Kordvejner Smit

ZLO^IN I SLAVA
KOMANDANTA SUZDALA
(Cordwainer Smith: 'The Crime and the Glory of Commander Suzdal', 1963.)
PO^ETAK
Komandant Suzdal bio je odaslat u {koljka-brodu da istra`uje krajnja pod
ru~ja na{e galaksije. Njegov brod zvali su krstaricom, ali je on bio jedini ~ove
k u njemu. Bio je opremljen hipnoticima i kockama da mu pru`e privid dru{tva - v
elikom grupom ljubaznih ljudi koji su mogli biti zazvani iz njegovih sopstvenih
halucinacija.
Instrumentalnost mu je ~ak ponudila i neku vrstu izbora u pogledu njegov
ih imaginarnih drugova, koji su se svi nalazili otelotvoreni u malim kerami~kim
kockama {to su sadr`ale mozak neke male `ivotinje, ali sa uba~enom li~no{}u neke
stvarno postoje}e osobe.
Suzdal, nizak i nabijen ~ovek veselog osmeha, nije uvijao u pogledu svoj
ih potreba:
"Dajte mi dva dobra oficira obezbe|enja. Ja mogu da se sna|em sa brodom,
ali, ako kre}em u nepoznato, treba}e mi pomo} da se nosim sa ~udnim problemima
koji bi mogli iskrsnuti."
Oficir za ukrcavanje mu se nasme{io. "Nikad nisam ~uo za komandanta krst
arice koji tra`i oficire obezbe|enja. Ve}ina ljudi smatra ih potpunim dave`om."
"To je u redu", rekao je Suzdal. "Ja ne."
"Zar ne `elite neke {ahiste?"
"Mogu da igram {ah", rekao je Suzdal, "koliko god ho}u, koriste}i rezerv
ne kompjutere. Samo treba da im smanjim energiju i da po~nu da gube. Sa punom sn
agom me uvek pobede."
Zvani~nik je tada ~udno pogledao Suzdala. Nije se ba{ iskezio, ali izraz
mkegovog lica postao je i intiman i pomalo neprijatan. "A {ta sa druga~ijim dru
{tvom?" upitao je sa ~udnim prizvukom u glasu.
"Imam knjige", odgovorio je Suzdal, "i to nekoliko hiljada. Bi}u na putu
samo nekoliko godina, po zemaljskom vremenu."
"Lokalno-subjektivno, to bi moglo biti nekoliko hiljada godina", primeti
o je zvani~nik, "iako }e se vreme vratiti unatrag kad se ponovo pribli`ite Zemlj
i. Ali ja nisam govorio o knjigama", ponovio je, sa istim ~udnim, neprijatnim pr
izvukom.
Suzdal je odmahnuo glavom, zabrinut na trenutak, i provukao prste kroz s
voju `utu kosu. Njegove plave o~i bile su iskrene i pogledao je zvani~nika pravo
u o~i. "O ~emu ste onda govorili, ako ne o knjigama? O navigatorima? Njih imam,
a da i ne pominjem ljude-kornja~e. Oni su dobro dru{tvo, ako im samo govorite d
ovoljno sporo i date im dosta vremena da odgovore. Ne zaboravite, ja sam ve} bio
napolju..."
Zvani~nik je najzad ispljunuo svoju ponudu: "Igra~ice. @ENE. Konkubine.
Zar ih ne}ete? Mogli bismo ~ak snimiti i va{u `enu i utisnuti njen um na kocku z
a vas. Tako bi ona mogla biti sa vama svake nedelje koju provedete budni."
Suzdal je izgledao kao da je toliko zga|en da }e pljunuti na pod. "Alisu
? Ho}ete re}i da ho}ete da putujem unaokolo sa njenim duhom? Kako bi se prava Al
isa ose}ala kad se vratim? Nemojte mi re}i da }ete staviti moju `enu u mi{ji moz
ak. Samo mi nudite delirijum. Moram da budem sabran tamo, dok se prostor i vreme
valjaju u velikim valovima oko mene. I ovako }u biti dovoljno lud. Ne zaboravit
e, ve} sam bio tamo. Povratak pravoj Alisi bi}e mi jedan od najve}ih faktora rea
lnosti. To }e mi pomo}i da se vratim ku}i." U tom trenutku, Suzdalov glas poprim
io je prizvuk intimnosti, kad je dodao: "Nemojte mi re}i da mnogi komandanti krs
tarica tra`e da lete unaokolo sa svojim imaginarnim suprugama. To bi, po mom mi{
ljenju, bilo prili~no gadno. Da li mnogi to rade?"
"Ovde smo da vas utovarimo na brod, a ne da raspravljamo {ta drugi ofici
ri rade ili ne rade. Ponekad mislimo da je dobro imati `ensko dru{tvo na brodu u
z komandanta, ~ak i ako je imaginarno. Ako ikada nai|ete na ne{to me|u zvezdama
{to se zaodenulo u `enski oblik, bili biste veoma ranjivi."

"@ene, me|u zvezdama? Bah!" odrezao je Suzdal.

"I ~udnije stvari su se de{avale," primetio je zvani~nik.
"Ovo ne", usprotivio se Suzdal. "Bol, ludilo, izobli~enje, beskrajna pan
ika, ludilo za hranom - da, njih mogu o~ekivati i suo~iti se s njima. Oni }e bit
i tu. Ali `ene, ne. Nema ih. Ja volim svoju `enu. Ne}u stvarati `ene iz sopstven
og uma. Na kraju krajeva, imam ljude-kornja~e na brodu, i oni }e uzgajati svoje
mlade. Ima}u dovoljno porodi~nog `ivota da posmatram i u~estvujem u njemu. Mogu
~ak i prire|ivati proslave Bo`i}a za mali{ane."
