Eliot Fintu{el

ILEM
Mame iz Menhetna, to je bila uli~na banda nekih Portorikanaca koji su po
begli iz Njujorka grada i postali hiposi u Santa Feu. Obi~aj je njihov bio da se
de u 'El Centru', jednom }umez-kafi}u-ludi}u gde je gazda bio neki ekscentri~ni
katoli~ki sve{tenik, i da gledaju kako Sunce zalazi za planine Sangre De Kristo.
Dok je nebo dobijalo boju i tamnelo, oni su bubnjali po svemu {to je podesno da
mu{karac ili `ena po tome bubnjaju. Posle su {irili svoje armijske vre}e za spa
vanje i krnjosali do sutra.
No}i jedne bio sam na proputovanju i spavao na jednoj sofi koja je bila
u zaista pacovskom stanju. Sa mnom je spavala `enska jednog od glavnih tipova u
toj bandi. Desetak drugih Mama hrkalo je na podu. Da smo se skotrljali sa sofe,
pali bismo na dvojicu, trojicu. I, eto, ja nju nate`em, ~epim, navla~im, kokam,
i nikako da svr{im, a Devojka Sunca, dremljiva, naprosto me pu{ta. I, {ta, niko
se ne buni. A za sve to vreme, dok smo se ona i ja kresali, gramofonska plo~a, v
aljda izgrebana, ponavljala je iste re~i:
Da li se taj de~ko i sad penje planinom?
Da li se spotakao, da li je pao [KRRRRRR
Da li se taj
A ja mo~im kod nje, ne prestajem. Evo do danas imam infekciju mokra}nih
puteva, zara|enu te no}i. Pojavi se s vremena na vreme; nekakva veneri~na boljki
ca rezistentna na penicilin. Dobio sam je, posredno, od vo|e Mama sa Menhetna!
Tako|e te no}i, imadoh prvu od onih mojih glavobolja koje vode ka otkri}
ima. Bio sam uglavljen u pukotinu u`u od moje lobanje. Gvo`|e se topilo i slival
o potocima crveno u`arenim u moje o~i, u{i, usta i nos. Lavina je tutnjala oko m
ene, nebo se rojilo od zmija, otrovnih cvetova i pr`e}eg svetla.
Druga glavobolja spopala me 1966. godine, dok sam {etao pored reke Saskv
ehane i razmi{ljao kako bi lepo bilo le`ati na dnu, mrtav. Kad se onaj veliki ne
stanak struje dogodio u Njujorku, ja mislio to ja. Tek posle je stigla vest da i
m se pokvarila centrala na Nijagari.
Glavobolja je bila, brate, kao obru{avanje jama u rudniku. Nebo iznad Br
um Kauntija razbuktalo se od kojekakvih fantazmi i ognjenih lopti. Opet sam bio
i zaglunut kao od lavine, i nikako se nisam mogao osloboditi mirisa kamene pra{i
ne - i kre~njaka i sumpora.
Sada, dvadeset sedam godina kasnije, znam...
1) Nestanak struje: nije bio ni zbog kakvih kvarova na centralama.
2) Pesma: nije bila sa preska~u}e gramofonske plo~e.
3) Moji 'simptomi': bili su opa`anje stvarnosti.
Znam sada, jer malo~as me spopade ta glavobolja opet, kao zemljotres koj
i ru{i neke kamene zidine, i zidine pado{e, i ja istinu videh.
Povod za tre}u glavobolju bila je poseta jednog cimer-kolege iz students
kih dana. Tip se zove Sigi. Sa njim sam u vremenima onim stanovao u sobici u 'A'
zgradici u brdima iznad Saskvehane. Poslovi ga navedo{e da pro|e kroz Sonomu, g
de sada stanujem. U koled`u smo on i ja ponekad razgovarali na onaj na~in kako n
eki ljudi ple{u, izvodili neverovatne figure u umu, ostajali do kasno u no} plan
iraju}i velika dela, sve do onog dana kad su do{la bolni~ka kola po njega. Odved
o{e ga u bolnicu dr`avnu, gde je nastavio da blebe}e i vri{ti, a nekoliko dana k
asnije nastupi veliki nestanak struje. Posle nekog vremena po~eli su mu davati e
lektro{okove, a onda su ga njegovi roditelji, imigranti, ina~e pre`iveli logora{
i iz koncentracionog, odveli ku}i na Long Ajlend da se oporavlja. Zato je njima
bilo sve gore i gore.
Svojevrsno takmi~enje bilo je izme|u nas, ko }e se prvi sru{iti, on u sv
oju maniju ili ja u moju depresiju. Sigi pobedio.
Sada je izgledao manje-vi{e o-kej, mada ne{to sasu{en. Imao je pivski tr
buh, porodicu i zlatni 'Bulova' sat u koji je ~esto gledao. U bu|elaru slike `en

ice i de~ice, slike koje su mogle biti izrezane iz oglasa neke osiguravaju}e kom
panije. Pu{io je, me|utim, lan~ano i `derao sve redom iz mog fri`idera, a da nij
e osetio ukus nijednog zalogaja. U svakom d`epu njegove sportske sme|e jakne bio
je po jedan paketi} 'lakija', osim u onom jednom d`epu koji je sadr`avao kesu d
uvana 'Bil Daram' i papiri}e za namotavanje - za krizne situacije.
Negde oko dva ujutro, pripalio je pikavac koji je izvukao iz jedne od sv
ojih pepeljara, i rekao: "Dakle, ka`i mi, Eliote, od kada si sa nama?"
Nasmejao sam se, a on je uzvratio smehom.
"Ne, stvarno pitam", re~e on. "Od kada?" Zgnje~io je pikavac izme|u ~ukl
jeva prstiju, protegao se i zevnuo, i dopustio sebi da na~ini groteskno, pospano
lice, dok je ~ekao moj odgovor.
"[ta ti to zna~i?" rekoh. U glavi mi po~e pulsirati. Pogledah kroz prozo
r, uzbunjen: koji to kom{ija po~inje da kosi travu u ba{ti u dva ujutro? Onda mi
svanu da to nije kosilica.
"Tokom svih ovih godina, nijednom mi nisi dao povoda da posumnjam u tvoj
u lojalnost", re~e Sigi. Vi|ao sam ja, i ranije, te sakoe koji se mogu prevrnuti
, ali sad se prvi put desilo da se sako prevrne preda mnom. Postao je crven i zl
atan. Ali se i svetlo menjalo - mo`da je u tome bio razlog. "Tvoji nadzornici mi
ka`u da se uvek mogu osloniti na tebe, Eli, ~ak i kad svi ostali zezaju krizu."
"Nadzornici?" rekoh ja. "[ta je ovo, ej? Scena iz nekog filma? Ne znam {
ta bi trebalo da ka`em."
"Pa, samo ka`i hvala, de~ko moj. [aljem te na vrlo zna~ajnu misiju." Kak
o je pretvorio taj pikavac u novu-novcatu cigaru? Bio sam ~vrsto uveren da je to
jedna od Sigijevih varki uma i brinuo sam se da ne pretera, da se opet ne otka~
i kao 1966. "Bi}e{ velika faca kad se vrati{, Eli."
Rekoh: "Dopada se meni i ovaj sada{nji posao." Odakle mi, zaboga, te re~
i? Naprosto se dogodilo da ih izgovorim. "Sve mi se dopada, gospodine Duba, ali
zar ne biste mogli poslati nekog drugog?" Glava me je toliko bolela, da sam mora
o `mirkati da me ne bi svetlost ubadala.
"Duba?" re~e Sigi. "Ko je Duba?" Cigara se opet preokrenula u opu{ak. I
jakna mu se opet prevrnula. "Ima li ovde jo{ ne{to za jelo?"
Dva sata ujutro, a napolju se ve} razdanilo. Pogledao sam kroz prozor, v
ideo nebo plavo, blistavo, i na njemu mno{tvo cepelina; na boku jednoga raspozna
o sam naslikanu figuru bika. Pogledam opet u sobu, a tamo Duba sedi i gleda me k
roz gusti oblak dima cigare. "Ma, hajde", re~e on, "nemoj me zamajavati. Da ne p
oku{ava{, mo`da, da iscedi{ malo vi{e para iz mene? Da}u ti para, veruj mi. Neko
kao {to si ti morao bi imati i malo ambicije. Nisi ti ro|en da bude{ pra{inar p
rezenta."
"Nemam ja ambicija nimalo", rekoh.
"A Topsi? Mogao bi i nju da povede{, zna{. [tavi{e, ja `elim da ti nju p
ovede{. Zna put, Eli."
U vazduhu - cve}e, i zmije, pa eksplozije svetlosti, i grmljavina, i bol
tako o{tar da sam ga video, imao je izgled rasprslina koje se {ire u kostima mo
ga lica. "Topsi?" rekoh. "Zamolio bih te da ne pri~a{ o Topsi."
"Tvoja mala tajna, a? Vidi. Aj' se pogledamo po{teno. Ona ne}e ostati s
tobom, Eli. Nikad `enske ne ostanu." Topsi beja{e hrono-anomalija. Naprosto je i
skrsnula u mom stanu jednog dana, kad sam se vratio s posla. Bilo je to otprilik
e u isto vreme kad se proporcija helijuma promenila i kad su se po~eli pojavljiv
ati diri`abli - retroaktivno.
Dobro, jasno mi je - da nije bilo Topsi, ne bih ja nikad imao nijednu `e
nsku. Ali bar sam dobar {ahista. Neki ljudi misle da sam veliki {ahista, ali ja
ne volim da pobe|ujem svakoga uvek, zato {to mi je `ao kad vidim kako se ose}aju
kad gube.
"S druge strane, Eli", re~e mi gospodin Duba, "ako je povede{ na ovu mis
iju, vidi{, ona }e to voleti. Vole}e tebe, mom~e, jer ti ide{, zna{ gde? Zna{ gd
e te {aljem?"
"Ne znam, gospon Duba. Gde?" Auuu, sveca mu, ba{ me je bolela glava. Bio
sam spreman da izi|em odatle i vratim se u one podrumske kancelarije i dovr{im
sre|ivanje alata za ovog tipa. [ta ja znam o misijama i tako tome? Ako mene pita
te, to su prazne pri~ancije, osim ako bih na taj na~in mogao trajno zadr`ati Top

