S. P.

Somtou
^UI ^AI
(Chui Chai, 1991.)
@ivi mrtvaci nisu onakvi kakve ih zami{ljamo. Nema oklembe{enih iznutric
a, niti kapave sluzi. Oni creva i krv nose u sebi kao vi i ja. Na odgovaraju}em
osvetljenju mogu da budu lepi, kao kada stoje na vratima uhva}eni u unakrsnim zr
acima neona. Potpaljeni odgovaraju}om fantazijom, ne mogu se razlikovati od nas.
Slu{ajte, ja to znam. Ja sam ih dodirivao.
Tokom osamdesetih ~esto sam odlazio u Bangkok. Firma za koju sam radio i
mala je tamo mnogo poslova i neki od njih bili su mutni, a neki ne. Po~ela je se
lidba novca iz Hong Konga i na{a kompanija, le{inarska kakva je, vrebala je svoj
udeo u plenu. Bangkok je rastao kao da sutra{njice ne}e biti. Los An|eles je pr
ema njemu izgledao kao palanka. Bio je divalj, brz, mahnit i pun osuje}enja. Ima
o je hramove i zgrade u obliku d`inovskih robota. Obrisi su mu li~ili na me{avin
u [angri-La i Menhetna. Za jednog okretnog japi-rukovodioca poput mene, tu je uv
ek bilo sastanaka, faksova za slanje, dugih vo`nji za odra|ivanje, kreditnih kar
tica za tro{enje. Bilo je tu, tako|e, seksa.
Bio je tu Patpong.
Bio sam zavisnik. Danima, posle vi{e sati razgovora na visokom nivou, ra
zmatranja papira i banketa koji su trajali od prestanka radnog vremena do pono}i
, tumarao sam zakr~enim sokacima Patponga. No} je zaudarala na otpadnu vodu i ja
smin. Vru}ina je prodirala svuda. Svaki moj korak bio je obojen drugim neonskim
znakom. Iz poluotvorenih ulaza u no}ne klubove, zadnjice su mrdale uz `ivahan, b
ezdu{ni sinti-rok. Sve je bilo na prodaju: `ene, de~aci, piratski softver, la`ni
'Roleksi'. Sve se znojilo. Tumarao sam ulicama i ponekad nasumce ulazio da pogl
edam predstavu u`ivo, `ene koje izbacuju ping-pong loptice iz pi~ke, de~ake koji
se jebu u bulju na motociklima. Bio sam zavisnik. Bilo je i drugih poseta, kada
sam sedeo u ~ekaonicama i gledao `ene sa brojevima oko vrata kroz jednosmerno s
taklo, meke, vitke `ene mrke ko`e. Birao broj. Izvla~io prstima iz d`epa kondome
ameri~ke proizvodnje. Nikad ne kupuj lokalne, burazeru, bu{ni su kao sito.
Bio sam zavisnik. Nisam znao za ~ime tragam. Ali znao sam da je to ne{to
{to se ne mo`e prona}i u Ensinu. Bio sam vitez u potrazi, ali nisam znao da je
pronala`enje svetog grala najgore {to se mo`e dogoditi.
Prvi put sam opazio gral u Klubu Pagode koji se nalazio blizu mog hotela
- tamo smo ~esto voleli da vodimo klijente. Klub je bio na samom rubu Patponga,
ali bio je ugledan - jedno od onih mesta gde se slu`i plasti~ni Kralj i ja, {to
je, naravno, plasti~na imitacija `ivota u drevnom Sijamu... ve{ta~ko {to opona{
a ve{ta~ko, razumete. Kelneri su puzili unaokolo u srednjevekovnim uniformama, g
osti su sedeli na podu, samo {to se ispod stola nalazio bunar gde su se mogle sm
estiti oklembe{ene noge nezgrapnih belaca. Parterna predstava bila je eminentno
trezvena... sve su to bili klasi~ni Tai plesovi, `ene sa {e{irima u obliku pagod
e koje su se kretale bri`ljivo graciozno i sporo uz zvonku, tu|insku muziku. Dob
ro mesto da se razgovara sa potencijalnim korisnicima sponzorstva, zato {to je o
no u njima izazivalo veliku nervozu.
Me|utim, doktorka Frensis Stoun nije bila ni najmanje nervozna. Ve} je b
ila tamo kada sam stigao. Bila je zauzeta uzimanjem kikirikija iz svoje gaeng ma
ssaman i re|anjem po tanjiru sa pirin~em tako da li~i na male o~i, nos i usta.
"Volite da se igrate hranom?" rekoh ja dok sam se izuvao na rubu na{eg s
eparea i zavla~io noge ispod stola preko puta nje.
"Ne", re~e ona. "Samo vi{e volim mrvljeno nego u komadu. Mislim na kikir
iki. Vi mora da ste gospodin Lajbovic."
"Rasel."
"^ovek koga treba da {armiram i da mu izvu~em nekoliko miliona dolara."
