubijem, ree on sebi. Pomou
robota CIA, pomou jednog konstrukta firme 'D eneral Dajnamiks'. Pred zakonom bih im
ao prilino dobre izglede da budem osloboen, jer simulakrumi kojima se rukuje sa ta
kve daljine esto postupaju i po svojoj sopstvenoj volji; njihova autonomna kola es
to preovladaju u odnosu na uputstva koje im neko alje 'daljincem'. Pa, vredelo bi
poku ati. Pred sudom u se braniti da je simulakrum postupio svojevoljno; mogu prib
aviti nebrojeno mno tvo strunih radova u kojima se dokazuje da simulakrumi esto rade
takve stvari... Istorija CIA prepuna je operacija u kojima su, u presudnim tren
ucima, simulakrumi iz takvih razloga zabrljali.
Na tu iocu e biti da doka e, ako ikako mo e, da sam ja dao simulakrumu presudnu naredbu
.
Doe do vrata Neta Vajldera; ona se otvori e, i on ue, jo i sad duboko utonuo u misli.
Mo da jeste dobra zamisao, mo da nije; svakako se o njenim dobrim stranama mo e raspra
vljati - ve i iz moralnih razloga, ako ne iz praktinih. U svakom sluaju, to je jedn
a od onih ideja koje kad se jednom zakae za tebe, nikako te ne pu taju; prava idee
fixe, u la je u njegov um, do la da ostane, ne mo e se izagnati.
Ne bi to bio, ni u kom sluaju, ak ni teorijski, 'savr eni zloin'. Te ka sumnja pala bi

odmah na njega; oblasni ili dr avni tu ilac, ili ve ko bude nadle an za takav sluaj, vrl
o brzo i tano bi pogodio ta je stvarno bilo. Dosetili bi se i reporteri domo-novin
a: neki od njih su meu najprodornijim umovima Amerike. Ali podozrevati, i dokazat
i, to su dve sasvim razliite stvari.
Do neke mere moi e i da se krije iza zavese tajnosti, koja uvek zaklanja sve delat
nosti CIA.
Vi e od tri svetlosne godine, ogromno rastojanje. Svakako preveliko da bi se pod n
ormalnim okolnostima mogao, preko njega, izvesti kapitalni zloin. Mnogo koji deli
elektromagnetnih signala, prilikom potonua u hipersvemir i izranjanja iz njega, m
ogao bi razumno biti protumaen kao posledica dejstva nasuminih prirodnih inilaca. A
dvokat odbrane, ako i ta valja, mo e prokleto mnogo postii ve insistiranjem na toj jed
noj poenti.
A Net Vajlder je takav advokat.
5.
Te veeri, po to je obedovao u restoranu 'Plava lisica', on pozva svog gazdu D eka Elv
uda na kuni broj.
"Voleo bih da vidim to stvorenje kome ste prikaili naziv Den Magbum", ree oprezno.
Na malom ekranu lice njegovog efa zgu va se u osmeh. "Va i. Nema problema; vrati se u
tu rupu koju si iznajmio, a ja u poslati Dena da skokne donde. On je ovde, u moj
oj kui. Pere mi sudove. ta te je navelo da se odlui ?"
"Nije bilo nekog posebnog razloga", ree ak i prekide vezu.
Vratio se u svoj stani - u noi; soba je, sa delimino neispravnim svetiljkama uvuenim
u zidove, izgledala vi e deprimirajua nego ikad. On sede da eka Dena.
Zau, tako rei istog trenutka, jedan glas u hodniku, mu ki glas koji je pitao za njeg
a. Onda mu se u mozgu uoblii e misli ganimedskog ljigavca. "Gospodine Ritersdorfe,
u hodniku je jedan d entlmen koji te tra i; molim otvori mu vrata i pozdravi ga."
ak prie vratima i otvori ih.
U hodniku je stajao ovek srednjih godina, niskog rasta, trbu ast, u staromodom odel
u. "Jesi ti Ritersdorf?" upita taj tmurno. "Isssuse, koji umez. Ovde, bre, sve ga
mi e od ne-Zemljana, i to nekih nenormalnih - ta ' ti, kao Zemljan, ovde?" ovek obris
a d epnom maramicom crveno, znojavo lice. "Ja sam Bani Hentmen. Ti si taj koji je
napisao tekstove, a? Ili je ovo sve skupa nesporazum?"
"Ja sam pisac tekstova za simulakrume", ree ak. Ovo je izazvala, naravno, Meri; za
pela je da mu namesti bolje prihode da bi mu ih uzela posle razvoda.
"Kako to da me nisi prepoznao?" upita Bani Hentmen nezadovoljno. "Zar nemam svet
sku slavu? Ili mo da ti ne gleda televiziju?" Razdra ljivo povue dim iz cigarete. "Dak
le, ovde sam. Ovde sam. Je l' o' il ne' radi za mene? Slu aj ti, Ritersdorfe - nisam
ja navikao da idem kod ljudi i moljakam. Al' to tvoje je dobro, moram priznati.
Gde ti je stan? Ili moramo stajati ovde nasred hodnika?" Vide poluotvorena vrata
akovog stania; odmah poe ka njima, ue i nestade unutra.
Razmi ljajui brzo, ak poe za njim. Oito, ovog Banija nee moi lako da se otarasi. Ali He
tmenovim prisustvom on, zapravo, ni ta ne gubi; ak je to dobra prilika da se prover
i uspe nost robota zvanog Den Magbum.
"Tebi je jasno", ree on Hentmenu, zatvoriv i za sobom vrata stana, "da ja ovaj posa
o ne tra im aktivno."
"Da, da", ree Hentmen, klimajui glavom. "Ti si rodoljub - voli ono, tajni agent, te
stvari. Slu aj." On mahnu podignutim prstom prema aku. "Ja ti mogu platim triput v
i e nego oni. Imae i mnogo vi e slobode u pisanju. Mada e, naravno, moja re biti posledn
ja kad se odluuje ta emo upotrebiti i kako e tano da glasi." U asnuto se osvrtao po sta
niu. "Jiiik. Podsea me na moje detinjstvo u Bronksu. Mislim, ovo je pravo siroma tvo.
ta je bilo, ena te 'poistila' u razdeobnoj parnici?" Njegove oi, mudre i pune saosea
nja, zasvetlucale su. "Da, to ume da bude gadno; znam. Triput sam se ja razvodio
, i svaki put me je ko talo stravino. Zakon je na strani ene. Ta tvoja ena; jeste pri
vlana, ali..." Mahnuo je rukom. "Ne znam. Nekako je hladna, razume ti mene? Nekako
- proraunata. Ne zavidim ti. Sa takvom enom kad poinje neku vezu, mora dobro paziti
da te ona ne upetlja ni u kakve zakonske vorove. Obezbedi da je stvar van zakona;
zna , samo sastanci." On osmotri aka. "Ali ti si od onih koji su skloni da se o ene;
vidim to. Igra po teno. Takva ena mo e tebe da gazi sa obe gusenice. I kad te ostavi,
da bude spljeskan kao dupe od crva."
Na vratima se zau kucanje. Istovremeno se misli ganimedskog sluzavog stvorenja, L

orda Teciostrige, pojavi e u akovoj svesti. "Drugi posetilac, Ritersdorfe. Ovog put
a mlai."
"Izvinite", ree ak Baniju Hentmenu, ode do vrata i otvori ih.
"Ko izvodi trik sa telepatijom?" mumlao je Hentmen iza njega.
Mlad ovek odu evljenog lica, zgodan, izuzetno dobro obuen, u najmodernijem odelu brae
Harding, ree, videi aka: "Gospodin Ritersdorf? Ja sam Denijel Magbum. Gospodin Elv
ud je zatra io da svratim do Vas."
Dobro napravljen simulakrum; ak nikada ne bi pogodio. Uvidev i sad da je tako, on o
seti veliko olak anje. "Svakako", ree. "Ui." Povede simulakruma u stani. "Magbume, ovo
je slavni TV komiar Bani Hentmen. Zna , onaj, jaa-jaa buum-buum Hentmen sa velikim
kostimom u vidu zrikavog zeca sa klempavim u ima."
"Kakva ast!" ree Magbum i pru i ruku; njih dvojica se rukova e, odmeravajui jedan drugo
g. "Mnogo puta sam gledao va ou. Pravi d umbus smehotresnog veselja."
"Mmm-da", proguna Bani, baciv i mrzovoljan pogled ka aku.
ak ree: "Den je novi slu benik u mojoj kancelariji; sada ga sreem prvi put." Dodade:
"Odsad u raditi s njim."
"Ne, bre, 'ej", ree Bani Hentmen silovito. "Odsad radi za mene - razume ? Doneo sam
ugovor; rek'o sam mojim advokatima da ga sastave."
Poe preturati po unutra njem d epu sakoa, mr tei se.
"Jesam li ne to prekinuo?" upita Magbum, uzmiui korak-dva, sa puno po tovanja. "Mogu s
e ja vratiti kasnije, Ritersdorfe. Ili, ako te mogu tako zvati: ak."
Hentmen ga osmotri. Onda slegnu ramenima i poe rasklapati papir sa ugovorom. "Pog
ledaj ovo. Vidi koliko e biti plaen", ree, upirui cigaretom ka jednom mestu u ugovoru
. "Mogu li ove tajne agi e da ti plate i ta slino? A vidi, zasmejavati Ameriku, to je
rodoljubivo; podi e moral, doprinosi da potuemo komunjare. Zapravo je rodoljubivij
e od ovog to sad radi ; ti simulakrumi, to su sve grudve hladnog flada - naje im se o
d njih."
"Sla em se", ree Den Magbum. "Ali, gospodine Hentmen, postoje argumenti u prilog i
druge strane. Ako dozvolite za utro im trenutak va eg vremena, objasniu. Ovaj na ak, ov
de prisutan, obavlja posao koji ne mo e obaviti niko drugi. Programiranje simulakr
uma je umetnost; bez strunog programiranja, oni su samo hrpe materijala, tako da
svako, pa i malo dete, mo e odmah prepoznati da nisu ljudska bia. A kad su programi
rani kako valja..." Osmehnuo se. "Nikad niste videli akove simulakrume u dejstvu.
Neverovatno je." On zastade, pa dodade: "I gospodin Petri dobro radi. U poneemu,
zapravo, i bolje."
"Mo da treba da zaposlim tog Petrija", ree Bani Hentmen smraeno. "Ako je tol'ko doba
r."
"Pa, za va e potrebe", ree Magbum, "Petri je mo da bolji. Znam ja koji se element u ak
ovim scenarijima vama dopada, ali problem je u sledeem: to je kod njega sporadino.
Pojavi se i nestane. Ne verujem da bi on mogao svakodnevno, sa punim radnim vre
menom, proizvoditi komedije, a kod vas bi to morao. Meutim, kao samo jedan sastoj
ak meu mnogima, njegova duhovitost..."
"Ma, be i, bre, odavde", ree Bani Hentmen nezadovoljno Magbumu. Zatim se obrati aku:
"Ne volim razgovore utroje; zar ne mo emo poi na neko drugo mesto?" Lepo se videlo
da mu Den Magbum smeta... tavi e inilo se da Hentmen osea da ne to nije u redu.
U akovoj svesti opet su iskrsnule misli ljigavca. "Ona devojka, koja je divna i p
redivna, iako nije, kao to si primetio, dala da joj se ve taki ra ire bradavice na doj
kama, ulazi u zgradu. Tra i tebe. Ve sam joj rekao da doe gore."
Videlo se da misli ljigavca prima i Bani Hentmen, koji zastenja oajno. "Mi, izgle
da, ba nikako ne mo emo razgovarati? Ko je sad, do vraga, ta enska?" Okrete se i bes
no zapilji u vrata.
"Gospoica Trieste nee ometati va razgovor, gospodine Hentmen", ree Den Magbum, a ak b
aci pogled na simulakruma, iznenaen da taj stvor ima neko mi ljenje o D oani. Ali sim
ulakrum be e daljinski kontrolisan; to je aku bilo jasno ve sledeeg trenutka. Ovo nij
e moglo biti programirano; Petri, dakle, sedi u zgradi CIA u San Francisku i upr
avlja.
Vrata se otvori e i D oan Trieste ue, oklevajui. Na sebi je sada imala sivi d emper i 'd
irndl' haljinu; na nogama, nikakve arape, samo cipele sa visokim, tankim potpetic
ama. "Da li ti smetam, ak?" upita ona. "Gospodine Hentmen", ree i pocrvene kao cve
kla, do u iju. "Gledala sam Vas stotinama puta, i uverena sam da ste najvei ivi komia

r. Veliki ste kao Sid Cezar i drugi velikani komedije iz pro losti." Blistavih oiju
, ona prie Baniju Hentmenu, stade sasvim blizu njega, ali pomno izbegavajui svaki
dodir. "Jesi li ti prijatelj Banija Hentmena?" upita ona aka. "Volela bih da si m
i rekao."
"Mi poku aaavamo", zajea Bani Hentmen, "da sklopimo jednu poslovnu pogodbu. Mislim,
kako mi to da postignemo?" Znojei se jako, on se poe etkati po maloj dnevnoj sobi.
"Odustajem", ree on. "Ne mogu te anga ovati; ne dolazi u obzir. Previ e ljudi poznaj
e . Pisac treba da bude povuen, usamljenik."
D oan Trieste nije bila zatvorila vrata stania; sada kroz njih ue ljigavac, laganim,
talasavim puzanjem. "Gospodine Ritersdorfe", doo e njegove misli aku. "Moram o neem h
itnom razgovarati s tobom, nasamo. Hoe li, molim te, prei preko hodnika, u moj apar
tman?"
Hentmen okrete lea, zaskia od uskraenosti, prie prozoru i tamo stade, gledajui napolj
e.
ak, u nedoumici, poe sa ljigavcem preko puta, u ljigavev stan.
"Zatvori vrata i prii mi bli e", ree sluzavo bie. "Ne bih eleo da oni drugi uhvate moj
e misli."
ak poslu a.
"Ta osoba, Denijel Magbum", pomisli ljigavac, ne velikom glasnoom misli, "nije lj
udsko bie. On je konstrukt. Nema nikakve linosti u njemu; njime upravlja, sa izves
ne udaljenosti, neka osoba. Smatrao sam da bi trebalo da te upozorim, po to si ti,
ipak, moj kom ija."
"Hvala", ree ak, "ali to sam ve znao." Sada se, meutim, oseao nelagodno; ne bi bilo p
rihvatljivo da ljigavac zaviruje u njegove misli, s obzirom na to u kom pravcu s
u one i le u poslednje vreme. "uj", poe ak, ali ljigavac ga preduhitri.
"Ve sam skenirao grau u tvom umu", obavesti ga ljigavac. "Tvoje neprijateljstvo pr
ema tvojoj eni i tvoje ubilake porive. Svako u nekom razdoblju svog ivota ima takve
porive; bilo bi, u svakom sluaju, nekorektno da ja o njima raspravljam sa ma kim
treim. Kao sve tenik ili doktor, telepata mora..."
"Onda, ne raspravljajmo", ree ak. Znanje koje ovaj ljigavac poseduje o njegovim na
merama baca novu svetlost na njih; mo da ne bi bilo mudro nastaviti. Ako bi javni
tu ilac mogao dovesti Lorda Teciostrigu u sudnicu...
"Na Ganimedu", proglasi ljigavac, "osveta je sveta; osvetiti, znai uiniti svetinju
. Ako mi ne veruje , reci svom advokatu, gospodinu Netu Vajlderu, da potra i podatke
o tome. Ja ni najmanje nisam protiv usmerenja tvojih zaokupljenosti; one su bes
konano bolje od ranijeg samoubilakog poriva koji je suprotan prirodi."
ak se pokrete da izie iz ljigavevog iznajmljenog stania.
"ekaj", ree ljigavac. "Jo ne to; u zamenu za moje utanje... tra im jednu uslugu."
Znai, ipak je u ovome bila udica. ak nije bio iznenaen; Teciostriga je, ipak, bizni
s-stvorenje.
Ljigavac ree: "Insistiram, Ritersdorfe, da prihvati zaposlenje koje ti Hentmen nud
i u ovom trenutku."
"A moj posao kod CIA?" zapita ak.
"Ne mora ga napustiti; mo e imati oba ta zaposlenja istovremeno." Misli ljigavca bil
e su samopouzdane. "Malo da, ovaj, radi na crnjaka."
"'Na crnjaka'", ponovi ak. "Odakle tebi taj izraz, molim te?"
"Ja sam strunjak za zemaljsko dru tvo", obavesti ga ljigavac. "Moj plan je da ti da
nju radi za CIA, a nou za Banija Hentmena. Da bi ovo izdr ao, bie ti potrebne droge,
talamusni stimulanti iz klase hekso-amfetamina, koje su ilegalne na Zemlji. Meuti
m, ja u te njima snabdevati; imam jake veze ovde na Zemlji, pa mi nee biti te ko da
ih nabavim. Nee ti uop te biti potrebno da spava , jer e metabolizam tvog mozga biti p
odstican dejstvom..."
"Radni dan od esnaest sati! Bolje bi mi bilo da te pustim da ode kod pandura."
"Ne bi bilo bolje", ree ljigavac. "Jer, evo kako ide dalje. Ti e se uzdr ati od ubist
va, jer e znati da su tvoje namere unapred poznate vlastima. Iz tog razloga nee izbr
isati iz postojanja tu zlu enu; odustae od svoje sheme i dozvolie joj da ivi."
ak ree: "Otkud ti zna da je Meri 'zla ena'?" Zapravo, pomisli on, ta ti uop te zna o ze
aljskim enama?
"Iz tvojih misli doznao sam za mnogobrojne male sadistike postupke kojima je ona
tebe muila tokom godina; to je nesumnjivo demonski, po merilima svake, bilo koje,

kulture. Zbog pretrpljenog, ti si bolestan, pa ne mo e sagledati stvarnost ispravn

o; eto, na primer, vidi kako se opire izuzetno privlanoj ponudi gospodina Hentmena
."
Neko pokuca na vrata; ona se otvori e i Bani Hentmen zaviri unutra, sav ljut. "Ja
mora idem. Kako glasi tvoj odgovor, Ritersdorfe? Da ili ne? Samo, ako e sa mnom, n
e mo e povesti nikoga od ovih vanzemaljskih elatinskih organizama sa sobom; nego, sa
m ti."
Ljigavac poe zraiti svoju misao: "Gospodin Ritersdorf e prihvatiti va u ljubaznu ponu
du, gospodine Hentmen."
" ta si mu ti", upita Bani Hentmen, "agent?"
"Ja sam kolega gospodina Ritersdorfa", saop ti ljigavac.
"U redu", ree Hentmen i dade ugovor aku. "Ovde pi e da si anga ovan na razdoblje od os
am nedelja; nedeljno mora predati jedan scenario za jedan ceo sat komedije. Takoe
mora jednom nedeljno uestvovati na konferenciji sa ostalim piscima. Plata ti je dv
e hiljade zemljoplanskih ko ica nedeljno; je li to u redu?"
Bilo je vi e nego u redu; bilo je dvaput vi e nego to je oekivao. Uze ugovor i potpisa
ga, pod pogledom ljigavca.
"Evo, ja u biti svedok potpisa", ree D oan Trieste; i ona je maloas u la u stan, i sad
je stala uz njih. D oan se potpisa, kao svedok, na sva tri primerka ugovora, a Ban
i uze sva tri i strpa ih natrag u d ep; onda se doseti da jedan ide aku, pa ga izva
di i dade mu ga.
"estitamo", ree ljigavac. "Ovo treba proslaviti."
"Ja ne", ree Bani Hentmen. "Mora idem. Aj' zdravo, Ritersdorfe. uemo se; daj da ti
instaliraju bar video-telefon u ovaj propali umez u kome si se skunatorio. Ili se
preseli u ne to bolje."
"Nas troje", ree ljigavac, "mo emo proslaviti. Znam jedan bar u kome pristaju da us
lu uju ne-Z-e. Ja estim. Ovaj, htedoh rei, astim."
"Fino", ree ak. Ionako nije eleo da ostane sam. Ako bi ostao sam, bila bi to napros
to jo jedna prilika Meri da ga nae.
Otvori e vrata i vide e pred sobom, na sveop te iznenaenje, jednog poznatog mladog oveka
bucmastog lica, koji ih je ekao u hodniku. Denijela Magbuma.
"Pardon", izvini se ak. "Ja zaboravio na tebe."
"Mi odlazimo da proslavimo", objasni ljigavac Magbumu, curei u hodnik. "Pozvan si
i ti, uprkos okolnosti da nema um i da si samo jedna prazna lju tura."
D oan Trieste radoznalo pogleda prvo Magbuma, a zatim aka.
Da bi joj ovo objasnio, ak ree: "Na Magbum je, vidi , robot u vlasni tvu CIA. Njime upr
avljaju iz na ih kancelarija u S. F." Magbumu ree: "Ko te vodi? Petri?"
Magbum, sa osmehom, ree: "Sad sam na re imu autonomije, to jest samoupravljanja, go
spodine Ritersdorf; gospodin Petri se iskljuio im ste vi izi li iz svog stana. Zar n
e nalazite da dobro radim? Eto, mislili ste da sam daljinski upravljan, a nisam.
" inilo se da je simulakrum izvanredno zadovoljan sobom. "Zapravo", ree on, "mogu
ja da izvuem celo ovo vee na sopstvenim kolima; sposoban sam da odem u taj lokal s
a vama, da pijem i proslavljam, pona am se potpuno onako kako bi se pona ao ne-simul
akrum, pa mo da u poneemu i bolje."
Znai, ovo je, razmi ljao je ak dok su hodali ka silaznoj rampi, orue pomou koga bi tre
balo da vratim mojoj eni za nepravde koje mi je uinila.
Ljigavac uhvati njegove misli i upozori ga: "Imaj na umu, Ritersdorfe, gospoica T
rieste je iz policijske stanice Ros."
"I jesam", ree D oan. Ona je ula misao ljigavca, ali akove misli nije. "Za to si to dom
islio Ritersdorfu?" upita D oan.
"Smatrao sam", ree joj ljigavac, "da zbog te injenice ti nee morati da se suoi sa njeg
ovim ljubavnim poku ajima."
Ovo obja njenje kao da ju je zadovoljilo. "Mislim", ree ona ljigavcu, "da bi trebal
o da ti malo vi e gleda svoja posla. Vi, Ganimedanci, zbog toga to ste telepate, zai
sta se trpate tamo gde vam nije mesto." Zvuala je nezadovoljno.
"Izvinjavam se", ree ljigavac, "ako sam pogre no ocenio tvoje e nje, D oan Trieste; opro
sti mi." aku domisli: "Oigledno je da e gospoica D oan tolerisati ljubavne poduhvate s
tvoje strane."
"E, Isusa mi", po ali se D oan. "Molim te da gleda svoja posla! Okani se cele te teme
, va i?" Bila je pobledela.

"Te ko je", ljigavac pomisli, neute no, ali ne do nekog odreenog, "zadovoljiti zemalj
ske cure." Zatim, preostalim putem do bara, ljigavac dobro pripazi da ne pomisli
vi e ni ta glasno.
Kasnije, kad su sedeli u jednom separeu - ljigavac kao velika uta hrpa sluzi na s
edi tu koje be e tapacirano la nom tavljenom ko om - D oan Trieste ree: "Mislim da je divno
ak, to e raditi za Banija Hentmena; koliko uzbudljivo to mora biti."
Ljigavac pomisli: "Pada mi na um, gospodine Ritersdorfe, da bi trebalo da se uzd
r ite, ako je ikako mogue, od saop tavanja va oj supruzi injenice da sad imate dva zapos
lenja. Ako bi to znala, ona bi tra ila da vam uzme mnogo vi e para pri razvodu, a po
sle, mnogo veu alimentaciju."
"Tako je", ree ak. Bio je to dobar savet.
"A po to e ona doznati da radite za Banija Hentmena", nastavi ljigavac, "najbolje j
e da priznate tu injenicu, a da prikrijete da ste zadr ali posao kod CIA. Zamolite
svoje saradnike u CIA, a naroito tvog neposrednog pretpostavljenog, gospodina Elv
uda, da vas ne odaju."
ak klimnu glavom.
"Ishod ovoga", ukaza ljigavac, "ishod te jedinstvene situacije da neko ima dva z
aposlenja istovremeno, bie sledei: i kad te ona odrapi pri razvodu, i kad joj bude
posle plaao alimentaciju, imae dovoljno para za udoban ivot. Jesi li pomislio na to?
"
Ako bi bio iskren, morao bi priznati da nije gledao toliko daleko u budunost. Lji
gavac je mnogo dalekovidiji od njega; on se, zbog toga, oseti prevaren.
"Uvia ", ree ljigavac, koliko se ja brinem za tvoje interese. Moje navaljivanje da p
rihvati ponudu zaposlenja kod Hentmena..."
D oan Trieste ga prekide. "Mislim da je u asno kako vi Ganimedanci izigravate bogove
igrajui se sa ljudskim ivotima." Gledala je ljigavca besno.
"Ali razmotri ovo", ree ljigavac utivo. "Ja sam sastavio tebe i Ritersdorfa. I ja
predviam - mada priznajem da nisam prekognitivac - da e nastati velika i uspe na del
atnost vas dvoje na podruju seksualnog."
"Zave i!" odbrusi D oan estoko.
Posle njihove proslave u baru, ak je 'istovario' ljigavca kui, otarasio se Dena Ma
gbuma, pozvao mlazni taksi i otpratio D oanu Trieste do njenog stana.
Dok su se vozili zajedno u zadnjem delu taksija, D oan ree: "Drago mi je to vi e nisam
u blizini Lorda Teciostrige; ba je dosadan s tim neprestanim itanjem na ih umova. A
li istina je da je on nas dvoje..." Zautala je, nagnula glavu na jednu stranu i s
tala da slu a pa ljivo. "Dogodila se nesrea." Ona odmah dade nova uputstva taksiju. "
Potrebna sam. Neko je poginuo."
Stigav i na lice mesta, vide e prevrnut d et-skaka; u sletanju mu je rotor iz nekog raz
loga otkazao, pa se skaka obrnuo u vazduhu, udario o bonu stranu susedne zgrade i
prosuo svoje putnike. Pod 'pokrivaem' improvizovanim na brzinu od nekoliko d empera
i kaputa, jedan postariji ovek le ao je bled i bezglasan; oko njega su stajali pol
icajci i pokazivali svima prisutnima da se udalje, i ak shvati da je to poginuli.
D oan pohita pravo do nastradalog; ak je ostao uz nju i otkrio da policija tako pro
pu ta i njega. Kola hitne pomoi ve su stigla; nestrpljivo su zujala, eljna da ponu put
ovanje do bolnice Ros.
D oan se sagnula da proui mrtvaca. "Pre tri minuta", ree ona, napola sebi, a napola a
ku. "U redu", ree ona, "ti samo priekaj jedan minut; ja u njega vratiti pet minuta
unazad." Poe pregledati novanik poginulog, koji je dobila od jednog policajca. "Er
l B. Akers", promrmlja ona i sklopi oi. "Ovo e uticati samo na gospodina Akersa",
ree ona aku. "Naime, tako bi trebalo biti. Ali u tim stvarima nikad nije sasvim si
gurno..." Njeno lice poe se malo naprezati i nadimati; usredsreivala se. "Bolje se
ti udalji", ree ona aku. "Da ne zahvati i tebe."
On ustade i udalji se. etkao se u hladnom nonom vazduhu, pu io cigaretu i oslu kivao l
imene zvuke iz radio-stanica u policijskim kolima; okupila se gomila radoznalaca
, a saobraaj je oko njih proticao usporeno, stalno po urivan od policije.
Devojka sa kojom je zaista neobino imati vezu, pomisli on. Policajka, pa jo psihomona... Pitam se ta bi uinila kad bi znala ta nameravam da postignem pomou Magbuma, s
ima. Verovatno je Lord Teciostriga u pravu: bilo bi katastrofalno kad bi saznala
.
D oan mu mahnu da joj prie, i ree: "Doi."

On urno prie.
I sad onako pokriven, postariji ovek je disao; njegova prsa su se malo uzdizala i
spu tala, a na usnama su se pojavili mehurii pljuvake.
"Vraen je etiri minuta kroz vreme", ree D oan. "Opet je iv, ali u nesrei je bio. To je
najbolje to sam uspela postii." Klimnula je glavom simulakrumima-medicinarima; oni
se istog trena sjati e oko ranjenika. Saginjali su se, a onaj koji je meu njima bi
o stare ina upotrebljavao je, inilo se, prenosivi rendgenski skener da bi prouio ana
tomiju ranjenika. Tragao je za najgorim o teenjem. Onda se okrete jednom svom druga
ru i s njim razmeni misli; mlai simulakrum otvori svoju metalnu slabinu i izvue je
dnu kartonsku kutiju, koju odmah otvori i pocepa.
U kutiji je bila posuda sa ve takim pankreasom; ak vide, pod farovima policijskih ko
la, informacije tampane na odbaenoj kartonskoj ambala i. Simulakrumi poe e hirur ku opera
ciju, na samom mestu nesree; jedan dade stradalniku lokalnu anesteziju, a drugi,
pomou svoje slo ene hirur ke ruke, poe da see ko u overkovog stomaka, iznad slezine.
"Mi smo sada slobodni", ree D oan aku; on se tr e. Bio se zaneo u netremino posmatranje
simulakrumskog rada. "Zavr ila sam svoj posao." Zavukla je ake u d epove kaputa, sit
na i vitka, i po la nazad, do njihovog mlaznog taksija; u la i sela da saeka njega. I
zgledala je umorno.
Dok su se taksijem udaljavali od mesta nesree, ak ree: "Ovo mi je prvi put da vidim
medicinske simulakrume na delu." Bilo je upeatljivo; sad je jo bolje shvatio kakv
e se izvanredne sposobnosti ugrauju tim pseudo-ljudima koje projektuje i proizvod
i firma 'D eneral Dajnamiks'. Naravno, on je nebrojeno puta pre toga video simulak
rume CIA, ali ni ta slino ovome danas; ovo je u jednom ivotnom, su tinskom smislu bilo
drugaije. Ovde neprijatelj nije bila samo neka druga grupa ljudskih bia, sa nekak
vim svojim, razliitim, politikim uverenjima; nego smrt sama.
Ali kod simulakruma zvanog Denijel ili Den Magbum bie potpuno suprotno: nee se vod
iti borba protiv smrti, nego e smrt biti podstaknuta.
Oigledno, posle ovoga emu je upravo prisustvovao, on nikada ne mo e rei D oani Trieste
svoj plan. Zar to ne nala e, u isti mah, da se oni vi e ne mogu ni viati? ini se da je
maltene autodestruktivno pona anje, organizovati jedno ubistvo, a istovremeno se
dru iti sa policajkom. Da li on eli da bude uhvaen? Je li to neka izopaena verzija sa
moubilakog poriva?
"Pola ko ice za tvoju misao", ree D oan.
"Molim?" On mirnu.
"Ja nisam Lord Ostriga koja curi, zna ; ne mogu proitati tvoje misli. Ne to si se umu
sio; zbog tvojih branih problema, pretpostavljam. Volela bih da imam neki nain da
te razveselim." Razmislila je o ovome. "Kad stignemo u moj stan, ti ui, pa..." Na
jednom je pocrvenela, oigledno se prisetiv i ta je ljigavac rekao. "Samo na pience",
ree ona vrsto.
"Rado bih", ree on, takoe se prisetiv i kako je glasila prognoza Lorda Teciostrige.
"Slu aj", ree D oan. "To to je taj ganimedski petljaro zavukao svoju pseudopodiju, ili
ve ta oni imaju, u na
ivot, ne znai da..." Zautala je, ljuta; oi su joj blistale od i
ti. "Prokletnik. Zna , on bi potencijalno mogao biti veoma opasan. Ganimedanci su
toliko ambiciozni... pamti pod kojim uslovima su se ukljuili u rat Zemlje i Alfe?
A svi su kao taj Teciostriga - kuju gvo e na milion nakovanja istovremeno i stalno
nju kaju gde postoji jo neka mogunost." Njeno elo se nabora. "Mo da bi trebalo da se is
eli iz te zgrade, ak. Da se udalji od njega."
Za to je malo prekasno, uvide on trezno.
Doleteli su do D oanine zgrade: bila je to, vide on, moderna graevina, prijatna, iz
uzetno jednostavne arhitekture. Glavninom svojom bila je, kao to je sluaj kod veine
novih zgrada, ispod zemlje. Nije se uzvijala u visinu, nego je prodirala dole.
"Ja sam na esnaestom spratu", ree D oan dok su se spu tali. "Ovo ti je pomalo kao da s
tanuje u rudniku... Ako si klaustrofobian, utoliko gore po tebe." Nekoliko trenuta
ka posle toga, pred njenim vratima, dok je vadila klju i uguravala ga u bravu, on
a dodade filozofski: "Ali ovo je mudro pona anje, za bogata e, za sluaj da Alfanci po
novo napadnu; petnaest spratova nas deli od vodonine bombe." Ona otvori vrata. Sv
etlosti u apartmanu se upali e, mekane, magliaste.
Blistava munja svetlosti zapalaca kroz postojanje i nestade; ak, zaslepljen, poe ki
ljiti, a onda vide da na sredini sobe stoji, sa foto-aparatom u rukama, jedan ove
k koga je on prepoznao. Prepoznao, ali mu se nije obradovao.

"Zdravo, ak", ree Bob Alfson.

"Ko je ovaj?" upita D oan. "I za to nas je slikao?"
Alson ree: "Ostanite smireni, gospoice Trieste. Ja sam advokat supruge va eg ljubavn
ika; nama je potreban dokazni materijal za sudsku raspravu koja, uzgred reeno..."
On baci pogled na aka. "Koja je ve upisana u kalendar Suda, zakazana za predstojei
ponedeljak u deset sati pre podne, u sudnici sudije Brizolare." Osmehnuo se. "U
brzali smo proces; tvoja ena eli da se stvar svr i to je mogue pre."
"Ispadaj napolje iz ovog stana, ti", ree ak.
Polazei ka vratima, Alfson ree: "Veoma rado. Ovaj film koji ja upotrebljavam - sig
uran sam da si u CIA imao posla s njim; skup je, ali koristan." On objasni i aku
i D oani. "Napravio sam Agfom snimak, potencirani. Poznato vam je? Ono to sada imam
u ovom fotoaparatu nije va izgled od pre nekoliko trenutaka, nego prizor onoga to
ete vi raditi u ovom stanu kroz pola sata. Mislim da e to sudiju Brizolaru zanima
ti jo vi e."
"Ni ta se ovde nee dogaati u sledeih pola sata", ree ak, "jer ja sad odlazim." Progura
se pored advokata i iskorai u hodnik; mora se udaljiti sa ovog mesta, to pre.
"Mislim da tu gre i ", ree Alfson. "Mislim da e se na filmu nai ne to vredno. Uostalom, t
te briga? To je samo jedno tehniko sredstvo, koje e pomoi tvojoj eni da lak e postign
e razvod; mora se formalno prezentirati neki dokazni materijal. Ne vidim da e ti t
u stradati ne to."
ak se okrete ka njemu, sav u zabuni. "Ovako kr iti neiju privatnost..."
"Ma, ti zna da nikakva privatnost ne postoji ve pedeset godina", ree Alfson. "Pa, z
aposlen si u jednoj od obave tajnih slu bi; nemoj mene farbati, Ritersdorfe." On poe
hodnikom, pored aka, le erno do lifta. "Ako eli jedan primerak fotografije..."
"Ne", ree ak. Stajao je i gledao advokata sve dok ovaj ne i eze sa vidika.
D oan ree: "Kad je ve tako ispalo, bar ui. On to ve ima na snimku." Dr ala je otvorena u
lazna vrata stana; posle nekog vremena on ue, nerado. "Ovo to je on uradio je ileg
alno, dabome. Ali, ipak se takve stvari stalno koriste pred sudom." Ona ode u ku
hinju i poe spremati pia; uo je zveckanje a a. "Jesi za jedan merku-pomra? Imam punu bo
cu."
"Bilo ta", ree ak grubo.
D oan mu donese pie i on ga prihvati refleksno.
Vratiu ja njoj za ovo, odlui ak. Odluka je doneta: borim se za goli ivot.
"Tako si se ne to smraio", ree D oan. "Stvarno te je uznemirila ova zaseda oveka sa pot
encio-foto-aparatom, zar ne? Kako ri kaju po na em ivotu! Poeo je Teciostriga, a sad,
upravo kad smo..."
"Jo i sad postoje mogunosti", ree ak, "da ovek ne to uradi u tajnosti. Ne to o emu niko
ugi nee saznati ni ta."
"Na primer ta?"
On ne ree ni ta. Nastavi da pijucka.
6.
Sa polica, koje su bile u visini njegove glave, make poe e da skau dole; tri matora n
arand asta maora i jedan areni vrste 'manks', zatim nekoliko maia, delimino Sijamaca, s
a veoma krznatim i brkatim licima, pa jedan gipki, mladi, crni maor, i, uz veliki
napor, jedna enka vrste 'kaliko', silno ote ala od trudnoe. Sve ove make, i uz njih
jedan mali pas, nagura e se oko nogu Ignjata Ledebura, ometajui njegovo nastojanje
da izie iz kolibe.
Ispred njega su le ali ostaci jednog mrtvog pacova; ulovio ga je ovaj psi, terijerpacolovac, a posle su make pojele koliko god su htele. Ignjat je to slu ao, u zoru;
uo je njihovo re anje. Bilo mu je ao pacova, koji je verovatno mislio da nae ne to u h
rpama smea levo i desno od jedinih vrata ove kolibe. Pa, i pacov ima pravo na ivot
, jednako kao bilo koje ljudsko bie. Ali, naravno, pas to ne razume; ubiti, to je
nagon, ugraen u nejako meso psa. Znai, tu nema moralne krivice, a osim toga, paco
vi pla e Ignjata; za razliku od onih na Zemlji, ovda nji pacovi imaju spretne ruke,
pomou kojih mogu - i umeju - da prave primitivno oru je. Ovi su pametni.
Ispred Ignjata stajali su zarali ostaci autonomnog traktora, odavno van upotrebe;
ovde je istovaren pre nekoliko godina sa nekom nejasnom mi lju da bi mogao biti o
pravljen. Onda su se Ignjatova deca, njih petnaestoro (ili esnaestoro?) igrala na
traktoru i pobuivala traktorovu komunikacijsku elektroniku da razgovara sa njima

.
On sada ne vide ono to je eleo nai: neku praznu plastinu ambala u od mleka, koju bi mo
gao upotrebiti da nalo i jutarnju vatricu. Dobro, ni ta, morae onda da iscepka neku d
asku. Velika gomila odbaenih komada drveta bila je naslonjena na njegovu kolibu,
sa strane; tu on poe preturati, tra ei neku dasku tako slabu da bi je mogao usitniti
na taj nain to e je nasloniti na zemlju i na trem, i onda skakati po njoj.
Jutarnji vazduh be e studen, i Ignjat zadrhta i po ele da nije izgubio onaj svoj vun
eni sako; na jednoj od dugih etnji, legao je da se odmori, sako je presavio i sta
vio pod glavu kao jastuk, a kad je ustao, zaboravio ga je... naprosto ga ostavio
tamo. I zbogom sakou. Nije se, naravno, mogao setiti na kom je to mestu bilo; i
mao je samo neodreenu uspomenu da je bilo negde u pravcu Adolfvila, na jedno dese
tak dana hoda.
ena iz jedne od susednih koliba - ena koja je bila njegova, jedno krae vreme, ali s
e on od nje umorio, im je s njom izrodio dvoje dece - naie i poe se besomuno dernjat
i na velikog, belog jarca koji je provalio u leju sa povrem. Jarac nastavi da jed
e, maltene do trenutka kad je ena dospela do njega, a onda se prope, odape zadnji
m nogama i skoi napolje; li e repe jo mu je visilo iz gubice. Jedno jato pataka, upla e
no ovom njegovom aktivno u, poe kvakati, u raznim stepenima panike, i be ati kud koja.
Ignjat se nasmeja. Patke sve shvataju suvi e ozbiljno.
Kad je polomio dasku za vatricu, Ignjac se vratio u kolibu, i sad praen gomilom m
aaka; ali zatvorio im je vrata ispred nju kica; samo je jedno mae uspelo da se provue
unutra. Onda Ignjac unu pred pe od livenog gvo a, namenjenu za spaljivanje smea, i poe
pripremati vatricu.
Na kuhinjskom stolu le ala je njegova sada nja ena, Elzi, i spavala, pokrivena gomilo
m ebadi; nee ni ustati sve dok on ne potpali vatricu i ne pristavi kafu. Nije joj
na tome zamerao. U ovako hladna jutra, nikome se ne ustaje; Ganditaun se pone bud
iti tek sredinom prepodneva, izuzimajui, naravno, one Hibe koji su lutali cele noi
.
Iz spavae sobe, jedine takve u celoj kolibi, doluta jedno malo dete, nago, sa pal
cem u ustima. Gledalo je utke kako on lo i vatru.
Iza deteta je buao i dreao televizor, na kome je radio zvuk, ali ne i slika. Deca
nisu miogla ni ta da gledaju, samo da slu aju. Treba ja to da popravim, pomisli Ignj
at, ali bez oseaja hitnosti; pre nego to je ovaj mesec dobio, na Da Vinijevim Visov
ima, svoju prvu TV stanicu, ivot je bio jednostavniji.
Htede da pristavi kafu i uvide da jedno pare lonca za kafu nedostaje. Zato, da ne
bi dugo tragao, on napravi 'kafu na kljuanje': stavi tiganj vode na plinski re o,
i kad voda prokljua, srui u nju punu aku, bez nekog merenja ili odmeravanja, samlev
enog zrnevlja kafe. Topli, prebogati miris ispuni kolibu; Ignjat udahnu, sa zahv
alno u.
Stajao je jo dugo pored pei, Bog bi znao koliko dugo, nju io kafu, slu ao pucketanje v
atre koja je grejala kolibu, i tek je tad shvatio, postupno, da mu se dogaa nova
vizija.
Ostade u tom polo aju, kao hipnotisan; u meuvremenu, ono mae koje se uspelo uvui u ko
libu, ispentralo se nekako na sudoperu i tamo prona lo masu hrane pretekle od sino.
Pohlepno se bacilo na jelo, a ti zvuci i taj prizor me ali su se sa drugim zvucim
a i prizorima. A vizija je postajala sve jaa.
"Ja bi palentu za doruak", saop ti nago dete na vratima spavae sobe.
Ignjat Ledebur mu ne odgovori; vizija ga je dr ala, sada, u drugoj zemlji. Naime,
u zemlji toliko stvarnoj, da za nju nije bilo mesta; toliko stvarnoj, da je pros
torna njena dimenzija bila odstranjena, nije bila nigde. Ali u pogledu vremena..
.
Kao da je oduvek bila, mada on u to nije bio siguran. Mo da ovo to vidi ne postoji
uop te u vremenu, bez poetka je, pa prema tome, ma ta on uinio, nikad se nee okonati, j
er je preveliko. Mo da se sasvim otrglo iz vremena.
"Ej", promrmlja Elzi. "Di mi e kafa moja?"
"ekaj", ree on.
"Da ekam? Pa oseam joj miris, Bog je prokleo; gde je?" Izborila se do sedeeg polo aja
, razgrnula i bacila pokrivae sa sebe, i videlo se da je naga, da joj dojke vise.
"Grozno se oseam. Povraa mi se. Pretpostavljam da su tvoja deurlija u kupatilu." S
kliznula je sa stola, krenula nesigurnim hodom iz sobe. " ta si se ukipio tu?" upi

ta ga. Na ulazu u kupatilo je zastala, okrenula se, osmotrila Ignjata podozrivo.

Ignjat ree: "Ostav me na miru."
"Na miru - dupe moje. Ti si hteo da stanujem ovde. Nikad nisam elela da ostavim F
renka." Ue u kupatilo i tresnu vratima za sobom; ona se odbi e od ragastova i opet
otvori e; ona ih povue i pridr a nogom, da ostanu zatvorena.
Vizija se ve zavr ila; razoaran, Ignjat se okrete u drugom pravcu, ode sa tiganjem p
unim kafe do stola, pobaca sve one ebie i d empere sa njega, polo i dve keramike a e - pr
ostale od veere - na sto i napuni ih vruom kafom iz tiganja; gusta pena od mleveno
g zrnevlja ostade da plovi po povr ini, u obe a e.
Iz kupatila, Elzi progovori: " ta ti je ono bilo, jo jedan tvoj takozvani trans? Vi
do s ne to, kao Boga, a? Je li, bre?" Njeno gaenje bilo je ogromno. "Ne samo to mora
m iveti sa Hibinom, nego ba sa onim jednim koji ima vizije, kao Skic. Jesi ti Hib i
l si Skic? Miri e kao Hib. Odlui se." Ona povue vodu WC-a i izie iz kupatila. "A nervo
zan si kao Mens. To najvi e mrzim kod tebe, tu tvoju stalnu razdra ljivost." Ona pro
nae svoju kafu, poe piti. "Ima soc odozgo!" dreknu besno na njega. "Opet si izgubi
o d ezvu!"
Sad, kad je vizija pobegla, bilo mu je te ko da se priseti kakva je bila. To je bi
la jedna od nevolja sa vizijama. U kakvom su odnosu one sa svakodnevnim svetom?
Uvek im je poku avao postaviti to pitanje.
"Videh udovi te", ree on. "Nagazilo je Ganditaun i nogom svojom ga zdrobilo. Nije os
talo od Ganditauna ni ta; samo rupa." O alostio se; Ganditaun mu se dopada, vi e nego
ijedno drugo mesto na ovom mesecu. I upla io se, vi e nego ikad u ivotu. Ali ni ta nije
mogao uiniti. Nema naina da se to udovi te zaustavi; doi e i potui e sve njih, ak i
ense sa onolikim pametnim zamislima i neumornom aktivno u. Bie pobeeni ak i Pare, koji
se upinju da se odbrane od svega - i stvarnog, i nestvarnog.
Ali jo neeg je u viziji bilo.
Iza udovi ta bila je jedna zla du a.
Opazio ju je dok se unjala da napadne ovaj svet iz potaje, kao neka svetlucava sl
uz trule i; i trunulo je sve ega se ona dotakla, ak i gola zemlja je trunula, i mr avo
bilje i drvee. Jedna puna olja nje bila bi dovoljna da itava vaseljena sagnjili; d
u a koja pripada delatnoj osobi, stvoru koji hoe.
Dakle, dve zle stvari dolaze, prvo dolazi udovi te koje gazi Ganditaun, a za njim d
olazi zla du a; mogu se razdvojiti, i na kraju e otii na dve strane. udovi te je ensko,
zla du a je mu ka. I - on sklopi oi. Ovaj deo vizije ga je u asnuo. To dvoje e se boriti
, silna e borba da bude. Ali ne borba dobra i zla; nego slepa i pusta borba u kal
u, bitka dva jednako zagaena, jednako opaka entiteta.
Do smrti jednog, mo da; a vodie se na ovom svetu. Oni dolaze, oni sti u, namerno e uze
ti ovaj mesec da im bude popri te i boji te, tu e vojevati svoju bezvremenu vojnu.
"Ispeci jaja", ree Elzi.
Ignjat, protiv volje, poe tragati po d umbusu oko sudopere; tu negde bi trebalo da
bude jedna kartonska kutija i u njoj jaja.
"Al mora opere drugi tiganj od sino", ree Elzi. "Ja ga ostavila u sudoperu."
"Va i." Odvrnuo je slavinu za hladnu vodu; zgu vao neke stare novine u veliku grudvu
i njome poeo da riba dno tiganja, debelo skoreno od ostataka hrane.
Pitam se, pomisli on. Mogu li ja uticati na ishod ove bitke? Da li bi prisustvo
dobra, usred takvog boja, imalo ikakvog dejstva?
Mogao bi da prizove sve svoje duhovne sposobnosti i da poku a, ne samo za dobro ov
og meseca i svih klanova na njemu, nego i za dobro ta dva turobna bia. Mo da bi im
tovar olak ao.
Ideja je to bila koja je navodila na razmi ljanje, i on, nastavljajui da dere novin
ama po dnu tiganja, poe, utei, da je preispituje. Ne vredi kazati Elzi; ona bi mu s
amo rekla da se goni do avola. Ona o njegovim moima ne zna ni ta, jer joj nije ni ta n
i rekao. A on, kad je u pravom raspolo enju, mo e da prolazi kroz zidove, da ita misl
i drugih ljudi, da lei bolesti, zlim ljudima namesti da se razbole, utie na vremen
ske prilike, opusto i useve na nekoj njivi ili vonjaku - mo e uiniti praktino bilo ta, a
ko ga uhvati ono pravo raspolo enje. Sve to proistie iz njegove svetosti.
ak i podozrivi Pare priznaju da je on svetac. Svako na ovom mesecu to priznaje, p
a ak i Mensi, stalno u poslu i skloni vreanju drugih ljudi. I oni pokatkad izdvoje
pomalo vremena od svog posla, da ga pogledaju, da ga primete.
Ako iko mo e spasti ovaj mesec od ta dva jadna organizma koji se pribli avaju, uvide

Ignjat, mogu ja. To je moja sudbina.