si.
"U ilem, Eli. Da se vrati{ u sam ilem! A to je i mesto odakle je Topsi d
o{la, zna{. Ilem je njen dom, de~ko. Ako je odvede{ tamo, veruj mi, vole}e te do
besvesti."
"Znam ja to", rekoh mu. "Dobro ka`e{. Ima da uradim to." Ne{to mi se dog
odilo tada, o ~emu ne volim pri~ati. O~i su mi za trenutak izgubile `i`u, i ja p
omislih od Dube da je neko drugi, neki moj stari kolega iz studentskih dana. A j
a student nikad nisam bio. Onda je on opet bio Duba, a meni je laknulo.
Topsi je le`ala u uglu i slu{ala ono izme|u stanica, kao {to uvek ~ini:
ono {u{tanje, statik. Imala je i naziv za to: 'zaostalo pozadinsko zra~enje'. Al
i ja sam je mogao pobediti u {ahu. Jedva sam je video, jer Topsi je crna kao sen
ka, ~ak su joj crne i desni, i zubi, i 'beo'nja~e. Govorio sam joj da nosi belu
ode}u no}u, ali nju nije bilo briga ni za {ta, jedino ju je zanimao statik. "To
su mi telegrami od ku}e", govorila je.
Kako to da ona pamti stvari koje se nikada nisu dogodile? Otkud ona zna
boje i veli~ine stvari koje ne postoje, i datume ro|enja ljudi nero|enih? Tako {
to je dospela ovde pravo od gospodina Bika, ili Bula, koji se zezao u dubokoj pr
o{losti.
Kad sam joj rekao o na{oj misiji, isklju~ila je radio prvi put u mesec d
ana (a dotad je bio uklju~en danju i no}u, danju i no}u) i zagrlila me i tako st
isnula da sam u{ao u nju. Onda smo radili one stvari, pokazala mi je kako.
Posle mi je rekla: "Taj kopilan Duba spremio je neko te{ko sranje, Eli,
ali, Eli, mo`da }e me to prebaciti ku}i." Ona me poznaje prili~no. Ume ona da vi
di {ta ja mislim. Dade mi poljup~i}, pa re~e: "Eli, slatki moj, bi}e to i dom tv
oj. Niko te tamo ne}e mo}i zloupotrebljavati, bi}emo zauvek zajedno, a kad pobed
i{ u {ahu, ne}e{ se morati pla{iti da }e se neko zbog toga ljutiti." Nabacim ja
osmeh onoliki.
Promaja od ispiranja WC {olje (koja je ta~no ispod mog lica) malo me doz
ove svesti. Sigi me pridr`ava obema {akama za ramena. "Mogu li ti doneti i{ta?"
pita on. Sam zvuk njegovog glasa u`asno mi smeta, ali bar prestajem da se napinj
em na dalje bljuvanje.
"Ne", ka`em ja. "Dobro mi je. Dobro mi je." Odgurujem glavu i ple}a, tov
ar olova silnog, od WC-a. "Sigi, {ta je ilem?"
On se nasmeje. "Koga pita{, dru`e, to je za mene gr~ki." Po~nem ja da sk
lapam o~i i pu{tam da mi glava opet klizi nadole, kad on re~e: "Ej, zezam se, st
varno je gr~ki... ne, latinski! Zar se ne se}a{? Ga|ali smo se tom re~i u studen
tskom domu u onim vremenima. To je navodno ono stanje pre Velikog Praska, kad je
sve bilo spakovano u jedno jedino mesto, ne ve}e od glave ~iode."
"Da li je to emitovalo radio-signale?"
"Ja-ja, kako da ne, ~uvena stanica W-Big-Beng-FM. Ne, ozbiljno, jeste em
itovalo, u izvesnom smislu. A neki momci koji su radili za 'Mamu Bel' otkrili su
to, {ezdesetih godina. Vrlo slabo. Vrlo ohla|eno. Nekoliko stepeni iznad apsolu
tne nule. Statik. Poslesjaj Velikog Praska. Pravi fanki zvuk. Ho}e{ vode?"
"Zaostalo pozadinsko zra~enje?"
"Taaa-ko je. A za{to pita{ mene?"
Slede}eg trenutka sedimo Topsi i ja u grubom ble{tanju sunca, na jednoj
pustoj ravnici od soli, nekoliko stotina metara od podno`ja jedne stenovite liti
ce, a ja se ose}am zaista dobro. Osim {to mi je malo te`e da nateram jednu misao
da dolazi za drugom, a jo{ Topsi navalila da mi ne{to pri~a, pri~a, kao da nika
d ne}e do}i sutra{nji dan, {to mi se ne dopada, {to je jasno i njoj, elem, ja se
pitam za{to se toliko rasklepetala? Osim toga, na onoj drugoj strani od nas - n
e prema litici - okupljaju se cepelini, koji mi nabijaju nervozu, a mislim da i
Topsi zbog njih govori ovako brzo.
Pokazivala mi je neke stvari iz svojih d`epova, a d`epova je imala dva,
po jedan na svakom kuku, oba puna, dok sam ja imao samo jedan. Govorila je: "Ovo
ti je merni instrument za Doplerov efekat. Na ovom broj~aniku se odre|uje ~inil
ac skale. Tvoj je ta~no isti kao moj, a mi moramo paziti da ostanu jednako pode{
eni, Eli, ina~e }e stvari za~as postati vrlo zbunjuju}e. Slu{a{ li ti mene?"
"Ma sigurno da slu{am, Topsika", ka`em ja, "ali ovi diri`abli}i nisu Dub
ini, pa zato predla`em da se nas dvoje izbistrimo odavde, jako brzo."

"Imam ja njih u vidu, Eli", ona veli. "Samo se ti usredsredi na ono {to
govorim. Pamti{ hipodin?"
"Glava }e mi pu}i", ka`em ja Sigiju. "Znam da ovo zvu~i glupavo, ali mor
am te pitati: da li su mi o~i otvorene?"
"Nisu", ka`e on.
"A ja vidim."
"Reci mi {ta vidi{, Eliote."
"Nisam ovde. Mislim, nisam u Kaliforniji. Nisam u ovoj ku}i. Nisam ~ak n
i u ovom vremenu, rekao bih. Nalazim se u jednoj mra~noj cevi. Mislim da je ne{t
o nalik na CAT skeniranje, ali zraci mi ne{to rade. Mislim da me ubijaju, Sigi."
"Ni{ta ti nije, Eli. Ne ubijaju te."
Onda Topsin glas: "Slu{aj gospodina Dubu, Eli. To je hipodin. Ja sam sle
de}a, Eli. Idem korak iza tebe. Hipodin }e te pretvoriti u misli, Eli - to je je
dan na~in da se to ka`e. Ne pla{i se. Bi}u s tobom uskoro."
"Tako je, de~ko moj", ka`e gospodin Duba. "Onda prebacujemo tebe i Topsi
u vremenski brod, postupkom hipostaze."
"Strah me." Naime, to sam hteo da ka`em, ali ni{ta nije izi{lo. Neuspeh:
ne uspeh ~ak ni usta svoja da prona|em. Valjda su i ona hipodinovana. Onda je g
ospodin Duba jo{ ne{to govorio, ali ja nisam bio siguran da li su to, ipak, samo
moje misli...
"Nemaj brige, sinko. Znam kako ti je. Ose}a{ se kao vazduh u rasprsnutom
balonu, a? Vrlo kratko }e potrajati. Evo, i Topsi dobija hipodin. Pridru`i}e ti
se pre nego {to stigne{ kazati 'Firma Duba, jiiik!' Onda te stazujemo u vremens
ki brod. Znam da }e{ nas u~initi zaista jako ponosnim, de~ko. Samo, mislim, de~k
o, zaobi|i cepeline, mislim, a?
"Ne, Eli, ozbiljno, mislim da }e posle tebe ti momci koji uvaljuju helij
um imati o ~emu da porazmisle. Sad radi {to ti Topsi ka`e! Znam da ho}e{! Ovo je
drugi Bul!"
("Drugi Bul? Ili Bula? Ili bik?" pita me Sigi. "On je rekao 'Ovo je drug
i Bul'?" Sigi prstima jako ste`e moja ramena, usidruje me za planinu Sonomu.
"Jeste", ka`em ja, "to je valjda kao one zen stvari o bikovima:
Bika tra`e. Trag mu prate.
Bika vide. Pa ga hvate.
Pripitome. Pa poja{u...
...i tako dalje. A mi smo i{li za Bulom. Dakle, {ala.")
Onda se osetih kao da sam voda od pranja sudova, dok vrtlo`i i ponire u
odvodnu cev, ponire, ponire, i kad sam sav ponro u cev, ujedno sam se i onesvest
io temeljito, a kad sam se probudio, Topsi, {to zna~i Vrhunska, i ja, stojimo za
jedno u senci nekih diri`abla, i ona mi pokazuje neke stvari, i govori: "Se}a{ s
e hipodina?" i ja se se}am.
Pa ka`e: "Sada smo u vremenskom brodu, Eli. Ovaj pejza` je hipostaza, il
i materijalizovana su{tina, cele istorije Vaseljene. Vidi kako jedan deo izgleda
ravan, a onda, nekih dvesta metara odavde, po~inje blaga uzbrdica, pa litica vo
di nekih ~etiri stotine metara strmo nagore? E sad pazi {ta ja radim sa mojim do
pler-metrom, pa radi i ti ta~no isto, jesi ~uo?"
"Apsolutno sam ~uo, vrhunska devoj~ice", ka`em ja. "Lako je kao kola~i}.
"
U d`epu imam jedno to, {to i ona ima, jer su mi u d`ep stavili, vadim ga
dakle i gledam i radim ta~no isto {to i ona, a naime, pritiskam dugme 'autput',
plavo. Zatim, crveno, i jo{ neka. Onda veliku skalu podesim na: 'crveni pomak,
lokalni ~inilac, udvostru~i', i sru{im se. Topsi mi pomogne da ustanem.
"Vidi{, Eli?" ka`e ona. "Upravo smo izmenili reljef ove zemlje." Teren n
a kome stojimo sada je vi{e nalik na planinski obronak. Mnogo strm. A diri`abli
su ostali daleko iza nas, tako re}i se i ne vide.
"Ovo je neverovatno", ka`em ja Sigiju. Ne vidim ga - kese sa ledom su mi
pritisnute na glavu, na o~i, ali i da nisu, mislim da bih video samo unutra{njo
st vremenskog broda. "Imaju ma{inu koja ~ini da vreme izgleda kao planinska strm
ina negde u dr`avi Juta. I drugu, koja menja gradijent nagiba, u skladu sa crven