"Kakve su to zabave?" upitao je zvani~nik.
"Samo ~udan mali stari ritual za koji sam ~uo od jednog Spoljnog Pilota.
Svim mladim stvorovima daju se pokloni, jednom svake lokal-subjektivne godine."
"Zvu~i lepo", slo`io se zvani~nik, ~iji je glas odjednom postao umoran i
kona~an. "Jo{ uvek odbijate da imate kocka- `enu na brodu? Ne biste morali da j
e aktivirate ukoliko vam ne bude zaista potrebna."
"Vi niste leteli, zar ne?" upitao je Suzdal.
Sada je na zvani~nika bio red da pocrveni. "Ne, nisam", odgovorio je jed
nostavno.
"[ta god bude na tom brodu, misli}u na to. Ja sam vedar ~ovek, i veoma d
ru`eljubiv. Pustite me da se snalazim sa mojim ljudima-kornja~ama. Nisu ba{ `iva
hni, ali su ose}ajni i smiruju}i. Jo{ dve hiljade godina, lokal-subjektivno, mno
go je vremena. Nemojte mi davati da donosim dodatne odluke. Ima dovoljno posla k
ada se upravlja brodom. Samo me ostavite sa mojim ljudima-kornja~ama. I ranije s
am se snalazio s njima."
"Vi ste, Suzdale, komandant", slo`io se najzad oficir za utovar. "Uradi}
emo kako vi ka`ete."
"Odli~no", nasme{io se Suzdal. "Na ovim turama mo`da imate mnogo ~udnih
tipova, ali ja nisam od takvih."
Dvojica ljudi su se saglasno nasme{ila jedan drugom i utovar je bio zavr
{en.
Sam brod odr`avali su ljudi-kornja~e, koji su starili veoma sporo tako d
a su se, dok je Suzdal krstario spoljnim rubom galaksije i pu{tao da hiljade god
ina - po lokalnom ra~unanju - proteknu dok on spava u svojoj zale|enoj postelji,
ljudi- kornja~e ra|ali generaciju za generacijom, obu~avali svoje mlade da upra
vljaju brodom, u~ili ih pri~ama o Zemlji koju oni nikada ne}e ponovo videti, i i
spravno ~itali kompjutere, da bi probudili Suzdala samo onda kada se ukazivala p
otreba za ljudskom intervencijom i ljudskom inteligencijom. Suzdal bi se probudi
o s vremena na vreme, obavljao svoj posao i vra}ao se. On se ose}ao kao da su sa
Zemlje oti{li pre samo nekoliko meseci.
Meseci! Proteklo je vi{e od subjektivnih deset hiljada godina, kada je n
ai{ao na sirensku kapsulu.
Izgledala je kao obi~na kapsula za pomo}. Onakva kakve su ~esto jurile s
vemirom da uka`u na neku komplikaciju ljudske sudbine me|u zvezdama. Ova kapsula
, me|utim, izgledala je kao da be{e ispaljena preko ogromne razdaljine, i iz kap
sule je Suzdal saznao pri~u o Arakoziji.
Pri~a je bila la`na. Mozgovi ~itave planete - divlji geniji zlobne, nesr
e}ne rase - bili su se posvetili problemu hvatanja u zamku i privla~enja normaln
og pilota sa Stare Zemlje. Pri~a koju je kapsula otpevala davala je utisak bogat
stva li~nosti predivne `ene, ~iji je glas zvu~ao kao kontraalt. Pri~a je bila ta
~na, jednim delom. Suzdal je saslu{ao pri~u i ona je utonula, poput predivno ork
estriranog odlomka opere, pravo u vlakna njegovog mozga. Bilo bi druga~ije, da j
e znao za stvarnu pri~u.
Svi sada znaju stvarnu pri~u o Arakoziji - gorku, u`asnu pri~u o planeti
koja je bila raj i koja se pretvorila u pakao. Pri~u o tome kako su ljudi posta
li ne{to druga~ije od ljudi. Pri~u o tome {ta se desilo tamo daleko na naju`asni
jem mestu me|u zvezdama.
Pobegao bi, da je znao stvarnu pri~u. Nije mogao da razume ono {to mi sa
da znamo...
^ove~anstvo se nije moglo sresti sa u`asnim narodom Arakozije a da ih na
rod Arakozije ne sledi do ku}e i donese ~ove~anstvu tugu ve}u od tuge, ludost go
ru od obi~nog ludila, zarazu koja prevazilazi sve zamislive po{asti. Arakozijanc

i behu postali ne-~ove~anstvo, a ipak, u najdubljim otiscima svojih li~nosti, os

tali su ljudi. Pevali su pesme koje su uzdizale njihovu izobli~enost i hvalili s
ebe zbog onoga {to su tako u`asno postali, a ipak su, u njihovim vlastitim pesma
ma, u njihovim vlastitim baladama, tonovi orgulja odzvanjali u refrenu...
I oplakujem ^oveka!
Znali su {ta su bili i mrzeli su sebe. Mrze}i sebe, gonili su ~ove~anstv
o.
Mo`da jo{ uvek gone ~ove~anstvo.
Instrumentalnost se do sada dobrano pomu~ila da nas Arakozijanci nikada
vi{e ne prona|u: ra{irila je mre`u varki du` ivica galaksije da se osigura da na
s taj izgubljeni, upropa{}eni narod nikada ne na|e. Instrumentalnost zna i ~uva
na{ svet i sve ostale svetove ~ove~anstva pred izopa~eno{}u koja je postala Arak
ozija. Ne `elimo da imamo nikakve veze sa Arakozijom. Neka nas love. Ne}e nas na
}i.
