Majkl Svonvik

JEDNOROGOVO JAJE
Mesec? On je jednorogovo jaje,
iz koga }e se izle}i sutra{nja no}.
Oh, kako }e, veseli i razdragani,
de~aci gledati mo}'
kako razbija ljusku, pru`a se vani
i puzi preko neba.
De~aci }e se smejati. Devoj~ice, bojim se,
plakati bi mogle i skriti se, ako treba...
Vej~el Lindzi
Sunce je pro~istilo planine. Ginter Vajl podigao je ruku kao da salutira
, a zatim se trgnuo, jer ga je blesak pogodio u o~i u trenu koji je bio potreban
njegovom {lemu da se polarizuje.
Prevozio je {ipke gorivog elementa reaktora u industrijskom kompleksu u
krateru ^eterd`i. Reaktor ^eterd`i B zapao je u kriti~no stanje ~etrdeset sati p
re zore, odnev{i sa sobom petnaest daljinskih i mikrotalasnih releja i izazvav{i
strujni udar koji je prouzrokovao posredne kvarove u svim fabrikama u kompleksu
. Sre}om, povremeno topljenje bilo je predvi|eno projektom sistema. Kada se Sunc
e izdiglo iznad visoravni Retikus, novi reaktor ve} je bio sagra|en i spreman da
u|e u pogon.
Ginter je mehani~ki vozio, odmeravaju}i razdaljinu do Samostalnosti po k
oli~ini |ubreta koje je oivi~avalo put za More Pare. U blizini grada, ostavljene
gra|evinske ma{ine i uni{teni monta`eri stajali su na otvorenom vakuumskom skla
di{tu i ~ekali potencijalne lovce na otpad. Deset kilometara dalje eksplodirao j
e kamionet pod pritiskom i razbacao ma{inske delove i d`inovke crve izolacione p
ene {irom predela. Na dvadeset petom kilometru, slabo projektovan nagib na deoni
ci puta prisvojio je izvestan broj palih predmeta i razbijenih bo~nih pozicionih
svetala.
^etrdeset kilometara dalje, me|utim, put je bio ~ist, prav, jasan rez po
tlu. Zanemaruju}i glasove u pozadini lobanje, saobra}ajno brbljanje i automatsk
e bezbednosne poruke koje je kamion rutinski slao u njegov primopredajni ~ip, sk
rolovao je topografske podatke na instrumentalnoj plo~i.
Otprilike ovde.
Ginter je skrenuo sa puta za More Pare i po~eo da ostavlja tragove po de
vi~anskom tlu. "Napustili ste prijavljenu trasu", re~e kamion. "Skretanje sa pri
javljene trase mo`e se obaviti samo uz zabele`enu dozvolu va{eg dispe~era."
"E pa, dobro." Ginterov glas ~inio se prejak u njegovom {lemu, jedini fi
zi~ki zvuk u avetinjskoj graji. Ostavio je kabinu bez pritiska, a izolatorski sl
ojevi na njegovom odelu uti{avalii su ~ak i preneto kloparanje sa povr{ine to~ko
va. "I ti i ja znamo da, sve dok ba{ puno ne zakasnim, Bet Hamilton ne}e zamerit
i ako u me|uvremenu malo {vrljam."
"Prevazi{li ste lingvisti~ke sposobnosti ove jednice."
"U redu je. Nek' te to ne brine." Sve`njem `ice spretno je prevezao pred
ajni~ki prekida~ na radiju kamiona. Glasovi u glavi naglo su utihnuli. Sada je b
io potpuno izolovan.
"Rekli ste da to vi{e ne}ete da ~inite." Re~i, oda{iljane pravo u njegov
primopredajni ~ip, zvu~ale su duboko i rezonantno, kao da ih je izovarao Bog. "
Politika Generacije pet izri~ito zahteva da svi voza~i neprestano odr`avaju radi
o..."
"Ne kukaj. Odvratno je."
"Prevazi{li ste lingvisti~ke..."
"Ma, daj, zave`i." Ginter je prstom pre{ao preko topografske karte, sled
e}i put koji je smislio ve~e ranije: trideset kilometara preko tla boje tre{nje,
terena preko koga nijedan ~ovek niti ma{ina nisu pre{li, a onda prema severu do

Mar~isonovog puta. Ako bude imao sre}e, mo`da }e u ^eterd`i sti}i i pre vremena
.
Vozio je kroz lunarnu ravnicu. Sa obe strane promicale su stene. Ispred,
planine su se jedva prime}ivale. Osim tragova koji su se smanjivali za njim, od
obzorja do obzorja nije bilo ni~ega {to bi ukazivalo na postojanje ~ove~anstva.
Ti{ina je bila savr{ena.
Ginter je `iveo za ovakve trenutke. Ulaze}i u ovakvu ~istu, samotnu praz
ninu, do`ivljavao je beskrajno pro{irivanje bi}a, kao da je sve {to vidi - zvezd
e, ravnica, krateri i ostalo - sadr`ano u njemu samom. Grad Samostalnost bio je
samo san koji i{~ezava, daleko ostrvo na blago zatalasanoj povr{ini kamenog mora
. Niko ovde vi{e ne}e biti prvi, pomisli on. Samo ja.
Doplovilo je se}anje iz detinjstva. Bilo je Badnje ve~e i on je bio u o~
evim kolima, na putu za pono}nu misu. Sneg je padao, gusto i bez vetra, vra}aju}
i svim poznatim putevima u Diseldorfu njihovu ~istotu i neokaljanost pod pla{tom
beline. Otac je vozio, a on se nagnuo preko prednjeg sedi{ta i zadivljeno, netr
emice posmatrao ispred sebe taj mirni, preobra`eni svet. Ti{ina je bila savr{ena
.
Osetio je kao da ga je samo}a dodirnula i od njega na~inila sveca.
Kamion je kr~io put kroz dugu blagih, sivih, prigu{enih preliva, vi{e na
gove{taja nego boja, kao da se ne{to svetlo i razdragano neprestano skriva tik i
za pla{ta pra{ine. Sunce mu je bilo na ramenu, a kada je okrenuo osovinu da izbe
gne stenu, senka kamiona zavrtela se i posegnula za beskona~no{}u. Vozio je nago
nski, op~injen jednostavnom lepotom terena preko koga je prolazio.
Na pomisao, njegov PC poslao mu je muziku na ~ip. Stormy Weather, ispuni
vaseljenu.
Spu{tao se niz duga~ku, gotovo nepreglednu kosinu, kada su mu upravlja~k
i ure|aji zamrli u rukama. Kamion je izgubio napajanje i, tociljaju}i se, stao.
"Prokleta bila, usrana ma{ino", zare`ao je. "[ta je sad?"
"Tle ispred je neprohodno."
Ginter tresnu pesnicom po tabli, od ~ega su karte zaigrale. Tle ispred b
ilo je glatko i koso nagnuto, a sve sklonosti ka nepravilnostima pripitomila je
pre mnogo eona eksplozija koja je stvorila More Ki{a. Kukavi~ka naprava. Udarcem
nogom otvorio je vrata, a zatim se spustio dole.
Kamion je zaustavio malecki rile; zmijolika depresija koja je meandriral
a preko puta kojim je nameravao da ide i izgledala ba{ kao suvo re~no korito. Od
skakao je do njene ivice. Bila je {iroka petnaest metara, a duboka najvi{e tri m
etra. Taman dovoljno plitka da ne bude prikazana na kartama. Ginter se vratio u
kabinu i bezvu~no zalupio vrata za sobom.
"Vidi. Strane nisu tako strme. Sto puta sam se spu{tao niz gore. Po}i }e
mo polako i lagano. Va`i?"
"Tle ispred je neprohodno", re~e kamion. "Molim vas, vratite se na prvob
itno odre|enu trasu."
Sada je Vagner bio uklju~en. Tanhojzer. Nervozno ga je mi{lju isklju~io.
"Ako si tako prokleto heuristi~an, za{to nikad ne poslu{a{ glas razuma?"
Besno je zagrizao usnu, pa brzo odmahnuo glavom. "Ne, vra}anje bi nas odvelo da
leko od plana. Rile mora da se raspline za par stotina metara. Hajde da ga prati
mo dok se to ne desi, a zatim ve{to nazad do Mar~isona. I eto nas u kompleksu."
Tri sata kasnije kona~no su stigli na Mar~isonov put. Do tada, ve} je bi
o sav znojav i smrdljiv, a ramena su ga bolela od napora. "Gde smo?" zlovoljno u
pita. A onda, pre nego {to je kamion stigao da odgovori, dodade: "Poni{ti to." T
le je iznenada pocrnelo. To mora da su ejektorske lepeze iz Soni-Rajnpfalcovog r
udnika. Njihov {inski top bio je orijentisan gotovo pravo prema jugu da bi se iz
begle zavisne fabrike, tako da je njihova jalovina prvo poga|ala put. To je zna~
ilo da je blizu.
Mar~ison nije predstavljao mnogo vi{e od steci{ta tragova kamiona; grubo
zaravnjen put obele`en narand`astim oznakama na obli`njim stenama. Ginter je ub
rzo pro{ao pored niza orijentira: industrijska lepeza Harada, makrofabri~ka lepe
za More Oluja, lepeza Krup fnfzig. Poznavao ih je sve. G5 radila je robotiku za m

noge.
Laki teglja~ bez bo~nih stranica koji je nosio natovaren buldo`er projur
io je pored njega, podi`u}i sprej pra{ine koja je padala istom brzinom kao i {lj
unak. Onaj koji je daljinski upravljao njime mahnuo mu je vretenastom rukom u zn
ak pozdrava. Mahinalno mu je odmahnuo i zapitao se da li je to neko koga poznaje
.
Teren u okolini bio je izrovan i izdubljen, tle i stene nabacani u nemar
ne hrpe i brda{ca, a povremena alatna stanica ili platforma sa rezervoarom kiseo
nika za hitne potrebe uklesane u obli`nju liticu. Proleteo je pored znak TOALET
NA ISPIRANJE POLA KILOMETRA. Napravio je facu. Onda se setio da mu je radio jo{
isklju~en i skinuo namotaj `ice s njega. Vreme je da se vrati u stvarni svet. Sm
esta je u primopredajnom ~ipu za~uo glas svog dispe~era, o{tar i pun stati~kog {
uma.
"...vin sine! Vajle! Gde si, kog kurca?"
"Tu sam, Bet. Malo kasnim, ali ta~no sam tamo gde treba da budem."
"Kurv..." Snimak se prekinuo i do njega je, u`ivo, dopro prete}i glas Ha
miltonove: "Srce, treba}e ti za ovo stvarno dobro obja{njenje."
"Oh, zna{ kako je." Ginter je skrenuo pogled s puta, na udaljena, pra{nj
ava nefritna brda. Voleo bi da se popne do njih i da se nikad ne vrati. Mo`da bi
prona{ao pe}ine. Mo`da tamo ima ~udovi{ta: vakuumskih trolova i mese~evih zmaje
va sa sporim i strpljivim metabolizmom, koji se vekovima pomeraju za jednu du`in
u tela, hipergustih bi}a koja mogu da plivaju kroz kamen kao da je voda. Zamisli
o ih je kako rone, slede}i linije magnetskih sila, duboko, duboko u dijamantske
i plutonijumske `ile, zaba~enih glava i pevaju}i. "Pokupio sam stoperku i smuval
i smo se."
"Probaj da to ka`e{ E. Izmailovoj. Besna je kao ris na tebe."
"Ko?"
"Izmailova. Ona je nova {efica rastura~a. Stigla je ovde na osnovu multi
koroporacijskog ugovora. Ima skoro ~etiri sata kako je uzela skaka~ i od tada ~e
ka tebe i Zigfrida. Rekla bih da se nisi sreo s njom?"
"Nisam."
"Pa, ja jesam, i bolje se pazi pred njom. Ona je upravo ona vrsta gadne
ribe koju ne}e zanimati tvoji antikviteti."
"Ma, daj, ona je samo jo{ jedan tehno na platnom spisku, je l' tako? Nij
e na mojoj liniji komandovanja. Ne deluje mi da mi mo`e bilo {ta."
"Sanjaj, lu~e. Ne treba puno potezati da se jedan takav kur~i} kao {to s
i ti po{alje dole na Zemlju."
Sunce je bilo samo za {irinu prsta iznad brda, kada se na vidiku pomolio
^eterd`i A. Ginter je s vremena na vreme zabrinuto bacao pogled na Sunce. Sa vi
zirom pode{enim na H-alfa talasne du`ine, predstavljalo je blistavu belu kuglu p
rekrivenu lagano uzburkanim crnim pegama; bilo je granulastije nego obi~no. ^ini
lo se da je aktivnost Sun~evih pega visoka. ^udio se {to Slu`ba prognoze zra~enj
a nije izdala povr{insko upozorenje. Momci u Opservatoriji obi~no uspe{no kontol
i{u stvari.
^eterd`i A, B i C predstavljali su trojku jednostavnih kratera odmah isp
od Hladnog, i dok su dva manja bila gotovo nezanimljiva, ^eterd`i A poticao je o
d meteora koji se probio kroz bazalt Ki{a do tako dra`esne `ile aluminijumske ru
de kakve nema u brdima. Sme{ten tik uz Samostalnost, bio je jedan od ljubimaca r
ukovodilaca, tako da Gintera nije iznenadilo {to Ker-Makgi odlazi ~ak tamo da os
posobi njihov reaktor.
Kompleks je vrveo od hoda~a, stalkera i monta`era. Bili su posvuda po fa
brikama s mehurastim kupolama, topionicama, utovarnim dokovima i vakuumskim gara
`ma. Sazve`|a plavih iskrica vrcala su prilikom rastavljanja velikih industrijsk
ih konstrukcija. Flote te{ko natovarenih kamiona lepezasto su se udaljavale u lu
narnu ravnicu, uzburkuju}i pra{inu iza sebe. Fets Valer po~e da peva The Joint i
s Jumping i Ginter se nasmeja.
Usporio je do pu`enja, napravio {irok luk da izbegne gasni galvanizator
koji je bio naba~en na utovariva~ i presekao preko nagnutog prilaznog puta ^eter
d`ija B. Novo sleti{te bilo je na~injeno u eksplozijama steni neposredno ispod r

uba, a skupina ljudi stajala je tamo oko nepomi~nog skaka~a. Jedno ljudsko bI}e
i osam daljinskih.
Govorio je jedan od daljinskih, prave}i rukama trzave male gestove. Neko
liko ih je pasivno stajalo, jednakih kao toliko starinskih telefona, nezatra`eni
h od strane rukovodstva iz Zemaljaske Strane, ali dostupnih ako bi bilo neophodn
o uklju~iti jo{ savetnika.
Ginter je odvezao Zigfrida sa krova kabine i, sa kontrolnom plo~om u jed
noj ruci i kalemom kabla u drugoj, poslao ga da hoda prema skaka~u.
Ljudsko bi}e krupnim koracima po|e ka njemu. "Ti! [ta te je zadr`alo?" E
. Izmailova nosila je dre~avo crveno-narand`asto odelo butika Studio Volga koje
je predstavljalo o{tar kontrast njegovom kompanijskom odelu sa G5 logoom na grud
ima. Nije mogao da joj razazna lice ispod zlatnog stakla njenog vizira. Ali moga
o je da ga ~uje u njenom glasu: u`arene o~i, tanke usne.
"Probu{ila mi se guma." Na{ao je dobru, glatku kamen~inu i spustio kalem
, vrte}i ga da bi bio siguran da je je dobro legao. "Doneli smo mo`da petsto jar
di oklopljenog kabla. Je l' vam to dosta?"
Kratko, napeto klimanje glavom.
"Dobro." Izvadio je pi{tolj sa klinovima. "Skloni se." Kle~e}i, ankerisa
o je kabl za stenu. Onda je na brzinu proverio funkcije jedinice. "Znamo li kako
je unutra?"
Daljinski je o`iveo, napravio korak napred i predstavio se kao Don Sakai
i G5 kriznog upravlja~kog tima. Ginter je ve} radio sa njim: pristojan, tvrd mo
mak, ali, kao i svi Kana|ani, preterano se pla{io nuklearne energije. "Gospo|a L
ang, iz Soni-Rajnpfalca, uvela je svoju jedinicu, ali zra~enje je bilo tako jako
da je izgubila kontrolu posle preliminarnog skeniranja." Drugi daljinski potvrd
no je klimnuo, ali vreme prenosa do Toronta bilo je taman dovoljno da Sakai to n
e primeti. "Daljinski je nastavio dalje." Nervozno se zaka{ljao, a zatim nepotre
bno dodao: "Autonomna kola bila su previ{e osetljiva."
"Pa, to ne}e biti problem sa Zigfridom. On je glup k'o no}. Na evolucion
oj lestvici ma{inske inteligencije bli`i je rabo{u nego kompjuteru." Dve i po se
kunde su protekle, a onda se Sakai ljubazno nasmejao. Ginter klimnu Izmailovoj.
"Provedi me kroz ovo. Reci mi {ta ho}e{."
Izmailova stade pored njega - odela su im se nakratko pritisnula dok je
uklju~ivala kabl s priklju~cima na oba kraja u njegovu kontrolnu plo~u. Neobi~ni
oblici preletali su preko spolja{njosti njenog vizira kao senke iz snova. "Zna
li on {ta radi?" upita ona.
"Hej, ja..."
"Zave`i, Vajle", zare`a mu Hamiltonova na privatnom kanalu. Otvoreno, on
a re~e: "Ne bi bio tu da kompanija nema potpuno poverenje u njegove tehni~ke spo
sobnosti."
"Siguran sam da nikada nije bilo u pitanju..." po~e Sakai. Za}utao je ka
d su re~i Hamiltonove sa zaka{njenjem stigle do njega.
"Na skaka~u je ure|aj", re~e Izmailova Ginteru. "Idi i uzmi ga."
Poslu{ao je, preure|uju}i Zigfrida na malo, zbijeno optere}enje. Jedinic
a se nagnula iznad skaka~a i obmotala velike, osetljive {ake oko ure|aja. Ginter
je naneo blag pritisak. Ni{ta se nije dogodilo. Te`ak peder~i}. Polako, pa`ljiv
o, pove}ao je snagu. Zigfrid se uspravio.
"Uz put, a onda nadole."
Reaktor je bio neprepoznatljiv, istopljen, izuvijan i smotan u sebe, hum
ka {ljake sa savijenim cevima koje su {tr~ale sa krajeva. Na po~etku incidenta d
ogodila se eksplozija u rashladnom sistemu i jedan zid kratera bio je svetao od
raspr{enog metala. "Gde je radioaktivni materijal?" upita Sakai. ^ak i sa razdal
jine od trista trideset hiljada kilometara, zvu~ao je napeto i zabrinuto.
"Sve je radioaktivno", re~e Izmailova.
^ekali su. "Mislim, znate, {ipke goriva."
"Upravo sad, va{e {ipke su verovatno tri stotine metara ni`e i jo{ idu.
Govorimo o fisionom materijalu koji je dostigao kriti~nu masu. Jo{ na samom po~e
tku procesa {ipke su se sve stopile u neku vrstu supervru}e barice koja je sposo
bna da progori sebi put kroz stenu. Zamislite je kao gustu, te{ku grudvu voska k
oja sebi kr~i put ka lunarnom jezgru."

"Bo`e, kako volim fiziku", re~e Ginter.

[lem Izmailove okrenuo se prema njemu, najednom prazan. Posle duge pauze
ponovo se uklju~io i okrenuo u stranu. "Bar je put do dole ~ist. Odvedi svoju j
edinicu do samog kraja. Tamo, s jedne strane, ima istra`ni kosi, tunel. Stari. H
o}u da vidim da li je jo{ otvoren."
@enina pa`nja bila je usmerena na Zigfridovo napredovanje. Pometeno, ona
re~e: "Gospodine Sakai, lanac preko pristupnog puta bio bi dovoljan da se ovo m
esto ra{~isti. Zidovi kratera za{titili bi od gama-zra~enja svakoga ko bi radio
u blizini, a ne bi bilo te{ko usmeriti na drugu stranu prelete skaka~a da njihov
i putnici ne bi bili izlo`eni. Ve}ina biolo{kih opasnosti prilikom rastapanja re
aktora poti~e od alfa-zra~enja koje emituju ~esti~ni radioizotopi u vazduhu ili
vodi. Kada su koncentrisani u telu, alfa-emiteri mogu da nanesu zna~ajnu {tetu;
bilo gde drugde, ne mogu. Alfa-~estice zaustavlja list papira. Sve dok dr`ite re
aktor izvan va{eg ekosistema, on je bezbedan kao i bilo koja druga velika ma{ina
. Nepotrebno je, pa ~ak i, oprostite na izrazu, praznoverno zakopavati uni{teni
reaktor samo zato {to je radioaktivan. Ali ja ne vodim politiku. Ja samo razaram
stvari."
"Je li ovo tunel koji tra`i{?" upita Ginter.
"Da. Spusti ga do dna. Nije daleko."
Ginter je uklju~io svetla na Zigfridovim grudima i spustio cilindri~ni r
elej da se kabl ne bi pokidao. Po{li su nadole. Kona~no, Izmailova re~e: "Stani.
Dovoljno je." Polako je spustio ure|aj, a onda, prema njoj, pucnuo ru~nim zglob
om ma{ine. "To je obavljeno", re~e Izmailova. "Vrati jedinicu. Ima{ jedan sat da
napravi{ rastojanje izme|u sebe i kratera."
"Uh... Jo{ imam da istovarim {ipke goriva."
"Ne, danas nema{. Novi reaktor je rasklopljen i odvu~en izvan zone ekspl
ozije."
Ginter pomisli na svu ma{ineriju koja je bila rastavljena i sklonjena iz
industrijskog kompleksa i tog ~asa prvi put ga je pogodila ~ista ekstravagancij
a razmere operacije. Obi~no se samo najosetljiviji ure|aju sklanjaju iz zone eks
plozije. "^ekaj malo. Kakvu to vrstu ~udovi{nog eksploziva planira{ da upotrebi{
?"
Bilo je samosvesnog {epurenja u dr`anju Izmailove. "Ni{ta {to ne znam ka
ko se koristi. Ovo je ure|aj diplomatske klase, istog dizajna kakvog sam videla
u akciji pre pet godina. Primenjen je bez ijedne jedine mehani~ke gre{ke gotovo
sto puta. To ga ~ini najpozdanijim oru`jem u istoriji ratovanja. Trebalo bi da s
e ose}a{ po~a{}en {to si imao priliku da radi{ s jednim od njih."
Ginter je osetio kako mu se meso zaledilo. "Isuse i Majko Bo`ja", re~e o
n. "Navela si me da rukujem aktovskom nuklearkom."
"Bolje se navikavaj. Vestinghaus Lunar stavlja ove bebice u masovnu proi
zvodnju. Cepa}emo planine pomo}u njih, probijati puteve po brdima, razarati zido
ve rilea da vidimo {ta ima unutra." Glas joj je zadobio vizionarku notu. "A to j
e samo po~etak. Postoje planovi za oboga}ivanje polja u Sinus Estumu. Izazvati e
ksplozije nekoliko bombi iznad regolita, a zatim vaditi plutonijum iz tla. Bi}em
o skladi{te goriva za ~itav Sun~ev sistem."
Strah mora da mu se ispoljavao u dr`anju, jer se Izmailova nasmejala. "M
isli o tome kao o oru`ju mira."
"Da ste samo bili tamo", re~e Ginter. "Bilo je neverojebenovatno. Jedna
strana kratera samo je nestala. Razlo`ila se u ni{tavilo. Pretvorila u prah. A d
ugo, dugo potom sve se sjajilo! Krateri, ma{ine, sve. Moj vizir bio je toliko bl
izu preoptere}enja da je po~eo da trep}e. Mislio sam da }e da pregori. Bilo je l
udo." Podigao je karte. "Ko je podelio ovo sranje?"
Kri{na se stidljivo iskezio i zagnjurio glavu. "Ja idem."
Hiro se mr{tio na svoje karte. "Ja sam upravo umro i oti{ao u pakao."
"Da te zamenim?" re~e Anja.
"Ne. Zaslu`ujem da patim."
Nalazili su se u parku Nogu~i, na rubu sredi{njeg jezera, sme{teni na um
etni~ki razbacane stene koje su bile isklesane tako da deluju kao da su erodiran
e vodom. [uma do kolena visokih mladica breza rasla je s jedne strane, a ne~ija