"Nije ovo svet; ovo je samo jedan mesec", ree Elzi, sa sumornim prezirom; stojei i
spred pei, oblaila se u svu onu odeu koju je poskidala sa sebe sino. Ve nedelju dana
ona nosi to isto; Ignjat je uviao - ne bez izvesnog zadovoljstva - da je ona ve od
makla na putu hibstva; jo malo i bie prava Hibkinja.
A dobra je stvar, Hib biti. Jer su Hibi prona li isti put, otarasili se nepotrebnog
.
On otvori vrata straare i iskorai jo jednom u jutarnju hladnou.
"Di e , bre, eeej?" ciknula je Elzi za njim.
"Na konferenciju", ree Ignjat. Zatvori vrata za sobom i poe pe ke, make sve za njim,
da nae Omara Dajamonda, svog kolegu meu Skicima.
Sad je upotrebio svoje psionike, neprirodne moi. Teleportovao se tu i tamo po mese
cu, i najzad na ao, naravno, Omara u Adolfvilu, na sednici Saveta, sa po jednim pr
edstavnikom svakog klana. Ignjat se levitacijom podi e do estog sprata velike kamen
e zgrade, ostade da se ljulju ka u vazduhu ispred prozora; pokuca na prozor i nast
avi kuckati sve dok ga oni unutra ne primeti e i ne otvori e mu prozor.
"Ledebure, bog te tvoj", ree Hauard Stro, predstavnik Mensa. "Smrdi kao jarac. Dva
Hiba u istoj sali u isto vreme - fuj." Stro okrete lea svima, od eta do jednog pro
zora i zagleda se u prazan prostor, borei se da savlada svoj mensovski gnev.
Predstavnik Parea, Gabrijel Bejns, ree Ignjatu: "Koja je namera iza ovog upadanja
? Mi ovde imamo konferenciju."
Ignjat Ledebur, bez upotrebe glasa, popria sa Omarom Dajamondom, saop ti mu koliko
je hitna njihova potreba. Dajamond ga je uo, i saglasio se istog trena, i njih dv
ojica sledeeg trena, zajednikim snagama, nestado e iz konferencijske sale; poo e le ernim
hodom preko jedne livade na kojoj su neke peurke rasle. Neko vreme nisu ni ta govo
rili. Zabavljali su se tako to su nogama preturali peurke.
Najzad Dajamond progovori: "Mi ve raspravljamo o toj invaziji."
"Stvar e se prizemljiti na Ganditaun", ree Ignjat. "Iskusio sam viziju; oni koji d
olaze poku ae da..."
"Znam, znam", ree Dajamond razdra ljivo. "Znamo mi da su to htonske sile; upoznao s
am delegate sa tom injenicom. Ni ta dobro ne mo e od htonskih sila doi, jer su one te ke
; poput anima telesnih, utonue u zemlju i uvaljae se u telo planete."
"Meseca", ree Ignjat i zakikota se.
"Dobro, meseca." Dajamond sklopi oi i nastavi hodati, ne proma ujui nijedan korak, i
ako vi e nije mogao videti kuda ide; povukao se, shvati Ignjat, u privremenu, name
rnu katatoniju. Svi Skici imaju tu sklonost, zato on ne ree ni ta; samo saeka. Onar
Dajamond stade i zamumla ne to, to Ignjat ne uspe da razume.
Ignjat uzdahnu, sede na tlo; pored njega je Omar Dajamond stajao u svom transu,
i nije bilo nikakvih zvukova, osim jedva ujnog umora dalekog drvea, mnogo livada ud
aljenog.
Najednom Dajamond ree: "Udru i snage sa mnom, pa emo stei viziju te invazije, tako ja
snu da..." Opet njegove rei postado e arkansko mumlanje. Ignjat - ak i svetac mo e da
se nervira - opet uzdahnu. "Zovi Saru Apostoles", ree Dajamond. "Nas troje emo nap
raviti prizivanje spolja njeg izgleda na eg neprijatelja. Prizor e biti tako stvaran
da e se aktuelizovati; kontrolisaemo na eg neprijatelja i njegov dolazak ovamo."
Poslav i od sebe misaoni talas, Ignjat stupi u vezu sa Sarom Apostoles, koja je sp
avala u svojoj kolibi u Ganditaunu. Oseti da se ona budi, me kolji, da ne to guna i s
tenje, ustaje sa le aja, staje nesigurno na noge.
On i Omar Dajamond su ekali; uskoro se pojavila Sara, odevena u mu ki kaput i mu ke p
antalone, i sa teniskim patikama. "Snila sam san jedan, protekle noi", ree ona. "N
eka stvorenja lebde u blizini, pripremaju se da se ispolje." Njeno okruglasto li
ce bilo je izoblieno od brige i upornog, korozivnog straha; zato je imalo ru an izg
led, ka sredini zgren; Ignjat oseti sa aljenje prema njoj. Nikad Sara nije umela, u
vremenima stresnim, da i isti destruktivna oseanja iz svog bia; ostajala je vrstim la
ncima vezana za somu i somatske slabosti.
"Sedi", zatra i Ignjat.
"Mi emo uiniti da se oni pojave sad, ree Dajamond. "I to ovde, na ovoj taki. Poinji."
Pognuo je glavu; i dvoje Hiba uini e isto. Sve troje udru i e svoje vizionarske moi, ko
je su se uzajamno pojaavale. Borili su se zajednikom snagom, vreme je prolazilo nisu znali koliko vremena - a ono o emu su razmi ljali pupilo je u blizini kao pupo

ljak zla.
"Evo ga", ree Ignjat i otvori oi. Sara i Dajamond uini e isto. Pogleda e u nebo i vide e
kako se spu ta, repnim delom nadole, tuinski brod. Uspeli su.
Izduvavajui razna isparenja iz svog zadnjeg dela, brod se spusti na zemlju, stoti
nak metara desno od njih. Veliki je to brod, vide Ignjat. Najvei koji je ikada vi
deo. I on je mogao oseati strah, ali ga uvek i savladati; mnoge su godine pro le ot
kako se poslednji put morao boriti sa nekom fobijom. Sara je, meutim, izgledala g
otovo opipljivo u asnuta dok je gledala kako se brod drhtavo zaustavlja, ulazna vr
ata klize u stranu, a ono unutra poinje da se istiskuje kao izmet iz velikog ceva
stog organizma od metala i jednostavne plastike.
"Neka nam priu, dovedi ih", ree Omar Dajamond, koji je opet vrsto za murio. "Neka pri
znaju na e postojanje. Prisiliemo ih da nas zapaze i po tuju." Ignjat mu se odmah pri
dru i, a posle nekog vremena i prepla ena Sara, u onoj meri koliko je to bila sposob
na.
Rampa se pru ala od ulaznih vrata broda ka tlu. Pojavi e se dva oblija i sio e, stepenik
po stepenik, na zemlju.
Ignjat, sa puno nade, ree Dajamondu: "Da izvedemo nekoliko uda?"
Dajamond ga osmotri i sumnjiavo ree: " ta, na primer? Ja se normalno ne bavim maioniar
stvom."
Sara ree: "Zajedno, Ignjat i ja mo emo postii to." Ignjatu ree: "Za to ih ne hipnoti emo
prizorom svetskog pauka koji tka pauinu determinacije za sav ivot?"
"Va i", ree Ignjat, i posveti pa nju te kom poslu prizivanja svetskog pauka... ili, kao
to bi Elzi navaljivala, pauka meseevog.
Ispred dvoje koji su izi li iz broda pojavila se, i zapreila im put, svetlucava mno
gostrukost pauine, nabrzinu sastavljene napornim radom pauka. To dvoje stado e kao
skamenjeni.
Jedno od njih izgovori neki neopisivi zvuk.
Sara se nasmeja.
"Ako dozvoli da ti budu zabavni", ree Omad Dajamond strogo, "mi emo izgubiti mo koju
nad njima imamo."
"Izvini", ree Sara, i dalje se smejui. Ali ve je bilo prekasno; paukova mre a se rasp
ala u svetlucave krpe koje nestado e. Takoe nestado e, vide Ignjat, sav smu en, i Sara,
i Omar Dajamond; ostade samo on, da sedi sam. Njihov trijumvirat ugasio se zbog
samo jednog trenutka slabosti. A ni on vi e nije sedeo na livadi; nego na hrpi ko
jekakvih dronjaka, u sopstvenom prednjem dvori tu, u sredi tu Ganditauna.
Osvajaki makro-organizmi opet su uspostavili kontrolu nad svojim postupcima. Uspe
li su da se vrate izvr enju svojih planova.
Ignjat ustade i poe pe ice prema tim osobama; a to dvoje, iz broda si av ih, samo su st
ajali i neodluno se osvrtali. Ali su maketine jurcale i uplitale se oko Ignjatovih
nogu; on se spotae, i malo je nedostajalo pa da se 'prostre' nosem nadole; psujui
vi e za sebe, on razgrnu make levo i desno, nastojei da vrati neku meru te ke ozbiljn
osti, dostojanstvenog izgleda, pred licem ovih zavojevaa. Ali ni ta od toga. Jer iz
a njega su se otvorila vrata kolibe, i pojavila se Elzi, i upropastila i taj pos
lednji njegov poku aj.
"Ko su, bre, toji?" dreknu ona.
Ignjat razdra ljivo odvrati: "Ne znam. Saznau."
"Reci im da se tornjaju do avola", ree Elzi, koja je oslonila obe pesnice na kukov
e i ra irila laktove. Bila je Mensovka nekoliko godina, pa je zadr ala ne to od onog n
admenog neprijateljstva nauenog na Da Vinijevim Visovima. Ne zna s im ima posla, al
i je spremna na bitku... da ih napadne, mo da, otvaraem za konzerve i tiganjem? Ovo
ga je zabavljalo, i on se poe smejati; a kad je poeo, nije mogao prestati; u takv
om stanju pri ao je osvajakom paru.
" ta je tako sme no?" upita jedna od te dve osobe, ena.
Ignjat, bri ui oi, ree: "Pamtite li da ste sletali dvaput? Pamtite li svetske pauke?
Ne pamtite." Ovo je bilo ludo sme no; osvajai ak i ne pamte napore trijade natprirod
no monih svetaca. Za njih, ni ta se nije desilo; ak ni opsene nije bilo, iako su kra
jnje napore ulo ili Ignjat Ledebur, Sara Apostoles, i Skic, Omar Dajamond. Smejao
se, smehehetao i krivio od smejurije, a za to vreme iz broda doe i trei pripadnik
invazionog odreda, pa etvrti.
Jedan od tih, mu karac, uzdahnu, gledajui oko sebe. "Gospode Bo e, al' je beda i siro

tinja ovde. ta mislite, da l' im je svuda ovako?"

"Ali vi nam mo ete pomoi", ree Ignjat. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad sobom; upe
ri prst ka zaraloj gromadi koja je nekad bila autonomni traktor, a na kojoj se sa
da igralo nekoliko dece, i ree: "Da li biste se mogli potruditi koliko je potrebn
o da opravite moju poljoprivrednu ma ineriju? Ja bih, uz samo malo pomoi..."
"A, naravno, naravno", ree mu karac. "Sve emo mi ovo da... poistimo." Namre kao je nos
zgaeno; oito je namirisao, ili video, ne to njemu neprijatno.
"Uite, izvolite", ree Ignjat. "Na kafu." Okrete se ka svojoj straari; posle nekog v
remena, tri mu karca i ena poo e, neodu evljeno, za njim. "Moram se izviniti to je tako t
esno kod nas", ree Ignjat, "i to smo u ovakvom stanju..." Gurnu vrata i otvori ih i
roko; ovog puta veina maaka uspe da se umuva unutra. On se poe saginjati, grabiti j
ednu po jednu i bacati ih napolje, u dvori te. etvoro osvajaa uo e neodluno. Stali su na
sredinu sobe; osvrtali se. Izgledali su akutno nesreni.
"Sedite", ree Elzi, uspev i da pribere neki minimum utivosti; pa stavi ajnik na plins
ki gorionik tednjaka i pripali plin. "Treba samo da raskrite tu klupu", dade im on
a uputstvo. "Odgurajte sve to na bilo koju stranu; mo e i na pod."
etvoro osvajaa nevoljno - sa opipljivom odbojno u - odgura e masu uprljane deje odee na
od i sedo e. Na licu svakog pojedinog od to etvoro video se isti izraz, o amueno neodr
een; Ignjat se pitao za to.
ena ree, sa zastajkivanjem u govoru: "Zar... ne biste mogli... malo da ra istite ovaj
va dom?... Mislim, kako mo ete iveti u ovakvoj..." Samo je odmahnula rukom; nije mo
gla nastaviti.
Ignjat oseti potrebu da se izvinjava. Ali... toliko je preih poslova uvek bilo, a
vremena tako malo. Ni on ni Elzi nikada nisu uluili, reklo bi se, priliku da sre
de kuu; naravno da nije trebalo dopustiti ba ovoliko rasulo, ali... on slegnu rame
nima. Jednog dana; uskoro, mo da. A osvajai bi i tu mogli pomoi; mo da imaju nekog sim
ulakruma-radnika, koji bi prionuo na posao. Mensi imaju takve, ali ih prodaju pr
eskupo. Mo da bi ovi osvajai mogli da mu ustupe jednog sim-radenika besplatno.
Jedan pacov istra iz svoje rupe iza fri idera i pretra preko poda. ena, osvajaica, vid
ei trapavo malo oru je u ruci pacova, sklopi oi i zajea.
Ignjat je spremao kafu i smejuckao se. Pa, ta. Niko ih nije zvao. Ako im Ganditau
n nije po volji, neka izvole otii.
Iz spavae sobe pojavilo se nekoliko dece. Deca su utke blenula u etvoro zavojevaa. A
ovi su sedeli kruto, utali i ekali bolno kafu, ne obraajui pa nju na prazne, zuree oi
ece.
U dvorani Saveta u Adolfvilu, predstavnik Hiba, Jakov Simion, najednom progovori
. "Sleteli su. Kod Ganditauna. Sad su sa Ignjatom Ledenburom."
Hauard Stro besno ree: "A mi za to vreme sedimo i priamo. Dosta je bilo ovog blebe
tanja i traenja vremena; hajde da ih uni timo. Nemaju oni ta da tra e na na em svetu; sl
a ete se?" Rukom je u nuo Gabrijela Bejnsa.
"Sla em se", ree Bejns i odmae svoju stolicu malice od delegata Mensa. "A otkud si zn
ao?" upita Jakova Simiona.
Hib se podsme ljivo, tiho nasmeja. "Zar ih ne vidite ovde u sali? Astralna tela? P
a Ignjat je bio ovde - a vi se toga ne seate; odveo je Omara Dajamonda sa sobom,
ali vi ste i to zaboravili, zato to se nikad nije desilo; osvajai su postigli da s
e to razdesi, na taj nain to su podelili troje u jednog i dvoje."
Zagledan u pod, u potpunom beznau, Dep ree: "Znai, prekasno je. Ve su se iskrcali."
Hauard Stro izlaja o tar, hladan smeh. "Ali samo u Ganditaunu. Koga je briga za to
? Ganditaun i treba da bude zbrisan; ja, lino, biu presrean ako ga rasture u prah i
pepeo, da ne postoji - to je prava septika jama. Svi koji ive tamo, smrde."
Jakov Simion se sav skupi, kao da ga je neko udario, i promrmlja: "Mi, Hibi, bar
nismo surovi." mirkanjem je poku avao prikriti bespomone suze; na to se Hauard Stro
isceri osmehom u ivanja i malo u nu Gabrijela Bejnsa u rebra.
"Zar vi na Da Vinijevim Visovima nemate spektakularna oru ja?" upita ga Bejns. Obuz
e ga duboka intuicija, tada, da je ovo mensovsko otpisivanje Ganditauna simptoma
tino; da Mensi verovatno ne nameravaju da se ispree ispred osvajaa sve dok njihovo
sopstveno naselje ne bude ugro eno. Da nee ulo iti domi ljatost svojih hiperaktivnih um
ova u zajedniku odbranu.
Odavno je Gabrijel Bejns imao takve sumnje o Mensima, a sad se pokazalo da su op
ravdane.

Mr tei se od zabrinutosti, Anet Golding ree: "Ne mo emo pustiti da Ganditaun ode niz s
livnik."
"'Niz slivnik!'", ponovi Hauard Stro, kao odjek. "Lepo reeno! Da, to svakako mo emo
. Slu ajte: mi imamo naoru anje. Jo nijednom upotrebljeno - ali dovoljno da uni ti celu
osvajaku armadu. Uve emo ga u bitku - kad se nama bude htelo." Pogledom pree preko s
vih ostalih delegata oko stola. U ivao je u sili svog polo aja, u svom gospodarenju;
svi zavise od njega.
"Znao sam ja da ete vi tako, im naie neka kriza", ree Gabrijel Bejns gorko. Bo e, koli
ko on mrzi Mense. Koliko su moralno nepouzdani; egocentrini, a nadmoni; naprosto,
ne mogu da rade za op te dobro. Razmi ljajui o ovome, on sebi dade, odmah, jedno vrsto
obeanje. Ako se uka e prilika da vrati milo za drago ovom Strou, iskoristie je. Sto
posto. tavi e, uvide on, ako se uka e prilika da vrati celoj toj gomili, celoj naseo
bini Mensa - eto nade za koju vredi iveti. Sad su Mensi u nadmonom polo aju, ali to
nee potrajati.
Zapravo, pomisli Gabrijel Bejns, maltene bi se isplatilo prii osvajaima, sklopiti
sa njima pakt, u ime Adolfvila: vi i mi zajedno protiv Da Vinijevih Visova.
to je vi e razmi ljao o ovome, sve vi e mu se dopadalo.
Anet Golding, osmatrajui ga, ree: "Gavri? Ima li ti ne to da nam ponudi ? Izgleda kao da
ti je palo na um ne to vredno." Kao i svi Poliji, odlikovala se o trim opa anjem; tano
je proitala promene izraza na njegovom licu.
'Gavri' se opredeli da la e. Smatrao je da su ga okolnosti, oigledno, prinudile da
la e. "Mislim", ree on glasno, "da mo emo rtvovati Ganditaun. Moraemo im ga prepustiti,
dozvoliti im da kolonizuju tu oblast, da izgrade bazu, ili ta je ve njihova namer
a; mo da nam to nee prijati, ali..." On slegnu ramenima. ta bi drugo mogli?
Sav jadan i pokunjen, Jakov Simion zamuca: "V-vi narode ne marite za nas samo za
to to... n-nismo toliko skloni istoi kao vi svi ostali. Vraam se ja u Ganditaun, pri
dru iu se mom klanu; ako e oni izginuti, ginem i ja sa njima." Ustade tako da se sto
lica preturi unazad i tresnu o pod, to je bilo praeno vrlo neskladnim zvukom. "Izd
ajnici", dodade on, vukui noge, u hibskom stilu, ka vratima sale. Ostali delegati
posmatrali su njegov izlazak i pri tom ispoljavali razliite nijanse ravnodu nosti;
inilo se da ak ni Anet Golding, koja je, u naeluu, brinula o svima i svakome, u ov
om sluaju nije uznemirena.
Pa ipak, Gabrijel Bejns oseti - samo u jednom trenu, koji brzo minu - jad. Zato t
o je, za sve njih, ovde hodala njihova mogua sudbina: s vremena na vreme, i to ne
retko, ak i ist, pun Skic, ili Poli, ili Pare, pa ak i Mens, klizne ka hibstvu, i
to se dogodi potajno, neosetno, u neprimetnim fazama. Znai, moglo bi se primeniti
ovo napu tanje na sve njih, redom. U bilo kom trenutku.
Samo, ako nam se to desi, uvide Bejns, neemo imati kuda. ta biva sa Hibom ako nema
Ganditauna? Dobro pitanje; upla ilo ga je.
Glasno, Gabrijel ree: "ekaj."
Neobrijani, aljkavi Jakov Simion, koji se dovukao do vrata, stade; u njegovim ut
onulim hibskim oima poe se ispoljavati maju no svetlucanje nade.
Gabrijel Bejns ree: "Vrati se." Obraajui se ostalima, a naroito arogantnome Hauardu
Strou, on ree: "Moramo nastupati slo no. Danas Ganditaun; sutra Hamlet-selo, ili mi
, ili Skici - osvajai e nas pro dirati jednog po jednog. Pa e na kraju ostati samo vi
sssovi Darrr Vni." Njegov antagonizam prema Strou doveo je do toga, da mu je pri
ovim poslednjim reima glas zazvuao otrovno, grubo, parajue; ali njegov sluh to goto
vo nimalo nije zabele io. "Ula em svoj glas, zvanino, da svim silama ustanemo u odbra
nu Ganditauna. Da ga preotmemo. Na toj crti da stanemo i borimo se." Pa ba usred
sredine onih gomila ubreta, balege, zarale ma inerije, ree on sebi, i lice mu se trzn
u od nelagodnosti.
Nekoliko trenutaka ti ine, a onda Anet Golding ree: "Ja... podr avam predlog."
Glasali su. Jedino je Hauard Stro glasao protiv. Tako je predlog usvojen.
"Stro", ree Anet odluno, "vama se daje uputstvo da poka ete ta va a udesna oru ja, kojima
ste se toliko hvalisali. A po to ste vi, Mensi, toliko militantni, dopustiemo vam
da predvodite napad za preotimanje Ganditauna." Gabrijelu Bejnsu ona ree: "A vi,
Pare, organizujte to." Izgledala je sasvim smireno, sad kad je sve bilo odlueno.
Ingred Hibler tiho ree Strou: "Mogla bih ukazati na injenicu da ako se rat bude vo
dio blizu Ganditauna, nee biti tete na drugim naseljima. Da li vam je to palo na u
m?"

"Zamisli bitku u Ganditaunu", proguna Stro. "Gazi do pojasa kroz..." On zastade. O

nda ree Jakovu Simionu i Omaru Dajamondu: "Trebae nam svi oni Skici i Hibi koji su
sveci, vizionari, udotvorci i uop te psiho-moni; svi koje mo emo nai. Jesu li va a nasel
ja spremna da ih prikupe i stave nama na raspolaganje?"
"Mislim da jesmo", ree Dajamond. Simion klimnu glavom.
"Imajui udesno naoru anje na Da Vinijevim Visovima, kao i talente svetaca Skica i Hib
a", ree Anet, "trebalo bi da budemo sposobni da pru imo otpor koji e biti ne to vi e od
simbolinog."
Gospoica Hibler ree: "Ako bismo mogli pribaviti puna imena i prezimena osvajaa, mog
li bismo iscrtati i numerolo ke karte o njima, otkriti njihove slabe take. Ili, ako
mo emo saznati tane datume, sate i minute njihovog roenja..."
"Mislim", prekide je Anet, "da e naoru anje Mensa i organizaciona ve tina Para, u sad
ejstvu sa hibskim i skickim natprirodnjacima, biti kudikamo korisniji."
"Hvala vam", ree Jakov Simion, " to niste rtvovali Ganditaun." Zagleda se, sa nemim
divljenjem, u Gabrijela Bejnsa.
Prvi put posle mnogo meseci, mo da i godina, Bejns oseti da se njegovi odbrambeni
bedemi tope; sa u ivanjem se prepusti - ali ne na dugo - oseaju opu tanja, euforiji m
altene. Nekome se, eto, on dopada. Samo jednome Hibu, dodu e, ali, ipak, i to mnog
o znai.
Ovo ga podseti na njegovo detinjstvo. Na doba pre nego to je prona ao parsko re enje.
7.
Hodajui kroz gomile smea i debelo blato glavne ulice Ganditauna, dr Meri Ritersdor
f ree: "U ivotu nisam videla ne to ovako. Kliniki, ovo je ludilo. Mora biti da su svi
ovo ljudi hebefrenici. U stra no, stra no pogor anom stanju." Iznutra, iz njenog bia,
ne to je vikalo na nju da izie, da ode sa ovog mesta i nikad se ne vrati. Da se vra
ti na Zemlju, svojoj profesiji branog savetnika, i zaboravi da je ikada videla ov
o.
I sama pomisao da poku a psihoterapiju sa svima ovima...
Stresla se. Ovde ni terapija lekovima, ni elektro okovi, ne bi mnogo pomogli. Ovo
je finale du evnog oboljenja. Taka bez povratka.
Pored nje, mladi agent CIA, Den Magbum, ree: "Dakle tvoja dijagnoza je hebefrenij
a? Ja to mogu da javim na Zemlju kao slu benu dijagnozu?" Pridr ao ju je za ruku i p
omogao joj da prekorai ostatke le ine neke vrlo velike ivotinje, ija su rebra, ovako
usred dana, str ala kao povijeni iljci neke ogromne vilju ke.
Meri ree: "Da. To se jasno vidi. Jesi video komade onog mrtvog pacova, razbacane
oko ulaznih vrata one straare? Povraa mi se; stvarno mi se povraa. Niko vi e ne ivi ta
ko. ak ni u Indiji i Kini. Kao da smo se vratili etiri hiljade godina unazad; sina
ntrop i neandertalac su verovatno stanovali tako. Samo bez zarale gvo urije."
"Mogli bismo u brodu da popijemo ne to", ree Magbum.
"Nijedno pie ne mo e meni pomoi", ree Meri. "Zna li na ta me podsea ovo grozno mesto? N
onaj jezivi, grozni, prastari umez u koji je moj mu oti ao kad smo se rastavili."
Pored nje se Magbum trgnuo, za mirkao.
"Zna da sam bila udata", ree Meri. "Rekla sam ti." Zapitala se za to ga je ova malop
rea nja primedba iznenadila toliko; tokom putovanja, otvoreno je razgovarala o svoj
im branim problemima s njim i na la da je dobar slu alac.
"Ne mogu verovati da je to poreenje tano", ree Magbum. "Uslovi koji ovde vladaju je
su posledica grupne psihoze; tvoj mu nikad nije stanovao tako - nije imao nikakve
mentalne poremeaje." Pogledao ju je svaalaki.
Meri zastade. "Otkud zna ? Nikada ga nisi video. On je bio, a i sad je, bolesnik.
Ono to sam rekla tano je tako; ak ima u sebi latentnu crtu hebefrenije... Uvek je i
zbegavao socio-seksualne odgovornosti; priala sam ti o svim mojim poku ajima da ga
navedem da potra i neko zaposlenje koje bi jemilo razumne prihode." Ali, naravno, o
vaj Magbum je takoe radnik Centralne informativne agencije; ona, ba , ne mo e oekivati
da e se on saglasiti s njom po ovom pitanju. Mo da je bolje zaobii celu tu tematiku
. Stvari su iovako dovoljno depresivne; ne mora ona jo i da podgreva seanja na svo
j ivot sa akom.
S obe njene strane, Hibi - tako su sebe nazivali; re, nesumnjivo, nastala izoblien
jem od 'Hebe' to je poetak tane dijagnoze za sve njih, 'hebefrenija' - netremice su
zurili, na razne sme ne i prazne naine, smejali se, ne shvatajui ni ta, ak i bez prave
radoznalosti. Beli jarac doluta odnekud i nae se ispred njih; ona i Den Magbum s

tado e, podozrivi, zato to nisu dobro poznavali pona anje takvih ivotinja. Jarac ode d
alje.
Dobro, bar su ovi ljudi bezopasni, pomisli ona. Hebi, ili, 'Hibi', u svim fazama
deterioracije, odlikuju se time to nisu sposobni da svoju agresivnost sprovedu u
delo. Treba se uvati nekih drugih, daleko zloslutnijih vrsta du evnih poremeaja. Ko
je e, neizbe no, u najbli oj budunosti, poeti da se pojavljuju. Pomi ljala je ponajpre na
manino-depresivne bolesnike, koji, kad uu u maninu fazu, mogu biti veoma destrukti
vni.
Ali postojala je i jedna daleko opakija kategorija, i Meri se sada eliila za susre
t i sa takvima. Manino razaranje je ogranieno zato to je impulsivno; ima vid durenj
a, privremene orgije lupanja i razbijanja predmeta. Posle nekog vremena, popusti
i prestane. Meutim, kod akutnih paranoika mo e se oekivati sistematino, stalno nepri
jateljstvo koje proticanjem vremena nee slabiti nego, naprotiv, postajae sve izgrae
nije. Paranoik analizira, kalkuli e; ima dobre razloge za svoje postupke, uklapa s
vaki potez u svoju ukupnu shemu. Njegovo neprijateljstvo mo da nee biti tako upadlj
ivo po nasilnosti... ali e trajati veoma dugo, to ima, za terapeuta, dublje implik
acije. Jer kod paranoika u odmakloj fazi, izleenje, ili ak privremeno postizanje u
vida, praktino je nemogue. Kao i hebefrenik, paranoik je na ao stabilnu i trajnu mal
-adaptaciju.
tavi e, za razliku od manino-depresivnog bolesnika, i hebefrenika, kao i za razliku
od jednostavnog katatoninog izofrenika, paranoik izgleda racionalan. Formalni obra
sci logikog rasuivanja izgledaju neporemeeni. A ispod njih, paranoik trpi najvee men
talno izoblienje koje je ljudskom biu moguno. Nema sposobnost empatije, ne mo e da za
misli sebe na mestu nekog drugog. Zato, za njega, drugi zapravo i ne postoje - o
sim kao pokretni predmeti koji mogu uticati ili ne uticati na njegovo blagostanj
e. Decenijama je bila moda da se govori da paranoici ne mogu voleti. To nije bil
o tano. Paranoik do ivljava ljubav, u potpunosti, i kao ne to to mu drugi daju, i kao
njegovo sopstveno oseanje usmereno ka njima. Ali sa jednom 'kukicom'.
Paranoik je do ivljava kao varijantu mr nje.
Denu Magbumu ona ree: "Prema mojoj teoriji, trebalo bi da je na ovom svetu stanje
sledee: bolesnici nekoliko razliitih vrsta dejstvuju otprilike kao kaste u drevno
j Indiji. Ovi u ovom naselju, hebefreniari, bili bi u tom sluaju nekakav ekvivalen
t kaste nedodirljivih. Maniari bi bili ratnika kasta, ili klasa; bez straha. Jedna
od najvi ih."
"Samuraji", ree Magbum. "Kao u Japanu."
"Da." Klimnula je glavom. "Paranoici - tanije, paranoini izofrenici - dejstvovali b
i kao klasa dr avnika; razvijali bi politiku ideologiju i socijalne programe. Ukupn
i pogled na svet davali bi oni. Jednostavni izofrenici..." Razmislila je. "Oni bi
odgovarali klasi pesnika, ali bi neki od njih bili i religijski vizionari - a t
akvih bi bilo i kod Hiba. Meutim, Hibi, to jest Hebi, bili bi vi e skloni da daju s
vece-askete, dok bi ' izi' davali dogmatiare. Oni sa polimorfnom izofrenijom simplek
s bili bi kreativni lanovi dru tva, stvaraoci novih ideja." Poku avala je da se prise
ti koje bi jo kategorije mogle postojati. "Na li bi se, opet, neki sa hipervalentni
m idejama; to bi bili pacijenti sa odmaklim oblicima bla ih mentalnih poremeaja, na
primer opsesivno-kompulsivni neurotici; to su takozvani diencefalini poremeaji. T
i ljudi bili bi inovnici i dr aoci kojekakvih titula u dru tvu, ritualni funkcioneri,
bez ijedne originalne ideje. Njihova konzervativnost uravnote ivala bi radikalne
sklonosti polimorfnih izofrenika; na taj nain, prisustvom i diencefalika i radikal
a, dru tvo bi ostajalo stabilno."
Magbum ree: "Pa, to je da ovek pomisli da bi celina - dobro radila." On mahnu ruko
m. "U emu bi se to razlikovalo od na eg dru tva na Zemlji?"
Neko vreme je mozgala o ovom pitanju. Bilo je to dobro pitanje.
"Nema odgovora?" upita Magbum.
"Imam ja odgovor. Rukovoenje bi, u ovom dru tvu, prirodno dospelo paranoicima u nad
le nost; oni bi bili nadmone jedinke u pogledu inicijative, inteligencije i naprost
o uroene sposobnosti. Dabome, paranoici bi morali dobro da se pomue da spree manine
da izvedu dr avni udar... Veito bi postojala napetost izmeu te dve klase. Ali, vidi ,
ako ideologiju daju paranoici, dominantna emocionalna tema mora biti mr nja. I to
mr nja usmerena u dva pravca: rukovodstvo e mrzeti svakoga izvan svoje enklave i bie
vrsto ubeeno da svako izvan te enklave jednako mrzi, zauzvrat, njih. Zato bi cela

takozvana spoljnja politika bila usmerena ka izgradnji mehanizama za odbranu od

te navodne mr nje spolja. Zato bi celo dru tvo utonulo u jednu iluzornu borbu, u bi
tku protiv neprijatelja koji ne postoje, za pobedu ni nad im."
" ta je toliko lo e u tome?"
"Pa, lo e je", ree ona, "zato to, ma kako bitka i la i ma kako se zavr ila, ishod mora u
svakom sluaju biti isti. Potpuna izolacija tog naroda od ostalog sveta. Eto kaka
v e biti krajnji uinak delovanja cele njihove dru tvene zajednice: korak po korak, o
ni e odsecati sebe od svih drugih ivih bia."
" ta e im faliti? Osloniti se u celosti na sopstvene snage..."
"Ne, ne", ree Meri. "Nije to samodovoljnost; to je ne to sasvim drugo, nepojamno me
ni i tebi. Nezamislivo. Pamti one davne opite sa ljudima u potpunoj izdvojenosti?
Negde sredinom dvadesetog veka, u oekivanju putovanja u svemir, gde se mislilo d
a e ovek biti potpuno sam, danima i nedeljama, sa sve manje spolja njih podsticaja..
. Sea se kakvi su ishodi dobijeni kad je ovek stavljen u takvu komoru da nijedan po
dsticaj nije dopirao do njega?"
"Naravno", ree Magbum. "To to se dobilo nazvali su 'bubice'. Ukidanje podra aja dovo
di do akutne halucinoze."
Klimnula je glavom. "Audio, vizuelne, taktilne i mirisne halucinacije, koje zame
njuju nedostajue podra aje. Ali, po svojoj snazi, halucinacije mogu nadma iti snagu s
tvarnosti; mogu biti ivopisnije, jae delovati, pobuivati jae reakcije... na primer,
razna stanja u asa. Halucinacije izazvane drogama mogu dovesti do jaih stanja u asa n
ego i ta u stvarnom svetu."
"Za to?" upita Magbum.
"Zato to imaju kvalitet apsolutnosti. One se generi u unutar samog senzorno-recepto
rnog sistema i zato konstitui u zatvorenu, samopojaavajuu petlju povratne sprege, ko
ja ne dopire iz neke udaljene take, nego iz samog nervnog sistema te osobe. Osoba
se ne mo e postaviti na neku udaljenost od halucinacije. tavi e, osoba to zna. Odstu
pnice nema."
Magbum ree: "A kako e to dejstvovati ovde? To, reklo bi se, ne ume kazati."
"Umem ja 'kazati', ali nije jednostavno. Kao prvo, jo ne znam koliko daleko je ov
o dru tvo zabrazdilo na putevima izolovanja sebe, kao i izolovanja pojedinaca od k
ojih je sastavljeno. Znaemo uskoro, po stavu koji e oni zauzeti prema nama. Ovi he
bef... ovi Hibi koje vidimo ovde..." Gestovima je pokazala bedne ud erice na obe s
trane blatnjave ulice. "Njihovo dr anje nije nikakav pokazatelj. Ali im naiemo na pr
ve paranoike ili manino-depresivne - vidi. Ka imo to ovako: nema sumnje da neka mer
a halucinacija, dakle psiholo ke projekcije, postoji kao deo njihovog pogleda na s
vet. Drugim reima, moramo pretpostaviti da oni, ve sad, donekle haluciniraju. Ali,
takoe, zadr avaju i neku svest o objektivnoj stvarnosti. Na dolazak ubrzae te nju ka h
aluciniranju; moraemo se s time suoiti, moraemo biti pripravni. To njihovo halucini
ranje bie uoblieno tako da e oni nas opa ati kao groznu opasnost; mi, na brod, biemo vi
ni - nisam rekla protumaeni; nego, bukvalno, vieni - kao pretnja. Oni e u nama vide
ti istureni odred jedne invazije koja sti e sa ciljem da sru i njihovu dru tvenu zajed
nicu, da je pretvori u satelit na eg dru tva."
"Pa, mi to i jesmo. Nameravamo, zar ne, da preuzmemo iz njihovih ruku upravljanj
e i da ih vratimo na taku gde su bili pre dvadeset pet godina. Da opet budu pacij
enti zakljuani po mentalnim ustanovama - drugim reima, neslobodni."
Poenta je to bila nesumnjivo dobra. Ali ne dovoljno dobra. Meri ree: "Ima tu jedn
a razlika koju ti ne primeuje : vrlo je tanana, ali bitna. Mi emo poku ati da leimo ove
ljude, na cilj je terapija posle koje e oni moi da dr e upravo ove iste dru tvene polo a
je i uloge koje sada, sluajno i ne-valjano, ve dr e. Ako na program uspe, oni e opet i
mati vlast nad M2, kao legitimni naseljenici na ovom nebeskom telu; jednog dana.
Prvo samo neki, onda sve vei i vei broj njih. Nije to nikakav oblik porobljavanja
- iako oni zami ljaju da jeste. im se neki pojedinac, neka osoba na ovom mesecu Al
fe Tri, oslobodi svoje psihoze, im stekne sposobnost da sagledava stvarnost bez p
rojekcionih izoblienja..."
"Da li ti misli da e biti moguno ubediti ovaj narod da se dobrovoljno vrati u du evne
bolnice?"
"Nee", ree Meri. "Moraemo ih slomiti silom; osim nekolicine Hiba. Za sve ostale, zn
a se; moraemo pribaviti sudska nareenja za zatvaranje u ludnicu - cele jedne plane
te." Onda se ispravila. "Hmmm, ne. Celog jednog meseca."

"Pomisli samo", ree Magbum. "Da sad nisi to ispravila u pojam 'mesec', to nije 'pl
aneta', ja bih imao zakonski osnov da naredim zatvaranje tebe u du evnu bolnicu."
Trgnuv i se, ona ga pogleda. Nije se inilo da se ali; njegovo mladalako lice bilo je
smrtno ozbiljno.
"To je bio samo lapsus", odvrati ona.
"Lapsus", saglasi se on, "ali indikativan. Simptomatian." Osmehnuo se, ali to je
bio hladan osmeh, od koga ona zadrhta od zbunjenosti i nelagodnosti; ta ima Magbu
m protiv nje? Ili i ona postaje pomalo paranoina? Mogue... ipak, ona osea ogromno n
eprijateljstvo koje iz ovog oveka zrai prema njoj, a jedva da ga i poznaje.
Oseala je to neprijateljstvo tokom celog putovanja. Ba udna stvar: osetila je i na
samom poetku, u trenutku kad su se prvi put videli.
ak Ritersdorf prebaci simulakruma Dena Magbuma na samoupravni mod, iskljui se iz e
lektronike, ustade, sav ukruen, iz fotelje pred kontrolnom tablom i pripali cigar
etu. Devet sati po podne, po ovda njem vremenu.
Na M2 Alfe Tri sim e nastaviti da radi svoj posao, dejstvovae dovoljno dobro; ako
nastane neka kriza, Petri e preuzeti upravljanje. U meuvremenu, on, ak, ima neke dr
uge probleme. Vreme je da pi e prvi scenario za TV komedija a Banija Hentmena, svog
drugog poslodavca.
Ve ima kod sebe zalihu stimulativnih sredstava; ljigavac sa Ganimeda uruio mu ih j
e kad je ak jutros polazio iz svog iznajmljenog stania. Dakle, sad e moi, valjda, da
radi cele noi.
Samo, prvo jedna sitnica, veera.
Tek onako, za svaki sluaj, on zastade kod kabine javnog video-telefona u holu zgr
ade CIA, ue i pozva stan D oane Trieste.
"Ej, ao", ree ona kad vide ko je. "uj, zvao je Hentmen, hteo te nei. Znai, treba ti n
jega da zove . Ka e da je poku ao da te dobije u zgradi CIA u S. F., ali da su mu rekl
i da nikad nisu ni uli za tebe."
"To je na a stalna politika", ree ak. "Va i, zvau ga." Onda je upita o veeri.
"Pa, ja ne bih rekla da e ti moi i ta da veera , sa mnom ili bez mene", odgovori D oan. "
ato to sam ula Hentmena. On ima neku ideju. I ka e da kad te tresne tom idejom, ima
da padne ."
ak ree: "To ne bi bilo nikakvo iznenaenje." Pomirio se sa nevoljama; bilo mu je jas
no da e itav odnos sa Hentmenom ii ovako.
Privremeno zaboravljajui ma kakve dalje napore usmerene ka D oani Trieste, on pozva
v-t broj koji mu je bila dala Hentmenova organizacija.
"Ritersdorfe!" dreknu Hentmen im je veza uspostavljena. "Gde si? Dolazi odma' ova
mo; ja sam u mom apartmanu na Floridi - uzmi ekspres-raketu, ja plaam kartu. Slu aj
, Ritersdorfe: sti u nalazi tvog testa. Evo, ovog trenutka. Oni e pokazati jesi li
iza ta ili nisi niza ta."
Ogroman je bio skok iz praznih, sklepanih kuica u smeu u hibskom naselju na Alfa T
ri M2, do zahuktanih planova jednog Banija Hentmena. Te ak prelaz; ali on e mo da usp
eti da uhvati korak dok bude u raketi za Istok. Mo e i jesti ne to, u letelici, ali
time D oan Trieste ispada iz kombinacije. Ve mu, eto, obaveze na poslu miniraju pri
vatni ivot.
"Ka i mi ideju sad. Pa, da porazmislim dok letim."
Hentmenove oi blistale su od lukavstva. "Zeza se? A ako neko uje? uj, Ritersdorfe. N
abaciu ti nagove taj. Imao sam to na umu jo kad sam te anga ovao, ali..." Njegov osmeh
postade jo iri. "Nisam hteo da te, zna , upla im, pa da pobegne ! Sad te imam na udici.
" Nasmejao se glasno. "Prema tome - dabome! Sve tra i, sve va i! A?"
"Samo ti meni reci ideju", ree ak strpljivo.
Prigu iv i glas do apata, Hentmen se nagnu blizu video-sken kamere, tako da njegov no
s, ogromno uvean, ispuni ceo ekran: nos i jedno namigujue, odu evljeno oko. "Jedan n
ovi lik, dodau ga u moj repertoar. Pazi: tip se zove D ord Flibi. To mu je ime. im ti
ka em ta je on, bie ti jasno za to sam unajmio ba tebe. Pazi ovamo: Flibi je agent CIA
. Ali glumi da je ensko, i to brana savetnica. Cilj je da na taj nain doe do informa
cija o sumnjivim linostima." Hentmen saeka, prepun i ekivanja. "Dakle? ta veli ?"
Posle duge pauze ak ree: "To je najgora ideja koju sam uo u poslednjih dvadeset god
ina." Deprimirala ga je skroz-naskroz.
"Poludeo si. Ja znam te stvari, ti ne zna . Ovo bi mogao biti najvei komini lik posl
e Red Skeltonovog Fredija D abaro a. A ti si onaj koji treba da pi e scenario, jer ima

iskustvo. Znai, upadaj ovamo u moj stan to je pre mogue, da krenemo sa prvom epizod
om o D ord u Flibu. E, dobro! Ako ova ideja nije mnogo vrua, ta ima ti bolje?"
ak ree: " ta ako bude prava ena, i prava brana savetnica, koja se pravi da je mu ko i da
je agent CIA, da bi pribavila informacije koje e izleiti njene pacijente?"
"Zajebava ?"
"Zapravo", ree ak, "uj ovo. Jedan simulakrum CIA..."
"Zajebava ." Hentmen porumene u licu; to se na vid-fonu iskazalo kao tamnija, a ne
crvenija, boja.
"U ivotu nisam ozbiljniji bio."
"Dobro, 'aj, ta simulakrum?"
"Simulakrum CIA, shvata ", ree ak. "On se predstavlja ljudima kao ensko, kao brana sav
etnica. Ali, s vremena na vreme ima kvar."
"Je l' biva to sa simiima CIA? Imaju kvarove?"
"Sve vreme."
"'Aj dalje", ree Hentmen, namr ten.
ak ree: "Poenta je, vidi , u ovome: ta, kog vraga, jedan simulakrum zna o branim probl
emima ljudskih bia? A ipak, on deli savete. Ne prestaje; krenuo je kao savetnik i
bavi se time stalno. ak daje savete i radnicima 'D eneral Dajnamiksa' koji ga stal
no popravljaju. Vidi ?"
Trljajui se po donjoj vilici, Hentmen ree: "Hmmm."
"Morao bi da bude neki odreeni razlog za to se ba taj jedan sim pona a tako. Zato bism
o u li u njegovo poreklo. Epizoda poinje, vidi , sa D . D. in enjerima koji..."
"Imam! Imam!" prekide ga Hentmen. "Jedan tip je in enjer, 'aj ga zovemo Frenk Fap,
i ima probleme u mraku. U braku. Zato ide kod brane savetnice, koja mu nabaci je
dan dokument, analizu njegovog problema, a on to ponese sa sobom, na posao, u la
boratoriju D . D. Kad tamo stoji ovaj novi sim i eka da bude programiran."
"Jasno!" ree ak.
"I - i Fap ita dokument glasno, drugom in enjeru. 'Aj ga zovemo Fil Grok. Pukim slua
jem simulakrum to uita kao svoj program; odsad misli da je brani savetnik. Ali, za
pravo ga je bila anga ovala CIA; dakle, oni skembae njega i istrkeljaju ga u CIA, i
pazi gde se on pojavi..." Hentmen zastade. "Gde bi se on pojavio, Ritersdorfe?"
"Iza Gvozdene zavese. U Kanadi, recimo."
"Iii-jeste-da! U Crvenoj Kanadi, u Ontariju. Njegov identitet pred vlastima je prodavac sintetike ko e veblova; je l' tako? Tako CIA to radi?"
"Pa, da, manje-vi e tako."
"Ali umesto toga", nastavi Hentmen uzbueno, "on otvori kancelarijicu, okai firmicu
, D ord Flibi, psiholog, dr med, brani savetnik. Sad dolaze, je'ote, komunjare, vi i f
unkcioneri, sve sa brani-mranim, kod njega..." Hentmen se sav zaduvao. "Ritersdorf
e, ova tvoje ideja je najbolje to sam uo otkad pamtim. I, pazi, uvek dolaze ta dva
D . D. in enjera da akaju po njemu i popravljaju ga. Paz' sad: uskai u ekspres raketu
za Floridu ovoga trenutka; uz put skiciraj ovo, mo da i neki dijalog im doe kod mene.
Mislim da smo stvarno na tragu neeg: zna , mozak moj i tvoj strava spoj, a?"
"A-ha", ree ak. "Sti em." Uze od Hentmena tanu adresu, pa spusti slu alicu. Umorno se i
zvue iz video-telefonske kabine; oseao se ispumpan, kao da je iz njega sve isteklo
. Ali ne bi mogao rei, ni da mu je ivot od toga zavisio, da li je ideja dobra, ili
je bljak. No, Hentmen veruje da je dobra, a to je dovoljno.
Mlaznim taksijem sti e na kosmodrom San Franciska i ukrca se u ekspres-raketu za F
loridu.
Zgrada sa stanovima za iznajmljivanje, u kojoj je Bani Hentmen iveo, bila je pala
ta luksuza su tog. Svi spratovi - ispod zemlje; zgrada je imala svoju sopstvenu un
iformisanu policiju koja je, podeljena u patrole, uvala ulaze i hodnike. ak ree svo
je ime prvom policajcu na koga naie; sledeeg trenutka lift ga je nosio u dubinu, k
od Banija.
U svom ogromnom apartmanu, Bani Hentmen se izle avao u kunoj haljini od runo obojene
svile od paukova sa planete Mars; pu io je ogromnu zelenu cigaru proizvedenu u gr
adu Tampa na Floridi; kad ak ue, Bani tr e glavom u znak nestrpljivog pozdrava, a on
da pokaza ka drugim prisutnim ljudima.
"Ritersdorfe, ovo su dvojica tvojih kolega, moji pisci. Ovaj visoki..." On pokaz
a cigarom. "To je Kalv Mrani." Mrani prie polako aku i rukova se s njim. "A onaj mal
i, debeli, elavi, to je moj stariji pisac, etvrtak D ons." I D ons poe napred, pristupi