Kako je Suzdal mogao to da zna?
Bilo je to prvi put da je neko sreo Arakozijance, i on je sreo Arakozija
nce, i sreo ih je samo preko poruke u kojoj je ~arobni glas pevao ~arobnu pesmu
o propasti, koriste}i savr{eno jasne re~i starog op{teg jezika da ispri~a pri~u
tako tu`nu, tako u`asnu, da je ~ove~anstvo jo{ nije zaboravilo. U osnovi je pri~
a bila veoma jednostavna. Ovo je ono {to je Suzdal ~uo, i {to ljudi od tada behu
nau~ili.
Arakozijanci su bili naseljenici. Naseljenici su se mogli seliti pomo}u
jedrenjaka, koji su za sobom vukli ~aure. To je bio prvi na~in.
Ili su mogli i}i planoformnim brodovima, brodovima kojima su pilotirali
ve{ti ljudi, koji su zakora~ivali u svemir ili dva i vra}ali se iz njega i nalaz
ili ljude.
Ili su, za zaista velike razdaljine, mogli i}i novom kombinacijom. Indiv
idualne ~aure spakovane u ogroman {koljka- brod, d`inovsku verziju Suzdalovog br
oda. Sa zamrznutim spava~ima i budnim ma{inama, brod bi bio ispaljen ka brzini s
vetlosti i preko nje, ba~en dalje od svemira, izlazio nasumice i usmeravao se ka
odgovaraju}oj meti. Bila je to kocka, ali hrabri ljudi su rizikovali. Ako meta
ne bi bila na|ena, njihove ma{ine mogle bi ve~no ploviti svemirom, dok bi se tel
a, za{ti}ena zamrzavanjem, malo po malo kvarila, i dok bi slaba svetlost `ivota
gasnula u pojedinim smrznutim mozgovima.
[koljka-brodovi bili su ljudsko re{enje za prenaseljenost, sa kojom se n
i stara planeta Zemlja ni njene k}erke-planete nisu mogle ba{ izboriti. [koljkabrodovi nosili su hrabre, neoprezne, romanti~ne, }udljive, ponekad kriminalce me
|u zvezde. ^ove~anstvo je stalno zaboravljalo na te brodove. Napredni istra`iva~
i, organizovana Instrumentalnost, nailazili su na ljudska bi}a, gradove i kultur
e, razvijene ili ne, plemena ili porodice, tamo gde su {koljka-brodovi stizali,
daleko, daleko van krajnjih granica ~ove~anstva, gde instrumenti za traganje beh
u na{li planetu nalik Zemlji i gde se {koljka-brod, poput nekog velikog umiru}eg
insekta, spustio na planetu, probudio ljude, otvorio se i samouni{tio osloba|an
jem ponovo ro|enih mu{karaca i `ena, da nasele jo{ jedan svet.
Arakozija se ~inila dobrim svetom mu{karcima i `enama koji behu do{li na
nju. Predivne pla`e, sa stenama poput beskrajnih rivijera nad njima. Dva sjajna
velika meseca na nebu, sunce ne predaleko. Ma{ine su testirale atmosferu i ku{a
le vodu, i ve} rasejale oblike starozemaljskog `ivota, tako da su ljudi koji su
se probudili za~uli poj zemaljskih ptica i znali da su se zemaljske ribe ve} bil
e prilagodile na okeane, ba~ene u njih da se mno`e. Izgledalo je to kao dobar `i
vot, bogat `ivot. Stvari su i{le dobro.
Stvari su i{le veoma, veoma dobro za Arakozijance.
To je istina.
To je bila, do tada, pri~a koju je kapsula ispri~ala.
Ali su se tu razi{le.
Kapsula nije rekla u`asnu, `aljenja vrednu pri~u o Arakoziji. Izmislila
je verodostojne la`i. Glas koji je telepatski dolazio iz kapsule bio je glas zre
le, tople, sre}ne `ene - `ene u ranim srednjim godinama, sa izvanrednim kontraal

tom.
Suzdal je skoro pomislio da razgovara sa njom, tako je stvarna ta li~nos
t bila. Kako je mogao da zna da je bio op~injen, uhva}en u zamku?
Zvu~alo je kako treba, stvarno kako treba.
"A tada", rekao je glas, "arakozijanska bolest po~ela je da nas napada.
Ne spu{tajte se. Dr`ite se podalje. Razgovarajte sa nama. Govorite nam o lekovim
a. Na{i mladi umiru, bez razloga. Na{a imanja su bogata, i `ito je ovde zlatnije
nego na Zemlji, {ljive plavlje, i cvetovi belji. Sve uspeva - sem ljudi.
Na{i mladi umiru..." rekao je `enstveni glas, zavr{iv{i jecajem.
Ima li simptoma? pomislio je Suzdal, i, kao da je ~ula pitanje, kapsula
je nastavila.
"Umiru ni od ~ega. Ni~ega {to bi na{a medicina mogla isku{ati, ni~ega {t
o na{a nauka mo`e uo~iti. Umiru. Na{a populacija se smanjuje. Ljudi, ne zaboravi
te nas! ^ove~e, ma gde da si, do|i brzo, donesi pomo}! Ali, za svoje dobro, ne s
pu{taj se. Ostani u orbiti i gledaj nas preko ekrana da mo`e{ Domu ^oveka ispri~
ati o izgubljenoj deci ~ove~anstva me|u ~udnim i dalekim zvezdama!"