igra~ka jedrilica plutala je blizu udarnog konusa u sredi{tu jezera. P~ele su zb

rkano zujkale po detelini.
"A onda, jo{ dok se zid mrvio, ova luda ruska ku~ka..."
Anja je bacila trojku. "Pazi {ta pri~a{ o ludim ruskim ku~kama."
"...naglo se uspela skaka~em..."
"Video sam na televiziji", re~e Hiro. "Svi smo videli. Bilo je u vestima
. Momak koji radi za Nisan re~e mi da je BBC dao tome trideset sekundi." On je s
lomio nos ve`baju}i karate, kada je naleteo na instruktorovu pesnicu; kontrast k
vadratnog belog flastera i ~upavih, crnih obrva davao mu je tmuran, piratski izg
led.
Ginter izbaci jednu. "Daj drugu. ^ove~e, niste vi ni{ta videli. Niste os
etili kako se tle posle zatreslo."
"Kakva li je samo veza Izmailove sa Aktovskim ratom?" upita Hiro. "O~igl
edno, ona nije kurir. Da li je bila povezana sa snabdevanjem ili je bila u strat
e{kom?"
Ginter sle`e ramenima.
"Ti se se}a{ Aktovskog rata?" sarkasti~no upita Hiro. "Polovina Zemljine
vojne elite zbrisana u jednom jedinom danu? Svet vra}en s ruba ratnog ponora sm
elom akcijom? Osumnji~eni teroristi ispali globalni heroji?"
Ginter se sasvim dobro prise}ao Aktovskog rata. Tada je imao devetnaest
godina i radio je na Finskom geotermalnom projektu, kada je ceo svet zapao u gr~
i gotovo uni{tio sam sebe. Bio je to glavni ~inilac u njegovoj odluci da napust
i planetu. "Mo`emo li ikada da razgovaramo o ne~emu drugom, a ne o politici? Muk
a mi je i ne `elim vi{e da slu{am o Armagedonu."
"Hej, zar ne treba da se vidi{ s Hamiltonovom?" iznenada upita Anja.
Bacio je pogled gore na Zemlju. Isto~na obala Ju`ne Amerike upravo je pr
elazila liniju izme|u dana i no}i. "Oh, do |avola, ima dovoljno vremena da zavr{
im ovu ruku."
Kri{na je dobio sa tri kraljice. Hiro je preuzeo delenje. Brzo je prome{
ao i sredio karte besnim, kratkim udarcima ruke. "Dobro", re~e Anja, "{ta te izj
eda?"
Besno je podigao pogled, a zatim ga spustio i prigu{enim glasom, kao da
je iznenada postao stidljiv kao Kri{na, rekao: "Idem ku}i."
"Ku}i?"
"Misli{, na Zemlju?"
"Jesi li lud? Kad sve samo {to nije oti{lo u maj~inu? Za{to?"
"Zato {to sam vi{e poludeo od Meseca. Bi}e da je to najru`nije mesto u V
aseljeni."
"Ru`an?" Anja je pomno gledala unaokolo na terasaste vrtove, potoke koji
po~inju na najvi{em nivou i padaju u obliku osamedest magli~astih vodopada pre
nego {to stignu do sredi{njeg jezera odakle ponovo kre}u u reciklaciju, skladno
zavojite staze. Ljudi su prolazili kroz velike nadsvo|ene grmove ru`a i pored ku
la od forsitija snolikim, klize}im korakom koji je {etnju po Mesecu ~inio tako n
alik na podvodno kretanje. Drugi su ispadali i upadali u slu`bene tunele, zastaj
ali da gledaju kako zebe prave kovite i lete, usmerene ka lejama krastavaca. Na
buvljoj pijaci na sredi{njem nivou, gde su kapitalisti iz hobija i u slobodno vr
eme rasprodavali fabri~ke sisteme, travnate korpe, pritiskiva~e za papir od nara
nd`astog stakla, kurseve postinterpretacionog plesa i meme-analize elizabetanske
poezije, {atori su predstavljali va{ar gizdave svile, tirkiza, grimiza i akvama
rina. "Ja mislim da je lep. Mo`da malo prenaseljen, ali to je estetika prvih nas
eljenika."
"Li~i na trgova~ki centar, ali ne mislim na to. Meni..." tra`io je re~i.
"Meni... smeta mi ono {to mi radimo ovde. Mislim, raskopavamo ga, razbacujemo |
ubre, paramo planine, a za{to?"
"Zbog novca", re~e Anja. "Potro{na dobra, sirovine, budu}nost za na{u de
cu. [ta tu nije u redu?"
"Mi ne pravimo budu}nost, mi pravimo oru`je."
"Pa na Mesecu nema ~ak ni pi{tolja. Ovo je me|ukorporacijska zona razvoj
a. Ovde je oru`je zabranjeno."
"Ti zna{ na {ta mislim. Svi ti trupovi bombardera, detonatorski sistemi

i ku}i{ta raketa koji se ovde grade i {alju na nisku orbitu Zemlje. Ne pretvaraj
mo se da ne znamo ~emu oni slu`e."
"Pa?" slatkasto re~e Anja. "Mi `ivimo u stvarnom svetu, niko od nas nije
toliko naivan da veruje da mogu}e imati vlade bez vojski. Za{to je gore ako se
te stvari grade ovde umesto bilo gde drugde?"
"Mene boli ona kratkovida, egocentri~na pohlepa u onome {to radimo! Jesi
li u poslednje vreme izvirila na povr{inu i videla kako je razrovana, rasporena
i {ta je sve po njoj razbacano? Jo{ ima mesta gde mo`e{ da baci{ pogled na siro
vu lepotu nepromenjenu jo{ od dana kada su se na{i preci ljuljali na drve}u. Ali
mi bacamo |ubre po njima. Za pokolenje, najvi{e dve, Mesec ne}e biti ni{ta lep{
i od nekog drugog |ubri{ta."
"Ti si video {ta je manufaktura vezana za Zemlju u~inila od okoline", re
~e Anja. "Njeno sklanjanje sa planete je dobra stvar, je l' tako?"
"Da, ali Mesec..."
"^ak ni nema ekosferu. Ovde nema ni~ega {to bi se moglo povrediti."
Zurili su jedno u drugo. Kona~no, Hiro re~e: "Ne `eleim da razgovaram o
tome", i mrzovoljno podi`e karte.
Pet ili {est ruku kasnije, jedna `ena doluta i bubnu na travu pored Kri{
ninih nogu. Senka na o~ima bila joj je `iv elekti~ni grimiz, a luckast osmeh gor
eo joj je na licu. "Ej, }ao", re~e Kri{na. "Je l' svi znate Sali ^ang? Ona je, k
ao i ja, deo istra`iva~kog tima Centra za samoreprodukuju}e tehnologije."
Ostali klimnu{e. Ginter re~e: "Ginter Vajl. Manuelni radnik Generacije p
et."
Zakikotala se.
Ginter je namignuo. "Izgleda da si raspolo`ena." Kucnuo je zglobovima pr
stiju po {pilu. "Pratim."
"Na psiliju sam", re~e ona.
"Jednu kartu."
"Psilocibinu?" upita Ginter. "Mene bi zanimalo tako ne{to. Uzgaja{ li ga
ili mikrofabrikuje{? Ja imam par fabrika u sobi; mo`da bih mogao da preusmerim
neku od njih ako bi htela da mi odobri{ kori{}enje softvera?"
Sali ^ang odmahnu glavom i nemo}no se nasmeja. Suze su joj tekle niz obr
aze.
"Pa, kad se skine{, mo`emo o tome da porazgovaramo." Ginter zaviri u svo
je karte. "Ovo bi bila super ruka da igramo {ah."
"Niko ne igra {ah", prezrivo re~e Hiro. "To je igra za kompjutere."
Ginter pokupi talon sa dva para. Prome{ao je, Kri{na je odbio da se~e i
on po~e da deli karte. "I tako, ova luda Ruskinja..."
Niodkuda, ^angova zaurla. Od mahnitih napada smeha presamitila se unazad
, a zatim ponovo nagnula napred. Sa odu{evljenjem usled otkri}a koje joj je igra
lo u o~ima, uperila je prst pravo u Gintera. "Ti si robot!" viknu ona.
"Izvini?"
"Ti si obi~an robot", ponovila je. "Ti si ma{ina, automat. Pogledaj se!
Samo odgovara{ na podsticaje. Uop{te nema{ slobodnu volju. Tamo nema ni~ega. Ne
mo`e{ da izvede{ nijedan originalan ~in da sebi spase{ `ivot."
"A je li?" Ginter se osvrnu onaokolo, tra`e}i nadahnu}e. De~a~i} - mogao
bi to biti Pjotr Nahfiz, iako je to odavde te{ko re}i - nalazio se pored vode i
hranio {arane mrvicama hlep~i}a od morskih ra~i}a. "[ta misli{ da te bacim u je
zero? To bi bio originalan ~in?"
Smeju}i se, ona odmahnu glavom. "Tipi~no pona{anje primata. Na prime}enu
opasnost reaguje se pokazivanjem tobo`nje agresije."
Ginter se nasmejao.
"A onda, kada to ne upali, primat se povla~i u pokazivanje pokornosti. S
mirivanja. Majmun demonstrira ovu bezazlenost... kapira{?"
"Hej, ovo uop{te nije sme{no", upozoravaju}e re~e Ginter. "U stvari, pri
li~no je uvredljivo."
"Pa se vra}a na pokazivanje agresije."
Ginter uzdahnu i podi`e obe ruke uvis."Kako treba da reagujem? Prema teb
i, sve {to ka`em ili uradim potpuno je pogre{no."

"Ponovo pokornost. Napred-nazad, napred-nazad od agresije do pokornosti

i opet nazad." Pravila je pokrete rukom kao da je ova klio. "Ba{ kao mala ma{ina
... kapira{? Sve je to automatsko pona{anje."
"'Ej, Kri{... ti si ovde neurobio{tasive}, je l' tako? Reci neku lepu re
~ za mene. Izvuci me iz ovog razgovora."
Kri{na je pocrveneo. Izbegavao je da se sretne s Ginterovim o~ima. "Zna{
, gospo|a ^ang vrlo visoko kotira u Centru. Nad bilo ~im {to ona misli o razmi{l
janju vredi se zamisliti." @ena ga je posmatrala po`udno, blistavih o~iju, su`en
ih zenica. "Me|utim, mislim da ona mo`da smatra da svi mi samo, u su{tini, jezdi
mo kroz `ivot. Kao da nas vodi autopilot. Ne samo tebe, ve} sve nas." Obratio se
pravo njoj. "Je l' tako?"
"Ne, ne, ne, ne." Odmahivala je glavom. "Ba{ njega."
"Di`em ruke." Ginter je spustio karte i legao na le|a na granitnu plo~u
da bi kroz staklo krova mogao da gleda Zemlju koja je u{la u fazu smanjivanja. K
ada je sklopio o~i, mogao je da vidi skaka~ Izmailove kako se podi`e. Bio je to
{tur ure|aj, malo vi{e od platforme sa stolicom iznad skupine od ~etiri boce otp
adnog gasa kao pogonskog goriva i kompleta inteligentnih nogu. Video ga je kako
uzle}e dok je eksplozija cvetala - nakratko je izgledalo kao da lebdi visoko izn
ad kratera kao soko na vrhu termale. Prekr{tenih ruku, prilika obu~ena u crveno
sedela je i posmatrala, deluju}i nekako neljudski mirno. U odra`enom svetlu, gor
ela je `arko kao zvezda. Na jedan u`asan na~in, bila je predivna.
Sali ^ang obgrlila je kolena i stala da se ljulja napred-nazad. Smejala
se i smejala.
Bet Hamilton bila je opremljena za teleprisustvo. Uklju~ila je jedno so~
ivo u trenutku kada je Ginter u{ao u kancelariju, ali je nastavila da pokre}e ru
ke i noge. Snoliki, mali, avetinjski pokreti koji }e biti primljeni i uve}ani u
nekoj fabrici negde iza obzorja. "Opet kasni{", re~e ona, bez nekog posebnog nag
laska.
Ve}ina ljudi osetila bi bar `alac stvarnosne bolesti prilikom istovremen
og kontakta sa dve razli~ite okoline. Hamiltonova je pripadala onim retkim pojed
inacima koji su mogli da podele svoju svest izme|u dve razdvojene stvarnosti, a
da ne izgube delotvornost ni u jednoj. "Zvala sam te da razmotrimo tvoju budu}no
st u Generaciji pet. Konkretno, da razmotrimo mogu}nost da bude{ preba~en da dru
go postrojenje."
"Misli{, Zemaljsku Stranu."
"Vidi{?" re~e Hamiltonova. "I nisi tako glup kao {to se pravi{." Ponovo
je isklju~ila so~ivo, stala sasvim mirno, a zatim podigla ruku u metalnoj rukavi
ci i pro{la kroz slo`en niz pokreta prstiju. "Pa?"
"[ta pa?"
"Tokio, Berlin, Buenos Aires... da li ne{to od toga magi~no deluje na te
be? [ta je s Torontom? Pravi potez sada mogao bi da bude veliki uzlet u tvojoj k
arijeri."
"Ja `elim samo da ostanem ovde, obavljam svoj posao i podi`em platu", pa
`ljivo re~e Ginter. "Ja ne jurim priliku za unapre|enje, ili veliku povi{icu, il
i neki lateral za uspon u karijeri. Ja sam sre}an tu gde jesam."
"Sasvim sigurno to na sme{an na~in pokazuje{." Hamiltonova je isklju~ila
rukavice i oslobodila {ake. Po~e{ala je nos. S jedne strane nalazio se njen rad
ni sto, ugla~ana kocka crnog granita. PC se nalazio tamo, pored gran~ica kristal
a bakra. Na njenu pomisao, on je preneo glas Izmailove na Ginterov ~ip.
"Sa najdubljim `aljenjem moram da vas upozorim na neprofesionalno pona{a
nje jednog ~lana va{eg osoblja", po~eo je. Slu{aju}i pritu`be, Ginter je osetio
potpuno neo~ekivan ubod `alosti, pa ~ak i ljutnje {to se Izmailova drznula da ga
tako ocrni. Pa`ljivo je izbegao da to poka`e.
"Neodgovoran, neposlu{an, nehajan i lo{eg vladanja." Tobo`e se iskezio.
"Izgleda da joj se ne svi|am." Hamiltonova je }utala. "Ali ovo nije dovoljno da.
.." Izdao ga je glas. "Ili jeste."
"U normalnim okolnostima, Vajle, bilo bi. [efica rastura~a nije 'samo te
hno na platnom spisku', kao {to si se ti tako zanimljivo izrazio; ove vladine li
cence nije tako lako dobiti. A iako toga mo`da nisi svestan, tvoje ocene delotvo

rnosti vrlo su niske. Puno potencijala, malo izvr{enja do kraja. Me|utim, sre}om
po tebe, ova Izmailova ponizila je Dona Sakaija i on nam je stao do znanja da n
ismo pod nekim naro~itim pritiskom da joj udovoljimo."
"Izmailova je ponizila Sakaija?"
Hamiltonova je netremice gledala u njega. "Vajle, zna{, ti si zaboravan.
"
Onda se setio tirade Izmailove o nuklearnoj energiji. "Jeste, tako je. S
hvatio sam."
"Dakle, mo`e{ da bira{. Mogu da napi{em ukor, koji }e oti}i u tvoj staln
i dosje, zajedno sa pritu`bom Izmailove. Ili }e{ da sedne{ na lateral za Zemljas
ku Stranu, a ja }u da se postaram da ove sitnice ne u|u u korporacijski sistem."
To i nije bio neki izbor. Ali on je to stoi~ki primio. "U tom slu~aju, i
zgleda da }e{ me i dalje imati na grba~i."
"Jo{ malo, Vajel. Jo{ malo."
Slede}a dva dana proveo je na povr{ini. Prvog dana opet je prevozio {ipk
e goriva do ^eterd`ija C. Ovoga puta dr`ao se puta i reaktor je snabdeven gorivo
m ta~no po planu. Drugog dana oti{ao je sve do Triesnekera da pokupi neke stare
{ipke koje su bile privremeno uskladi{tene ve} {est meseci dok su se Ker-Makgije
vi ljudi raspravljali da li da ih reprocesiraju ili bace. Za njega to nije bio l
o{ posao, jer iako je ciklus Sun~evih pega bio u silaznoj fazi, na snazi je bilo
povr{insko upozorenje i on je dobijao dodatak za pove}an rizik.
Kada je stigao tamo, teh predstavnik teleprisustvovao se odnekud iz Fran
cuske da mu ka`e da zaboravi na to. Bio je jo{ jedan sastanak i odluka je jo{ je
dnom odlo`ena. Krenuo je nazad u Samostalnost uz zvuke 'a kapela' verzije Opere
za tri gro{a u glavi. Zvu~ala je stra{no sladunjavo i pi{tavo za njegov ukus, al
i to je bilo ono {to su slu{ali gore kod ku}e.
Petnaest kilometara kasnije, UV-metar na plo~i je sko~io.
Ginter je pru`io ruku i prstom lupnuo metar. Nije odgovorio. Dok mu se j
eza pela uz vrat, bacio je pogled gore na krov kabine i pro{aptao: "Oh, ne."
"Slu`ba prognoze zra~enja upravo je poja~ala status povr{inskog upozoren
ja na Najdrasti~nije", hladno re~e kamion. "Ovo se ~ini zbog nepredvi|ene oluje
protuberanci i odmah stupa na snagu. Svi koji se trenutno nalaze na povr{ini nek
a {to hitnije na|u skloni{te. Ponavljam: odmah na|ite skloni{te."
"Ja sam osamdeset kilometara od..."
Kamion je usporio i stao. "Po{to ova jedinica nije oklopljena, preterano
nepredvi|eno zra~enje mo`e da prouzrokuje njen kvar. Da bi se osigurao bezbedan
rad ovog vozila, sve kontrole bi}e zamrznute u manuelnom modu, a ova jedinica s
ad }e se isklju~iti."
Sa prestankom za{titnih funkcija vozila, Ginterova glava napunila se pre
klapaju}im glasovima. Stati~ki {um provla~io se kroz njih i ~inio besmislenim on
o {to su poku{avali da ka`u: **drasti~***ije-Ponavljam: Po***insko**oz**enje je
pov***no na Naj***sti~*i**. S** jedini** i pers****treba d****ah na|u sklon***e.
Maksim***a i****eno** ****eset min**a. ***ite sk***{te o**ah. Ovo j* sni*** Sl*
**e prog*oze ***~enja. ***g ne***i**ne protuber***, st**us je podignu***a Najdr*
**e! Odve *et. Upra****u izd**i Na***ast***ije up**or**e***njaj se ***ovr*ine, p
roklet b****uje{ li? Na|i skl***{te. Ne poku**aj *a**e vrati{ u Samos- talnost.
***v **e te sp*`iti. Sl**j,*i**red mest***de se sad n**a**{ *** tr* fab***e. Slu
{a****i ti****nu? Vajskopf A*is**on, Ni*** i Luna**M***ofa****l. Vajl! ^***{ li
m***jl, je si l* tu? Ha*de, bla***o`e, da***i **zu, **ko, Sabra, **ng - dov**ite
sv****uzice ovamo. N**u ja ****udem kr**a {to s*** st***da u****e ***tlo. *ajde
vr**ajte se od**h! Sv***edom! Je****neko zn***e je Miha*** 'Ajde, *Mi{a, ne s**
di *e. Po~*** n** svoj** glasom, ***e{? Z***o Ez
"Bet! Najbli`e skloni{te je nazad u Vajskopfu - to je pola sata punom br
zinom, a dobio sam upozorenje na dvadeset minuta. Reci mi {ta da radim!"
Ali prva susne`ica te{kih ~estica stala je da pada tako jako da se vi{e
ni{ta nije moglo razabrati. Jedna ruka, o~igledno njegova, odlebdela je napred i
usklju~ila radio-relej. Glas u glavi mu je zamro.
Pucketanje stati~kog {uma se nastavljalo. Kamion je nepomi~no stajao, po
la sata ni od ~ega, a nevidljiva smrt cvr~ala je i pra{tala sa krova kabine. Sta

vio je {lem i rukavice, dvaput proverio njihove zaptivke i otkva~io vrata.