aku; obazriv crnac o trih crta lica. Rukova se s njim. Ta dva pisca ostavljali su
na aka utisak da su prijateljski nastrojeni; nije oseao nikakvo neprijateljstvo s
njihove strane. Oito nisu bili protiv njegovog prisustva.
Mrani ree: "Sedi, Ritersdorfe. Dalek si put prevalio. Pie?"
"Ne", ree ak. eleo je da mu um bude bistar za predstojeu sesiju.
"Veer'o si u raketi?" upita Hentmen.
"A-ha."
"Priao sam mojim momcima o tvojoj ideji", ree Bani Hentmen. "Obojici se svia."
"Fino", ree ak.
"Meu-tim, meu-tim", ree Hentmen. "Oni su klepali ideju tamo-amo maloas i dokontali s
u jedan njihov razvoj toga... zna ?"
ak ree: "Biu oba ka odu evljen da ujem njihovu ideju zasnovanu na mojoj ideji."
etvrtak D ons proisti grlo i ree: "ak, da li bi simulakrum mogao izvr iti ubistvo?"
ak ga je posmatrao nekoliko trenutaka. Onda ree: "Ne znam." Ohladio se iznutra. "M
isli , samostalno, kad je autonoman..."
"Mislim, da li bi tip koji rukuje njime mogao da ga upotrebi kao orue za ubistvo?
"
ak ree Baniju Hentmenu: "Ne vidim nimalo humora u takvom neem. Inae je moj humor, na
vodno, 'mrtvaki'."
"ekaj", upozori ga Bani. "Zaboravlja slavne, stare, sme ne trilere, kombinacije u asa
i humora. Kao onaj film, 'Maka i kanarinac', gde su igrali Polet Godar i Bob Houp
. A pazi slavni 'Arsenik i stare ipke' Ne, 'ipke'. Pa one klasine britanske komedij
e u kojima neko bude ubijen... bilo je na desetine toga, u pro losti."
"Na primer, divna 'Dobra srca i dijademe'", ree etvrtak D ons.
"Shvatam", ree ak, to i ni ta vi e; zatvorio je usta, ali unutar njega sve je previral
o od neverice i oka. Da li je ovo samo neka zloudna podudarnost, ta uporednost nji
hove zamisli i njegovog ivota? Ili je ljigavac - verovatnija shema - ne to rekao Ba
niju. Ako je tako, zbog ega Hentmenova organizacija radi ovo? ta se njih tie ivot i
smrt Meri Ritersdorf?
Hentmen ree: "Mislim da momci imaju dobru ideju ovde. Malo pla nje, pomou... Vidi, ak
, ti radi za CIA, pa to ne primeuje , ali obian svet se pla i CIA; zna ? Ljudi je vide ka
o tajnu meuplanetnu policijsko- pijunsku organizaciju koja..."
"Znam", ree ak.
"Dobro, bre, ne mora me ubiti ovde", ree mu Bani Hentmen, baciv i pogled ka Mranom i
D onsu.
Mrani progovori: "ak - ako te ve mo emo zvati tako - znaj da mi znamo svoj posao. Kad
obini Graanin D o pomisli na simulakruma CIA, ucvika estoko. Prpa, bato. Ti, kad si
nabacio ideju Baniju, nisi mislio na to. Sad, slu aj. Tip je operator CIA; da ga n
azovemo..." On se okrete D onsu. "Kako be e radno ime?"
"Zigfrid Troc."
"E, Zigi Troc, dakle. On je na . On je tajni agi a... u dugakom mantilu napravljenom
od krzna uranijskog krticozrikavca, sa e irom od venerijanskog vabfaza navuenim do oi
ju - sve u tom fazonu. Stoji na ki i, na nekom sumornom mesecu, mo da jupiterskom. D
obro poznati prizor."
"A onda, ak", ree D ons, nastavljajui priu, "im se ta slika uspostavi u svesti gledaoca
, taj, razume , stereotip? - otkrivamo ne to o Zigiju Trocu to gledalac nije znao i to
ne postoji u uobiajenom stereotipu o agentu obave tajne slu be."
Mrani ree: "Shvata : Zigi Troc je idiot. Blesa, koji ni ta ne ume da uradi kako valja.
A evo ta poku ava da uradi." On prie i sede u fotelju nedaleko od aka. "Da ubije jed
nu osobu. Da?"
"Da", ree ak stegnuto, nastojei da ka e to je manje mogue, da postane samo slu alac. Sku
ljao se, uvlaio u sebe, sve vi e zbunjen i podozriv zbog svega to se oko njega nasta
vljalo.
Mrani nastavi: "A koju osobu?" Pogleda Banija i D onsa. "O tome smo se svaali."
Bani ree: "Ucenjivaa. Meuzvezdanog draguljarskog magnata koji operi e sa neke sasvim
druge planete. Mo da ne-Z-a."
ak sklopi oi i zanjiha se napred-nazad.
" ta nije u redu, ak?" upita Mrani.
"On razmi lja", ree Bani. "Oprobava tu ideju. Tano, ak?"
"Jeste - tako je", uspe ak da izgovori. Bio je siguran, sada, da je Lord Teciostr

iga izbrbljao stvar Hentmenu. I da se ne to ogromno i sumorno odmotava oko njega,

postepeno ga zahvatajui; on je usred neeg, ne zna ega. Izlaza mu nema.
"Ne sla em se", ree Mrani. "Da meunarodni draguljarski industrijalac bude mo da sa Mars
a ili Venere, ne bi bilo lo e; ali..." On mahnu rukom. "To je eksploatisano do bes
vesti; poeli smo sa jednim stereotipom, nemojmo nastavljati sa drugim. Mislim da
bi trebalo da on poku ava da, recimo... ubije svoju enu." Mrani pogleda ostale prisu
tne, svakog ponaosob. "'Ajde, 'ajde, ka ite mi, ega ima lo eg u tome? Tip ima enu koja
mu stalno antra i maltretira ga - sagledavate? Tvrd, opasan tip, agent tajne pol
icije, kakvog se proseni graanin smrtno pla i... ponegde ga vidimo kako je grub i op
asan sa ljudima - a kad doe kui, njegova ena je opasna sa njim!" Nasmejao se.
"Nije lo e", priznade Bani. "Ali nije dovoljno. Osim toga, pitam se koliko puta bi
h mogao uraditi tu karakterizaciju; hou ne to to mogu trajno ugraditi u ou. Ne samo z
ezanje za jednu nedelju."
"Ja mislim da ovaj cija koga ena kljuca u glavu mo e tako da nastavlja zauvek", ree M
rani. "Dakle, idemo dalje." Okrete se aku. "Sledei put vidimo Zigija Troca na poslu
, u tabu CIA, a oko njega svi oni policijski aparati, elektronika. I njemu odjedn
om padne na um!" Mrani skoi na noge i poe etkati po sobi. "Tu tehniku on mo e upotrebi
ti protiv svoje ene! I da bude stvar najlep a - uskae i jedan novi sim." Glas Mranoga
postade metalan i stegnut, u znak da opona a simulakruma. "Da, gospodaru, ta mogu
uraditi za Vas, gospodaru? ekam."
Bani, isceren, ree: " ta ti ka e , ak?"
Muei se da govori, ak odvrati: "Da li je... jedini motiv za ubistvo... to to je ona a
ntraa? to se dernja na njega?"
"Ne!" uzviknu D ons i skoi na noge. "U pravu si; treba nam jaa motivacija, a ja misl
im da je imamo. Jedna cica. Zigi muva jednu ensku sa strane. Meuplanetna pijunka, z
godna, pa seksi, shvata ? A njegova matora mu ne da razvod."
Mrani ree: "Ili je matora saznala za malu, pa..."
"Stani malo", ree Bani. " ta mi ovde pravimo, psiholo ku dramu ili kominu seriju? Mnog
o se ne to zapetljalo."
"Tano", ree D ons, klimajui glavom. "Ni ta, zadr aemo se na tome da pokazujemo kakvo je
vi te ta njegova supruga. Ali, Zigi, rekoh, kad vidi simulakruma..." Zauta. Zato to
je neko u ao u sobu.
Bio je to neki Alfanac. Jedan iz rase hitinskih stvorova koji su, pre samo nekol
iko godina, vodili rat protiv Zemlje. Uz kljocanje svojih mnogozglavkastih nogu i
ruku, krenuo je hitro prema Baniju i prvo ga osetio antenama - Alfanci su slepi
- zatim ga opipao, delikatno pogladio po licu; najzad se okrenuo i malo uzmakao
, jer se uverio da jeste na mestu gde je i eleo biti... Njegova glava bez oiju poe
se vrteti u krug; nju kao je, oseao da tu ima jo ljudi.
"Prekidam li ne to?" upita Alfanac, glasom koji je zvuao kao okidanje zategnutih ica
na nekom instrumentu, na harfi mo da; bio je to alfanski, pevucavi nain govora. "uo
sam va u raspravu pa me je zainteresovala."
Bani Hentmen ree aku: "Ritersdorfe, ovo je jedan od mojih najstarijih i najdra ih pr
ijatelja. Nikad ni u koga nisam imao poverenja kao u mog drugara koga vidite, a
koji se zove RBX-303." On objasni: "Mo da ti nije poznato, ali Alfanci imaju imena
kao registarske tablice, neku vrstu mehanikih kodova. Ovaj RBX-303 ima zlatno sr
ce." Podsme ljivo frknu. " tavi e, ima dva: po jedno sa svake strane."
"Drago mi je to smo se upoznali", ree ak refleksno.
Alfanac brzo, ali uz zveckanje i kljocanje, doe do njega i pogladi akove crte lica
svojom udvojenom antenom; oseaj je to, zakljui ak, kao da ti dve muve etkaju po licu
, pa malo uzleu, pa opet etkaju. Nesumnjivo neprijatan. "Gospodine Ritersdorfe", o
dzvanjao je ' iani' glas Alfanca. "Odu evljen sam." Povue se od aka. "Koga jo ima u sobi
, Bani? Miri em i neke druge."
"Samo Mrani i D ons", ree Bani, "moji pisci." Opet se okrenuv i aku, Bani objasni: "RBX
303 je superbogata , taj vrti ogromne pare u meuzvezdanim komercijalnim poduhvatim
a svake vrste. Vidi, ak, situacija je ova. RBX 303 poseduje veinu deonica u kompan
iji 'Publtrans'. Da li ti to i ta govori?"
Nekoliko trenutaka nije mu znailo ni ta. Onda se ak doseti. 'Publtrans' je sponzor B
ani Hentmenove TV serije. "Hoe rei", ree ak, "da su vlasnici..." Zauta. Umalo da ka e:
a i biv i neprijatelji? Ali to, ipak, ne ree; jer, pre svega, savr eno je jasno bilo da
jesu; a zatim, tu je i re 'biv i', dakle ne sada nji neprijatelji. Zemlja i planete

oko Alfe sada su u miru, neprijateljstvo je, valjda, prestalo.

"Nikad ranije nisi bio u prisustvu nijednog Alfa?" upita Bani pronicljivo. "Treb
'o bi; to je super narod. Oseajan, sa smislom za humor... 'Publtrans' me sponzori e
delom zato to na RBX 303 lino veruje u mene i moj dar - on je uradio mnogo da me i
zvue iz onog stanja kad sam samo nastupao po klubovima i ponekad gostovao na TV,
do ovog drugog stanja, u kome sam sad. Naime, imam svoju seriju, koja se tako do
bro primila izmeu ostalog zahvaljujui prokleto dobroj promociji koju je 'Publtrans
' organizovao."
"A-ha", ree ak. U stomaku je oseao nagon za povraanjem. Ali nije znao tano zbog ega. M
o da zbog cele ove situacije, koju nije uspevao da razume. "Jesu li Alfanci telepa
te?" upita. Znao je da nisu, ali... ovaj jedan Alfanac kao da je bio neprirodno
svestan svega. ak je imao intuiciju da RBX 303 zna sve; da nema te tajne koju ne
mo e doznati.
"Nisu telepate", ree Bani, "ali se mnogo oslanjaju na sluh; po tome se razlikuju
od nas, jer mi imamo oi." On baci pogled ka aku. " ta ti ne to o telepatama? Mislim, s
igurno si znao da nisu telepate. Za vreme rata je svako do besvesti kljukan poda
cima o neprijatelju. A ti nisi suvi e mlad da se toga sea ; sigurno si odrastao sa ti
me."
Mrani najednom progovori: "Rei u ti ta mui Ritersdorfa; i ja sam se tako oseao, svojev
remeno. Ritersdorf je anga ovan da bi davao ideje. Ali on ne bi eleo da mu neko pok
upi sve iz mozga, ba sve. Njegove ideje su njegovo vlasni tvo sve do trenutka kad s
e odlui da ih ka e. Ako bi ti doveo, recimo, nekog ganimedskog ljigavca, do vraga,
to bi bila nepo tena invazija na lina prava svakoga od nas; postali bismo ma ine iz k
ojih bi neko mehaniki ispumpavao ideje." aku ree: "Nemoj se zabrinjavati zbog RBX 3
03; on ti ne mo e proitati misli. Samo mo e da oslu kuje vrlo pa ljivo nijanse, siu ne, naj
inije, u onome to govori ... Na taj nain oni otkrivaju iznenaujue mnogo. Alfanci su ja
ki psiholozi."
"Sedei u susednoj sobi", ree Alfanac, "i itajui asopis ' ivot', slu ao sam va razgovor
om novom liku koji bi se zvao Zigfrid Troc. Zainteresovan, odluio sam da doem; ost
avio sam audio kasetu i ustao. Da li to odgovara svima vama?"
"Niko nema ni ta protiv tvog prisustva", ree Bani Alfancu, tonom uveravanja.
"Ni ta me", ree Alfanac, "ne zabavlja i ne razonouje - i ne oarava - kao kreativna se
sija tvojih nadarenih pisaca. Ritersdorfe, nikada te ranije nisam video na delu,
ali ve znam da ima mnogo toga da doda . Meutim, oseam tvoju odbojnost - zadr anu u veli
koj dubini - prema smeru kojim je ova rasprava krenula. Mogu li pitati ta, konkre
tno, tebi toliko smeta kod Zigfrida Troca i njegove elje da ukloni svoju neprijat
nu enu? Jesi li o enjen, Ritersdorfe?"
"Da", ree ak.
"Mo da ova ideja za dramski zaplet budi u tebi oseaje krivice", ree Alfanac zami ljeno
. "Mo da ima nepriznate neprijateljske porive prema svojoj eni."
Bani ree: "Proma uje , i to mnogo, Erbeikse; ak i njegova ena se razvode - ona je ve pod
nela brakorazvodnu tu bu. Ali akov privatni ivot je u svakom sluaju njegova stvar, a
mi nismo ovde da ra lanjujemo njegovu psihu. Daj da se vratimo na oj grai."
"Ja ostajem pri tvrdnji", proglasi Alfanac, "da u reakciji gospodina Ritersdorfa
postoji ne to veoma neuobiajeno i atipino; voleo bih doznati razlog toga." Okrete s
voju slepu glavu, nalik na neki loptasti ma inski deo, prema aku. "Mo da u i doznati,
ako se nas dvojica budemo e e viali. Imam oseaj da bi moje saznavanje toga bilo od kor
isti i za tebe."
e kajui se zami ljeno po nosu, Bani Hentmen ree: "Mo da on to ve zna, RBX. Mo da, naprost
ne eli kazati." Osmotri aka i nastavi: "I ako je tako, i ako nije, ja ka em: to su n
jegova posla."
ak ree: "Meni naprosto ne zvui kao ideja za komediju. Eto, toliki je obim moje..."
Umalo da ka e 'odbojnosti'. "Moje sumnje."
"Lepo, ali ja nemam sumnje nimalo", ree Bani Hentmen. "Javiu na im modelarima da nain
e jednu uplju figuru nalik na simulakruma, u koju neko mo e da se uvue; to e biti mno
go jeftinije i pouzdanije nego da kupimo pravog simlakruma. A trebae nam i devojk
a za ulogu Zigijeve ene. Naime, moje ene, jer u ja biti Zigi."
"A Zigijeva riba?" upita D ons. "Je l' to ulazi ili ispada?"
Mrani ree: "Sa njom bismo imali jedan dobitak. Mogla bi da bude neka sa velikim, t
e kim sisama. Zna , natovareni balkoni. To bi usreilo mnoge gledaoce; ako ne, ostala

bi nam samo jedna ena, o trokona, koja sasvim sigurno nee biti sisata. Jer, takve ene
nikad ne idu na tu operaciju."
"Ima li neku odreenu na umu za ulogu Zigijeve ljubavnice?" upita ga Bani, dohvativ i
notes i pisaljku.
"Zna onu novu cavu koju tvoj agent gura", ree Mrani. "Ona sve a mala... Peti... ne to.
Peti Viver. To su balkonine, brale, o-hoo! Sigurno su joj doktori ugradili dodatn
ih dva'es pet kila toga."
"Anga ovau Peti noas", ree Bani Hentmen, klimnuv i glavom. "Znam je, dobra je; tano po m
eri za ovo na e. Zatim, pronai neku ratobornu matoru ve ticu za zlu suprugu. Mo da bi t
rebalo da prepustimo aku da nae pravu osobu za tu ulogu." Bani se nasmeja kao sova
kad hue.
8.
Kada se, pozno te noi, ak Ritersdorf umorno dovukao u oronulu stambenu zgradu u ob
lasti Marin u Kaliforniji, u hodniku ga presrete genimedsko ljigavo bie. Takav po
stupak, u tri sata ujutro. to je mnogo, mnogo je, zakljui ak.
"Ima dve jedinke u tvom stanu", obavesti ga Lord Teciostriga. "Meni se inilo da b
i trebalo da bude obave ten unapred."
"Hvala", ree ak i zapita se ta e ga sad snai.
"Jedan od njih je tvoj pretpostavljeni u CIA", ree ljigavac. "D ek Elvud. Drugi je
pretpostavljeni Elvudov, izvesni gospodin Rod er London. Do li su da ti postavljaju
pitanja o tvom drugom zaposlenju."
"Ja ga nisam prikrivao od njih", ree ak. " tavi e, Magbum, kojim je tad upravljao Petr
i, bio je prisutan, bio je u sobi sa nama, u trenutku kad me je Hentmen unajmio.
" On se nelagodno zapita za to ta dvojica misle da se ovo njih tie.
"Istina", ree ljigavac, "ali, vidi , oni su prislu kivali noas onu videoliniju pomou ko
je si ti razgovarao prvo sa D oanom Trieste, a zatim sa Hentmenom. Zato znaju ne s
amo da radi za Hentmena, nego znaju i ideju za scenario, ideju koju si..."
Sad je bilo jasno. On proe pored hrpe sluzi, doe do ulaznih vrata svog apartmana.
Bila su otkljuana; on ih otvori i suoi se sa dvojicom cija a. "U ovo doba noi?" upita
on. "Zar je toliko va no?" Prie ormanu - koji je bio od one stare vrste, koju mora
otvarati runo - i okai kaput. U stanu je vladala prijatna toplota; dvojica zvaninik
a CIA bili su ukljuili ne-termostatski kontrolisani zraei izvor toplote.
"Je li to taj?" upita London. Visok, poguren, prosed ovek u poznim pedesetim godi
nama; ak je nekoliko puta nai ao na njega, i smatrao ga je za te kog oveka. "To je Rit
ersdorf?"
"Da", ree Elvud. "ak, slu aj pa ljivo. Postoje neke okolnosti koje ti ne zna o Baniju H
entmenu. injenice bezbednosne vrste. Mi smo, vidi , svesni razloga to si prihvatio t
aj posao; znamo da nisi eleo, ali si bio prinuen."
"A, je l'?" upita ak obazrivo. Oni ni sluajno nisu mogli znati kakav pritisak je n
a njega bio izvr io ljigavi telepata od prekoputa.
Elvud ree: "U potpunosti shvatamo tvoju te ku situaciju u vezi sa tvojom biv om enom,
Meri; koju divovsku svotu je uspela da ti otme i koje ogromne mesene rate aliment
acije; znamo da ti je potreban novac da bi mogao toliko da plaa . Meutim..." On baci
pogled ka Londonu. London klimnu glavom, a Elvud se sagnu i otvori rajsfer lus na
svojoj ata e-ta ni. "Imam ovde Hentmenov dosje. Hentmenovo pravo ime je Sem Litl. U
vreme rata, osuivan je zbog kr enja propisa o trgovini sa neutralnim dr avama; drugi
m reima, Hentmen je neprijatelja snabdevao potrebnim materijalom, preko jednog po
srednika. Meutim odle ao je samo godinu dana u zatvoru; imao je izvanredan tim advo
kata. 'O uje jo ?"
"Hou", ree ak. "Jer ne bih mogao otkazati ugovor zato to je pre petnaest godina..."
"U redu", ree Elvud, zgledav i se jo jednom sa svojim stare inom, Londonom. "Posle rat
a, Sem Litl - kasnije kao Beni Hentmen, a danas poznat kao 'zei', to jest Bani Hen
tmen - iveo je u planetnom sistemu zvezde Alfe. ta je tamo radio, niko ne zna; na i
metodi prikupljanja informacija bili su sasvim neuspe ni na alfanskoj teritoriji.
Pre est godina, on se vratio na Zemlju, i to snabdeven izobiljem meuplanetnih ko ica
. Poeo je nastupati na pozornicama kao komiar, a onda je firma 'Publtrans' postala
njegov sponzor..."
"Znam", prekide ga ak, "da je vlasnik 'Publtransa' jedan Alfanac. Upoznao sam se
s njim. RBX 303."
"Ti si ga upoznao?" I Elvud i London upilji e se netremice u aka. "Zna li ti i ta o RB

X 303?" upita Elvud. "Njegova porodica kontrolisala je, tokom rata, najvei konglo
merat fabrika za ratnu proizvodnju u itavom alfanskom sistemu. Njegov brat je ovo
ga trenutka ministar u alfanskoj vladi; odgovara neposredno alfanskom du du. Drugi
m reima, kad posluje sa RBX 303, posluje sa vladom Alfe." On dobaci dosje aku. "Proit
aj ostalo."
ak poe brzo pregledati uredno od tampane stranice. Na kraju nae zakljuak; to je bilo l
ako proitati. Agenti CIA koji su sainili taj dosje verovali su da RBX 303 nastupa
kao neformalni zastupnik jedne strane vlade i da Hentmen to zna. Iz tog razloga,
Hentmenove delatnosti nadzire CIA.
"Njegov razlog da te zaposli", ree Elvud, "nije onaj koji ti misli . Hentmenu ne tr
eba jo jedan pisac; ima ve petoricu. Da ti ka em ta mi mislimo. Mi mislimo da je to n
a neki nain zbog tvoje ene."
ak ne ree ni ta; nastavi da zuri, prazno, u papire dosjea.
"Alfanci bi", ree Elvud, "rado prigrabili Mesec 2 Alfe 3 opet za sebe. A jedini n
ain da to urade legalno bio bi da navedu Zemljane koji su tamo nastanjeni da se o
dsele. Ako ne, onda po meuplanetnim zakonima stupaju na snagu Protokoli iz 2010;
taj prirodni satelit Alfe Tri postaje vlasni tvo naseljenika, a po to su oni Zemljan
i, posredno i vlasni tvo Zemlje. Alfanci ne mogu prisiliti naseljenike na odlazak,
ali motrili su na njih neprestano; savr eno dobro im je poznato da je to dru tvena
zajednica koju sainjavaju biv i pacijenti Neuropsihijatrijske bolnice 'Hari Stek Sa
liven', koju smo uspostavili na tom mestu pre rata. Jedina agencija koja bi mogl
a oterati naseljenike bila bi neka zemaljska, naime, ili Zemljoplan, ili Meuplane
tno ministarstvo zdravlja i blagostanja; nije nezamislivo da mi evaku emo taj mese
c, posle ega bi ga mogao prigrabiti ko god hoe."
"Ali niko", ree ak, "nee preporuiti evakuaciju naseljenika." Njemu se inilo da to uop t
e ne dolazi u obzir. Desie se jedna od dve stvari: ili e Zemlja ostaviti naseljeni
ke srogo na miru, ili e se izgraditi nova bolnica i pacijenti biti uterani svi u
nju.
Elvud ree: "Mogue je da si u pravu. Meutim, znaju li Alfanci to?"
"Osim toga, imaj u vidu", ree London promuklo, ali tiho, "da su Alfanci veliki ko
ckari; itav rat je za njih bio jedno veliko kockanje sa vrlo malim izgledima na d
obitak - i izgubili su. Ne umeju oni ni na koji drugi nain da operi u."
To je bilo tano; ak klimnu glavom. Ipak, stvar se nije razumno uklapala. Kako bi m
ogla Meri da utie na odluke? Hentmen zna da su ak i ona zakonski u rastavi. Sad je
Meri na Alfi Tri M2, a on ovde, na Zemlji. ak i da su oboje na M2, Meri ne bi ht
ela ni da uje ta on misli. Njena odluka bie samo njena.
Ali kad bi Alfanci znali da on, ak, kontroli e simulakruma Denijela Magbuma...
On naprosto nije mogao poverovati da oni to znaju; nemogue je da znaju.
"Imamo teoriju", ree Elvud, uzimajui dosje i vraajui ga u akten-ta nu. "Verujemo da Al
fanci znaju..."
"Ne recite mi", ree ak, "da znaju o Magbumu; to bi znailo da su prodrli u CIA."
"Ja... nisam nameravao da ka em ba to", ree Elvud nelagodno. "Bila mi je namera da u
stvrdim kako oni znaju, ba kao to i mi znamo, da je tvoje razdvajanje od Meri isto
zakonsko, i da si ti ostao emotivno vezan za nju isto koliko i pre. Rekonstrui emo
njihovo gledanje na stvari ovako: veza izmeu tebe i Meri uskoro e se nastaviti. B
ez obzira na to da li vas dvoje to oekujete ili ne."
"A kakve bi koristi oni imali od toga?" upita ak.
"Ovde njihove predstave o situaciji postaju zaista vrlo ivopisne", ree Elvud. "Dak
le, evo: prikupili smo ovo zaista iz perifernih pokazatelja, iz sitnih nagove taja
tu i tamo; mogue je da gre imo, ali ini se da e Alfanci poku ati da te navedu da ubije
svoju enu."
ak ne ree ni ta; zadr a nepokretno lice. Vreme je prolazilo; niko ni ta nije govorio. El
vud i London gledali su ga radoznalo, oigledno se pitajui zbog ega on ne reaguje.
"Iskreno da ti ka em", zare a London konano, "imamo jednog dou nika zaposlenog u Hentme
novoj u oj ekipi; nije bitno ko je. Taj informator nam ka e da ideja za scenario, ko
ju su ti Hentmen i saradnici izlo ili im si stigao u Floridu, sadr i simulakruma koji
ubija enu jednog oveka. Taj ovek je agent CIA. Da li je to tano?"
ak polako klimnu glavom; njegov pogled bio je prikovan za jednu taku na zidu, desn
o od Elvuda i Londona.
"Takva scenaristika zamisao", nastavi London, "trebalo bi, po njihovoj elji, da te

navede na pomisao da, pomou simulakruma CIA, stvarno ubije gospou Ritersdorf. Ono t
o Hentmen i njegovi alfanski drugari ne znaju, jeste, naravno, injenica da se jed
an simulakrum CIA nalazi ve na M2, i da ga vodi ti; kada bi to znali, oni bi..." L
ondon zastade, a onda ree polako, napola za sebe: "Onda bi videli da nisu morali
da smi ljaju itav jedan scenario samo da bi ti do ao na tu pomisao." Prouavao je aka. "
Jer je vrlo mogue da si se ti, ve, i sam toga dosetio."
Posle kratke pauze, Elvud ree: "Zanimljiva pomisao. Nije mi palo na pamet, do sad
a, ali ranije ili kasnije bi." Zatim ree aku: "Da li bi eleo odustati od upravljanj
a simulakrumom Magbumom? Da bi dokazao, izvan svake sumnje, da nisi imao na umu
takav in?"
ak ree, pa ljivo birajui rei: "Naravno da neu odustati." Jasno je bilo da bi odustajanj
em priznao da su ono pogodili, da su otkrili ne to istinito o njemu i njegovim nam
erama. Osim toga, nije eleo da napusti rukovoenje Magbumom i iz jednog drugog, vrl
o dobrog razloga. Nameravao je da svoj plan o ubijanju Meri dovede do uspe nog zav
r etka.
"Ako bi se i ta desilo gospoi Ritersdorf", ree London, "imajui ovo u vidu, velika sum
nja bi pala na tebe."
"To mi je jasno", ree ak drveno.
"Dakle, dok vodi sima", ree London, "dobro se potrudi da on titi gospou Ritersdorf."
ak ree: "Hoete moje iskreno mi ljenje?"
"Svakako", ree London, a Elvud klimnu glavom.
"Cela je ova stvar jedna besmislica, koju je na osnovu nepovezanih mrvica podata
ka smukao neki na operativac na terenu, neko ko se oigledno predugo muvao oko slavn
ih TV linosti. Ako bih ja ubio Meri, kako bi to izmenilo njenu odluku o Alfi Tri
M2 i tim naseljenicima tamo? Ako bude mrtva, naprosto e biti poslat neko drugi, i
taj drugi e odluivati."
"Mislim", ree Elvud, govorei svom pretpostavljenom, "da mi ovde neemo imati ubistvo
, nego pretnju ubistvom. Oni e da priprete Ritersdorfki da e je ubiti ako ih ne po
slu a." Zatim ree aku. "To, naravno, pod pretpostavkom da Hentmenova kampanja urodi
plodom. Naime, da na tebe utie logika koju oni, pomou scenarija, guraju."
"A vi, izgleda, mislite da e uticati", primeti ak.
"Ja mislim", ree Elvud, "da je zanimljiva podudarnost to to si ba ti operator tog s
imulakruma koji dejstvuje blizu Meri, ba kao to Hentmenov scenario predla e. Koja je
bila verovatnoa da..."
ak odvrati: "Verovatnije obja njenje bilo bi da je Hentmen nekako saznao da sam ja
rukovodilac Magbuma i da je na osnovu toga smislio scenario. Vi znate ta bi to zn
ailo." Implikacija je bila sasvim jasna. Iako oni tvrde da protivnik nije uspeo p
rodreti u CIA...
Postoji jo jedna mogunost. Lord Teciostriga uzima podatke iz njegovog uma i predaj
e ih Baniju Hentmenu. Pre svega, taj ljigavac ga je ucenio, prisilio da radi za
Banija; sad svi zajedno deluju da bi ga dalje ucenili, da on izvr i njihove planov
e na Alfi Tri M2. Nije TV scenario nainjen da bi naveo njega na pomisao da ubije
Meri; jer preko Teciostrige, Hentmen i njegova organizacija doznali su da je taj
plan odranije prisutan u njegovoj glavi.
Scenario je namenjen da mu stavi do znanja, posredno ali jasno, da oni znaju. I
da, ako ne bude postupao po njihovim nareenjima, spletka ima da bude emitovana, k
ao TV serija, celom Sunevom sistemu. Sedam milijardi ljudi doznae za njegov plan d
a ubije svoju enu.
estok razlog, to je morao priznati, da se podvrgne Hentmenovoj organizaciji i ura
di ono to oni ele: dobro su ga stisnuli. Vidi ta su ve postigli: pobudili sumnje kod
visokih zvaninika CIA na Zapadnoj Obali. I sad, kao to ree London, ako bi se i ta de
silo Meri...
Pa ipak, on ostade re en da sprovede plan. Tanije, da ga poku a sprovesti. I to ne ka
o pretnju ubistvom, to Hentmen i Hentmenovci ele, da bi Meri, upla ena, predlo ila da
se sa psihotinim naseljenicima postupi na jedan odreeni nain. Ne, nego kao ubistvo,
izvr eno i zavr eno. Kao to je od poetka planirao. Nije mu poznato za to; on, najzad, v
i e ne mora viati Meri, ne mora iveti s njom... Za to mu se ini da je njena smrt od tak
o velikog znaaja za njega?
Ba udno: Meri je jedina osoba koja bi mogla, kad bi joj se pru ila prilika, zaviriti
u njegov um, otkriti njegove pobude; to joj je posao.

Ova ironija mu je prijala. I uprkos prisustvu dvojice o troumnih funkcionera CIA a, naravno, i veno prisutne hrpe ute sluzi koja prislu kuje s druge strane hodnika
- on se ne osea nimalo lo e. Razumno gledano, ovde se sukobljava sa dve jasno razdv
ojene klike, obe veoma iskusne; sa Centralnom informativnom agencijom i sa Hentm
enovom organizacijom. Obe se sastoje od starih profesionalaca - pa ipak on osea,
intuicijom, da e se dogoditi ono to on hoe, a ne ono to oni hoe.
Ljigavac e naravno prislu kivati ovu njegovu misao. On se ponada da e je ljigavac i
do apnuti Hentmenu; ba dobro, neka Hentmen zna.
im dva cija a odo e, ljigavo bie provue se ispod ivice njegovih zakljuanih ulaznih vrata
i stvori se na sred starinskog tepiha to se pru ao od zida dozida. Progovori na op
tu ujui nain, sa prizvukom pravednike uvreenosti. "Ritersdorfe, uveravam te: nisam nik
akve kontakte sa Hentmenom imao; nikada ga ni video nisam do one noi kad je do ao o
vamo da potpi e ugovor s tobom."
"Nevaljalci jedni", ree ak, kuvajui sebi kafu u kuhinji. Ve je pro lo etiri sata ujutro
; ali zahvaljujui nezakonitim stimulantima dobijenim od Teciostrige, ak nije oseao
nikakav zamor. "Veito prislu kujete", ree on. "Zar nemate neki svoj ivot?"
Ljigavac ree: "Sla em se s tobom u jednom: pripremajui onaj scenario, gospodin Hentm
en je morao znati kakve su ti namere prema vlastitoj eni - inae bi to bila podudar
nost naprosto prevelika da bismo u nju poverovali. Mo da je jo neko telepata, Riter
sdorfe, jo neko osim mene."
ak ga pogleda.
"Mogao bi to biti neki tvoj kolega u CIA", ree ljigavac. "Ili se stvar de ava dok s
i ti u simulakrumu na M2; neko od tih ludih naseljenika, tamo, mo da je telepata.
Smatram da je od sada moj posao da ti poma em na svaki zamislivi nain, da bih ubedl
jivo pokazao da sam po ten; oajniki mi je stalo da odbranim svoje asno ime pred tobom
, u tvojim oima. Uiniu sve to mogu da otkrijem tog telepatu koji je oti ao kod Hentmen
a i..."
"Da li bi to mogla biti D oan Trieste?" prekide ga ak iznenada.
"Ne. Dobro mi je poznat njen um; ona nema takve moi. Jeste psih, kao to zna , ali nj
en dar odnosi se na vreme." Ljigavac se zamisli. "Mada... zna , Ritersdorfe, posto
ji i drugi nain kako bi neko mogao provaliti ta namerava . Naime, pomou jedne druge p
sihomoi, a to je prekognicija... Ako pretpostavimo da e jednog dana, ranije ili ka
snije, tvoji planovi postati poznati javnosti. Neki prekognitivac bi mogao pogle
dati napred, videti, stei to znanje ve sada. To je zamisao koju ne smemo prevideti
. Ona, bar, dokazuje da telepatski inilac nije jedini kojim bi se mogla objasniti
Hentmenova upoznatost sa onim to namerava vis-a-vis svoje ene."
Morao je priznati da ljigaveva logika nije lo a.
"Zapravo", ree ljigavac, vidno pulsirajui od uzbuenja, "to bi moglo biti i nehotino
dejstvovanje prekognitivnog talenta - od strane nekog ko ti je blizak, a ne zna
da ga ima. To bi mogao biti, recimo, neko kod Hentmena. Ili ak i sam Bani Hentmen
."
"Hmmm", ree ak rasejano, punei oljicu vruom kafom.
"Budua putanja tvog ivota", ree ljigavac, "prepuna je spektakularnog nasilja, koje e
nastati kad bude ubijao tu enu koje se boji i koju mrzi . Tako ogroman spektakl mo da
je ukljuio u Hentmenu skrivenu prekognitivnost, tako da on, i ne znajui iz kog izv
ora, dobija 'nadahnue' za scenario... Psioniki talenti esto dejstvuju na taj nain. to
vi e razmi ljam o ovome, sve vi e sam uveren da se ba tako desilo. Zato bih rekao da t
eorija tvojih kolega iz CIA nema nikakvu vrednost: Hentmen i njegov kolega Alfan
ac nemaju nameru da te ucenjuju ma kakvim tobo njim dokazima o tvojoj nameri. Oni
naprosto rade ono to i ka u da rade: poku avaju da smukaju upotrebljiv TV scenario."
"A tvrdnja CIA da Alfa eli da ponovo prisvoji taj drugi mesec Alfe Tri?" upita ak.
"To bi moglo biti sasvim tano", priznade ljigavac. "Bilo bi to tipino alfansko pon
a anje, ne odustati, zadr ati nadu... To nebesko telo je, ipak, u njihovom planetnom
sistemu. Ali ako u kazati sasvim iskreno - mogu li? - teorija tvojih drugara iz
CIA ostavlja na mene utisak jedne prilino bedne hrpice nasuminih sumnjienja; napabi
rili su nekoliko trunica od kojih sad grade itavu kulu nedokazanih teorija, nabrzin
u, i pripisuju svima i svakome ogromnu mo spletkarenja. Mnogo jednostavnije i raz
umnije mogu se sve ove stvari objasniti, a ti, kao zaposlenik CIA, svakako zna da
ta organizacija, kao i sve obave tajne slu be, nema sposobnost da stvarima pristupa
razumno."

ak slegnu ramenima.
"Zapravo", ree ljigavac, "ako mogu rei, tvoja egzotina strategija kako da se osveti
e
ni delom je proistekla iz vi egodi njeg dru enja sa ljudima iz obave tajne slu be."
"Ali priznae jednu stvar", ree ak glasom. "Za mene je kolosalan peh to to su Hentmen
i njegovi pisci ba sad nabasali na tu ideju za scenario."
"Jeste peh, ali je i zabavno, jer e uskoro ti lino sesti da pi e dijaloge za te epizod
e." Ljigavac se nasmeja tiho. "Mo da e im dati autentinost. Hentmen e biti odu evljan tv
ojim uvidima u pobude Zigija Troca."
"Otkud zna da e lik biti nazvan Zigi Troc?" upita ak, najednom opet prepun podozren
ja.
"To je u tvom umu."
"Onda je sigurno takoe u mom umu da bih voleo da ti sad ode i ostavi me na miru." M
eutim, nije bio nimalo pospan; bio je raspolo en da navali na posao, na pisanje sce
narija.
"Svakako." Ljigavac pocure ispod vrata, i ak uskoro ostade sam u stanu.
Jedini preostali zvuci dopirali su od retkog saobraaja, dole. ak je neko vreme sta
jao na prozoru i pijuckao kafu; zatim sede pred pisau ma inu i pritisnu jedno dugme
. List hartije se pojavi i podi e u polo aj za poetak pisanja.
Zigi Troc, razmi ljao je on sa odvratno u. Hriste, kakvo ime. Kakvu bi osobu najavlji
valo? Idiota, kao u Tri Budale. Nekoga ko je toliko uvrnut, pomisli on sa izjeda
juom ironijom, da mu pada na um da ubije svoju enu...
Poe, profesionalno lukavo, da doarava poetnu scenu. Bie to, naravno, Zigi kod kue; po
ku ava da mirno uradi neki bezazleni posao. Mo da ita veernje novine koje je upravo, k
od svoje kue, od tampao. A njegova ena, Harpija prava, nasre, nasre. Da, pomisli ak; ja
mogu uneti ivotnost, uverljivost, u ovu scenu. Na osnovu mog vi egodi njeg iskustva.
On poe da tipka.
Nekoliko sati je pisao, divei se delotvornosti nezakonitih hekso-amfetaminskih st
imulanata; ne samo to nije oseao umor, nego je radio ak i br e nego u ranijim vremeni
ma. U sedam i trideset, dok su ulicu, napolju, dirali dugaki zlatni zraci jutarnj
eg sunca, on kruto ustade, ode u kuhinju i poe spremati sebi doruak. E, sad, moje
drugo zaposlenje, ree on sebi. U osam i trideset da sam u zgradi CIA u San Fran.
Onda: Denijel Magbum.
Sa kri kom prepeenog hleba u ruci, stade kod pisae ma ine i nabrzinu osmotri stranice
koje je napisao. Izgledale su dobro - a dijalog je njemu ve godinama jaka strana.
Sad ubaciti ovo u vazdu nu ekspres-po tu, poslati Hentmenu u Njujork; za manje od j
ednog sata, ova stranice bie u komiarevim rukama.
U osam i dvadeset, dok se brijao u kupatilu, njegov videotelefon zazvoni. Prvi p
oziv otkako je dao da mu ga ugrade.
Prie mu, ukljui ga. "Halo."
Na malenom ekranu pojavilo se lice jedne devojke - zapanjujua lepota irskih crta;
on mirnu. "Gospodine Ritersdorfe? Ja sam Patricija Viver; upravo sam doznala da
me Bani Hentmen hoe za neke epizode koje ti pi e . Pitam se da li bih mogla videti pr
imerak; umirem od elje da proitam. Ja sam ve godinama naprosto Boga molila da uskoim
u Banijev program; divim mu se do besvesti i nazad."
On je, naravno, imao fotokopirku pri ruci; mogao je umno iti scenario u koliko god
hoe primeraka. "Poslau ti ovo to imam. Ali nije zavr eno, niti je Bani video i odobr
io; ne znam koliko e on hteti da zadr i od ovog mog. Mo da ni ta."
"On tako pria o tebi", ree Patricija Viver, "da sam ja sigurna da e zadr ati sve. Je
l' mo e poslati? Dau ti moju adresu. U stvari, nisam daleko od tebe: ti si gore u se
vernoj Kaliforniji, a ja sam dole u L.A., u Santa Moniki. Mo ' se sastanemo; je l'
bi voleo? Pa da slu a kako ja itam moje reenice iz scenarija."
Njene reenice. Zaboga i pobogu, uvide on; nije napisao nijedan dijalog za nju, za
vitku, sisatu, sa uveanim bradavicama, obave tajku koja e biti Zigijeva riba sa str
ane. Napisao je samo scene gde Zigija mui matora aspida.
Postoji samo jedno re enje, pomisli on. Uzeti pola dana odsustva od svog posla u C
IA, sesti ovde i dopisati jo dijaloga.
"Da ti ka em", ree on. "Doneu ti jedan primerak. Daj mi vremena do veeras." Nae pisalj
ku i hartiju. "Da ujemo tvoju adresu." Imajui u vidu ovo... nek avo nosi Magbuma si
mulakruma. Ovako privlanu cicu nije video u ivotu svome. Najednom su sve ostale st
vari postale samo osrednje znaajne; sve su baene nazad u jednu stvarniju perspekti

vu.
Zapisa devojinu adresu, drhtavom rukom okai videotelefonsku slu alicu na mesto i odm
ah upakova Banijev primerak u koverat. Polazei u San Francisko, uz put ubaci kove
rat u raketnu ekspresnu po tu. To je to; uraena stvar. Dok bude radio za CIA, verov
atno e smi ljati dijaloge za malu Viverku; do ruka e biti spreman da ih baci na harti
ju, u osam uvee imae u rukama stranice spremne za nju. Stvari uop te ne idu tako lo e,
zakljui on. Ovo je sigurno ogromno pobolj anje u poreenju sa onim ko marnim ivotarenje
m pored Meri.
Sti e pred zgradu CIA u ulici Senzom i poe se penjati stepeni tem ka dobro znanoj, iro
koj kapiji. Ue.
"Ritersdorfe", ree jedan glas. "Doi u moju kancelariju, molim te." Rod er London, kr
upan, sumoran i zlovoljan; saekao ga je tu, na ulazu. Osmatrao je aka nezadovoljno
.
Jo priancije? pitao se ak, hodajui za Londonom sve do kancelarije.
"Ritersdorfe", ree London, im su se vrata zatvorila, "prislu kivali smo ti stan noas
i znamo ta si uradio posle na eg odlaska."
" ta sam uradio?" Nije se uspevao setiti, nikako, nieg to je u toku noi uradio, a to b
i moglo pobuditi sumnju CIA... osim ako je u razgovoru sa ljigavcem rekao suvi e.
Prislu ni aparati, dabome, nisu mogli uhvatiti ljigaveve misli. A on se nije seao da
je i ta rekao glasom, osim jedne jedine reenice, naime da je kolosalan peh za njeg
a to to se u Hentmenovoj zamisli za scenerio pojavljuje tip koji hoe pomou simulakr
uma CIA da ubije svoju enu. A to, valjda...
London ree: "Maltene celu no bio si budan i radio. A to ne bi bilo mogue, osim ako
ima na raspolaganju izvesne droge koje su sada na Zemlji zabranjene. Iz ovoga pro
istie da ima ne-Z-ovske veze koje ti daju te droge. Imajui to u vidu..." Prouavao je
aka. "Suspendovan si, privremeno, sa posla. Kao bezbednosno rizian."
ak, o amuan, ree: "Ali da bih dr ao oba moja radna mesta..."
"Zaposlenik CIA koji je dovoljno nerazuman da upotrebi nezakonite vanzemaljske s
timulativne droge svakako ne mo e ispunjavati svoje zadatka ovde", ree London. "Od
danas e simulakrum Magbum biti pod upravom Pita Petrija i jednog oveka koga ti ne
zna , a zove se Toni najder." Londonove grube crte lica uvrnu e se u podrugljiv osmeh
. "Ostaje ti ono drugo zaposlenje... Ili mo da ne?"
" ta ti to znai, 'ili mo da ne'?" Naravno da mu ostaje zaposlenje kod Hentmena; ugovo
r su potpisali.
London ree: "Ako je teorija CIA tana, ti e Hentmenu biti sasvim nekoristan onog asa k
ad sazna da ti je onemoguen pristup do Magbuma. Zato, oekujem da e kroz pribli no dvan
aest sati..." London pogleda svoj runi asovnik. "Da e , recimo, oko devet sati veeras
otkriti da nema nikakvo zaposlenje. A onda e , mislim, biti kudikamo skloniji da sar
auje sa nama; bie ti drago da se vrati na svoj raniji status - naime, da radi za nas,
i taka. Samo jedno radno mesto." London otvori vrata kancelarije i pokaza aku da
izie. "Uzgred reeno", nastavi on, "da li bi nam hteo rei kako se zove onaj ko ti je
dao ta nezakonita sredstva?"
"Poriem da sam uzimao ikakva nezakonita sredstva", ree ak. Ali ni njemu samom to ni
je zvualo ubedljivo; London ga je 'provalio', i to su obojica znala.
"Za to ti ne bi naprosto saraivao sa nama?" upita London. "Za to ne bi odustao od rad
a za Hentmena, rekao ko te je snabdevao - u tom sluaju, mo e kroz petnaest minuta da
dobije Magbuma na upravljanje; lino u to da sredim. Iz kog razloga je tebi stalo d
a..."
"Novac", ree ak. "Trebaju mi pare od oba zaposlenja." Osim toga, mene su ucenili,
ree on sebi. Ucenjuje me Lord Teciostriga. Ali to ne sme kazati; ne Londonu.
"U redu", ree London. "Mo e da ide . Stupi u vezu sa nama kad sagleda jasnu mogunost da
se otkai od tog posla sa Hentmenom; mo da se mo emo dogovoriti da to bude, ujedno, i j
edini uslov za tvoj povratak." Pridr avao je vrata sve dok ak nije izi ao iz kancelar
ije.
Sav otupeo, ak se uskoro nae na irokom prednjem stepeni tu zgrade CIA. Izgledalo je n
everovatno, a ipak, desilo se: izgubio je svoje dugogodi nje zaposlenje, i to iz r
azloga koji su njemu izgledali kao ne pravi, nego samo izgovor. Sad vi e nema naina
da dohvati Meri. Do vraga gubitak plate; pare od Hentmenove organizacije e to vi e
nego nadoknaditi. Ali bez simulakruma Magbuma, nema izgleda da ostvari svoj pla
n - sa kojim je, oigledno, predugo odugovlaio, pomisli on uzgred - i vakuum nastao