^udno, zaista!
Istina je bila mnogo ~udnija, i veoma ru`na, zaista.
Suzdal je bio ube|en u istinitost poruke. Bio je odabran za to putovanje
zato {to je bio dobre naravi, inteligentan, i hrabar: i ovaj apel potakao je sv
a ta tri njegova kvaliteta.
Kasnije, mnogo kasnije, kada je bio uhap{en, Suzdala su pitali: "Suzdale
, budalo jedna, za{to nisi proverio poruku? Rizikovao si bezbednost svih ~ove~an
stava zbog jednog glupog apela!"
"Nije bio glup!" odbrusio je Suzdal. "Ta kapsula za pomo} imala je tu`an
, divan `enski glas i pri~a se slagala."
"Slagala sa ~im?" upitao je ispitiva~, tupim tonom.
Suzdal je zvu~ao umorno i tu`no kada je odgovorio na to. "Slagala se sa
mojim knjigama. Sa mojim znanjem." I pomalo oklevaju}i, jo{ je dodao: "I sa mojo
m sopstvenom procenom..."
"Da li je tvoja procena bila dobra?" upitao je ispitiva~.
"Nije", odgovorio je Suzdal, i pustio da ta jedna re~ visi u vazduhu, ka
o da bi ujdno mogla biti i poslednja re~ koju }e ikada izgovoriti.
Ali je sam Suzdal prekinuo ti{inu kada je dodao: "Pre nego {to sam uneo
kurs i legao da spavam, aktivirao sam svoje oficire obezbe|enja i dao im da prov
ere pri~u. I oni su, i te kako, doznali pravu pri~u o Arakoziji. Unakrsno su je
de{ifrovali iz izraza u kapsuli za pomo} i saop{tili mi celu stvarnu pri~u veoma
brzo, ~im sam se probudio."
"I {ta si uradio?"
"Uradio sam {ta sam uradio. Uradio sam ono zbog ~ega o~ekujem da budem k
a`njen. Arakozijanci su do tada ve} hodali po spoljnoj oblozi mog broda. Uhvatil
i su moj brod. Uhvatili su mene. Kako sam mogao da znam da je divna, tu`na pri~a
bila ta~na samo za prvih dvadeset godina o kojima je `ena govorila? A ona ~ak n
ije bila ni `ena. Samo klopt. Samo prvih dvadeset godina..."
Stvari su Arakozijancima i{le dobro prvih dvadeset godina. Onda je do{la
katastrofa, ali to nije bila pri~a ispri~ana u kapsuli za pomo}.
Nisu to mogli razumeti. Nisu znali zbog ~ega se moralo desiti ba{ njima.
Nisu znali za{to je ~ekalo dvadeset godina, tri meseca i ~etiri dana. Ali je nj
ihovo vreme do{lo.
Mislimo da to mora da je bilo ne{to u vezi sa zra~enjem njihovog sunca.
Ili mo`da kombinacija zra~enja tog posebnog sunca i hemije, koju ~ak ni mudre ma
{ine u {koljka-brodu nisu potpuno analizirale, koja je do{la spolja i {irila se
iznutra. Katastrofa se desila. Bila je jednostavna i nezaustavljiva.
Imali su lekare. Imali su bolnice. Imali su ~ak i ograni~ene mogu}nosti
za istra`ivanje.
Ali nisu mogli dovoljno brzo istra`ivati. Ne dovoljno brzo da se suo~e s
a ovom katastrofom. Bila je jednostavna, ~udovi{na, ogromnih razmera. @enskost j
e postala karcinogena.
Svakoj `eni na planeti istovremeno se pojavio rak na usnama, dojkama, me

|u nogama, ponekad du` linije vilice, iznad gornje usne, na ne`nim delovima tela
. Rak je imao mnoge oblike, a ipak je uvek bio isti. Bilo je ne~ega u radijaciji
{to se probijalo, {to je zalazilo u ljudsko telo, i {to je ~inilo da se odre|en
a vrsta dezoksikortikosterona pretvori u podvrstu - na Zemlji nepoznatu - pregna
ndiola, koji bi bez izuzetka uzrokovao rak. Bolest je napredovala brzo.
Novoro|ene devoj~ice prve su po~ele da umiru. @ene su se pla~u}i dr`ale
svojih o~eva, svojih mu`eva. Majke su poku{ale da ka`u zbogom svojim sinovima.
Jedna me|u lekarima i sama je bila `ena, ~vrsta `ena.
Bez ustru~avanja je sekla `ivo tkivo iz sopstvenog tela, stavljala ga po
d mikroskope, uzimala uzorke sopstvenog urina, svoje krvi, svoje pljuva~ke, i na
{la odgovor: Odgovora nema. Pa ipak, postojalo je ne{to i bolje i gore od odgovo
ra.
Ako je sunce Arakozije ubijalo sve {to je bilo `ensko, ako su `enske rib
e plutale trbuhom nagore po povr{ini mora, ako su `enke ptica pevale prodorniju,
divljiju pesmu dok su umirale nad jajima koja se nikada ne}e izle}i, ako su `en
ke `ivotinja gun|ale i re`ale u jazbinama gde su se zavukle da sakriju svoj bol,
`enska ljudska bi}a nisu morala da tako pitomo prihvate smrt. Ime te lekarke bi
lo je Astarte Kraus.