Otvorila su se uz tresak. Stranice uputstva za upotrebu odletele su, a r
ukavica se veselo otkotrljala preko povr{ine, jure}i ru`i~aste ukrasne kockice k
oju mu je Euridicija poklonila te poslednje no}i u [vedskoj. [aka p{eni~nih bisk
vita iz jedne otvorene konzerve na plo~i pretvorila se u prah i nestala, vode}i
za sobom i konzervu. Eksplozivna dekompresija. Zaboravio je da obori pritisak. G
inter se sledio od obeshrabruju}eg saznanja da je mogao da na~ini tako elementar
nu - tako opasnu - gre{ku.
A onda je i on bio na povr{ini, zaba~ene glave, zagledan u Sunce. Bilo s
e `arilo od pega i jedne ogromne i nepredvi|ene protuberance.
Umre}u, pomisli on.
U jednom dugom, parali{u}em trenu, osetio je jezovitu sigurnost te pomis
li. Umre}e. Znao je to zasigurno, znao to pouzdanije nego {to je ikada i{ta znao
.
U svom umu, mogao je da vidi kako Smrt prele}e preko lunarne ravnice pre
ma njemu. Smrt je bila bezobli~ni crni zid koji se pu`ao u beskona~nost u svim p
ravcima. Sekao je Vaseljenu nadvoje. Na ovoj strani bio je `ivot, toplota, krate
ri i cve}e, snovi, rudarski roboti, misao, sve {to je Ginter poznavao ili mogao
da zamisli. Na drugoj strani... ne{to? Ni{ta? Zid nije ni{ta nagove{tavao. Bio j
e ne~itljiv, zagonetan, apsolutan. Ali plovio je prema njemu. Sad je bio tako bl
izu da je mogao da posegne i dodirne ga. Uskoro }e sti}i. Ginter }e pro}i kroz n
jega i onda }e saznati.
Trgnuo se i oslobodio te pomisli, a zatim sko~io prema kabini. Uzverao s
e uz njen bok. Primopredajni ~ip je {u{tao, zve~ao i pucketao, ali on je ipak is
trgao magnetne pojaseve kojima je Zigfrid bio pri~vr{}en, zgrabio kalem i kontro
lnu plo~u, i sko~io preko ivice.
Dosko~io je nespretno, pao na kolena i otkotrljao se pod prikolicu. Oko
{ipki goriva bilo je omotano dovoljno za{tite da zaustavi bilo koju koli~inu te{
kog zra~enja - bez obzira na to odakle poticalo. Za{titi}e ga i od Sunca i od nj
egovog tovara. Primopredajni ~ip mu je za}utao, a on je osetio kako mu se vilica
opu{ta od napetosti koja ga je stiskala.
Bezbedan.
Ispod prikolice bilo je mra~no i imao je vremena da razmisli. ^ak i da p
rebaci povratno disanje na maksimum i isklju~i sve periferalije na odelu, ne bi
imao dovoljno kiseonika da presedi oluju. Pa, dobro. Mora}e da na|e zaklon. Vajs
kopf je bio najbli`i, samo petnaest kilometara udaljen, a u G5 postrojenju za mo
nta`u nalazilo se skloni{te. To }e mu biti cilj.
Pipaju}i, na{ao je nose}e ~eli~ne podupira~e i iskoristio Zigfridove mag
netne pojaseve da se prika~i na donju stranu prikolice. Bio je to nezgrapan, mu~
an posao, ali na kraju uspeo je da ostane da visi licem prema putu. Prstima je p
rebirao po kontrolama hoda~a i uspravio Zigfrida u sede}i polo`aj.
Dvanaest tegobnih minuta kasnije, najzad je uspeo da spusti Zigfrida s k
rova neozle|enog. U unutra{njosti kabine nije bilo predvi|eno da stane ni{ta ni
upola te veli~ine. Da bi ubacio hoda~a unutra prvo je morao da ise~e vrata, a on
da da istrgne stolicu iz kabine. Odbacio je obe stvari pored puta i ugurao Zigfr
ida unutra. Hoda~ se dvaput previo, preoblikuju}i se, ponovo preoblikuju}i, i ko
na~no uspeo da se nagura u raspolo`ivi prostor. Ne`no, pa`ljivo, Zigfrid je preu
zeo upravljanje i ubacio u prvu.
Uz mukli udarac, kamion se pokrenuo.
Bio je to |avolski put. Kamion, ionako spor, valjao se putem kao tvrdogl
ava svinja. Zigfridov opti~ki aparat bio je nagnut nad upravlja~ke ure|aje i nij
e mogao da se podigne, a da se ne trgnu i oslobode hoda~eve ruke. Nije mogao da
pogleda napred, a da pre toga ne zaustavi kamion.
Upravljao je, gledaju}i kako put prolazi ispod njega. Grubo, mogao je da
usmerava kamion po znacima koji su promicali pored. Kad god bi odlutao od trago
va, Zigfridovim ru~nim kontrolama okretao bi kamion nazad, tako da je polako plu
tao s jedne na drugu stranu, putuju}i u cik-cak.
Dok su senke treskale i odskakale, put je tekao ka Ginteru opasno jednol
i~no. Tresao se i drmusao u svom improvizovanom povoju. Posle nekog vremena, po~
eo je da ga boli vrat od naprezanja da dr`i glavu povijenu nagore ne bi li gleda

o kako zaslepljuju}i put nestaje u senci ispod prednje osovine, a o~i su ga prob
adale od mile}e ponovljivosti onoga u {ta su gledale.
Kamion je podizao pra{inu, a najmanje ~estice nosile su dovoljno stati~k
og naboja da se priljube za njegovo odelo. U nepravilnim razmacima brisao je ruk
avicom fini, sivi film sa vizira, razmazuju}i ga u duga~ke, maju{ne pruge.
Po~eo je da halucinira. Bili su to blage vizualne prikaze, pravougaone m
rlje obojene svetlosti koje su se kretale preko njegovog vidnog polja i nestajal
e kada bi protresao glavu i ~vrsto stisnuo o~i, na tren se usredsre|uju}i. Ali s
vako opu{tanje od pritiska gledanja nagonilo ga je da sve du`e dr`i o~i zatvoren
e, a to nije smeo sebi da dozvoli.
Ovo ga je podsetilo na poslednji susret s majkom i na to {ta je tada rek
la. Da je najgora stvar kad si udovica to {to svaki dan `ivot po~inje iznova, ni
{ta bolji nego prethodnog dana, bol je jo{ sve`a, a odsustvo njenog mu`a je fizi
~ka ~injenica koja ne postaje nimalo prihvatljivija. To je kao kad si mrtav, rek
la je, jer se ni{ta ne menja.
Oh, Bo`e, pomisli on, ovo ne vredi truda. Onda je kamen veli~ine njegove
glave krenuo pravo prema njegovom {lemu. Mahnito je rukama trgnuo kontrole i Zi
gfrid `estoko zakrenu kamion, tako da je kamen odsko~io u stranu i proma{io ga.
[to je stavilo kraj na te misli.
Signalisao je svom PC-u. Za~uo se Saint James' Infirmary. Nije pomoglo.
'Ajde, |ubre jedno, pomisli on. Mo`e{ ti to. Bolele su ga ruke i ramena,
ba{ kao i le|a, kad ve} o tome razmi{lja. Da bi stvar bila jo{ perverznija, jed
na noga mu se uko~ila. Zbog ugla pod kojim je morao da dr`i glavu da bi posmatra
o put, usta su mu gotovo stalno bila otvorena. Posle nekog vremena, drhtavo kret
anje upozorilo ga je da mu se barica pljuva~ke skupila na krivini za{titnika za
lice. Balavio je. Zatvorio je usta, progutao nazad ispljuvak i nastavio da zuri
napred. Minut kasnije otkrio je da to ponovo radi.
Polako, bedno, kretao se ka Vajskopfu.
G5 Vajskopf bilo je tipi~no postrojenje te vrste: mehurasta kupola za uj
edna~avanje temperaturnih promena tokom dugog lunarnog dana, mikrotalasna relejn
a kula u koju se mogli smestiti nadzornik i stotinu poluautonomnih jedinica za o
bavljanje posla.
Ginter je pre{i{ao pristupni put, zaokrenuo nazad na njega i poveo kamio
n pravo do boka fabrike. Naveo je Zigfrida da ugasi motor, a onda pustio da kont
rolna plo~a padne na tle. Prili~no du`e od minuta naprosto je samo visio tamo, z
atvorenih o~iju, ku{aju}i kraj kretanja. Onda se oslobodio pojaseva i ispuzao is
pod prikolice.
Sa stati~kim onomatopejama i re{etanjem u glavi, doteturao se do fabrike
.
U prigu{enom svetlu koje se filtriralo kroz pokriva~ kupole, fabrika je
bila mutna kao podmorska kaverna. Svetlo na njegovom {lemu kao da ju je izobli~a
valo, isto koliko ju je i osvetljavalo. Ma{ine su se povijale ka sredi{tu tog kr
uga, nadimaju}i se kao kad bi ih neko gledao kroz so~ivo ribljeg oka. Isklju~io
ga je i sa~ekao da mu se o~i prilagode.
Ne{to kasnije, mogao je da vidi monta`ne robote, vitke kao duhove, kako
se kre}u nezemaljski skladno. Protuberanca ih je aktivirala. Njihali su se kao m
orska trava, neznatno neuskla|eni izme|u sebe. Podignutih ruku, plesali su u skl
adu sa slu~ajnim radio-ulazima.
Na monta`noj traci le`ali su ostaci napola napravljenih robota; izgledal
o je kao da su odrani i da im je izva|ena utroba. Njihovi fini ornamenti bakarni
h i srebrnih nerava bili su izlo`eni pogledu i na njima je nasumi~no ra|eno. Dug
a~ka ruka sa elekti~nom varnicom na vrhu zglobno se spustila i naterala metalni
torzo da se trgne.
Bili su to, ve}inom, slepi mehanizmi; mo}ni ure|aji pri~vr{}eni za pod p
o logici monta`nih puteva. Ali bilo je tu i mobilnih jedinica - nadzornika i maj
stora za sve - koje su pijano vrludale fabrikom, obnevidele od Sunca.
Iznenadna kretnja navela je Gintera da se okrene ta~no na vreme da vidi
kako se metalni bu{a~ kotrlja ka njemu, udara ogromnom rukom o pod i pravi rupu
odmah pored njegovih nogu. Osetio je udarac preko tabana.

Odsko~io je unazad. Ma{ina ga je pratila; dijamantima obrubljen probojac

nervozno je klizio u omota~ i iz njega, drhtavih i ne`nih kretnji kao kod tek r
o|enog `drebeta.
"Lak{e, lu~e", pro{apta Ginter. Na drugom kraju fabrike zelene strelice
utisnute u zid kratera pokazivale su na gvozdena vrata. Skloni{te. Ginter se odm
icao od bu{a~a, idu}i koso prema servisnom prolazu izme|u dva reda ma{ina koje s
u se mre{kale kao trava na vetru.
Udarna presa kotrljala se napred na svojim to~ki}ima. A onda se, zbunjen
a poljem pokreta, zaustavila i nesigurno skenirala redove robota. Ginter se sled
io.
Najzad, polako, tromo, metalni bu{a~ se okrenuo.
Ginter je potr~ao. Stati~ka buka urlala mu je u glavi. Sive senke plival
e su izme|u udaljenih ma{ina, kao ajkule, ponekad se pribli`avaju}i, ponekad odm
i~u}i. Stati~ki {um postao je glasniji. [irom fabrike, zavariva~ki lukovi `mirka
li su na vrhovima monta`era, kao maju{ne zvezde. Saginju}i se, tr~e}i, izmi~u}i,
stigao je do skloni{ta i {~epao vrata vazu{ne komore. ^ak i kroz rukavicu, moga
o je da oseti hladno}u ru~ice.
Okrenuo ju je.
Vazdu{na komora bila je mala i okrugla. Provukao se kroz vrata i nagurao
u neodgovaraju}i prostor, skupljaju}i se koliko je god mogao. Naglim trzajem za
tvorio je vrat.
Mrak.
Ponovo je uklju~io svetiljku na {lemu. Odbijeno ble{tavo svetlo pogodilo
ga je u o~i, suvi{e jako za tako sku~en prostor. Povijen, sa bradom na kolenima
, u zaokru`enom prostoru komore, osetio je ironi~no drugarstvo sa Zigfridom u ka
mionu.
Unutra{nje kontrole komore bile su jednostavne da jednostavnije ne mogu
biti. Vrata su se otvarala ka unutra, tako da ih je vazdu{ni pritisak dr`ao u za
tvorenom polo`aju. Postojala je potezna {ipka koja je, kada se povu~e, pu{tala k
iseonik u vazdu{nu komoru. Kada bi se pritisak izjedna~io, unutra{nja vrata lako
su se otvarala. Potegao je {ipku.
Pod se zatresao kad je ne{to te{ko promaklo.
Skloni{te je bilo malo, jedva dovoljno da u njega stane poljski krevet,
hemijski toalet i aparat za disanje sa dodatnim rezervoarima kiseonika. Jedan je
dini plafonski ure|aj obezbe|ivao je i svetlost i toplotu. Od ostalih pogodnosti
, nalazilo se tu jo{ }ebe. Za zabavu, postojala su d`epna izdanja Biblije i Kura
na; tu su ih ostavila sada neverovatno daleka misionarska dru{tva. ^ak i u prazn
om skloni{tu nije bilo puno prostora.
Ali ono nije bilo prazno.
Jedna `ena, namr{tena, uzmicala je i podignutom rukom zaklanjala se od n
jegove svetiljke na {lemu. "Ugasi to", rekla je.
Poslu{ao je. U blagoj svetlosti koja je usledila, video je: potpuno belu
frizuru sa zaravnjenim vrhom, ru`i~astu ko`u lobanje koja se providela sa stran
e. Visoke jagodice. Neznatno podignute o~ne kapke, nalik na krila, pa`ljivo obli
kovanom senkom na o~ima. Tamne usne, puna usta. Morao je da se divi li~nosti koj
a je tako bri`ljivo {minkala lice da bi ga posle sakrila ispod {lema. Onda je ug
ledao crveno-narand`asto odelo Studio Volga.
Bila je to Izmailova.
Da bi prikrio nelagodnost, usporio je sa skidanjem rukavica i {lema. Izm
ailova je pomerila svoj {lem sa kreveta da napravi mesta i on sede pored nje. Pr
u`aju}i ruku, on kruto re~e: "Ve} smo se sreli. Ja se zovem..."
"Znam. Pi{e ti na odelu."
"A, da. Tako je."
Protekao je neprijatno dug trenutak, tokom koga su oboje }utali. Najzad,
Izmailova pro~isti grlo i `ustro re~e: "Ovo je sme{no. Ne postoji nijedan razlo
g zbog..."
KLANG.
Glave su im se jednovremeno trgnule prema vratima. Zvuk je bio o{tar, bu
~an, metalan. Ginter naglo navu~e {lem i dohvati rukavice. Izmailova, tako|e se

obla~e}i {to je br`e mogla, napeto, ispod glasa, re~e u primopredajni ~ip: "[ta
je to?"
Metodi~no zatvaraju}i jednu po jednu patent-bravu na zglobu ruke, Ginter
odvrati: "Mislim da je to bu{a~ metala." A onda, budu}i da je {lem prigu{io nje
gove re~i, ponovio ih je preko ~ipa.
KLANG. Ovaj drugi put, o~ekivali su zvuk. Sada nije bilo sumnje. Ne{to j
e poku{avalo da slomi spoljna vrata vazdu{ne komore.
"[ta?"
"Mo`da neka vrsta ~eki}a, ili kova~ki ure|aj. Budi sre}na da nije lasers
ki bu{a~." Podigao je ruke ispred sebe. "Izvr{i mi bezbednosnu proveru."
Okrenula mu je zglobove na jednu stranu, nazad, uzela mu {lem u ruke i c
imnula ga u stranu da proveri zaptivanje. "Pro{ao si." Ispru`ila je svoje zglobo
ve. "Ali {ta to poku{ava?"
Rukavice su joj savr{eno zaptivale. Jedna spona na {lemu radila je malo
na tome, premda ne previ{e, da naru{i celovitost. Slegnuo je ramenima. "Zbunjen
je - ko zna {ta radi. Mo`da ~ak poku{ava da popravi oslabelu {arku."
KLANG.
"Poku{ava da u|e unutra!"
"Da, i to je mogu}e."
Glas Izmailove neznadno se povisio: "Ali ~ak i da je dobio pogr{enu nare
dbu, nemogu}e je da postoji bilo kakav program u njegovoj memoriji koji bi ga na
veo da to ~ini. Kako slu~ajni ulaz mo`e da ga nagna da ovako postupa."
"On ne radi na taj na~in. Ti razmi{lja{ o robotici kakva je bila kad si
ti bila dete. Ovi ure|aji su poslednja re~ tehnike. Oni ne manipuli{u uputstvima
, oni manipuli{u konceptima. To ih, zna{, ~ini fleksibilnijim. Ne mora{ da im pr
ogramira{ svaki mogu}i korak kada `eli{ da urade ne{to novo. Samo im zada{ cilj.
.."
KLANG.
"...na primer, razmontiraj rotacionu bu{ilicu. Ona ima banku dostupnih v
e{tina, kao {to su: se~enje, otkivanje i gruba manipulacija - koje zatim spaja u
razli~ite konfiguracije sve dok ne na|e put koji }e je odvesti do cilja." Sad j
e pri~ao samo da bi ne{to pri~ao, pri~ao da se suzrdr`i od panike. "[to u normal
nim okolnostima fino radi. Ali kad se neka od ovih stvari pokvari, ona to ~ini n
a pojmovnom nivou. Kapira{? Pa je..." "Pa je ona odlu~ila da smo mi rotacione bu
{ilice koje treba demontirati."
"Ovaj... aha."
KLANG.
"Pa {ta }emo kad u|e unutra?" Oboje su nehoti~no ustali i stali licem pr
ema vratima. Nije bilo puno mesta, a i to malo oni su ispunjavali. Ginter je bio
nagla{eno svestan da tu nema dovoljno prostora ni za borbu ni za bekstvo.
"Ne znam {ta }e{ ti", re~e on, "ali ja }u tog drkad`iju da puknem u glav
u toaletom."
Okrenula se i pogledala ga.
KLA... zvuk je bio pre}en napola {i{tavom eksplozijom. Nagla, potpuna ti
{ina. "Probio je spoljna vrata", bezizra`ajno re~e Ginter.
^ekali su.
Mnogo kasnije, Izmailova re~e: "Da li je mogu}e da je oti{ao?"
"Ne znam." Ginter je otkop~ao spone na svom {lemu, skinuo ga, kleknuo i
priljubio uho na pod. Kamen je bio gotovo bolno hladan. "Mo`da ga je eksplozija
uni{tila." Mogao je da ~uje slabe vibracije monta`era i te`e tutnjanje ma{ina ko
je su {vrljale po podu fabrike. Ni{ta od toga nije zvu~alo blizu. U sebi, izbroj
ao je do sto. Ni{ta. Ponovo je izbrojao.
Najzad se uspravio. "Nema ga."
Oboje su seli. Izmailova je skinula {lem, a Ginter je nespretno po~eo da
osloba|a rukavice. Petljao je oko kop~i. "Vidi me." Drhtavo se nasmejao. "Sav s
am se smotao. Ne mogu ni ovo da uradim, toliko sam nervozan."
"Daj da ti pomognem." Izmailova je podigla kop~e i povukla rukavicu. Ski
nula se. "Daj drugu ruku."
A onda, nekako, stali su da skidaju odelo jedno drugom, cimaju}i kop~e,
osloba|aju}i zaptivke. Po~eli su polako, ali su ubrzavali sa svakim otkop~anim d

elom, da bi na kraju cimali i vukli mahnito `urno. Ginter je otvorio prednjicu o

dela Izmailove i otkrio crveni svileni kamisol. Zavukao je ruke ispod njega i gu
rnuo tkaninu navi{e preko njenih grudiju. Bradavice su joj bile tvrde. Pustio je
da joj dojke ispune njegove {ake i stisnuo.
Izmailova je ispustila dubok, jecav zvuk iz dubine grla. Otvorila je Gin
terovo odelo, svukla njegov donji deo i zavukla ruku unutra da ga {~epa za kurac
. Ve} mu se bio digao. Izvukla ga je i nestrpljivo gurnula Gintera na krevet. On
da je klekla iznad njega i uvela ga u sebe.
Usta su joj se spojila s njegovim, topla i vla`na.
Napola u odelu, a napola van njega, vodili su ljubav. Ginter je uspeo da
oslobodi jednu ruku i zavukao ju je u odelo Izmailove da bi prevla~io njome pre
ko njenih duga~kih le|a i du` potiljka. Kratke dla~ice njene nakostre{ene kose g
olicale su mu dlan.
Grubo je jahala po njemu; telo joj je bilo sklisko od znoja. "Svr{va{ li
?" promrmljala je. "Svr{ava{ li? Reci mi kad }e{ da svr{i{." Grizla ga je za ram
e, sa strane vrata, po bradi, donjoj usni. Nokte mu je zarivala u meso.
"Sad", pro{apta on. Mogu}e da je samo rekao ispod glasa, a da je ona to
pokupila preko primopredajnog ~ipa. Ali onda ga je stisnula ~vr{}e nego ikada, k
ao da poku{ava da mu slomi rebra i celo telo protresao joj je orgazam. Onda je i
on svr{io, sti{avaju}i njenu strast u spirali bezna|a, ekstaze i osloba|anja.
Bilo je to bolje nego bilo {ta {to je ranije do`iveo.
Posle, kona~no su se oslobodili svojih odela. Odbacili su i izgurali stv
ari sa kreveta. Ginter je izvukao }ebe ispod njih i uz pomo} Izmailove obavio ga
oko njih oboje. Le`ali su zajedno, opu{teni, i }utali.
Neko vreme slu{ao je kako ona di{e. Zvuk je bio blag. Kada je okrenula l
ice prema njemu, mogao je da ga oseti; toplo, slaba{no golicanje na po~etku grla
. Njen miris pro`eo je prostoriju. Ovog stranca pored njega.
Ginter je ose}ao iscrpljenost, toplinu, ugodnost. "Koliko si dugo ovde?"
upita on. "Mislim, ne ovde u skloni{tu, ve}..."
"Pet dana."
"Tako malo." Nasme{io se. "Dobro do{la na Mesec, Izmailova."
"Ekatarina", pospano re~e ona. "Zovi me Ekatarina."
Vi~u}i, vinuli su se u visine i na jug, preko Her{ela. Ptolemejev put sa
vijao je i vijugao ispod njih, nestaju}i sa vidika i uvek se iznova vra}aju}i. "
Ovo je super!" kre{tao je Hiro. "Ovo je... trebalo je pre godinu dana da te nago
vorim da me izvede{ ovamo."
Ginter je proverio kurs i samnjio gas, tonu}i ka istoku. Ostala dva skak
a~a, robuju}i njegovom, sledila su ga u zbijenoj formaciji. Dva dana pro{lo je o
d oluje protuberanci i Ginter, jo{ na obaveznom oporavku, obe}ao je da }e odvest
i prijatelje u brda ~im se ukine povr{insko upozorenje.
"Sti`emo na cilj. Bolje triput proverite sigurnosne pojaseve. Dobro ti j
e tamo iza, Kri{e?"
"Sasvim udobno, da."
Onda su se spustili na sletali{te kompanije Kipu}i zaliv.
Hiro se drugi spustio, a prvi izi{ao na povr{inu. Skakutao je naokolo ka
o koli pu{ten s uzice, jurio uzbrdo i nizbrdo, tragao za boljim vidikovcima. "Ne
mogu da verujem da sam ovde! Radim ovo svaki dan, ali znate {ta? Ovo je zapravo
prvi put da sam zaista napolju. Mislim, fizi~ki."
"Pazi gde gazi{", upozorio ga je Ginter. "Ovo nije kao teleprisustvo - a
ko slomi{ nogu, Kri{na i ja }emo morati da te izvu~emo."
"Verujem ti. ^ove~e, svako koga uhvati oluja, a ko zavr{i tucaju}i..."
"Hej, pazi {ta govori{. U redu?"
"Svi su ~uli pri~u. Mislim, svi smo mislili da si mrtav, a onda su vas n
a{li kako spavate. Sto godina }e se o tome pri~ati." Hiro se prakti~no gu{io od
smeha. "Ti si legenda!"
"Pusti to." Da bi promenio temu, Ginter re~e: "Ne mogu da verujem da `el
ite da fotografi{ete ovaj haos." Operacija Kipu}i zaliv bila je povr{insko rudar
enje. Buldo`eri-roboti skidali su regolit i ubacivali ga u prera|iva~ko postroje
nje koje je po~ivalo na ogromnim konzolama. Tragali su ovde za torijumom, a proi