i eznuem tog i ekivanja sad naini monu tonuu prazninu u njemu; itav njegov raison d'e
ajednom je ispario.
On se poe o amueno penjati opet uz stepenice, ka glavnom ulazu u zgradu CIA. Uniform
isani stra ar najednom se stvori niotkud i zaprei mu put. "Gospodine Ritersdorfe, ao
mi je; zaista alim. Ali dobio sam nareenje, vidite, da Vas ne pustim unutra."
ak ree: " elim videti gospodina Londona ponovo. Na minut."
Upotrebiv i svoj mobilni interkom, stra ar obavi razgovor. "U redu, gospodine Riters
dorfe; mo ete poi u kancelariju gospodina Londona." Stra ar se skloni s puta, u stran
u, a obrtna prepreka na ulazu automatski se, munjevito, otvori pred akom.
Nekoliko trenutaka potom, opet se suoio sa Londonom, u velikoj kancelariji oblo eno
j drvenim ploama. "Doneo si neku odluku, a?" upita London.
"Imam jednu poentu da objasnim. Ako me Hentmen ne otpusti, zar to nee biti de fac
to dokaz da su va e sumnje o njemu bile neosnovane?" ekao je, a London se mr tio... m
r tio, ali ni ta nije odgovorio. "Ako me Hentmen ne otpusti", ree ak, " aliu se na ovu od
luku da mi se onemogui obavljanje mog posla; istupiu pred Komisiju za dr avnu slu bu i
pokazau da..."
"Tebi je stavljena zabrana na obavljanje tvog posla", ree London glatko, "zbog up
otrebe nezakonitih droga. Grubo reeno, ve smo pretresli tvoj stan i na li ih. Popeo
si se na GB-40, a? ovek mo e raditi dvadeset etiri sata na dan, i tako nastaviti neo
granieno dugo, sa GB-40; estitam. Meutim, sad kad vi e nema mesto kod nas, sposobnost
da se radi i danju i nou ne izgleda ba kao neki dobitak. Neka ti je, dakle, sa sreo
m." London mu okrete lea, ode do svoje fotelje i uze da ita neki dokument; razgovo
r je bio okonan.
"Ali e znati da si pogre io", ree ak, "kad me Hentmen ne otpusti. Ja samo jedno tra im,
a to je da vi ponovo razmislite o celoj situaciji, kad se to desi. Do vienja." Od
lazei iz kancelarije, buno zatvori vrata za sobom. Do vienja na Bog bi znao koliko
dugo, ree on sebi.
Kad se opet na ao na ulici, na jutarnjem trotoaru, stao je neodluno, sa svih strana
podgurivan hordama ljudi koje su strujale ulicom. Sad, ta? - upita se on. Njegov
ivot je, po drugi put u mesec dana, prevrnut naglavake; prvo ok razdvajanja od Mer
i, sad ovo. Mnogo, brate, ree on sebi, i zapita se da li je i ta ostalo.
Posao kod Hentmena je ostao. I samo, jedino, posao kod Hentmena.
Pomou autonomnog taksija vratio se u stani i brzo - oajno, zapravo - seo za pisau ma in
u. Sada, ree on, da uradimo dijalog za malu Vivericu; on zaboravi sve ostalo, ue n
apred, u jedan su eni svet ne iri od dimenzija pisae ma ine i papira. Dobie prokleto dob
ru ulogu, razmi ljao je. A ja - mo da u ja dobiti ne to zauzvrat.
Poe raditi. Oko tri po podne bilo je zavr eno; ustade kriputavo, protegnu se, oseti
umor svog tela. Ali um mu je bio bistar. Znai, napunili su mi ovaj stan 'bubicama
', i audio i video, ree on sebi. Naglas, za prislu kivae, ree: "Ta kopilad u kancelar
iji - mene da uhode. Patolo ka stvar. Iskreno govorei, ba je olak anje izvui se iz one
atmosfere podozrenja i..." Zauta. Za to i emu? Ode u kuhinju i napravi ruak.
U etiri, obuen u svoje najbolje odelo, plavo i crno, od titanijskog rauzl-materija
la, napuderisan, obrijan, natapkan mu kim parfemima koji nigde na svetu, osim u mo
dernim laboratorijama, ne mogu nastati, on poe pe ice u potragu za mlaznim taksijem
, nosei rukopis u ruci; sa ciljem da stigne u Santa Moniku, u apartman Peti Viver
, i - nebo bi znalo gde jo . Ali sa velikim nadama.
Ako ovo propadne, ta onda?
Dobro pitanje, i on se ponada da na njega nee morati da odgovara. Ve je izgubio pr
evi e; sklop njegovog sveta pretrpeo je tetu putem podmuklog odsecanja i prekraivanj
a, gubitkom i ene i njegovog tradicionalnog posla, oba u tako kratkom razdoblju;
oseao je pometnju u svom sistemu opa anja. Sistem je oekivao da vidi Meri nou, a pros
torije CIA u San Francisku danju; sad nije susretao ni jedno ni drugo. Ne to e mora
ti da zaposedne ovu prazninu. Njegova ula ude za tim neim.
Mahnu rukom, zaustavi jedan mlazni taksi i dade mu adresu Peti Viver u Santa Mon
iki; zavali se u putniko sedi te, izvue stranice sa dijalozima i poe ih opet pregleda
ti, ne bi li uneo neko sitno pobolj anje u poslednjem trenutku.
Jedan sat kasnije, ne to posle pet po podne, taksi se poe spu tati prema krovnom slet
i tu Petine izuzetno velike, zgodne i moderne nove zgrade sa stanovima za iznajmlj
ivanje. Ovo je ono veliko, ree ak sebi. Blisko dru enje sa veoma prsatom TV starleto
m... ta vi e mo e ovek po eleti?

Taksi slete. ak, rukama malo nesigurnim, plati vo nju.

9.
Nagove taj dobrih vesti bila je injenica da je zatekao Peti kod kue; ona lino mu otvo
ri vrata stana i ree: "Oh, Bo e, ti si taj s mojim tekstom. Al' si rano do ao; preko
vidfona si rek'o..."
"Zavr ih ranije nego to sam oekivao." ak ue u njen stan, osmotri name taj moderan do pre
teranosti; po stilu, neopretkolumbovski, zasnovan na novim arheolo kim otkriima o k
ulturi Inka u Ju noj Americi. Sav proizveden, naravno, runim radom. Na zidovima su
visili primerci novog, animiranog, akcionog slikarstva, slike koje se nikad ne p
restaju kretati; svaka je, zapravo, bila dvodimenziona ma ina i radila je uz tihi u
bor, kao naletanje na obalu talasa nekog dalekog okeana. Ili, pomisli on tanije,
kao podzemna automatska fabrika; a ovo drugo nije ba siguran da voli.
"Doneo si sa sobom", ree gospoica Viver odu evljeno. Na sebi je imala - a to je izgl
edalo malo udno, tako rano predvee - parisku haljinu visoke mode, kakve je viao po a
sopisima, ali nikad susreo u stvarnom ivotu. Daleko je dogurao od onog radnog sto
la u CIA! Haljina be e rasko na i slo ena, nalik na latice nekog ne-zemaljskog cveta;
morala je ko tati bar hiljadu ko ica, zakljui ak. Tako ne to oblai osoba koja polazi da d
obije zaposlenje; desna sisa, vrsta i blago podignuta, cela je otkrivena pogledu;
stvarno, maksi moderno. Da nije, mo da, oekivala nekog drugog? Bani Hentmena, reci
mo?
"Mislila sam da iziem", objasni Peti Viver. "Na koktel. Al sad u zvati i otkazati.
" Ode do video-telefona; njene o tre potpetice zvuno su udarale o sintetiki 'zemljan
i' pod u Inka-stilu.
"Nadam se da e ti se dopasti tekst", ree on, lunjajui po stanu i oseajui se kao sitan
siroma ak. Zalutao u bogatije vode, gde su haljine slo ene i skupe, name taj runo delj
an od drveta... Stade pred jednu sliku, pogleda kako ne-objektivne povr ine klize
jedna pod drugu i menjaju se, daju uvek nove, neponovljive, kombinacije.
Peti se vrati sa video-telefonskog razgovora. "Uhvatila sam ga pre nego to je kre
nuo iz MGB studija." Nije kazala koga, a ak odlui da ne pita; verovatno bi se oset
io samo jo vi e kao 'izduvan balon'. "Pience?" Pri la je niskom ormanu od pretkolumbov
skog drveta i zlata, otvorila ga, i ukazale su se boce, jedna do druge. "'O jedan
iovski vazbol? To ti 'e sad glavna fora; mora proba . Kladim se da nije jo dospela
u severnu Kaliforniju... vi ste tako..." Mahnula je rukom. "Takve plinske glave
, tamo." Poe me ati pia.
"Mogu li pomoi?" Prie joj bli e, obuzet oseajem da je za titnik i ozbiljan ovek... obuze
t, bar, eljom da se osea tako.
"Neka, hvala", ree Peti, dodav i mu, ve tim pokretom, a u. "Da te ja pitam ne to", ree ona
"pre nego to ak i pogledam tekst. Je li moja uloga velika?"
"Hm", ree on. Uveavao je njenu rolu koliko god je mogao, ali istina je istina: i s
ad je to maju na uloga. Peti je dobaena riblja glava, a fileti su, kao to je i moral
o biti, pripali Baniju.
"Znai, mala je", ree Peti, pri av i sofi, koja je vi e liila na klupu, i sev i; latice hal
ine ra iri e se levo i desno od nje. "Daj da vidim, molim te." Sad je oko sebe irila
atmosferu pronicljivosti i potpune profesionalnosti; smirena, potpuno smirena.
ak sede na drugi kraj sofe i dade joj stranice. Tu je bilo sve: i onaj deo koji j
e poslat Baniju, i novi deo, sa njenom ulogom, koji do Banija jo nije dospeo. Mo da
nije u redu pokazivati tekst glumici pre nego Baniju... ali ak je odluio da uradi
tako, bilo gre ka ili ne.
"Ova druga ena", ree Peti uskoro; nije joj dugo trebalo da isprelista sve stranice
. "Supruga. Opasnica, koju Zigi odluuje da ubije. Njena uloga je mnogo vea; ona je
od poetka do kraja tu, a ja, zapravo, samo u ovoj jednoj sceni. U njegovoj kance
lariji, kad ona ulazi... u tabu CIA..." Pokaza prstom taj deo.
Istinu je rekla. On se potrudio najbolje to je mogao, ali injenica je injenica, a P
eti je, profesionalno, suvi e mudra da bi u ovome bila prevarena.
"Trudio sam se to sam najbolje umeo da ta uloga bude obimnija", ree on iskreno.
Peti ree: "Maltene je kao jedna od onih groznih uloga gde devojku dovedu samo da
stoji i izgleda seksi, a ne da stvarno radi bilo ta. Neu da samo uem u tesnoj dekol
tiranoj haljini i budem ukras. Ja sam glumica; hou da govorim." Ona mu vrati scen
ario. "Molim te, Ritersdorfe, za ima Isusa", ree, "izgradi malo vi e moju ulogu. Ba
ni ovo nije video, je l' tako? Sve je jo i sad izmeu tebe i mene. Znai, mo da mo emo za

jedniki ne to i da smislimo. 'Aj, jedna scena u restoranu? Zigi se sree sa tom curom
- eron - u tom superi ka, malom, zabaenom restoranu, kad upada njegova ena... Zigi s
e svaa sa enom tu, a ne kod kue u njihovom stanu. Na taj nain se mo e ume ati i eron, to
jest moja uloga."
"Hmmm", ree on. Pio je pomalo; to u njegovoj a i bila je neka udnovata, slatka me avina
, u velikoj meri nalik na medovinu. Pade mu na um da se zapita ta je sve sipano u
nutra. Peti je, sedei tako nasuprot njega, ve popila jednu punu a u; ona ustade i prie
ormanu za pie, da napravi novu koliinu.
Ustade i on, prie joj i stade pored nje; njeno malo rame se oe alo o njega, a svud o
ko njih bio je udni miris pia koje je me ala. Jedan sastojak, primeti on, sipala je
iz boce jasno ne-T izgleda; tekst na etiketi kao da je bio alfanski.
"Sa Alfe Jedan", ree Peti. "Dao mi Bani; on je dobio od nekih Alfana koje poznaje
; Bani poznaje sve vrste stvorenja u celoj nastanjenoj Vaseljeni. Jesi znao da j
e on neko vreme stanovao u sistemu Alfe?" Podigla je svoju a u, okrenula se licem k
a njemu i stajala zami ljena, pijui pomalo. "E, kad bi mogla ja da posetim neki dru
gi zvezdani sistem. Sigurno se od toga ovek oseti maltene - zna - natoveanski."
ak ostavi a u i polo i ake na ramena, malena ali prilino tvrda, Peti Viver. Haljina se n
a tim mestima nagu va u sitne bore. "Mogu donekle da pro irim tvoju ulogu", ree on.
"Va i", ree Peti. Naslonila se na njega, uzdahnula i polo ila glavu na njegovo rame.
"To mi zaista znai." Njena kosa, dugaka, crvenokestenjasta, ovla dotae njegovo lice,
zagolica ga po nosu. On uze a u od nje, popi jedan gutljaj, i ostavi i tu drugu na
orman.
Dok se sna ao, dok je shvatio ta se de ava, ve su bili u spavaoj sobi.
Ovo pie, pomisli on. Pome ao sam ga sa nezakonitim talamusnim GB-40 stimulantom dob
ijenim og Lorda... kako li se ono zva e. U spavaoj sobi bio je maltene mrak, ali on
je ipak video, kao obrise u produ etku njegove desne ruke, Peti Viver kako seda n
a krevet i otkopava neki slo en deo na haljini. Haljina najzad spade i Peti je odne
se pa ljivo do ormana i okai unutra; onda se vrati, radei ne to udno sa svojim dojkama.
Gledao ju je nekoliko trenutaka i onda shvatio da to ona masira grudni ko ; u hal
jini je bila utegnuta, sad se mogla opustiti, razgibati slobodno. Vide da su joj
obe dojke idealne veliine, iako obe, veim delom, sintetike. Dok je hodala, nisu ma
hale levo i desno, ni najmanje; leva je, kao i desna koju je ve od dolaska u ovaj
stan gledao golu, bila upadljivo vrsta.
Peti se srui, kao dobro podmazani kamen, na krevet pored njega; on je ve le ao na lei
ma. Ali videotelefon zazvoni.
"E, kurac", ree ona. Trgao se na takvu njenu re. Skliznula je sa postelje, ustala,
pipanjem potra ila kunu haljinu; nabaciv i je na sebe, po la bosa iz spavae sobe, prive
zujui opasa kune haljine u vor oko struka. "'Odma se vraam, dragi", ree ona obinim gla
om. "Ti samo ostani tu."
Le ao je i buljio u plafon, oseao mekou i udisao lepi miris postelje. inilo mu se da
je pro lo dugo, dugo. Bio je veoma srean. Ovakvo ekanje je jedno veliko, smireno zad
ovoljstvo.
Onda, najednom, u vratima spavae sobe stoji Peti Viver, sa kosom opu tenom na ramen
a. Kosa kao razasuti oblak. ekao je, ali ona nikako da prie krevetu. Najednom, ak s
hvati da ona nee ni prii; nee ulaziti u sobu. Istog trena on se pridi e u sedei polo aj;
njegovo raspolo enje za opu tanje na leima naglo se smanjilo i i ezlo.
"Ko je bio?" upita.
"Bani."
"I?"
"Otkazan je ceo posao." Sada je u la, ali samo do ormana; iz koga izvadi jednostav
nu suknju i bluzu. Uze i svoje gaice i ode napolje, oito da se obue na nekom drugom
mestu.
"Za to je otkazan?" Iskoio je iz kreveta, poeo se oblaiti grozniavo. Peti je nestala;
negde u stanu jedna vrata se zatvori e. Nije mu odgovorila. Nije ga, dabome, ni ula
.
Seo je, sada sasvim obuen, opet na krevet. Upravo kad je vezivao pertle, Peti se
opet pojavila. I ona sasvim obuena. Stala je i poela etkati kosu, lica bez izraza;
gledala je kako on petlja oko cipela i ni ta nije komentarisala. Pona a se kao da je
svetlosnu godinu udaljena, pomisli on; spavaa soba je sad pro eta njenom neutralno
m hladnoom.

"Ka i mi", ree on ponovo, "za to je posao otkazan. Reci mi tano ta je Bani Hentmen kaza
o."
"Pa, rek'o je da nee upotrebiti tvoj tekst, a ako me ti zove , ili ako ja pozovem t
ebe..." Sada su, prvi put posle telefonskog poziva, njene oi pogledale pravo u nj
ega i izo trile sliku; kao da ga je tek sad videla. "Nisam rekla da si ovde. Ali r
ekao je, ako razgovaramo da ti ja ka em da je po njegovom mi ljenju s tvojom idejom
gotovo i ne valja ni ta."
"Sa mojom idejom?"
"Pa, ceo scenario. Bani je dobio stranice koje si mu poslao i ka e da su u asne."
ak oseti da mu se u i istovremeno smrzavaju i razbuktavaju; bol mu se irio po licu,
kao mraz, tako da su mu uskoro otupeli usne i nos.
"I zato", ree Peti, "on daje Mranom i D onsu, koji su njegovi redovni pisci, da napr
ave ne to sasvim drugo."
Posle du eg vremena ak ree promuklo: "Treba li da stupim u vezu s njim?"
"Nije rek'o." Dovr ila je etkanje kose; oti la iz spavae sobe, opet nestala. On ustade
, poe za njom, i nae je u dnevnoj sobi kako bira broj na videotelefonu.
"Koga zove ?" upita.
Peti ree udaljeno: "Jednog koga poznajem. Da me izvede na veeru."
Glasom koji je pucketao od zavidljive uskraenosti, ak ree: "Pa, daj da te ja izvede
m na veeru. Veoma bih to voleo."
Devojka se nije ni potrudila da odgovori; nastavila je da bira broj.
On ode do pretkolumbovske klupe i poe prikupljati stranice svog rukopisa; vrati i
h u koverat. Za to vreme Peti je dobila vezu sa nekim; uo je, u pozadini, njen ti
h, prigu en glas.
"Vidimo se", ree ak. Nabaci kaput i ode krupnim koracima iz stana.
Nije ni digla pogled sa ekrana; sasvim obuzeta razgovorom.
U bolovima od gneva, on zalupi vrata za sobom i pohita zastrtim hodnikom do lift
a. Dva puta se spotae i pomisli: Bo e, to pie me jo vrti. Ma, sve je ovo, mo da, haluci
nacija, izazvana me anjem GB-40 i... kako je ono nazvala. Ganimedsko vaz-krzno ili
kako ve be e. Imao je utisak da mu je mozak mrtav, hladan i li en animacije; njegov
duh se smrznuo sasvim, i on sad mo e samo da razmi lja da treba izii iz ove zgrade, i
zvui se iz Santa Monike, vratiti gore u severnu Kaliforniju, pa u stan.
Da li je London bio u pravu? To ak nije mogao oceniti; mo da je istina naprosto ono
to Viverica ka e: stranice koje je poslao Baniju grozne su, i taka. Ali, s druge st
rane...
Moram se javiti Baniju, uvide on. Odmah sad. Zapravo, trebalo je da ga zovem odm
ah iz njenog apartmana.
U prizemlju zgrade sa stanovima za izdavanje, on pronae javnu telefonsku kabinu;
ue i poe tipkati broj Hentmenove organizacije. Onda najednom vrati slu alicu na mest
o. Da li hou da znam? - upita se. Mogu li podneti saznanje?
Izie i postoja nekoliko trenutaka ispred kabine, a onda proe kroz glavna vrata zgr
ade, na predveernje ulice. Bar da saekam dok mi se razbistri u glavi, pomisli. Dok
se to pie ne istro i, taj ne-zemaljski intoksikant koji mi je uvalila.
Ruku nabijenih u d epove, poe pe aiti besciljno du trotoarskog leba. Iz minuta u minut s
ve vi e poti ten i ispunjen zebnjom. Sve se oko njega raspada. A on, nemoan da zausta
vi to ru enje; samo ga kao svedok gleda sa strane, sasvim nemoan, zahvaen i ponet pr
ocesima koji su toliko moni da ih on ne mo e ni razumeti.
Glasi u njegovom uvu, enski, snimljen, ponavlja, ponavlja. "To e izneti jednu etvrti
nu ko ice, gospodine. Molim, ubacite kovani novac, ne papirni."
ak poe mirkati i osvrtati se, otkrivajui da je opet u videotelefonskoj kabini. Ali k
oga poziva? Banija Hentmena? Poe preturati po d epovima, nae novi od etvrt ko ice, ubaci
ga u prorez vidfona. Slika se najednom razbistri.
Nije pozvao Banija Hentmena. Na ekranu je bila, i u njega gledala, minijaturna s
lika D oane Trieste.
" ta je bilo?" upita D oan zabrinuto. "Izgleda grozno, ak. Jesi li bolestan? Odakle te
lefonira ?"
"Iz Santa Monike", ree. Bar je pretpostavljao da je tako: nije pamtio nikakvu vo nj
u gore ka Zalivu. Nije imao ni oseaj da je proteklo neko dugo vreme... ili mo da je
ste? Pogleda na runi asovnik. Dva sata je minulo; ve je pro lo osam sati uvee. "Ne mog
u da poverujem", ree, "ali jutros su me suspendovali iz CIA, kao rizinog za bezbed

nost, a sad..."
"Za ime svega", ree D oan, koja ga je pomno slu ala.
On graknu: "I Bani... Hentmen me je otpustio, izgleda, mada to nisam siguran. Al
i se pla im da ga pozovem."
utanje je zavladalo. Onda D oan smireno ree: "Mora ga zvati, ak. Ili ga mogu zvati ja,
u tvoje ime; rei u mu da sam tvoja sekretarica, ili tako ne to - umem ja to, ne bri
ni. Daj mi broj telefonske govornice u kojoj se nalazi . I ne predaj se poti tenosti
; ve sam te dovoljno upoznala da znam da se vraa ka razmi ljanjima o samoubistvu, a a
ko to uradi u Santa Moniki, neu moi da ti pomognem, ne bih stigala donde na vreme."
"Hvala", ree on. "Lepo je znati da je nekome stalo."
"Imao si naprosto previ e raznih potresa u ivotu u poslednje vreme", ree D oan, na svo
j pametan, zdravorazumski nain. "Prvo propast braka, pa sad..."
"Zovi ga", prekide je ak. "Evo broja." Podi e cedulju ka ekranu, a D oan zapisa broj.
Kad je okaio slu alicu na mesto, ostao je u telefonskoj govornici, pu ei i meditirajui.
Mozak mu se poeo razbistrivati, i on se zapita ta je radio izmeu est i osam. Noge s
u mu bile krute, bolele su ga od umora; mo da je pe aio. Po ulicama Santa Monike, bez
odredi ta, bez plana.
Posegnu u d ep kaputa i izvue limenu kutijicu sa kapsulama GB-40 koju je poneo sa s
obom; uspe da proguta jednu, bez vode. To e - pretpostavljao je - odstraniti posl
edice zamora. Ali ni ta, ni ta osim hirur kog odstranjenja cele prednje strane mozga,
ne mo e ukloniti njegovu svest o katastrofalnoj situaciji u kojoj se na ao.
Ljigavac, pomisli on. Mo da mi ljigavac mo e pomoi.
Od informacijske slu be oblasti Marin on dobi telefonski broj Lorda Teciostrige; i
pozva ga, odmah, i ubaci novi. ekao je; vidfon je zvonio, ali je ekran ostao praza
n.
"Zdravo." Pozdravila ga je ta jedna re, ne izgovorena, nego napisana na ekranu; l
jigavac ne mo e da govori zvukom, pa ni preko telefona.
"ak Ritersdorf ovde", ree on.
Nove rei ispoljile su se na ekranu. "U nevolji si. Ne mogu ti proitati um na ovoj
razdaljini, ali oseam to po nijansama u tvom glasu."
"Ima li ti uticaja kod Hentmena?" upita ak.
"Kao to sam te obavestio ranije..." Te rei su, kao uzana traka teksta, prolazile j
edna po jedna preko ekrania. "...tog oveka ak ni ne znam."
ak ree: "Izgleda da me je otpustio. Voleo bih da ga ti poku a nagovoriti da me opet p
rimi." Bo e, pomisli on, moram imati neko zaposlenje. "Ti si me naveo da potpi em ug
ovor s njim; poprilina odgovornost se mo e staviti na tvoj prag."
"Tvoj posao kod CIA..."
"Suspendovan sam. Zbog dru enja sa Hentmenom." ak dodade, grubo: "Hentmen ima preve
liki broj ne-zemaljskih poznanika."
"Vidim", uoblii e se rei. "Tvoja visoko-neurotina bezbednosna agencija. Trebalo je to
da oekujem, ali nisam oekivao. Trebalo je da ti oekuje , godinama si radio tamo."
"Vidi", ree ak. "Nisam te pozvao da bismo se raspravljali ko je kriv; ja samo hou z
aposlenje, bilo kakvo zaposlenje." I to moram nai odmah, noas, ree on sebi. Ne mogu
ekati.
"Moram da razmislim temeljito o ovome", saop ti mu ljigavac pokretnom trakom rei. "
Daj mi..."
ak divljaki tresnu slu alicu na mesto.
Ostade zatvoren u kabini, pu ei i ekajui, pitajui se ta e D oan rei kad pozove. Mo da
ati, razmi ljao je. Naroito ako su vesti lo e. Koji haos. Kakvu sam situaciju, samo s
vojim sopstvenim...
Telefon zazvoni.
On podi e slu alicu i ree: "D oan?"
Na ekranu se pojavi njena malena slika. "Zvala sam taj broj koji si mi dao, ak. D
obila sam nekoga iz njegovog osoblja, nekog gospodina Felda. Tamo je op ta uzbuna.
Feld mi je samo rekao da pogledam veernje kune novine."
"Dobro", ree ak, osetiv i se hladniji nego dosad. "Hvala. Kupiu neke losaneleske novin
e ovde, pa u te mo da videti kasnije." Prekide vezu, urno izie iz govornice i poe ulic
om u potrazi za samohodnim kioskiem za prodaju novina.
Posle samo nekoliko trenutaka, doepao se jednog primerka veernjih ulinih novina; poe
ih itati pri svetlosti jednog izloga. Stvar je bila na naslovnoj strani. A gde b

i, inae, mogla biti? - pomisli on. Kad je re o Hentmenu, najpoznatijem televizijsk

om klovnu.
BANI HENTMENA HAPSILA CIA KAO AGENTA
NE-T SILE, POBEGAO U LASERSKOJ PUCNJAVI
Morao je dvaput proitati taj lanak da bi poverovao da se desilo to to se desilo. CI
A je, kroz svoju obave tajnu mre u, saznala u toku dana da je Hentmenova organizacij
a otpustila izvesnog oveka koji je Hentmena interesovao samo zbog 'Operacije pede
set minuta' na M2 Alfe Tri. Izvesnog aka Ritersdorfa. Zakljuili su da je Hentmen,
kao to su odavno podozrevali, agent Alfanaca, i zato su stupili u akciju istog tr
enutka, jer da su oklevali, mogao je neko, mo da neki Hentmenov dou nik unutar CIA,
da ga upozori, pa bi Bani Hentmen pobegao. Sve je bilo vrlo jednostavno i vrlo u a
sno; ruke su mu se tresle dok je dr ao novine na svetlosti.
A Hentmen im je ipak pobegao. Uprkos tako brzoj akciji CIA. Mo da je od svoje ma ine
rije dobio upozorenje na vreme; oekivao je dolazak akcionog odreda CIA koji ga je
poku ao uhapsiti u TV studiju u Njujorku, pisalo je u novinskom lanku.
Gde je, dakle, begunac sada? Valjda ve na putu za alfanski sistem. A gde je ak Rit
ersdorf? Na putu ka nigde; pred njim le i samo jedna movarna praznina koju ne ispun
javaju nikakve osobe, nikakvi zadaci, niti razlozi za postojanje. Hentmen je sti
gao da pozove Peti Viver, TV starletu, i da joj ka e da otpu ta aka, ali se nije potr
udio da...
Vidfonski poziv od Hentmena stigao je tek predvee. Posle neuspelog hap enja. Prema
tome, Peti Viver je znala gde se Hentmen tada nalazio. Ili je bar mogue da je zna
la. Ali i to je neko poetno upori te.
On uhvati taksi i odjuti natrag do velianstvene zgrade Peti Viver; plati vo nju i p
ohita do ulaza u zgradu; pritisnu dugme interkoma za njen stan.
"Ko je?" Njen glas je i sad bio hladan, bezlian, ak i vi e nego ranije.
"Ritersdorf", ree ak. "Ostao mi je deo rukopisa kod tebe."
"Ja ne vidim nijednu stranicu." Nije zvuala ubeeno.
"Ako me pusti unutra, mislim da u se odmah setiti gde su. Za minut."
"'Aj, va i." Visoka metalna vrata su kljocnula i otvorila se; Peti je, na spratu, p
ritiskom na dugme upravljala da tako bude.
Popeo se liftom. Vrata njenog apartmana bila su ve otvorena, i on odmah ue. Peti g
a doeka u dnevnoj sobi, pozdravom ledeno ravnodu nim; stajala je sa rukama prekr teni
m preko grudi i gledala kamenim pogledom kroz prozor, panoramu nonog Los Anelesa.
"Nema ovde nijedne stranice tvog prokletog rukopisa", ree mu ona. "Ne znam ta..."
"Onaj poziv od Banija", ree on. "Odakle je bio?"
Osmotrila ga je, uzvijajui jednu obrvu. "Ne seam se."
"Videla si veera nje homeo-novine?"
Posle du e pauze, slegnula je ramenima. "Mo e biti."
"Bani te je pozvao posle tog poku aja hap enja. Ti to zna , i ja to znam."
"Pa ta?" Nije se potrudila ak ni da ga pogleda; u celom njegovom ivotu jo niko ga ni
je tako ledeno ignorisao. A ipak, njemu se inilo da ispod te njene tvrdoe postupan
ja le i strah. Ipak, tako je mlada, nema ni dvadeset. On odlui da se kocka ulaganje
m na tu kartu.
"Gospoice Viver, ja sam agent CIA." Imao je, i sad, znaku CIA kod sebe; pose e pod k
aput i izvadi je, pru i ka njoj. "Uhap eni ste."
Trgla se, oi jako ra irila; naglo se okrenula oko sebe, sa prigu enim uzvikom. Video
je koliko joj se disanje izmenilo - iz korena izmenilo; te ki crveni pulover brzo
se nadizao i spu tao. "Stavrno si agent tajne slu be?" upita ona, pridavljenim apatom
. "Mislila sam da si pisac TV scenarija; tako je Bani rekao."
"Mi smo se ubacili u Hentmenovu organizaciju. Ja sam glumio TV pisca. Idemo." Uh
vatio je Patriciju Viver za lakat jedne ruke.
"Kuda idemo?" Poku avala se izvui, u asnuta.
"U ogranak CIA za L. A. Tamo e biti stavljena u zatvorsku eliju."
"Zbog ega?"
"Zna gde je Bani Hentmen", ree on.
Nastalo je utanje.
"Ne znam", ree ona i sva se poguri. "Zaista ne znam. Kad je pozvao, ja nisam znal
a da su ga hapsili, niti bilo ta - nije rek'o ni ta o tome. Tek kad sam izi la na veer
u, posle tvog odlaska, videla sam u novinama naslove." Ona poti teno poe ka spavaoj

sobi. "Da uzmem ja kaput i ta nu. I da nabacim malo karmina. A za ovo, govorim ti
istinu; asna re."
On poe za njom; ona, u spavaoj sobi, uze jedan kaput sa okaaljke u ormanu, onda otv
ori jednu ladicu da nae torbicu.
" ta misli , koliko dugo e me zadr ati?" upita, preturajui po unutra njosti torbice.
"Pa, ne du e od..." poe on. I zauta. Jer je Peti uperila u njega laserski pi tolj. Na la
ga je u ta nici.
"Ne verujem da si agent tajne slu be", ree.
"Ali jesam", ree ak.
"Ispadaj napolje. Ne razumem ta poku ava da uradi , ali Bani mi je dao ovo i rekao mi
da ga upotrebim kad i ako budem morala." Ruka joj se tresla, ali je laserski pi to
lj ostajao uperen u njega. "Molim te, idi", ree ona. "Ispadaj iz mog stana - ako
ne, ubiu te; asna re, ubiu te." Izgledala je u asno, u asno upla ena.
On se okrete i ode iz apartmana, u hodnik, do lifta, koji je jo bio tu. On samo z
akorai u njega.
Uskoro se nae na ulici, pru i korake po mranom ploniku. Dobro; ovo je gotovo, pomisli
on. Mada nije ba zavr eno kao to je on nameravao. S druge strane, pomisli stoiki, ni t
a nije ni izgubio... osim, mo da, svoje dostojanstvo. A to e se, proticanjem vremen
a, vratiti.
Nema se sad kuda, nego u severnu Kaliforniju.
Petnaest minuta kasnije bio je u vazduhu, odmicao kui, ka svom 'umezu' kod one gaz
darice u oblasti Marin. Sve u svemu, njegov boravak u Los Anelesu nije protekao b
og-zna-kako uspe no.
Kad je stigao, zatekao je upaljena svetla u svom stanu i ukljueno grejanje; u fot
elji je sedela, i slu ala jednu od ranih Hajdnovih simfonija na FM radiju, D oan Tri
este. im ga je ugledala, skoila je na noge. "Hvala Bogu", ree ona. "Toliko sam se b
rinula za tebe." Sagnula se i dohvatila primerak lista 'Hronika San Franciska'.
"Video si novine ve. Gde to postavlja tebe, ak? Znai li da CIA juri sad i tebe? Kao
Banijevog slu benika?"
"Ne'am pojma", ree on i zatvori vrata stana. inilo mu se da ga CIA ne juri, ba , ali
da o tome treba razmisliti; D oan je dobro rekla. Ode u kuhinju i pristavi ajnik p
un vode, da zakuva kafu. Nedostajao mu je, u ovakvim trenucima, onaj autonomni u
reaj za pravljenje kafe koji je bio deo kuhinjskog tednjaka u ranijem stanu. On je
kupio Meri taj tednjak, zajedno sa tim ugraenim robotom za kafu; kupio joj, i ost
avio joj, kao i gotovo svu drugu imovinu.
D oan se pojavi na vratima kuhinje. "ak, mislim da treba da pozove CIA, da popria sa n
ekim koga poznaje tamo. Tvog dosada njeg gazdu. Va i?"
On ree, ogoreno: "Ala si sklona po tovanju zakona. Uvek sve uraditi kako vlasti ka u,
a?" Nije joj rekao da je u asovima krize, kad se sve raspadalo svud oko njega, pr
vi njegov poriv bio da se obrati Baniju Hentmenu, ne cija ima.
"Molim te", ree D oan. "Razgovarala sam sa Lordom Teciostrigom, i on misli isto. Sl
u ala sam vesti na radiju, ka u da je u toku hap enje drugih pripadnika Hentmenove org
anizacije..."
"Samo me ostavite na miru." Uze odozgo, iz ormaria, teglu sa instant-kafom; drhta
vim rukama ubaci jednu punu ka iku u ajnik.
"Ako ne stupi u vezu sa njima", ree D oan, "ja neu moi ni ta da uinim za tebe. U tom slu
u, mislim da je najbolje da odem."
ak ree: "A ta bi inae mogla uiniti za mene? ta si dosad uinila za mene? Kladim se da p
e mene nisi u ivotu srela nikog ko je izgubio dva zaposlenja za jedan dan."
"Onda, ta e ?"
"Mislim da u emigrirati na Alfu", ree ak. I to, konkretno, na drugi mesec tree plane
te tog sistema, pomisli on. Da je samo uspeo pronai Hentmena...
"Znai, CIA je u pravu", ree D oan; oi su joj gorele od ljutnje. "Hentmenova ma ina je p
laenika, radi za jednu vanzemaljsku dr avu."
"Bo e!" ree ak, zgaeno. "Rat je zavr en pre toliko godina! Muka mi je od tih koje tarija
o pijuna i. Toga sam se naslu ao dovoljno za celu venost. Ako hou da emigriram, onda me
pustite da emigriram."
"Ono to bi ja trebalo uiniti", ree D oan, nimalo poletno, "jeste da te uhapsim. Ja sa
m naoru ana." Pokaza mu neverovatno malen, ali van svake sumnje pravi, pi tolj koji
je nosila uz telo. "Ali ne mogu. ao mi te je. Kako si mogao tako da zabrlja svoj iv

ot? Teciostriga se toliko potrudio..."

"Okrivi njega", ree ak.
"On je samo eleo da pomogne; video je da ne preuzima odgovornost." Njene oi sevnu e.
"Nikakvo udo da se Meri razvela od tebe."
On zastenja.
"Ti, naprosto, nee da se potrudi ", ree D oan. "Digao si ruke; ni..." Zauta. Zgleda se s
njim. uo je i on. Oboje su uli misli ganimedskog ljigavca iz stana preko puta hod
nika.
"Gospodine Ritersdorfe, jedan d entlmen se kree hodnikom u pravcu tvog stana; on je
naoru an, i namerava da te prisili da poe s njim. Ne mogu doznati ko je ili ta eli, j
er ima oko glave postavljenu neku vrstu re etke ili za titne kutije za spreavanje tel
epatskog pristupa; to znai da je on ili vojno lice, ili pripadnik snaga bezbednos
ti ili tajne policije, ili neke kriminalne ili izdajnike organizacije. U svakom s
luaju, pripremi se."
ak ree D oani: "Daj mi taj tvoj laserski pi tolji."
"Ne." Podigla je pi tolj iz futrolice i uperila ga prema vratima stana; lice joj j
e bilo bistro i sve e. Oigledno je savr eno dobro kontrolisala svoje postupke.
"Bo e", ree ak, "ti e poginuti." Znao je to; video unapred; jasno u celosti, kao da je
prekognitivac. Njegove ruke polete e u stranu, munjevito, kao bi, dograbi e lasersku
cev i otrgnu e je iz D oanine ruke. Ali pi tolj ispade i njemu iz ruke; pa se i on, i
D oan baci e naglavake da ga doepaju; sudari e se u vazduhu, i D oan jeknu i odlete o zid
kuhinje. ak dohvati oru je i ustade, dr ei ga.
Ne to ga udari po ruci, neka vrelina; on ispusti maleni laserski pi tolj koji odzvek
eta po podu. U isti mah, u njegovom sluhu odjeknu glas - njemu nepoznat - nekog
mu karca. "Ritersdorfe, ubiu te ako opet poku a podii tu cevicu." ovek je ve bio u dnev
sobi; zatvorio je ulazna vrata stana i nainio nekoliko koraka prema kuhinji, dr ei
svoj laserski pi tolj uperen ka D oani. Bio je srednjih godina, u nekom jeftinom, si
vom kaputu od domaeg materijala i starim, arhainim izmama; preko aka pree sev utiska
da taj ovek dolazi iz neke potpuno tuinske ekologije, mo da ak sa druge planete.
"Mislim da je ovo Banijev ovek", ree D oan, ustajui polako. "Dakle, verovatno bi to u
radio. Ali ako misli da mo e dohvatiti laser pre nego..."
"Ne", ree ak odmah. "Poginuli bismo oboje." Pogleda tog oveka. "Poku ao sam ja ve da p
ozovem Banija."
"Va i", ree ovek, i pokretom ruke pokaza ka vratima. "Dama mo e ostati ovde; hou samo t
ebe, Ritersdorfe. Polazi, nemojmo fnopovati vreme; pred nama je dug put."
"Pitajte malu Vivericu", ree ak, polazei ispred tog oveka, u hodnik.
Iza njega ovek zamumla. "Nikakve vi e priancije, Ritersdorfe. Ve je bilo suvi e glakova
nih priancija."
"Na primer, kakvih?" ak zastade; u sebi je oseao zloslutne gradacije straha.
"Na primer, to to si ti u ao u na u organizaciju, a bio si uhoda CIA. Sad je nama jas
no za to si ti hteo da nam bude scenarista; da bi izmamio neke dokaze protiv Bana.
I ta si otkrio? Video si jednog Alfanca; je li to krivino delo?"
"Nije", ree ak.
"Oni e njega kamenovati do smrti, zbog toga", ree ovek sa pi toljem. "Do vraga, a zna
ju ve godinama da je on stanovao u alfanskom sistemu. Rat je zavr en. Bani, dabome,
ima ekonomske veze sa Alfom; a koji biznismen nema? Ali on je nacionalna figura
, slavan; publika zna za njega. Ja u da ti ka em za to je CIA odluila da se okomi na n
jega. Zbog te njegove ideje za scenario u kome cija ki sim ubije nekog; pomislili
su da e on koristiti svoju TV seriju za napade na..."
Ispred njih, u hodniku, pojavio se ganimedski ljigavac, zapreio im put. Bio je is
cureo iz svog stana i zauzeo taj polo aj.
"Pu taj nas da proemo", ree ovek.
" ao mi je", dopre e misli Lorda Teciostrige do aka. "Ali ja sam kolega gospodina Rit
ersdorfa; bilo bi mi, iz praktinih razloga, nepovoljno da dozvolim da on bude odv
eden."
Laserski zrak se umno ukljui; crven i tanak, stvori se naporedo sa akom i nestade u
sredi tu gomile sluzi, koja se, uz zvuke pucketanja i razdiranja, sasu i i pretvori
u crnu, speenu masu; dimilo se iz nje, izletale su i ke, progoreo je tepih, a ispod
tepiha nagoreo je ak i drveni pod hodnika.
"Napred poi", ree ovek sa pi toljem aku.

"Pa on je mrtav", ree ak. Nije mogao poverovati.

"Ima ih jo ", ree ovek sa pi toljem. "Na Ganimedu." Njegovo mesnato lice nije ispoljav
alo nikakva oseanja, samo budnost. "Kad uemo u lift, pritisni dugme za gore; moj b
rod je na krovu, a ovo va e sleti te ovde je stvarno malecko i lauzlovano."
ak, sav otupeo, ue u lift. ovek sa pi toljem ue za njim; sledeeg trena bili su na krovu
i iskoraivali u hladnou maglovite noi. "Ka i mi kako se zove ", ree ak. "Samo to: kako
e zove ."
"Za to?"
"Da te naem jednog dana. to si ubio Lorda Teciostrigu." A dan e doi kada e on biti po
stavljen u isti vektor sa ovom osobom.
"Vrlo rado u ti rei moje ime", ree ovek, terajui aka u parkirani mlazni skaka; na vozi
u su stop-svetla blistala, a turbina tiho zujala. "Alf erigan", ree on, sedajui pre
d kontrolnu plou.
ak klimnu glavom.
"Dopada ti se moje ime? Nalazi da je prijatno?"
ak je utao i zurio napred.
"Uutao si se", primeti erigan. " iva teta, jer ti i ja emo biti ovako zajedno sve do L
une, do Brahe-grada." On pru i ruku i ukljui automatskog pilota.
Ispod njih se skaka tr e i prope, ali ne uzlete.
"ekaj tu", ree Alf erigan i mahnu laserskim pi toljem prema aku. "Ne pipaj kontrole."
Otvori vrata skakaa, hermetiki zatvarajua, i nervozno izviri celom glavom napolje,
u mrak, da vidi ta je to spreilo uzletanje. "E, vraga ti tvoga", ree, "spolja nji pro
vodnik zadnjih ruba..." Njegov govor prestade; on se baci nazad u sedi te i ispali
jedan laserski zrak.
Iz tmine krova sti e mu, kao odgovor, drugi laserski zrak, uporedan sa njegovim, p
ru en kroz vrata jo i sad otvorena, pravo u njegovo telo; erigan ispusti oru je i praak
nu se, grunu glavom o unutra nju stranu kabine, onda, sav izvijen, klonu kao okrva
vljena ivotinja; usta su mu visila mlitavo, oi su bile sada razgraene i neodreene.
ak se sagnu, podi e odbaeni laserski pi tolj i pogleda u mrak da vidi ko je to bio. Bi
la je D oan; ona je pratila njega i erigana, krenula runo kontrolisanim liftom za sp
asavanje u sluaju po ara, i stigla malo posle njih dvojice. On izie, oklevajui, iz vo
zila; zatim pozdravi D oanu. erigan je nainio gre ku; nije bio upoznat sa injenicom da
je D oan policajka, navikla na dramatine situacije. Ni samom aku nije bilo lako da s
hvati da je sve to uspela tako brzo: jednim hicem onesposobila sistem za upravlj
anje, drugim hicem ubila erigana.
"Hoe li, ve, izii iz tog skakaa?" upita D oan. "Nisam pogodila tebe, a?"
"Ja sam nedirnut", ree ak.
"Slu aj." Ona prie vratima d et-hopera i osmotri skljokanu, odbaenu hrpu koja je do ma
loas bila Alf erigan. "Ja ga mogu vratiti. Ima to na umu? eli li da ga vratim, ak?"
On razmisli nekoliko trenutaka o tome; seti se Lorda Teciostrige. I zbog toga, o
dmahnu glavom odreno.
"Na tebi je da odlui ", ree D oan. "Ja u ga pustiti da ostane mrtav. Ne volim to, ali r
azumem."
"A Lord..."
"ak, za njega ne mogu uiniti ni ta; prekasno je. Pro lo je vi e od pet minuta. Morala sa
m da biram, da li da ostanem uz njega ili da poem za tobom i poku am ti pomoi."
"Mislim da je mo da bilo bolje da si..."
"Ne", ree D oan vrsto. "Uradila sam pravu stvar; videe i za to. Ima uveliavajue staklo
Ovo ga je iznenadilo. "Naravno da nemam."
"Potra i u alatu za opravke vozila. To ti je ispod komandne table. Tamo su i mikro
-alati, za popravljanje elektronike... tamo e nai lupu."
Otvorio je tu pregradu u d et-skakau i poeo preturati po njoj; postupao je, bez ikak
ve upotrebe uma, po uputstvima D oaninim. Zaas nae juvelirsku lupu; iskorai iz vozila
, dr ei je.
"Vraamo se dole", ree ona. "Do njega."
Uskoro su njih dvoje bili nagnuti nad gomilu pepela koja je ranije bila njihov s
adrug, Ganimedanac. "E, sad namesti tu lupu na oko", ree D oan, "i tra i po podu. Sas
vim izbliza, naroito izmeu vlakana tepiha."
" ta tra im?"
"Njegove spore", ree D oan.