Koketno je pu}ila usne, {to nije ba{ bilo ne{to {to bih o~ekivao od osobe koja s
e bavi medicinskim istra`ivanjem. Lice joj je bilo oronulo, ali na~in na koji se
osmehivala potpaljivao je se}anje na mladala~ku lepotu. Zapitao sam se {ta se t
o dogodilo {to ju je toliko izmenilo; prema dosjeu, imala je oko ~etrdeset pet g

odina.
"Mi smo ovde vi{e da bismo uzimali", rekoh ja, "a ne da bismo davali. Is
tra`ivanje i razvoj ne predstavlja na{u ja~u stranu. Mo`da bi vam bolje bilo da
se obratite Hekstu ili Berlu Jukeru, Frensis."
"Ali, Rasele..." Nije ni pipnula svoj kari, ali kikiriki na pirin~u sada
je predstavljao savr{eno ljudsko lice, sa nekoliko niti od sosa umesto kose. "O
vo nije ba{ sasvim istra`ivanje i razvoj. Ovo je otkri}e koje je prisutno ve} sk
oro vek i po. Rad mog pradede..."
"Zbog kog je bio izba~en iz austrijske Akademije? Da, va{ dosje je prili
~no iscrpan, dr Stoun; znam sve o tome kako je umakao u Ameriku i promenio ime."
Ona se osmehnu. "I dosije koji ja imam o vama, gospodine Lajbovic, prili
~no je iscrpan", re~e ona i po~e da vadi izvesne kompromituju}e fotografije iz t
a{ne.
Odjeknu gong kako bi najavio slede}i ples. Bio je to solo. Magla se zako
trlja po podijumu i iz nje izroni `ena. Ode}a joj je svetlucala zbog kristalnih
perli, ali o~i su joj bile sjajnije od svih tih ~etvrtastih cirkona. Ona me pogl
eda i ja osetih `alac zavisnosti. Ona se osmehnu i usne kao da joj zasija{e, ovl
a`ene.
"Dopada vam se ono {to vidite", re~e Frensis tiho.
"Ja..."
"Ples se zove ^ui ^ai, ples preobra`aja. U svakoj tajlandskoj klasi~noj
drami, postoji preobra`aj - `ena se pretvara u ru`u, duh se pretvara u ljudsko b
i}e. Posle preobra`aja, lik izvodi ples ^ui ^ai, u`ivaju}i u potpunosti u lepoti
sopstvenog preobra`aja."
To me nije zanimalo, ali, iz nekog razloga, ona je `elela da mi ispri~a
sve o onome {to je stajalo iza tog plesa. "Ovaj ^ui ^ai zove se ^ui ^ai Bend`aka
i... `enski demon Bend`akai odlazi po zadatku demonskog kralja, Totsakanta, da z
avede junaka Ramu... preru{ena u prelepu Situ, ona }e otploviti rekom ka Raminom
taboru, u poku{aju da ga ubedi da je njegova voljena umrla... tek kada je stave
na pogrebnu loma~u, probu|ena plamenovima iz transa smrti, ona }e jo{ jednom po
primiti svoje demonsko obli~je i odleteti prema mra~nom kraljevstvu Lanka. Ali v
i ne slu{ate."
Kako sam mogao da slu{am? Preda mnom je stajala `ena kakva postoji samo
u snovima, u pesmama. Polako se kretala naspram nakin|urenih kulisa, izbledele s
like palate sa {iljatim kulama. Stopala jedva da su joj dodirivala pod. Ruke su
joj se talasale. A njene o~i nisu me napu{tale. Kao da je gledala samo u mene. T
ajlan|anke mogu o~ima da izvode stvari koje druge `ene ne znaju. Njihove o~i ima
ju svoj tajni jezik.
"Za{to je toliko gledate?" re~e Frensis. "To je obi~na barska devojka iz
Patponga... ovde radi na crno... klasika uve~e, pi~ka posle pono}i."
"Poznajete je?" rekoh ja.
"Imam izvesne... poslove sa njom."
"[ta to ta~no vi istra`ujete, dr Stoun?"
"Granicu izme|u `ivota i smrti", re~e ona. Ona pokaza na fotografije. Kr
aj njih se nalazio ugovor, nekakav sporazum o sponzorisanju istra`ivanja i razvo
ja. Bio je mutno od{tampan. "Oh, ne brinite, re~ je samo o nekoliko miliona dola
ra... va{a kompanija ne}e to ni osetiti... a posedova}ete najve}u mogu}u tajnu..
. stablo `ivota i smrti... Evine jabuke. Osim toga, ja znam va{u cenu i mogu da
je ispunim." I ona pogleda ka igra~ici. "Njeno ime je Keo. Ne smeta mi da podvod
im ako je to u ime nauke."
Najednom shvatih da smo dr Stoun i ja jedini gosti u Klubu Pagode. Smest
ili su mi to nekako.