zvedena koli~ina bila je dovoljno mala da se mogla prenositi skaka~em do rasplod

nog reaktora. Nije bilo potrebe za {inskim topom, a jalovina je gomilana u ve{ta
~ke planine u blizini fabrike.
"Ne budu sme{an." Hiro razmahnu rukom prema jugu, ka Ptolemeju. "Tamo!"
Zid kratera bio je osun~an, dok su najni`i delovi okolnog tla jo{ bili u senci.
^inilo se kao da se blagi nagibi visoko uzdi`u; sam krater bio je katedrala, bli
stavo bela.
"Gde ti je aparat?" upita Kri{na.
"Nije mi potreban. Naprosto bele`im podatke u {lem."
"Nije mi ba{ najjasniji ovaj tvoj projekat mozaika", re~e Ginter. "Objas
ni mi jo{ jednom kako bi to trebalo da radi."
"Anja se toga setila. Ona je iznajmila monta`er da ise~e heksagonalne po
dne plo~ice - crne, bele i u ~etrnaest me|unijansi sivog. Ja obezbe|ujem slike.
Izabra}emo onu koja nam se najvi{e svi|a, skenirati je crno-belo, raslojiti je d
a bismo dobili vrednosti intenziteta, a zatim pustiti monta`er da polo`i pod, ta
ko da svaka plo~ica predstavlja jedan piksel. Izgleda}e super - do|i sutra da vi
di{."
"Aha, do}i }u."
^avrljaju}i kao veverica, Hiro ih je poveo od ivice rudnika. Krenuli su
na zapad, preko kosine.
Kri{nin glas dopro je do Gintera preko primopredajnog ~ipa. Bio je to st
ari trik. ^ipovi imaju efektivni prenosni pre~nik od petnaest jardi - ako si dov
oljno blizu, mo`e{ da isklju~i{ radio i razgovara{ ~ip u ~ip. "Izgleda da ima{ p
roblema, prijatelju."
Oslu{no je da li je tu i drugi nose}i ton, ali ni{ta nije ~uo. Hiro je b
io van dometa. "Izmailova. Izgleda..."
"...da si se zaljubio u nju."
"Otkud zna{?"
Razmaknuto su se pore|ali po kosini koja se uzdizala; Hiro je bio na ~el
u. Neko vreme niko nije govorio. Bilo je u ne~eg smirenog, poverljivog u toj pod
eljenoj ti{ini, nalik na anonimni mir ispovedaonice. "Molim te, nemoj ovo pogre{
no da shvati{", re~e Kri{na.
"[ta da pogre{no shvatim?"
"Gintere, ako uzme{ dve seksualno kompatibilne osobe, smesti{ ih jednu u
z drugu, izoluje{ i navede{ da se useru od straha, one }e se zaljubiti. To je ne
minovno. To je mehanizam opstanka, ne{to {to je usa|eno u tvoje osnovno ustrojst
vo mnogo pre nego {to si ro|en. Kada milijarde godina evolucije ka`u da je do{lo
vreme za vezivanje, tvoj mozak nema puno izbora nego da poslu{a."
"Hej, do|ite ovamo!" viknu Hiro preko radija. "Ovo morate da vidite."
"Dolazimo", re~e Ginter. A onda, dodade preko ~ipa: "Pravi{ od mene jedn
u od onih ma{ina Sali ^ang."
"Na neki na~in, mi i jesmo ma{ine. To nije tako lo{e. Ose}amo `e| kada n
am je potrebna voda, adrenalin se upumpava u krv kada nam je potreban dodatni pr
iliv agresivne energije. Ne mo`e{ da se bori{ protiv svoje prirode. Za{to bi?"
"Da, ali..."
"Zar nije ovo divno?" Hiro se verao preko kamenjara. "Pru`a se sve dalje
i dalje. A pogledajte tamo gore!" Podigav{i pogled, videli su da je ono uza {ta
su se peli rasut materijal iz uske pukotine potpuno ispunjene kamenim gromadama
. Bile su ogromne, velike kao skaka~i, a neke od i kao spremi{ta kiseonika. "Hej
, Kri{na, mislio sam da te pitam - {ta ti to, u stvari, radi{ tamo u Centru?"
"Ne mogu da razgovaram o tome."
"Ma, daj." Hiro je podigao na rame kamen veli~ine njegove glave i odbaci
o ga, kao baca~ kugle. Kamen se polako vinuo navi{e i spustio se daleko dole niz
brdo u beloj eksploziji pra{ine. "Ovde si me|u prijateljima. Nama mo`e{ da veruj
e{."
Kri{na odmahnu glavom. Sunce mu se odbijalo o vizir. "Ne znate ni {ta pi
tate."
Hiro je podigao drugi kamen, ve}i od prvog. Ginter ga je znao u ovakvom
raspolo`enju: zlo}astog lica i iske`en. "Ta~no to. Nas dvojica nemamo pojma o ne
urobiologiji. Mo`e{ slede}ih deset sati provesti podu~avaju}i nas, a mi i dalje

ne bismo mogli dovoljno toga da shvatimo da bismo ugrozili bezdednost." Jo{ jeda
n prasak pra{ine.
"Ne razumete. Centar za samoreprodukuju}e tehnologije nije sme{ten ovde
bez razloga. Laboratorijski rad mogao bi da se obavlja i tamo, na Zemlji, za sam
o deli} lunarnih tro{kova. Na{i sponzori premestili su ovde projekte zato {to su
istinski zabrinuti."
"Pa, {ta mo`e{ da nam ka`e{ o tome? Daj nam samo dostupne stvari; vesti
za video ~asopise. Ni{ta tajno."
"Pa... dobro." Sad je bio red na Kri{nu. Podigao je mali kamen, zavrteo
ga kao igra~ bezbola i bacio. Smanjivao se i nestao u daljini. Beli obla~i} podi
gao se s povr{ine. "Znate Sali ^ang? Ona je upravo zavr{ila kartiranje neurotran
smiterskih funkcija."
Onda je sa~ekao. Kada Kri{na ni{ta vi{e nije dodao, Hiro sarkasti~no re~
e: "Auu."
"Detalji, Kri{na. Neki od nas ne mogu tako brzo da sagledaju Vaseljenu u
zrnu peska kao ti."
"Trebalo bi da je o~igledno. Mi ve} gotovo deceniju imamo potpunu genets
ku kartu mozga. Sad tome dodajemo hemijsku kartu Sali ^ang, a to je analogno dav
anju klju~eva od bibilioteke. Ne, jo{ bolje od toga. Zamislite da ste ceo `ivot
proveli u ogomnoj biblioteci punoj knjiga na jeziku koji ne znate ni da ~itate n
i da govorite, i da ste upravo prona{li re~nik i ~ita~ slika."
"I {ta ka`e{? Da }emo potpuno razumeti kako funkcioni{e mozak?"
"Da }emo potpuno kontrolisati funkcionisanje mozga. Hemijskom terapijom
mo}i }emo da navedemo svakoga da misli ili ose}a {ta god po`elimo. Ima}emo trenu
tne lekove za sve netraumatske mentalne bolesti. Mo}i }emo da fino pode{avamo ag
resiju, strast, kreativnost - podi`emo ih, spu{tamo, bi}e sve to isto. Sad shvat
ate za{to se na{i sponzori toliko brinu zbog onoga {to mo`e proiste}i iz ovih is
tra`ivanja."
"Ne, ne ba{. Svetu treba vi{e razuma", re~e Ginter.
"Sla`em se. Ali ko je taj ko }e definisati razum. Mnoge vlade smatraju p
oliti~ke disidente plodnim tlom za mentalno utamni~enje. Ovo }e otvoriti vrata m
ozga, dopusti}e da se ispituje spolja. Prvi put bi}e mogu}e otkriti neispoljenu
pobunu. Mo}i }e da se van zakona stave odre|eni vidovi razmi{ljanja. Potencijal
za zloupotrebu nije bezna~ajan.
Razmotrite tako|e vojne primene. Ovo znanje, povezano sa nekim novim nan
ooru`jem, moglo bi da proizvede fanati~ni borbeni gas, koji bi vam omogu}io da a
rmiju neprijatelja okrenete na sopstveni narod. Ili, jo{ lak{e, baciti ih u stan
je psihoti~ne mahnitosti i okrenuti ih na same sebe. Gradovi se mogu umiriti pro
izvo|enjem katatonije kod stanovni{tva. Mo`e se stvoriti druga, interna stvarnos
t, {to bi dopustilo zavojeva~u da koristi mase za ropski rad. Mogu}nosti su bezg
rani~ne."
Varili su ovo u ti{ini. Najzad, Hiro re~e: "Isuse, Kri{na, ako je ovo on
o {to je dostupno, kakve su to, kog vraga, stvari koje morate da krijete?"
"Ne mogu da vam ka`em."
Minut kasnije, Hiro je opet odjurcao. U podno`ju obi`njeg brda prona{ao
je veliku kamenu gromadu koja je stajala nagnuta napred na manjem kraju. Obigrav
ao je oko nje i poku{avao da napravi dobar snimak, a da u pozadini ne uhvati sop
stvene otiske stopala.
"Pa, u ~emu je problem?" re~e Kri{na preko ~ipa.
Probem je u tome {to ne uspevam da se sretnem s njom. Ekatarinom. Ostavl
jao sam poruke, ali ona ne}e da odgovori na njih. A ti zna{ kako je to u Samosta
lnosti - zaista je naporno izbegavati nekoga ko `eli da se s tobom sretne. Ali n
joj to uspeva."
Kri{na je }utao.
"Sve {to `elim da znam jeste - {ta se ovde doga|a?"
"Ona te izbegava."
"Ali za{to? Ja sam se zaljubio, a ona nije; je l' to poku{ava{ da mi ka`
e{? Mislim, je l' u tome {tos, ili {ta?"
"Po{to nisam ~uo njenu stranu pri~e, ne mogu ta~no da ti ka`em {ta ona o

se}a. Ali mogu da se kladim da i ona ose}a isto {to i ti. Razlika je u tome {to
ti misli{ da je to dobra ideja, a ona ne. Tako da te izbegava. Susret bi joj sam
o jo{ vi{e ote`ao da vlada svojim ose}anjima prema tebi."
"Sranje!"
Neo~ekivan sarkazam dopro je iz Kri{ninog glasa: "A {ta ti ho}e{? Pre mi
nut si se bunio {to mislim da si ma{ina. Sad si nesre}an {to Izmailova misli da
nije."
"Hej, momci! Do|ite ovamo. Otkrio sam sjajno mesto za snimak. Ovo morate
da vidite."
Okrenuli su se i videli da im Hiro ma{e s vrha brda. "Mislio sam da odla
zi{", progun|ao je Ginter. "Rekao si da ti je dosta Meseca, da odlazi{ i da se n
ikad vi{e ne}e{ vratiti. Kako to da ti se odjednom toliko digao moral?"
"To je bilo ju~e! Danas sam pionir, graditelj svetova, osniva~ dinastija
!"
"Ovo postaje mu~no. Kako od tebe izvu}i jasan odgovor?"
Hiro je visoko odsko~io i zauzeo pozu, ra{irenih ruku i pomalo luckastu.
Zateturao se malo prilikom doskoka. "Anja i ja se ven~avamo!"
Ginter i Kri{na se zagleda{e jedan u drugog, prazan vizir u prazan vizir
. Naterav{i se da ispolji odu{evljenje, on re~e: "Hej, sere{? Stvaro! ^esti..."
Zavijaju}i vrisak stati~kog {uma dopro je niotkuda. Ginter se trgnuo i s
ti{ao radio. "Moj glupi radio je..."
Jedan od druge dvojice - zajedno su se kretali, pa nije mogao da ih rasp
ozna iz daljine - upirao je prstom navi{e. Ginter je zabacio glavu da pogleda na
Zemlju. U sekundi nije bio svestan {ta tra`i. A onda je video: dijamantska svet
la ta~ka usred no}i. Li~ila je na malu, svetlu rupu u stvarnosti, negde u kontin
entalnoj Aziji. "[ta je to, kog vraga?" upita on.
"Blago, Hiro re~e: "Mislim da je to Vladivostok."
Do trenutka kada su u povratku stigli do Sinusa Medii, prvo svetlo je po
crvenelo i izbledelo, a dva druga su se rascvetala. Novinarski operateri na Opse
rvatoriji radili su prekovremeno da spoje izve{taje sa velikih novinskih kanala
u monta`u glasina i strahovanja. Radio je bio pun razgovora o pogocima na Seul i
Buenos Aires. Izgledalo je da je to sigurno. Pogoci u Panamu, Irak, Denver i Ka
iro bili su pod sumnjom. Nevidljiva raketa proletela je nisko iznad Hokaida i bi
la skrenuta u Japansko more. [vajcarske orbitalne stanice izgubile su nekoliko f
abrika usled rasprskavaju}ih satelita. Nije bilo slaganja po pitanju ko je agres
or, a iako su mnoge sumnje navodile na jednu stranu, Tokio je sve pobijao.
Gintera je najvi{e impresionirao zvu~ni zapis jednog britanskog video-es
ejiste koji je rekao da nije va`no ko je pucao prvi. 'Koga }emo okriviti? Ju`nu
alijansu, Tokio, generala Kima ili mo`da neku tajanstvenu teroristi~ku grupu za
koju niko nikad nije ~uo? U svetu ~ija su oru`ja vezana na mu{icu ni{ana, to pit
anje je besmisleno. Kada je prva bomba eksplodirala, ona je aktivirala autonomne
programe koji su ispalili ono {to je slu`beno ozna~avano kao 'odmeren odgovor'.
Ni sam Gor{ov to nije mogao da spre~i. Njegovi takti~ki programi izabrali su tr
i ovonedeljna najverovatnija agresora - od kojih su bar dva sasvim sigurno bila
nevina - i lansirali odgovor. Ljudska bi}a tu nisu imala nikakvog udela.
Ove tri nacije imale se svoje povratne 'odmerene odgovore'. Ishod toga t
ek po~injemo da saznajemo. Sada }emo napraviti pauzu od pet dana, tokom kojih }e
pregovarati sve uklju~ene dr`ave. Otkud sve to znamo? Sa`eci svih najve}ih odbr
ambenih programa dostupni su na bilo kojoj javnoj mre`i podataka. Oni nisu tajna
. Otvorenost je ono {to najvi{e zastra{uje u svemu tome.
Imamo pet dana da izbegnemo rat koji bukvalno niko ne `eli. Pitanje je,
mogu li u pet dana vojne i politi~ke snage preuzeti kontrolu nad sopstvenim odbr
ambenim programima? Ho}e li? Ako se uzme u obzir bol i bes koji je ume{an u sve
to, tradicionalne mr`nje, nacional{ovinizmi i prirodne reakcije onih ~iji su vol
jeni ve} me|u mrtvima, mogu li oni na vlasti na vreme prevazi}i svoju prirodu ka
ko bi se izbegao kona~ni i potpuni rat? Na{e dobro informisane procene ka`u - ne
. Ne, ne mogu.
Laku no} i nek' nam se Bog smiluje.'
]utke su leteli ka severu. ^ak i kad je radio-prenos prekinut usred re~i

, niko nije progovorio. Bio je to kraj sveta i sve {to bi rekli postalo bi bezna
~ajno pred tom ~injenicom. Naprosto su i{li ku}i.
Predeo oko Samostalnosti bio je na~i~kan grafitima, velikim {tampanim sl
ovima ispisanim na stenama: KARL OPS - AJNDHOVEN '49 i LUIZA MAKTAJ ALBUKERKI NM
. Ogromno oko u piramidi. ARSENAL - SVETSKI [AMPION U RAGBIJU sa krunom preko to
ga. KUKURUZNI HLEB. Pi Lambda Fi. GLAVE MOTORA. Div sa toljagom. Spu{taju}i se i
znad njih, Ginter je razmi{ljao kako se svi oni odnose na mesta i stvari sa onog
sveta iznad, da nijedan nije priro|en Mesecu. Ono {to je uvek izgledalo besmisl
eno, sada ga je poga|alo kao neizrecivo tu`no.
Sleti{te za skaka~e i vakuumsku gara`u delila je samo kratka {etnja. Nis
u se mu~ili da zovu minibus.
Gara`a se sada Ginteru ~inila ~udnovato nepoznata, iako je pro{ao kroz n
ju hiljadu puta. Izgledalo ku je da lebdi u sopstvenoj tajni, kao da je sve sklo
njeno i zamenjeno ta~no jednakim duplikatima, ali vra}eno razli~ito i nekako nep
repoznatljivo. Parkirana vozila bila su koso pore|ana u redove po tipu unutar ob
ojenih linija. Plafonska svetla napinjala su se da dostignu pod, ali nisu mogla.
"Majku mu, kako je ovo mesto mirno!" Hiroov glas delovao je neprirodno g
lasno.
Bilo je to ta~no. Ni u najdubljim krajevima gara`e nije se pomicao ni je
dan jedini daljinski ili robotski servisni ure|aj. ^ak se ni nju{ka~ gubitka pri
tiska nije pokretao.
"Mora da je zbog vesti", proimrmlja Ginter. Otkrio je da nije spreman da
otvoreno govori o ratu. U pozadini gara`e, pet vazdu{nih komora stajalo je u re
du. Iznad njih, topla, `uta traka prozora sjala je u steni. U sobi iza, mogao je
da vidi nadzornika kako se muva naokolo.
Hiro je mahnuo rukom, a mala prilika unutra nagnula se napred da odmahne
. Pri{li su najbli`oj komori i sa~ekali.
Ni{ta se nije dogodilo.
Posle nekoliko minuta, odmakli su se od komore da zavire kroz prozor. Na
dzornik je jo{ bio tamo i lagano se kretao. "Hej!" viknu Hiro preko otvorene fre
kvencije. "Ti gore! Radi{ li?"
^ovek se nasme{io, klimnuo i odmahnuo.
"Onda otvori ta prokleta vrata!" Hiro krupnim koracima po|e napred; uz p
oslednje potvrdno mahanje nadzornik se nagnuo nad upravlja~ke ure|aje.
"Ovaj, Hiro", re~e Ginter, "ne{to nije u redu sa..."
Vrata su se otvorila uz eksploziju.
Tako su lupila kad su se naglo otvorila, da su napola ispala iz {arki. V
azduh iznutra izleteo je napolje kao naboj iz topa. U trenu, gara`a je bila puna
slobodnog alata, delova vakuumskih odela i komadi}a ode}e. Klju~ za odvijanje p
ogodio je Gintera pljo{timice po ruci, zavrteo ga i oborio na pod.
[okiran, podigao je pogled. Par~ad i deli}i stvari ostali su da vise u v
azduhu jedan dug, nadrealan tren. Onda, kad je vazduh utekao, polako su po~eli d
a poniru dole. Nespretno je ustao, masiraju}i ruku preko odela. "Hiro, jesi li u
redu? Kri{e?"
"Oh, moj Bo`e", re~e Kri{na.
Ginter se naglo okrenuo. Video je da Kri{na ~u~i u senci kamiona s ravni
m dnom iznad ne~ega {to nikako nije mogao da bude Hiro, jer je bilo savijeno na
pogre{an na~in. Pri{ao je kroz svetlucavu nestvarnost i klekao pored Kri{ne. Zur
io je dole na Hiroovo telo.
Hiro je stajao pravo pred vratima kada ih je nadzornik otvorio, ne izvr{
iv{i prethodno dekompresiju unutra{njeg hodnika. Primio je svu silinu udara. Pod
igao ga je i tresnuo o bok kamiona, slomiv{i mu ki~mu i razbiv{i mu vizir na {le
mu povratnim udarcem. Mora da je trenutno umro.
"Ko je to tamo?" upita jedna `ena.
Minibus je u{ao u gara`u, ali Ginter to nije primetio. Podigao je pogled
i na vreme da vidi kako za njim ulazi drugi, a onda i tre}i. Ljudi su po~eli da
mile napolje. Uskoro je dvadesetak njih prilazilo kroz gara`u. Razbili su se u
dve grupe. Jedna se uputila pravo prema komorama, a manja je krenula ka Ginteru
i njegovim prijateljima. Izgledalo je ba{ kao da je u pitanju vojna operacija. "
Ko je to tamo?" ponovila je `ena.

Ginter je podigao prijateljevo telo na ruke i ustao. "To je Hiro", re~e

on bezizra`ajno. "Hiro."
Plutali su napred oprezno, polukrug odela sa praznim vizirima, nalik na
kahine. Mogao je da razabere logoe korporacija. Micubi{i. Vestinghaus. Holst orb
italne. Crveno-narand`asto odelo Izmailove bilo je me|u njima, a i `ivopisna Mod
rijanova {ara koju nije prepoznao. @ena je ponovo progovorila, napeto, zabrinuto
. "Hiro, reci mi kako se ose}a{."
Bila je to Bet Hamilton.
"Nije to Hiro", re~e Kri{na. "To je Ginter. Ovo je Hiro. Ovo {to on nosi
. Bili smo u brdima i..." glas mu se slomio i zbrkao.
"Jesi li to ti, Kri{na?" upita neko. "Ima tu i zrnca sre}e. Po{aljite ga
napred; treba}e nam kada u|emo." Neko drugi prebacio je ruku preko Kri{ninih ra
mena i odveo ga.
Preko radija, jedan jasan glas obratio se nadzorniku. "Dmitrij, jesi li
to ti? Signe ovde. Se}a{ me se, zar ne, Dmitrij? Signe Omsted. Ja sam ti prijate
lj."
"Naravno da te se se}am, Signe. Se}am te se. Kako bih ikada mogao da zab
oravim svog prijatelja? Naravno da se se}am."
"Oh, dobro. Tako sam sre}an. Slu{aj me pa`ljivo, Dmitrij. Sve je u redu.
"
Ogor~eno, Ginter je prebacio bradom radio na oda{iljanje. "\avola je. Ta
budala gore..."
Krupan ~ovek u Vestinghausovom odelu zgrabio je Gintera za povre|enu ruk
u i prodrmao ga. "Zave`i, pi~ka ti materina!" zare`ao je. "Ovo je ozbiljno, buda
lo jedna. Nemamo vremena da te teto{imo."
Hamiltonova se ume{ala izme|u njih. "Pobogu, Posnere, upravo je video...
" Zastala je. "Ja }u da se pobrinem za njega. Ja }u da ga smirim. Samo nam dajte
pola sata. Va`i?"
Ostali su izmenjali poglede, klimnuli i okrenuli se.
Na Ginterovo iznena|enje, Ekatarina mu se obratila preko primopredajnog
~ipa. "@ao mi je, Gintere", promrmljala je. Onda je nestala.
Jo{ je dr`ao Hiroov le{. Otkrio je da zuri dole u prijateljevo uni{teno
lice. Meso je bilo puno masnica i nabubrelo kao prekuvana vir{la. Nije mogao da
skrene pogled.
"Hajde." Bet ga je malo gurnula da na pokrene. "Stavi telo nazad na taj
pik-ap i povezi nas napolje do litice."
Na insistiranje Hamiltonove, vozio je Ginter. Otkrio je da poma`e kad je
zabavljen ne~im. Sa rukama koje su plutale na volanu, netremice je gledao ispre
d i ne bi li ugledao pre~icu do Mauzoleja. Ose}ao je kao da ga o~i grebu i kao d
a su neljudski suve.
"Napali su nas da nas preduhitre", re~e Hamiltonova. "Sabota`a. Tek sad
po~injemo da sla`emo kockice. Niko nije znao da ste na povr{ini, jer bismo ve} p
oslali nekog po vas. Ovde je bio poprili~an haos."
]utke je vozio, uljuljkan i za{ti}en svim tim miljama te{kog vakuuma oba
vijenim oko njega. Mogao je da oseti prisustvo Hiroovog le{a u zadnjem delu kami
ona, neprestano psihi~ko probadanje izme|u lopatica. Ali sve dok ne govori, bezb
edan je; mo`e da ostane po strani od Vaseljene koja sadr`i bol. Bol ga ne mo`e d
odirnuti. ^ekao je, ali Bet nije dodala ni{ta onome {to je ve} rekla.
Kona~no, on re~e: "Sabota`a?"
"Softversko topljenje u radio-stanici. Eksplozije na svim {inskim topovi
ma. Tri momka iz Mikrospejskraft aplikacija stradala su kada je opalio {inski to
p Boitsovij Kot. Pretpostavljam da je to bilo neizbe`no. Sa svom vojnom industri
jom sme{tenom ovde gore, ne iznena|uje {to je neko hteo da nas izbaci iz igre. A
li to nije sve. Ne{to se dogodilo ljudima u Samostalnosti. Ne{to zaista grozno.
Ja sam bila napolju u Opservatoriji kada se to zbilo. Jedna novinarka pozvala je
da vidi da li postoji neki softverski bekap da se ponovo pokrene stanica, a ~ul
a je samo neko blebetanje. Lude stvari. Mislim, stvarno lude. Morali smo da iskl
ju~imo daljinske Opservatorije, jer su operateri bili..." Sada je plakala, blago
i nezaustavljivo; pro{ao je ~itav minut pre nego {to je ponovo mogla da progovo

ri. "Neka vrsta biolo{kog oru`ja. To je sve {to znamo."