Zbunjen, on ree: "Zar je imao prilike da..."

"Kod njih sporifikacija nastupa automatski, u trenu kad ih neko napadne; nadam s
e, i trenutno. Spore e biti veoma sitne, smee, okrugle; trebalo bi da se pod lupom
vide. Golim okom ih je nemogue videti, dabome. Dok ti to radi , ja u pripremiti pod
logu." Za la je u akov stan; on se neko vreme dvoumio, onda spustio na kolena i ake
i poeo da traga po tepihu hodnika za sporama Lorda Teciostrige.
Kad se D oan vratila, imao je, u dlanu jedne ruke, sedam maju nih sfera; pod soivom s
u bile smee, glatke i sjajne, svakako spore. Na ao ih je u blizini posmrtnih ostata
ka ljigavca.
"Njima je potrebno zemlji te", ree D oan, gledajui kako ak istresa spore u 'mericu' za
merenje eera i bra na koju je D oan prona la u njegovoj kuhinji. "I vlaga. I vreme. Nai b
ar dvadeset, jer, dabome, nee sve one pre iveti."
Posle du eg truda uspeo je da prikupi, iz prljavog, mnogo pohabanog tepiha, ukupno
dvadeset pet spora. Sve ih prebaci e u mericu, a onda su D oan i on si li u prizemlje
i izi li u zadnje dvori te. U mraku su zahvatali akama zemlju i ubacivali je, rastre
situ i crnu, u mericu. D oan pronae i crevo za polivanje; nakaplja tu i tamo pomalo
vode na zemlju, a onda, da bi onemoguila pristup vazduha, zate e plastinu kesu prek
o otvora merice i vrsto je uveza.
"Na Ganimedu je atmosfera topla i gusta", objasni ona. "Ovo je najbolje to mogu ui
niti da simuliram potrebne uslove za spore. Mislim da e uspeti. Teciostriga mi je
rekao jednom prilikom da su neki Ganimedanci, u kritinoj situaciji, uspeli da se
sporifikuju na Zemlji, i to pod vedrim nebom. Nadajmo se, dakle." Zajedno sa ako
m, ona se vrati u zgradu, nosei pa ljivo mericu.
"Koliko dugo e trebati?" upita on. "Pre nego to budemo znali?"
"Nisam sigurna. Mo da samo dva dana, ali to zavisi od meseeve mene koja je sad; mog
lo bi da potraje i mesec dana. Znam", objasni D oan, "da zvui kao sujeverje, ali me
sec utie na aktiviranje ovih spora. Pomiri se, dakle, s tim. to je puniji mesec, t
o bolje; potra iemo u veera njim novinama kakav je noas mesec." Popeli su se liftom na
njegov sprat.
"Koliko e pamenja ostati u novom..." Zastao je. "U novom pokolenju sluzi? Da li e o
n, to jest one, pamtiti nas i ovda nje dogaaje?"
Sedei i pregledajui novine, D oan ree: "To u celosti zavisi od toga koliko brzo je on
uspeo da reaguje. Ako je izbacio ove spore iz svog..." Sklopila je novine. "Spo
re bi trebalo da reaguju kroz nekoliko dana."
"A ta bi se desilo", upita ak, "ako bih ja odneo njih sa Zemlje? Sasvim izvan utic
aja Lune?"
"Ipak bi rasle. Ali bi moglo du e potrajati. ta to ima na umu?"
"Ako bi Hentmenova organizacija poslala nekog da me nae", ree ak, "i ako bi se tom
nekom desilo ne to..."
"A-ha, da, naravno", ree D oan. "Mo e se oekivati da e poslati drugog. Verovatno kroz n
ekoliko sati, im shvate da smo sredili prvog. Mo da je on imao negde na sebi aparat
za signalizaciju smrti, tako da su obave teni im mu je srce stalo. Mislim da si u
pravu; trebalo bi da poleti sa Zemlje to je pre mogue. Ali kako, ak? Da bi stvarno n
estao, morao bi imati resurse, novac, podr ku, a ti to nema ; ti sad nema nikakav izv
or prihoda. Ima li ikakvu u teevinu?"
"Meri je prisvojila ceo na zajedniki tekui raun", ree on, duboko zami ljen. Seo je u fo
telju, pripalio cigaretu. "Imam jednu ideju", ree konano, " ta bih mogao poku ati. Ali
bih radije da ti ne uje to. Shvata ? Zvuim li kao neurotik ili kukavica?"
"Samo zvui zabrinuto. A ti i treba da bude zabrinut." Ustala je. "Idem u hodnik; zn
am da hoe nekog da pozove . Dok ti radi to, ja u se povezati sa policijskom stanicom R
os i rei im da dou i pokupe onoga u mlaznom skakau iznad nas." Ipak je zastala na v
ratima stana. "ak, drago mi je to sam uspela da ih spreim da te odvedu. Jedva sam u
spela. Kuda je skaka bio krenuo?"
"To bih radije da ti ne ka em. Radi tvoje bezbednosti."
Klimnula je glavom. I vrata su se zatvorila za njom. Ostao je sam.
Istog trenutka je pozvao kancelariju CIA u San Francisku. Posle dosta vremena i
truda uspeo je dobiti vezu sa svojim donedavnim gazdom, D ekom Elvudom, koji je sa
d bio kod svoje kue, sa porodicom. Elvud je primio poziv, ali razdra ljivo; kad je
video ko zove, nije se nimalo obradovao.
"Napraviu pogodbu sa vama", ree ak.

"Pogodbu! Mi verujemo da si ti, neposredno ili posredno, upozorio Hentmena, koji

nam je zato i klisnuo. Zar nije tako bilo? ak znamo i ko ti je bio pomaga: ta sta
rleta u Santa Moniki, Hentmenova sada nja ljubavnica." Elvud se namr tio.
Ovo je za aka bila novost; nije znao to o Peti Viver. Ali sad mu nije bilo ni va no
. "Pogodba", ree ak, "koju mislim da sklopim sa vama - sa CIA, zvanino - jeste ova.
Znam gde je Hentmen."
"To me ne iznenauje. Samo me iznenauje tvoja voljnost da nam ka e . Otkud to, ak? Je li
bila svaa u Hentmenovoj srenoj porodici, pa si se ti na ao napolju?"
"Hentmenova organizacija je ve poslala jednog da me ukeba", ree ak. "Uspeli smo da
ga sredimo, ali oni e posleti sledeeg, pa sledeeg, sve dok me Hentmen konano ne ulov
i." Nije se trudio da obja njava Elvudu zamr enost situacije; njegov dojuera nji poslod
avac ne bi mu poverovao, a i kad bi poverovao, njegove nevolje ostale bi iste. "
Ja vama ka em gde se Hentmen krije, a vi meni zauzvrat stavite na raspolaganje jed
an nadsvetlosni brod CIA. Meusistemski, jedan od onih malih koji su pravljeni kao
vojni gonii. Znam da ih imate mnogo; mo ete mi dati jedan, a zauzvrat dobijate ne to
od ogromne vrednosti." Dodade: "A ja u vratiti brod - na kraju. Samo mi je potre
bno da ga upotrebim."
"Ti stvarno zvui kao da bi hteo da pobegne ", ree Elvud pronicljivo.
"I hteo bih."
"U redu." Elvud slegnu ramenima. "Ja ti verujem; za to ne? I ta fali? Reci mi gde j
e Hentmen; urediu da ti brod stigne u roku od pet sati."
Drugim reima, uvide ak, oni e odugovlaiti sa isporukom broda sve dok ne provere moju
informaciju. Ako ne nau Banija Hentmena, nema broda; ekau uzalud. Ali ne mo e se ni
oekivati da profesionalci tajne slu be operi u na neki drugi nain; ovo je njihov posao
- ivot je za njih jedno veliko kartanje.
On otupljeno ree: "Hentmen je na Luni, u gradu Braheu."
"ekaj u tvom stanu", ree Elvud istog trena. "Brod e ti stii do dva ujutro. Ako." Pog
leda aka.
Prekinuv i vezu, ak ode da uzme pikavac svoje cigarete sa ivice kafe-stoia u dnevnoj
sobi. Pa, dobro; ako se brod ne pojavi, to je kraj. On nema nikakav drugi plan,
nikakvo alternativno re enje. Mo da e ga D oan Trieste ponovo spasti; ako ne, ako neki
Hentmenov gorila uspe da ga ubije, ona e ga, mo da, bukvalno vratiti u ivot... ali a
ko ostane na Zemlji, ranije ili kasnije Hentmenovci e ga nai i uni titi ili bar zaro
biti: instrumenti za pronala enje ljudi naprosto su previ e dobri, takvo je ovo doba
. Ako im se da dovoljno vremena, a tra eni ovek je ostao na Zemlji, nai e ga svakako.
Ali je Luna, za razliku od Zemlje, slabo poznata teritorija; otkrivanje tamo ni
je tako lako. Postoje i daleke planete, i njihovi meseci, gde je praktino nemogue
da bilo ko pronae bilo koga.
Jedna od takvih zona je Alfin sistem. Eto, na primer, planeta Alfa Tri, koja ima
nekoliko prirodnih satelita; jedan od tih je M2. Naroito, naroito M2. Pomou cija kog
FTL broda, on mo e stii tamo za samo nekoliko dana. Kao to su uinili Meri i grupa sa
njom.
On otvori vrata stana, pogleda u hodnik i ree D oani: "U redu, obavio sam moj jedan
, jadan, pozivi. I to je sve."
"Odlazi li sa Zemlje, ili ne?" Njene su oi bile ogromne i tamne.
"Videemo." Seo je, pripremio se da eka i doeka.
D oan vrlo obazurivo stavi mericu sa sporama na rukonaslon akove fotelje. "Evo ti o
vo. Znam da ih eli ; on je dao ivot za tebe, pa se osea odgovoran. A sad bi dobro bilo
da ti ja ispriam ta treba da se radi im se spore aktiviraju."
Uzeo je hartiju i pisaljku i poeo zapisivati njena uputstva.
Tek nekoliko sati kasnije - dugo po to je policija iz stanice Ros do la i odnela mrt
vaca sa krova, a D oan oti la - ak shvati ta je uradio. Uinio je da ono to je Hentmen mi
slio bude istina: sad je stvarno otcinkario Hentmena tajnoj policiji. Uradio je
to, meutim, da bi spasao svoj ivot. Ovo, meutim, nije nikakvo opravdanje, ako se gl
eda Hentmenovim oima; jer, i Bani Hentmen poku ava da spase svoj ivot.
U svakom sluaju, bilo je uinjeno. Nastavio je da eka, sam u stanu, da mu doe, od taj
ne slu be, brod br i od svetlosti. Brod koji, po svoj prilici, nee doi nikad. Ako ne d
oe... ta dalje? U tom sluaju, zakljui on, sedeu ovde i ekau ne to drugo - naime, da st
e sledei majmun iz Hentmenove organizacije. To bi znailo da se moj preostali ivot m
o e izmeriti pomou nekoliko kafenih ka iica.

Pakleno dugo potraja to ekanje.

10.
Gabrijel Bejns ree, sa lakim naklonom: "Mi sainjavamo sine qua non Savet, koji ima
sveukupnu vlast na ovom svetu; vrhunsku i konanu vlast, iznad koje se ne mo e post
aviti niko." Sa strogom i hladnom utivo u, on povue unazad jednu stolicu, za psiholog
a sa Zemlje, dr Meri Ritersdorf; ona to prihvati uz kratkotrajni osmeh. Gabrijel
u je izgledala umorna. U osmehu je primetio istinsku zahvalnost.
Ostali lanovi Saveta predstavi e se doktorki Ritersdorf, svako na svoj osoben nain.
"Hauard Stro, od Mensa."
"J-Jakov Simion." Simion nije mogao suzbiti svoje moronsko sme kanje. "Od Hiba, gd
e ste sleteli."
"Ingred Hibler. Jen dva tri."
Dr Ritersdorf ree: "A to bi bili..." Klimnula je glavom. "Opsesivno-kompulsivni."
"Omar Dajamond. Ja u te pustiti da pogodi iz kog sam klana." Dajamond je bacao oko
sebe udaljene poglede; inilo se da je povuen u svoj privatni svet, to je Gabrijelu
Bejnsu smetalo itekako. Sad zaista nije vreme za pojedinana istravanja, pa ni za
izdvajanje jednog mistinog reda; sad moraju dejstvovati kao jedna celina, ili pro
pasti.
upljim, oajnikim glasom progovori Dep: "Dino Voda." Borio se da jo ne to ka e; posle nek
og vremena odustade, jer je te ina pesimizma, istog beznaa, bila za njega naprosto p
revelika. Opet sede i poe trljati elo pokretima sitnim, bednim, koji su liili na ti
k.
"A ko sam ja, to zna , doktorko Ritersdorf", ree Bejns i za u ta dokumentom koji je le ao
ispred njega; bio je to plod njihovog zajednikog truda, njihov manifest. "Hvala
vam to ste do li!" poe i proisti grlo; glas mu je postao rapav od napetosti.
"Hvala vama to ste mi dozvolili", ree Ritersdorfova, glasom koji je bio formalno ut
iv ali - u sluhu Gabrijela Bejnsa - jasno pretei. Njene oi ostajale su neprozirne.
Gabrijel ree: "Zatra ili ste dozvolu da posetite i druga naselja, osim Ganditauna.
Naroito ste zatra ili dozvolu da prouite Da Vinijijeve Visove. Mi smo raspravljali o
tome. Mi smo odluili da odbijemo."
Klimnuv i glavom, dr Ritersdorf ree: "Tako, dakle."
"Reci joj za to", progovori Hauard Stro. Njegovo lice bilo je ru no; tip ni za sekun
d nije prestao da zuri u ovu damu psihologa sa Zemlje; njegovo neprijateljstvo p
rema njoj ispunjavalo je sobu i kvarilo atmosferu, toliko da se Gabrijel Bejns m
altene gu io.
Ritersdorfova podi e glavu i ree: "ekajte. Pre nego to mi proitate va u izjavu." Pogleda
la je svakog od njih ponaosob, lagano, postojano: pregled, sasvim profesionalan.
Hauard Stro joj je uzvratio opakim zurenjem u oi. Jakov Simion je zaklimao glavo
m nadole, osmehnuo se prazno, pustio da njena pa nja naprosto proe. Anet Golding se
e kala po jednoj zanoktici na palcu, bleda u licu. Dep nije ni primetio da je posm
atran; nijednog trenutka nije podigao glavu. A Skic, dakle 'shiz', Omar Dajamond
, uzvrati doktorki zurenjem, ali slatko-spokojnim, mada, pomisli Bejns, ispod to
ga postoji zebnja; Dajamond u su tini izgleda kao da bi se svakog trenutka mogao o
krenuti i dati u bekstvo.
On je lino nalazio da je Ritersdorfova telesno privlana. I pitao se - onako, uzgre
d - da li njen dolazak bez mu a ima ikakav znaaj. Ona je, zapravo, seksi. I obuena j
e, u neobja njivom neskladu sa svrhom ovog sastanka, izrazito enstveno: crni d emper
i suknja, noge bez ikakvih arapa, pozlaene izmice sa vrhovima nesta no podvrnutim nag
ore. D emper je, primeti Gabrijel Bejns, samo za nijansu pretesan. Da li je gospoa
Ritersdorf svesna toga? Nije znao odgovor, ali primeti da mu pa nja plovi sa onoga
to je govorila na njene dojke, izrazitih oblika. Male, da, ali stoje pod takvim
uglom da se ba istiu, odlikuju. I njemu sviaju.
Pitam se, zapita se on, da li ova ena - valjda oko trideset godina, pretpostavlja
o je; svakako mlada, ali u punoj zrelosti tela - da li ona tra i jo ne to, osim profe
sionalnog uspeha, ovde. Emotivni uvid, moan, obuze Gabrijela: da nju pokree i neki
lini duh, a ne samo zadatak koji je dobila; ali da, mo da, ni sama nije svesna tog
a. Telo, pomisli on, ima neke svoje naine, koji su ponekad u suprotnosti sa cilje
vima uma. Kad se digla iz postelje jutros, Ritersdorfka je mo da samo pomislila da
bi rado obukla taj crni d emper, i vi e nije razmi ljala o tome. Ali njeno telo, dobr
o oblikovan ginekolo ki aparat unutra, znalo je i vi e, i bolje.

A na to, neki analogni deo njega, Gabrijela Bejnsa, se odaziva. Meutim, u njegovo
m sluaju to je svesna reakcija. tavi e, pomisli on, mo da se ovo mo e upotrebiti u koris
t na e grupe. Ova dimenzija dogaaja mo da nee smetati nama, ali e svakako smetati na im p
rotivnicima. Razmi ljajui ovako, on se nae u polo aju lukave odbrane; imao je planove,
automatske, u izobilju, pomou kojih bi mogao da za titi ne samo sebe nego i svoje
kolege.
"Dr Ritersdorf", ree on glatko, "pre nego to bismo mogli dozvoliti da ti ue u na ih ne
koliko naselja, moralo bi jedno poslanstvo, ispred svih klanova, pregledati tvoj
brod; da vidimo da li ste i kakvo naoru anje doneli. Svaki drugi plan postupanja
bio bi nedostojan ak i najsa etijeg razmatranja."
"Nismo naoru ani", odvrati dr Ritersdorf.
"Svejedno", ree Gabrijel Bejns, "predla em da omoguite meni i mo da jo jednome lanu ovog
Saveta da odemo s tobom do va e baze. Imam ovde proglas..." Opet mahnu papirom ko
ji pucketavo za u ta. "...koji zahteva da se va brod udalji iz Ganditauna u roku od et
rdeset osam zemaljskih sati. Ako ne ispunite tu va u obavezu..." Pogleda Stroa, ko
ji klimnu glavom. "Mi emo otpoeti vojne operacije protiv vas, na osnovu uverenja d
a ste neprijateljski nastrojeni i nepozvani: osvajai."
Niskim tonom, sa pa ljivom modulacijom zvuka, Ritersdorfova ree: "Razumem to va e vien
je. Po iveli ste vi ba dugo u izolaciji, ovde. Ali..." Govorila je neposredno njemu
, jednome; njene lepe, inteligentne oi gledale su u njegove, sa nekom vrstom namer
om. "Bojim se da moram skrenuti va u pa nju na jednu injenicu koja se verovatno nee do
pasti nikome od vas. Vi ste svi, pojedinano i kolektivno, mentalno bolesni."
utanje je, napeto, potrajalo dugo.
"Vraga", ree Stro, ne obraajui se nikom odreenom. "Mi smo pre mnogo godina bacili u
vazduh, do neba visoko, to mesto. Tu takozvanu 'bolnicu'. Koja je uistinu bila k
oncentracioni logor." Njegove usne se izvi e. "Rezervoar ropske radne snage."
" ao mi je to ovo moram rei", primeti doktorka, "ali tu nisi u pravu; bila je to leg
itimna bolnica, i vi to morate uraunati kao inilac u sve va e eventualne planove u v
ezi sa nama. Ne la em vas; govorim jasnu, jednostavnu istinu."
"Quid est veritas?" promrmlja Gabrijel Bejns.
"Pardon?" upita doktorka.
Bejns prevede. "' ta je istina'? Zar ti nije palo na um, doktorko, da smo se mi u
poslednjoj deceniji mogli izdii iznad na ih poetnih problema grupnog prilagoavanja i
postati..." Mahnuo je rukom. "Dobro prilagoeni? Mo e to opisati i nekim drugim termi
nom... Ali, u svakom sluaju, sposobni da odr avamo sasvim prikladne meuljudske odnos
e, kao to vidi na delu, ovde u ovoj sali. Ako smo sposobni da zajedniki radimo, ond
a, svakako, nismo bolesni. Ne postoji nijedan drugi test, osim sposobnosti grupn
og rada, koji bi ti, za to, mogla primeniti." Zavalio se u naslon stolice, zadov
oljan sobom.
Dr Ritersdorf vrlo pa ljivo ree: "Mora se priznati da ste se ujedinili protiv spolj
a njeg neprijatelja... Protiv nas. Ali spremna sam da se kladim da ste pre na eg dol
aska bili i da ete posle na eg odlaska opet biti izolovani pojedinci, fragmentirano
dru tvo; puni meusobnog nepoverenja i straha, nesposobni za saradnju." Osmehnula s
e na razoru avajui nain, ali to je bio osmeh previ e mudar da bi ga on, Gabrijel, moga
o prihvatiti; suvi e se tano uklopio u njenu vrlo pametnu tvrdnju.
A tvrdnja je, dabome, bila istinita; Ritersdorfova je uperila prst u sredi te jedn
og problema. Njihovo dru tvo, u redovnim uslovima, ne dejstvuje kao jedna celina.
Ali, opet - doktorka i nije bila u pravu.
Tu le i njena gre ka. Ona je pretpostavila, verovatno pobuena eljom da za titi sebe i op
ravda svoje postupke, da strah i neprijateljstvo izviru iz Saveta. A zapravo je
Zemlja nastupila sa zastra ivakom taktikom, u poetku; sletanje broda bilo je, de fac
to, neprijateljski in... Da nije tako bilo, Zemljani bi pre sletanja poku ali dobit
i dozvolu. Sami oni, Zemljani, ispoljili su poetno nepoverenje; i krivi su, jedin
o su oni krivi, za ovo sada nje uzajamno nepoverenje. Da su hteli, lako su to mogl
i izbei.
"Doktore Ritersdorf", ree on enegino. "Alfanski trgovci, kad ele dozvoli za sletanj
e, pitaju nas; to je redovni postupak. Primeujemo da vi to niste uinili. Mi, dodao
bih, nemamo nikakvih problema u poslovanju sa njima; kupujemo i prodajemo, trgu
je se neprekidno i regularno."
Ovu je rukavicu oigledno bacio sa odlinim dejstvom; doktorka je oklevala, i nije o

dgovorila ni ta. Dok je ona premi ljala ta bi rekla, svi ostali prisutni u prostoriji
su u kali: razveseljeno, ili prezrivo, ili, kao Hauard Stro, sa krvnikim neprijatel
jstvom.
"Pretpostavili smo", ree dr Ritersdorf konano, "da ne bismo dobili va u dozvolu za s
letanje, da smo je zatra ili."
Osmehnut, smiren, Gabrijel Bejns ree: "Ali niste poku ali. Vi ste 'pretpostavili'.
A sada, naravno, nikada neete znati, jer..."
"A da li biste nam dali dozvolu?" Kao odapeta praka njen glas je o inuo ka njemu, vr
st, pun autoriteta, probojan; razbila je njegovu reenicu; Gabrijel mirnu, za trenu
tak uutkan. "Ne, to ne biste", nastavi ona. "I to svi znate. Zamolila bih da poku a
te biti realistini."
"Ako se pojavite na Da Vinijevim Visovima", ree Hauard Stro, "pobiemo vas. Zapravo,
ako ne odletite, pobiemo vas. Sledei brod koji poku a da sleti, nee stii do vrstog tla
. Ovo je na svet, i mi ga nameravamo zadr ati, dok nas ima. Tu je gospodin Bejns, d
a saop ti naglas kako je bilo kad ste nas dr ali u zatvoru - pojedinosti toga; a o em
u se op irno govori i u manifestu koji smo on i ja - uz pomo svih ostalih ovde pris
utnih - pripremili. Proitaj manifest, Bejns."
"'Pre dvadeset pet godina", poe Gabrijel Bejns itati, "na ovoj planeti uspostavlje
na je kolonija...'"
Doktorka Riterdorf uzdahnu. "Na e znanje o obrascima va ih mentalnih bolesti..."
"O 'prascima'?" upade joj u re Hauard Stro. "Jesi li pomenula 'prasce'?" Lice mu
se pokrilo peatima crvenila, od silnog besa; napola je ustao sa stolice.
"Rekla sam 'obrascima'", ree Ritersdorfova strpljivo. "Na e znanje nas ui da e i a va ih
ilitantnih delatnosti biti naena u va em naselju maninih - dakle, Mensa. Kroz etiri s
ata mi emo uzleteti iz naselja hebefreniara nazvanog 'Ganditaun' i sleteti na Da V
inijeve Visove; ako ponete neku bitku s nama, pozvaemo zemaljsku ratnu flotu." Doda
la je: "Koja stoji na pribli no pola sata odavde."
Opet nastade napeta, dugotrajna ti ina u sali.
Anet Golding najzad progovori, ali jedva ujno: "Proitaj na manifest ipak, Gabrijele
."
On klimnu glavom i nastavi. Ali mu je glas drhtao.
Anet Golding poe da plae, da cvili jadno, i prekide ga u itanju. Onda ree: "Vidi
ta na
s eka; uzee nas opet da im budemo pacijenti u bolnici. Ovo je kraj."
Doktorka Ritersdorf, kojoj kao da je bilo nelagodno, ree: "Mi emo obezbediti terap
iju za vas. Zahvaljujui terapiji, biete vi e, hm, opu teni, kad ste jedni uz druge. Bie
te vi e oni koji jeste. ivot e dobiti prijatniji i prirodniji znaaj; jer vi ste sada
svi pritisnuti tolikim napetostima i strahovima..."
"Da", proguna Jakov Simion. "Strahovima da e Zemlja provaliti ovamo i poterati nas
opet kao stoku u zarobljeni tvo."
etiri sata, razmi ljao je Gabrijel Bejns. Nije dugo. On drhtavim glasom nastavi da i
ta njihov zajedniki proglas.
inilo mu se da je to prazan gest. Jer ne postoji ni ta, ba ni ta, uvide on, to bi nas s
paslo.
Kad se sastanak zavr io, a Ritersdorfka oti la, Gabrijel Bejns izlo i kolegama svoj pl
an.
"Ti e - ta?" upita Hauard Stro, sa podsme ljivim prezirom. Njegovo lice se, od te gri
mase, pretvorilo u parodiju sebe. "Ti e nju da zavede ? Bo - e! Mo da je ona u pravu, mo da
smo zaista za neuropsihijatriju!" Zavalio se u stolicu i sumorno za i tao, sam za se
be. Njegovo gaenje prevazi lo je neku granicu; nije mogao vi e ni da vrea Gabrijela prepustio je to drugima.
Posle du eg vremena, Anet Golding ree: "Mora biti da ima visoko mi ljenje o sebi."
"Ono to je meni potrebno", ree Gabrijel, "jesta neko sa dovoljnom telepatskom spos
obno u da mi ka e jesam li u pravu." On se okrete Jakovu Simionu. "Zar taj hibski sve
tac, taj Ignjat Ledebur, nema bar neku malenu sposobnost telepatije? On je, valj
da, sva tar u tom psih-zanatu."
"Koliko je meni poznato, nema", ree Jakov Simion. "Ali mogao bi ti da poku a malo ko
d Sare Apostoles." Namignuo je Gabrijelu, odmahnuo glavom pun veselja.
"Telefonirau Ganditaunu", ree Gabrijel Bejns i dohvati telefon.
Simion ree: "Telefonske veze sa Ganditaunom su opet u kvaru. Ve est dana ne rade. M
orae da ode tamo."

"U svakom sluaju bi morao da ode tamo", ree Dino Voda, di ui se najzad iz klonua svoje
veite poti tenosti. inilo se da jedini on nalazi iole ikakvu vrednost u Gabrijelovom
planu. "Jer je Ignjat, ipak, tamo, u Ganditaunu, tamo gde sve mo e, gde svako ima
decu sa svakim. Mo da je enska ve u la u taj fazon."
Hauard Stro othuknu na nain koji je znaio sagla avanje, i ree: "Srea je za tebe, Gavro
mali, to je ona meu Hibima; trebalo bi da bude, zbog toga, prijemivija za to to si
smislio."
"Ako je ovo jedini nain kako se mi mo emo pona ati", ree gospoica Hibler kruto, "onda m
islim da zaslu ujemo propast; zaista mislim tako."
"Vaseljena", ukaza Omar Dajamond, "ima beskonanost naina kojima ispunjava sebe. ak
ni ovaj ne treba odmah, i olako, prezirati." On ozbiljno klimnu glavom.
Bez ijedne dalje rei, ak i bez ikakvog pozdrava Aneti, Gabrijel Bejns poe dugim kor
acima iz sale Saveta, niz iroko kameno stepeni te, i sasvim iz zgrade, na parking.
Tu ue u svoj turbo-automobil i uskoro, sa jadnih sto dvadeset kilometara na sat,
poe ka Ganditaunu. Raunao je da e stii pre isteka etvorosatnog ultimatuma, ako ni ta ni
je palo preko druma i zapreilo ga. Doktorka se u Ganditaun vratila raketnim amcem;
ve je stigla tamo. On poe psovati ovaj arhaini nain prevoza kojim se sad morao posl
u iti; ali ni ta drugo nije mogao. Ovo je njihov svet, takva je stvarnost za koju se
oni bore. Kad budu opet satelit zemaljske kulture, vratie se modernija prevozna
sredstva... ali to nee, ni pribli no, nadoknaditi ono to e oni izgubiti. Bolje je put
ovati sto dvadeset na sat i biti slobodan. Ah, pomisli on. Eto slogana.
Ipak, ovo pomalo nervira oveka. Imajui u vidu ivotni znaaj misije u koju je krenuo..
. u koju bi krenuo sa odobrenjem Saveta ili bez njega.
Kroz etiri sata i dvadeset minuta, fiziki umoran od putovanja, ali duhovno bodar, a
k izuzetno pripravan, on sti e do prvih gomila ubreta. Predgrae Ganditauna. Namirisa
vonj tog naselja, slatki smrad truljenja i o tar miris dima od nebrojenih vatrica
.
Tokom putovanja, kod Gabrijela se zaela jedna nova zamisao. Zato se u ovom posled
njem asu okrenuo - ne kolibi Sare Apostoles, nego kolibi hibskog sveca, Ignjata L
edebura.
Nae ga kako prka ne to po jednom prastarom, zaralom elektrogeneratoru sa benzinskim m
otorom, u svome dvori tu, okru en deurlijom i makama.
"Videh plan tvoj", ree Ledebur, podigav i jednu aku da ne bi Gabrijel poeo da obja njav
a. "Be e krvlju iscrtan po obzorju maloas."
"Onda zna ta konkretno oekujem od tebe."
"Znam." Ledebur klimnu glavom. "A u pro losti, kod nekoliko ena, ja sam se uspe no po
slu io time." Ignjat ostavi eki i poe le erno prema kolibi; za njim poo e make, ali ne i
ca. Poe za njim i Gabrijel Bejns. "Meuti, to ti je mikroskopska ideja", ree Ignjat
Ledebur prekorno i nasmeja se tihim he-he-he.
"Mo e li proitati budunost? Rei mi da li u uspeti?"
"Vidovnjak nisam. Drugi mogu proricati, ali ja ostajem u utanju. ekaj malo." U gla
vnoj sobi svoje straare on zastade, dok su make paradno hodale, ili odskakivale, i
mjaukale svuda oko njega. Onda ispru i ruku do police iznad sudopere, dohvati i s
pusti odatle teglicu sa stotinak grama neke tamne tvari; odvrnu poklopac, onju i,
odmahnu glavom, zavrnu ga i vrati. "Nije to." Odlutao je dalje, posle nekog vrem
ena otvorio zamrziva, poeo prevrtati stvari u njemu, izvadio jednu plastinu kutiju
i poeo je razgledati sa kritikim mr tenjem.
Njegova sada nja nevenana ena - ije ime Gabrijel Bejns nije znao - izie iz spavae sobe,
pogleda tupo njih dvojicu, pa zakorai u prostoriju. Na sebi je imala vreastu halj
inu, teniske patike, nikakve arape, a njena kosa bila je masa nerase ljanog prljavog
materijala slepljenog po glavi i iza glave. Gabrijel Bejns okrete pogled na dru
gu stranu, tmurno zgaen.
"Ej", ree Ledebur eni. "'Di nam je ono staklie s onom, zna ? Ona cincura koju uzmemo
pre nego to se..." Pokaza obema rukama jednu radnju.
"U kupatilu." ena provesla pored njih dvojice i izie u dvori te.
Ledebur ode do kupatila i tamo nestade. ulo se kako pomera i preme ta boce i druga
stakla; onda se vrati nosei jednu a icu u kojoj se, dok je hodao, talasala neka tenos
t, pljuskala uz zidove a ice. "To je to", ree Ledebur, sa cerenjem koje pokaza da mu
nedostaju dva zuba. "Al mora je pridobije da popije. Kako e to?"
Gabrijel Bejns u ovom asu nije znao. "Pa, videemo", ree i pru i ruku da uzme afrodizi

jak.
Posle odlaska od Ledebura, odvezao se do jedinog trgovakog prostora u Ganditaunu.
Taj ' oping centar' imao je oblik drvene kupole sa koje se boja uveliko lju tila; o
ko ulaza, na parkingu, i posvuda oko kupole bile su nazidane gomile olupanih kan
ti, kartonskih kutija i druge ambala e. Ovde su se alfanski trgovci otarasivali po bednim cenama - ogromnih koliina svoje drugorazredne robe.
Unutra on kupi bocu alfanske rakije; posle, sedei u automobilu, otvori je i sasu
unutra sadr inu a ice dobijene od hibskog sveca, tenost nejasnog izgleda, sa primetnim
talogom na dnu. Dve tenosti uspele su nekako da se pome aju; zadovoljan, on opet n
avrte poklopac na bocu, pokrete kola i odveze se dalje.
Nije sad, pomisli on, vreme da se on osloni na svoje prirodne talente; a on, po
prirodi, kao to na Savetu reko e, i nije neki veliki majstor. A da bi se sad pre ivel
o, mora se biti vrlo veliki majstor.
Pogledom je uspeo vrlo lako da nae zemaljski brod, koji je str ao, visok, blistav i
metalno ist, iznad razasutih dronjaka Ganditauna. im ga vide, Gabrijel potera aut
o na tu stranu.
Jedan naoru ani zemaljski stra ar, nosei sivozelenu uniformu iz pro log rata, zaustavi
Gabrijela na nekoliko stotina metara udaljenosti od broda; Gabrijel vide da iz v
rata jedne obli nje kue viri cev nekog te eg oru ja, uperena ka njemu. "Tvoje ident-pap
ire, molim", ree stra ar, podozrivo odmeravajui Gabrijela.
Gabrijel Bejns ree: "Javi doktorki Ritersdorf da je ovla eni predstavnik Vrhovnog sa
veta do ao da uini konanu ponudu kojom se krvoprolie na obema stranama mo e izbei." Onda
je sedeo napeto, uspravan i krut kao daska, za upravljakom ipkom automobila, zurei
pravo napred.
Dogovor je postignut preko interkoma. "Mo ete produ iti napred, gospodine."
Drugi Zemljanin, takoe u punoj uniformi, sa medaljama, i pi toljem o boku, povede G
abrijela pe ice uz rampu, do otvorenog ulaza u brod. U li su, i uskoro je Gabrijel t
u no lunjao hodnicima u potrazi za vratima na kojima bi pisalo 'Soba 32-H'. Ovako
ste njen izmeu zidova, oseao se nezgodno; eznuo je da se vrati na otvoreni prostor gd
e bi mogao disati. Ali - prekasno je sad. Nae ta vrata i, posle kraeg oklevanja, p
okuca. Boca mu je tiho bukala pod rukom.
Vrata se otvori e prema unutra, i pred njim se nae doktorka Ritersdorf, i sad u ono
m d emperu malo pretesnom, crnoj suknji i izmicama posuvraenim na vrhu. Osmotrila ga
je neodluno. "Da vidimo, ti si gospodin..."
"Bejns."
"A-ha. Od Parea." Napola za sebe, ona dodade: " izofrena paranoja. Oh, pardon." Po
crvenela je. "Nisam mislila da uvredim nikoga."
"Ovde sam", ree Gabrijel Bejns, "da nazdravim u ast neega. Hoemo li zajedno?" Proe po
red nje, u njenu kabinu.
"U ast ega?"
Slegnuo je ramenima. "To bi trebalo da je samo po sebi jasno." Dozvolio je da mu
u glas ue samo malo nestrpljenja, ba ona prava nijansa nestrpljenja.
"Predajete se?" Njen ton bio je o tar, prodoran; zatvorila je vrata i pri la jedan k
orak prema njemu.
"Je l' mo e dve a e, doktorka?" upita on glasom namerno otupljenim i prigu enim. Izvue b
ocu alfanske rakije - sa dosutim dodatkom, takoe vanzemaljskim - iz papirne kese.
Poe odvrtati poklopac.
"Mislim da vam je to svakako mudro", ree dr Ritersdorf. Izgledala je zaista zgodn
a, dok je urila da nae a e; oi su joj blistale. "To je dobar znak, gospodine Bejns. Za
ista."
Pokunjeno, i dalje su to otelovljenje poraza, Gabrijel Bejns nasu dve a e, pune, iz s
voje boce.
"Mo emo sleteti, dakle, na Da Vinijeve Visove?" upita dr Ritersdorf, di ui a u i otpijaju
.
"Da. Svakako", ree Gabrijel mlitavo; otpi i on malo. Ukus je bio grozan.
"Obavestiu na eg bezbednjaka", ree ona. "Gospodina Magbuma. Da se ne bi slu..." Usre
d rei ona zauta.
" ta nije u redu?"
"Najneobinije me..." Doktorka Ritersdorf se namr tila. "...oseanje obuzelo. Kao neko
treperenje. Duboko u meni. Maltene kao da..." Izgledala je postieno. "Nije bitno

, Bejns - be e li Bejns?" Brzo je popila celu a u. "Odjednom sam tako napeta. Verovat
no sam bila veoma zabrinuta; nismo eleli videti..." Njen glas se postepeno sti avao
, pa prestao. Ona zakorai u ugao svoje malene kabine i sede na mekanu stolicu tam
o. "Sipao si ne to u pie." Ustade, dopusti da joj a a ispadne iz ruke; pokrete se najb
r e to je mogla prema crvenom dugmetu na suprotnom zidu."
Ali pored Gabrijela; a on je obuhvati rukom oko struka. Ovla eni pregovara meuklansko
g saveta drugog meseca Alfe Tri povukao je svoj potez. Pa, ta bude, bie; plan je s
tavljen u dejstvo, sprovodi se; njihova borba za opstanak.
Doktorka Ritersdorf ga ugrize za uho. Do krvi; maltene do odgrizanja u ne koljke.
"Ej", uzviku on nejako.
Onda upita: " ta radi to?"
Posle toga ree: "Ledeburova mukarija stvarno radi."
I dodade: "Ali, mislim, u svemu ima granica."
Vreme je prolazilo. On ree, hvatajui vazduh: "Naime, trebalo bi da ih bude."
Neko pokuca na vrata.
Uzdigav i se prednjim delom tela malo, doktorka viknu: "Odlazi!"
"Ja sam, Magbum", uo se iz hodnika prigu eni mu ki glas.
Doktorka otpetlja svoje ruke i noge od Gabrijelovih, ustade, priskoi vratima i za
kljua ih. Obrte se brzo kao vihor i baci se naglavake - tako je njemu izgledalo: k
ao oni to skau u vodu - pravo na njega. On sklopi oi spremajui se da njena te ina padn
e na njega.
Meutim, da li e im ovo doneti eljeni uinak? Politiki.
On je prevrte i pritisnu pleima o pod, na mestu desno od gomilice odee koju je Rit
ersdorfova poskidala sa sebe i odbacila. Prostenja: "uj, Rit..."
"Meri." Sad ga je ugrizla za usta; njeni zubi zveckavo nalete e na njegove, bio je
to sudar zapanjujue jak, i Gabrijel se tr e od bola, i nehotice za muriv i. To mu je b
ila, pokaza se, kobna gre ka; tog trena ona ga je nagnula na jednu stranu, sledeeg
prevrnula, i on se sad na ao ispod, pritisnut tako da se ni pomaknuti nije mogao njena o tra kolena zabadala su se u njegova bedra, a akama ga je dr ala za kosu, odm
ah iznad u iju, i vukla, vukla nagore, kao da bi htela da mu i upa glavu iz ramena. I
stovremeno, ona mu...
On uspe da izusti nejako: "Upomo..."
Osoba sa druge strane vrata je, meutim, oigledno oti la; niko mu ne odgovori.
Gabrijel vide ono isto crveno dugme na zidu koje je Meri Ritersdorf htela da pri
tisne - htela ranije, a sad, sumnje nema, vrsto re ila da ga ne pritisne ni za mili
on godina - i on poe da se migolji, centimetar po centimetar, na tu stranu.
Ne sti e, nikad.
Ono to mi je nepodno ljivo, pomisli on kasnije, oajan, jeste injenica da i pored sveg
a ovoga ne posti em ni ta, politiki, za Savet.
"Doktorka!" za i ta on, trudei se da doe do daha. "Budimo razumni. Za ime Boga, da raz
govaramo. Va i?"
Ovog puta ga je ujela za vrh nosa; on oseti da se njeni o tri zubi sastavljaju. Na
smejala se: dugim, odjekujuim smehom od koga se on zaledi.
Mislim da u, zakljui on posle proticanja jednog dugog, inilo se beskonanog razdoblja
u kome niko od njih dvoje vi e ni ta nije uspeo da ka e, umreti od ujeda; mene ubijaj
u tako to me grizu, a ja tu ni ta ne mogu. Oseao se kao da je probudio libido same V
aseljene, i naleteo na njega; snagu koja je elementarna, nimalo slo ena, ali ogrom
na; snagu koja ga je priklje tila i pritisnula na tepih, bez mogunosti be anja. Eh, k
ad bi neko provalio unutra, neki naoru ani stra ar...
"Jesi li znao", pro aputa Meri Ritersdorf vla no pored njegovog obraza, "da si najzg
odniji ovek to postoji?" Sad malo uzmae od njega, sede na svoje gole listove, names
ti se bolje; a Gabrijel uoi priliku i zakotrlja se na jednu stranu, skoi, baci se
ka dugmetu, pru iv i ruku, oajan da ga pritisne i dozove bilo koga - Zemljanina ili n
e.
Ona, zadihana, dohvati Gabrijela za no ni zglavak, i on tresnu o metalni orman, gl
avom, pa o pod, opru i se koliko je dug; zajea, dok se mrak poraza i uni tenja - ali
neke takve vrste za koju ga nije pripremilo nijedno njegovo dosada nje iskustvo postupno uvlaio u njega.
Smejui se, Meri Ritersdorf ga prevrte na lea i jo jednom se baci na njega; njena go
la kolena zabodo e se opet u njega. Dojke su joj sad visile i njihale se tano iznad

njegovog lica; pritisnula je njegove ane zglobove o pod, tako da je ostao da le i s

asvim ravno. On sti e do otkria da njoj nije osobito va no da li je on stvarno pri sv
esti; tama pade sasvim gusta. Poslednja misao zatreperi u njegovom umu, konana od
luka.
Nai nekako, doepati se, Svetog Ignjata Hibskog. Za ovo mora da mu vrati, pa makar
to bilo poslednje to e u ivotu uiniti.
"Jao to si slaan", odzvoni glas Meri Ritersdorf, na pola centimetra od njegovog le
vog uha, zaglu no jako. "Naprosto bih te pojela." Drhtala je, ceptala od glave do
pete, bila je talasava oluja pokretnosti, bila je bacakanje povr ine zemlje same.
Dok je padao u nesvest, pratilo ga je stra no oseanje da se doktorka Ritersdorf tek
zahuktava. Ledeburova sme a nije mogla biti uzronik ovoga, jer nije jednako delova
la na njega. Gabrijel Bejns i afrodizijak hibskog sveca samo su dali priliku da
izroni ne to to je ve bilo prisutno u doktorki Ritersdorf. Njegova e srea biti ako se
ne poka e da je to ne ljubavni napitak, nego - kao to su svi izgledi da jeste - smr
tonosni napitak.
Ni u jednom trenutku nije stvarno pao u nesvest. Zato je primetio, mnogo kasnije
, da delatnost u koju je uvuen poinje da popu ta. Ve taki izazvan tornado bli io se smire
nju, malo-pomalo; najzad je nastao mir prekidan povremenim trzajima. Onda je - d
ejstvom neke sile u iju prirodu nije proniknuo - Gabrijel podignut sa poda i pove
den iz Merine kabine na neko sasvim drugo mesto.
Kamo sree da sam mrtav, ree on sebi. Oigledno, i poslednji ostatak datog razdoblja
pre izvr enja ultimatuma istekao je; otcurio. A on, Gabrijel Bejns, nije uspeo da
zaustavi ni ta. Gde se, uop te, na ao? Otvori oi, oprezno.
Mrak. On le i pod vedrim nebom, u zvezdanoj noi, a oko njega je deponija smea koju H
ibi nazivaju svojim gradom. Ni na jednoj strani - on poe mahnito okretati glavu ne vidi se oblije broda sa Zemlje. Uzleteo, dakle. Da se spusti na Da Vinijeve Vi
sove.
Drhtei, sav nejak, on se pridi e u sedei polo aj. Gde mu je, za ime svega to je ovoj ivo
j vrsti sveto, odea? Zar Meri nije imala toliko obzira da mu vrati odeu? inilo se d
a je to nezaslu ena koda; on se opet opru i na lea, sklopi oi i poe da psuje, pevucavim
glasom... on, parejski delegat u Savetu. Ovo je previ e, pomisli on gorko.
Neka buka sa desne strane privue mu pa nju; opet otvori oi, ali sada da bi pogledao
o trom pa njom. Nekakvo malo vozilo, prastaro, tehnologije davno zastarele, pukalo je
prema njemu. On vide oko sebe i bunje; da, uvide, bacili su me kao koplje u trnj
e. Postao sam ispunjenje te antike poslovice; Meri Ritersdorf me je svela na stat
us uesnika u jednoj takvoj narodnoj frazi. Mrzeo ju je zbog toga, ali njegov stra
h od nje, mnogo jai, nije se ni pomakao. To to dolazi bio je tipino hibski auto sa
motoriem sa unutra njim sagorevanjem; Gabrijel vide ute farove.
Ustade, tu, nasred mutne hibske 'kravlje staze', na periferiji Ganditauna, i poe
mahati da kola stanu.
" ta je bilo?" upita voza, Hib, glasom razvuenim i siroma kim; u toliko pogor anom stanj
u da je i oprez izgubio.
Bejns prie vratima auta i ree: "Mene su - napali."
"Je l'? Pazi, Boga ti. I skinuli te golog? Upadaj." Hib poe udarati po vratima iz
a sebe; to je radio sve dok se nisu otvorila, kriputavo. "Odve u te kod mene. Dau ti
ne to da obue ."
Bejns sumorno ree: "Ja bih radije da me odbaci do kolibe Ignjata Ledebura. Hteo bi
h da razgovaram s njim." Ali, ako je sve bilo jo od ranije prisutno, sakriveno u
toj eni, za to onda bacati krivicu na hibskog sveca? Niko nije mogao predvideti da e
se to desiti. Kad bi na veinu ena delovalo tako, Ledebur bi odavno prestao sa upo
trebom.
"Ko je taj?" upita voza Hib, pokreui kola napred.
Toliko je slaba bila meusobna komunikacija stanovnika Ganditauna; simptom, pomisl
i Gabrijel, koji prilino jasno potvruje Merinu dijagnozu o njima. Ipak, on se sabr
a i opisa to je bolje mogao gde se nalazi straara Ignjata Ledebura.
"A, znam", ree voza. "Tip sa onoliko maaka. Ba sam pregazio jednu pre par dana." Nas
meja se tiho. Gabrijel sklopi oi, zastenja.
Uskoro su zastali pred slabo osvetljenom kolibom hibskog sveca. Voza poe da mlati
zadnja vrata, i ona se otvori e; Bejns ukoeno izie. Boleo ga je svaki zglob u telu,
kao i milion i jedan ujed koji mu je, u strasti, nanela Meri Ritersdorf. Pomognu

t nejednakim svetlom dva uta automobilska prednja svetla, poe korak po korak preko
dvori ta punog kr a, nae vrata, u kanjem razgrnu neodreeni zbor maaka koje su mu smetale
da proe, i pokuca na vrata.
Kad ga je video, Ignjat Ledebur se iskrivi od smeha. "Al' si se ti proveo - krva
ri , bre, na sto mesta. Idem da ti naem ne to da obue , a Elzi e verovatno imati ne to za
e ujede, ako su ujedi... Izgledaju kao da te masakrirala grickalicom za nokte."
Ignjat ode, gunajui he-he-hetavim smehom, negde u dubinu zadnjih prostorija straare
. Horda deri tadi, prljave do oiju, gledala je Gabrijela Bejnsa koji je stajao pore
d uljne pei i grejao se; on ih je ignorisao.
Kasnije, dok je Ledeburova nevenana ena tapkala nekakav melem na ujede - koji su b
ili okupljeni, kao sazve a, naroito oko nosa, usta i oiju - i dok je Ledebur stavljao
pored njega odeu, dronjavu, ali razumno istu, Gabrijel Bejns ree: "Razumeo sam ja t
a je ona. Oigledno je oralno-sadistiki tip. Zato je sve ispalo tako, naopako." Mer
i Ritersdorf je, uvide on trezveno, u jednakoj meri du evno bolesna kao i bilo ko
drugi na M2; ako ne i vi e. Ali to je bilo u njoj skriveno.
Ledebur ree: "Zemljanski brod je uzleteo."
"Znam." On se sad poe oblaiti.
"Vizija je bila", ree Ledebur, "i dospela do mene, u poslednji sat. O dolasku jo j
ednog zemaljskog broda."
"To je ratni", ree Gabrijel, nagaajui. "Da osvoji Da Vinijeve Visove." Zapita se da
li e Zemljani ii tako daleko da bace vodoninu bombu na naselje Mensa - u ime psihot
erapije.
"Ovaj je veoma mali, brzi brod za gonjenje", ree Ledebur. "Bar prema mojoj psih-p
rezentaciji koju su prenele praiskonske sile. Kao pela. Sjurio se do nas i spusti
o blizu naselja Polija, Hamlet-sela."
Bejns istog trenutka pomisli na Anet Golding. Nadao se, do neba se nadao, da se
njoj nije ni ta lo e desilo. "Ima li ikakvo vozilo? Bilo ta pomou ega bih se ja mogao vr
atiti u Adolfvil?" Ali u blizini su njegova kola, valjda i sad parkirana nedalek
o od mesta gde je zemaljski brod bio. Do vraga, pa on mo e i pe ice do tamo. Ali ne,
nee voziti u svoje naselje, odlui on; nego u Hamlet-selo, da proveri da Anet nije
silovana, prebijena, pogoena laserom. Ako je njoj neko uinio i ta na ao...
"Izneverio sam ih", ree on Ledeburu. "Tvrdio sam da imam neki plan - a oni su se
oslonili, naravno, na mene, jer sam Pare." Pa, on se nije predao, ak ni sad; njeg
ov parejski um prepun je shema, aktivan je, iv. On e i u grob otii tako, do posledn
jeg asa planirajui kako da potue neprijatelja.
"Trebalo bi da pojede ne to", predlo i Ledeburova ena. "Pa tek posle da ide bilo kuda.
Imamo ne to orbe od bubrega, preostalo nam je; mislila sam da je dam makama, ali mo e t
i."
"Hvala", ree on, uspev i da ne pone povraati; hibska kuhinja nije ba ... idealna. Ali t
a enska je u pravu. On mora da se vrati na neki nivo energije, inae e naprosto negd
e, usred koraka, pasti mrtav. Zapanjuje injenica da se to nije ve dogodilo, imajui
u vidu kako je nagrajisao.
Kad je zavr io sa jelom, pozajmio je baterijsku svetiljku od Ledebura, zahvalio mu
se na odei, lekovitoj masti i obroku, i zaputio se pe ke kroz uske, krivudave, smee
m zasute ulice Ganditauna. Na sreu, njegova kola jo su bila tamo gde ih je ostavio
; ni Hibi ni Zemljani nisu odluili da ih odvuku, iseku testerama za metal ili pre
tvore u prah.
On ue i odveze se iz Ganditauna, drumom ka istoku, ka selu Hamletovu. Prema Hamle
tovom hamletu, zato to re 'hamlet', iako zastarela, jo i sad znai 'selo, seoce'. I o
pet bednih sto dvadeset kilometara na sat, preko otvorenih predela, brisanog pro
stora takorei, izmeu naselja.
Sa njim se vozilo jezivo oseanje hitnosti, kakvo nikad dosad u ivotu nije iskusio.
Invazija na Da Vinijeve Visove ve je poela, mo da su dosad i pali; ta preostaje? Kako
mogu oni pre iveti bez fantastine energije klana Mensa? Ako onaj jedan, maleni zem
aljski brod znai, mo da, ne to... onda mo e biti, iz tog pravca, i neke nade, zar ne? B
arem ne to neoekivano. A oni u vilajetu oekivanog nemaju prilike, osueni su na propas
t.
On nije Skic, a nije ni Hib. Pa ipak, na neki svoj mutan nain, imao je i on vizij
u. Viziju da e se ispuniti jedna vrlo slaba verovatnoa, ono: jedan posto, ili ve je
dan prema ne to mnogo. Njegov prvi plan je propao, ali jo postoji ovo; on veruje u

ovo. A ak i ne zna za to veruje.