@ena nastavi da igra, sada br`e, dok su joj ruke mahale kroz vazduh mist
i~nim pokretima. Nije prestajala da me gleda. Ona jeste bila lik koji je glumila
, zavodljiva i dijaboli~na. U svakom pogledu, u svakom pokretu {ake ose}ala se t
ama. Iskapih ostatak svog piva 'Kloster' i zatra`ih novo. Erekcija mi je upirala
u pantalone.
Ples se zavr{i i ona se prostre pred publikom koju smo ~inili nas dvoje,
dlanova spojenih u gracioznom wai-ju. Spu{tenih o~iju, napustila je podijum. Po
tpisao sam papire o sponzorstvu, a da to nisam ni znao.

Dr Stoun re~e: "Kada po|ete ka toaletu na spratu... u|ite na druga vrata

s leve strane. Ona }e vas ~ekati."
Popio sam jo{ jedno pivo i kada sam digao pogled, nje vi{e nije bilo. Ni
je pojela ni zalogaj. Ali hrana na njenom tanjiru izvajala je lice prelepe `ene.
Bilo je toliko verno da... ali ne. Nije bilo `ivo. Nije disalo.
Jo{ je bila u svom plesnom kostimu kada sam u{ao. Neka devoj~ica pa`ljiv
o joj je ra{ivala {avove. Na podu se nalazila gomila ode}e. Pod sjajem gole sija
lice, ode}a boginje imala je malo glamura. "Na klasi~nim plesnim kostimima nema
dugmad', re~e ona. "Prosto nas u{iju u njih. Ne mo`e pi{ki!" Ona se zakikota.
Devoj~ica pokupi gomilu i izgubi se.
"Ti si... veoma lepa", rekoh ja. "Ne shvatam za{to... mislim, za{to mora
{ da..."
"Imam problem", re~e ona. "Skup problem. Dr Stoun vama ne re}i?"
"Ne." [ake su joj stidljivo bile stisnute na grudima. Ja ih ne`no ukloni
h odatle.
"Ho}ete ja igram za vas?"
"Igraj", rekoh ja. Bila je naga. Mirisala je druga~ije od drugih `ena. K
ao smrvljeno cve}e. Mo`da sa da{kom trule`i. Zatresla je glavom da rasplete kosu
i ona joj se uvi na dojkama kao crno zmijsko gnezdo. Dok sam je gledao na podij
umu, zami{ljao sam kako je silujem, ali sada sam `eleo da to rastegnem koliko je
god bilo mogu}e. Bo`e, izlu|ivala me je.
"Vidim veliku prazninu u vama. Do|ite meni. Ja vas ispunim. Mi oboje pra
zni ljudi. Treba da se ispunimo."
Poku{ah da se usprotivim. Ali ona me je prozrela. Bio sam pun para, ali
sam bio samo jedan sjebani japi. To je bio koren moje zavisnosti.
Ponovo je izvela ples preobra`aja, ovaj put samo za mene. Zaista samo za
mene. Ho}u re}i, sve devojke u Patpongu umeju da vas ubede da vas vole. Zbog to
ga postanete zavisnik. To je jedina ulica na svetu u kojon mo`ete kupiti ljubav.
Ali ona nije bila takva. Kada me je dodirnula, bilo je to kao da je posegnula p
reko nevidljive barijere, nepremostivog jaza. ^ak i kada sam u{ao u nju, ostala
je nedodirljiva. Bili smo iz razli~itih svetova i nijedno od nas nije napu{talo
svoj privatni pakao.
Ne}u da ka`em da tu nije bilo strasti. Ona je znala svaki mogu}i polo`aj
. Znala ih je sve i spreda i otpozadi. Dr`ala me je tamo cele no}i i svaki ~in i
zgledao je kao da je tek izmi{ljen samo za nas dvoje. Poslednji put kada sam svr
{io, osetio sam da sam na~as ugledao gral. Iz njenih o~iju koje su zurile navi{e
u golu sijalicu navirala je neka upam}ena seta. Voleo sam je iz petnih `ila. A
onda me je obuzela strava. Ona je bila demon. @utih o~iju, zmajevih kand`i. Ona
je bila ja, bila je moja neuta`iva glad. Jebao sam sopstvenu zavisnost. Mislim d
a sam jecao. Optu`io sam je da mi je stavila halucinogene u pi}e. Zaspao sam u s
uzama i ona me je onda napustila.
Nisam prime}ivao kvrgavi madrac, olju{tene zidove ili na~in na koji je s
ijalica poskakivala u ritmu muzike odozdo. Nisam prime}ivao buba{vabe.
Do jutra nisam primetio da sam zaboravio da upotrebim kondome.
Bilo je to uspe{no putovanje, ali ja se nisam vra}ao na Tajland slede}e
dve godine. Unapredili su me, tako da nisam vi{e morao da putujem, preselio sam
se iz Ensina na Beverli Hils, nabavio sam noviji, najmoderniji model `ene, spako
vao decu i poslao ih u {vajcarski internat. Tako|e sam na{ao novog psihoterapeut
a i novu grupu za terapiju. Zavisnost sam ugu{io novim zavisnostima. Moj stari p
sihoterapeut bio je strogi frojdovac. Poku{ao je da iskopa razlog iz neke traume
iz detinjstva - zlostavljanja, navikavanja na no{u, edipovskih igara - ali nije
bio u stanju ni{ta da prona|e. Dobar sam u blokiranju se}anja. [to se mene ti~e
, mogao sam isto tako da se naglo pojavim u uzrastu od osam ili devet godina. Ro
ditelji su mi bili mrtvi, ali imao sam staratelje.