im pomakom, dok se vra}amo kroz vreme. To je kao kad na mikroskopu podesi{ na dr

ugo uve}anje, s tim {to ovde..."
"Polako, ej, Eli", ka`e Sigi. "Ne govori, Eliote."
"S tim {to si ovde - tamo!" ka`em ja.
"Ne", ka`e on, "ti si tamo, Eliote. A mi poku{avamo da te vratimo."
"['a?" ka`em ja.
"Poku{avamo da te vratimo", rekao je Duba. Mislim, to sam ja mislio da j
e on rekao. Me|utim, Topsi ka`e: {{{, nije to gospodin Duba, nego diri`ablisti p
oku{avaju da nas obmanu, pa da nas poubijaju ili ve} nekako zaustave. Oni su kon
kurencija gospodinu Dubi, oni su taj pokvarenjak 'Bul', razume{, oni su proizvel
i tolike dodatne koli~ine helijuma da bi ostvarili pobedu na nekim tr`i{tima, pr
i ~emu su deonice gospodina Dube naglo po{le nizbrdo, a to su postigli tako {to
su se vratili svojim vremenskim brodom i ne{to petljali blizu ilema, {to }emo i
mi, samo na{ je bolji."
"^uj, Eli", ka`e Topsi, "moramo po`uriti. Ovi helijumisti su nam za peta
ma. Radi kao ja. Prebaci na staru doplersku skalu. I dobro pazi da ne pipne{ ni{
ta drugo dok ti ja ne ka`em. Onda me uhvati za ruku i be`i napred, iz sve snage.
"
Po~injemo mi to sa na{im tipkama, ali onda Topsi ka`e: "^ekaj! Ovo ti mo
ram pokazati, Eli." Poka`e mi okruglu crnu loptu, toliko crnu da izgleda maltene
kao rupa na njenom dlanu. "Ako se, Eli, meni ne{to desi, pa ne postignem da se
uz liticu popnem, uzmi ovo od mene, razume{? I ponesi do vrha, do tamo gde crven
i pomak iznosi deset milijardi, maltene na sam vrh. Tu su helijumski brojevi zam
enjeni. Tamo uguraj ovo u neku pukotinu, ili polo`i na neku kamenu plo~u, a onda
se vrati dole. Nema potrebe, osim zbog mene, da ulazi{ u ilem."
Ka`em: "Ne}e{ ti umreti, Topsi."
Onda oboje pritiskamo jo{ neke tipke, iste. Sve se poravna, padam na nos
inger, ali ustajem i dajem se u bekstvo, bogami, iz sve snage. To Topsi nije mor
ala da mi ka`e: glup toliko nisam. Ti veliki helijumski brodovi nebo su zakr~ili
, i pucaju na nas, ispaljuju neke tvrde stvari, kao nitne ili velike eksere. Sva
ki udar toga stvara eksploziju i pukotinu na soli, tako je zapra{talo da zaista,
verujte mi, ne `elim da uletim u tu paljbu niti da ostanem na mestu koje }e bit
i pogo|eno. ^ovek bi tako mogao i poginuti.
"Hvataj jedan papir sa na{im zaglavljem", ka`e Sigi. Dim cigar{tine je t
akav da mi se opet vrti u glavi, ~ak pomi{ljam da mo`da opet odjurim u kupatilo
da povra}am.
"Nemoj", ka`em ja. "Molim te. [{{{!" O~i su mi pokrivene ledom koji je u
motan u mokre krpe, a meni odnekud do{la pomisao da je to vizir koji omogu}ava d
a se vidi stvarno stanje Vasione, u kojoj neki deli} reljefa odgovara hipostatu
kroz koji Topsi i ja putujemo vremenskim brodom.
"Di`i taj vizir i be`i, Eli", govorila je Topsi.
"Ne mogu", rekoh. "Boli me glava. Muka mi je u stomaku."
"Ma odgurni ga na gore", re~e ona. Vukla me je za ruku. Zakora~im ja sam
o jednom, a vizir, tras, opet sklizne dole, i ja se dibidus zbunim, zato {to pos
vuda vidim veeelike gu{tere, i naprsline na kopnu, i stvaranje okeana, i tako to
. "Vratili smo se sto pedeset miliona godina, Eli. Ostani u hipostatu. A proklet
i vizir, ne obra}aj pa`nju na njega!"
"Savr{eno me ne zanima kako se ose}a{", re~e mi Sigi. "Ho}u da uzme{ pro
kleti papir sa zaglavljem. Na{ memo. Razume{? Jasno ti je?"
"Jasno, jasno", ka`em ja. Na sve bih pristao, samo da smirim taj njegov
glas, koji me opet gura ka rubu povra}anja, a povra}ati ne `elim. "Svakako, gosp
odine Dubo."
"Dobro. Nikakvih drugih primeraka, jesi ~uo? Ovo ide samo Bulu i nikom d
rugom. A bele{ke tvoje - spali. Uobi~ajene predostro`nosti..."
Pomislih: da li u te 'uobi~ajene predostro`nosti' spada i to da ja budem
ubijen ~im se sa Bulom postigne pogodba? Pomeram krpe da bi ve}i deo leda dospe
o na moje slepoo~nice.
"E, dobro. Najdra`i P ta~ka i zapetaal ti je {tosznak uzvika Probudim se
ja i {ta vidimznak pitanja Helijumski brojevi izmenjeni i to jo{ od ranog detin
jstva Gospoda Boga, a pogodi ko se namestio da izvu~e profit iz toga dva-tri zna