^AROLIJA KLOPTOVA
Ljudska `ena mogla je ono {to `ivotinjska `enka nije mogla. Mogla je pos
tati mu{ko. Uz pomo} opreme sa broda, ogromne koli~ine testosterona su proizvede
ne, i svaka devojka i `ena koja je jo{ bila `iva pretvorena je u mu{ko. Svima su
date obilne injekcije. Lica su im ogrubila, sve su jo{ malo porasle, grudi su i
m se izravnale, mi{i}i im oja~ali, i za manje od tri meseca zaista su postale mu
{karci.
Neki ni`i oblici `ivota pre`iveli su zato {to nisu bili dovoljno jasno p
olarizovani na mu{ke i `enske, koji su se oslanjali na tu odre|enu organsku hemi
ju. Kada je riba nestalo, biljke su zagu{ile okeane, ptica je nestalo ali su ins
ekti pre`iveli; vilini konjici, leptiri, mutirane verzije skakavaca, buba i drug
ih insekata rojile su se ~itavom planetom. Mu{karci koji su izgubili `ene radili
su rame uz rame sa mu{karcima koji su bili stvoreni od tela `ena.
Kada bi se poznali, njihovi susreti bili su neizrecivo tu`ni. Mu` i `ena
, oboje bradati, sna`ni, svadljivi, o~ajni i uposleni. De~aci su nekako shvatali
da nikada, kad odrastu, ne}e imati dragane, `eniti se, imati k}erke.
Ali, {ta je jedan obi~an svet da zaustavi uporni mozak i plamte}i intele
kt dr Astarte Kraus? Ona je postala vo|a svog naroda, mu{karaca i mu{karaca-`ena
. Ona ih je terala napred, ona ih je nagnala da pre`ive, ona je upotrebila svoj
hladni um na svima njima.
(Mo`da bi ih ona, da je bila saose}ajna osoba, pustila da svi pomru. Ali
u prirodi dr Kraus bilo je da ne bude saose}ajna - samo briljantna, neumoljiva,
izazovna prema univerzumu koji je poku{ao da je uni{ti.)
Pre nego {to je umrla, dr Kraus je smislila pa`ljivo programiran genetsk
i sistem. Deli}i mu{kog tkiva mogli su se hirur{ki ubaciti u trbu{nu duplju, tik
uz trbu{nu maramicu, malo se tiskaju}i uz creva, i ve{ta~ka materica i ve{ta~ka
hemija i ve{ta~ka oplodnja radijacijom i toplinom u~inila je mogu}im da mu{karc
i ra|aju de~ake.
Za{to ra|ati devoj~ice, kad bi ionako umrle? Narod Arakozije nastavio je
da `ivi. Prva generacija pre`ivela je tragediju, napola luda od tuge i razo~ara
nja. Poslali su kapsule sa porukama i znali su da }e njihove poruke sti}i do Zem
lje za {est miliona godina.
Kao novi istra`iva~i, kockali su se tako {to su oti{li dalje od drugih b
rodova. Na{li su dobar svet, ali nisu bili ba{ sigurni gde su. Da li su jo{ bili
u poznatoj galaksiji, ili su presko~ili do neke od susednih galaksija? Nisu mog
li sa sigurno{}u odrediti. To je bio deo politike stare Zemlje, da ne da previ{e
opreme istra`iva~kim grupama iz straha da bi se neke od njih, ako pretrpe `esto
ku kulturnu promenu ili postanu agresivne imperije, mogle okrenuti ka Zemlji i u
ni{titi je. Zemlja bi se uvek pobrinula da prednost bude na njenoj strani.
Tre}a i ~etvrta i peta generacija Arakozijanaca jo{ uvek su bili ljudi.
Svi su bili mu{karci. Imali su ljudska se}anja, imali su ljudske knjige, znali s

u za re~i 'mama', 'sestra', 'dragana', ali vi{e nisu stvarno razumevali na {ta s
e ti izrazi odnose.
Ljudsko telo, kojem je na Zemlji trebalo ~etiri miliona godina da se raz
vije, u sebi sadr`i ogromne resurse, resurse ve}e od mozga, ili od li~nosti, ili
od nadanja pojedinca. I tela Arakozijanaca donela su odluke umesto njih. Po{to
je hemija `enskosti zna~ila trenutnu smrt, i po{to bi se povremeno neka devoj~ic
a rodila i bila odmah sahranjena, tela su se prilagodila. Ljudi Arakozije postal
i su i mu{karci i `ene. Dali su sebi ru`an nadimak, 'kloptovi'. Po{to nisu imali
utehu porodi~nog `ivota, postali su {epure}i pevci, koji su me{ali ljubav sa ub
istvom, koji su stapali svoju poeziju sa dvobojima, koji su o{trili svoja oru`ja
i dolazili do prava na razmno`avanje u ~udnom porodi~nom sistemu koji ni jedan
normalan ~ovek sa Zemlje ne bi bio u stanju da razume.
Ali su pre`iveli.
I metodi njihovog pre`ivljavanja bili su tako o{tri, tako `estoki, da je
to zaista bilo te{ko razumeti.
Za manje od ~etiri stotine godina Arakozijanci su se civilizovali u grup
e borbenih klanova. Jo{ uvek su imali samo jednu planetu, oko samo jednog sunca.
@iveli su na samo jednom mestu. Imali su nekoliko svemirskih brodova, koje su s
ami sagradili. Njihova nauka, njihova umetnost i njihova muzika kretali su se na
pred ~udnim trzajima inspiracije neuroti~nih genija, jer su im nedostajale osnov
e same ljudske li~nosti, ravnote`a mu{kog i `enskog, porodica, funkcije ljubavi,
nadanja, reprodukcije. Pre`iveli su, ali sami su postali ~udovi{ta i nisu toga
bili svesni.