Moji najbolji prijatelji u grupi za terapiju bili su @anin, koja je imal
a osam mu`eva, i Majk, transvestit sa spektakularnom pozadinom. Klinika se nalaz
ila u Malibuu, pa smo mogli da idemo na pla`u izme|u navrata samorastrzanja. Jed
nog dana smo do{li i do Tajlanda.

Majk re~e: "Poznavao sam jednu `enu iz Tajlanda. Zabavljao sam se u Tajl
andu, znate? Odmor i rekreacija. Tamo ima puno transvestita, du{o. Ja nisam pe{k
o. Samo volim ve{. Upoznao sam tu devojku." Retko se dr`ao teme, jer je stalno b
io zabetoniran. Na{a psihoterapeutkinja, Glenda, obeznanila se u kadi od sekvoji
nog drveta. Pla`a je bila pusta. "Poznavao sam tu `enu u Tajlandu, igra~icu. Men
jala se kada je plesala. Zaista menjala. Trebalo je da joj vidite ko`u. Prozirnu
. A i mirisala je druga~ije. Mirisala je na neke nepoznate droge."
Po~eo sam da se tresem kada je to rekao zato {to sam poku{avao sve to vr
eme da ne mislim na nju, ~ak i kada mi je dolazila u snove. I pre nego {to sam p
o~eo da je sanjam, kad bih samo sklopio o~i, ~uo bih muklo zveckanje marimbi i v
ideo je kako lebdi u tami.
"Zvu~i poznato", rekoh ja.
"Njah. Ne postoji niko poput te devojke, du{o, niko. Plesala je u jednom
klasi~nom plesu i ujedno radila u javnim ku}ama... a imala je i dnevni posao, r
adila je za neku }aknutu profesorku... belkinju, sme`uranog lica, s nao~arima. B
ila je to nekakva doktorka, ~ini mi se. Otrcana kancelarija u Patpongu, davala j
e besplatno devojkama lekove za veneri~ne bolesti."
"Dr Frensis Stoun." Zar je kompanija finansirala besplatnu kliniku za ve
neri~ne bolesti? A {ta je sa istra`ivanjem o tajnama Vaseljene?
"Hej, otkud zna{ njeno ime?"
"Jesi li upra`njavao seks sa njom?" Odjednom sam drhtao od gneva. Ne zna
m za{to. Ho}u re}i, znao sam kako se izdr`avala.
"Jesi li ti?" odvrati Majk pitanjem. Bio je veoma nervozan. Odmakao se o
d mene, zavijaju}i d`oint jednom rukom dok je drugom prelazio preko dasaka od se
kvoje.
"Ja sam prvi pitao", viknuh, pomisliv{i: Isuse, zvu~im kao neki desetogo
di{njak.
"Naravno da nisam! Ona je bila u problemima, u redu? U skupim problemima
. Ali bila je divna, mm-mm, da je ~ovek pojede."
Mahnito se obazreh. Psihoterapeutkinja je jo{ dremala - fantasti~an na~i
n da se zaradi hiljadu dolara na sat - a ostali su se izdvojili u grupice. @anin
je, kao, slu{ala, ali vi{e ju je zanimalo da ravnomerno nama`e losion za sun~an
je.
"Ho}u da se vratim", rekoh ja. "Ho}u ponovo da vidim Keo."
"To ti je potpuno sranje", re~e ona, primakav{i se uz mene. "Ti to samo,
kao, ispoljava{ svoj unutra{nji bol na objektu fantazije. Kao, potrebno ti je d
a bude{ u dodiru sa svojim detetom, zna{ na {ta mislim?"
"Pogre{io si grupu za terapiju, du{o", re~e Majk osorno.
"Hej, Rase, umesto da, kao, projektuje{ to na neku `ensku iz pro{losti k
oja se mo`e zaboraviti jer je deset hiljada milja daleko, za{to se, kao, ne fiks
ira{ na nekoga malo bli`eg ku}i? Ho}u re}i, ja sam te posmatrala. Priklju~ila sa
m se grupnoj terapiji samo zato {to, kao, grupe za terapiju predstavljaju jedina
mesta gde mogu da se na|u senzitivni tipovi."
"@anin, ja sam o`enjen."
"Onda budimo ljubavnici."
Dopala mi se ta zamisao. Moj brak sa Tri{om uglavnom je bio obi~an vic:
trebao mi je sve`i ukras za koktel-prijeme i otvaranja; njoj je trebala sigurnos
t. Nije tu bilo mnogo seksa; kako bi i bilo? Ja sam bio navu~en na se}anja. Mo`d
a bi ova `ena mogla da me izle~i. A `eleo sam `estoko da budem izle~en, zato {to
me je Majkova pri~a istrgla iz ma{tarija da je Keo postojala samo za mene.