ka uzvika I to od vremena iks minus jedan ta~ka Al si me ispaliozapeta aznak pit

anja Nek ti je na ~ast ta~ka Preko no}i Duba izgubio dve-tri stotine a nebo zakr
~eno od diri`abla ta~ka Ovo slede}e podvuci Tvojih diri`abla ta~ka Zna~i vratio
si se do Velikog praska znak uzvika - ne, ~ekaj, stavi tu ipak zapetu, ne}u da i
zgleda da sam suvi{e impresioniran i preuredio si nukleosintezu zapeta al ja teb
i ne{to da ka`em zapeta mangupe jedan ta~ka Idem i ja tamo zapeta i sve }u da vr
atim na ono dobro i staro kako je bilo zapeta i ba{ me briga ako hrono-anomalije
budu takve da ti glava ubudu}e raste iz prepona ta~ka Moji momci su sve uklavir
ili sto posto sigurno tako da ti ne}e{ biti ~ak ni istorija zapeta Bule zapeta ~
ove~e moj ta~ka Zato ajde bolje da se nagodimo pre nego {to moji ljudi prodru u
ilem zapeta {ta ka`e{, a znak pitanja. Ako ne}e{ zapeta ba{ me briga zapeta, al
onda se spremi da pi{a{ sam sebi uz nos ta~ka Tvoj iskreni i tako dalje. E, ovo
da bude poslato Bulu prekju~e - ne, nego pro{log ~etvrtka. Ako je potrebno, upot
rebi za ove svrhe moj direktorski vremenski {atl."
Ka`em: "Da gospon Duba" i teturam se prema kupatilu na jo{ jedno povra}a
nje.
Ni{ta tu nisam mogao u~initi, vizir mi je svaki ~as padao opet na o~i, i
ja svaki put ugledam {to-{ta i zamalo da se sru{im, ali nekako nateram sebe da
ostanem uspravan, a ogrebotina sve vi{e i vi{e od tih nitni i klinova, i jedna b
a{ gadna rana na zadnjoj strani mog vrata, gde se ne{to i zabilo. Jednom mi se s
topalo ma~ice okliznulo na neki {ljunak, i ja pogledam dole i dabome prokleti vi
zir - tras! Opet mi padne na o~i, vidim prevrtanje tog oblutka ispod mog stopala
, ali, brate, to nije oblutak nego je celo jedno more puno ~udnih riba koje navi
ru u jatima i oblacima i napreduju od jaja do skeleta i tako sve dalje i sti`u d
o onih velikih gu{tera kod kojih smo po~eli. Dignem ja opet vizir i, tutanj! Ne
brini Topsi, sti`em, brz sam ja.
Drugi put je bila prpa kad je pao vizir i ja stekao uverenje da je Topsi
samo lik iz neke knjige koju sam nekada pro~itao, ili da je postojala ko-zna-ko
liko miliona godina pre mene, ali ne sada. Ovo poslednje bilo je, dabome, ta~no,
jer ja sam zastao na sekund da podignem vizir i ona mi je, da ka`em - odmakla.
Pretr~im ja mo`da jo{ pedeset metara, i prestanem se brinuti zbog predme
ta kojima su nas ga|ali iz diri`abla, naime, zbog stena i kamen~ina koje su tres
kale iz neba stvaraju}i rup~age oko nas; Topsi re~e: "Pre{li smo blizu ~etiri i
po milijarde godina." Eto, to Topsi re~opsi. Bila je nekih pedeset miliona godin
a ispred mene, {to, zapravo, zna~i iza mene, jer na{e je zala`enje bilo u pro{lo
st, a Topsi je odmakla jedno dve stope.
"Izgubili smo vreme", re~e Topsi. "Ovde Bul vi{e ne mo`e za nama, osim p
e{ke. Odavde }e svaki korak zna~iti slede}ih ~etvrt milijarde godina, Eli. Uskor
o vi{e ne}e biti ni planeta, ne}e jo{ biti stvorene. Niti ~vrstih stena - mislim
, ne u stvarnom svetu. Ovde, u hipostatu, mo`emo se i sad kretati, nema problema
..."
"...ali samo svojom sopstvenom snagom", rekoh. Sigija je, pod svetiljkom
za ~itanje, hvatao dreme`.
"O ~emu pri~a{ ti?" upita on.
"O hipostatu, Sigi", rekoh mu ja. "Kad se vrati{ do ove ta~ke, od koje }
e crveni pomak morati da se izra`ava brojevima koji su stepenovani eksponentima
{to su ve} stepenovani i to na ne{to mnogo, ne mo`e{ vi{e koristiti nikakva prev
ozna sredstva. Te{ko da mo`e{ ~ak i bilo kakvu ode}u zadr`ati. Dopler-metar i vi
zir su samo kompromisi. Naime, Sigi, vidi{, tu se mora{ pome{ati sa samom stvari
. Mora{ se boriti da u|e{ u pejza` hipostata, da postane{ deo njegov. To ti je j
edini na~in da ostane{ u vremenskom brodu. Ina~e brodsko korito ima da odleti u
Bog zna {ta, u ne{to gde ne}e biti u sinhronitetu ni sa ~im na ovom svetu, a ni
slede}em."
"Ma, razumem ja tebe, daaa", uzdahnu Sigi. Mljacnu ustima, namesti se ud
obnije u jastu~i}e na klonuloj fotelji, i dva daha kasnije ve} zaspa.
Zastanem ja na minut da proverim u kakvom je stanju telo moje, po{to sad
mogu sebi to da dozvolim. Boli i bridi posvuda, ali modrice i ogrebotine ipak i
mam samo na nekoliko mesta. Najgore je pro{la moja leva '{unka' u koju se jedan
od Bulovih projektil~i}a duboko zario. Mogu ga potezati, ali svaki put zaboli pa
kleno, a kad je bol stvarno gadan, tad ja, hteo-ne hteo, vidim gde sam: na nekih

~etiri koma {est milijardi godina pre Hrista, okru`en lebde}im arhipelazima neb
eskog kamenja, mra~nim kosmi~kim Sne{ko-Beli}ima koji u laganom valjanju postaju
sve ve}i, na svome putu ka planetnim veli~inama. Za`murim jako, jako, o~i kao d
ve male crne pesnice, i i{~upam taj klin. Se}anje imam da sam to ve} jednom, neg
de i nekad, radio... a iz iskustva znam da je takvo se}anje pouzdan dokaz da se
to nije nikada dogodilo.
Uzdi`em crne ruke moje kao krila, i osmatram ih celom du`inom da vidim i
ma li i drugih povreda. Pregledam i noge i torzo. Ni{ta ozbiljno. Eli umire, ali
ne zna to. Strelica boje mesinga, zarivena od straga u njegov vrat, puna je spo
rog otrova, to je Bulova pozivnica. Ni{ta se tu ne mo`e vi{e u~initi, ostaje sam
o nada da }e se on nekako dovu}i sa mnom do vrha pre nego {to njegovo nervno tki
vo po~ne gubiti integritet.
Ba{ kao ovaj teren na na{em putovanju unazad kroz vreme, teren oblikovan
logaritamskim usponom crvenog pomaka, a to zna~i i tempom uzmicanja galaksija (
one su eksplodirale iz ilema; pogledaj dobro! Provele su toliko milijardi godina
eksplodiraju}i iz ilema), i Elijeva bolest bi}e neznatna i po~etku, onda iznena
dno jaka, pa katastrofalna - {to pokazuje ova strma litica na nekih sto pedeset
metara ispred nas, litica kao erupcija, uzvinuta pravo do izvora sveukupnog Post
anja, do Amitabhe Bude, do Veoma Zbijenog, do ilema - doma mog.
Neka mi Buda pomogne (pomozi, Budo)
da smrt ove jadne budale (umri budalo)
pomogne mome povratku (vrati se ja!)
a propasti Bula i Dube (propadni, Dubo).
Zemljotres drma celi taj pejza`, baca me u Elijevo naru~je. Borimo se da
ostanemo uspravni, iako su upravo nestali 'gore' i 'dole', i, gle, odle}emo nap
ola klizanjem, napola tumbanjem u kolaps protosolarne magline. I sama na{a la|a
je pod napadom; atakirana, takore}i. Po brodskom koritu dobonja paljba HHK-a.
"H-h-k-a?" pita me Sigi. Njegov glas zvu~i ~udno, ali ja ne vidim zbog ~
ega; krpe sa ledom unutra, koji se ve} topi, bile su mi pritisnute oko oka oba,
a uz to sam se osetio kao da me je pritisnulo ne{to neodoljivo te{ko, kao pokrov
od olova. Ovde ne{to miri{e na hlor, pomalo. Na{i glasovi odjekuju grubo, kao d
a smo zbijeni izme|u tesnih malterisanih zidova.
"HHK", obja{njavam ja. Onda, ~uv{i biv{i glas svoj, uvidim: ja sam Sigi.
"Hipostatizovane Hablove konstante."
"Mmm hmmm!" Novi glas.
"Hablova konstanta ti daje brzinu odmicanja galaksija, izra~unatu na osn
ovu njihove udaljenosti", objasnih ja.
"Ispri~aj ti to meni", re~e mra~ni.
"Pa, dobro, nije to stvarno konstanta..." ka`em ja.
"Aha."
"...nego se, starenjem Vaseljene, menja. Ali glasi: r = Hd. Uradi matema
tiku, i..."
"Aha."
"...i vide}e{ da H, Hablova konstanta, jeste jednaka r kroz d. Me|utim,
d je, naprosto, r puta t."
"Daljina je brzina puta vreme?"
"Pa, da. Zna~i, dobije{ da je H jednako r kroz r puta t."
"Onda bi se ta dva r poni{tila, skratila."
"Manje-vi{e. Zna~i, ispadne: H = 1/t Vidi{? To su oni ispaljivali na nas
."
"Ovo nisam ba{ razumeo."
"Inverzna vrednost vremena!" ka`em ja. "Hablova konstanta je inverzna vr
ednost vremena! Ona ubija normalno vreme! Neutrali{e ga, poni{tava! Vidi{ li sad
{ta su oni poku{avali da nam urade?"
"Polako, ej. Sedi, molim te; vrati se na tu fotelju. Opusti se. Di{i. Se
di. Ma, sedi."
"Kako to misli{, da di{em? Pa {ta drugo radim?"
"Sestro!..."