"Stigli smo."
Dok su se zaustavljali u podno`ju litice Mauzoleja, Ginteru pade na pame
t da nisu poneli opremu za bu{enje. Onda je izbrojao deset crnih ni{a u steni i
shvatio da je neko mislio unapred.
"Nisu pogo|eni jedino oni koji su radili u Centru ili u Opservatoriji, i
li napolju na povr{ini. Mo`da stotinak nas, sve ukupno."
Oti{li su okolo do stra`nje strane pik-apa. Ginter je sa~ekao, ali Hamil
tonova se nije ponudila da ponese telo. Iz nekog razloga, zbog toga se naljutio
i zamerio joj. Otvorio je vrata, sko~io na papu~icu i podigao le{ u odelu.
Pre dana{njeg dana, samo {estoro ljudi umrlo je na Mesecu. Hodali su por
ed ni{a u kojima su njihova tela ~ekala ve~nost. Ginter je napamet znao njihova
imena: Hajse, Jasuda, [pehalski, Dubinjin, Mikami, Kastiljo. A sada Hiro. ^inilo
se neshvatljivo da }e ikada do}i dan kada }e biti toliko mrtvih da ih ne}e znat
i poimenice.
Krasuljci i `uti ljiljani bili su tako rasko{no razbacani ispred grobnic
a, tako da nije mogao izbe}i da ne zdrobi pod nogama neke od njih.
U{li su u prvu praznu ni{u i on je spustio Hiroa na kameni sto use~en u
steni. U halou njegove svetiljke na {lemu, telo je delovalo `alostivo iskrenuto
i neugodno sme{teno. Ginter je otkrio da pla~e; krupne, vrele suze puzile su mu
niz lice i ulazile mu u usta kada bi udahnuo. Isklju~io je radio, sve dok nije u
speo da treptanjem otare suze. "Sranje." Pre{ao je rukom preko {lema. "Pretposta
vljam da bi trebalo da ne{to ka`emo."
Hamiltonova ga je uzela za ruku i stisnula.
"Nikad ga nisam video onako sre}nog kao {to je bio danas. Trebalo je da
se o`eni. Skakao je unaokolo, smejao se i govorio o podizanju porodice. A sad je
mrtav, a ja ~ak ne znam ni koje je vere bio." Ne{to mu je palo na pamet i on se
bespomo}no okrenuo prema Hamiltonovoj. "[ta }emo da ka`emo Anji?"
"Ona ima svojih problema. Hajde, pomoli se, pa da idemo. Nesta}e ti kise
onika."
"Dobro." Pognuo je glavu. "Gospod je pastir moj, po`eleti ne}u..."
Po povratku u Samostalnost, dru`ina s povr{ine zauzela je vazdu{ne komor
e, {to je bio prizor koji je odvojio nadzornika od upravlja~kih ure|aja. ^ovek i
z Vestinghausa, Posner, pogledao ih je odozgo sa osmatra~kog prozora. "Ne otvara
jte odela", upozorio je. "Sve vreme ih dr`ite dobro zaptivena. [ta god da su |ub
rad bacila, jo{ je tu. Mo`da je u vodi, mo`da u vazduhu. Jedan da{ak i odoste od
avde! Shvatate?"
"Da, da", gun|ao je Ginter. "Ne pizdi."
Posnerova ruka zamrznula se iznad kontrola. "Uozbiljimo se. Ne pu{tam va
s unutra dok ne priznate te`inu situacije. Ovo nije odlazak na piknik. Ako niste
spremni da pomognete, niste nam potrebni. Je li to jasno?"
"Potpuno razumemo i u potpunosti }emo sara|ivati", brzo re~e Hamiltonova
. "Zar ne, Vajle?"
Klimnuo je jadno.
Samo jedna komora bila je slomljena, a izme|u nje i mase vazduha Samosta
lnosti nalazilo se jo{ pet kompleta hermeti~nih vrata. Projektanti grada bili su
oprezni.
Pod nadzorom Posnera, prolazili su kroz hodnike, komore, sobe za presvla
~enje i peli se teretnim eskalatorima. Kona~no su dospeli do unutra{njosti grada
.
Zastali su na rubu Pakla, trep}u}i.
U prvom trenutku, bilo je nemogu}e ukazati na bilo koji izvor opsedaju}e
g ose}anja pogre{nosti koje je izjedalo rubove svesti. Parkovi su bili na~i~kani
ljudima, signalna svetla na spoju zidova kratera i svoda jarko su sijala, a vod
opadi su i dalje skladno padali s terase na terasu. Sitne ptice komi~no su klati
le glavom gore-dole u travi.
Onda su se nametnule pojedinosti. Jedan ~ovek teturao se na ~etvrtom niv
ou, trzao glavom i kruto mahao rukama. Puna~ka `ena progegala se pored njih; vuk
la je za sobom prazna kolica napravljena od tezge mikrofabrike na to~kovima, kva

~u}i kao patka. Neko je sedeo u {umi visokoj do kolena pored parka Nogu~i i vadi
o drvo za drvetom.
Ali prilikom podrobnijeg pregleda, jo{ vi{e su uznemiravale mirne prilik
e. Tu je le`ao jedan ~ovek, napola u ulazu u tunel, a napola izvan njega, svesta
n sebe otprilike kao pas. Tamo, tri `ene stajale su u pozama krajnje iscrpljenos
ti, koje su se grani~ile s o~ajem. Na sve strane, ljudi se nisu dodirivali, razg
ovarali ili na bilo koji na~in pokazivali da su svesni jedni drugih. Delili su s
amo potpunu i op{tu podvojenost.
"[ta }emo..." Ne{to je tresnulo Gintera po le|ima. Oborilo ga je s nogu
i on posrnu napred. Prevr}u}i se, postao je svestan da ga udaraju pesnice, opet
i opet, i da mu jedan mr{av ~ovek kle~i na grudima i histeri~no vi~e: "Ne ~ini t
o! Ne ~ini to!"
Hamiltonova je uhvatila ~oveka za ramena i odvukla ga. Ginter se podigao
na kolena. Pogledao je u lice ludila; izbe~ene i zastra{ene o~i, izraz pun pani
ke. ^ovek se smrtno upla{io Gintera.
Naglo se trgnuv{i, ~ovek se oslobodio. Potr~ao je kao da ga jure zlodusi
. Hamiltonova je netremice gledala za njim. "Dobro si?" upita ona.
"Da, naravno." Ginter je doveo u red opremu na odelu. "Hajde da vidimo m
o`emo li da na|emo ostale."
Krenuli su prema jezeru, zure}i naokolo na prilike zaokupljene sobom, ra
{trkane po travi. Niko nije poku{ao da im se obrati. Jedna `ena je protr~ala, bo
sonoga. Ruke su joj bile pune cve}a. "Hej!" viknu Hamiltonova za njom. Ova se hi
tro nasmejala preko ramena, ali nije usporila. Ginteru je ovla{ bila poznata: iz
vr{ni nadzornik za Martin Marijetu.
"Jesu li svi ovde ludi?" upita on.
"Izgleda."
@ena je stigla do obale i sada je {irokim zamasima bacala cvetove u vodu
. Prekrivali su povr{inu.
"Kakva prokleta {teta." Ginter je stigao u Samostalnost pre cve}a; znao
je koliko je napora ulo`eno da se dobije dozvola za sa|enje cve}a i prepravljanj
e gradske ekologije. Jedan ~ovek u Krupovom odelu s plavim prugama tr~ao je du`
ruba jezera.
Kad vi{e nije bilo cve}a, `ena se sama bacila u vodu.
U prvi mah, izgledalo je kao da je iznenada odlu~ila da sko~i. Ali na os
novu naprezanja i koprcanja dok se probijala dublje kroz vodu, bilo je jasno da
ne ume da pliva.
Dok je ovo Ginter shvatio {ta se doga|a, Hamiltonova se ve} bacila napre
d i potr~ala prema jezeru. Zakasnelo, krenuo je i on za njom. Ali ~ovek u Krupov
om odelu bio je br`i od oboje. Bacio se u vodu za `enom. Ispru`ena ruka zgrabila
ga je za rame, a onda on potonu, vuku}i i nju za sobom. Lice joj je bilo crveno
i grcala je kada je ponovo izronio, sa rukom preko njenih grudiju.
Do tada, Ginter i Bet ve} su zagazili u jezero i njih troje zajedno izvu
ko{e `enu na obalu. Kada su je pustili, `ena se mirno okrenula i od{etala, kao d
a se ni{ta nije dogodilo.
"Oti{la je po jo{ cve}a", objasnio je sastavni deo Krupa. "Ovo je ve} tr
e}i put kako ~estita Ofelija poku{ava da se udavi. Ona nije jedina. Ja se tu mot
am i izvla~im ih kad upadnu."
"Zna{ li gde su ostali? Da li neko upravlja ovim? Da li neko izdaje nare
|enja?" upita Hamiltonova.
"Da li ti je potrebna bilo kakva pomo}?" upita Ginter.
Krupov ~ovek slegnu ramenima. "Dobro sam. Ali nemam pojma gde su ostali.
Moji prijatelji su oti{li na drugi nivo kada sam odlu~io da ostanem ovde. Ako i
h vidite, recite im da bi mi bilo drago da ne{to ~ujem od njih. Trojica momaka u
Krupovim odelima."
"Ho}emo", re~e Ginter.
Hamiltonova je ve} odlazila.
Na stepenici tik ispod vrha stepeni{ta ispru`io se jedan od Ginterovih k
olega iz G5 tima. "Sidni", oprezno re~e on. "Kako ide?"
Sidni se zakikotao. "Trudim se, ako je to ono na {ta si mislio. Ne vidim
da 'kako' u tome ne{to mnogo zna~i."

"Dobro."
"Bolje bi bilo postaviti pitanje za{to ne radim." Ustao je i vrlo prirod
no se pridru`io Ginteru prilikom penjanja uz stepenice. "O~igledno ne mogu da bu
dem na dva mesta istovremeno. Ni ti ne bi `eleo da veliku hirur{ku operaciju oba
vljaju u tvom odsustvu, zar ne?" Ponovo se zakikotao. "To je oksimoron. Kao konj
i: ona klasi~no lepa praksitelovska tela koja seru duga~ka, nadrealna govna."
"Dobro."
"Uvek sam im se divio zato {to sa`mu toliko umetnosti u jedan jedini pri
zor."
"Sidni", re~e Hamiltonova. "Tra`imo na{e prijatelje. Tri ~oveka u radnim
odelima sa plavim prugama."
"Video sam ih. Znam samo kuda su po{li." O~i su mu bile mirne i prazne;
~inilo se kao da nisu usredsre|ene ni na {ta posebno.
"Mo`e{ li da nas odvede{ do njih?"
"^ak i cvet prepoznaje svoje lice." Skladno vijugav po{ljun~ani put vodi
o je kroz privatne ba{tenske parcele i terene za kriket. Pratili su ga niz put.
Na drugoj terasi nije bilo puno ljudi; ~inilo se da se ve}ina, posle dol
aska ludila, povukla u pe}ine. Ono malo njih koji su preostali, ili su ih preneb
regavali, ili su se sklanjali pred njima. Ginter je otkrio da opsednuto zuri u n
jihova lica, poku{avaju}i da analizira nedostatke koje je ose}ao u svakom od nji
h. Strah se ugnezdio u njihove o~i, ba{ kao i u`asna svest o tome da im se dogod
ilo ne{to grozno, pra}ena potpunim zanemarivanjem prirode toga.
"Bo`e, ovi ljudi!"
Hamiltonova je frknula.
Ose}ao se kao da hoda kroz san. Njegovo odelo prigu{ivalo je zvukove, a
kroz vizir {lema boje su bile manje jake. Bilo je to kao da je tanano odvojen od
sveta, kao da, istovremeno, i jeste i nije tamo; utisak koji je poja~avalo svak
o novo lice {to je gledalo pravo kroz njega s luda~kom ravnodu{no{}u nevi|enja.
Sidni je skrenuo za ugao, ubrzao korak, pa protr~ao kroz ulaz u tunel. G
inter je pojurio za njim. Na ulazu, zastao je da bi mu se {lem prilagodio na nov
i nivo svetlosti. Kada se prizor razbistrio, video je kako Sidni zami~e u bo~ni
prolaz. Po{ao je za njim.
Na spoju prolaza se osvrnuo, ali njihovog vodi~a vi{e nigde nije bilo. S
idni je nestao. "Jesi li videla kojim putem je oti{ao?" upitao je Hamiltonovu pr
eko radija. Nije bilo odgovora. "Beti?"
Krenuo je niz hodnik, zastao i okrenuo se. Ove stvari duboko zalaze. Mog
ao bi ve~no da luta po njima. Vratio se napolje na terasu. Hamiltonove nije bilo
na vidiku.
U nedostatku bilo kakvog boljeg plana, sledio je stazu. Neposredno iza u
krasnog `buna bo`ikovine, zaustavila ga je u mestu prizor koji kao da je poticao
pravo iz dela Vilijema Blejka.
^ovek je skinuo ko{ulju i sandale i na sebi imao samo kratke pantalone.
^u~ao je na vrhu stene, budan, strpljiv, i jeo paradajz. ^eli~na cev bila mu je
koso polo`ena preko kolena kao {tap ili skiptar, a ispleo je i neku vrstu krune
od platinijumske `ice sa hiperprovodni~kim ~ipovima, vrednim pravo bogatstvo, ko
ji su mu visili preko ~ela. Izgledao je ba{ kao kakva kraljevska `ivotinja.
Mirno je zurio je u Gintera, ne trep}u}i.
Gintera je pro{la jeza. ^ovek je delovao manje ljudski nego ~ovekoliki m
ajmun, ve{t na svoj na~in, ali bezuman. Ose}ao se kao da preko eona zuri u prade
du majmuna, koji ~u~i na rubu svesti. Zgrabio ga je nevoljni ose}aj praznovernog
straha. Da li se ovo doga|a kada se uklone vi{e mentalne funkcije? Da li arheti
p le`i tik ispod ko`e i ~eka priliku da se pojavi?"
"Tra`im prijatelja", re~e on. "Jednu `enu u G5 odelu kao {to je moje? Je
ste li je videli? Tragala je za tri..." Zastao je. ^ovek je prazno gledao u njeg
a. "Oh, nije va`no."
Okrenuo se i krenuo dalje.
Posle nekog vremena, izgubio je svaki ose}aj trajanja. Postojanje se ras
par~alo u nepovezane slike: ~ovek presavijen gotovo nadvoje ceri se i stiska `ut
u gumenu patkicu. @ena koja ska~e iza monitora vazduha kao lutka iz kutije, vri{
ti i ma{e rukama. Stara prijateljica ispru`ena na tlu pla~e slomljene noge. Kada

je poku{ao da joj pomogne, upla{eno je otpuzala od njega. Nije mogao da joj pri
|e, a da ne nanese jo{ vi{e {tete. "Ostani tu", rekao je. "Na}i }u pomo}." Pet m
inuta kasnije shvatio je da se izgubio i da nema pojma kako da se vrati do nje.
Do{ao je do stepenica koje su vodile nazad na najni`i nivo. Nije bilo razloga da
si|e njima. Nije bilo razloga ni da ne si|e. Si{ao je.
Tek {to je stigao do kraja stepenica, kada neko u luksuznom odelu boje l
avande projuri pored njega.
Ginter je bradom uklju~io radio u {lemu.
"Zdravo!" Odelo boje lavande se osvrnu - vizir mu je nalikovao na plo~u
opsidijana - ali ne stade. "Znate li gde su svi nestali? Potpuno sam se izgubio.
Kako da saznam {ta treba da radim?" Odelo boje lavande zaroni u tunel.
Slaba{no, dopro je glas: "Poku{aj u kancelariji upravnika grada."
Kancelarija upravnika grada bila je tesna kockica na udaljenosti od osmi
ne kilometra u dubini zamr{enog lavirinta administrativnih i servisnih tunela. N
ikada nije bila naro~ito va`na u shemi stvari. Osnovne du`nosti upravnika grada
bile su odr`avanje zaliha vazduha i vode i pravljenje planova inspekcija vazdu{n
ih komora - funkcije koje bi bilo koji kompjuter bolje obavljao samo da su se us
udili da ih povere ma{ini. Prostorija verovatno nikada nije bila tako puna kao s
ad. Desetine ljudi opremljenih za potpuni vakuum prelivalo se i u hol, zabrinuto
slu{aju}i kako se Ekatarina savetuje sa gradskim Programom kriznog upravljanja.
Ginter se progurao {to je bli`e mogao; ~ak i tako, jedva da ju je video.
"...komore, farme i javna dobra, i stavili smo pod klju~ sve daljinske.
[ta je slede}e?"
Ekatarinin PC visio je sa njene radne opreme i poja~avao nemi glas PKU-a
. "Sad kad je ustanovljena elementarna kontrola, industrijski sektor mora biti d
rugi na redu. Fabrike treba staviti pod klju~. Reaktori se moraju ugasiti. Nema
dovoljno nadzornika da bi nastavili da rade. Fabrike imaju konzerviraju}e progra
me koji su dostupni na zahtev.
Tre}e, ne mogu se zanemariti farme. Petnaest minuta bez kiseonika i celo
kupna tilapia }e uginuti. Kalimari su jo{ osetljiviji. Moraju se odmah odrediti
tri iskusne poljoprivredne komponente. Udvostru~ite taj broj ako imate samo neis
kusne komponente. Savetodavni softver je dostupan. Kakvi su vam resursi?"
"Ja }u se vratiti na to. [ta jo{?"
"[ta je s ljudima?" upita ratoborno jedan ~ovek. "Za{to se, kog vraga, t
oliko brinete o fabrikama, kad su na{i ljudi u stanju u kome jesu."
Izmailova o{tro podi`e pogled. "Ti si jedan od istra`iva~kih elemenata ^
angove? [ta }e{ ti ovde? Zar nema{ dovoljno posla?" Osvrnula se unaokolo, kao da
se naglo probudila iz sna. "Svi vi! [ta ~ekate?"
"Ne mo`e{ nas se tek tako re{iti. Ko je tebe unapredio u glavnokomanduju
}eg? Mi ne moramo da slu{amo tvoja nare|enja."
Posmatra~i su se nervozno vrpoljili, ne udaljavaju}i se, o~ekuju}i da se
ugledaju jedni na druge. Odela su im bila prakti~no jednaka u ovoj gu`vi, {lemo
vi prazni i bezizra`ajni. Li~ili su na mno{tvo pokretnih jaja.
Raspolo`enje gomile balansiralo je jedan tren na ivici prihvatanja i bes
a, pripravno da padne na bilo koju stranu dodirom perceta. Ginter podi`e ruku. "
Glavnokomanduju}i!" glasno re~e. "Ovde redov Vajl! ^ekam nare|enje. Recite mi {t
a da radim."
Smeh se prolomio prostorijom i napetost se smanjila. Ekatarina re~e: "Uz
mi najbli`eg do sebe i po~nite da sklanjate ugro`ene iz administrativnih podru~j
a. Izvetite ih na otvoreno, gde }e te`e da naude sami sebi. Kad god ispraznite p
rostoriju ili hodnik, dobro je zbravite. Jasno?"
"Da, gospo|o." Potap{ao je po najbli`em odelu i njegov {lem odse~no klim
nu. Ali kad se okrenuo da ode, put mu je bio zakr~en gomilom tela.
"Ti", Ekatarina je uprla prstom. "Idi do komora farmi i penom ih zatvori
; ne}u da se ni slu~ajno zaraze. Svi koji imaju iskustva sa radom fabrika - a to
je, mislim, ve}ina nas - trebalo bi da na|u daljinskog i krenu da ih zatvaraju.
PKU }e pomo}i u navo|enju. Ako nemate ni{ta drugo da radite, prionite na ra{~i{
}avanje hodnika. Sazva}u op{ti sastanak kada sastavimo opse`niji plan delovanja.
" Zastala je. "[ta sam izostavila?"