Sada su ve} nastupile devedesete, pa je @anin navaljivala da testiram kr
v pre nego {to u~inimo bilo {ta. Test mi je bio pozitivan. Usrao sam se od strah
a. Zato {to je jedini put kada sam bio toliko nepa`ljiv da zaboravim da upotrebi
m kondom bio... te no}i. A radili smo sve. Zapu{ili svaki otvor. Podelili svaki
fluid.
Bio je to ples preobra`aja, nego {ta.
Nisam imao {ta da izgubim. Razveo sam se od `ene i poslao decu u jo{ sku
plju {kolu u Konektiketu. Ose}ao sam se dobro. Mo`da se nikada ne}u ni od ~ega r
azboleti. Pro~itao sam sve mogu}e knjige i ~lanke o tome. Nisam rekao nikome. Sp

akovao sam par odela i ne{to neformalne ode}e, kao i izvesnu koli~inu krijum~are
nog AZT-a. Ose}ao sam se dobro. Dobro, govorio sam sebi. Dobro.
Krenuo sam prvim letom za Bangkok.
U kompaniji su se iznenadili kada su me videli, ali tada sam bio ve} tol
iko velika zverka da su pretpostavili da nju{kam ne{to oko internih problema. Sm
estili su me u Orijental. Dali su mi dnevnicu od 10.000 bahta. U Bangkoku se mo`
e {to{ta kupiti za ~etiri stotine dolara. Rekao sam im da me puste na miru. Istr
aga se nije ticala njih. Nisu znali {ta ja to istra`ujem, pa su strepeli od najg
oreg.
Oti{ao sam u ulicu Silom, gde je stajao Klub Pagode. Nije ga vi{e bilo.
Na njegovom mestu stajao je tek otvoreni Mekdonalds i agencija za kupovinu avion
skih karata. Mo`da je Keo ve} mrtva. Zar nisam osetio taj miris na njoj? Miris s
mrvljenog cve}a koje vene... miris nadolaze}e smrti? I ta strast sa kojom smo vo
dili ljubav. Sada sam je shvatao. Bila je to strast prokletih. Ona je posegnula
ka meni sa mesta izme|u `ivota i smrti. Isisala je `ivot iz mene i dala mi virus
kao dar ljubavi.
[etkao sam kroz Patpong. Kurve su me vukle za laktove. Turali su mi la`n
e 'Rolekse' pod nos. Bilo je beskorisno tra`iti Keo. Ima milion `ena koje se zov
u Keo. Keo zna~i dragulj. Tako|e zna~i staklo. U tajlandskom postoji mnogo re~i
koje se podjednako koriste i za stvarno i za ve{ta~ko. Nisam imao fotografiju, a
Keoinu lepotu bilo je te{ko opisati. A svaka devojka u Patpongu je lepa. Svake
no}i, preda mnom je prolazila parada u neonskom lavirintu, hiljade pari usana i
o~iju, senzualnih i beskrajno podatnih. Pogre{ne usne, pogre{ne o~i.
U Patpongu postoji samo nekoliko gradskih blokova, ali tumaranje du` nji
h gore-dole po sa`i`u}oj vrelini, ispitivanje, osmatranje svakog lica u potrazi
za upam}enim gralom... od toga mo`ete da ostarite. Prestao sam da se brijem i po
~eo da uzimam rekreativne droge. Ionako nije bilo va`no.
Ali jo{ sam se ose}ao dobro i nisam se ni od ~ega razboleo.
Ose}ao sam se dobro. Dobro!
A onda, jednog dana, dok sam pla}ao 'Big Mek', ugledao sam njene {ake. P
ogleda spu{tenog ka tezgi, brojao sam novac. Za~uo sam kompjutersko pi{tanje reg
istar kase, a onda spazio njih: obe {ake koje dr`e hamburger, dlanovima okrenuti
m navi{e, kao da nude `rtvu bogovima. Prsti su se povili nagore, tek tako, tanan
i i puni skrivene snage. Bo`e, poznavao sam te {ake. Njihovu tananost dok su pre
lazile preko mojih ple}ki, dok su mi klizile preko testisa, tako da me za dlaku
nisu dodirivale. Njihovu snagu kada je stisnula pesnicu i zabila mi je u ~mar. I
suse, sve smo radili te no}i. Ispustio sam nov~anik na tezgu, zgrabio te {ake i
{~epao ih, sa sve hamburgerom, osetiv{i poznatu reakciju. Oh, Bo`e, kako me je z
abolelo.
"Gospodine, ho}ete da vam popu{im?"
To nije bio njen glas. Digoh pogled. To ~ak nije ni bila `ena.