Uvek ustanem rano, ~ak i posle veoma dugog no}nog dre`danja; naprosto sa
m takav. ^im ~ujem da u vrata tresne primerak 'Sonoma Indeks Tribjuna', moj dan
je po~eo, bez obzira na ~asovnik, mamurluk i mulj sna jo{ ulepljen u moje zup~an
ike.
I grickam ja, tako, prepe~en bagel i srku}em vru}u vodu - 'zen ~aj' - i
slu{am kako re`u mlazevi ki{e po zidu. Morao sam se pomiriti da klopam margarin,
zato {to je Sigi pojeo, do poslenje trun~ice, i krem-sir i maslac. Ina~e, Sigi
je ostao ta~no na mestu gde sam ga ostavio, sav onako skljokan u fotelji ispod s
vetiljke za ~itanje, koja je ostala da gori cele no}i i, evo, jo{ gori. Kroz sva
moja medve|a zevanja i prekopavanja po fri`ideru, Sigi hr~e. Ali ~im otkinem cr
venu gumicu kojom su novine bile pritegnute, on se probudi.
"Eliote!" ka`e on i {iri se iz jastu~i}a kao zgnje~en sun|er u vodi. "Is
ssuse! Mora idem na poso! Koko e sati? [a si zbulio?"
"[ta?"
"Ka`em, stao mi moj 'Bulova' ru~ni ~asovnik. Kol'ko je sati?"
"Ne znam", ka`em ja.
"Ne zna{ koliko je sati?"
"A-a. I ne}e mi se da pogledam, zasad. Nisam spreman da iskora~im iz bes
kona~nosti."
"Ali si novine uzeo."
"Kriv", ka`em ja i gledam naslove.
^ujem kako Sigi otvara prozor u kupatilu, i opet ga zatvara jer unutra n
avaljuje ki{a; ~ujem ga kako vodu u WC-u povla~i, a onda pi{a. "Kakve su vesti?"
dernja se. "Je l' Bul sklopio taj dil sa Dubom?"
"Jeste", dernjam se ja uzvratno. "Izgleda da su na{li zajedni~ki jezik n
ekako, podlaci."
"Al' su te zavrnuli, a? D`abe si i{'o. Oni diri`abli su bili suvi{e dobr
a stvar. Videlo se da su bili previ{e jeftini i pristupa~ni."
"Previ{e dobri za male ljude, kao {to smo mi", ka`em ja.
"Sad }e njih dvojica da odre|uju cene kako god im se ho}e. Uvek mali ~ov
ek bude zajeban, Eliote."
"Kao da ne znam to!" ka`em ja. "Kao da ne znam to! Kao da ne znam to! Ka
o da ne znam to! Kao da ne znam to!"
Vetar je produvao pravo kroz stakla prozora, pocepao mi novine iz ruku,
prikovao za zid Sigija koji tek {to je izi{ao, {lica tek do pola povu~enog nagor
e, iz kupatila. Kosu mu zabacivao, i kravatu kao nekakvu maramu oko vrata, i izo
bli~io mu facu: orbitalna brzina, zatim jo{ ve}a, druga kosmi~ka. Zveknem ja gla
vom o sto... i ne mogu je podi}i, prejak je vetar.
Vetar izjavi: "Mislio sam da }e ti ne{to biti jasno, Bule. Nema smisla d
a se nas dvojica bijemo. Na ovaj na~in pobedi}emo obojica."
"Umalo da te ukebam, matori stvore!" ka`em ja njemu. Pod se pod nama bac
aka kao traka ispred ventilatora. O~ajni~ki se dr`im za sto. "Jedan od tvojih lj
udi je bio o-kej, valjda. Ali zaboga, zaboga, |e na|e onog drugog?"
"U po{tanskoj sobi!" smeje se vetar. "Zar misli{ da bih ja bacao moje na
jbolje ljude?"
"A onaj dobar, onaj crni?" rekoh. Morao sam vikati iz sve snage da bih ~
uo svoj sopstveni glas. Pr{te prozor i staklo kr{nu kroz sobu. Za~uh Sigijev kri
k.
"Ona crna je bila poklon od tebe, mom~ino", re~e vetar. "[ala, {ala, a?
Kad su tvoji ljudi izmenili jedna~ine blizu ilema da bi nastala ve}a koli~ina he
lijuma, dobili smo Topsi."
"Hrono-anomaliju! Pokvarenjaku jedan!"
"Siro~e u vremenu? Ej, ako ona ostane `iva, pomo}i }u joj da podnese pro
tiv tebe tu`bu za utvr|ivanje o~instva, Bule! Pa mora{ neku odgovornost i ti da
prihvati{! Hja hja hja! Ima da te udesim, glavonjo jedan, sve do tvojih zen bula
koje su ti na dupetu istetovirane! Hja-hja!"
Dobra fora. Znao sam da se uz ovog tipa mo`e ne{to i zaraditi. Ume da vo
di loptu. ^ak zna i za bule. Ali, naravno, treba se od njega i ~uvati. Rekoh: "E
, sad kad smo se rukovali i osmehnuli jedan drugome u lice belo, i suo~ili advok

ate na{e, sad kad si ti saglasan da ostane{ izvan ilema, prijatelju Dubo moj, a
ja prestao mitraljirati tvoje hrononaute, reci mi, reci, {ta namerava{ u~initi s
a njima?"
"Sa Topsi? Sa Elijem? Vremenskim brodom?" re~e vetar. "O tome se, o prij
atelju moj, brinuti ne-moj. Mere se ve} preduzimaju."
"Probili su se! Procurilo!", rekoh ja. Guraju mi znatne koli~ine vate u
usta i privezuju me za sto. Ose}am miris metil-alkohola sa elektroda koje se pri
~vr{}uju na male obrijane povr{ine na mojoj lobanji. Odve} sam rastresen da se o
pirem. Poku{avam objasniti. "Ono {to curi jeste vreme. Stvarno vreme nam curi u
brod, u mlazevima, kroz pukotinu na krmi." Kauzalna naprslina koja je na{em vrem
enskom brodu ~inila ki~mu i koja je jem~ila kontrolisanu disjunkciju izme|u onog
a {to se de{avalo unutra i onoga napolju, ozle|ena je prodorom jednog HHK.
Eli legao na le|a i rita {ljunak.
"Nemoj!" vi~em ja. "Svaka trun~ica pra{ine koju podigne{ jeste svet, ne~
iji svet tamo negde, i svaki eksplodira. Pogledaj!" Gurnem mu vizir na lice, i E
li se odmah uko~i.
"Sve se to izme{alo, Topsi", re~e on. "Gu{teri i zvezde i lava i ribe i
toliki meseci... Jesu li to meseci, Topsi? Onako izbu{eni kraterima? Vrtoglavica
me neka hvata."
"Moramo poku{ati da se probijemo", ka`em ja, "pre nego {to postane jo{ g
ore." Unutar vremenskog broda, nizovi doga|aja po~inju se iskrivljavati. Ja sad
izve{tavam o njima i naprosto ih pi{em u logi~nom, kauzalnom poretku, prvo pitan
je, posle odgovor, a posledicu tek posle uzroka, ali do`ivljena stvarnost bila j
e sasvim druk~ija. Tek po{to sam pomogao Eliju da ustane, ulo`ih trud da to post
ignem; eto, to je jedan primer. A ta sekvenca je ponovljena, cela, ~etiri puta,
u jednom i istom onom {to ~asovnik pokazuje.
Imaj na umu onu de~ju zbunjivalicu koja se sastoji od jednog crte`a pode
ljenog u uspravne pruge. Zapravo su to dva crte`a izrezana i slo`ena naizmeni~no
jedan uz drugi; pokriv{i svaku drugu prugu, vidi{ jedan, a pokriv{i svaku prvu,
vidi{ drugi. E tako, ali stostruko umno`eno, i preneto translacijom u tri dimen
zije i u stvarno vreme... dobije{ na{ razlomljeni svet-brod za plovidbu kroz vre
me, izbu{en vrtlozima u vremenu i vi{eglavim HHK-ima, brod u kome pojedini, nasu
mi~no odabrani trenuci postojanja naprosto `mirnu i i{~eznu.
"Hajdemo!" rekla sam i dohvatila Elija za ruku. "Idemo!"
[etam pored reke Saskvehane i razmi{ljam kako bi lepo bilo le`ati na dnu
, mrtav. Doga|a se onaj veliki nestanak struje u Njujorku, i ja pomi{ljam: to pr
oisti~e iz mene. Sti`e, me|utim, vest o mehani~kom kvaru u elektri~noj centrali
na Nijagari.
Ova moja glavobolja je, brate, kao obru{avanje podzemnih kopova u rudnik
u. Fantazmi i vatrene lopte provaljuju nebo iznad pokrajine Brum. Opet sam zaglu
nut kao od lavine, i nikako se ne mogu osloboditi mirisa kre~njaka, sumpora, kam
ene pra{ine.
Zato {to smo zasuti mrvicama kre~njaka i {ljunkom, zaista. To se ru{i na
nas sa jednog planinskog ispusta, ili pro{irenja, ispod koga smo. Eli i ja smo
se do~epali podno`ja te litice, ali tu komadi}i kamena padaju kao ki{a na nas. P
odno`je se ispred nas, u slede}ih pedesetak metara, polako uzdi`e, od kolapsa na
{e protogalaksije - a posledica toga je nastanak zvezda u Mle~nom Putu - unatrag
sve do razdvajanja materije od energije, {to je bilo na manje od pola milijarde
godina posle Velikog Praska, pri crvenom pomaku koji je iznosio deset hiljada (
za razliku od sada{njeg koji je ~etiri!).
Mozak mi je bio kao hladna me{avina vode i sto~ne hrane. Ose}aji su mi g
ovorili da sedim na stolici, ali mi je pamet javljala da le`im vodoravno. Video
sam da mra~ni govori ne{to, ali sam, razumom, znao da su mi o~i sklopljene. Znao
sam da }e svakog ~asa nai}i u posetu moji mama i tata, i `eleo sam da se ovo {t
o pre okon~a, iako se uop{te i ne doga|a.
"Postavi}u ti jedno pitanje, ali ne `elim da se uzbu|uje{ ili ljuti{. Se
di mirno i razmisli o onome {to }u te pitati." Tako re~e mra~ni ~ovek. Nagnu se
napred. Znao sam: ako odgovorim pogre{no, pa on ka`e mojim roditeljima o tome, s
rce }e im se slomiti. "Ako je nestanak struje u Njujorku izazvan, kao {to ti tvr