Od se}anja na staro ~ove~anstvo stvorili su legendu o staroj Zemlji. @en
e su u tim se}anjima bile deformiteti koje treba ubiti. Izobli~ena stvorenja, ko
ja treba iskoreniti. Porodica je, kako su je se oni se}ali, bila prljava perverz
ija koju su bili re{eni da zbri{u ako ikada nai|u na nju.
Oni sami bili su bradati homoseksualci, sa ru`em na usnama, sa kitnjasti
m min|u{ama, obiljem kose na glavama, i sa veoma malo starih ljudi me|u sobom. U
bijali su svoje mu{karce pre nego {to ostare; ono {to nisu mogli dobiti od ljuba
vi ili opu{tanja ili udobnosti, dobavljali su bitkom i smr}u. Smi{ljali su pesme
u kojima su se progla{avali poslednjim starim ljudima i prvim novim, i pevali o
svojoj mr`nji prema ~ove~anstvu kad ga sretnu, i pevali su "Jao Zemlji ako je m
i na|emo", pa ipak ih je ne{to u njima teralo da skoro svakoj pesmi dodaju refre
n koji je i njih same uznemiravao:
I oplakujem ^oveka!
Oplakivali su ~oveka, a ipak su kovali zaveru da napadnu svekoliko ~ove~
anstvo.
ZAMKA
Suzdal je bio zavaran kapsulom sa porukom. Vratio se u odeljak za spavan
je i uputio ljude-kornja~e da usmere krstaricu ka Arakoziji, ma gde ona bila. Ni
je to u~inio ludo ili hirovito. U~inio je to nakon promi{ljene procene. Procene
zbog koje je kasnije saslu{an, zbog koje mu je bilo su|eno, zbog koje je bio po{
teno osu|en, i onda gore nego ubijen.
Zaslu`io je to.
Potra`io je Arakoziju ne zastaju}i da pomisli na najosnovnije pravilo: K
ako mo`e da spre~i Arakozijance, te pevaju}e monstrume, da ga prate do ku}e i ev
entualno uni{te Zemlju? Zar ne bi njihovo stanje moglo biti bolest koja je mo`da
zarazna, ili bi njihovo grubo dru{tvo moglo uni{titi druga ljudska dru{tva i os
taviti Zemlju i sve ostale ljudske svetove u ru{evinama? O tome nije mislio, pa
je saslu{an, i osu|en, i ka`njen mnogo kasnije. Do}i }emo i do toga.
DOLAZAK
Suzdal se probudio u orbiti oko Arakozije. I probudio se znaju}i da je n
apravio gre{ku. ^udni brodovi prianjali su uz njegov {koljka-brod kao zle pijavi
ce iz nepoznatog okeana, pri~vr{}ene na poznatu la|u. Pozvao je svoje ljude-korn
ja~e da pritisnu komande, ali komande nisu radile.
Oni spolja, ma {ta bili, ljudi ili `ene ili zveri ili bog, imali su mo}

da blokiraju njegov brod. Suzdal je odmah shvatio svoju gre{ku. Prirodno, pomisl
io je da uni{ti sebe i brod, ali bojao se da, ako uni{ti sebe a propusti da uni{
ti brod, postoji {ansa da njegova krstarica, novi model sa najnovijim naoru`anje
m, padne u ruke onoga, {ta god to bilo, {to se kretalo po spolja{njoj oblozi nje
govog sopstvenog broda. Nije mogao sebi dopustiti rizik obi~nog individualnog sa
moubistva. Morao je preduzeti drasti~niji korak. Ovo nije bilo vreme za po{tovan
je zemaljskih pravila.
Njegov oficir obezbe|enja - duh iz kocke probu|en u ljudski oblik - pro{
aptao mu je celu pri~u brzim, inteligentnim dahom:
"Oni su ljudi, ser.
Vi{e ljudi nego ja.
Ja sam duh, jeka iz mrtvog mozga.
Oni su stvarni ljudi, komandante Suzdale, ali su to najgori ljudi koji s
u se ikad razularili me|u zvezdama. Morate ih uni{titi, ser!"
"Ne mogu", odgovorio je Suzdal, jo{ uvek poku{avaju}i da se potpuno razb
udi. "Oni su ljudi."
"Onda ih morate odbiti. Na bilo koji na~in, ser. Na bilo kakav na~in. Sp
asite Zemlju. Zaustavite ih. Upozorite Zemlju."
"A ja?" upitao je Suzdal, i odmah za`alio {to je postavio to sebi~no, li
~no pitanje.
"Umre}ete ili }ete biti ka`njeni", odgovorio je oficir obezbe|enja saose
}ajno, "a ja ne znam {ta }e od toga biti gore."
"Sada?"
"Odmah. Nemate vi{e vremena. Ni malo."
"Ali, pravila...?"
"Ve} ste za{li daleko van pravila."
Postojala su pravila, ali ih Suzdal be{e sva ostavio za sobom.
Pravila, pravila za obi~na vremena, za obi~na mesta, za razumljive opasn
osti.
Ovo je bila no}na mora koju je ljudsko meso zakuvalo, ljudski mozak moti
visao. Ve} su mu njegovi monitori saop{tavali vest ko su ti ljudi, ti vri{te}i m
anijaci, ti ljudi koji nikad nisu upoznali `enu, ti de~aci koji su odrasli uz po
`udu i bitku, koji su imali porodi~nu strukturu koju normalan ljudski mozak ne b
i mogao da prihvati, ne bi mogao da poveruje, ne bi mogao da toleri{e. Stvari na
polju bile su ljudi, i nisu bili ljudi. Stvari napolju imale su ljudski mozak, l
judsku ma{tu, i ljudsku sposobnost osvete, pa ipak je Suzdal, hrabar oficir, bio
toliko zastra{en samom njihovom prirodom da nije odgovarao na njihove poku{aje
da komuniciraju.