Pogledah ponovo {ake. Podigoh pogled ka licu. Nisu se slagali jedno uz d
rugo. Bio je to ro{avi de~ak, i kada mi se obratio, zurio je u prazan prostor. N
ije bilo nikakve veze izme|u praznine njegovog izraza i strasti sa kojom su te {
ake pomilovale moje.
"Ne volim da radim te stvari", re~e on, "ali ja sam siroma{ni u~enik i t
reba mi pare. Mo`ete vratiti posle pet po podne. Vi ne bili razo~arani."
Prsti se ispreple{e oko mog ru~nog zgloba sa prisno{}u nekoga ko vam je
dodirivao svaki deo tela, upamtio pro{irene vene na va{oj levoj nozi i made` na
desnom testisu.
Bilo je to opsceno. Istrgoh ruke. Jedva se setih da uzmem natrag nov~ani
k pre istr~avanja na ulicu.
Poku{avao sam da prona|em dr Frensis Stoun od trenutka kada sam stigao,
u fajlovima u upravi korporacije, uz vri{tanje na sekretarice. Iako je korporaci
ja finansirala projekt dr Stoun, podaci kao da su i{~ezli.
Kona~no sam shvatio da ne treba tako da radim. Setio sam se {ta mi je Ma
jk rekao, pa sam se, sutradan posle susreta sa Keoinim {akama, vratio u Patpong,
raspituju}i se za neku dobru kliniku za veneri~ne bolesti. Ispostavilo se da se
najcenjenija od svih nalazi na uglu Patponga i Soi Kauboja, iznad radnje koja p

rodaje piratski softver i video trake.

Popeo sam se strmim stepeni{tem u sobicu bez prozora, sa ventilatorom na
plafonu koji je terao isti oznojeni vazduh ukrug i ukrug. Recepcionerka mi se o
smehnula. O~i su joj bile podjednako prazne kao i kod de~aka u Mekdonaldsu. Seo
sam u otrcanu stolicu od ratana i sa~ekao, a dr Stoun me je pozvala u svoju kanc
elariju.
"U~inili ste ne{to sa njom", rekoh ja.
"Da." Listala je gomilu papira. Imala je prozor; imala je erkondi{n koji
je duvao prema svim kompjuterima. Ja sam jo{ bio natopljen znojem.
Telefon zazvoni i ona obavi kratak razgovor na tajlandskom koji nisam us
peo da razumem. "Ljuti ste, naravno", re~e ona po{to je spustila slu{alicu. "Ali
bolje i to od ni{tavila. Bolje i to od hladne praznine zemlje. A ona nije imala
{ta da izgubi."
"Umirala je od AIDS-a! A sada ga imam ja!" Tada sam prvi put dopustio da
mi ta re~ bude prevaljena preko usana. "Vi ste me ubili!"
Frensis se nasmeja. "Auh", re~e ona, "da nismo malo melodramati~ni? Imat
e virus, ali niste se razboleli ni od ~ega."
"Dobro sam. Dobro."
"Pa, {to ne sednete malo. Poru~i}u malo hrane. Porazgovara}emo."
Stvarno je postala poput uro|enika. U Tajlandu je nepristojno razgovarat
i o poslu ako se ne poru~i hrana. Zlovoljno, seo sam, a ona je otvorila prozor i
doviknula porud`binu jednom uli~nom prodavcu.
"Da budem iskrena, gospodine Lajbovic", re~e ona, "stvarno bi nam dobro
do{lo jo{ jedno sponzorstvo. Morali smo da potro{imo toliko mnogo od ovog pretho
dnog na zavereni~ke gluposti, obezbe|enje, mito i tako dalje; toliko malo se mog
lo izdvojiti za samo istra`ivanje... Ho}u re}i, pogledajte oko sebe... Ne bacam
novac na luksuzan kancelarijski prostor, zar ne?"
"Video sam njene {ake."
"Vrlo upe~atljivo, zar ne?" Sti`e hrana. Bile su to nekakve knedle umota
ne u li{}e banane, jedva na okupu pod te`inom ljute paprike. Ona nije jela; umes
to toga, zabavljala se tako {to je papriku aran`irala u obliku... "[ake, na to m
islim. Divne kao i uvek. Vibriraju}e. Senzualne. Moj prvi proboj."
Ponovo zadrhtah. ^itao sam o pradedi dr Stoun i njegovim opitima sa plja
~kanjem grobova. O sklepanim le{evima koje je o`ivljavala munja. Ne u `ivot. U s
imulakrum `ivota. Zar se to moglo dogoditi sa Keo? Ali ona je umirala. Mo`da je
to bilo bolje nego ni{ta. Mo`da...
"U svakom slu~aju, nadala sam se da }ete ubrzo sti}i, gospodine Lajbovic
. Zato {to smo sa~inili novi predlog za sponzorstvo. Papiri su tu. Znam da ste s
ada postali toliko va`ni da je samo va{ potpis dovoljan da nam donese deset puta
ve}u svotu od one koju ste nam odobrili pre dve godine."
"Ho}u da je vidim."
"@elite li da ple{ete sa njom? @elite li jo{ jednom da je vidite u ^ui ^
ai?"