11.
Dok se vraala kui posle sastanka Saveta u Adolfvilu, gde je zemaljski ultimatum je
istekao, a neprijatelj stupio u akciju protiv Da Vinijevih Visova, Anet Golding
je razmatrala mogunost samoubistva. Ovo to se dogodilo njima, ak i Mensima, neodbra
njivo je: kako da se usprotivi 'argumentima' upuenim sa planete koja je nedavno po
tukla celu alfansku imperiju?
Nade, oigledno, nema. Ona to uvide, na biolo kom nivou... voljna da se preda. Ja sa
m kao Dino Voda, ree ona sebi, gledajui ispitivakim pogledom mutni put ispred sebe,
sjaj njenih farova na plastinoj traci koja povezuje Adolfvil sa Hamletovim hamle
tom. Kad se polo e sve karte na sto, ja se ipak opredelim da se ne borim; meni je
milije da se predam. Ne zato to me neko tera, nego zato to tako, naprosto, hou.
Oi joj se napuni e suzama im je shvatila ovo o sebi. Mora biti da se ja, u osnovi, d
ivim Mensima, pomisli ona; obo avam ono to nisam. Nisam gruba osoba, dignuta nosa,
nepopustljiva. Ali, teorijski, po to sam Poli, mogla bih postati to. Zapravo, ja b
ih mogla postati bilo ta. Ali, umesto toga...
Vide, onda, desno od sebe, mlaz retroraketnih usijanih gasova kako preseca nona n
ebesa. Brod se spu ta, i to vrlo blizu sela Hamletova. tavi e, ispred nje: ako bude v
ozila dalje isto ovako, verovatno e naii na njega. Ona iskusi, tipino za svoju poli
jevsku prirodu, dva suprotna oseanja u isti mah; jednaka. Od straha se sva zgrila,
ali u isto vreme radoznalost, me avina udnje, i ekivanja i uzbuenja, navede je da naga
zi papuicu za gas.
Pre nego to je do la do broda, meutim, strah joj se ipak izborio za pobedu; usporila
je, skrenula na mekano zemljano pro irenje desno od druma i ugasila motor. Kola u
ti ini kliznu e jo malo napred i stado e. Anet ostade na vozakom sedi tu; farovi su bili
uga eni. Oslu kivala je zvuke noi i pitala se ta da radi.
Sedei tako, videla je brod, ali mutno. S vremena na vreme, neka svetlost se primei
vala u neposrednoj blizini broda; neko je ne to radio. Zemljanske trupe, mo da, prip
remaju invaziju na selo Hamletovo. Ali - ne uju se glasovi. A brod nije neki veli
ki.
Anet je bila, naravno, naoru ana. Svaki delegat u Savetu morao je nositi oru je, iak
o je po tradiciji Hib zaboravljao da ga ponese. Ona posegnu u pregradu za rukavi
ce i izvue starinski pi tolj za ispaljivanje olovnih metaka; nikada ga nije upotreb
ila, i inilo joj se neverovatno ovo sad, ova injenica da bi vrlo lako mogla, u naj
skorijoj budunosti, pucati iz njega. inilo joj se, meutim, da tu izbora nema.
Poe napred, kradomice, pored nekog vornovatog bunja, i najednom se, neoekivano, nae n
adomak broda; zapanjena, uzmae, a onda vide sev svetlosti. Neko je nastavljao da
radi ne to, blizu donjeg dela broda.
Jedan ovek, sasvim zanet u posao, kopao je, a oviem, nekakvu rupu. Radio je naporno;
njegovo preznojeno lice bilo je stisnuto od usredsreenosti. Onda on najednom pohi
ta nazad u brodi.
Pojavi se nosei kartonsku kutiju koju postavi pokraj jame. Njegova baterijska sve
tiljka zasija u kutiju, i Anet Golding vide pet lopti, nalik na grejpfrut; bile
su vla ne, ali ne mnogo, i blago su pulsirale. Bile su ive. Prepoznala ih je. Novor
oeni poetni stadijumi ganimedskih ljigavaca - gledala je na kolskim trakama takve.
Ovaj ovek ih, naravno, zakopava; oni e u zemlji tu brzo rasti. Ovaj deo njihovog ivot
nog ciklusa ispunjava se u najkraem roku. Zato ovaj ova uri, jer sfere bi mogle umr
eti.
Ona ree, iznenadiv i time i samu sebe: "Nema izgleda da ih sve zakopa na vreme." Jed
na od sfera ve je, zapravo, potamnela i sme urala se; sparu ivala se pred njenim oima.
"uj." Ona prie tom oveku, koji je nastavio da kopa a oviem. "Ja u ih vla iti; ima vod
tala je pored njega, nagnula se napred i ekala. "Stvarno e umreti." Oigledno je i o
n to znao.
ovek grubo ree. "U brodu. Onaj veliki kontejner, a na njemu slavina, obele ena je."
On dograbi umiruu loptu, spusti je blago u rupu u zemlji, poe je zatrpavati zemljo
m koju je prstima drobio da bude rastresita.
Anet ue u brod, nae esmu i iniju u koju poe toiti vodu.
Izie i poe prskati malim koliinama vode preostale etiri sfere, ije se stanje brzo pog
or avalo. Razmi ljala je, filozofski, da je to tako u svetu gljiva: sve se njima de av
a brzo, roenje, rast, pa i smrt. Mo da gljive imaju sree. Imaju svoje maju no vreme u

kome se mogu epuriti i hvalisati naokolo.

"Hvala", ree ovek i dohvati drugu - sada vla nu - loptu; poe i nju zatrpavati. "Ja se
i ne nadam da ih spasem sve. Spore su proklijale dok sam putovao - a nisam imao
gde da ih stavim, ni saksiju nisam imao, samo jednu posudicu za njih dok su bil
e mikroskopske veliine." Di e pogled ka njoj, na trenutak, ne prestajui da kopa novo
pro irenje rupe. "Gospoice Golding", ree joj on.
unuv i pored kutije sa loptama, Anet ree: "Kako to da me zna iako te ja nikad ranije n
isam videla?"
"Ovo je moje drugo putovanje ovde", ree ovek kriptino.
Prva zakopana lopta ve je poela da raste; u snopu baterijske svetiljke Anet vide d
a zemlji te na tom mestu drhti, poinje da se nadi e i nadima; prenik sfere se brzo pov
eavao. Prizor je bio neobian, i sme an; ona se nasmeja. "Hm, pardon", ree odmah zatim
. "Kako si ti silno urio da je strpa u zemlju, a vidi sad. Uskoro e biti velika kao
mi. A onda e moi da se kree." Znala je da su ljigavci jedina pokretna vrsta gljiva
; iz tog razloga su je oaravali.
"Kako to da ti zna toliko o njima?" upita je ovek.
"Godinama nisam imala ta drugo da radim osim da se kolujem. Iz na e... hm, recimo, b
olnice, tako biste je vi zvali, uzela sam, pre nego to je sru ena do temelja, trake
obrazovnog programa, o biologiji, naroito o zoologiji. Istina je, zar ne, da gan
imedski ljigavac, kad sasvim sazri, stie inteligenciju tako veliku da se s njim m
o e razgovarati?"
"I veu od toga." ovek je hitro posadio treu loptu, koja se u njegovim rukama ljulju k
ala tamo-amo, mekana, pihtijasta.
"Predivno", ree ona. "Ja nalazim da je to stra no uzbudljivo." Vredelo bi ostati i
gledati ovo. "Zar ne voli ovo?" upita ona. Kleknula je pored kutije i nastavila g
ledati kako on radi. "Razni noni mirisi, pa ovaj vazduh, pa zvuci raznih bia - mal
ih, kao to su hip abe i zvonocvrci - i sve se to muva negde; a mi poma emo ovim peurkam
a da izrastu, umesto da ih pustimo da uginu? Ti si veoma human; to jasno vidim.
Reci mi kako se zove ."
On je pogleda iskosa. "Za to?"
"Zato. Da te se mogu seati."
"Imam neije ime", ree ovek, "da bih se mogao njega seati."
Preostala je samo jedna sfera za saenje. A prva se ve toliko raskrupnjala da se poe
la pomaljati iz zemlje; pretvorila se, vide Anet, u gomilu lopti, koje su se lep
ile i stapale u jednu masu. "Ali", ree ovek, " eleo sam njegovo ime da bih mogao..."
Nije ovo dovr io, ali je ona otprilike shvatila. "Zovem se ak Ritersdorf", ree on.
"Jesi u nekoj vezi sa doktorkom Ritersdorf, koja je psiholog na zemaljskom brodu
? Da, ti si njen mu , sigurno." Bila je u ovo sigurna; to je bila injenica, jasno i
neosporno vidljiva. Ona se priseti plana Gabrijela Bejnsa, stavi aku preko usta
i poe se smejati i kikotati. "He, kad bi samo znao", ree ona. "Ali ja ti ne smem r
ei." Pa, trebalo bi da ti pamti jo jedno ime, doseti se ona. Ime 'Gabrijel Bejns'.
Zapita se kako je pro ao Gabrijelov plan da potue... potuca Ritersdorfku; ali imala
je oseaj da je propao. Meutim, za samoga 'Gavrenceta' taj poku aj mogao je biti, a
mo da upravo u ovom trenutku i jeste, veoma zabavan.
Naravno, svemu tome je sad do eo kraj, jer stigao je gospodin Ritersdorf.
"A kako si se ti zvao", upita ona, "kad si bio ovde prvi put?"
ak Ritersdorf je pogleda. "Misli da ja menjam svoj..."
"Bio si neko drugi." Moralo je tako biti; inae bi se ona seala njega. Prepoznala b
i ga.
Posle kratke pauze, Ritersdorf ree: "Recimo samo da sam do ao, susreo tebe, vratio
se na Zemlju, a sada sam opet ovde." Pogledao ju je besno kao da je to neka njen
a krivica. Po to je zasadio i poslednju sferu, on refleksno uze praznu kartonsku k
utiju i svoj mali a ov i poe ka brodu.
Anet poe za njim. "Hoe li sada ljigavci osvojiti ovaj mesec?" upita ona. Pade joj
na um da je ovo mo da deo zemaljskog osvajakog plana. Ali ta ideja ne odzvoni kao p
rava; ovaj ovek po svemu lii na nekoga ko deluje sam, tajno. Pomisao je bila suvi e
parejska za nju.
"Mogli biste proi mnogo gore", odgovori ak Ritersdorf lakonski. Nestade u brodiu; o
na, posle kraeg oklevanja, poe za njim. Blistavo plafonsko svetlo natera je da mirk
a.

Nasred stola nalik na ank u nekom baru le ao je njen pi tolj za ispaljivanje olovne m
unicije; ostavila ga je kad je toila vodu u zdelu.
ak Ritersdorf ga uze i pregleda, onda se okrete ka njoj sa neobinim izrazom, malte
ne cerenjem, na licu. "Tvoj?"
"A-ha", ree ona. Oseala se poni eno. Ispru i ruku, nadajui se da e joj on vratiti pi tolj
Ali on to ne uini. "O, molim te", ree ona. "Moj je, a ostavila sam ga da bih pomo
gla; zna to."
Prouavao ju je dugo, dugo. Onda joj stavi pi tolj u ruku.
"Hvala." Sad je osetila zahvalnost. "Pamtiu ovaj tvoj postupak."
"Mislila si da spase ovaj mesec pomou toga?" Sad se Ritersdorf sme kao. Ne izgleda o
n ni tako lo e, zakljui Anet, osim to ima na licu izraz neke grozniave u urbanosti i iz
mo denosti te kim brigama; i premnogo bora. Ali su mu oi lepe, isto plave. Mo da je, zak
ljui ona, u srednjim tridesetim godinama. Ne stvarno mator, ali ipak matoriji od
nje. Njegov osmeh bio je nekako bolan, ne kao la ni osmesi, nego... Zamislila se d
uboko. Kao da je neprirodan, kao da je za ovog oveka stanje sree, makar i kratkotr
ajne, ne to to te ko mo e biti. On je mo da, kao Dino Voda, narkoman sumornosti, kojom se
'fiksa' bez prestanka: zavisnik poti tenosti. Ona e ga veoma sa aljevati, ako je to
tako. Stra no je biti zahvaen takvom boljkom. Daleko je gora ta bolest, nego nekoli
ko drugih.
Ona ree: "Ne mislim ja da mi mo emo spasti ovaj mesec. Pi tolj mi je samo za linu za tit
u. Tebi je poznata na a situacija ovde, zar ne? Mi..."
Jedan glas zakreketa naglo u njenoj glavi, stiui neki svoj nagli, rudimentarni ivot
. "Gopsodin Rifterdofff..." Glas je popustio, nestao, onda se vratio, kao oni gl
asovi to se probijaju kroz kranje na nejakom radio-prijemniku skrpljenom od krista
la. "... mudro. Vidim da Joaaa..." Glas nestade.
" ta to bi! Za ime Boga!" upita Anet, prestravljena.
"Ljigavac. Jedan od njih. Ne znam koji." ak Ritersdorf kao da je bio van sebe od
radosti. Mnogo jaim glasom ree: "Zadr ao je kontinuitet!" Poe vikati prema njoj, kao
da je ona kilometar daleko. "Vratio se! ta veli , Anetice? Ka i ne to!" Odjednom ju je
dograbio obema rukama, poeo je vrteti oko sebe, po kabini, kao da ple u, kao dete u
naletu radosti i proslavljanja. "Ka i ne to, Goldingova!"
"Drago mi je", ree Anet revnosno, " to vidim da se toliko raduje . Potrebno je tebi,
da se raduje tako mnogo, to e e. Naravno, ja ne znam ta se desilo. Ali..." Rasplela je
prste iz njegovih. "Znam da zaslu uje ovo, ta god da je."
Iza nje se ne to pomae. Ona pogleda preko ramena i vide na vratima broda jednu utu g
rudvu koja se vukla tromo napred, talasajui se, irei se i skupljajui; tim nainom pre la
je preko praga i u la. Znai, ovako oni izgledaju, uvide Anet. U svojoj poslednjoj
fazi. Zaprepa ujue. Ustuknula je, ne iz straha nego iz divljenja; bilo je, svakako,
pravo udo da se ljigavac razvio tako brzo. I sada e, priseti se Anet, ovaj jedan l
jigavac iveti neogranieno dugo, sve dok na kraju ne umre zbog suvi e hladne, tople i
li suve klime. A kad mu doe poslednji as, izbacie spore: ciklus e se ponoviti.
Tek to je ljigavac u ao u brod, iza njega se pojavi drugi, puzei na isti nain, za prv
im. Iza toga, trei.
Iznenaen, ak Ritersdorf ree: "Koji od ovih si ti, Lorde Teciostrigo?"
U Anetinom umu poe se odmotavati niz misli. "Obiaj je da prvoroeni preuzme na sebe
formalni identitet roditelja. Ali meu nama razlike, zapravo, nema. U nekom smislu
rei, svi mi smo Lordovi Teciostrige; u drugom smislu, nijedan od nas nije. Ja, k
oji sam prvi, to u ime prisvojiti, a ovi ostali sada smi ljaju imena koja e ih zadov
oljiti. Meni dolazi oseanje da emo dejstvovati i bujno iveti na ovom mesecu; ova at
mosfera, ova vla nost i gravitacija odgovaraju nam, ini se, odlino. Pomogao si u div
ersifikaciji na ih stani ta; preneo si nas vi e od - dozvoli da malo raunam - vi e od tri
svetlosne godine od izvora gde smo bili. Hvala ti." Ljigavac dodade - ili, mo da,
svi ljigavci dodado e: "Tvoj brod i ti lino biete napadnuti, bojim se. Mo da bi treba
lo da uzleti to je pre mogue. Zato smo u li unutra, nas trojica koji smo se razvili n
a vreme."
"Napadnut - od strane koga?" upita ak Ritersdorf, pritiskajui na kontrolnoj tabli
jedno dugme koje izazva da ploa na ulazu u brodi odmah klizne u zatvoreni polo aj. S
ede i poe pripremati brod za uzletanje.
"Koliko mi uspevamo da razaberemo iz odlomaka", doo e do Anet misli trojice ljigava
ca, "re je o grupi uroenika koji u svojim umovima sebe nazivaju Mensima. Izgleda d

a su uspeli da uni te neki drugi brod..."

"Boga mu!" graknu ak promuklo. "To je verovatno Merin."
"Jeste", saglasi se sluz. "Mensi koji se pribli avaju nama vrlo svesno estitaju seb
i, na svoj tipino oholi nain, to su uspe no odbili napad doktorke Ritersdorf. Meutim,
ona nije mrtva. lanovi posade prvog broda uspeli su da se spasu; oni su sad na ne
kim nepoznatim mestima na ovom mesecu, a Mensi ih love."
"A ta je sa zemaljskim ratnim brodovima koji su u blizini?" upita Ritersdorf.
"Sa kakvim ratnim brodovima? Mensi su ukljuili neku novu vrstu za titnog polja oko
svog naselja. Zato su zasad bezbedni." Ljigavci ovo pojaa e svojim nagaanjima. "Ali
to nee dugo potrajati, to je njima jasno. Oni su u ofanzivi, ali samo privremeno.
Ipak, oni vole ove dogaaje. Krajnje su sreni, a za to vreme zemaljski vojni brodov
i zuje tamo i amo, beskorisno."
Jadni Mensi, pomisli Anet za sebe. Nemaju mo da pogledaju u budunost, ive samo u sa
da njosti i kreu u bitku kao da imaju neku razumnu priliku. Meutim, da li je njeno s
opstveno gledanje mnogo bolje? Nain na koji ona rado prigrli svaki poraz, je li t
o bolje?
Nije ni udo to se svi klanovi ovog meseca oslanjaju na Mense; to je jedini preosta
li klan koji ima hrabrost. Pa zato i onu ivotnost koja iz hrabrosti proistie.
Mi ostali, uvide Anet Golding, odavno smo je izgubili. Mnogo pre nego to se pojav
ila prva Zemljanka, dr Meri Ritersdorf.
Gabrijel Bejns, vozikajui sa jadnih sto dvadeset na sat prema Hamletovu, vide kak
o se hitri mali brod odapinje u nono nebo i strelovito odlazi; i znade da je zaka
snio. Ovo je znao i bez ijedne neposredne informacije o onome to se dogodilo. Ane
t je ili u brodu, obavestio je Gabrijela njegov maltene-psioniki talenat, ili je
uni tena dejstvom tog broda - onih u njemu. U svakom sluaju, ode Anet; zato on uspo
ri automobil. Obrva e ga ogorenje i oajanje.
Sad on ne mo e praktino ni ta vi e uiniti. Pa za to ne bi, onda, okrenuo kola ka Adolfvilu
, svom naselju i narodu. Da bar bude sa njima u ovim poslednjim traginim danima n
jihovog postojanja.
Poe okretati kola, ali ne to se zalete pored njega, tandrui i treskajui straobalno; ne t
o to je tutnjalo ka Hamletovu; udovi te, ili superudovi te, na gusenicama. Sklopljeno o
d livenog gvo a, kakvo su samo Mensi umeli napraviti; sa monim pokretnim farovima ko
ji su bacali ogromne mlazeve svetlosti napred, levo i desno po predelu ispred nj
ih. Na prednjem gornjem delu vijorila se zastava, crvena i crna, bojni steg Mens
a.
Oigledno sam oevidac poetka jedne kopnene protivofanzive, pomisli on; ali, protiv eg
a, zapravo? Mensi su po li u bitku, jasno, ali ne valjda sa naumom da osvoje Hamle
tov 'hamlet'. Mo da su mislili da se sa ovim dovaljaju do brzog, malog svemirskog
broda koji im je upravo ' turnuo'. Ali zakasnili su, jednako kao i on.
Gabrijel zatrubi. Kupola mensovskog tenka naglo se otklopi; tenk zaokrete i vrat
i se ka njemu, a jedan Mens, njemu nepoznat, ustade iznutra i mahnu mu na pozdra
v. Lice tog Mensa gorelo je od poleta; videlo se da vrelo u iva u ovom iskustvu, u
svojoj vojnikoj du nosti odbrane meseca, odbrane za koju su se pripremali toliko d
ugo. Ista ta situacija koja je Gabrijela Bejnsa bacila u duboku poti tenost, na Me
nsa je delovala obratno: omoguila mu je jedno kitnjasto, paunovsko, ratoborno poz
iranje i junaenje. Gabrijel Bejns ovim nije bio iznenaen.
"Zdravo", prodernja se Mens iz tenka, lica iscerenog u iroki osmeh.
Bejns mu uzvrati istom tom reju, 'zdravo', trudei se da ona zazvui to manje kiselo i
neraspolo eno, i dodade: "Vidim da je taj brod pobegao od vas, narode."
"Razbiemo ga." Mens nije izgubio svoju veselost; prstom pokaza ka nebu. "Pazi sad
, drugar: projektil."
Jedan sekund posle toga, ne to sevnu, daleko iznad njih; svetlei komadi poe e padati i
z visina, i Gabrijel Bejns uvide da je brodi pogoen. Mens je tano rekao. Opet, ni ta u
dno, za jednog Mensa... to je osobina njihovog klana.
U asnut, zbog svoje maloprea nje intuicije da je Anet Golding bila u brodiu, on ree: "V
arvarska jedna bando mensovska udovi na..." Glavna olupina strmoglavila se desno od
njega; on pokrete automobil, sie sa druma i pojuri po ravnici. Tenk Mensa je za
to vreme zaklopio kupolu i krenuo u istom pravcu, ispunjavajui no gromoglasmom krip
om i lupnjavom.
Bejns prvi sti e do ostataka broda. Nekakav padobran za sluaj katastrofe, ali lopta

stog izgleda, kao grudva gasa, bio se ra irio iz zadnjeg dela brodia, tako da je pa
d znatno usporen; brodi je sada le ao zariven do pola u zemlju, repnim delom okrenu
t nagore. Dimio se, i videlo se - na Bejnsov jo vei u as - da e se uskoro raspasti. A
tomska pe unutra bli i se kritinoj taki, pomisli on, a kad je dostigne, bie to kraj.
On izie iz automobila i pojuri trkom prema ulaznom otvoru broda. Upravo kad je st
izao, ploa na ulazu kliznu uvis, i jedan Zemljanin se izvue nesigurno, za njim Ane
t Golding, a kao trei, sa mukotrpnim povuci-potegni, jedan stvor od mekane ute mat
erije koji se nekako prelio preko ivice i sruio, uz pljuskavi zvuk, na tle.
Anet ree: "Gavri, ne daj da Mensi ubiju ovog oveka; on je dobar kao linost. ak je pl
emenit prema ljigavcima."
Tenk Mensa dovaljao se do njih; poklopac kupole jo jednom se otvori i onaj isti M
ens se izdi e iz nje. Ali sad je u ruci dr ao laserski pi tolj, kojim odmah nani ani na
Anet i Zemljanina. Isceren, Mens ree: "Imamo vas." Bilo je jasno da e ih poubijati
im se dovoljno nau iva; krvo ednost uma Mensa neizmerno je duboka.
"Slu aj, hej", povika Bejns, ma ui Mensu. "Ostavi ove ljude na miru; ova ena je iz sel
a Hamletova - ona je jedna od nas."
"Jedna od nas?" ponovi Mens kao odjek. "Ako je iz Hamletova, nije jedna od nas."
"Ma, hajde sad", ree Bejns. "Je li se vama, Mensima, toliko zavrtelo u glavi, da
ne prepoznajete ili ne pamtite bratstvo svih klanova zajedno, u kriznim vremenim
a? Spusti taj pi tolj." On laganim hodom ode do svog automobila, ne skidajui pogled
sa Mensa. U kolima je, pod sedi tem, i on imao oru je. Ako bi se uspeo njega doepati
, mogao bi ga upotrebiti protiv ovog Mensa, da spase Anetin ivot. "Tu iu te kod Haua
rda Stroa", ree, otvori vrata automobila i poe da pipa po unutra njosti. "Ja sam nje
gov kolega - ja sam delegat Parea u Vrhovnom savetu." Njegovi prsti se obavi e oko
dr ke pi tolja; on ga podi e, nani ani i otkoi.
ulo se, u mirnom nonom vazduhu, to pomeranje konice pi tolja; ulo se tako jasno da se
Mens u kupoli odmah okrete i nani ani sad u Gabrijela Bejnsa. Njih dvojica ostado e
tako, ne govorei ni ta, nepokretni; svetlosti nije bilo ni pribli no dovoljno da bi j
edan drugog videli dobro.
Jedna misao, emanirajui Bog zna odakle, ue u um Gabrijela Bejnsa. "Gospodine Riter
sdorfe, tvoja ena je u blizini; hvatam njenu cefalinu aktivnost. Zato savetujem da
se baci na zemlju."
Zemljanin, ali i Anet Golding, pado e istog trena potrbu ke; Mens u tenku, iznenaen,
okrete laserski pi tolj od Gabrijela Bejnsa, zagleda se u no, nesiguran.
Zrak iz lasera, nani anjen maltene savr eno, zablista iznad opru enog tela Zemljanina,
prodre u oklop slupanog broda i nestade u i tanju rastopljenog metala. Mens u tenk
u poskoi i okrete se ka taki iz koje je, kako se njemu inilo, zrak maloas dopro. Oru j
e je stegao jae, ali to je bio samo nagonski gr; nije opalio. Ni on, ni Gabrijel B
ejns nisu uspevali da sagledaju ta se de ava: ko puca na koga.
Gabrijel Bejns povika Aneti: Ulazi u kola! Otvorio je druga vrata, ka njoj, i dr a
o ih tako otvorena. Anet podi e glavu, pogleda ga i okrete se ka oveku sa Zemlje ko
ji je le ao pored nje. To dvoje se pogleda e samo na tren, pridigo e se i hitro pritra e
kolima, krivudajui zmijasto kroz mrak.
Mens poe pucati sa kupole tenka, ali ne na Anet i Zemljanina, nego u mrak, prema
mestu odakle je maloas dejstvovao laser. Onda se on najednom uvue u tenk; poklopac
silovito tresnu iznad njega, u zatvoreni polo aj; tenk se sav ustrese, a onda, uz
gromoglasnu tutnjavu, poe ka istom tom mestu koje je Mens gaao. Onda iz prednje c
evi tenka izlete projektil; polete pravo napred, uporedo sa tlom, a onda eksplod
ira. Gabrijel Bejns, koji je u tom trenutku poku avao da okrene automobil ka drumu
- pored njega su na prednjem sedi tu bili stisnuti Zemljanin i Aneta - oseti kako
zemlja skae uvis, pod njim, i guta ga; za muri, ali dogaaj se nije mogao na taj nain
zaustaviti.
Pored njega Zemljanin opsova, a Anet zajea.
Ti baksuzi, Mensi, bila je Gabrijelova misao, divlja od ogorenja, dok je automobi
l poletao, baen uvis udarnim talasom eksplozije projektila.
"Takva projektilina se ne ispaljuje", dopre do njega Zemljaninov glas, jedva ujan
u grmljavini, "na takvu blizinu."
Udarni talas je ibao i tumbao kola; Gabrijel Bejns je naletao na bezbednosnu, mek
u oblogu krova, pa instrument-tablu ispred sebe... Svi bezbednosni aparati koje
je inteligentni Pare mogao ugraditi u svoj automobil radili su ispravno, ali sve

to skupa nije bilo dovoljno. Kola se nastavi e kotrljati po ravnici; a Gabrijel B

ejns je razmi ljao: Mrzim Mense. Nikada vi e neu zastupati zamisao o saradnji sa njim
a.
Neka osoba naletela je na njega i uzviknula: "Oh, Bo e!" Anet Golding; on je uhvat
i. Dr ao se sad za nju. Svi prozori automobila behu ve polupani; komadii plastike le
teli su i padali kao ki a, irio se i o tri smrad neeg nagorelog - to je mogla biti i n
jegova odea, ne bi ga iznenadilo. Za titna protivpo arna pena poe kuljati, u mlazevima
i grudvama, iz trcaljki svud oko njega; ukljuila se zbog visoke temperature. Ve sl
edeeg trenutka on se lomatao kroz sivo more, nemoan da uhvati bilo ta... jer je izg
ubio Anet jo jednom. Do vraga, pomisli on, ovi za titni ureaji, koji su me ko tali tol
iko vremena i ko ica, maltene su gori od same te eksplozije. Postoji li tu neka mo
ralna pouka? - zapita se, tumbajui se kroz klizavu penu. Bilo je kao da ga ma u div
ovskim koliinama pene za brijanje, u pripremi za neku veliku orgiju brijanja svih
dlaka sa tela; davio se, poku avao da izmakne ili da se nekako oslobodi te leplji
ve napasti.
"U pomo", ree.
Niko, i ni ta, mu ne odgovori.
Razneu ja taj tenk na komade, pomisli Gabrijel Bejns, mlatarajui kroz penu. Kunem
se: osvetiu im se, na im neprijateljima, nadmenim Mensima... Oduvek sam ja znao da
su oni protiv nas.
"Gre i , gospodine Bejns", pojavi se misao u njegovoj svesti, misao smirena i razumn
a. "Vojnik koji je ispalio projektil nije nameravao da na teti vama. Pre ispaljiva
nja izraunao je pa ljivo - koliko je najbolje umeo. Pazi se da ne vidi zlu nameru iz
a raznih sluajnih teta. U ovom trenutku, on poku ava da stigne do vas i da vas izvue
iz va eg automobila, koji gori. Da izvue i tebe, i to dvoje koji su sa tobom."
"Ako me mo e uti", pomisli Gabrijel Bejns uzvratno, "pomozi mi."
"Ne mogu ja ni ta uiniti. Ja sam ljigavac; ja se ni u kom sluaju ne smem pribli iti pl
amenu, jer sam suvi e osetljiv na toplotu, to su nedavni dogaaji jasno pokazali. Dvo
jica brae moje poku ali su uiniti ne to, i ve su poginuli. A ja u ovom asu jo nisam spre
an za novu sporifikaciju." Glas dodade, prezrivo: "A i kad bih mogao nekog spast
i, spasavao bih gospodina Ritersdorfa, oveka sa Zemlje, koji je sa tobom u kolima
."
Jedna ruka dohvati Gabrijela Bejnsa za okovratnik; podi e ga, izvue iz kola, odbaci
u stranu. Onaj Mens, ispoljavajui za Mense tipinu, abnormalnu fiziku snagu, pru i ru
ke opet u automobil i izvue Anetu Golding u bezbednost.
"A sad gospodin Ritersdorf", sti e misao ljigavca, bri na, i do mesta gde je Gabrije
l le ao.
I po trei put, sasvim zanemarujui svoju bezbednost - takoe tipino za taj hiperaktivn
i temperament - Mens zae u automobil. Ovog puta izvue Zemljanina.
"Hvala ti", domisli ljigavac ka Mensu, sa olak anjem i zahvalno u. "Kao uzvrat za tvo
j podvig, dau ti informaciju: tvoj projektil nije pogodio gospou Ritersdorf. Ona i
taj simulakrum CIA, Denijel Magbum, i sad su tu negde, u mraku, ne vidi ih, ali
oni tra e priliku da ponovo pucaju na tebe. Zato bi najbolje bilo da se vrati u ten
k, to pre mo e ."
"Za to na mene?" upita Mens, glasom, ljutito.
"Zato to je tvoj klan uni tio njihov brod", sti e uzvratna misao ljigavca. "Neprijate
ljstva izmeu vas i njih su otvorena. Pojuri!"
Vojnik Mens pojuri ka tenku.
Ali ne sti e do njega. Kad je prevalio dve treine puta, iz mraka suknu laserski zra
k i dodirnu ga samo na tren; i ugasi se. Vojnik pade licem ka tlu.
Sad e - nas; uvide Gabrijel Bejns snu deno. Sedeo je i brisao penu sa sebe. Pitam s
e da li me je prepoznala, da li me pamti posle onoga to nas dvoje uradismo danas,
ranije... Ako me je prepoznala, da li e, zbog toga, po eleti da me po tedi - ili da
me jo br e ubije?
Pokraj njega Zemljanin, ije je ime takoe glasilo, nekom udnom podudarno u, Ritersdorf,
uspe da se pridigne u sedei polo aj. "Imao si pi tolj", ree taj Zemljanin. " ta je bilo
s njim?"
"Valjda je jo u kolima."
"Za to bi nas ona ubila?" upita Anet Golding, jedva dolazei do daha.
Ritersdorf ree: "Zato to zna za to sam ja do ao. Do ao sam na ovaj mesec da ubijem nju."

Izgledao je smiren. "Do kraja ove noi, jedno od nas dvoje e umreti: ili ja, ili o
na." Bilo je oigledno da je vrsto re en.
Iznad njih su zatutnjale retro-rakete neke letelice. Jo jedan brod. Ogroman, vide
Gabrijel Bejns, i ponada se: mo da je to nekakva prilika da se spasu od doktorke
Ritersdorf koja je, ba kao to je i pretpostavljao, skroz luda. Pa, makar taj brod
bio pun Zemljana. Jer jasno je da ovde dr Ritersdorf ispoljava neki svoj, privat
ni, krvoloni poriv bez slu bene dozvole. Bar se on tako nadao.
Svetlea raketa se upali iznad njih; no postade bela, i sve na tlu, svaki pa i najs
itiniji predmet, svaki kamiak, postado e vidljivi, jasnoom velianstvenom. Slupani bro
di gospodina Ritersdorfa, napu teni tenk mrtvog Mensa, le tog Mensa opru en ne mnogo d
aleko od njih, kola Gabrijelova koja su dogorevala i pretvarala se u ljaku, a na
stotinak metara ispred tenka, ogromna jama puna kljuale, dimee lave, gde je projek
til grunuo. I - daleko meu drveem, dve ljudske prilike. Meri Ritersdorf i taj drug
i koga je ljigavac pomenuo. Tek sad Gabrijel vide i ljigavca, koji se bio sakrio
blizu slupanog brodia. U svetlosti svetlee rakete koja se polako spu tala iz visina
, ljigavac je izgledao jezivo; Gabrijel suzbi u sebi elju da se nasmeje.
"Zemljanski ratni?" upita Anet Golding.
"Ne", ree Ritersdorf. "Vidi koliki je zec nacrtan sa strane."
"Zec!" Njene oi se ra iri e. "Je li to neka rasa inteligentnih zeeva? Postoji li tako
ne to?"
"Ne", stigo e misli ljigavca do Gabrijela Bejnsa. Ljigavac nastavi, inilo se sa alje
njem. "To to je iskrslo kao privienje jeste Bani Hentmen, koji tra i tebe, Ritersdor
fe. Bilo mu je, kao to si ti u svom pesimizmu predvideo, srazmerno lako da pogodi
da e doi na M2 Alfe Tri; poleteo je iz Brahe Sitija ubrzo posle tvog polaska sa Ze
mlje." Ljigavo bie objasni: "Ja te misli izvlaim ovoga trenutka iz njegovog uma; n
aravno da sve dosad nisam znao za taj razvoj dogaaja, jer sam bio tek u fazi spor
e."
Ne razumem ovo, ree Gabrijel Bejns sebi. Ko je, za ime Boga, 'Bani Hentmen'? 'Ban
i' znai 'zei', 'zeka'. ta je on, neko zeje bo anstvo? Za to tra i Ritersdorfa? Ali on, z
avo, nije siguran ni ko je Ritersdorf. Mu Meri Ritersdorf? Ili njen brat? itava si
tuacija bila je u njegovom umu pometena; on po ele da je opet u Adolfvilu, na prip
remljenim, bezbednim polo ajima koje je njegov klan izgraivao godinama, upravo za s
luaj da nastupe ovakve grozote.
Oito je, zakljui on, da smo mi osueni na propast. Svi su se udru ili protiv nas - Men
si, doktorka Ritersdorf, taj debeli brod iznad na ih glava sa zejim totemom naslika
nim na boku, i, negde u blizini, zemaljske vojne vlasti koje ekaju da nastupe...
Kakvi izgledi nam ostaju? U njemu se poe dizati masivni ep defetizma - to bi se, ba ,
moglo iz dobrih razloga i oekivati, pomisli on.
Nagnu se ka Anet Golding, koja je sedela i nejako poku avala da otrese protivtoplo
tnu penu sa ruku, i ree joj: "Zbogom."
Ona ga pogleda oima krupnim, tamnim. "Kuda e , Gavri?"
"Pa, jebi ga", ree on, "zar to nije svejedno?" Nemaju nikakvih izgleda ovde, uhvae
ni u ovu poplavu svetlosti, na ni anu doktorke Ritersdorf i njenom laserskom oru ju
- koje je ve ubilo menskog vojnika. Gabrijel se di e nesigurno na noge, poe smicati
velike grudve pene sa sebe, otresati se kao mokar pas. "Odlazim", ree on Aneti, a
li onda se rastu i, zbog nje; ne to e on poginuti, nego to e ona poginuti - to ga je o a
lostilo. "Voleo bih da mogu uiniti ne to za tebe", ree, pa, ponet porivom, nastavi:
"Ali ta ena je luda; to znam iz linog iskustva."
"Aha", ree Anet i klimnu glavom. "Znai, nije pro lo dobro. Mislim, onaj tvoj plan u
vezi s njom." Pogledala je, onda, Ritersdorfa, ali kri om, da Ritersdorf ne primet
i.
" ta ka e , 'dobro'?" On se nasmeja. Sme no, mnogo sme no. "Podseti me da jednog dana to o
pi em." On se sagnu bli e njoj i poljubi je; Anetino lice, klizavo i mokro od pene,
pritisnulo se uz njegovu nju ku; onda se on uspravio i krenuo, sve jasno videi u bl
e tanju svetlee rakete koja je i dalje dejstvovala.
Hodao je i ekao da ga laserski zrak dodirne. A svetla je bilo toliko, da je on, i
protiv volje, morao mirkati, maltene muriti; i na taj nain prevaljivati korak po k
orak, u nekom pravcu, ne odreenom. Za to ona ne puca ve jednom? Pucae, znao je; samo
je eleo da to bude to pre. Poginuti od ruku te ene - dobra sudbina za jednog Parea;
ironina i zaslu ena.