di{, lavinom kamenja u jednom vremenskom brodu pre nekoliko milijardi godina, on
da kako obja{njava{ kvar na generatorima u centrali na Nijagarinim vodopadima? D
a li je to bila samo neka podudarnost?"
Rekoh: "Daj mi cigar duvana."
"Cigarete su {tetne za tebe, Sigi", odgovori mi on.
"Znam", rekoh. On mi dodade jednu cigaretu iz one kutije koju ima u {iro
koj ladici svog metalnog radnog stola; ~ak mi je i pripali. Potegoh duuugu dim~i
nu, koju zatim po~eh izduvavati u vidu velikog plavog oblaka. I rekoh: "Rekonsti
tuisanje kauzaliteta."
"[ta je to?"
"Rekonstituisanje kauzaliteta", rekoh, gledaju}i kako moj dim guta njego
vu ~upavu glavu. Kad bude izi{ao iz bolnice danas i oti{ao ku}i kod svoje `enice
i de~ice, nosi}e u zulufima moj dim. "Uvek tako biva. U vezi je sa strukturom l
judskog uma. Ali ne samo sa njom. Jer, ipak, ljudski um je odraz onih zakona i o
nih oblika iz kojih je evoluirao. Sveukupna stvarnost, u dosluhu sa ljudskim umo
m, dovodi do rekonstituisanja kauzaliteta... Vidim da izazivam tvoje nestrpljenj
e."
"Ni najmanje. Samo ~ekam da mi objasni{ {ta je 'rekonstituisanje kauzali
teta'."
"Uzro~no-posledi~ni redosled stvari se naru{i. Ne stvarno; to se nikada
ne mo`e stvarno desiti. Ali udaljenost izme|u sveta uzroka i sveta posledica bud
e tako ogromna u prostoru ili u vremenu, ili u koncepciji, da se stekne privid p
otpunog razlaza. Me|utim, u kauzalnosti, ba{ kao i u hidraulici, Priroda se u`as
ava vakuuma. Zato se rodi, prividno, jedan novi uzrok, u neposrednoj blizini pos
ledice, dakle ne uzrok pre mnogo milijardi godina, niti uzrok na nekoj drugoj pl
aneti, nego ba{ ovde, uzrok ba{ na istom lokalitetu gde je i posledica: na prime
r, to na Nijagari."
"Ali niko nije izmislio kvar na toj centrali, stvarno se dogodio, Sigi.
Sumnja{ li ti u to?"
"Ne sumnjam", rekoh. Morao sam zastati na trenutak. Morao sam pogledati
vrhove svojih prstiju. Ba{ su `uti! Nisam znao da su toliko po`uteli od nikotina
. Mislim da nisu bili u toliko lo{em stanju pre mog ulaska u dr`avnu bolnicu. "D
ogodilo se to na Nijagari, sumnje nema. Ali nije izazvalo nestanak struje. Nego
su i nestanak struje i kvar na hidrocentrali posledice jednog istog, zajedni~kog
uzroka."
"A svrha je bila da mi ne budemo u mogu}nosti da nastavimo tvoju elektro
terapiju tog dana, nego tek slede}eg?"
"Ne, do vraga, pa nisam ja ludak! Ne mislim da se svet vrti oko mene. To
je bila zaista puka podudarnost. Ja o vremenskim brodovima govorim. O evoluciji
proklete Vasione!"
"Samo smireno. Ne smatra{ da je tvoje obja{njenje malo nategnuto? Ne ver
uje{ u Okamovu o{tricu?"
"Okam? Ono da je istinito uvek obja{njenje koje je najjednostavnije? Na
to misli{?"
"Da."
"Doktore, kad bismo mi zaista verovali u Okamovu o{tricu, svi bismo bili
solipsisti. Molim te..."
"[ta je, Sigi?"
"Molim te, nemoj re}i mom tati i mojoj mami ni{ta od ovoga {to ja govori
m."
"Vide}emo."
Dim se vrtlo`io i nadimao, suncem prozra~en, po doktorovoj ordinaciji, i
spunjavao ju je kao oblak izduvnih gasova. A i bio je to: oblak izduvnih gasova
iz Dubinog direktorskog vremenskog {atla koji je, pomo}u retroraketa, odmicao na
pred, svoju misiju ostvariv{i, u epohu u kojoj }e/je sklopiti/o pogodbu sa firmo
m 'Bul Interplanetari'. Zaista lep dim, pomislih ja. Volim ja da bude lepog dima
, samo da ne mora{ od njega ka{ljati ili ne{to tako.
"Kopile!" ^im sam ~uo da je Topsi to rekla, osetio sam se lo{e, iako su
stene padale na nas, iako se me{alo 'pre' i 'posle', iako je bilo mnogih drugih
stvari kojima bih, ako sam pametan, morao posvetiti pa`nju, a ja nisam glup, zna

te. Ali pomislio sam da ona to ka`e o meni. A nije rekla o meni nego o gospodinu
Dubi. Gledala je gore, u rupu u nebu, i ponavljala: "Kopile! Kopile!" Onda unat
ra{ke: "Elipok! Elipok! Elipok!" kao da se taj zvuk, ranije izgovoren, vra}a u n
ju, usisava.
Sela je. "Nemoj da si mi sela, Topsi", ka`em ja, "jer vidi koje kamen~in
e padaju na nas, ej."
A ona: "Drag si ti ~ove~uljak, Eli, ali ostala sam bez daha. Naprosto be
z daha. Ovaj napad na nas nije bio Bulov. To nas je Duba napao. Vidi{ onaj dimni
trag? To je njegov {atl, to je jasno. Uklju~io hipodin, i be`i odavde, svom sna
gom, sad kad nas je upropastio. Za {ta god da smo mu bili potrebni, sad je prest
alo. On }e nas naprosto odbaciti u sme}e."
Onda je sva splasnula, kao prazna vre}a. Tako isto je izgledala u mom st
anu kad je tamo le`ala u senkama i slu{ala prazni radio-{um izme|u stanica i raz
mi{ljala o domu svome.
"Razvedri se Topsi stara", ka`em ja. "Moramo te odvesti ku}i. Nemoj da s
i toliko klonula, jer sad se moramo penjati do ilema, devoj~ice, a onda }e{ biti
k'o Bog." Onda sam seo i ja, pored nje, zato {to me je vrat boleo, a ruke su mi
bile ne{to utrnule. Ona polo`i crnu {aketinu na moju glavu, pa se osmehnu, i tu
se pokaza{e blistanja nalik na pra}akanje riba i razgaranje vatri na nebesima;
kao da su se gomile toga pojavile ta~no iza moje Vrhunske. Izgledala mi je kao a
n|elka, de~ko!
"Prosto se ose}am toliko usamljeno, Eli. @ao mi je. Nego, ka`i mi - da l
i zaista postoji nekakav 'gospodin Duba'?"
"Naravno da postoji, Tops", rekoh ja.
"I mi smo stvarno u vremebrodu, a? To nije samo neki vremensko-anomalijs
ki utisak koji se u moju glavu za-glavio?"
"Stvarno jesmo, Topsika."
"I mo`emo do ilema sti}i. Popeti se do njega. To je na{a namera, zar ne?
Ne samo u mom mozgu koji je siro~e u vremenu?"
"Namera nam je ta, Topsi."
"A Sigi je sa nama?"
Rekoh: "Da, svakako, Tops", da bih je umirio, a ina~e, {ta joj je ili ko
'Sigi', to ba{ nisam znao.
"Sigi je sa nama?" re~e Sigi. "Ona je rekla 'Sigi je sa nama'?" Nasmejao
se i bacio mi na glavu, sa balkona na{e studentske A-zgrade, neki ve{. "Drkajlo
jedan ludi, Eliote", nasmeja se on. "Svakako mi je drago {to nemam tvoje snove.
"
"Slu{aj", rekoh mu. "Sad postaje jo{ bolje. Ta `ena-pepeo, ta dibidus cr
na, Topsi, po~inje se pentrati liticom. Jedan korak prevali, dva, i - tras! - ve
} se izdi`e snagom ruku: pored galaksija koje napu{taju svoja jata i rasformiraj
u se, idu unazad kroz vreme, vuku se kao kon~i}i pljuva~ke razvu~eni u maglu. Sl
u{a{ me, Sigi?"
"Slu{am", dernja se on sa sprata, iz svoje spava}e sobe. "Ne zamera{ ako
pustim neku muziku?"
"Zameram. Onda Topsi sti`e do okomitog uspona, na oko devetnaest i po mi
lijardi godina u pro{losti, pri ~emu crveni pomak iznosi, na dopler-metru, 10.00
0."
"Dopler-metar! E, jesi pacijent, je l' zna{?"
"Ima jo{", ka`em ja. Sigi stavlja gramofonsku plo~u...
Da li se taj de~ko...
"Ej, prestani s tim, Sigi! Ima jo{!"
[KRRRRRRRR!
"Hvala", ka`em ja. "Dakle Red Shift je po njenom Dopleru deset hiljada.
Svaki dalji centimetar napredovanja zna~i penjanje za jo{ oko deset miliona godi
na u pro{lost. Eli.."
"Eliot?"
"Ne! Eli! Ne ja! Taj Eli ide metar-dva za njom, dakle on je nekih tri~et
vrt milijardi godina bli`e sada{njici. Tu se, oko njega, jo{ obrazuju galaksije.