Povela me je nani`e drugim stepeni{tem. Mnogo spratova. Bio sam siguran
da smo ispod nivoa tla. Znao sam da se pribli`avamo Keo zato {to se u vazduhu os
e}ao da{ak mirisa trulog cve}a. Silazili smo. Bilo je neprirodno hladno.
A onda, kona~no, stigosmo u laboratoriju. Nije tu bilo teturavih Igora n
iti bu}kavih retorti. Samo ~ista, dobro osvetljena podrumska prostorija. Hladna,
poput unutra{njosti mrtva~nice. Zidovi od belih plo~ica; tavanica od gipsanog m
altera; fluorescentne svetiljke; posvema{nji zadah ne-ba{-mrtvih.
Rezevoari od pleksiglasa pru`ali su se du` zidova. Bili su puni fluida i
delova tela. Ruke i noge plutale su kraj mene. Trupovi su se obrtali. @enske do
jke virile su izme|u de~jih butina. U drugom rezervoaru, okretale su se ljudske
glave, svaka ~isto odse~ena kod aorte. Postojao je rezervoar sa o~ima. I jedan s
a genitalijama. Ogrlica od jezika visila je u tre}em. Masa iznutrica koprcala se
u ~etvrtom. Kompjuteri su iscrtavali slo`ene grafikone na nizu monitora. Oscilo
skopi su pi{tali. Pripitomljeni gibon bio je privezan lancem za motku na ~ijem v
rhu se nalazila ljudska lobanja. U tom prizoru postojalo je ne{to toliko neprikl
adno antisepti~no da nisam mogao da osetim u`as.

"Izvinite zbog dekora, Rasela, ali vidite, morali smo da utro{imo uobi~a
jenu sumu za dekoraciju." Jedini poku{aj da se mesto ulep{a bio je iskrzani plak
at za Franken{tajna Juniora prikucan za zid. "Molim vas, nemojte se uzrujavati z
bog delova tela", dodade ona. "To sve izgleda grozno, ali ~ovek ogugla na medici
nskom fakultetu; ako ose}ate da biste mogli da povratite, s va{e leve strane je
mali toalet... da, izme|u o~iju i jezika" Nisam ose}ao mu~ninu. Ose}ao sam... uz
bu|enje. U pitanju je bio miris. Pribli`avao sam se Keo.
Ona otklju~a nova vrata. Mi stupismo u unutra{nju prostoriju.
Keo je bila tamo. Preko nje je bila namaknuta krpa, ali kada sam joj vid
eo lice posle svih tih godina, srce umalo da mi nije stalo. O~i. Poluotvorene us
ne. Kosa, uzdignuta navi{e, prema izvoru plave svetlosti... mada nisam ose}ao ni
kakav vetar u prostoriji. "To je elektronski vetar", re~e dr Stoun. "Vi{e nema ~
ekanja na monsunske gromove. Mo`emo dobiti vi{e struje iz zidne uti~nice nego {t
o je moj pradeda Viktor u snu mogao da ukrade sa neba."
I ona se nasmeja smehom ludih nau~nika.
Ugledah de~aka iz Mekdonaldsa kako sedi na stolici. [ake posegnu{e prema
meni. Za slepoo~nice su mu bile pri~vr{}ene elektrode. Sada je bio nag i video
sam o`iljke gde su {ake bile spojene kod ru~nih zglobova za ne~ije tu|e ruke. Vi
deh `enu sa Keoinim dojkama privezanu `icama za stakleni stub, kako se upinje, i
zvija dok joj ubodi plave svetlosti ple{u oko vezova. Videh njenu vaginu pri{ive
nu za me|uno`je kepeca, koji je le`ao i trzao se u podno`ju stuba. Stopala su jo
j bila spojena sa telom petogodi{njeg de~aka, koji je pretvorio njihovu graciozn
ost u trapavost dok je kora~ao ukrug oko stuba.
"Ljudi slagalice!" rekoh ja.
"Naravno!" re~e dr Stoun. "Zar mislite da bih bila toliko blesava da lju
de vra}am cele? Zar ne shvatate kakve bi bile posledice? Pravno redefinisanje `i
vota i smrti... testamenti progla{eni ni{tavnim, ljudi pot~injeni hodaju}im le{e
vima... ja sam nau~nik, a ne filosof."
"Ali ko su oni sada?"
"Niko ko je ranije postojao. Deca sa ulice. Prostitutke. Oni su umirali,
gospodine Lajbovic, umirali! Bilo im je drago da zave{taju svoja tela meni. A s
ada su vi{e nego ljudski. Sada su mno{tvo osoba u mno{tvu tela. Ge{talt. Mogu da
ih prome{am i ponovo sastavim na, oh, tako mnogo razli~itih na~ina... i divnu K
eo. Oh, ona je plakala kada je do{la kod mene. Po{to je otkrila da vam je prenel
a virus. Volela vas je. Bili ste poslednja osoba koju je volela. Sa~uvala sam je
za vas. Spava ovde, ~eka da ple{e za vas, od dana kada je umrla. Oh, nemojmo re
}i umrla. Od dana kada je... kada je... ja nisam pesnik, gospodine Lajbovic. Sam
o nau~nik."