Jedan oblik mu se isprei na putu. On otvori oi. Tri oblika, i sva tri njemu dobro
poznata; suoio se sa Sarom Apostoles, Omarom Dajamondom i Ignjatom Ledeburom, vrh
unskom trojkom vizionara na ovom mesecu, ili, drugaije reeno, sa troje naj enutijih
meu svima enulima u svih sedam klanova. ta e oni ovde? Do li su levitacijom, ili telep
ortacijom, ili ve nekim njihovim nainom, ali neomagijom svakako. Njihovo prisustvo
samo ga je nerviralo. Dovoljan je haos ovde i bez njih.
"Zlo protivu zla ustalo", proglasi Ignjat Ledebur pompezno. "Ali iz toga, na i pri
jatelji moraju biti sauvani. Imaj vere u nas, Gabrijele. Mi emo se pobrinuti da ti
bude veoma skoro preveden, psiho-putno, u bezbednost." Lica uzvi eno preobra enog, o
n pru i ruku Gabrijelu Bejnsu.
"Ne ja", ree Bejns. "Anet Golding; njoj pomognite." I uini mu se, najednom, da je
sav teret parejstva, branjenja sebe od svega i svaega, najednom podignut sa njega
. Prvi put u svom ivotu uinio je ne to ne da bi sebe spasao, nego da bi spasao nekog
drugog.
"Bie i ona spasena", ree mu Sara Apostoles, tonom smirenog ubeivanja. "Nainom istim.
"
Iznad njihovih glava veliki brod sa naslikanim zekom nastavio je da tutnji svoji
m retro-raketama; i da se spu ta lagano. Da se prizemljuje.
12.
Pored Meri, cija Den Magbum ree: "ula si izjavu ljigavca; u tom brodu se nalazi Ban
i Hentmen, koji je na samom vrhu na e liste tra enih osoba." Magbum, uzbuen, poe nervo
zno i grubo pipati oko svog grla, oigledno poku avajui da nae radio-ureaj koji e ga pov
ezati sa monim relejnim primopredajnikom CIA na jednom od najbli ih zemaljskih vojn
ih brodova.
"Ja sam takoe ula njegovu izjavu", ree Meri, "da ti nisi osoba nego simulakrum."
"Osoba, soba, oba", ree Magbum. " ta ima veze to?" Pronae mikrofon i progovori u nje
ga, prenebregav i Meri, javljajui svojim stare inama da se Bani Hentmen najzad pojavi
o. On to javlja, pomisli Meri, samo na onovu usmene tvrdnje jedne ganimedske glj
ive. Meutim, tvrdnja je verovatno istinita. Nema sumnje da je Hentmen na tom brod
u; identifikacijska oznaka na brodu je taj zec, dobro znan gledaocima Banijeve T
V serije.
Ona se priseti, tada, ru ne epizode koja joj se dogodila kad se obratila Hentmenov
oj organizaciji u poku aju da kod njih zaposli aka kao scenaristu. Ve to i glatko su
joj predlo ili da je povale u krevet; nije im to zaboravila i nikad nee. Jedan 'dil
' malo 'sa strane', tako je glasio njihov eufemizam za to nabacivanje. Tvorovi j
edni razvratni, razmi ljala je, gledajui kako se brod spu ta kao neka ogromna, prezre
la fudbalska lopta.
"Moja uputstva", progovori Magbum najednom, "jesu sledea: pribli iti se Hentmenovom
brodu i poku ati uhapsiti gospodina Hentmena." On br e-bolje ustade; ona, zapanjena
, isprati pogledom Magbuma, koji lakim trkom ode ka parkiranom brodu. Da li da g
a pustim? - upita ona sebe. Za to ne? - zakljui i spusti laserski pi tolj. Nema ona n
i ta protiv Magbuma, bio on ovek ili simulakrum, svejedno; a ko zna ta je. Svakako j
este veoma neuspe an, kao i svi cija i koje je srela tokom svojih godina sa akom. ak!
Ona odmah preusmeri pa nju na njega. uao je tamo, na ravnici, sa Anetom Golding. Dug
si put prevalio, dragi, pomisli ona. Samo da bi se osvetio meni. Da li je vrede
lo truda? Ali, pomisli ona, takoe si na ao novu enu; pitam se koliko e ti prijati pol
imorfna izofreniarka kao ljubavnica. Ona uperi lasersku cev i opali.
Grubo belo svetlo svetlee rakete naglo nestade; vrati se tama. Nekoliko trenutaka
Meri nije razumela ta se desilo; onda uvide da tom brodu, po to je sleteo, vi e nije
potrebnio osvetljavanje terena; zato su oni iz broda pucali na sopstvenu osvetl
javajuu raketu i uni tili je. Taj brod vi e voli tamu nego svetlost, kao neki fotofob
ni insekt koji trkara iza police sa knjigama.
Nije znala da li je njen hitac dodirnuo aka.
Proklet bio, pomisli ona besno i zbunjeno. Onda oseti strah. Pa, ona je ovde nap
adnuta strana; ak je ubica, do ao je samo da bi nju ubio - ona je te injenice bila s
vesna racionalno, savr eno, u celosti; njegovo prisustvo na ovom mesecu samo potvru
je istinitost onoga to je, na osnovu svoje profesionalne procene, odavno nasluival
a. Pade joj na um da je tokom putovanja, i tokom prvih njenih dana na M2 Alfe Tr
i, ak lako mogao biti 'stanovnik' simulakruma, Magbuma. Za to nije onda izvr io delo,
ta je ekao? U svakom sluaju, on vi e nije u Magbumu, kojim se upravlja, valjda, sa Z

emlje; to je politika CIA, to je njoj dobro poznato iz akovih nagove taja tokom godi
na.
Da se izvuem ja odavde, ree ona sebi. Pre nego to me on ikne. Kuda bih mogla poi? Vel
iki ratni brodovi nemaju pristup, zato to su ovi ludaci i manijaci podigli to, ne
kakvo, odbrambeno polje. Pretpostavljam da se brodovi jo i sad bave poku ajima da n
au neki prolaz kroz to polje. U svakom sluaju, ona je ostala bez veze sa zemaljski
m vojnim vlastima. Sad i bez Magbuma; vi e ni preko njega ne mo e stupiti u vezu sa
ratnim brodovima. Kamo sree da sam na Zemlji, pomisli ona snu deno. itav ovaj projek
at okrenuo se naopake. Koje je ovo ludilo: ak i ja poku avamo ubiti jedno drugog. Ka
ko se moglo razviti ne to tako jezivo i psihotino? Mislila sam da smo se uspeli raz
dvojiti... Zar nije to ono to se posti e razvodom?
Onda pomisli: nikako nije trebalo da po aljem mog advokata Boba Alfsona da napravi
one potencio-slike aka i one devojke. Verovatno ga je to navelo na ovo. Sad je p
rekasno da se tu i ta promeni; ona ne samo to je dobila te fotografije, nego ih je
ve i upotrebila u sudnici. One su, time, postale dr avni javni dokument; ko god po el
i, mo da zbog neke male morbidne radoznalosti, mo e da ih potra i u sudskoj arhivi, da
ukljui animaciju slika i u iva u itavim sekvencama gde ak i ta famfulja, koja je, va
ljda, iz Trsta, vode ljubav. In hoc signo vinces, dragi moj...
Hej, ak, pomisli ona, volela bih da se predam; da se povuem nekako unazad iz ovoga
, ako ne za tvoje dobro, ono bar za moje dobro. Mo emo li biti - prijatelji?
Od te nade nema ni ta.
Sad se ne to neobino poe migoljiti na obzorju; ona se zagleda na tu stranu, udei se og
romnosti te pojave. Pa, ne to tako d inovsko ne mo e, valjda, biti ljudska tvorevina,
pomisli ona. Atmosfera je o ivela prisustvom neeg stvarnog; zvezde postale tupe, de
limino uga ene u tom podruju neba, a to bie, ta god da je bilo, poelo je poprimati obli
k maltene svetao.
Stvorenje je imalo oblik kolosalnog gu tera, i ona odmah shvati emu prisustvuje; izo
frenoj projekciji, jednom odlomku iz praiskonskog sveta kakav do ivlajvaju odmakli
psihotici; to, izgleda, nije ni ta novo ovde na M2 - ali, za to se njoj pojavljuju
takva privienja?
Da li bi mogao neki izofrenik - ili mo da nekoliko njih, udru enim snagama - koordini
rati svoje psihotine opa aje sa nekim psioninim talentom? Uvrnuta ideja, pomisli Mer
i nervozno, i ponada se da to nije pravo obja njenje. Jer, takva kombinacija bila
bi smrtonosna, ako su ovi ljudi kojim sluajem nai li na nju tokom svojih etvrt veka
slobode.
Ona se priseti onog hebefrenika koga je upoznala u Ganditaunu... i koga su, mo da
opravdano, nazvali svecem; Ignjata Ledebura. U to vreme je oseala, i pored one st
ra ne sirotinje i prljav tine, ne to svetako u njemu, neki osna ujui, ali i zastra ujui mi
natprirodnih moi usmerenih Bog zna kuda. Sad je, tek sad, osetila da ju je Ledeb
ur oarao.
Gu ter, prividno sasvim stvaran, poe da se prote e i da uvija svojim izdu enim vratom;
onda otvori eljusti. Iz njih ispovraa neko drugo privienje, nalik na plamenu loptu,
od koje se zapali taj deo neba; plamena lopta poe ploviti nagore, kao da je atmo
sfera nosi, i Meri odahnu: plamen, bar, odlazi, ne spu ta se... Iskreno ree samoj s
ebi da se bila malo upla ila te druge mogunosti. Nije joj ni najmanje prijalo ovo p
rivienje; suvi e ju je podsealo na one tajne sekvence njenih snova, njenih sopstveni
h, koje je pamtila i posle buenja, ali o njima nikad nije ni sa kim razgovarala, a
k nije ni sama razmi ljala o njima, nije ih pregledala ni u tajnosti sopstvenih mi
sli, a kamoli sa nekim drugim, na primer sa nekim profesionalcem, psihijatrom. D
aleko bilo.
Plamena lopta prestade da se di e. Poe se rasturati u svetlee trake. A trake poe e plov
iti nadole i, na njeno otupelo iznenaenje, podrhtavati kao da su u neijim rukama,
a potom se oblikovati u ogromna slova.
U rei, koje su, zajedno, dale poruku na nebu. Bukvalno - tekst. Upuen lino njoj, uv
ide Meri sa nelagodno u i u asom. Rei su blistale:
DR RITERSDORF, IZBEGNI KRVOPROLIE
I BIE TI DOZVOLJENO DA ODE OD NAS
Onda manjim, takoe blistavim slovima, kao naknadno domi ljanje:
SVETI TRIJUMVIRAT
Ovi nisu normalni, ree Meri Ritersdorf sebi i oseti da se histerini smeh di e kroz n

jeno grlo. Pa nisam ja ta koja hoe krvoprolie; nego ak! Za to ste se, za ime Boga, na
mene okomili? Ako ste toliko sveti, trebalo bi da budete sposobni da uoite ne to t
ako oigledno. Mada, uvide ona, mo da ba i nije mnogo oigledno. Ona je pucala na aka ma
loas, a pre toga - ubila onog vojnika, Mensa, koji je be ao nazad u svoj tenk. Znai,
posle svega, mo da se mo e posumnjati i u istotu njene savesti - njenih namera.
Oblikovale su se jo dve rei.
MOLIMO ODGOVORI
"Boga mu Bogovog", pobuni se ona. "Kako?" Ne zahteva se, valjda, od nje da pi e pl
amena slova preko nebesa; ona ba nije trijumvirat hebefrenih svetaca-psihotika. O
vo je naprosto stra no, ree ona sebi. Groteska je biti prinuen na trpljenje neeg ovak
vog. Ako bih ja njih slu ala, njima verovala, ispalo bi da sam ja na neki nain kriv
a, nekako odgovorna za zloudnost koja postoji izmeu mene i aka. A ja to nisam.
Najednom se ukrsti e crveni zraci laserske aktivnosti u blizini broda Banija Hentm
ena. Den Magbum, simulakrum CIA, oigledno je stupio u borbu; ona se zapita koliko
uspeha ima on, tanije, ta stvar. Verovatno vrlo malo uspeha, ako je suditi po is
toriji CIA. Ipak, ona mu po ele sreu.
Zapita se da li je Sveti Trijumvirat dao neka uputstva i njemu. Magbumu bi dobro
do la pomo; on je sam navalio u boj, eono je napao Hentmenov brod, pucao neprestano
, sa re eno u koja je, Meri sada uvide, neljudska. On je mo da simulakrum, ne, nego on
sigurno jeste simulakrum, ree ona sebi, ali niko ga ne mo e nazvati kukavicom. Dok
svi mi ostali, pomisli Meri, svi: i ak, i ta riba s njim, i ljigavac, ak i mensovs
ki vojnik koji je uzaludno be ao ka bezbednosti svog tenka - svi smo mi prikovani
za zemlju, svojim strahovima, motivisan je svako samo nagonom da spase svoju ko u
i ni ta drugo. Od svih nas, samo Denijel Magbum, simulakrum, pre ao je u ofanzivu. I
ta ofanziva, tako se bar njoj inilo, unapred je osuena da bude sme na i potpuno neu
spe na.
Nove arke rei, ogromne, pojavi e se na nebu. Ali, nebesima hvala, ovog puta ne upuene
njoj lino; prestali su bar na taj nain da je blamiraju.
RATOVANJE SVOJE PREKINITE I VOLITE SE
Va i, evo, dobro, pomisli Meri Ritersdorf. Ja - poinjem: voleu svog biv eg mu a aka, koji
je doputovao ovamo da bi me ubio; je l' to lep, nov poetak, usred svega ovoga?
Crveno sjaktanje laserskih zraka u blizini, i uokolo, parkiranog broda Banija He
ntmena postade jo jae; simulakrum nije poslu ao velike rei upozorenja, nastavio je uz
aludnu, ali veoma junaku borbu.
Prvi put u ivotu ona se stvarno divila nekome.
Od trenutka kad se brod Banija Hentmena pojavio, ljigavca je obuzela zebnja; nje
gove misli, koje su stizale do aka Ritersdorfa, bile su sad prepune zabrinutosti.
"Primam stravino pogre ne ocene o nedavnim dogaajima", obavesti ljigavac aka. "One sv
e emaniraju iz Hentmenovog broda; on i njegovo osoblje, a naroito nekoliko Alfana
ca oko njega, izma tali su nekakvu filozofiju prema kojoj si ti, Ritersdorfe, u sa
mom sredi tu nekakve zami ljene zavere protiv njih." Neko vreme ljigavac je utao, ond
a domisli ka aku: "Lansirali su letei amac."
"Za to?" upita ak i oseti da se ritam rada njegovog srca menja.
"Slike napravljene tokom osvetljavanja svetleom raketom pokazale su tvoju prisutn
ost na povr ini. amac e sleteti; ti e biti uhvaen; to je neizbe no."
ak urno ustade sa tla i ree Aneti Golding: "Poku au da pobegnem. Ti ostani ovde." Poe d
a tri, da se udaljava sa tog popri ta, ne znajui tano u kom pravcu; naprosto je hrama
o preko neravnog zemlji ta, to je br e mogao. Za to vreme, Hentmenov brod je sleteo. a
k nastavi be anje, ali primeti jednu udnu pojavu: crveni tragovi laserskih zraka po
javili su se kao crte tupe crvene boje blizu parkiranog broda. Neko je otvoreno
napao - mo da je neka grupa napala - Hentmenov brod odmah po sletanju, im se ploa na
ulaznom otvoru pomakla u stranu.
Ko? - zapita se on. Meri sigurno ne. Neki od klanova ovde na ovom mesecu? Mo da ne
ki udarni odred Mensa... ali, zar nisu oni ve prezauzeti, odbijaju napade Zemlje
i odr avaju neki sumnjivi za titni sloj iznad Da Vinijevih Visova? Mensi, uostalom, k
oriste neka druga oru ja, a ne ove staromodne lasere; dakle, ovo e pre biti CIA.
Magbum, zakljui on. Simulakrum je dobio nareenje da napadne Hentmenov brod. Pa, po t
o je ma ina, to je i uinio.
Mensi ratuju protiv Zemlje, pomisli on; a Magbum, predstavnik CIA, vodi bitku na
ivot i smrt sa Hentmenom. Moja biv a ena ratuje sa mnom. A Hentmen je moj neprijate

lj. Po logici, kakav je zbir svega toga? Mora biti mogue napraviti neku racionaln
u jednainu, izvui je iz ove barokne zapletenosti; situacija sigurno mo e biti sagled
ana pojednostavljeno. Ako Mensi ratuju protiv Zemlje, a i Hentmen ratuje protiv
Zemlje, onda su Mensi i Bani Hentmen saveznici. Hentmen ratuje protiv mene, znai
ja sam njegov neprijatelj, samim tim saveznik Zemlje. Meri ratuje protiv mene, a
ja protiv Hentmena, znai Meri je saveznik Hentmena, dakle neprijateljica Zemlje.
Meutim, Meri je na elu zemaljskog odreda psihologa koji silom nameu svoje 'dobre n
amere', ona je doputovala kao zastupnica Zemlje. Dakle, po logici, Meri je i sav
eznica i neprijateljica Zemlje.
Ta jednaina se naprosto ne mo e napraviti... ima, naprosto, prevelik broj uesnika u
borbi, i oni ine premnogo neloginih stvari, neki od njih, Meri, na primer, sasvim
na svoju ruku, nikog ne pitajui.
Ali, ekaj, ree on sebi; ovi njegovi napori da napravi razumnu i razlo nu jednainu ipa
k daju neke plodove. Trei po mraku, on dobi uvid u jednu svoju nedoumicu. On se bo
ri da se spase od Hentmena, koji je saborac Alfanaca i neprijatelj Zemlje; iz ov
oga proistie, logikom strogom i neospornom, da je on saveznik Zemlje bio toga sve
stan ili ne. Ako na trenutak zaboravi Meri - iji postupci svakako nisu odobreni o
d zemaljske vlade - on mo e naas videti situaciju jasno: nada je, za njega lino, da
stigne do nekog zemaljskog ratnog broda i u njemu nae utoi te. Jedino tamo e biti bez
bedan - jedino u zemaljskom ratnom brodu i nigde vi e.
Meutim, klanovi Alfe Tri M2 odbijaju napade Zemlje, podseti se on; jednaina je ak i
slo enija nego to se u prvi mah inilo. Ako je on, po logici, saveznik Zemlje, znai d
a je neprijatelj klanova, neprijatelj Anet Golding, neprijatelj svih i svakoga n
a ovom mesecu.
Ispred njega se pojavi njegova senka, ne mnogo jaka. Dakle, neko svetlo dopire s
a neba. Jo jedna svetlea raketa? On se okrete i na trenutak zastade.
I vide, na nebu, ogromna slova ispisana vatrom, poruku upuenu, kome? Od svih, ba njegovoj eni. Izbegni krvoprolie, pouavao ju je natpis na nebu. I bie ti dozvoljeno
da ode od nas. Jasno ispoljavanje luckaste, mentalno 'udarene' taktike psihotika
nastanjenih ovde, i to verovatno onih kojima se pogor alo: onih hebefrenika u 'Ga
nditaun'. Meri, dabome, nee obraati pa nju na takve stvari. Ali svetlea poruka navede
aka Ritersdorfa da uoi jo jedan inilac: klanovi alfinog meseca vide u Meri svog nep
rijatelja, savr eno tano. Meri je i njegov neprijatelj; on je poku ao ubiti nju, a on
a njega. To znai, po logici, da je on saveznik svih klanova. Ali zbog svoje veze
sa Zemljom on je neprijatelj svih klanova. Ma koliko alostan, ne mo e se prenebrei k
onaan zakljuak celokupnog njegovog razmi ljanja: on je i saveznik i protivnik ovih k
lanova na M2; on je i protiv njih, i za njih.
Na toj taki odustade. Di e ruke od logike. Naprosto se okrete da be i dalje.
Stara poslovica, izvedena iz meditacija usavr enih kraljeva-ratnika iz antike Indij
e, po kojoj je 'neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj' naprosto nije uspela
u ovoj situaciji. I - taka.
Ne to poe zujati iznad njegove glave, u visini, ali ne velikoj. Glas, ve taki pojaan, p
oe urlati na njega. "Ritersdorfe! Stoj, stani! Ili emo te ubiti na mestu." Glas je
bubnjao i odjekivao, odbijao se od zemlje; zvunik je bio usmeren pravo ka njemu
i odvrnut punom snagom. Znao je: to mu govore iz Banijevog leteeg amca, koji sad l
ebdi iznad njega. Na li su ga, tano kao to je ljigavac predvideo.
On, dahui, stade.
amac je bio na samo tri metra iznad zemlje. Metalne merdevine nainjene od vi e delov
a, povezanih arkama, ispado e iz dna amca i poe e da se rasklapaju prema zemlji, uz buno
klepetanje. Ve taki pojaan glas dade mu novo uputstvo. "Penji se uz merdevine, Rite
rsdorfe. Bez ikakvog petljanja ili zadr avanja!" U nonoj tami, obasjane samo svetlo u
poruka na nebu, merdevine napravljene od magnezijuma podrhtavale su bestelesno,
kao neka veza sa natprirodnim.
ak Ritersdorf ih dohvati i poe, sa olovnom nevoljno u koja mu je stiskala srce, da se
penje. Sledeeg trenutka ve sie sa merdevina i nae se u kontrolnoj kabini amca. Dvoji
ca Zemljana, izbezumljenih pogleda, sa laserskim pi toljima, stado e pred njega. Plae
ni neprijatelji Banija Hentmena, uvide on. Jedan od njih bio je D erald Feld.
Merdevine se uvuko e gore, u amac, koji odmah potom pojuri, najbr e to je mogao, u mat
ini brod.
"Spasli smo ti ivot", ree Feld. "Ta ena, tvoja biv a supruga, isekla bi te na komade

da si ostao tamo."
"Pa ta?" upita ak.
"Pa to, da ti za zlo vraamo dobrim. ta bi vi e mogao tra iti? Videe da Bani nije ljut ni
ti uznemiren; odve je on veliki ovek da ne prihvati sve ovo u hodu. Na kraju kraje
va, ma kako ravo da stvari ispadnu, on se uvek mo e odseliti u Alfansku carevinu."
Feld uspe da se osmehne, kao da je ta misao, po njegovom utisku, razlog da se bu
de srean. Sa Hentmenove take gledanja, ona je znaila da stanje ipak nije nepodno ljiv
o: izlaz postoji.
amac sti e do matinog broda; otvori se ulaz u jednu veliku cev, amac se ugura tano u n
ju i onda kliznu, bez daljeg rada svojih motora, duboko u unutra njost velikog bro
da, sve do svog 'pristani nog' le i ta.
im se amac otvorio, ak Ritersdorf se nae licem u lice sa Banijem Hentmenom, koji zab
rinuto otapka znoj sa svog veoma pocrvenelog ela i ree: "Neka budala nas napada. Oi
gledno jedan od ovda njih ludaka, sudei po njegovom pona anju." Brodom proe drhtaj. "V
idi ?" upita Hentmen ljutito. "Napada nas sa runim oru jem." On mahnu aku da mu prie i
ree: "'Aj sa mnom, Ritersdorfe; da se mi posavetujemo. Grdni nesporazumi su bili
izmeu tebe i mene, ali ja mislim da jo nije kasno da ih ispravimo. Va i?"
"Runim oru jem. Bez sa", ree ak, refleksno mu ispraviv i gramatiku gre ku.
Hentmen poe prvi, jednim uskim hodnikom; ak krenu za njim. Nije se primeivalo, sada
, prisustvo ma koga sa laserom uperenim u njega; ali on je ipak postupao poslu no.
Neko takav, sa pi toljem, sigurno postoji kao mogunost - on je ipak, podrazumeva s
e, zarobljenik ove organizacije.
Jedna devojka, naga do pojasa, odevena samo u kratke pantalone, proe popreko prek
o hodnika, ispred njih, le ernim korakom. Zami ljeno je pu ila cigaretu. Ne to na njoj k
ao da je bilo poznato aku. Onda, u trenutku kad je ve nestajala u vratima, ak prepo
znade da je to Peti Viver. Be ei iz Sunevog sistema, Bani se potrudio da povede bar
jednu od svojih nalo nica sa sobom.
"Evo ovamo", ree Hentmen, otkljuavajui jedna vrata.
Hentmen zatvori sebe i aka u malu, golu kabinu, onda odmah poe da se etka, nemirno,
vrlo napeto. Neko vreme ne ree ni ta; ostade zadubljen u bri ne misli. Brod je, s vr
emena na vreme, opet podrhtavao pod laserskim udarima. Jednom, ak, oslabi e svetla
na plafonu, ali se brzo opet vrati e na normalu. Hentmen besno di e pogled ka svetli
ma, onda nastavi etkanje.
"Ritersdorfe", ree Hentmen, "ja izbora nisam imao; morao sam prei..." Neko pokuca
na vrata. "Iiiisss-use", ree Hentmen, prie vratima i otvori ih samo malo. "A, ti s
i."
U hodniku je stajala, sada ovla no zaogrnuta pamunom ko uljom, ali ko uljom neuvuenom po
d opasa suknje i nezakopanom, Viverica. "Samo sam se htela izviniti gospodinu Rite
rsdorfu za..."
"Odlazi", ree Bani Hentmen i zatvori vrata. Okrete se opet aku. "Morao sam prei kod
Alfanaca." Novi znoj, u ogromnim kapima nalik na vosak, pojavi se na njegovom el
u; nije se potrudio da ga obri e. "Da li me osuuje zbog toga? Prokleta CIA upropasti
la je moju karijeru; nije mi ni ta preostalo na Zemlji. Ako mogu..."
"Ona ima velike sise", ree ak.
"Ko? Peti? A, da." Hentmen klimnu glavom. "To je ta operacija koju rade u Holivu
du i Njujorku. Sad je popularnija nego irenje bradavica, a Peti je dala da joj ur
ade i to. Super bi izgledala u onoj seriji da smo je snimili. Kao i za mnoge dru
ge stvari mo e se rei: iva teta to nije uspelo. Zna da je prokleto malo nedostajalo da
se ne izvuem iz Brahea. Mislili su da e me ukebati, al' meni je, naravno, dojavlje
no. U poslednjem asu." Uperio je u aka pogled nervoznog optu ivanja. "Ako uspem da i
sporuim M2 Alfancima, sve e se uspe no zavr iti za mene; moi u pro iveti ostatak ivota u
ru. Ako ne, ako Zemlja uspe da preuzme ovaj mesec, nee se uspe no zavr iti za mene."
Sad je izgledao umoran i poti ten; kao da se skupio, smanjio. Kao da mu je bilo pr
enaporno da aku to ka e. "Tvoj komentar glasi...?" promrmlja Hentmen. "Da te ujem?"
"Hmmm", ree ak.
"To je komentar?"
ak ree: "Ako zami lja da ja imam ikakav uticaj, sada, na moju biv u enu i njen izve taj Z
mljoplanu o ovim..."
"Ne", ree Hentmen i kratko klimnu glavom. "Znam da ne mo e uticati na njenu odluku u
vezi sa ovom operacijom; videli smo mi sve vas dole, kako ispucavate razna oru ja

jedni na druge. Kao ivotinje." Bani pogleda besno; energija mu se vraala. "Ubio s
i mog zeta, erigana; spreman si - zapravo, jedva eka - da ubije svoju enu... Kakvim t
o ivotima ivite vi ljudi? Ja tako ne to nikad nisam video. Pa jo , preko svega, odati
moje skrovi te tajnoj slu bi."
"Napustio nas je Paraklet", ree ak.
"Paraket? Mali papagaj onaj? Za to?" Hentmen nabora nos.
"Ovde se vodi rat. Hajde da to ka emo. Mo da e time biti pone to obja njeno. Ako ne bude.
.." On slegnu ramenima. Bolje od ovoga - ne mo e.
"Ona malo bucmasta riba sa kojom si le ao", ree Hentmen. "Tamo napolju, dok je tvoj
a ena pucala na vas dvoje. Ona je jedna od ovda njih lujki, zar ne? Iz nekog od tih
naselja njihovih?" Prodorno je posmatrao aka.
"Pa, tako nekako", ree ak; nije mu se osobito sviao renik kojim se Bani Hentmen posl
u io.
"Mo e da stupi u vezu sa njihovim meunaseobinskim, vrhovnim, kao, Savetom, preko nje?
"
"Mislim da mogu."
Hentmen ree: "Evo jedinog upotrebljivog re enja. Sa prokletim paraketom ili ve ta je,
ili bez njega. Uredi da se njihov Savet sastane i da saslu a tebe, tvoj predlog."
Hentmen stade uspravnije i progovori vr e. "Reci im da od Alfanaca zatra e da ih za tit
e od Zemlje. Reci im da je potrebno da zatra e da Alfanci dou i zaposednu ovaj mese
c. Na taj nain e M2 zakonski postati alfanska teritorija, prema nekim njihovim pro
kletim protokolima, ta god da je to; ne razumem ih ba , ali razumeju Alfanci, a raz
ume i Zemlja. A zauzvrat..." Nijednog trenutka nije skidao pogled sa akovog lica;
njegove oi, malene, netrepue, upuivale su izazov svim osobama i svim stvarima. "Alf
anci e jemiti graanske slobode klanovima. Niko nee biti hospitalizovan. Nema terapij
e. Nee se prema vama postupati kao prema ludacima; biete tretirani kao pravi, norm
alni kolonisti, koji su vlasnici svog zemlji ta i bave se normalnom proizvodnjom i
trgovinom, i svim tim ostalim to vi, valjda, radite."
"Ne govori 'vi'", ree ak. "Nisam ja pripadnik nijednog klana, ovde."
"Misli da e pristati, Ritersdorfe?"
"Pa - iskreno, ne znam."
"Zna , zna . Bio si ve ovde, u onom simulakrumu CIA. Na agent, na potkaziva koji se nala
zi u CIA, javljao nam je o svakom va em potezu."
Dakle, postoji hentmanovac u Centralnoj informativnoj agenciji. ak je bio u pravu
; CIA je infiltrirana. Kao to je, otprilike, i zaslu ila da bude.
"Nemoj me tako gledati", ree Hentmen. "Imaju oni nekog svog majmuna ovde kod nas,
unutra; ne zaboravi to. Na nesreu, ja ne uspevam da provalim ko je taj. Ponekad
mislim da je D eri Feld; onda dou dani kad mislim da je Mrani. U svakom sluaju, mi sm
o preko na eg oveka u CIA saznali da si suspendovan, pa smo te, prirodna stvar, otp
ustili - ta e nam ako ne mo e delovati na tvoju enu na M2 Alfe Tri? Mislim, budimo razu
mni, je l' tako."
ak ree: "A oni su, preko svog agenta u tvojoj organizaciji..."
"Jeste. CIA je u roku od nekoliko minuta doznala da sam ja utnuo i taj scenario i
tebe, i navalila da me nabije u buvaru... to si itao u novinama. Samo, naravno, j
a sam preko mog agenta kod njih doznao da njihova sekira samo to nije fijuknula,
pa sam turnuo. A njihov agent u mojoj organizaciji javio im je da sam odleteo sa
Zemlje, ali nije znao tano kuda. To su samo erigan i Feld znali." Zatim Bani Hentm
en filozofski dodade: "Mo da ja nikada neu doznati koga to CIA ima ovde. Sad vi e nij
e va no. Veinu mojih poslova sa Alfancima zadr ao sam u najstro oj tajnosti, nisu znali
ak ni lanovi mog taba, zato to sam, naravno, znao da smo infiltrirani od samog poetk
a." Bani odmahnu glavom. "Koji haos."
ak ree: "Ko je tvoj agent u CIA?"
"D ek Elvud." Hentmen se nasme i ukrivo, zlobno motrei akovu reakciju. " ta si ti mislio
, kako je bilo mogue da Elvud preda tebi jedan tako skupocen brod-goni? Ja sam mu
rekao. eleo sam da ti stigne ovamo. ta zami lja , za to je Elvud od poetka toliko navalji
ao da ba ti vodi simulakruma Magbuma? Bila je to moja strategija. Od samog poetka.
A sad da ujemo tvoje informacije o ovim klanovima ovde, na koju e stranu skoiti."
Nikakvo udo da su Hentmen i njegovi pisci uspeli da smisle i srue na njega onaj ta
kozvani 'scenario'; uz pomo Elvuda, mogli su da nani ane pravo u sredi te, to je Hentm
en sad priznao.

Ali to nije bilo u celosti tano. Elvud je mogao obavestiti hentmanovce o postojan
ju simulakruma Magbuma, kao i o tome ko upravlja njime i kuda e simulakrum biti p
oslat. Ali to je bilo sve. Elvud nije znao ono ostalo.
"Priznau da sam ve bio ovde", ree ak. "I proveo neko vreme tu, ali u naselju Hiba ko
je nije tipini uzorak; Hibi su na dnu lestvice. Ne znam ni ta o Pareima, niti o Men
sima, a ta dva klana manje-vi e komanduju na M2." On se priseti Merine brilijantne
analize situacije; kako je opisala slo eni sistem kasta koji va i na Alfa Tri M2. P
okazalo se, eto, da je bila u pravu.
Zurei napeto u njega, Hentmen ree: "Hoe li poku ati? Ja, lino, verujem da e oni svi, o
ativno, imati neke koristi od te ponude; ja da sam na njihovom mestu, ja bi' 'e
prihvatio. Druga mogunost im je da budu opet uterani u bolnice - a tree nema. 'Oe il
' nee . Tako im ka i... A sad ja tebi da ka em koji e biti tvoj dobitak u tome."
"Svakako", ree ak. "Da i to ujemo."
"Ako ovo uradi , daemo Elvudu uputstva da te vrati u CIA."
ak ne ree ni ta.
"O, Krimini", ree Hentmen tonom kao da se ali nekome. "Mrzi te i da odgovori . Dobro
, video si da je Peti u brodu. Daemo joj uputstva da bude fina s tobom. Zna ta misl
im?" On namignu nervozno: urni trzaj oka.
"Ne", ree ak nagla eno. Ta radnja se pokazala odve neprijatna.
"Dobro, Ritersdorfe", uzdahnu Hentmen. "Stvarno smo se zavukli. Evo: uradi to, p
a emo ti dobaciti veliku kost, sasvim druge klase u odnosu na ovo to sam pomenuo."
On udahnu duboko, umno. "Jemimo da emo obaviti jedan posao za tebe: ubiemo tvoju enu
. Najbr e i najbezbolnije to je mogue. A to je vrlo bezbolno... i vrlo brzo."
Posle jednog razdoblja utanja, koji se obojici inio beskonano, ak ree: "Ne shvatam zb
og ega misli da ja elim da Meri bude mrtva." Pogledao je Hentmena u oi i nije, pred
tim pronicljivim zurenjem, skrenuo pogled; ali napor potreban za to bio je velik
i.
Hentmen ree: "Kao to rekoh - gledao sam kako vas dvoje uite na tlu i pucate jedno na
drugo kao dve divlje ivotinje."
"Branio sam se."
"A-haaa", ree Hentmen, u parodiji sagla avanja.
"Nisi ti na ovom mesecu video ni ta u vezi sa mnom i sa Meri to bi ti reklo da ja i
mam takvu elju. Mora biti da si doputovao na M2 ve snabdeven tim znanjem. Ali to n
isi dobio od Elvuda, jer nije mogao znati ni on, zato se nemoj muiti da mi pria baj
ke kako ti je Elvud..."
"U redu", ree Bani Hentmen grubo. "Elvud nam je dao pojedinosti o simulakrumu, o
tebi i Magbumu; tako je to u lo u scenario. Ali neu ti rei odakle smo dobili ono ost
alo. Neu, i taka."
ak ree: "Neu ii pred Savet. Neu, i taka."
Gledajui ga besno, Hentmen ree: " ta ima veze kako sam saznao? Znam; neka ostane na
tome. Nisam zatra io tu informaciju; ubacili smo je kao naknadnu domisao, kad mi j
e rekla..." On naglo zamuknu.
"D oan Trieste", ree ak Ritersdorf. Bila je u dosluhu sa ljigavcem; moralo je biti t
ako. I eto, saznalo se. Ali sada, zaista, nije va no.
"Da mi ne skreemo sa teme. Je l' ti 'o il ne' da ti ubijemo enu? Odlui se." Hentmen j
e ekao nestrpljivo.
"Neu", ree ak. Odmahnu glavom. U njegovom umu vi e nije bilo sumnje. Re enje je na doma
ku ruke; on ga odbacuje. tavi e, odbacije ga za sva vremena.
Hentmenovo lice se trznulo nelagodno. "Hoe svojeruno da je ikne ."
"Neu", ree ak. Nije o tome bila re. "Tvoja ponuda podsetila me je na ljigavca, kako
ga je erigan ubio u hodniku moje zgrade. Sagledao sam to isto, ali sa Meri umesto
sa Lordom Teciostrigom." A to, pomisli on, uop te nije ono to elim. Oigledno je da s
am bio na pogre nom putu. Taj stra ni dogaaj rekao mi je ne to... to ne mogu zaboraviti.
Meutim, ta ja, zapravo, elim da bude sa Meri? To nije znao; to mu je bilo neprozir
no, a lako se moglo dogoditi da zauvek i ostane tako.
Hentmen jo jednom izvue maramicu da obri e elo. "Koje zame ateljstvo. Ti i tvoji proble
mi u kui - remeti planove dveju meuzvezdanih imperija, Zemlje i Alfe; da li si ikad
to sagledao u toj svetlosti? Odustajem. Iskreno reeno, drago mi je to si rekao ne
, ali nismo znali ime drugim bismo te mogli pridobiti; mislili smo da je to ono to
iz svega ovoga eli ."

"Mislio sam i ja", ree ak. Mora biti da sam ja jo i sad zaljubljen u nju, uvide on.
U enu koja je ubila onog mensovskog vojnika koji je poku avao da se vrati u svoj t
enk. Ali ona je, bar sa svoje take gledanja, uinila to u samoodbrani; ko joj mo e za
meriti?
Opet neko pokuca na vrata. "Gospodine Hentmen?"
Bani Hentmen otvori vrata. D erald Feld brzo zakorai unutra.
"Gospodine Hentmen, uhvatili smo telepatske misaone emanacije jednog ganimedskog
ljigavca koji se nalazi negde izvan broda. On tra i da ga pustimo unutra da bi...
" Feld dobaci kratki pogled aku. "...da bi mogao biti zajedno sa ovim Ritersdorfo
m; ka e, hoe da 'deli njegovu sudbinu'." Feld izvi lice u grimasu. "Oigledno se siln
o brine za njega." inilo se da je Feld zgaen zbog toga.
"Pusti prokletinju da ue", ree Hentmen. Dok je Feld odlazio, Bani Hentmen se obrat
i aku: "Po teno reeno, ne znam ta e biti od tebe, Ritersdorfe; tako si potpuno zabrlja
o svoj ivot u svim pravcima. Tvoj brak, posao, pa ovoliki put prevalio, a onda se
predomislio... ta ima ?"
"Mislim da se Paraklet mo da vratio", ree ak. Tako izgleda, ako se uzme u obzir da j
e odbio ponudu, u poslednjem trenutku; Hentmenovu ponudu koja se odnosila na Mer
i.
"A o kakvoj to stvari govori ?"
"O Svetome Duhu", ree ak. "On se nalazi u svakom oveku. Samo ga je te ko nai."
Hentmen primeti: "Za to ne popuni vakuum neim uzvi enim, recimo da spase ove lujke sa M
2 od prisilnog odvoenja u bolnice? Bar bi se osvetio CIA. Imamo mi u ovom brodu d
va vrlo visoka alfanska vojna lica... oni mogu dovesti ratnu flotu u roku od dva
-tri sata, da zvanino i zakonito zaposedne ovaj mesec. Naravno, i zemaljski ratni
brodovi lebde tu negde unaokolo, ali to samo pokazuje sa koliko pa nje se mora ra
diti. Ti si biv i cija ; trebalo bi da bude u stanju da izvede jednu tako osetljivu op
eraciju."
"Pitam se kako bih se oseao", ree ak, "ako bih morao provesti ostatak ivota na jedno
m mesecu ije se stanovni tvo sastoji iskljuivo od psihiki poremeenih osoba."
"A gde, kog vraga, misli da si iveo dosad? Ja bih opisao tvoje line odnose sa tom t
vojom enom kao psihiki poremeene. Snai e se ti nekako; nai e neku ribu za krevet, ko
i zameniti Meri. Zapravo, im smo ugasili onu na u svetleu raketu, prilino dobro smo p
ogledali slike one male buce sa kojom si se zgurio tamo. Nije lo e pare ona, a?"
"Anet Golding", ree ak. "Polimorfna izika."
"Da, pa ta, zar nee moi s njom?"
Posle kratke pauze, ak ree: "Mo da." On nije kliniar, ali Anet mu ne izgleda mnogo bo
lesna. Zapravo, izgleda mnogo manje bolesna nego Meri. Ali on, naravno, poznaje
Meri bolje. Ipak...
Jo jednom se zaulo kucanje na vratima; ona se otvori e i D erald Feld ree: "Gospodine H
entmen, otkrili smo identitet tog pojedinca koji nas napada. Ta jedinka je simul
akrum CIA, Denijel Magbum." On objasni: "Ganimedski ljigavac nam je dao tu infor
maciju iz zahvalnosti to smo ga pustili u brod. Imam ideju."
"Ista ideja", ree Bani Hentmen, "ukazuje se i meni. A ako nije ista, ne elim je uti
." Okrete se aku. "Stupiemo u vezu sa D ekom Elvudom koji je u kancelariji CIA u San
Francisku; rei emo mu da iz simulakruma povue operatora, ko god da je sad na toj d
u nosti; verovatno Petri." Oigledno, pomisli ak, ovaj Hentmen je odlino upoznat sa nai
nom rada u CIA u San Francisku. "Onda emo, Ritersdorfe, dati tebi da upravlja Magb
umom, odavde. To mo e initi dokle god odr avamo radio-vezu; zapravo je potrebno da mu
prenese samo nekoliko osnovnih uputstava. Naprosto ga programiraj da prekine ovu
akciju i ostane po strani. Hoe li to uraditi?"
ak upita: "Za to bih?"
mirkajui, Hentmen ree: "Z-zato to e se on probiti tim svojim prokletim laserskim zrak
om sve do na eg izvora energije, koji e onda eksplodirati, ako se ovako nastavi."
"Poginue i ti", ukaza aku Feld, "ako to bude. I ti i tvoj ganimedski sluzavac."
"Ako ja nastupim pred Vrhovnim savetom ovog nebeskog tela", ree ak Hentmenu, "i za
molim ih da zatra e alfansku za titu, a oni to prihvate - lako bi mogao zbog toga iz
biti novi op ti rat izmeu Alfe i Zemlje."
"Ooo, do vraga, ne", ree Hentmen nagla eno. "Zemlji nije toliko stalo do ovog mesec
a; 'Operacija pedeset minuta' samo je mala, maju na naknadna domisao, ni ta va no. Ver
uj mi, imam veza mnogo; znam da je tako. Da je Zemlji bilo stvarno stalo, u la bi

ovde jo pre mnogo godina. Je li tako?"

"To to on ka e je istina", ree Feld. "To je potvrdio na ovek u Zemljoplanu pre nekolik
o godina."
ak ree: "Mislim da je ideja dobra."
Hentmen i Feld, obojica, odahnu e, sa vidljivim olak anjem.
"Odve u ga u Adolfvil", ree ak, "pa, ako uspem navesti klanove da sazovu novi sastana
k svog Vrhovnog saveta, izneu tu ideju pred njih. Ali nameravam to uiniti na moj n
ain."
" ta to znai?" upita Hentmen nervozno.
"Nisam ni javni govornik, ni politiar", ree ak. "Moj posao je bio programiranje, pr
ipremanje govornog materijala za simulakrume. Ako ovladam Magbumom, pustiu njega
pred Vrhovni savet - davau mu bolje reenice, i bolje argumente, nego to bih ja lino
ikada mogao izgovoriti." Osim toga - to ne ree glasno - bie mnogo bezbedniji ovde
nego u Adolfvilu. Jer zemaljska vojska mo e u svakom trenutku probiti tit Mensa, a
onda e jedna od prvih akcija biti hap enje celog Saveta. Ako se pred Savetom upravo
u tom trenutku nae neko ko predla e da itelji M2 preusmere svoju odanost na Alfansk
o carstvo, bie vrlo slabi izgledi da taj neko izie iv. Takav jedan predlog iz usta
zemaljskog dr avljanina - to on jeste - bio bi poistoveen, sasvim tano, sa inom izdaje
.
Ovo to ja radim, uvide ak okirano, nije ni ta manje nego vezivanje moje sudbine sasvi
m za Hentmenovu.
Misli ljigavca mu doo e, donosei pouzdanje. "Uinio si mudar izbor, gospodine Ritersdo
rfe. Prvo svojom odlukom da dopusti tvojoj eni da ivi, a sada ovim. U najgorem mogue
m sluaju, zavr iemo svi kao dr avljani Alfe. A pod njihovom vladavinom mi mo emo, sigura
n sam, pre iveti."
Hentmen, koji je takoe uo ove misli, razvue lice u osmeh. "Da se rukujemo u to ime?
" upita on aka, pru iv i ruku.
Rukovali su se. Izdajnika pogodba bila je sklopljena, bez obzira na to da li vodi
la ka dobru ili zlu.
13.
Glomazni mensovski tenk, uz tropot i tutnjavu, ble tei farovima, doplovi do Gabrijel
a Bejnsa i Anet Golding. Stade, tucajui grdno. Poklopac kupole otvori se naglo, i
Mens unutra obazrivo ustade.
Iz okolne tame ne doe nikakav laserski napad dr Meri Ritersdorf. Mo da je, pomisli
Gabrijel Bejns sa puno nade, gospoa Ritersdorf prihvatila zahtev Svetog trijumvir
ata, ispisan plamenim slovima preko neba. Mo da nije, ali ovo svakako izgleda kao
prilika za Anet i njega, prilika koju im je obeao Ignjat Ledebur.
Jednom jedinom brzom kretnjom skoi na noge i povue Anet da i ona ustane; uspentra e
se zajedno na bok mensovskog tenka. Voza im pomo e da uu, a posle njihovog ulaska za
lupi poklopac, sa silnim treskom; sve troje su bili sad nabacani kako bilo u tes
noj unutra njosti tenka, preznojeni i zadihani.
Izvukosmo se, obavestio je Gabrijel sebe. Ali bez radosti. inilo se da nije va no;
u iroj svetskoj slici, veoma je maju no ovo to su oni postigli. Ipak, ne to jeste. On
pru i ruku i obgrli Anet.
Mens ree: "Vi ste Goldingova i Bejns? lanovi Saveta?"
"Da", ree Anet.
"Rek'o mi Hauard Stro da vas pokupim", objasni Mens; stade za kontrole tenka i p
okrete ga opet. "Trebalo bi da vas odbacim do Adolfvila; tamo e biti novi sastana
k Saveta svih klanova, pa je Stro navaljivao da i vas dvoje budete prisutni."
I tako, razmi ljao je Gabrijel Bejns, po to smo Strou potrebni za glasanje, ostadosm
o ivi; Meri Ritersdorf nee imati priliku da nas odstreli u prvoj svetlosti zore. I
ronija. Ali pokazuje va nost veza izmeu klanova. Veze su to ivotonosne, za sve njih.
ak i veze sa ubogim Hibima.
Kad su stigli do Adolfvila, tenk ih je iskrcao ispred velike, sredi nje kamene zgr
ade; Gabrijel Bejns i Anet poo e gore, dobro znanim kamenim stepeni tem. Nisu ni ta gov
orili; umorni i prljavi posle noi provedene u le anju na zemlji, pod vedrim nebom,
nisu bili raspolo eni za beznaajne razgovore.
Ono to nama treba, zakljui Bejns, nije sastanak Saveta, nego est sati sna. Zapita s
e kakva je svrha ovog sastanka; zar se ovaj mesec nije ve opredelio za jedan odree
ni smer delovanja, tako to je otpoeo borbu, do krajnjih granica svojih znanja i moi

, protiv osvajaa sa Zemlje? ta bi se jo moglo uiniti?