Na iznena|enje, odgovorio joj je PKU: "U gradu ima dvadeset tri deteta,
od toga dva sedmogodi{nja prelegalna, a ostatak su petogodi{njaci ili mla|i, pot
omci trajno registrovanih lunarnih elemenata. Trajne direktive su da deci treba
posvetiti posebnu brigu i za{titu. Kapela na tre}em nivou mo`e da se pretvori u
prihvatni centar. Treba proneti glas da se deca odvode tamo, ~im se prona|u. Dod
eli jednom pouzdanom pojednicu nadzor nad njima."
"Bo`e moj, da." Okrenula se prema ratobornom ~oveku iz Centra i odrezala
: "Uradi to."
Oklevao je, a onda ironi~no salutirao i okrenuo da po|e.
To je probilo led. Gomila je po~ela da se razilazi. Ginter i njegov par
u radu - ispostavilo se da je to Liza Nagenda, 'povr{inski pacov' kao i on sam krenuli su na posao.
Potonjih godina, Ginter }e se se}ati ovog razdoblja kao vremena kad mu j
e `ivot u{ao u mra~ni tunel. Duge, grozomorne sate, on i Liza proveli su vuku}i
se od kancelarija do magacina, bore}i se da udalje ugro`ne sa korporacijskih pod
ru~ja i izvedu ih na svetlost dana.
Ugro`eni nisu sara|ivali.
Prvih nekoliko prostorija u koje su u{li bile su prazne. U ~etvrtoj, `en
a smu}enog izgleda besno je prebirala po ladicama i registrima i razbacivala nji
hov sadr`aj. Pod je bio sav u neredu. "Unutra je negde", rekla je mahnito.
"[ta je unutra, du{o", smiruju}e je rekao Ginter. Morao je da glasno gov
ori da bi se ~uo kroz {lem. "[ta tra`i{?"
Zabacila je glavu, uz vragolast, zadovoljan osmeh. Obema rukama zagladil
a je kosu, visoko odignutih laktova, potiskuju}i je pravo preko lobanje, a zatim
guraju}i slobodne pramenove iza u{iju. "Nije va`no, jer sam sigurna da }u sad d
a na|em. Pojavila su se dva skarabeja, a izme|u njih goru}i Sun~ev disk; to je d
obro znamenje, a da ne pominjem da je analogija za seks. Ja sam upra`njavala sek
s, sve {to ~ovek mo`e da po`eli, u doba od devet godina, bludni~e}i iza {upe s k
raljem gu{tera. [ta me je bilo briga? Tada sam imala krila i mislila da mogu da
letim."
Ginter se malo pribli`io. "Pri~a{ gluposti."
"Zna{, Tolstoj je rekao da u {umi iza njegove ku}e postoji jedan zeleni
{tap koji }e, kada jednom bude prona|en, prouzrokovati da svi ljudi vole jedni d
ruge. Verujem u taj zeleni {tap kao u osnovno na~elo fizi~kog postojanja. Vaselj
ena postoji u matrici od ~etiri dimenzije koje mo`emo da pojmimo i sedam koje ne
mo`emo, zbog ~ega do`ivljavamo mir i bratstvo kao pojavu sedmodimenzionog zelen
og {tapa."
"Mora{ da me saslu{a{."
"Za{to? Re}i }e{ mi da je Hitler mrtav? Ne verujem u ta sranja."
"Di`i ruke", re~e Nagenda. "Ne mo`e{ se raspravljati s nekim ko je otka~
io. Zgrabi je za ruke i da je izbacimo napolje."
Me|utim, to nije bilo tako lako. @ena ih se bojala. Kad god bi joj pri{l
i, upla{eno se izmicala. Dok su polako prilazili, nisu mogli da je sateraju u ug
ao, a kada su oboje pojurili, ona je presko~ila sto, a onda se zavukla u prostor
za noge. Nagenda ju je zgrabila za noge i povukla. @ena je zakukala i stisnula
se uz kolena Nagendinog odela. "Pu{taj me", zare`a Liza. "Gintere, skini ovu lud
akinju s mojih prokletih nogu."
"Nemojte da me ubijete!" vri{tala je `ena. "Uvek sam dvaput glasala... z
nate da jesam. Rekla sam im da ste gangsteri, ali sam pogre{ila. Ne izbijajte mi
kiseonik iz plu}a!"
Izveli su `enu iz kancelarije, a onda je ponovo izgubili kada se Ginter
okrenuo da zaklju~a vrata. Odlepr{ala je niz hodnik sa Nagendom za petama. Onda
je uletela u jednu drugu kancelariju i morali su da po~nu sve iz po~etka.
Trebalo im je vi{e od sata da izvedu `enu iz hodnika i puste je u park.
Za razliku od toga, troje slede}ih brzo su re{ili. Onaj naredni opet je bio napo
ran, a ispostavilo se da je peta ponovo `ena koju su prvo sreli, a koja je odlut
ala nazad da potra`i svoju kancelariju. Kada su je opet odveli na otvoreno, Liza
Nagenda re~e: "To je ~etvoro otka~enih - ostalo ih je jo{ tri hiljade osamsto p
edeset osam."
"Vidi..." po~eo je Ginter. A onda je za~uo Kri{nin glas preko primopreda

jnog ~ipa, krut i prenagla{eno jasan. "Neka se smesta svi upute do sredi{njeg je
zera na organizacioni sastanak. Ponavljam: smesta idite do jezera. Odmah po|ite
do jezera." O~igledno je govorio preko privremeno postavljenog predajnika. Zvuk
je bio lo{, a glas preko ~ipa brujao mu je i pra{tao.
"Dobro, va`i, shvatila sam", re~e Liza. "Sad mo`e{ da za}uti{."
"Molim vas, smesta po|ite do jezera. Svi treba da odmah po|u do sredi{nj
eg..."
"[{{."
Kad su izi{li u park, na otvorenim povr{inama ve} su se tiskali ljudi. A
li ne samo prilike u odelima onih koji su se spasli. Svi ugro`eni pojavljivali s
u se iz pe}ina i hodnika Samostalnosti. Hodali su prema jezeru slepo, nesigurno,
kao da su tek zazvani iz groba. Nivo tla ispunjavao se ljudima.
"Mater mu jebem", re~e Ginter, ~ude}i se.
"Gintere?" upita Nagenda. "[ta se to doga|a?"
"Primopredajni ~ipovi. Mater mu jebem, trebalo je samo da im se obratimo
preko ~ipova. Uradi}e sve {to im glasovi u glavi ka`u da urade."
Tle oko jezera bilo je tako ispunjeno ljudima da je Ginter imao problema
da uo~i bilo koje drugo odelo. Onda je ugledao priliku u odelu kako stoji na iv
ici drugog nivoa i {iroko ma{e. Odmahnuo je i uputio se prema stepenicama.
Kad je stigao do drugog nivoa, poprili~na grupa neugro`enih ve} se bila
skupila. Sve vi{e i vi{e njih se pojavljivalo, vo|eno grupisanjem odela. Najzad,
Ekatarina progovori preko otvorenog kanala njenog radija u odelu.
"Nema razloga da ~ekamo da se svi okupimo. Mislim da su svi dovoljno bli
zu da bi me ~uli. Sedite, odmorite malo, svi ste to zaslu`ili." Ljudi su se spus
tili na travu. Neki su se ispru`ili na le|a ili stomak, sve u odelu. Ve}ina je s
amo sedela.
"Sre}nim slu~ajem, otkrili smo na~in na koji mo`emo da kontroli{emo na{e
ugro`ene prijatelje." Slabo tap{anje. "Ali pred nama je jo{ mnogo problema, a s
ve njih ne}e biti tako lako re{iti. Svi smo mi videli ono o~igledno. Sada moram
da vam ka`em ono gore. Ako na Zemlji krene potpuni termonuklearni rat, mi }emo,
verovatno decenijama, biti potpuno i sveobuhvatno odse~eni."
@agor je pro{ao gomilom.
"[ta ovo zna~i? Osim trenutnih neugodnosti - nema vi{e luksuzne robe, ne
ma vi{e svilenih ko{ulja, nema novog semenja, nema novih videa, nema povratka ku
}i onima koji jo{ nisu re{ili da ostanu - izgubi}emo i mnogo toga {to nam je pot
rebno za opstanak. Sve na{e sposobnosti mikrofabrikovanja poti~u od {vajcarskih
orbitalnih stanica. Zalihe vode dovoljne su nam za godinu dana, ali si}u{ne koli
~ine gube se na r|u i odlaze u vakuum svaki put kada neko u|e ili izi|e kroz vaz
du{nu komoru, a te koli~ine su nam neophodne za postojanje.
Me|utim, mi mo`emo da opstanemo. Mo`emo da dobijemo sirov vodonik i kise
onik iz regolita i da ih sagorimo da bismo stvorili vodu. Ve} pravimo sopstveni
vazduh. Mo`emo i bez najve}eg dela nanoelektronike. Mo`emo da napredujemo i razv
ijamo se, ~ak i ako Zemlja... ~ak i ako se dogodi ono najgore. Ali da bismo to u
~inili, bi}e nam potrebna sva na{a proizvodna sposobnost, kao i sva nadzorna spo
sobnost. Moramo ne samo da obnovimo na{e fabrike, ve} i da na|emo na~ina da obno
vimo na{e ljude. U danima koji nas o~ekuju bi}e i vi{e nego premnogo posla za sv
e nas."
Nagenda dodirnu svojim {lemom Ginterov i prmrmlja: "Kakva budala{tina."
"Daj, 'o}u da ~ujem ovo."
"Sre}om, Program kriznog upravljanja sadr`i planove za ta~no ovakvu situ
aciju. Prema njegovim podacima, koji su mo`da nepotpuni, ja posedujem vi{e iskus
tva u vojnom komandovanju od bilo kog drugog funkcionalnog. Da li neko `eli da o
vo dovede u pitanje?" Sa~ekala je, ali niko ni{ta nije rekao. "Za vreme opasnost
i pre}i }emo na kvazivojno ustrojstvo. Ovo isklju~ivo iz organizacionih razloga.
Za oficire ne}e biti nikakvih povlastica, a vojno ustrojstvo presta}e odmah po
razre{enju na{eg sada{njeg problema. To je va`nije od svega."
Nakratko je spustila pogled na svoj PC. "U tu svrhu, ustanovaljam ispod
sebe trijumvirat pot~injenih oficira, koji }e se sastojati od: Karlosa Diaza-Rod
rigeza, Miiko Ezumi i Vila Posnera. Ispod njih bi}e devet oficira, svaki odgovor
an za jedinicu od ne vi{e od deset pojedinaca."

Pro~itala je imena. Ginter je bio dodeljen ^etvrtoj jedinici, grupi Bet

Hamilton. Onda Ekatarina re~e: "Svi smo umorni. Grupa u Centru pripremila je pos
tupak dekontaminacije, kuhinju i nekakve spavaonice. Jedinice Jedan, Dva i Tri o
sta}e ovde jo{ ~etiri sata, a onda se povu}i na pun osmo~asovni san. Jedinice od
^etiri do Devet mogu da se vrate u Centar na obrok i ~etvoro~asovni san." Zasta
la je. "To je to. Hajde sad, po|ite i malo sklopite o~i."
Za~uli su se pojedina~ni uzvici odu{evljenja, koji nisu proizveli utisak
, pa su zamrli. Ginter je ustao. Liza Nagenda ga je prijateljski stisnula za dup
e, a kada je on krenuo na desno, povukla ga je za ruku i usmerila ga na levo, pr
ema servisnim eskalatorima. Lagodno prisno, stavila mu je ruku oko struka.
Poznavao je momke koji su spavali sa Lizom Nagendom i svi oni su se slag
ali da je ona ~angrizava, posesivna, histeri~na, besmisleno emocionalna. Ali {ta
ima veze. Bilo je to lak{e nego odbiti.
Odvukli su se.
Bilo je previ{e toga da se uradi. Radili su do iscrpljenosti - ali to ni
je bilo dovoljno. Uspostavili su sistem radio-prenosa uskog opsega za PKU i slal
i mikrotalasne poruke nazad u Centar da bi on mogao da {to delotvornije usmerava
njihove napore - ali ni to nije bilo dovoljno. Neprestano su se organizovali i
preure|ivali. Ali optere}enje je bilo preveliko i nesre}e su bile neizbe`ne.
Pola preostalih {inskih topova - malih ure|aja kori{}enih za isporuku si
rovih i polufabrikovanih materijala iznad brda i preko zaliva - te{ko je o{te}en
o kada je podnevno Sunce savilo njihove aluminujumske {ine; {titnici protiv Sunc
a nisu bili name{teni na vreme. Nepoznat broj buldo`erskih robota odlutao je sa
povr{inskih kopova i po svoj prilici bio izgubljen. Te{ko se moglo odrediti koli
ko njih, jer su inventarski podaci bili zbrkani. Nije se moglo verovati ni u kak
vu hranu uskladi{tenu u Samostalnosti; obroci u centru morali su biti po`njeveni
pravo sa farmi i izno{eni kroz komore za slu~aj opasnosti. Jedna neiskusna farm
erka pogre{ila je prilikom upravljanja svojim daljinskim i deset rezervoara akva
kulture isparilo je u vakuum, izbacuju}i na povr{inu u obliku gejzira devet hilj
ada ribica veli~ine prsta. Na Posnerovo nare|enje, oprema daljinskih upravlja~a
`urno je spakovana i preba~ena u Centar. Kada je raspakovana, na ve}ini su bile
o{te}ene zglobne ruke.
Bilo je i malih pobeda. U svojoj drugoj smeni, Ginter je otkrio ~etrnaes
t bala pamuka u vakuumskom spremi{tu i nalo`io monta`eru da sa{ije futone za Cen
tar. To je zna~ilo kraj spavanju na golom podu i u~inilo od njega lokalnog heroj
a tokom ostatka tog dana. U Centru nije bilo dovoljno toaleta; Diaz-Rodrigez nar
edio je da se donesu dodatni iz zaklona od oluja protuberanci u fabrikama. Hurie
l Garza je otkrio da je nadaren za kuvanje sa ograni~enim zalihama.
Me|utim, gubili su tle pod nogama. Ugro`eni su bili nepredvidljivi, a bi
lo ih je posvuda. Jedan ludi analiti~ar sistema, slu{aju}i glasove u glavi, baci
o je u jezero nekoliko barela ulja za podmazivanje. Filtri za vodu su se zapu{il
i i potoci su morali da budu zatvoreni dok se ne poprave. Jedna doktorka nekako
je uspela da se zadavi sopstvenim dijagnosti~kim aparatom. Ekologiju grada te{ko
su ugro`avali slu~ajevi vandalizma.
Kona~no, neko se setio da uspostavi glasovnu petlju za neprekidno emitov
anje. "Ja sam miran", pri~alo je. "Ja sam spokojan. Ne `elim ni{ta da radim. Sre
}an sam tamo gde sam."
Ginter je radio sa Lizom Nagendom, poku{avaju}i da ponovo uspostavi te~e
nje potoka, kada se za~ula petlja. Podigao je pogled i video kako se neugodna ti
{ina {iri nad Samostalno{}u. Uz i niz terase, otka~enjaci su stajali u pozama kr
ajnje i potpune pasivnosti. Jedini pokreti dolazili su od malog broja odela koja
su kao p~elice zujale oko novih katatoni~ara.
Liza je stavila ruke na bokove. "Super. Sad }emo morati da ih hranimo."
"Hej, daj o'ladi malo, va`i? Ovo je prva dobra vest koju sam ~uo, ve} ni
sam ne znam od kada."
"Ne vredi to ni{ta, srculence. To je samo jedno te isto."
Bila je u pravu. Ginter je to, na `alost, znao. Jedan beznade`an zadatak
bio je zamenjen drugim.

Umorno se obla~io za tre}i dan, kada ga je Hamiltonova zaustavila i rekl

a: "Vajle! Zna{ li ne{to o ektrotehnici?"
"Ne, ne ba{. Mislim, umem da sre|ujem struju u kamionu, a mo`da i da pos
tavim mikrotalasni relej, takve stvari, ali..."
"Poslu`i}e. Pusti to {to radi{ i pomozi Kri{ni da uspostavi sistem za ko
ntrolu otka~enjaka. Da nekako mo`emo upravljati svakim pojedincem."
Smestili su radnju u staru Kri{ninu laboratoriju. Ostaci starih bezbedno
snih standarda jo{ su se vukli i nikome nije bilo dozvoljeno da tamo spava. Stog
a je prostorija bila predivno uredna i ~ista, opremljena laboratorijskom opremom
ura|enom na orbiti sa glatkim, bezli~nim povr{inama. Bio je to povratak u vreme
pre mete`a i ludila. Da nije bilo vonja novog tunela, o{trog, sirovog mirisa se
~ene stene koju je vazduh prenosio, bilo bi mogu}e pretvarati se da se ni{ta nij
e dogodilo.
Ginter je stajao u opremi za teleprisustvo i upravljao daljinskim kroz a
partmane Samostalnosti. Li~ili su na bezbroj nepovezanih }elija haosa. U{ao je u
jedan i prona{ao re~i BUDA = KOSMI^KA INERCIJA na`vrljane na zidu ne~im {to je
li~ilo na ljudski izmet. Jedna `ena sedela je na futonu, kidala pune {ake bele t
vari iz nje i bacala ih uvis. Pamuk je prekrivao prostoriju kao sve` sneg. Slede
}i apartman bio je prazan i ~ist, a mikrofabri~ki komplet blistao se na polici.
"Ovim te nacionalizujem u ime Narodne Provizorne Republike Samostalnosti i ugnje
tavanih masa gde god da su", ironi~no je rekao. Daljinski ga je oprezno podigao.
"Jesi li gotov s tom shemom ~ipa?"
"Ne}e trebati jo{ puno", re~e Kri{na.
Gradili su prototip kontrolera. Ideja je bila da kodiraju svaki PC, da b
i PKU mogao da ga identifikuje i obra}e se njegovom vlasniku li~no. Spu{taju}i n
apon, mogli su da ograni~e prenosni domet na metar i po, tako da svaka ugro`ena
osoba dobije li~na nare|enja. Postoje}i ~ipovi, me|utim, bili su prvorazredni, v
isoko-osetljivi proizvodi [vajcarskih obitalnih stanica i nisu mogli da podr`ava
ju ekscentri~na napajanja. Morali su da se zamene.
"Ali ne shvatam kako mo`e{ da o~ekuje{ da }e mo}i da bilo {ta korisno ra
de. Mislim, potrebni su nam nadzornici. Ne nada{ se, valjda, da }e{ od njih dobi
ti suvislu misao."
Nagnut nad svoj PC, Kri{na nije odmah odgovorio. Onda je rekao: "Zna{ li
kako jogi zaustavlja svoje srce? Istra`ivali smo to kada sam bio na postdiploms
kim studijama. Zatra`ili smo od jogi Premananda da zaustavi srce u trenutku kada
je prika~en na na{e instrumente i on se ljubazno odazvao. Imali smo sve najsavr
emenije skenere mozga, ali se ispostavilo da su najzanimljiviji nalazi snimljeni
na EKG-u.
Otkrili smo da se jogijevo srce nije usporilo, kako smo o~ekivali, ve} d
a je pre krenulo sve br`e i br`e, dok nije dostiglo svoje fizi~ke granice i po~e
lo da fibrilira. On nije usporio srce; on ga je ubrzao. Ono nije stalo, ve} je u
{lo u spazam.
Posle testiranja, upitali smo ga da li je znao za to. Rekao je da nije,
a to je ono najzanimljivije. Bio je ljubazan po tom pitanju, ali o~igledno je sm
atrao da na{i nalazi nisu previ{e zna~ajni."
"Ho}e{ da ka`e{..."
"Problem sa {izofreni~arima je taj {to se u njihovoj glavi toliko toga o
digrava. Previ{e glasova. Previ{e ideja. Oni ne mogu da usredsrede pa`nju na jed
an jedini lanac misli. Ali gre{ka bi bilo smatrati ih nesposobnim za slo`eno raz
mi{ljanje. U stvari, oni blistavo razmi{ljaju. Njihovi mozgovi naprosto rade sa
tako visokom delotvorno{}u da oni ne uspevaju da suvislo organizuju svoje misli.
Primoredajni ~ip obezbe|uje jo{ jedan glas, ali glasniji, uporniji. Zato
mu se pokoravaju. On se probija kroz tu buku, obezbe|uje `i`u, slu`i kao matric
a oko koje mo`e da se iskristali{e misao."
Daljinski je otklju~ao vrata konferencijske sale duboko u administrativn
im tunelima. Osam mikrofabrika ~ekalo je uredno pore|ano na konferencijskom stol
u. Dodao je devetu, okrenuo se i oti{ao, zaklju~av{i vrata za sobom. "Zna{", re~
e Ginter, "sve te razra|ene mere opreza mo`da su nepotrebne. [ta god da je upotr
ebljeno protiv Samostalnosti mo`da vi{e nije u vazduhu. Mo`da nikada nije ni bil
o u vazduhu. Mo`da je bilo u vodi ili tako ne{to."

"Oh, nema sumnje da je tamo, na milione njih. Imamo posla sa {izomimeti~

kim ma{inama koje se prenose vazduhom. Projektovane su da neograni~eno dugo osta
nu u vazduhu."
"[izomimeti~ka ma{ina? [ta je to, kog vraga?"
Rastreseno jednoli~nim glasom, Kri{na re~e: "[izomimeti~ka ma{ina je str
ate{ko nesmrtonosno oru`je sa sna`nim psiholo{kim udarnim dejstvom. Ona ne samo
da onesposobljava svoje ciljeve, ve} postavlja nesrazmerno te`ak teret na neprij
ateljske snage i materijalnu podr{ku u brizi za `rtve. Upravo zbog te vrednosti,
ima beskrajno demoraliziraju}e dejstvo na one koji su u dodiru sa `rtvama, pose
bno na one koji su uklju~eni u brigu oko njih. Stoga je naro~ito po`eljno kao st
rate{ko oru`je." Mogu}e da je navodio upustvo za upotrebu.
Ginter je utonio u razmi{ljanje o tome. "Sazivanje sastanka preko ~ipova
nije bilo gre{ka, zar ne? Znao si da }e to upaliti. Znao si da }e se povinovati
glasu koji im govori pravo u mozak."
"Da."
"Ovo sranje je zakuvano u Centru, zar ne? To je ono o ~emu nisi smeo da
govori{."
"Deo toga."
Ginter je isklju~io svoju opremu i pogasio so~iva. "Nosi se, Kri{na! Nos
i se pravo u Pakao, kur~ino glupa!"
Kri{na je podigao pogled sa onoga {to je radio, zbunjen. "Jesam li rekao
ne{to pogre{no?"
"Ne! Nisi rekao ni jednu jedinu jebenu pogre{nu stvar - samo je zbog teb
e ~etiri hiljade ljudi skrenulo s uma, ni{ta vi{e! Probudi se i dobro pogledaj {
ta ste vi manijaci uradili sa va{im istra`ivanjem oru`ja!"
"To nije bilo istra`ivanje oru`ja", blago re~e Kri{na. Povukao je duga~k
u, zamr{enu linuju na shemi. "Ali kada je ~isto istra`ivanje finansirano od stra
ne vojske, vojska tra`i i vojnu primenu istra`ivanja. Tako ti je to."
"U ~emu je razlika? Dogodilo se. Ti si odgovoran."
Sada je kri{na zaista sklonio PC u stranu. Govorio je nesvojstveno vatre
no. "Gintere, nama je potrebna ova informacija. Shvata{ li da poku{avamo da upra
vljamo tehnolo{kom civilizacijom uz pomo} mozga koji je evoluirao u neolitu? Ja
sam savr{eno ozbiljan. Svi smo mi zarobljeni u starim programima lovca-sakuplja~
a, a od njih vi{e nema koristi. Pogledaj {ta se doga|a na Zemlji. Do gu{e su u r
atu koji niko nije `eleo da zapo~ne i niko ne `eli da vodi, i to je pat pozicija
koju niko ne mo`e da zaustavi. Ona vrsta razmi{ljanja koja nas je do toga dovel
a ne radi vi{e za na{u dobrobit. Ona se mora promeniti. A tome smo mi te`ili - p
ripitomiti ljudski mozak. Zauzdati ga. Obuzdati.
Priznajem, na{e istra`ivanje okrenulo se protiv nas. Ali {ta je jo{ jedn
o oru`je, me|u toliko drugih? Da neuroprogrameri nisu bili dostupni, iskoristilo
bi se ne{to drugo. Senfni gas, mo`da, ili plutonijumska pra{ina. [to se toga ti
~e, mogli su naprosto da naprave rupu u svodu i da puste da se svi ugu{imo."
"Sere{ da bi se opravdao, Kri{na! Ni{ta ne mo`e opravdati ono {to ste ur
adili."
Tiho, ali s ube|enjem, Kri{na re~e: "Nikad me ne}e{ ubediti da na{e istr
a`ivanje nije mo`da najva`nija stvar koju je danas mogu}e obavljati. Moramo da s
teknemo kontrolu nad ovim ~udovi{tem unutar na{ih lobanja. Moramo da promenimo n
a{ na~in razmi{ljanja." Glas mu se spustio. "Tu`no je {to ne mo`emo da se promen
imo ako ne pre`ivimo. Ali da bismo pre`iveli, prvo moramo da se promenimo."
Posle toga radili su u ti{ini.
Ginter se probudio iz nemirnog sna i otkrio da je pro{lo tek pola vremen
a za spavanje. Liza je hrkala. Pa`ljivo, da je ne probudi, obukao se i, bosonog,
na vrhovima prstiju iskrao se iz svoje ni{e i krenuo niz hol. Svetlost u zajedn
i~koj sobi bila je upaljena i za~uo je glasove.
Ekatarina je podigla pogled u trenutku kada je u{ao. Lice joj je bilo bl
edo i izmu~eno. Oko o~iju imala je blede kolutove. Bila je sama.
"Ej, zdravo. Upravo sam razgovarala sa PKU-om." Mi{lju je isklju~ila svo
j PC. "Sedi."
Privukao je stolicu i nagnuo se preko stola. Suo~en sa njom, otkrio je d

a ima malih, ali primetnih problema sa disanjem. "Pa. Kako ide?"