Frensis okrenu prekida~. Za~u se muzika. Kre{tanje pinai, tutnjava tapho
na, zveckanje marimbi i ksilofona, sve je to odzvanjalo kroz muziku ^ui ^ai. Ond
a se ona neprimetno izgubi. ^uo sam okretanje klju~a u bravi. Ostavila je ugovor
o sponzorstvu da le`i na podu. Bio sam sam sa delovima `ene koju sam voleo. Pol
ako sam pri{ao zabra|enoj glavi. Elektronski vetar dunu; hladna plava svetlost s
e poja~a. O~i joj se otvori{e. Usne joj se pokrenu{e kao da otkrivaju govor prvi
put...
"Ra... sele."
Na telu de~aka praznog lica, {ake se same pomeri{e. On okrenu glavu sa j
edne strane na drugu i {ake posegnu{e kroz vazduh, upinju}i se da mi dodirnu lic
e. Keoine usne bile su suve. Zagrlih prekriveno telo i poljubih mrtva usta. Oset
ih kako mi se kosa kostre{i.
"Vidim veliku prazninu u tebi. Hodi meni. Ja te ispunim. Mi oboje prazni
ljudi. Treba da se ispunimo."
"Da. Isuse, da."
Stisnuh je uz sebe. Ono {to sam osetio bilo je hladno i bockavo. Strgnuh
zastor. Tela nije bilo. Samo ram od `ica, tranzistora, integralnih kola i cevi
koje su napajale bo~ice plamte}im reagensima.
"Sad ja igram za tebe."
Okrenuh se. [ake de~aka iz Mekdonaldsa izvijale su se u gracioznim {aram
a. Stopala na detetu kretala su se u sinkopi sa muzikom, i vukla ostatak tela za
sobom. Dojke na okovanoj `eni {tr~ale su ~vrste, u i{~ekivanju mog dodira. Muzi

ka je navirala. Kontraalt je pleo `alostive napeve iznad spojenih ritmova drveta

i metala. Ljubio sam je. Ljubio sam tu odrezanu glavu i davao svoju toplotu hla
dnom jeziku, bude}i strast u njoj. Ljubio sam je. ^uo sam kidanje lanaca i {u{ta
nje `ica vu~enih po podnim plo~icama. Bile su tu {ake koje su mi stiskale ki~men
i stub, trljale mi vrat, raskop~avale kai{. Jedna dojka mi je dodirivala levi gu
z, dok je stopalo lako prianjalo uz levi. Nije me bilo briga {to su ti delovi bi
li spojeni sa drugim telima. Oni su bili njeni. Volela me je ~itavog. Kepec koji
je nosio njenu stidnicu verao mi se uz nogu. Svaki njen deo bio je zaljubljen u
mene. Oh, kako je plesala. Plesali smo zajedno. Ja sam bio epicentar njihove st
rasti. Bili smo prazni ljudi, ali sada smo se ispunili do vrha. Oh, Bo`e, kako s
mo plesali. Oh, bila je to zagrobna muzika, ali nas je zadovoljavala.
I potpisao sam sve, ~ak i kodicil.
Sada sam na odeljenju za AIDS u bolnici na Beverli Hilsu. Ne moram mnogo
da ~ekam. Uskoro }e kodicil stupiti na snagu i moje telo }e biti sme{teno u te~
ni vodonik i otpremljeno u Patpong.
Bolni~arke mrze da me gledaju. Ulaze kod mene sa gumenim rukavicama kako
ih ne bih zarazio, mada bi trebalo da znaju da to ne ide tako. Izgubio sam osig
uranje. Deca mi vi{e ne pi{u, iako sam im platio da poha|aju vrhunske {kole. Tri
{a navrati ponekad. Sre}na je {to smo retko vodili ljubav.
Jednog dana }u sklopiti o~i i probuditi se u desetak drugih tela. Bi}u j
oj bli`e nego {to sam ikada mogao da joj budem u `ivotu. U `ivotu smo svi ostrva
. Samo u laboratoriji dr Stoun mo`emo da upoznamo pravu prisnost, um jednog koji
zapoveda mi{i}ima drugog i izaziva drhtanje nerava tre}eg od neizrecivih `udnji
. Nadam se da }u ubrzo umreti.
@ivi mrtvaci nisu onakvi kakve ih zami{ljate. Nema oklembe{enih iznutric
a, niti kapave sluzi. Oni creva i krv nose u sebi kao vi i ja. Na odgovaraju}em
osvetljenju mogu da budu lepi, kao kada stoje u hladnom sjaju podrumske laborato
rije i ~ekaju da im struja elektrona podari opsenu `ivota. Potpaljeni odgovaraju
}om fantazijom, ne mogu se razlikovati od nas.
Slu{ajte. Ja to znam. Ja sam ih voleo.