U predsoblju sale za sastanke, Gabrijel Bejns zastade. "Ja u, kazao bih, prvo pos
lati mog simulakruma da ue", ree on Aneti. Naroitim kljuem otkljua orman u kome je, s
asvim u skladu sa svojim zakonskim pravima, uvao svog simulakruma, koga su Mensi
proizveli. "Nikad se ne zna." A bio bi stvarno blam poginuti sada, tako brzo pos
le spasenja od napada doktorke Ritersdorf.
"Vi, Parei", ree Anet, sa tragom, u glasu, nekog tu nog veselja.
Simulakrum Gabrijela Bejnsa i tavo o ive, staviv i u dejstvo svoje mehanizme. "Dobar da
n, ser." Onda klimnu glavom Aneti. "Gospoice Golding. Ja u sada ui, gospodine." Sa
utivim naklonom njima dvoma, on poe, pored njih, i pokretima ne to trzavim, ali ustri
m ue u salu.
"Zar te sve ovo nije niemu nauilo?" upita Anet Gabrijela Bejnsa dok su ekali da se
simulakrum vrati i podnese raport.
"Na primer, emu?"
"Da ne postoji savr ena odbrana. Nema za tite. Biti iv znai biti izlo en opasnosti; u pr
irodi je ivota samog da bude rizian - to je supstanca ivljenja."
"Pa, da, ali ovek treba ipak da ini koliko mo e da bi se za titio", ree Gabrijel Bejns
o troumno. Nema tete ako to bar poku ava . To ti je takoe 'supstanca ivljenja', kojom se,
tavi e, bave sva iva bia neprekidno.
Simulirani Bejns vrati se i formalno podnese izve taj. "Nema smrtonosnih gasova, n
ema elektrinih pra njenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u
zidovima za gaanje laserskim pu kama, nema skrivenih infern-ma ina. Ponudio bih pred
log da mo ete bezbedno ui." Zauta, jer je njegov zadatak bio zavr en... ali onda, na G
abrijelovo iznenaenje, sim uz klepetave zvuke opet proradi. "Meutim", izjavi on, "
skrenuo bih Vam pa nju na neuobiajenu injenicu da postoji jo jedan simulakrum, osim m
ene, u ovim prostorijama. A to mi se nimalo ne dopada, ba ni najmanje."
"Ko?" upita Gabrijel Bejns, zapanjen. Samo bi neki Pare mogao toliko biti zabrin
ut za svoju samoodbranu da upotrebi simulakruma, skupocenu zamenu za sebe samoga
. Ali jedini parejski delegat je ve tu - on sam, Gabrijel.
"Osoba koja e se obratiti Savetu", odgovori njegov Gabrijel-simulakrum. "Onaj kog
a delegati ekaju da uju; taj je simulakrum."
Gabrijel Bejns od krinu vrata i virnu unutra, vide da su svi drugi delegati ve na o
kupu, a da pred njima stoji onaj pratilac Meri Ritersdorf, cija Denijel Magbum, t
aj isti koji je, po tvrdnji ljigavca, uestvovao u njenom napadu laserom na vlasti
tog mu a, i na mensovskog tenkistu, i na njega i Anet Golding. ta e Magbum ovde? Mno
go mu je, ba , pomogao njegov simulirani Gabrijel Bejns, posle svega.
Protivno svojoj svesti da to ne valja raditi, protivno svim svojim nagonima, Gab
rijel Bejns polako ue u salu za sastanke i zauze svoje mesto.
Sad jo samo da nas Ritersdorfka pobije ovako sve skupa, iz nekog prikrajka, pomis
li on.
"Dozvolite mi da objasnim", ree simulakrum Magbum odmah, im su Anet i Gabrijel sel
i. "Ja sam ak Ritersdorf; upravljam sada ovim simulakrumom, sa jednog obli njeg mes
ta na Alfa Tri M2, iz meuzvezdanog broda Banija Hentmena. Mo da ste taj brod primet
ili; ima nacrtanog zeca sa strane."
Hauard Stro ree pronicljivo: "Znai, ti ti sada vi e nisi produ ena ruka zemaljske tajn
e slu be, CIA."
"Tako je", potvrdi Magbum, simulakrum. "Spreili smo, bar privremeno, tu tajnu slu b
u da kontroli e ovaj proizvod. Izlo iu, dakle, najbr e to mogu, predlog koji po na em mi lj
nju daje najbolje izglede za drugi mesec Alfe Tri, i za sve klanove na njemu. Mo
rate zvanino, kao vrhovno vladajue telo M2, odmah zatra iti od Alfanaca da dou i izvr e
pripajanje. Oni jeme da e vas tretirati ne kao pacijente nego kao zakonite naselj
enike. Ova aneksija mo e se obaviti posredstvom Hentmenovog broda, po to su dva viso
ka zvaninika Alfe ve u..."
Simulakrum se tr e, zadrma, prestade govoriti.
"Ne to nije u redu s njim", ree Hauard Stro, ustajui.
Najednom, simulakrum Magbum ree: "Vrzzzzzzzzzzzzimus. Kadraks an vigdum ni-d-d-dd." Mahnu rukama kao krilima, glavom zakotrlja na levo i desno, i proglasi: "Ib
srvn dngmmmmmm kunk!"
Hauard Stro je piljio u simulakruma, bled i napet, onda se okrenuo Gabrijeli Bej
nsu i rekao: "CIA sa Zemlje ubacila se u hiperprostornu transmisiju koja ide sa

Hentmenovog broda ovde." Pljesnu se rukom po butini, nae i pote e pi tolj i, murei na j
edno oko, nani ani precizno.
"Ovo to sam rekao maloas", izjavi Magbum, glasom donekle izmenjenim, vi im i uznemir
enijim, "mora biti odbaeno kao izdajnika zamka i besmislena opsena. Bilo bi samoub
ilaki akt za M2 Alfe Tri da zatra i tobo nju za titu od Alfanske imperije jer, kao prvi
razlog..."
Jednim hicem Hauard Stro onesposobi simulakruma; prostreljen kroz vitalni deo gl
ave, simulakrum se, ra irenih ruku i nogu, skr i na pod, na lea. Ostade ti ina. Simulak
rum se vi e ne pomae.
Posle nekog vremena Hauard Stro vrati pi tolj u futrolu i drhtavo sede u istu stol
icu gde je i bio. "CIA iz San Franciska uspela je da preotme kontrolu od Ritersd
orfa", ree on; to su bile rei suvi ne, utoliko to je svaki delegat, pa ak i Jakob Simi
on od Hiba, lino pratio ceo taj niz dogaaja. "Meutim, mi smo uli Ritersdorfov predlo
g, a to je ono bitno." Osmotri sve delegate, jednog po jednog. "Bilo bi nam najb
olje da delujemo brzo. Haj'mo glasati."
"Ja glasam da prihvatimo predlog Ritersdorfa", ree Gabrijel Bejns, pomi ljajui da su
se izvukli zamalo, za malecko: da nije bilo munjevite akcije Stroa, simulakrum
je mogao po nareenju sa Zemlje eksplodirati i poubijati sve njih.
"Ja sam saglasna", ree Anet Golding, silno napeta.
Kad je glasanje zavr eno, pokazalo se da su svi osim Dina Vode, ojaenog Depa, za pr
ihvatanje predloga.
"A ta tebi fali?" Gabrijel Bejns upita Depa, radoznalo.
upljim, oajnim glasom Dep odgovori: "Mislim da nema nade. Zemljanski ratni brodovi
suvi e su blizu. tit Mensa naprosto ne mo e izdr ati dovoljno dugo. Ili e se dogoditi d
a ne mo emo uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom. Ne to e krenuti naopako, a onda e
nas Zemljani isei kao repu." Zastade naas, a onda dodade: "Osim toga, boli me eluda
c jo od poetka sastanka; zajemeno imam rak."
Pritisnuv i dugme zujalice, Hauard Stro pozva jednog poslu itelja Saveta, koji se po
javi sa prenosivom radio-stanicom u rukama. "Ja u sada uspostaviti vezu sa Hentme
novim brodom", izjavi Stro i, okretanjem jednog kljocavog prekidaa, ukljui prijemno
-otpremni ureaj.
Posle veze sa ostacima svoje organizacije na Zemlji, Bani Hentmen di e glavu i, sa
muenikim izrazom na licu, ree aku Ritersdorfu: "Evo ta je bilo. Taj tip London, ef CI
A u San Francisku i stare ina Elvudov, shvatio je ta se de ava; nadzirao je delatnost
i tog simulakruma - sigurno je ve ne to posumnjao, naravno, zato to sam ja uspeo pob
ei."
"Da li je Elvud mrtav?" upita ak.
"Ne, samo je u buvari u S. F. 'Prezidiju'. A Petri je opet uzeo da upravlja." He
ntmen ustade i iskljui, privremeno, liniju sa Zemljom. "Ali nisu preoteli kontrol
u nad Magbumom na vreme."
"Optimisto", ree ak.
"Slu aj", ree Hentmen ustro. "Taj narod u Adolfvilu mo e biti zakonski i kliniki lud, a
li nije glup, naroito ne kad je posredi njihova bezbednost. uli su predlog, i klad
im se da ovog trenutka glasaju o njemu. Trebalo bi da nas pozovu preko radija, s
vakog asa sad." Pogleda na runi asovnik. "Ja ka em, u roku od petnaest minuta." Okret
e se Feldu. "Zovi ona dva Alfia, da mogu odma' da proslede zahtev njihovoj ratnoj
floti."
Feld ode sa velikom hitnjom, a Hentmen, posle nekog vremena, uzdahnu i sede.
Pripaliv i debelu, zelenu cigaru sa Zemlje, Bani Hentmen se zavali u mekano sedi te,
splete ake iza potiljka, osmotri aka.
Trenuci su prolazili.
"Da li su Alfanskoj imperiji potrebni TV komiari?" upita ak.
Hentmen se iroko isceri. "Isto kolko programeri simulakruma."
Deset minuta kasnije sti e poziv iz Adolfvila.
"U redu", ree Hentmen i klimnu glavom, slu ajui Hauarda Stroa. Pogleda aka. "Gde su t
a dva Alfanca? Vreme je; sad ili, naprosto, nikad."
"Ja sam ovde, zastupam Carevinu." Bio je to Alfanac RBX 303; ulazio je u sobu urn
o, mlatarajui pojedinim delovima tela kao krilima, sa Feldom i drugim Alfancem. "
Prenesi im jo jednom uveravanja da nee biti tretirani kao invalidi nego kao naselj
enici. Mi smo potpuno re eni da taj vid uinimo sasvim jasan. Politika Alfe oduvek j

e bila..."
"Nemoj dr i govor", presee ga Hentmen. "Zovi brodove da siu ovamo." Dade mikrofon rad
io-otpremnika RBX 303-u, ustade umorno i prie da stane pored aka. "Isuse", promrml
ja. "U ovakvim trenucima on zapeo da rekapitulira spoljnu politiku svoje vlade t
okom poslednjih ezdeset godina." Odmahnu glavom. Cigara mu se bila ugasila; on je
sad, veoma sporim i promi ljenim pokretima, ponovo pripali. "Dakle, mi ljenja sam d
a emo doznati odgovore na na a krajnja pitanja."
"Koja?" upita ak.
Hentmen ree brzo: "Da l' Alfanskoj imperiji trebaju TV komiari i programeri simia."
Udalji se malo i stade da slu a kako RBX 303 poku ava da dobije radio-vezu sa alfan
skom borbenom armadom. ekako je utke, sa akama u d epovima, izduvavajui oblaie duvansko
dima. ovek po njegovom izrazu lica nikad ne bi pogodio, pomisli ak, da bukvalno n
a i ivoti zavise od toga da li e se taj veza uspostaviti uspe no, ili nee.
D erald Feld, sav se sitno trzajui od nervoze, prie aku i ree: "Gde je Frau Doktor u o
vom trenutku?"
"Verovatno luta po terenu, negde dole", ree ak. Hentmenov brod, sada na orbiti sa
apogejom od pet stotina kilometara, vi e nije bio ni u kakvoj vezi, osim putem rad
ija, sa dogaajima na povr ini M2.
"Ona sad ni ta ne mo e uiniti, a?" upita Feld. "Mislim, da nam ufnuguje stvar. to bi o
na sigurno htela kad bi mogla."
ak ree: "Moja supruga, ili biv a supruga, samo je jedna upla ena ena. Sama je na neprij
ateljskom mesecu, eka zemaljsku flotu koja verovatno nikad nee doi, mada ona to, na
ravno, ne zna." Sad nije mrzeo Meri; to je oti lo, zajedno sa mnogim drugim stvari
ma.
"Tebi je ao nje?" upita Feld.
"Pa - ja bih vi e voleo da sudbina nije pomrsila puteve i meni i njoj tako potpuno
kao to, eto, jeste. Njen put, u odnosu na mene, mislim. Imam oseanje da, na neki
nain koji ne mogu dokuiti, postoji mogunost da smo Meri i ja mo da ipak nekako mogli
da se slo imo. Mo da kroz nekoliko godina..."
Hentmen proglasi: "Dobio je vezu. Uspelo nam je." Sav se ozario. "Sad mo ' se napi
jamo toliko potpuno do besvesti da - samo ka i ta 'oe . Pie mi je ovde u brodu. Ni ta, ra
zume li, ba ni -ta vi e se ne tra i od nas; uradili smo svoje. Sada smo dr avljani Alfansk
e carevine; uskoro emo imati registarske tablice umesto imena, al meni to ne smet
a."
Dovr avajui svoju izjavu Feldu, ak ree: "Mo da u jednog dana, kad vi e to ne bude va no,
da se osvrnem i sagledam ta je trebalo da inim pa da izbegnem da se dogodi ono, da
Meri i ja le imo na zemlji i pucamo jedno na drugo." Preko smraenog predela jednog
neznanog sveta, pomisli on. Gde niko od nas nije kod svoje kue, ali gde u ja, ipa
k - a mo da i ona - morati da od ivim ostatak svog ivota. Da, mo da i Meri, pomisli on
uozbiljeno.
Hentmenu ree: "estitam."
"Hvala", odvrati mu Hentmen, a zatim se obrati Feldu: "estitam, D eri."
"Hvala ti", ree Feld, okrenuv i se prema aku: "estitanja i dug ivot. Alfane, zemljae mo
."
"Pitam se", ree ak Hentmenu, "da li bi ti meni uinio jednu uslugu."
"Na primer? Samo ka i."
ak ree: "Da mi pozajmi jedan letei amac. Si ao bih na povr inu."
"Za to? Ovde si prokleto bezbedniji."
"Hteo bih da potra im moju enu", ree ak.
Uzvijajui jednu obrvu, Bani Hentmen primeti: "Siguran si da to eli ? Daaa, vidim ti
po licu. E, jadnie ukleti. Pa, dobro, mo da je mo e nagovoriti da ostane na Alfa Tri M
2. Ako klanovi ne budu imali ni ta protiv. I ako alfanske vlasti..."
"Samo ti njemu daj amac", prekida ga Feld. "U ovom trenutku on je stra no nesrean ove
k; nema vremena da slu a to to ti ima da ka e ."
"Va i", ree Hentmen aku i klimnu glavom. "Dau ti amac; sleti tamo i slobodno uradi sva
ku glupost koju po eli - ja perem ruke od toga. Naravno da se nadam da e se vratiti,
ali ako ne..." On slegnu ramenima. "Tako to ide."
"I povedi tvog ljigavcva, kad ve ide ", ree Feld aku.
Pola sata kasnije ak je parkirao amac u jedan umarak mr avog drvea nalik na topole i i
skoraio pod otvoreno nebo. Tu je stao, mirisao vetar i slu ao. Ni ta nije uo. Bio je t

o samo jedan mali svet, na kome se ni ta naroito nije de avalo; jedan Savet je ne to gl
asao, jedan klan je odr avao neko defanzivno energetsko polje, nekoliko ljudi je ek
alo u strahu i drhtanju, ali, po svoj prilici, veina stanovni tva je, kao Hibi u Ga
nditaunu, vukla noge kroz svoje psihotine dnevne rutine, neometeno.
"Jesam li ja mentalno oboleo?" upita on Lorda Teciostrigu, koji je odbauljao nek
oliko desetina metara dalje, do jednog vla nijeg mesta; ljigavac je bio akvatropian
. "Da li je ovo sveobuhvatna najgora stvar, od svih najgorih koje bih uiniti moga
o?"
"Termin 'mentalno oboleo'", odgovori ljigavac, "strogo uzev i je zakonski termin.
Ja smatram da si vrlo nerazuman; mislim da e Meri Ritersdorf verovatno poiniti ne to
divljano i neprijateljsko protiv tebe im te ugleda. Ali ti mo da eli to. Umoran si. B
ila je to dugotrajna borba. Oni nezakoniti stimulanti koje sam ti dao: nisu pomo
gli. Mislim da su te uinili samo jo oajnijim i umornijim." On zastade naas, a onda d
odade: "Mo da bi trebalo da ide na Imanja Kotona Mejtera."
"A ta je to?" Ve i samo ime pobudilo je u njemu odbojnost.
"Naselje Depa. Pa da ivi s njima tamo, u beskonanoj crnoj sumornosti." Ton misli l
jigavca bio je blago prekoran.
"Hvala", ree ak ironino.
"Tvoja ena nije blizu", zakljui ljigavac. "Ja, bar, ne hvatam njene misli. Idemo d
alje."
"Va i." ak poe te kim koracima ka amcu.
Ljigavac je puzio za njim; ulazei kroz otvorena vrata za hermetino zaptivanje, lji
gavac mu domisli: "Uvek postoji mogunost, koju mora uzeti u obzir, da je Meri mrtv
a."
"Mrtva!" Stao je i zagledao se u ljigavu 'bu' pred sobom. "Kako?"
"Kao to ti rekoh, Hentmene: na ovom mesecu se vodi rat. Ginulo se, mada je, sreom,
broj poginulih zasad mali. Ali je potencijal za nasilnu smrt ovde ogroman. Posl
ednje to smo videli u vezi sa Meri Ritersdorf bilo je ono na nebu, ona odvratna p
sihotina projekcija koju su stvorili troje mistika, takozvani Sveti Trijumvirat.
Preporuujem, dakle, da poletimo ovim amcem u Ganditaun, gde glavni pokreta tog trij
umvirata, Ignjat Ledebur, postoji - upravo to je odgovarajua re - usred svoje uobia
jene gomile smea, maaka, ena i dece."
"Ali Ledebur nikad ne bi..."
"Psihijatrijski sluajevi su psihijatrijski sluajevi", ukaza mu stvorenje od ljigav
e plesni. "A u fanatika se nikad ne mo e stvarno imati poverenja."
"Tano", ree ak promuklo.
Uskoro su bili na putanji ka Ganditaunu.
"Stvarno se pitam", domisli ljigavac, duboko zami ljen, " ta se to ja nadam da bi mo
glo nastupiti kao neki ishod najpovoljniji po tebe. U nekim pogledima, bilo bi t
i najbolje da je ona..."
"To su moja posla", prekide ga ak Ritersdorf.
"Izvini", pomisli ljigavac skru eno, ali ne bez sumornosti; to raspolo enje nije usp
eo izbrisati iz misli.
amac je zujao svojom putanjom, bez ikakvih daljih razmena misli izmeu njih.
Izruujui gomilu kuvanih, malo bajatih pageta pred svoje dve ovce sa crnim licima kune ljubimice - Ignjat Ledebur di e pogled i vide kako se amac spu ta i prizemljuje n
a drum, nadomak njegove kolibe. Dade ovcama i ostatak hrane, a onda se le erno od et
a natrag u kuu, sa tiganjem u ruci. Gomila maaka, svakojakih, punonade no poe za njim
.
U av i, on baci tiganj u sudoperu, meu mno tvo drugih posuda zakorelih od ostataka hran
e, i zastade na trenutak da pogleda enu koja je spavala na da anom trpezarijskom sto
lu. Onda dohvati jednu maku i iznese je opet napolje. Dolazak letelice nije, nara
vno, bio iznenaenje za njega; ve pre nekog vremena do iveo je viziju o tome. Nije se
upla io, ali, opet, nije bio nimalo ni zadovoljan situacijom.
Dva oblija, od kojih jedno ljudsko, a drugo amorfna uta grudva, pojavi e se iz amca.
Poe e se probijati, ne bez te koa, kroz gomile otpada, prema Ledeburu.
"Bie vam drago da ujete", ree im Ledebur, umesto pozdrava, "da se alfanski ratni br
odovi pripremaju da slete, ovog asa maltene, na na svet." Osmehnuo se, ali ovek suoe
n s njim ne uzvrati osmehom. uta grudva, dabome, nije se imala ime osmehivati. "Pr
ema tome, va a misija", ree Ledebur, samo za nijansu uznemiren, "dovela je do uspe no

g ishoda." Nije mu prijalo neprijateljstvo koje je izbijalo iz tog oveka; vide, s

vojim mistinim psionikim uvidom, gnev toga oveka kao zloslutni oblak koji mu se oko
glave ari crveno.
"Gde je Meri Ritersdorf?" upita ovek, ak Ritersdorf. "Moja ena. Zna li?" Okrete se g
animedskom ljigavcu pored sebe. "Zna li on?"
Ljigavac pomisli: "Zna, gospodine Ritersdorf."
"Tvoja ena", ree Ignjat Ledebur i klimnu glavom. "inja e stvari povreujue, tamo napolju
. Ve je bila ubila jednog Mensa, i poku..."
"Ako mi ne poka e moju enu", ree ak Ritersdorf Ledeburu, "ima da te iseem na komade."
Gladei uznemirano maku koju je dr ao, Ledebur ree: "Voleo bih da ti ue na olju aja."
Sledee to je znao bilo je da le i na leima, na tlu, da mu u u ima zvoni, a glava pulsir
a tupim bolom. O amueno se izbori do sedeeg polo aja, pitajui se ta to bi.
"Gospodin Ritersdorf te je tresnuo", objasni ljigavac. "Zakaio te pesnicom malo i
znad jagodine kosti."
"Ne vi e", ree Ledebur zgusnuto. Osetio je ukus krvi; ispljunuo; onda seo i stao da
masira glavu. "Ona je u kui", ree, tada.
ak Ritersdorf ga mimoie i dugim koracima produ i u kolibu. Silovitim pokretom otvori
vrata, nestade unutra. Ledebur najzad uspe da se osovi na noge; neko vreme je s
tajao nesigurno, a onda, pomalo vukui noge, poe za akom.
Unutra, u prvoj sobi, Ignjat zastade kod vrata. Make su, slobodne da dolaze i odl
aze kako im je volja, skakale, kome ale se i kav ile svud oko njega.
ak Ritersdorf prie 'postelji' Ignjata Ledebura i nagnu se nad usnulu enu. "Meri", r
ee on, "probudi se." Pru i ruku, dohvati njenu ruku koja je mlitavo visila preko iv
ice stola i prodrma je. "Oblai se i izlazi odavde. Idemo!"
Ta ena, koja je zamenila Elzi, malo-po malo otvori oi; izo tri pogled na akovo lice,
onda najednom mirnu, postade potpuno svesna. Refleksno se di e u sedei polo aj, onda p
ohvata ebad koja su poela padati na sve strane; omota ih oko sebe, da pokrije dojk
e, male, visoko postavljene.
Ljigava grudva bui je, iz utivosti, ostala napolju.
"ak", ree Meri, glasom niskim i postojanim, "ja sam u ovu kuu do la dobrovoljno. Prem
a tome, ja..."
Dograbio ju je za zglavak ruke, povukao sa stola; popada e ebad, a d ezva za kafu ods
koi od zemlje i isprevrta se, prosipajui svoju hladnu sadr inu. Dve make koje su se b
ile zavukle pod 'krevet' pobego e u strahu, i pored Ignjata Ledebura odjuri e napolj
e.
Glatka, vitka i naga, Meri Ritersdorf se suoi sa svojim mu em. "Ne pita se ti vi e nim
alo ta u ja raditi", ree ona. Posegnu ka svojoj odei, dohvati prvo bluzu, ali nastav
i preturati, smirena koliko je u tim okolnostima moglo biti. Poe oblaiti metodino j
edan po jedan komad odee; po izrazu na licu, mogla je biti sasvim sama.
ak ree: "Sad brodovi Alfe kontroli u ovaj sektor. Mensi se spremaju da iskljue tit i p
uste ih unutra; sve je uspelo. Dok si ti spavala u, u..." On trznu glavom ka Ign
jatu Ledeburu. "U postelji ove spodobe."
"Jesi li ti sa njima?" upita Meri ledeno, zakopavajui bluzu. "Pa, da, naravno da j
esi. Alfanci su prigrabili ovaj mesec, a ti e iveti pod njima." Zavr ila je sa oblaenj
em i poela e ljati kosu, tempom razumnim, sporim.
"Ako ostane ovde", ree ak, "na mesecu Dva Alfe Tri, i ne vrati se na Zemlju..."
"Pa ja i ostajem ovde", ree Meri. "Ve sam sredila stvar." Pokaza ka Ignjatu Ledebu
ru. "Ne sa njim; ovo je bilo samo nakratko, i on je to znao. Ne bih ja stanovala
u Ganditaunu - nije to mesto za mene, nikakvim rastezanjem ma te ne bi moglo biti
."
"Onda, gde?"
Meri ree: "Mislim na Da Vinijeve Visove."
"Za to?" Nevericom ispunjen, zurio je u nju.
"Nisam sigurna. Nisam jo ni videla te Visove. Ali divim se Mensima; ak i onom jedn
om koga sam ubila. Nijednog trenutka se nije pla io, ak ni kad je jurio ka svom ten
ku znajui da nee stii. Nikad u ivotu nisam videla ne to tako; nikad."
"Mensi te nikad ne bi primili", ree ak.
"A, primili bi." Ona smireno klimnu glavom. "Primie me, svakako."
ak se upitno okrete ka Ignjatu Ledeburu.
"Primie", ree Ledebur. "Tvoja ena je u pravu." Obojica smo je izgubili; ti i ja, uv

ide Ignjat. Niko ne mo e ovu enu dugo dr ati kao svoju. To, naprosto, nije u njenoj p
rirodi, u njenoj biologiji. On se okrete i snu deno izie iz kolibe, iskorai napolje,
prie mestu gde je ljigavac ekao.
"Mislim da si pokazao gospodinu Ritersdorfu", domisli ljigavac ka njemu, "nemogun
ost toga to on poku ava postii."
"Valjda jesam", ree Ignjat Ledebur, bez trunke poleta.
ak se pojavi, bled i sumoran; proe odlunim koracima pored Ledebura, prema amcu. "Ide
mo", dobaci on ljigavcu preko ramena, grubo.
Ljigavac poe za njim, najbr e to je gomili sluzave bui fiziki mogue. Uo e u amac; herm
vrata se zatvori e i amac se uzvinu u prepodnevna nebesa.
Neko vreme je Ignjat Ledebur posmatrao njegov odlazak, a onda se vratio u svoju
bednu kuicu. Nae Meri kod fri idera kako traga za neim od ega bi se mogao napraviti ka
kav-takav doruak.
Zajedno pripremi e sebi jutarnji obrok.
"Mensi su", ukaza Ledebur, "veoma okrutni u poneemu."
Meri se nasmeja. "Pa ta?" upita podrugljivo.
Na ovo nije imao odgovor. Njegova svetost i njegove vizije ne pomogo e mu u tome,
nimalo.
Posle dugog vremena ak ree: "Da li bi nas ovaj amac dobacio natrag do Sunevog sistem
a i do Zemlje?"
"Bespogovorno ne", odvrati Lord Teciostriga.
"U redu", ree ak. "Otkriu neki zemaljski ratni brod parkiran u ovom podruju. Vraam se
na Zemlju, prihvatiu svaku sudsku kaznu koju mi tamo nje vlasti odrede, a onda u na
praviti neki aran man sa D oanom Trieste."
Ljigavac izjavi: "Ako se ima u vidu da e pred sudskim vlastima biti zatra ena smrtn
a kazna, ma kakvi aran mani sa D oanom Trieste izvan su verovatnog."
" ta ti preporuuje , onda?"
"Ne to emu e se ti protiviti."
ak ree: "Nema veze, reci." S obzirom na situaciju, nije mogao iskljuiti nijednu mog
unost.
"Ti... hm. Ovo je nezgodno; moram izlo iti kako treba. Ti bi morao navesti tvoju en
u da te provede kroz ceo niz psiho-testova."
Posle nekog vremena ak uspe da progovori: "Da utvrdimo u koje naselje bih se najb
olje uklopio?"
"Da", ree ljigavac, ali nerado. "To bi otprilike bilo to. ime ja ne ka em da si ti p
sihotik; nego samo da se odredi kuda te i tvoja linost, u najop tijem..."
"Pretpostavimo da testovi ne poka u nikakvu te nju, nijednu neurozu, nijednu skriven
u psihozu, nikakvo izoblienje linosti, niti psihopatsku tendenciju, drugim reima ni ta? ta onda da radim?" Bez laskanja sebi - ve je ostavio daleko za sobom sve takv
e stvari - nasluivao je da e testovi ispasti tano tako. On ne pripada nijednom nase
lju ovde na Alfa 3 M2; on je ovde usamljenik, izgnanik, bez dru tva ikoga ko bi ma
kar izdaleka liio na njega.
"Tvoja dugotrajna elja da ubije svoju enu", ree ljigavac, "mogla bi lako biti simpto
m nekog emocionalnog oboljenja u pozadini." Ljigavac se trudio da njegove misli
zvue punonade no, ali nije uspevao. "Ipak, verujem da bi vredelo poku ati", istrajava
o je.
ak ree: "A ta ako ja osnujem jedno novo naselje ovde na M2."
"Sa jednim stanovnikom?"
"Mora biti da se ovde ponekad pojavi i neki normalac. Neki se izvuku iz svih svo
jih mentalnih poremeaja, a mo da se rodi i dete potpuno zdravo. Ovde te klasifikuju
, koliko vidim, kao polimorfnog izofrenika sve dok ne doka u da si ne to drugo; nije
to u redu." O ovome je esto razmi ljao, jo od prvog trenutka kad se uinilo da bi moga
o ostati na ovom mesecu. "Jedan po jedan, pridru ivae se. Vremenom."
"Kua od eerlema, negde u umama ovoga meseca", razmi ljao je ljigavac. "A ti unutra, eka
pritajen da ulovi svakog ko naie. Decu naroito." Sitno se zakikota. "Pardon. Ne bi
trebalo da se alim sa ovim; izvini."
ak ne ree ni ta, samo okrete amac ka jo veim visinama.
"Hoe li probati testove?" upita ljigavac. "Pre nego to ode i osnuje svoje naselje?"
"Va i", ree ak. inilo mu se da to nije nerazuman zahtev.

"Da li zami lja , ako se ima u vidu uzajamno neprijateljstvo vas dvoje, da bi tvoja e
na mogla ispravno da te testira?"
"Pretpostavljam da bi mogla." Udaranje reckica tamo, to je rutinski posao, nije
interpretativan.
Ljigavac zakljui: "Ja u biti posrednik izmeu tebe i nje; neete se morati vi e nai licem
u lice. A nalazi e ipak biti dobijeni."
"Hvala", ree ak, sa zahvalno u.
Ljigavac domisli zami ljeno: "Postoji jo jedna mogunost koja, iako vrlo slabo verova
tna, zaslu uje da se razmotri. Mogla bi dati veliku etvu, iako bi, naravno, bilo po
trebno da proe mnogo vremena da bi se to ostvarilo." Ljigavac se baci na zakljuak
svog razmi ljanja. "Mo da mo e navesti Meri da se i ona podvrgne testovima."
Ova zamisao zahvati aka kao potpuno, okantno iznenaenje. Kao prvo - njegov um se po
krete hitro, putanjama analize i introspekcije - on ne vidi kakva bi tu korist m
ogla biti, bez obzira na Merine nalaze. Jer, stanovnici ovog meseca nee dobiti te
rapiju; to je ve odlueno, a odluilo je njegovo sopstveno delanje. Ako bi se Meri na
testovima 'provalila' - a to bi vrlo lako moglo biti - da je ozbiljno poremeena,
naprosto bi ostala poremeena, terala bi sve po starom; nijedan psihijatar nee doi
i poeti da ne to mrsi sa njom. ta je onda znailo ljigavcu ono o 'velikoj etvi'?
Primiv i ove njegove brze misli, Ljigavac objasni: "Pretpostavimo da tvoja ena otkr
ije, tokom testiranja, da ima u svojoj psihi jake manine elemente. To je bar moja
, laika analiza njene linosti. Oito i njena. Ako bi ona uvidela ovo, uvidela da je,
kao Hauard Stro ili oni divlji tenkisti, Mensovka, onda bi se suoila i sa injenic
om da..."
"Ti ozbiljno veruje da bi nju to uinilo skru enom? Manje svojeglavom?" Ljigavac je j
o odavno priznao da nije autoritet za pitanja o prirodi ljudskih bia - a naroito ne
o prirodi dr Meri Ritersdorf. A da se i ne pominje okolnost da kod maniara, kao
i kod Parea, ne dolazi u obzir ni pomisao na sumnju u sebe samoga; cela njihova
emotivna graevina temelji se na oseanju samouverenja.
Kako bi jednostavne stvari bile kad bi naivni pogledi ljigavca bili tani, kad bi
bilo dovoljno da ozbiljno poremeena osoba vidi svoje nalaze sa testiranja, i zati
m shvati i prihvati istinu o svojim psihikim nedostacima. Gospode, pomisli ak sumo
rno. Ako postoji ijedna injenica koju je moderna psihijatrija dokazala, to je ta
jedna: saznanje da si mentalno oboleo nee te, samo po sebi, izleiti, ba kao to ni di
jagnoza o sranom oboljenju ne dovodi do toga da si namah postao ovek sa zdravim sr
cem.
tavi e, verovatniji je suprotan ishod. Meri bi se stabilizovala zauvek, ojaana dru enj
em sa celim jednim naseljem sebi slinih; njene manine te nje bile bi dru tveno prihvaen
e. Verovatno bi zavr ila kao ljubavnica Hauarda Stroa, mo da bi ga ak nasledila, jedn
og dana, na mestu mensovskog delegata u Vrhovnom meuklanovskom savetu. Na Da Vinij
evim Visovima, ona bi se uzvisila do vlasti - tako to bi gazila sve koji su joj n
a putu.
"Svejedno", bio je uporan je ljigavac, "kad je budem zamolio da testira tebe, za
moliu je da primeni testove i na sebe samu. Jo verujem da od toga mo e biti neke kor
isti. Upoznaj sebe; zar nije to bila jedna prastara zemaljska poslovica? Iz va eg
mnogo hvaljenog antikog grkog naslea. Namee mi se misao, nekako, da upoznati samoga
sebe znai dati sebi jedno oru je pomou koga vi, ne-telepatske ive vrste, mo ete svoju p
sihu preoblikovati sve dok..."
"Sve dok - ta?"
Ljigavac je zautao; oigledno, kad je trebalo dati jasan i glasan odgovor na to pit
anje, naprosto ga nije znao.
"Testiraj ti nju", ree ak. "Pa da vidimo." Videemo ko je u pravu, pomisli on, sa na
dom da e ljigavac biti u pravu.
Te noi, na Da Vinijevim Visovima, veoma pozno, Lord Teciostriga, posle dugotrajnih
i delikatnih pregovora, uspe ubediti dr Meri Ritersdorf da proe kroz kompletnu s
eriju testova za odreivanje psiholo kog profila, a zatim da primeni, kao profesiona
lac, istu seriju testova i na svoga mu a.
U slo eno ukra enoj, arhitektonski zapetljanoj kui mensovskog delegata u Savetu, Haua
rda Stroa, njih troje se suoi e: Stro je, meutim, vi e vrebao iz pozadine. Zabavljalo
ga je to to se dogaalo, ali se dr ao gordo i, kao to je po svojoj grai i morao, prezri
vo. Sedei tako, skicirao je pastelnim krejonima, hitro, niz portreta Meri; to je

bio samo jedan od pravaca njegovog umetnikog i stvaralakog anga ovanja, od ega nije o
dustajao ni sada, u ovim danima velikih potresa, kad su Alfanski ratni brodovi j
edan po jedan sletali na M2. Na pravi mensovski nain, dr ao je mnoga gvo a u vatri spr
emna za kovanje, istovremeno; ostajao je mnogostran.
Meri, sa nalazima testova ra irenim ispred sebe po Stroovom lepom, runo raenom stolu
od drveta i crnog kovanog gvo a, ree: "Stra no mi je to moram ovo priznati, ali ideja
je bila dobra. Mislim, ideja da nas dvoje proemo kroz ove standardne psiho-profil
ne testove. Iskreno, iznenaena sam nalazima. Oigledno je - samo po sebi jasno - da
je trebalo da se ja periodino podvrgavam takvim testovima... To se vidi po ovim
nalazima." Ona se zavali u naslon stolice, gipka kao vrba, vitka u belom d emperu
sa rol-kragnom i labavim pantalonama od og-metala sa Titana; drhtavim prstima iz
vadi i pripali cigaretu. "Ti si, dragi, bez ikakvog traga mentalnih poremeaja", r
ee ona aku, koji je sedeo naspram nje. "Srean Bo i", dodade ona i osmehnu se sleeno.
"A ti?" upita ak, stegnuta grla i srca od napetosti.
"Uop te nisam Mensovka. Istina je da sam tano suprotno od toga; ispoljavam izrazitu
uznemirenu depresivnost. Ja sam Dep." Nastavila se osmehivati; bio je to, sa nj
ene strane, napor vredan po tovanja, i ak zapazi njenu hrabrost. "Ono kako sam te n
eprestano pritiskala za pare - to je svakako bilo zbog moje depresije, zbog mog
neosnovanog oseanja da sve ide naopako i da emo propasti ako se ne preduzme ne to."
Ona naglim pokretom ugnjei pikavac i odmah pripali sledeu, pa ree Hauardu Strou: "K
akva je tvoja reakcija na ovo?"
"Ba teta", ree Stro sa svojim uobiajenim nedostatkom saoseanja. "Ipak nee stanovati ov
e, nego na Imanjima Kotona Mejtera. Sa srenim momkom koji se zove Dino Voda i sa
ostalima koji su kao on." Nasmejao se tiho. "A neki su ak i gori od njega, to e usko
ro otkriti. Pustiemo te da se mota ovuda jo koji dan, ali onda potpuno mora otii. Nap
rosto, nisi na a." Zastade naas, pa dodade, tonom ne to manje grubim: "Da si mogla pr
edvideti da e nastupiti ovaj trenutak jo kad si se dobrovoljno javila Zemljoplanu
za 'Operaciju pedeset minuta', kladim se da bi razmislila dvaput. Jesam li u pra
vu?" On prodorno pogleda Meri.
Slegnula je ramenima, ne odgovoriv i. Onda je, najednom, na iznenaenje svih njih, z
aplakala. "Isuse, ne elim iveti sa onim prokletim Depima", pro aputa ona. "Vraam se n
a Zemlju." aku ree: "To ja mogu, a ti ne mo e . Ne moram ostati ovde i nai neku ni u gde
se uklopiti. Kao to mora ti."
Ljigaveve misli dopre e do aka. "Sad kad si dobio nalaze testova, ta namerava initi, go
spodine Ritersdorfe?"
"Nameravam da krenem i osnujem naselje, moje sopstveno", ree ak. "Naziv sam mu odr
edio: Tomas-D efersonburg. Koton Mejter je bio Dep, Da Vini je bio Mens, Adolf Hitl
er je bio Pare, Gandi je bio Hib. D eferson je bio..." ak potra i pravu re. "Bio je No
rm. Zato, Tomas-D efersonburg: naselje normalaca. U prvo vreme, imae samo jednog st
anovnika, ali izgledi za budunost su veliki." Bar e biti automatski re en problem iz
bora delegata za meuklanovski Vrhovni savet, pomisli on.
"Potpuna si budala", ree Hauard Stro prekorno. "Niko nikad nee doi da se nastani u
tvom naselju. Do kraja ivota ostae u izolaciji - a ve kroz est nedelja bie lud; sprema
za ulazak u bilo koje naselje na ovom mesecu, osim, naravno, u ovo jedno."
"Mogue, mogue", ree ak i klimnu glavom. Ali nije bio tako vrsto, kao Stro, uveren u t
akav ishod. Pomi ljao je opet na Anet Golding, kao jednu od mogunosti. U njenom slua
ju valjda nije potrebno mnogo: ona je tako blizu razumnosti, uravnote enom gledanj
u na stvari. Praktino ni ta ne razdvaja nju od njega. A ako postoji jedna takva ensk
a, onda ih mora postojati jo . Imao je oseaj da nee biti jedini stanovnik Tomas-D efer
sonburga. Ali i kad bi bio jedini...
ekao bi, koliko god treba. Ma koliko dugo. Dobie, tavi e, pomo u izgradnji svog naselj
a; ve je uspostavio saradniki odnos, reklo bi se solidan, sa predstavnikom Parea,
Gabrijelom Bejnsom, a to je znak neega. Ako je on u stanju da sarauje sa Bejnsom,
verovatno e se dobro slagati i sa nekoliko drugih klanova, sa izuzetkom mo da Mensa
, ako su svi kao Stro, i Hiba, koji ire oko sebe zagaenje, Hiba ije je stanje veoma
pogor ano, o emu svedoi sluaj onog Ignjata Ledebura. Oni nemaju oseaj meusobne odgovor
nosti.
"Ja sam bolesna", ree Meri. Usne su joj drhtale. "Hoe li doi i posetiti me na Imanji
ma Kotona Mejtera, ak? Neu morati do kraja ivota da ostanem okru ena samo Depima?"
"Rekla si..." poe on.

"Naprosto se ne mogu vraati na Zemlju; ne, ako sam bolesna; ne sa onim to se na te

stovima pokazalo."
"Naravno", ree on. "Bie mi drago da te poseujem." Oekivao je, zapravo, da e dosta vre
mena provoditi u drugim naseljima. Na taj nain e spreiti da se ostvari proroanstvo H
auarda Stroa. I ne samo na taj, nego i na mnogo drugih naina.
"Kad se budem sledei put sporifikovao", domisli ljigavac ka njemu, "nastae jedan r
azumno veliki broj mene; neki od nas e se veoma rado nastaniti u Tomas-D efersonbur
gu. I dr aemo se podalje od zapaljenih automobila, odsad."
"Hvala", ree ak. "Bie mi drago da vas imam. Sve vas."
Podrugljivo, manijako smejanje Hauarda Stroa ispuni sobu; inilo se da je doarana sl
ika probudila u njemu sklonost ka cininoj zabavi. Meutim, niko ne obrati pa nju na n
jega. Stro slegnu ramenima, vrati se svojim pastelnim crte ima.
Napolju su zagrmele retro-rakete bojnog broda koji se struno spu tao na tle. Alfans
ka okupacija Da Vinijevih Visova, dugo odlagana, sad je poinjala.
Ustav i na noge i otvoriv i ulazna vrata zgrade, ak Ritersdorf iskorai u noni mrak, da
gleda i slu a. Neko vreme je stajao sam, pu io, slu ao zvuke koji su se postupno spu tal
i na povr inu meseca, i zaustavljali u ti ini koja je izgledala neprekidna. Duga e vr
emena proi pre nego to te lae ponovo uzlete; mo da e poleteti tek posle njegovog nesta
nka sa scene. Oseao je tu istinu, o tro, dok je stajao i besposliio u mraku, nadomak
Stroovih ulaznih vrata.
Najednom se vrata iza njega otvori e. Njegova ena, zapravo njegova biv a ena, iskorai n
apolje, zatvori vrata za sobom i stade utke pored njega; zajedno su slu ali grmljav
inu spu tajue alfanske flote i divili se plamenim putanjama na nebu, svako zatvoren
u svoje misli.
"ak", ree Meri najednom, "zna , moramo uraditi jo jednu stvar, veoma va nu... verovatno
nisi razmi ljao o tome, ali, ako emo se nastaniti ovde, moramo nekako izvui decu sa
Zemlje."
"Tako je." Istina je bila da je on o tome ve razmi ljao; sada klimnu glavom. "A da
li bi ti htela da odgaja decu ovde?" Naroito Debi, pomisli on. Ona je izuzetno ose
tljiva; nema sumnje da bi, ivei ovde, preuzela poremeene obrasce verovanja i pona anj
a od psihotine veine. Problem koji e tek postati te ak.
Meri ree: "Ako sam ja bolesnica..." Nije zavr ila; nije bilo potrebno. Jer ako je o
na bolesnica, Debi je, pomisli ak, ve bila izlo ena prefinjenim igrama mentalne bole
sti u malim rastojanjima izmeu ljudi unutar iste porodice; ako je bila mogua teta,
onda je teta ve uinjena.
ak vrknu cigaretu u mrak, obuhvati jednom rukom svoju enu, oko uzanog struka, i pri
vue je k sebi; poljubi je u teme, oseti topli, slatki miris njene kose. "Ii emo na
rizik. Izlo iemo decu ovoj ivotnoj okolini. Mo da e na a deca biti model za drugu ovda nju
decu... Mo emo ih dati u zajedniku kolu; ovi na M2 imaju jednu, za decu svih klanova
. Ja sam spreman da rizikujem, ako si ti voljna. ta ka e ?"
"Va i", ree Meri udaljeno. Onda ona, ne to ivlje, ree: "ak, da li stvarno misli da imamo
priliku, ti i ja? Da sagradimo neku novu osnovicu za ivot... tako da na neki nain
budemo blizu jedno drugog, du e? Ili emo samo..." Mahnula je rukom. "Samo otploviti
nazad u ono staro pona anje, sa mr njom, podozrenjem i svim ostalim?"
"Ne znam", ree on, i to je bila istina.
"La i me. Reci mi da mo emo uspeti."
"Mo emo uspeti."
"Stvarno tako misli ? Ili la e ?"
"Ja..."
"Ka i da ne la e ." Njen glas bio je nestrpljiv.
"Ne la em", ree on. "Znam ja da mo emo. Oboje smo mladi i sposobni za ivot, i nismi kr
uti kao Pare ili Mensi. Tano?"
"Tano." Meri je utala nekoliko trenutaka, a onda ree: "Ona polijevska devojka, Anet
Golding, siguran si da ne voli nju vi e nego mene? Po teno ka i."
"Vi e volim tebe." Ovog puta nije lagao.
"A ona mala ije je potencio-slike napravio Alfson? Na kojima ste ti i ta D oan... k
ako be e... Mislim, sa njom si, ba , bio u krevetu."
"I pored toga, vi e volim tebe."
"Ka i mi za to mene vi e voli ", ree ona. "Ovako bolesnu i zlu."
"Ne umem rei tano." Zapravo, nije umeo rei uop te; a to ne-umenje bilo je deo prirode

same misterije. Ipak, kazao je istinu, oseao u sebi njenu valjanost.

"Pa, elim ti sreu u tvom naselju sa samo jednim naseljenikom", ree Meri. "Jedan ovek
i desetak ljigavaca." Nasmejala se. "Koja je to luda enklava. Da, sigurna sam d
a treba da dovedemo na u decu ovamo. Nekad sam mislila da sam tako... zna . Tako pot
puno razliita od mojih pacijeneta. Oni bolesni, ja zdrava. A sad..." Zautala je.
"Razlika nije tako velika", dovr i on umesto nje.
"Ti nema takav oseaj o sebi, a? Da si iz osnove drugaiji od mene... Zato to si na te
stu ispao zdrav, a ja ne."
"Ma, to je samo pitanje stepena", ree on, iskreno tako mislei. Samoubilaki porivi s
u pobuivali njega, jedno vreme; kasnije, neprijateljski, ubilaki porivi prema njoj
- a ipak, on se pokazao kao normalan na grafikonima zasnovanim na dugogodi njem i
skustvu u testiranju ljudi - a Meri ne. Kako je malen korak izmeu ta dva. Ona se,
kao i on, kao i svi na Alfa Tri M2, pa ak i nadmeni Mensovski poslanik Hauard St
ro, bori za ravnote u, za uvid; to je prirodna te nja ivih bia. Nada uvek postoji, mo da
ak - daleko bilo - i za Hibe. Iako je, na nesreu, nada za te Ganditaunovce zaista
maju na.
On pomisli: a i za nas sa Zemlje, poreklom. Nas koji smo upravo emigrirali na M2
tree Alfine planete. Maju na, ali - postoji.
"Zakljuila sam", ree Meri rapavim glasom, "da te volim."
"Va i", ree on, zadovoljan.
Naglo, naru avajui akovo spokojno stanje, doe o tra i visokoartikulisana misao ljigavca
. "Dok jo traje ovo razdoblje priznavanja oseanja i uinjenih dela, trebalo bi, pred
la em ja, da tvoja ena polo i na sto potpun izve taj o svojoj kratkotrajnoj vezi sa Ban
ijem Hentmenom." Ljigavac se ispravi. "Povlaim ono 'polo i na sto', kao neverovatno
nesrean izbor rei. Meutim, moja osnovna poenta ostaje: ona je tako silno elela da t
i dobije zaposlenje koje bi davalo visoke novane uinke..."
"Pusti da ja to ka em", ree Meri.
"Ka i, molim te", saglasi se buno-ljigavi stvor. "A ja u opet progovoriti jedino ako
bude nemarna u pogledu potpunosti izve taja."
Meri ree: "Imala sam vrlo kratku vezu sa Banijem Hentmenom, ak. Neposredno pre pol
aska sa Zemlje. I to je sve."
"Ima jo ", usprotivi se ljigavac.
"Pojedinosti?" upita ona vrelo. "Moram li priati tano kad i gde smo se..."
"Ne to. Jedan drugi vid tvoje veze sa Hentmenom."
"Dobro." Pomirena sa nevoljom, Meri klimnu glavom. "Tokom ta etiri dana", ree ona a
ku, "rekla sam Baniju da, po mom sagledavanju stvari, uz oslonac na sve moje isk
ustvo u radu sa brakovima koji se raspadaju, predviam - poznajui tebe kao linost da e poku ati da me ubije . Ako ti, pre toga, ne uspe poku aj samoubistva." Nekoliko tre
nutaka pouta. "Ne znam za to sam mu to rekla. Mo da sam se pla ila. Izgleda da sam mora
la rei nekome, a sa njim sam tad provodila ba puno vremena."
Dakle, nije ga provalila D oan. On se oseti malice lak e u du i, u vezi sa svim ovim, s
aznav i to. A Meri nije mogao stvarno okrivljavati za ono to je uinila. Bilo je prav
o udo da nije oti la u policiju; oito ka e istinu kad tvrdi da ga voli. Ovo baca novu
svetlost na nju: uzdr ala se kad je imala priliku da mu nanese tetu, i to u trenuci
ma velike krize.
"Mo da emo imati jo dece dok smo na ovom mesecu", ree Meri. "Kao ljigavci... stigosmo
i mi, i mno iemo se dok ne postanemo legija. Dok ne postanemo veina." Nasmeja se na
neki udan, mekan nain i, u mraku, prionu opu teno uz njega, kao to ve celu venost nije
uinila.
Na nebesima su se pojavljivali sve novi i novi alfanski brodovi, a on i Meri ost
ado e uutani, planirajui sheme pomou kojih bi prebacili decu sa Zemlje. Bie te ko, uvide
on trezveno; mo da te e izvodljivo nego sve ovo to su izveli dosad. Ali mo da bi ostac
i Hentmenove organizacije mogli pomoi. Ili neki od ljigavevih nebrojenih poslovnih
prijatelja meu Zemljanima i ne-Zemljanima. Dve jasne mogunosti. I Hentmenov agent
infiltriran u CIA, njegov raniji gazda, D ek Elvud... ali, ne, Elvud je sada u za
tvoru. Bilo kako bilo, ako ne uspeju da dovedu svoju dosada nju decu, izrodie, kao t
o je Meri rekla, jo dece; to nije nadoknada za onu koju su izgubili, ali jeste do
bro znamenje o sudbini, omen koji se ne sme prevideti.
"A je l' voli i ti mene?" upita Meri, usnama sasvim blizu njegovog uha.
"Da", ree on istinito. A onda uzviknu: "Jao!" jer ga je ona, bez upozorenja, ugri

zla za uvo, maltene mu pregrizla u nu koljku.

Uini mu se da je i to nekakav 'omen'.
Ali jo nije znao tano ega.