"Uskoro }e isprobati va{e kontrolere. Prva koli~ina ~ipova izi}i }e iz f
abrika za oko jedan sat. Mislila sam da ostanem budna da vidim kako rade."
"Zna~i, tako je lo{e?" Ekatarina odmahnu glavom, ne gledaju}i u njega. "
'Ej, 'ajde, ~eka{ ovde ishode, a vidim da si umorna. Mora da dosta zavisi od ovo
ga."
"I vi{e nego {to zna{", tmurno je rekla. "Upravo sam pro{la kroz brojke.
Stvari su lo{ije nego {to mo`e{ da zamisli{."
Pru`io je ruku i dodirnuo njenu hladnu, beskrvnu {aku. Stisnula ga je ta
ko ~vrsto da ga je zabolelo. O~i su im se srele i u njima je ugledao sav strah i
~u|enje koje je ose}ao.
Ustala je, bez re~i.
"Sama sam u ni{i", re~e Ekatarina. Nije pu{tala njegovu ruku, u stvari,
dr`ala ju je tako ~vrsto da se ~inilo da je nikada ne}e ni pustiti.
Ginter je dopustio da ga povede.
Vodili su ljubav i tiho pri~ali o neva`nim stvarima, pa opet vodili ljub
av. Ginter je mislio da }e ona zadremati odmah posle prvog puta, ali u njoj je b
ilo puno energije nervoze za tako ne{to.
"Reci mi kada }e{ da svr{i{", promrmljala je. "Reci mi kada }e{ da svr{i
{."
Prestao je da se pomera. "Za{to uvek to ka`e{?"
Ekatarina ga je zbunjeno posmatrala i on je ponovio pitanje. Onda se nas
mejala dubokim, grlenim smehom. "Zato {to sam frigidna."
"Ha?"
Uzela ga je za ruku i protrljala svoj obraz o nju. Onda je zagnjurila gl
avu, nastavljaju}i kretnju preko svog vrata i uz bo~nu stranu lobanje. Osetio je
na dlanu kratku, golicavu kosu, a onda, iza njenog uha, dve ~voruge ispod ko`e
na mestu gde su ugra|eni bio~ipovi. Jedan od njih bio je njen primopredajni ~ip,
a drugi... "To je proteza", objasnila je. O~i su joj bile sive i ozbiljne. "Pri
ka~ena je na centre za zadovoljstvo. Kada mi je potrebno, mogu da mi{lju uklju~i
m orgazam. Tako uvek mo`emo da svr{imo u isto vreme." Dok je govorila, polako je
pomicala bokovima ispod njega.
"Ali to zna~i da ti uop{te nije potrebna bilo kakva vrsta seksualnog pod
sticaja, zar ne? Mo`e{ po `elji da izazove{ orgazam. Dok se vozi{ autobusom. Ili
dok si za stolom. Mo`e{ naprosto da uklju~i{ to i satima da svr{ava{."
Delovala je kao da se zabavlja. "Otkri}u ti tajnu. Dok je bilo novo, rad
ila sam takve akrobacije. Svi to rade. Ali ~ovek to brzo preraste."
Povre|enog ponosa, Ginter re~e: "[ta onda ja radim ovde? Ako ima{ to, ko
g }u ti ja vraga?" Krenuo je da se odmi~e od nje.
Ponovo ga je povukla na sebe. "Ti si neka vrsta ugodnosti", re~e ona. "N
a jedan smi{ljen na~in. Dolazi ovamo."
Vratio se do svog futona i po~eo da skuplja delove odela. Liza je pospan
o sela i tupo zurila u njega. "Pa", re~e ona. "To je to, zar ne?"
"Pa, da. Izgleda da sam ostavio ne{to nedovr{eno. Jednu staru vezu." Opr
ezno je pru`io ruku. "Ne ljuti{ se, a?"
Prenebregav{i njegovu ruku, ustala je, naga i besna. "Ima{ petlju da sta
ne{ tu, a da jo{ nisi stigao ni da obri{e{ moj osmeh s kurca, i da ka`e{ da se n
e ljutim? Govno jedno!"
"Ma, daj, Liza, nije ba{ tako."
"\avola nije! Zatreskao si se u tu beloguzu rusku ledenu kraljicu i ja o
doh u istoriju. Nemoj da misli{ da ja ne znam sve o njoj."
"Nadao sam se da jo{ mo`emo da ostanemo, zna{, prijatelji."
"Dobar fazon, govnaru." Stegnula je pesnicu i tresnula ga iz sve snage p
osred grudi. Suze su mu zaiskrile u o~ima. "Vuci se odavde. Muka mi je da te gle
dam."
Oti{ao je.
Ali nije spavao. Ekatarina je bila budna i kiptela nad prvim izve{tajima

koji su stizali u vezi sa novim kontrolnim sistemom. "Oni rade!" vikala je. "On
i rade!" Navukla je svileni kamisol i uzbu|eno {etkala tamo-amo, naga od pojasa.
Pubi~ne dla~ice bile su joj beli plamen, sa gotovo nevidljivim tragovima manjih
dla~ica koje su joj dopirale do pupka i mazile slatku unutra{njost njenih stega
na. Umoran, kakav je bio, Ginter je osetio novu `udnju za njom. Na iznuren, ispr
an na~in, bio je sre}an.
"Auh!" Poljubila ga je sna`no, ne seksualno, i pozvala PKU. "Ponovi sve
na{e ranije projekcije. Vra}amo na{e ugor`ene komponente na posao. Prilagodi sve
planove rada."
"Po nare|enju."
"Kako ovo menja na{e dugoro~ne izglede?"
Program je }utao nekoliko sekundi, procesuju}i. Onda je rekao: "U}i }ete
u neophodno, ali vrlo opasno stanje oporavka. Prelazite sa visoko stabilne situ
acije sa malim izgledima u visoko nestabilnu situaciju sa velikim izgledima. Sa
vi{e slobodnog vremena, va{e neugro`ene komponente brzo }e postati nezadovoljne
va{om vladom."
"[ta se doga|a ako naprosto si|em s polo`aja?"
"Izgledi se drasti~no smanjuju."
Ekatarina je pognula glavu. "U redu, {ta }e, najverovatnije, biti na{ na
jte`i novi problem?"
"Neugro`ene komponente zahteva}e da saznaju vi{e o ratu na Zemlji. @ele}
e da se smesta ponovo uspostavi medijski priliv."
"Mogao bih lako da sredim prijemnik", dobrovoljno se javio Ginter. "Ne n
eki preterano..."
"Da se nisi usudio!"
"Ha? Za{to ne?"
"Gintere, slu{aj ovako: koje su ovde dve najzastupljenije nacije?"
"Pa, rekao bih da su to Rusi i... auh."
"Tako je, auh. Za sada, mislim da je najbolje ako niko nije siguran ko b
i trebalo da bude ~iji neprijatelj." Upitala je PKU: "Kako da postupim?"
"Dok se situacija ne stabilizuje, ne ostaje vam ni{ta drugo nego da im s
kre}ete pa`nju. Da im mozgovi budu stalno zabavljeni ne~im. Ulovite sabotere i o
rganizujte su|enje za ratne zlo~ine."
"To ne dolazi u obzir. Nema lova na ve{tice, nema `rtvenih jaganjaca, ne
ma su|enja. Svi smo zajedno u ovom."
Bezose}ajno, PKU re~e: "Nasilje je leva ruka vlade. @urite da odbacite n
jegove mogu}nosti, a da niste ozbiljno razmislili."
"Ne}u da raspravljam o tome."
"Dobro. Ako za sada ho}ete da odlo`ite kori{}enje sile, mogli biste da s
e zadr`ite na lovu na oru`je koje je upotrebljeno protiv Samostalnosti. U njegov
o pronala`enje i identifikovanje uklju~ili bi se svi, punom snagom, a ne bi bilo
neophodno ukazivati na nekog. Tako|e, mnogi bi to protuna~ili u smislu da posto
ji mogu}nost za izle~enje, pa bi se tako podigao op{ti moral, a da, zapravo, ne
biste morali da la`ete."
Umorno, kao da je ovo ne{to kroz {ta je ve} mnogo puta pro{la, ona re~e:
"Zar zaista nema nade da }e se izle~iti?"
"Sve je mogu}e. Me|utim, u svetlosti sada{njih resursa, to se ne bi mogl
o smatrati verovatnim."
Isklju~iju}i PKU, Ekatarina je mi{lju isklju~ila i PC. Uzdahnula je. "Mo
`da bi to trebalo da uradimo. Tobo`e da krenemo u poteru za oru`jem. Trebalo bi
da ne{to od toga ispadne."
Zbunjen, Ginter re~e: "Ali to je jedno od oru`ja ^angove, zar ne? [izomi
meti~ka ma{ina, je l' tako?"
"Gde si to ~uo?" o{tro je upitala.
"Pa, Kri{na je rekao... nije delovalo kao... mislio sam da je to svima d
ostupno."
Ekatarinino lice je otvrdnulo. "Programe!" pomislila je.
PKU se vratio u `ivot. "Spreman."
"Prona|i Kri{nu Narasimana, neugro`enog, Jedinica Pet. Smesta `elim da r
azgovaram s njim." Ekatarina je navukla ga}ice i {orts i mahnito po~ela da se ob

la~i. "Gde su mi proklete sandale? Programe! Reci mu da do|e u zajedni~ku prosto

riju. Odmah."
"Primljeno."
Na Gintertovo iznena|enje, Ekatarini je trebalo vi{e od sata da prinudi
Kri{nu na poslu{nost. Na kraju, me|utim, mlada istra`iva~ka komponenta oti{la je
do sefa, predstavila mu se i otvorila skladi{ta. "Nije to bilo ba{ tako bezbedn
o", re~e on, izvinjavaju}i se. "Da su na{i sponzori znali koliko smo puta ostavl
jali sve otklju~ano da bismo mogli da ulazimo i izlazimo, oni... dobro, nema vez
e."
Izvadio je iz vitrine pljosnat metalni pravougaonik veli~ine dlana. "Naj
verovatnije je ovo upotrebljeno. To je aerosolna bomba. Biolo{ki agensi se unose
ovde, a okida se udaranjem po pole|ini ovde. Unutra ima dovoljno pritiska da iz
baci agens uvis pedeset stopa. Vazdu{na strujanja obavljaju ostalo." Pru`io ga j
e Ginteru koji je u`asnuto zurio u njega. "Ne brini, nije napunjena."
Izvukao je tanku ladicu u kojoj su se nalazili blistavi redovi tankih ci
lindara od hroma. "U ovima se nalaze same ma{ine. To je nanooru`je tek skinuto s
a police. Najmodernije stvari, rekao bih." Prevla~io je vrhom prsta po njima. "P
rogramirali smo svako od njih da stvori razli~itu me{avinu neurotransmitera. Dop
amin, fenciklidin, norepinefrin, acetilholin, met-enkefalin, supstanca P, seroto
nin... ovde unutra nalazi se dobar komadi} Raja, a..." tapnuo je po praznini...
"upravo ovde je na{ nedostaju}i deo Pakla." Namr{tio se i promrmljao: "^udno. Za
{to nedostaju dva cilindra?"
"[ta to?" upita Ekatarina. "Nisam ~ula {ta si sad rekao."
"Oh, ni{ta va`no. Hm, slu{aj, mo`da bi moglo da pomogne kad bih istrgao
par dijagrama biolo{kih veza i pokazao vam hemijsku podlo{ku ovih stvari."
"Zaboravi. Neka samo glatko i jednostavno te~e. Pri~aj nam o tim {izomim
eti~kim ma{inama."
Trebalo je vi{e od sata da bi im objasnio.
Ma{ine su hemijske fabrike veli~ine molekula, umnogome nalik na monta`er
e u mikrofabrikama. Obezbedila ih je vojska, u nadi da }e grupa ^angove prona}i
oru`je u obliku magle koje bi se moglo raspr{iti na putu armije da bi je navelo
da promeni odanost. Ginter je nakratko odremao dok je Kri{na obja{njavao za{to j
e to nemogu}e i probudio se negde po{to su maju{ne ma{ine ve} na{le put do mozga
.
"To je zapravo la`na {izofrenija", objasnio je Kri{na. "Prava {izofrenij
a je predivno slo`en mehanizam. Ove ma{ine stvaraju pre neku vrstu jeftine imita
cije. One preuzimaju kontrolu nad hemijom mozga i po~inju da ispumpavaju dopamin
i jo{ nekoliko neuromedijatora. To nije pravi nered, per se. Oni samo odr`avaju
mozak u omamljenom stanju." Zaka{ljao se. "Shvatate."
"U redu", re~e Ekatarina. "U redu. Ka`e{ da mo`e{ da reprogramira{ ove s
tvari. Kako?"
"Koristimo ono {to se u tehnici zove glasni~ke ma{ine. One su neka vrsta
neuromodulatora - one ka`u {izomimeti~kim ma{inama {ta da rade." Izvukao je jo{
jednu ladicu i jednoli~nim glasom rekao: "Nestali su."
"Da se dr`imo stvari, ako je mogu}e. Kasnije }emo se brinuti o tvom inve
ntaru. Pri~aj nam o tim glasni~kim ma{inama. Mo`e{ li da pripremi{ dovoljno njih
da ka`u {izomimeti~kim da se isklju~e?"
"Ne, iz dva razloga. Prvo, ovi molekuli su proizvedeni u {vajcarskim orb
italnim stanicama; mi nemamo industrijsko postrojenje da ih proizvedemo. Drugo,
{izomimeti~kim je nemogu}e re}i da se isklju~e. Oni nemaju dugmad za isklju~ivan
je. Oni su pre katalizatori nego prave ma{ine. Mogu}e ih je preraditi da stvaraj
u razli~ite hemikalije, ali..." Zastao je i pogled mu odblude u daljinu. "Majku
mu." Dohvatio je svoj PC i dijagram hemijskih veza pojavio se na jednom zidu. A
onda, pored njega, listing glavnih neurofunkcija. Zatim jedan drugi dijagram pre
kriven na`vrljanim bihejvioralnim simbolima. Sve vi{e i vi{e podataka izletalo j
e na zid.
"Ovaj, Kri{na..."
"Be`i", frknuo je. "Ovo je va`no."
"Misli{ li da }e{ mo}i da na|e{ lek?"

"Lek? Ne. Ne{to bolje. Mnogo bolje."

Ekatarina i Ginter izmenja{e pogled. Onda ona re~e: "Da li ti je ne{to p
otrebno? Mogu li da ti dodelim nekog kao ispomo}?"
"Potrebne su mi glasni~ke ma{ine. Na|ite mi ih."
"Kako? Kako da ih na|emo? Gde da tra`imo?"
"Sali ^ang", nestrpljivo re~e Kri{na. "Mora da su kod nje. Niko drugi ni
je imao pristup." Dohvatio je svetlosnu olovku i po~eo da ukoso `vrlja formule p
o zidu.
"Na}i }u ti je. Programe! Reci..."
"^angova je otka~ena", podsetio ju je Ginter. "Dohvatila ju je aerosolna
bomba." Koju mora da je sama aktivirala. Zgodan na~in da se ukloni dokaz koji b
i mogao da dovede do bilo koje vlade {to je upravljala njome. Ona je bila prva k
oja je poludela.
Ekatarina se u{tinu za nos, trgnuv{i se. "Predugo sam budna", re~e ona.
"U redu, shvatila sam. Kri{na, od sada neprekidno si na du`nosti istra`iva~a. PK
U }e obavestiti vo|u tvoje jedinice. Obavesti me ako ti je potrebna bilo kakva p
omo}. Na|i mi na~in da se isklju~i ovo prokleto oru`je." Ne obra}aju}i pa`nju na
to {to je on slegnuo ramenima, ona re~e Ginteru: "Povla~im te iz Jedinice ^etir
i. Od sad, odgovara{ direktno meni. @elim da na|e{ ^angovu. Na|i je i na|i te gl
asni~ke ma{ine."
Ginter je bio mrtav umoran. Nije mogao da se seti kada je poslednji put
odspavao dobrih osam sati. Ali uspeo je da izvede ono {to se nadao da predstavlj
a poverljiv kez. "Primljeno."
Ludakinja ne bi trebalo da mo`e da se krije. Sali ^ang je mogla. Niko ne
bi trebalo da je u mogu}nosti da izbegne poruci PKU, sad kad je ovaj bio prika~
en na sve ve}i broj uro`enih pojedinaca. Sali ^ang je bila. PKU je obavestio da
niko od otka~enjaka nije svestan gde se ^angova nalazi. Prihvatio je naredbu da
svakog sata svi oni bace pogled i potra`e je, sve dok je ne na|u.
U zapadnim tunelima zidovi bili su uklonjeni da bi se stvorio prostor ve
liki kao unutra{njost bilo koje fabrike. Vra}eni su daljinski i sada im je bilo
dodeljeno gotovo dve stotine otka~enjaka razmaknutih tako da ne do|u u sukob sa
poljem uputstava njihovih suseda. Ginter je pro{ao pored njih, kroz {aptave glas
ove PKU: "Da li se ra~una na sve buldo`ere? Ako je tako... Ukloni sve pokvarene
ma{ine. Mo`e{ ih smestiti... za vakuumom zavarenu pra{inu na gornjoj povr{ini {i
na... temperaturu redukcije, a zatim vidi da li je dopremanje kiseonika kompatib
ilno..." Na daljem kraju jedno jedino odelo sedelo je na stolici sa nadzorni~kim
ure|ajem u krilu.
"Kako ide?" upita Ginter.
"Krajnje vrhunski." Prepoznao je Takajunijev glas. Radili su zajedno u m
ikrotalasnoj relejnoj stanici Flamarion. "Najve}i broj fabrika pu{ten je i radi,
a na putu smo da osposobimo i {inske topove. Ne bi verovao koliki stepen korisn
osti ovde posti`emo."
"Dobar, a?"
Takajuni se iskezio; Ginter je to mogao da ~uje u njegovom glasu. "Vredn
i mrav~i}i!"
Takajuni nije video ^angovu. Ginter je krenuo dalje.
Nekoliko sati kasnije na{ao sedeo je iscrpljen u parku Nogu~i i gledao r
azrovano tle na mestu gde se nalazila niska {uma. Nijedna sadnica nije bila po{t
e|ena; srebrna breza postala je istrebljena lunarna vrsta. Mrtav {aran plutao je
na le|ima po povr{ini sredi{njeg jezera prekrivenoj naftom; ograda od bodljikav
e `ice okru`ivala ga je sada da bi se otka~enjaci dr`ali po strani. Jo{ nije bil
o vremena da se po~ne ra{~i{}avanje otpadaka, a kada se osvrnuo unaokolo, video
je da |ubreta ima na sve strane. Bilo je to tu`no. Podse}alo ga je na Zemlju.
Znao je da je vreme da po|e, ali nije mogao. Glava mu se povila, dodirnu
la grudi i trznula. Vreme je prolazilo.
Treptaj pokreta naterao ga je da se okrene. Neko u luksuznom pastelnom o
delu boje lavande projurio je pored njega. @ena koja ga je pre neki dan uputila
do kancelarije kontolora grada. "Zdravo!" doviknu on. "Na{ao sam one koje sam tr
a`io ta~no tamo gde si mi rekla. Hvala. Ve} sam pomalo po~eo da se pla{im."