Mogao je da oseti kako se `ene-kornja~e iz njegove posade bolno pla{e, d
ok im je postajalo jasno ko to lupa po njihovom brodu i ko to peva kroz glasne m
a{ine za najavljivanje da ho}e da u|e, u|e, u|e.
Suzdal je po~inio zlo~in. Instrumentalnost se ponosi time {to dopu{ta sv
ojim oficirima da po~ine zlo~ine ili gre{ke ili samoubistvo. Instrumentalnost za
ljude radi stvari koje kompjuter ne bi mogao uraditi. Instrumentalnost ostavlja
ljudski mozak, ljudski izbor u akciji.
Instrumentalnost svojim name{tenicima prenosi mra~no znanje, stvari koje
se obi~no ne razumeju u naseljenom svetu, stvari zabranjene obi~nim mu{karcima
i `enama jer oficiri Instrumentalnosti, kapetani i pod{efovi i {efovi, moraju zn
ati svoj posao. Ako ga ne znaju, celo ~ove~anstvo moglo bi nestati.
Suzdal je posegnuo u svoj arsenal. Znao je {ta radi. Ve}i mesec Arakozij
e bio je nastanjiv. Mogao je da vidi da na njemu ve} ima zemaljskih biljaka, i z
emaljskih insekata. Njegovi monitori pokazali su mu da se arakozijanski mu{karci
-`ene nisu potrudili da se nasele na planeti. Gr~evito je zapitao kompjutere i p
ovikao:
"Recite mi koliko je star!"
Ma{ina je otpevala odgovor: "Vi{e od trideset miliona godina."
Suzdal je imao ~udne resurse. Imao je blizance ili ~etvorke skoro svake
zemaljske `ivotinje. Zemaljske `ivotinje bile su no{ene u malim kapsulama ne ve}
im od kapsule sa lekom i sastojale su se od sperme i jaja{ceta vi{ih `ivotinja,
spremnih za sejanje, spremnih da budu uslovljene; imao je i male `ivot-bombe koj

e su mogle svaki oblik `ivota okru`iti barem {ansom da pre`ivi.

Oti{ao je do banke i uzeo ma~ke, osam pari, {esnaest zemaljskih ma~aka,
felis domesticus, one vrste koju vi i ja znamo, koju uzgajaju, ponekad za telepa
tsku upotrebu, ponekad da budu na brodovima i poslu`e kao dodatno oru`je kada mi
sli iglosvetlaca upute ma~ke da se bore sa opasnostima.
Kodirao je te ma~ke. Kodirao ih je porukama isto onoliko ~udovi{nim koli
ko i poruke koje su mu{karce-`ene sa Arakozije na~inili monstrumima. Ovo je kodi
rao:
Ne ra|ajte sebi sli~ne.
Stvorite novu hemiju.
Slu`i}ete ~oveka.
Postanite civilizovane.
Nau~ite govor.
Slu`i}ete ~oveka.
Kada ~ovek pozove, slu`i}ete ga.
Idite natrag i pojavite se.
Slu`ite ~oveku.
Te instrukcije nisu bile obi~ne re~i. Bile su utisnute u samu molekularn
u strukturu tih `ivotinja. Bile su nalozi u genetskom i biolo{kom kodu tih ma~ak
a. A tada je Suzdal po~inio svoj zlo~in protiv zakona ~ove~anstva. Imao je hrono
patski aparat na brodu. Izobli~ava~ vremena, obi~no upotrebljavan na tren ili na
sekund-dva da skloni brod od neminovnog uni{tenja.
Mu{karci-`ene sa Arakozije ve} su prosecali oplatu.
Mogao je ~uti njihove visoke, piskave glasove dok su se dovikivali sa de
liri~nim u`ivanjem, smatraju}i njega prvim od svojih obe}anih neprijatelja kojeg
su sreli, prvim monstrumom sa stare Zemlje koji je kona~no do njih stigao. Prav
i, zli ljudi kojima }e se oni, mu{karci-`ene sa Arakozije, osvetiti.
Suzdal je zadr`ao hladnokrvnost. Kodirao je genetske ma~ke. Stavio ih je
u `ivot-bombe. Ilegalno je podesio kontrole svoje hronopatske sprave tako da, u
mesto da se`e jedan sekund za brod od osamdset hiljada tona, se`e dva miliona go
dina za manje od ~etiri kilograma. Odbacio je ma~ke na bezimeni mesec Arakozije.
I odbacio ih je natrag u vreme.
I znao je da ne}e morati da ~eka.
Nije morao.
MA^KOZEMLJA KOJU JE SUZDAL STVORIO
Ma~ke su do{le. Njihovi brodovi blistali su na golom nebu nad Arakozijom
. Njihova mala borbena vozila su napala. Ma~ke koje nisu postojale pre jednog tr
enutka, ali su tada dobile dva miliona godina da slede sudbinu koja im je bila u
tisnuta neposredno u mozak, utisnuta u njihove ki~mene stubove, urezana u hemiju
njihovih tela i li~nosti. Ma~ke su se pretvorile u neku vrstu ljudi, sa govorom
, inteligencijom, nadom i jednom misijom. Njihova misija bila je da napadnu Suzd
ala, da ga spasu, da ga slu{aju, i da o{tete Arakoziju.