Vazduh je pun guste paljbe HHK-a iz Dubinih topova, i viskozan od vremenskih st

rujanja i od pozitrona koji kaleidoskopiraju kroz njegovo vidno polje. ^ak i kad
mu je vizir podignut sa lica, Eli vidi galaksije, i paprati, i vrtloge inverzno
g vremena. Nije Eli mnogo pametan ni za {ta, osim za sabiranje brojeva napisanih
jedan ispod drugog, i za {ah; ne zna gde da na|e nogostup. Topsi mu javlja, i z
ahvaljuju}i njenim uputstvima on ide dalje."
A Sigi re~e: "Eno njih dvoje."
"A?"
"Baci pogled kroz prozor, majstore."
Bacio sam pogled. Sa na{ih velikih panoramskih prozora mogao si gledati
dole, niz planinu, i ka severu preko Brum Kauntija, sve do poletno-sletne staze
za avione. @ena crna kao gar tamo je bila, u triko kaki boje obu~ena, i izvla~il
a se rukama uz poslednju liticu, grabila sad neki `bun, onda neku puzavicu, da b
i imala oslonac; vodila je ~oveka koji je izgledao previ{e (mnogo, brate) nalik
na mene.
Uspon je bio ~ist i jasan, ravan toliko da ravnijih nema, tek sa nekolik
o talasi}a i pokojim udubljenjem i ispup~enjem pogodnim da se uhvati{ rukom ili
osloni{ nogom. Istaknuta slabost tog klifa beja{e jedan niz pukotina, raspore|en
ih u cik-cak, koji se pru`ao u nedogled visoko; a taj niz bio je hipostati~ka sl
ika jednog kauzalnog jaza, koji je nastao jo{ u Plankovoj epohi, na samo nekolik
o centimetara od samog vrha. Leva i desna strana svake od tih naprslina korespon
dirala je sa kauzalno-distinktnim delovima primordijalne mase; distanca izme|u n
jih ve}a je bila nego {to bi svetlost mogla proputovati pre nego {to se one razm
aknu jo{ vi{e. Mo`da bi neko mogao ugurati prste, ili samo vrhove prstiju, u te
rascepe, i izvu}i se nagore, kroz najranija hiljadugodi{ta. Mo`da i ne.
Ovde nikakvih pre~ica nije bilo; tako radi vremenski brod. "...Naime, Si
gi, vidi{, tu se mora{ pome{ati sa samom stvari", rekoh ja. "Mora{ se boriti da
u|e{ u pejza` hipostata, da postane{ deo njegov. To ti je jedini na~in da ostane
{ u vremenskom brodu. Ina~e brodsko korito ima da odleti u Bog zna {ta, u ne{to
gde ne}e biti u sinhronitetu ni sa ~im na ovom svetu, a ni na slede}em."
Me|utim, nikakav 'Sigi' nije postojao. Bio je to samo jo{ jedan }orsokak
u mojim hrono-anomalnim nervima, u mom umu nalik na kristale joda - na sme|u pr
a{inu nastalu iz sme|ih isparenja koja se sublimiraju zbog nasumi~nog da{ka vrem
ena. Samo sam ja postojala, i Eli, polumrtvi polumoron koji mi se dr`ao za list
noge moje crne; i oskrvavljeni vremebrod, iz koga su krvarili eoni u prazni vrem
eprostor, dok smo se nas dvoje dizali 'na mi{i}e' prema ilemu.
Pomislila sam da eventualno izmenim ugao dizanja litice, tako da bude ma
nje strma. To bi se mo`da moglo posti}i ako bi se {to-{ta uradilo oko Doplera, a
ko bi se izvr{ila rekalibracija, ako bi se redukovao prividni Hablov nagib, ali
onda bi daljina koju moramo prevaliti postala ve}a. Po{to se vremenski brod uvel
iko raspadao oko nas - a Dubini ljudi odmicali na svome putu ku}i, ka dobijanju
varijabilnog dodatka na platu - mogli smo samo jedno u~initi, jurnuti uz ovu oko
mitu liticu i nadati se da }emo usko~iti u ilem pre nego {to izginemo zbog prova
ljenosti broda. Ne: pre nego {to poginem samo ja. Za Elija se pripremala jedna d
ruga~ija smrt.
Odva`ila sam se da virnem ka dopler-metru: blizu deset na peti. Po~e nev
olja. Neposredno iznad mene, naprslina je bila tako mala, da sam samo jedan mali
prst mogla ugurati u nju, i izvu}i se mo`da sto pedeset miliona godina uvis; pe
tnaestak centimetara. Pozvah Elija, da mu ka`em da i on postupi tako. Glava mu s
e po~injala klatiti zbog otrova iz one Bulove strelice. "Prsima se pribij uza zi
d, kao pripijaljkom!" upozorila sam ga. "Ostani uspravan!" Tamo, dole, gde je on
bio - gde su se galaksije jo{ rasturale unazad kroz vreme - postojalo je jo{ po
neko malo ispup~enje pogodno za nogostup.
Za~uh klizanje {ljunka dole. Elijevi prsti su se okliznuli, ispustili ka
men za koji se bio uhvatio, a koji je uglavljen u jednu pukotinu. Taj kamen je B
okova globula, hladni, mra~ni oblak koji tek treba da kolabira u protozvezde. Po
~e se suljati Eli nani`e, i strmoglavi se, mlataraju}i rukama i nogama, vi{e od
milijardu godina, po~e se tamo ne{to dernjati okru`en gomilama vrlo mladih, tek
ro|enih galaksija. I najednom ostade sasvim nepomi~an.
Doviknem ja njemu: "Jesi li dobro, Eli?"

"Ba{ je lepo!" ka`e on. "Kao veliki duhovi, Topsi! Pogledaj ih kako upli
}u prste jedan s drugim. Vidi{? Jedan ima i prsten."
"Di`i taj vizir sa o~iju", ka`em ja njemu, ali ne vredi, vizir mu je ve}
dignut.
"Sve blista, Topsi. I-jao {to je lepo!... Velike ogrlice i dijamanti jed
u manje ogrlice i dijamante. Idi ti ku}i. Ja ostajem da razgledam ovo, medena."
"[ta?" viknem ja.
"Medena!"
Dr`im ja Devojku Sunca i nastojim da prenebregnem Mame; a oni hr~u na po
du i povremeno se me{kolje. Sudaramo se ona i ja telima, kao da pulsira neka med
uza, ali ne sti`emo ni do kakvog svr{etka. Ona suvi{e dremljiva, ja suvi{e slab.
Po~elo me obuzimati ose}anje da smo samo tvorevina ma{te ovih pozaspalih Cigana
, a to smo, valjda, na neki na~in i bili. Oni su, iza sklopljenih o~iju, slu{ali
, i pamtili na{e zvuke, ~uvaju}i ih za budu}e erotske fantazije. U susednoj sobi
gramofonska plo~a je neprekidno preskakala:
Da li se taj de~ko i sad penje planinom?
Da li se spotakao, da li je pao [KRRRRRR
Da li se taj
A ja mo~im kod nje, ne prestajem. Ne posti`em ono pravo trenje. Par sati
smo se kresali ona i ja; par sati, verovali ili ne. Nisam hteo da odustanem. On
da po~e glavobolja, strava od glavobolje. Sve je blistalo tako jako da su me o~i
bolele. Vazduh - kao da neko sipa rastopljeno olovo preko mene. Na nebesima eks
plozije ne~eg nalik na one osovine sa to~kastim tegovima za diza~e tegova; i prs
tenovi dima; i neki vatreni projektili nalik na kamenje ispaljeno iz pra}ke. Ne,
idi ti ku}i, Topsi. Idi za statikom tvojim, medena, sve do ku}e, u koju u|i. Ja
moram odspavati malo.
"[ta nije u redu?"
Otvorim o~i i ka`em: "Umro Eli."
Doktor re~e: "To vidi{? To do`ivljava{ u ovom trenutku?"
"Da", ka`em ja. "Eli je umro od Buletovog otrova. Nije uspeo."
"Ko je Bule?" pita doktor.
"Bule je sada u dogovoru sa Dubom. U po~etku su ratovali jedan protiv dr
ugog, ali sad se span|ali. Eli i Topsi bili su im samo topovsko meso. Glavni maf
ija{i odlaze sa popri{ta, jedan drugog preko ple}a zagrlio, a d`epovi im nabrekl
i od lovud`e."
"Da te obri{em maramicom?"
"Ma, ne."
"Ljut si na njih dvojicu?"
"Nisam. Pretpostavljam da je svet naprosto takav."
"Ka`i mi jednu stvar", re~e doktor. "Ima{ li ose}aj da je Sigi tvojom kr
ivicom pro{ao tako kako je pro{ao?"
"Naravno da imam. Proveo sam s njim sve vreme."
"Da li si zbog toga poku{ao samoubistvo? I da li si zbog toga dospeo ova
mo?"
"Mo`da. Ali postoji ne{to drugo."
"[ta to, Eliote?"
"Eli je, doktore, poginuo, ali Topsi - ne znam da li }e uspeti."
Nije to plo~a gramofonska preskakala dok sam se ja preznojavao na Devojc
i Sunca. Gramofon je bio jo{ jedan slu~aj rekonstituisanja kauzaliteta. Metak is
paljen iz nekog od Bulovih diri`abla udario je u jednu gomilu soli, u vremenskom
brodu. Ta so je poletela u vazduh, kao kakva eksplozija, i tu je zahva}ena jedi
m od Dubinih HHK-a.
Jedan kristali} te soli bio je, zapravo, hipostati~na slika jednog doga|
aja koji se u vreme Bulovog napada jo{ ne beja{e odigrao: doga|aja koji se sasto
ji od toga {to Duba sedi u svojoj kancelariji u {tabu 'Duba Kompanije', u mamuts
koj zgradi koja je svojevremeno bila planina blizu granice Pensilvanije, na doma
k gradi}a Bingemtona; Duba iz debele cigare izvla~i dim i izduvava ga u obliku p
rstenova; i rasejano mrmori u sebi neku pesmicu. Razmi{lja o Elijevoj pogibiji,