Ma~ji brodovi zavri{tali su svoja borbena upozorenja.
"Ovo je taj dan te godine obe}anog doba. I sada sti`u ma~ke!"
Arakozijanci su ~etiri hiljade godina ~ekali na bitku i sad su je i dobi
li. Ma~ke su ih napale. Dva broda su prepoznala Suzdala, i ma~ke su raportirale.
"O Gospode, o Bo`e, o Tvor~e svega, o Komandante vremena, o Za~etni~e `i
vota, ~ekali smo otkad je Sve po~elo da slu`imo Tebi, da slu`imo Tvom Imenu, da
poslu{amo Tvoju Slavu! Neka `ivimo za Tebe, neka umremo za Tebe. Mi smo Tvoj nar
od."
Suzdal je povikao i preneo poruku svim ma~kama.
"Napadajte klopte, ali ih nemojte sve ubiti!"
Ponovio je: "Napadajte ih i zaustavite ih dok ja ne pobegnem." Bacio je
svoju krstaricu u ne-svemir i pobegao.
Ni ma~ke ni Arakozijanci ga nisu sledili.
I to je ta pri~a, ali tragedija je u tome {to se Suzdal vratio. A Arakoz

ijanci su jo{ tamo i ma~ke su jo{ tamo. Mo`da Instrumentalnost zna gde su, a mo`
da ni Instrumentalnost ne zna. ^ove~anstvo ne `eli da to sazna. Protiv je zakona
uzgojiti oblik `ivota superiorniji od ~oveka. Mo`da ma~ke to jesu. Mo`da neko z
na da li su Arakozijanci pobedili i pobili ma~ke i dodali ma~ju nauku svojoj i s
ada nas negde tra`e, pipaju}i kao slepci me|u zvezdama ne bi li nas, prave ljude
, sreli, mrzeli, ubili. Ili su mo`da ma~ke pobedile.
Mo`da su ma~ke obuzete ~udnom misijom, ~udnim nadama da }e slu`iti ljude
koje ne prepoznaju. Mo`da one misle da smo svi mi Arakozijanci i da bi trebalo
da budemo spaseni samo za nekog odre|enog komandanta krstarice, kojeg vi{e nikad
a ne}e videti. Ne}e videti Suzdala, jer mi znamo {ta se sa njim dogodilo.
SU\ENJE SUZDALU
Suzdal je izveden pred sud na velikoj bini u otvorenom svetu. Njegovo su
|enje je snimano. On je oti{ao tamo gde nije trebalo da ide. Tra`io je Arakozija
nce ne ~ekaju}i i ne tra`e}i savet i poja~anja. Otkud je to bio njegov posao da
poma`e zbog nevolje koja se davno desila? Zaista, otkud njegov posao?
A onda i ma~ke. Imali smo brodske snimke koji su pokazivali da je ne{to
do{lo sa tog meseca. Svemirski brodovi, stvorovi sa glasovima, stvorovi koji su
mogli komunicirati sa ljudskim mozgom. ^ak nismo ni sigurni, po{to su emitovali
direktno u prijemne kompjutere, da su govorili nekim zemaljskim jezikom. Mo`da s
u to uradili nekom vrstom direktne telepatije. Ali, zlo~in je bio u tome {to je
Suzdal uspeo.
Baciv{i ma~ke dva miliona godina unatrag, kodiraju}i ih da pre`ive, kodi
raju}i ih da razviju civilizaciju, kodiraju}i ih da mu do|u u pomo}, on je stvor
io ~itav novi svet za manje od jednog sekunda objektivnog vremena.
Njegova hronopatska sprava odbacila je male `ivot-bombe na vla`no tle ve
likog meseca nad Arakozijom i, za vreme kra}e od onog koje je potrebno da se ovo
zabele`i, bombe su se vratile u obliku flote koju je sagradila jedna rasa, zema
ljska rasa, mada ma~jeg porekla, stara dva miliona godina.
Sud je oduzeo Suzdalu njegovo ime i rekao: "Vi{e se ne}e{ zvati Suzdal."
Sud je oduzeo Suzdalu i njegov ~in.
"Ne}e{ biti komandant u ovoj ili bilo kojoj drugoj floti, ni carskoj ni
Instrumentalnoj."
Sud je Suzdalu oduzeo njegov `ivot. "Vi{e ne}e{ `iveti, biv{i komandante
, i biv{i Suzdale."
A onda je sud oduzeo Suzdalu i smrt.
"Oti}i }e{ na planetu [ajol, mesto krajnjeg srama sa kojeg se niko nikad
ne vra}a. Oti}i }e{ tamo pra}en prezirom i mr`njom ~ove~anstva. Ne}emo te kazni
ti. Ne `elimo vi{e da znamo za tebe. Nastavi}e{ da `ivi{, ali si za nas prestao
da postoji{."
To je ta pri~a. To je tu`na, divna pri~a. Instrumentalnost poku{ava da r
azvedri sve razli~ite vrste ~ove~anstva govore}i im da to nije istina, da je to
samo balada.
Mo`da snimci postoje. Mo`da negde ludi kloptovi Arakozije ra|aju svoju d
ecu, uvek carskim rezom, hrane ih uvek na cuclu, generacije mu{karaca koje znaju
za o~eve a nemaju predstavu {ta bi re~ majka mogla biti. A mo`da Arakozijanci p
rovode svoje lude `ivote u beskrajnoj borbi sa inteligentnim ma~kama koje slu`e
~ove~anstvu koje se mo`da nikad ne}e vratiti.
To je ta pri~a.
[tavi{e, nije istinita.