koja je maju{ni gubitak naspram divovskih zarada ostvarenih u poslu sa helijumom

. Dubin um je pun {e}era, debeo um, olenjen od bogatstva. Lovan Duba pevu{i:
Da li se taj de~ko i sad penje planinom?
Da li se spotakao, da li je pao?
To je taj kristal soli bio: jedan glas, jedna pesma, jedna izdvojena zan
esenost u sanjarenja. Zakovitlao se kristal~i} u Hablovom vremenu, postao izrova
{en, udvojen, izmenjen, pretopio se u drugo ono {to ~asovnik meri, pa u tre}e to
{to ~asovnik meri, i ~etvrto i jo{ mnogo koje; i u razna druga mesta u prostoru
, pa, izme|u ostalog, i u jednu sobu prepunu ljudi u Santa Feu u saveznoj dr`avi
Novi Meksiko, dvadeset milijardi godina posle ylem-a, tu gde su dvoje umornih p
rimata sa~inili 'zver sa dvoje le|a'.
Iz ruke mi se krv slila u telo, toliko da se vi{e nije izdr`ati moglo. Z
abila sam drugu ruku u fisuru, a desnu izvukla i rastresla nadole, ostavila je t
ako minut jedan, da se krv u nju vrati. Ovog dela putanje najvi{e sam se pla{ila
: crveni pomak nadma{uje deset na ~etvrti, jo{ samo oko sedam dana do Big Bang-a
, dvadeset milijardi godina duboko sam se zavukla u ono {to sam nekada smatrala
dubokom pro{lo{}u. Hipostati ugra|eni u vremenski brod - u `ivot Kosmosa prikaza
n u vidu jednog predela - takmi~ili su se sa talasima slika i ~ulnih ose}aja koj
i su poplavno nadirali kroz rupetinu na brodskom koritu. Nije trebalo da osetim
da prolazim kroz stravi~nu zgusnutost i temperaturu; trebalo je da to budu, za m
ene, samo odlike tog predela, i da ih nepristrasno, hladno uzimam u obzir.
Sva sam se razlepila po toj steni, vrhovima prstiju grebucala po jednom
kamenom naboru u nadi da ne}u skliznuti. Onda sam se opet, silnim naporom, povuk
la rukama, bacila napred. I zastala u mrtvoj ta~ki na kraju ovog manevra, provel
a tako neko vreme (to su morali biti milenijumi, na referentnoj skali vremena) i
sjurila pesnicu u jednu pukotinu i tako sebi obezbedila ~vrsto upori{te na crve
nom pomaku deset na deveti, na samo minut od Velikog praska.
Onda sam ugledala tetova`u mog dede. Zapela sam toliko da mi se krv poja
vila pred o~ima, izvukla se donjom vilicom do pesnice i videla Sedmu bulu, velik
u kao moje lice, uklesanu u stenu. Bilo je to Bulovo me|uplanetno 'Kilroj je bio
ovde'. Na toj ta~ki je Bulov agent-operativac uspeo da izmeni praiskonski nukle
osintezni proces, da izmeni postotke proizvedenog helijuma, i da, kao nuzproizvo
d, inter alia, proizvede i mene.
Ta Sedma bula davala je jedan prizor meni poznat - bar sam mislila da mi
je poznat - iz niza budisti~kih deset Bula:
Bika tra`e. Trag mu prate.
Bika vide. Pa ga hvate.
Pripitome. Pa poja{u.
A sedmo {ta je? - Idemo dalje!
Posegnula sam u d`ep, pored dopler-metra, na{la i izvadila Dubinu crnu k
uglu. Sada sam znala {ta je: }orak. Bacih je niz liticu i otpratih je pogledom d
ok je nestajala u zaslepljuju}em oblaku protosolarnih maglina. Onda, dr`e}i se z
a uspravni zid jo{ samo molitvom i ni~im vi{e, zamahnuh rukama i do~epah se jedn
og ispusta koji me je, poslednji, delio od samog vrha. Kao da sam se uhvatila za
`icu dalekovovoda, pod visokim naponom. Na trzaj i presami}ivanje prebacih gorn
ji deo tela tamo, stomakom se taru}i o ivicu.
Dospela sam u Plankovu epohu, crveni pomak je dostigao vrednost od blizu
deset na trideseti, dakle dektilijardu; temperatura, deset miliona milijardi bi
liona elektron-volti, gustina 1030 kilograma po kubnom centimetru, ali tada je c
ela Vasiona dostupna posmatranju imala pre~nik od samo jednog milijarditog dela
bilionitog dela bilionitog dela centimetra. Ostadoh gluva, slepa, li{ena ma kakv
og ~ulnog utiska...
I nabacih se na sam vrh, u Osmu bulu: nadma{ena Jednost! I razumeh: svet
vi{e ne vidim jer svet jesam. U{la sam u svoju sopstvenu Komptonovu talasnu du`
inu, u apsolutnu slobodu infinitezimalnog, u Hajzenbergovo svetili{te, u nezaprl

jivu tajnu materice sveta, u crveni pomak koji se bli`i beskona~nom, u podatke k
oji se bli`e nuli - ili se bli`e ~emu god ja ho}u da se bli`e, ja, Topsi, Primum
Mobile!
To beja{e pre dvadeset milijardi leta. Topsi je svoje ostvarila: to da s
e nikad nije ni rodila - a, kao {to re~e moj deda: "Ko ima toliko mnogo sre}e? M
o`da svaki milioniti ~ovek!" Me|utim, postoje jo{ dve Bule:
Deveta: i pored doma (ilema) pro|i
Deseta: daljem `ivotu do|i.
Sedim kraj prozora na gori Sonomi, pi{em ove me|usobno neuklopljene bele
{ke, a nebo po~inje da se `ari zra~enjem na{eg pet milijardi godina starog rodit
elja. Sunce izmagli~asto, gora tamnozelena. Glava me i sad boli u`asno. Zave`lja
ji sa ledom su samo mlitave krpe koje svojim curenjem prljaju uglove moje sveske
. Diri`abla vi{e nema, nigde nijednoga.
Sigijevo hrkanje je najneprijatnije u istoriji ~ove~anstva; ili mi se ta
ko samo ~ini, zbog migrene. Ovo je Deveta bula: ja sam opet jedan mali ~ovek, zv
ezdani pepeo, denuman. Ja sam Eliot, ba{ kao {to i pi{e tamo gde vam je navedeno
ime autora ove pri~e. A Deseta bula sastoji se u tome {to }u kroz nekih pet min
uti}a morati da budim Sigija da bi on stigao na svoj zakazani sastanak u San Raf
aelu na vreme.
Veliki sam pristalica rekonstituisanja kauzaliteta. Bog blagoslovio reko
nstituisanje kauzaliteta! Bog blagoslovio `enice ili mu`i}e, i de~icu, u sli~ica
ma u nov~anicima; i tupa, lokalna obja{njenja za dosadne lokalne doga|aje; pa ~a
k i migrenske glavobolje, ako su vam one prihvatljive kao na~in da se uvali d`om
ba neprelaznica izme|u ovog, Bogom-blagoslovenog sveta, i neobja{njivih, Bogom-p
rokletih drugih svetova.
Kad sam izlazio iz }umeza 'El Centra' u Santa Feu, Sun~ani Dasa me dohva
tio obema {akama za okovratnik. Nije bio ni najmanje ljut {to sam drnda~io njego
vu `ensku. ^ak sam stekao njegovu naklonost. "Ne idi ku}i, ~ove~e", re~e mi Sun~
ani. "Ne budi kao svi... Ostan' ovde s nama, budi hi-pi."
Ali nisam poslu{ao savet Sun~anoga. Jer, {ta je, na kraju, ovaj `ivot, d
ubok poput neba no}i, tajanstveno bogat, a u njemu svaki tren i svaki stvor neiz
merno drevan? Trun pra{ine ~elo mi doti~e, to je Dubina crna lopta u padu sa vrh
unca vremena, odakle ju je Topsi ispustila. Iz radija prsketa statik, drhtaj iz
one prve, praiskonske, plamene kugle.
Dovoljno je zaprepa{}uju}e biti i kao svi.