Odelo boje lavande okrenulo se i pogledalo ga. Sunce je ble{talo na crno

m staklu. Miran, dug tren kasnije, ona re~e: "Nije va`no" i po|e dalje.
"Tra`im Sali ^ang. Poznaje{ li je? Da li si je videla? Ona je otka~enjak
, jedna mala `ena, gizdava, volela je jarku ode}u, elektri~nu {minku, te stvari.
"
"Bojim se da ne mogu da ti pomognem." U rukama je nosila tri rezervoara
sa kiseonikom. "Mo`da bi mogao da proba{ na buvljoj pijaci. Tamo ima puno jarke
ode}e." Uronila je u otvor tunela i nestala unutra.
Ginter je zbunjeno zurio za njom, a zatim odmahnuo glavom. Ose}ao se veo
ma, veoma umorno.
Buvlja pijaca kao da je pro{la kroz oluju. [atori su bili pocepani, tezg
e preturene, roba oplja~kana. Krhotine narand`astog i zelenog stakla {kripale su
pod nogama. Pa ipak, polica sa italijanskim maramama vrednim godi{nje plate sta
jala je nedirnuta me|u kr{em. To uop{te nije imalo smisla.
Uzdu` i popreko pijace, otka~enjaci su marljivo ~istili. Saginjali su se
, dizali i ~istili. Odelo je tuklo jednog od njih.
Ginter je zatreptao. Nije mogao da reaguje na to kao na stvaran doga|aj.
@ena se skupila pod udarcima, divlje kri~e}i i povla~e}i se pred njima. Jedan o
d {atora bio je ponovo podignut i pod senkom njegove svile duginih boja, ~etiri
druga odela besposli~ila su za barom. Niko od njih nije se pomerio da pomogne `e
ni.
"Hej!" viknu Ginter. Ose}ao se u`asno zbunjeno, kao da je naglo uba~en u
sred predstave, a da nije nau~io ni retka teksta, niti ima pojma o ~emu je re~ i
kakva je tu njegova uloga. "Prestani!"
Odelo se okrenulo prema njemu. Dr`alo je mr{avu ruku `ene zarobljenu u r
ukavici. "Be`i", zare`a mu{ki glas preko radija.
"[ta to radi{? Ko si ti?" ^ovek je nosio Vestinghausovo odelo, jedno od
desetak takvih me|u neugro`enima. Ali Ginter je prepoznao sme|, bubre`ast, spr`e
n beleg na trbu{noj plo~i. "Posnere... jesi li to ti? Pusti tu `enu."
"Ona nije `ena", re~e Posner. "Do |avola, pogledaj je - ona ~ak nije ni
~ovek. Ona je otka~enjak."
Ginter je uklju~io {lem na snimanje. "Bele`im ovo", upozorio je. "Ako po
novo udari{ tu `enu, Ekatarina }e videti sve ovo. Obe}avam."
Posner je pustio `enu. Sekundu-dve, stajala je zbunjena, a onda je glas
iz njenog PC-a preuzeo kontrolu. Sagnula se da uzme metlu i vratila na posao.
Isklju~uju}i {lem, Ginter re~e: "Dobro. [ta je uradila?"
Posner je besno ispru`io nogu. S ga|enjem, pokazao je dole. "Ispi{ala mi
se na ~izmu!"
Odela u {atoru sa zanimanjem su posmatrala. Sada su zaurlala. "Sam si po
gre{io, Vile!" doviknu jedno. "Rekao sam ti da nisi ostavio dovoljno vremena za
li~nu higijenu."
"Ne brini zbog malo vi{e vlage. Ispari}e slede}i put kad naleti{ na vaku
um!"
Ali Ginter nije slu{ao. Zurio je u otka~enjaka koga je Posner zlostavlja
o i pitao se za{to ranije nije prepoznao Anju. Usta su joj bila napu}ena, a lice
~vrsto stisnuto od brige, kao da je na temenu imala klju~ koji je bio navijen t
riput vi{e nego {to treba. Ramena su joj, tako|e, sad bila povijena napred. Me|u
tim, bila je mirna.
"@ao mi je, Anja", re~e on. "Hiro je mrtav. Ni{ta nismo mogli da u~inimo
."
Nastavila je da mete, nesvesna, nesre}na.
Uhvatio je poslednji minibus u smeni nazad do Centra. Bilo je dobro pono
vo biti kod ku}e. Miiko Ezumi odlu~io je da oplja~ka zalihe kiseonika i vode iz
obli`njih fabrika, a zatim isklesala u steni prostoriju za tu{iranje. Napravio s
e dug red za samo trominutno kori{}enje, i to bez sapuna, ali niko se nije bunio
. Neki su objedinili vreme, kupaju}i se dvoje ili troje zajedno. Oni koji su ~ek
ali na red, grubo su se {alili.
Ginter se oprao, uzeo ~iste kratke pantalone i majicu s kratkim rukavima

sa znakom Glavkosmosa i otrupkao niz hol. Oklevao je jedan tren ispred zajedni~
ke prostorije, slu{aju}i ljude koji su sedeli za stolom i raspravljali ko je naj
`ivopisniji otka~enjak koga su sreli.
"Jeste li videli Mi{olovca?"
"Aha, i Ofeliju!"
"Papu!"
"Patkicu!"
"Svi znaju Patkicu!"
Smejali su se i bili sre}ni. Topao ose}aj zajednice tekao je iz prostori
je, ono {to bi Ginterov otac na svoj bljutavo-sentimentalan na~in nazvao Gemitli
hkajt. Ginter je u{ao unutra.
Liza Nagenda podi`e pogled, sva u desnima i zubima, i sledi se. Vilica j
oj se uz {kljocaj zatvorila. "Vajl! Nije li to li~ni {pijun Izmailove?"
"[ta?" Optu`ba je ostavila Gintera bez daha. Bespomo}no je pogledom kru`
io po sobi. Niko nije `eleo da se sretne pogledom s njim. Za}utali su.
Lizino lice bilo je sivo od gneva. "^uo si me! Ti si taj koji je otkucao
Kri{nu, zar ne?"
"Izvr}e{ stvari! Popizdela si zato..." S naporom se uzdr`ao. Nije bilo s
misla dodavati svoju histeriju njenoj. "Tebe se ne ti~e kakvi su moji odnosi sa
Izmailovom." Pogledao je oko stola. "Ne zaslu`ujete da to saznate, ali ipak }u v
am re}i da Kri{na radi na leku. Ako je bilo {ta {to sam rekao ili uradio pomoglo
da se on vrati u laboratoriju, pa dobro, neka je tako."
Iskezila se. "A kakav ti je izgovor {to si cinkario Vila Posnera?"
"Nikad nisam..."
"Svi smo ~uli pri~u! Rekao si da }e{ da ode{ pravo kod tvoje dragocene I
zmailove sa malim videom sa {lema."
"Daj, Liza", po~e Takajuni. Odgurnula ga je u stranu.
"Zna{ li {ta je Posner radio?" Ginter je tresao prst Lizi u lice. "A? Zn
a{ li? Tukao je `enu - Anju! Tukao je Anju, tu napolju!"
"Pa {ta? On je jedan od nas, zar ne? Nije ograni~en, praznook, naduven,
balav otka~enjak!"
"Kurvo!" Razjaren, Ginter se bacio preko stola na Lizu. "Ubi}u te, kunem
se!" Ljudi su se izmicali od njega, jurili napred, haos od kretnji. Posner se i
spre~io ispred Gintera, ra{irenih ruku, uko~ene vilice i mu`evan. Ginter ga je t
resnuo po licu. Posner je delovao iznena|eno i pao unazad. Gintera je probadalo
u {aci, ali bez obzira na to, ose}ao se ~udno dobro; ako su svi ostali ludi, za{
to ne bi bio i on?
"Samo probaj", vrisnula je Liza. "Sve vreme sam znala da si takav!"
Takajuni je odvukao Lizu na jednu stranu. Hamiltonova je dohvatila Ginte
ra i povukla ga na drugu. Dvojica Posnerovih prijatelja dr`ali su njega.
"Dobio sam od tebe sve {to je mogu}e!" viknu Ginter. "Ti jeftina pi~ko!"
"^ujte ga! ^ujte kako me je nazvao!"
Izgurali su ih na suprotna vrata, vri{tave.
"Sve je u redu, Gintere." Bet ga je ubacila u prvu ni{u na koju su nai{l
i. Te{ko se navalio na zid, drhte}i, i zatvorio o~i. "Sad je sve u redu."
Ali nije bilo. Gintera je najednom pogodilo shvatanje da, sa izuzetkom E
katarine, vi{e nema prijatelja. Nema pravih prijatelja, bliskih prijatelja. Kako
se to moglo da dogodi? Bilo je to kao da su se svi pretvorili u vukodlake. Oni
koji nisu istinski bili ludi, ipak su bili ~udovi{ta. "Ne razumem."
Hamiltonova uzdahnu. "[ta ne razume{, Vajle?"
"To kako ljudi... kako tretiraju otka~enjake. Kada je Posner tukao Anju,
~etiri odela stajala su u blizini, a nijedan nije ni mrdnuo prstom da ga zausta
vi. Nijedan! A i ja sam to osetio, nema smisla da se pretvaram da sam bolji od n
jih ostali. I ja sam `eleo da pro|em i da se pretvaram kao da nisam ni{ta video.
[ta se to s nama dogodilo?"
Hamiltonova slegnu ramenima. Kosa oko glatkog, okruglog lica bila joj je
kratka i tamna. "Kada sam bila dete, i{la sam u prili~no skupu {kolu. Jedne god
ine imali smo jednu od onih ve`bi koje bi trebalo da obogate li~nost. Zna{? @ivo
tno iskustvo. Podelili su nas u dve grupe - zatvorenike i ~uvare. Zatvorenici ni

su mogli da izi|u iz dodeljenog prostora bez dozvole ~uvara, ~uvari su dobijali

bolju hranu, takve stvari. Vrlo jednostavan niz pravila. Ja sam bila ~uvar.
Gotovo smesta, po~eli smo da mu~imo zatvorenike. Omalova`avali smo ih, v
ikali na njih, postrojavali. Ono za~u|uju}e, bilo je to da su zatvorenici sve to
dopu{tali. Bilo ih je pet puta vi{e nego nas. Mi nismo ~ak imali ni ovla{}enja
za stvari koje smo radili. Ali niko od njih nije se bunio. Niko od njih nije ust
ao i rekao ne, ne mo`ete to da radite. Igrali su igru.
Na kraju meseca, projekat je bio razotkriven i mi smo imali da uradimo n
eke seminarske radove o tome {ta smo nau~ili: korenima fa{izma, i tako to. ^ital
i malo Hanu Arendt. A onda je sve bilo gotovo. Osim {to moja najbolja prijatelji
ca vi{e sa mnom nije progovorila ni re~. A ja nisam mogla da da se ljutim na nju
. Ne posle onoga {to sam radila.
A {ta sam zaista nau~ila? Da ljudi igraju bilo kakvu ulogu koju im dodel
ite. Oni }e to da rade, a da ni ne znaju da to rade. Ako uzme{ manjinu, ka`e{ im
da su posebni i navede{ ih da ~uvaju - oni }e po~eti da izigravaju ~uvare."
"I kakav je odgovor? Kako da se ~uvamo da ne budemo uhva}eni u uloge koj
e igramo?"
"Prokleta bila ako znam, Vajla. Prokleta bila."
Ekatarina je premestila svoju ni{u u najudaljeniji kraj novog tunela. Tu
nel je vodio samo do njene sobe, pa je imala dosta privatnosti. Kada je Ginter u
{ao unutra, preko primopredajnog ~ipa do njega dolebde glas pun stati~kog {uma.
"...izvestio o napadu. U Kairu, vladini zvani~nici obavezali su se..." Prekinulo
se.
"Hej, ponovo si..." Zastao je. Da je radio-prijem ponovo uspostavljen, o
n bi to znao. Razgovaralo bi se o tome u Centru. [to je zna~ilo da radio-veze, z
apravo, nikada nisu ni bile potpuno prekinute. Naprosto su bile pod kontrolom PK
U.
Ekatarina podi`e pogled prema njemu. Bila je plakala, ali je prestala. "
Uni{tene su {vajcarske orbitalne stanice!" pro{aptala je. "Pogodili su ih sva~im
; od mekih bombi do brilijantnog {ljunka. Zasuli dokove."
Razmera svih tih smrti za trenutak je zamaglila ono {to je ona govorila.
Te{ko se spustio pored nje. "Ali to zna~i..."
"Da vi{e do nas ne mo`e da dopre nijedan svemirski brod, tako je. Ako ne
postoji nijedan brod u tranzitu, ostajemo nasukani ovde."
Zagrlio ju je. Bila je hladna i drhtala je. Ko`a joj je bila neprijatno
vla`na i naje`ena. "Koliko je pro{lo otkako si poslednji put spavala?" o{tro je
upitao.
"Ne mogu..."
"Prika~ena si, zar ne?"
"Ne mogu sebi da dopustim da spavam. Ne sada. Kasnije."
"Ekatarina. Energija koju dobija{ iz `ice nije besplatna. Ona je samo po
zajmljena od tvoga tela. Kad si|e{, sve se to naplati. Ako bude{ predugo uka~ena
, ulete}e{ pravo u komu."
"Nisam bila..." Za}utala je, i zbunjen, nesiguran izraz pojavio joj se u
o~ima. "Mo`da si u pravu. Verovatno bih mogla malo da se odmorim."
PKU je o`iveo. "Jedinica Devet postavlja radio-prijemnik. Ezumi im je do
zvolio."
"Sranje!" Ekatarina se `urno uspravila. "Mo`emo li da to zaustavimo?"
"Suprotstavljanje projektu koji u`iva op{tu naklonost moglo bi vas ko{ta
ti kredibiliteta koji ne mo`ete da dozvolite da izgubite."
"U redu, kako onda mo`emo da minimiziramo..."
"Ekatarina", re~e Ginter. "Spavanje, se}a{ se?"
"Samo sekund, du{o." Potap{ala je futon. "Samo ti lezi i sa~ekaj me. Sre
di}u ovo dok trepne{." Poljubila ga je ne`no, oklevaju}e. "U redu?"
"Aha, naravno." Legao je i sklopio o~i, samo na sekund.
Kada se probudio, bilo je vreme da krene u smenu, a Ekatarine nije bilo
u blizini.
Bio je to tek peti dan od Vladivostoka. Ali sve se toliko potpuno promen
ilo da je ono pre toga li~ilo na se}anje iz nekog drugog sveta. U prethodnom `iv
otu bio sam Ginter Vajl, pomisli on. @iveo sam i radio, i par puta se nasmejao.

@ivot je tada bio prili~no dobar.

Jo{ je tragao za Sali ^ang, iako je nada ~ilela. Sad, kad god bi razgova
rao s nekim odelima, pitao bi da li im je potrebna njegova pomo}. Sve re|e je bi
la.
Kapela na tre}em nivou bila je {uplja peharasta prostorija koja je gleda
la na zid terase. @uti ljiljani rasli su oko ogra|enog oltarskog prostora u podn
o`ju, a tirkizni gu{teri preletali su preko stene. Deca su se igrala lopte u olt
arskom prostoru. Ginter je stajao na vrhu i }askao s Riohei Jomatoom kome je tug
a izbijala iz glasa.
Deca su ostavila loptu i po~ela da ple{u. Igrali su se Londonskog mosta.
Ginter ih je posmatrao s osmehom na licu. Gledani odozgo, predstavljali su samo
mno{tvo obojenih ta~kica, svet koji se rasklapao i sklapao. Polako, sme{ak je i
zbledeo. Plesali su suvi{e dobro. Nijedno dete nije napravilo pogre{an korak, iz
gubilo svoje mesto ili ljutito se udaljilo. Izrazi lica bili su im prenapeti, so
bom zaokupljeni, neljudski. Ginter je morao da se okrene.
"PKU ih kontroli{e", re~e Jomato. "Ja zaista nemam mnogo posla. Pregleda
m videe i izaberem im igre da se igraju, pesme da pevaju, ve`bice da budu zdravi
. Ponekad im zadam da crtaju."
"Bo`e moj, kako to podnosi{?"
Jomato uzdahnu. "Stari mi je bio alkoholi~ar. Imao je prili~no gadan `iv
ot i u jednom trenutku po~eo je da pije da odagna bol. Zna{ {ta?"
"Nije upalilo."
"Tako je. U~inilo ga je jo{ bednijim. Onda je imao dvostruki razlog da s
e napije. Nastavio je da poku{ava, me|utim, tako da sam to morao da mu pru`im. O
n nije bio ~ovek koji bi odustao od ne~ega u {ta je verovao, samo zato {to to ni
je i{lo onako kako bi trebalo."
Ginter je }utao.
"Mislim da je se}anje na to jedina stvar koja me spre~ava da naprosto sk
inem {lem i pridru`im im se."
Korporacijski video centar predstavljao je uzan niz kancelarija u najuda
ljenijim delovima tunela, u kojima je obra|ivana sirova metra`a kori{}ena za rek
lame i manje va`ne poslove, pre slanja u bolje opremljene video centre na Zemlji
. Ginter je i{ao od kancelarije do kancelarije i isklju~ivao ostavljene ravne ek
rane koji su treperili jo{ od katastrofe.
Bilo je razdra`uju}e i}i kroz obi~no prometne hodnike ne sre}u}i nikoga.
Stolovi i gomila radnih stanica bili su ostavljeni u svrsishodnom neredu, kao d
a su oni koji su za njima radili samo izi{li na pauzu i tek {to se nisu vratili.
Ginter je otkrio da se osvr}e na svoju senku i trza na neo~ekivane zvuke. Sa sv
akom ma{inom koju je isklju~io, ti{ina iza njega postajala je sve ve}a. Bilo je
to dvostruko samotnije nego kad si napolju na povr{ini.
Ugasio je poslednje svetlo i zakora~io u mra~an hol. Dva odela sa isprep
letanim H-i-A logoima iznikla su iz senki. Posko~io je od {oka. Naravno, bila su
prazna - me|u neugro`enima nije bilo komponenti Hundai Aerospejsa. Neko je pre
ludila naprosto privremeno odlo`io ovde ta odela.
Odela su ga {~epala.
"Hej!" zastra{eno je uzviknuo, dok su ga hvatala za ruke i odizala sa tl
a. Jedno od njih otrglo je PC sa njegovog oklopa i bacilo ga. Pre nego {to mu je
postalo jasno {ta se doga|a, sleteo je niz kratko stepeni{te i kroz dovratak.
"Gospodine Vajle."
Nalazio se u prostoriji sa visokom tavanicom uklesanoj u steni koja je s
lu`ila za odlaganje opreme za tretman vazduha koja jo{ nije bila ugra|ena. Privr
emene radne svetiljke visoko na `ici obezbe|ivale su slabu svetlost. Na drugom k
raju prostorije jedno odelo sedelo je iza stola, a s obe strane nalazilo se jo{
po jedno koje je stajalo. Sva su nosila znamenja Hundai Aerospejsa. Nije bilo na
~ina da ih identifikuje.
Odela koja su ga donela prekrstila su ruke.
"[ta se ovde doga|a?" upita Ginter. "Ko ste vi?"
"Vi ste poslednja osoba kojoj bismo to rekli." Nije mogao da prepozna ko
govori. Glas je dopro do njega preko radija, aseksualan zbog elektronskog filte

ra. "Gospodine Vajle, optu`eni ste za zlo~ine protiv svojih sugra|ana. Imate li
{ta da ka`ete u svoju odbranu?"
"[ta?" Ginter je gledao u odela ispred njega i sa obe strane. Bila su sa
vr{eno istovetna, nerazaznatljiva jedna od drugih i odjednom se osetio upla{en o
d onog {to bi ljudi mogli da se osete slobodnim da u~ine, ovako oklopljeni u ano
nimnost. "Slu{ajte, nemate prava da ovo radite. Ovde postoji struktura vlasti, a
ko imate nekakve pritu`be protiv mene."
"Niko nije zadovoljan vladanjem Izmailove", re~e sudija.
"Ali ona kontroli{e PKU, a mi ne bismo mogli da vodimo Samostalnost da P
KU ne kontroli{e otka~enjake", dodade drugi.
"Mi naprosto moramo da je zaobi|emo." Mo`da je to bio sudija; mo`da samo
neko od odela. Ginter nije znao.
"@elite li da govorite u svoju korist?"
"Za {ta me ta~no optu`ujete?" upita Ginter, beznade`no. "Dobro, mo`da sa
m i u~inio pone{to pogre{no. Razmotri}u tu mogu}nost. Ali mo`da vi ne razumete s
ituaciju u kojoj se ja nalazim. Jeste li razmi{ljali o tome?"
Ti{ina.
"Mislim, na {ta se vi ljutite? Je li to Posner? Zato {to mi nije `ao zbo
g toga? Ja ne}u da se izvinim. Ne mo`ete da zlostavljate ljude samo zato {to su
bolesni. Oni su i dalje ljudi, kao i svi drugi. Oni imaju svoja prava."
Ti{ina.
"Ali ako mislite da sam ja nekakav uhoda, da jurcam naokolo i cinkarim l
jude Ek... Izmailovoj, e pa, to naprosto nije ta~no. Mislim, ja s njom razgovara
m, ne}u da se pretvaram da nije tako, ali ja nisam njen uhoda ili tako ne{to. On
a nema uhode. Nisu joj ni potrebni! Ona samo poku{ava da se sve ne raspadne.
Isuse, vi ni ne znate kroz {ta je ona sve pro{la zbog vas! Niste videli
koliko je to ko{ta! Ona bi najradije od svega odustala. Ali mora da nastavi zato
{to..." Jeziv, mra~an elektronski govor za~uo se preko njegovog radija i on zas
tade, jer mu je postalo jasno da mu se podsmevaju.
"Da li jo{ neko `eli da govori?"
Jedan od Ginteroivih otima~a koraknu napred. "Va{a visosti, ovaj ~ovek k
a`e da su otka~enjaci ljudi. On previ|a ~injenicu da oni ne mogu da `ive bez na{
e pomo}i i na{eg usmeravanja. Na{ neprestan naporan rad cena je njihovog trajnog
blagostanja. Same njegove re~i ga optu`uju. Molim sud da kazna bude primerena k
rivici."
Sudija pogleda na desnu stranu, na levu. Njegova dva pratioca klimnu{e i
zakora~i{e korak nazad u ni{tavilo. Sto je bio sme{ten na ulazu u ono {to je tr
ebalo da bude provodni kanal za vazduh. Ginter tek {to je ovo shvatio, kada su s
e oni ponovo pojavili, vode}i sa sobom nekoga u G5 odelu istovetnom njegovom.
"Mogli bismo da vas ubijemo, gospodine Vajle", kr~ao je ve{ta~ki glas. "
Ali to bi bilo rasipanje. Potrebna nam je sva~ija ruka, sva~iji um. Moramo slo`n
o sara|ivati u ovo te{ko vreme."
G5 odelo stajalo je samo i nepomi~no usred prostorije.
"Gledajte."
Dva Hundai odela pri{la su G5 odelu. ^etiri ruke spustile su se na zapti
vke {lema. Uve`banim pokretima, otkop~ali su spone i podigle {lem. Dogodilo se t
o tako brzo da vlasnik odela ne bi mogao da ih zaustavi ~ak i da je probao.
Ispod {lema nalazilo se zastra{eno, zbunjeno lice otka~enjaka.
"Zdrav razum je povlastica, gospodine Vajle, a ne pravo. Krivi ste za on
o za {ta ste optu`eni. Me|utim, mi nismo surovi ljudi. Ovoga puta pu{tamo vas, s
upozorenjem. Ali ovo su te{ka vremena. Kod slede}eg prekr{aja - makar to bila t
ako bezna~ajna stvar kao {to je prijavljivanje ovog susreta glavnokomanduju}em mo`da }emo biti prinu|eni da se oslobodimo formalnosti saslu{anja." Sudija je z
astao. "Jesam li jasan?"
Nevoljno, Ginter je klimnuo.
"Onda mo`ete da se udaljite."
Dok je izlazio, jedno od odela vratilo mu je PC.
Petoro ljudi. Bio je siguran da u to nije bio ume{an vi{e niko. Mo`da jo
{ jedno ili dvoje, ali to je to. Posner mora da je do gu{e u ovome; u to je bio

siguran. Ne bi bilo te{ko otkriti ko su ostali.

Ali nije se usudio da proba.
Na kraju smene, otkrio je da Ekatarina ve} spava. Izgledala je prepla{en
o i nezdravo. Kleknuo je pored nje i nadlanicom ne`no pre{ao preko njenog obraza
.
Naglo je otvorila o~i, trep}u}i.
"Ej, zdravo. Nisam mislio da te budim. Samo ti spavaj, a?"
Nasme{ila se. "Srce si, Gintere, ali ionako sam samo dremala. Moram da u
stanem u slede}ih petnaest minuta. O~i su joj se ponovo sklopile. "Trenutno si j
edini kome mogu potpuno da verujem. Svi me la`u, hrane me dezinformacijama, }ute
kad postoji ne{to {to bi trebalo da saznam. Jedino na tebe mogu da ra~unam da }
e{ mi re}i ono {to treba.
Ima{ neprijatelje, pomisli on. Zovu te glavnokomanduju}i i ne svi|a im s
e kako vodi{ stvari. Nisu spremni da ti se neposredno suprotstave, ali kuju plan
ove. I nemilosrdni su.
Glasno, on re~e: "Spavaj."
"Svi su protiv mene", promrmlja ona. "Prljavi kurvini sinovi."
Slede}i dan proveo je u servisnom prostoru za novi sistem za tretman vaz
duha. Prona{ao je usamljeno skloni{te otka~enjaka napravljeno od pocepanih vakuu
mskih odela, ali posle konsultacije sa PKU zaklju~io je da tu danima niko nije `
iveo. Nije bilo ni traga od Sali ^ang.
Ako je bilo mu~no i}i kroz zapretana podru~ja pre su|enja, danas je to b
ilo mnogo gore. Ekatarinini neprijatelji zarazili su ga strahom. Razum mu je gov
orio da oni ne ~ekaju njega, da nema zbog ~ega da se brine sve dok ih opet ne na
ljuti. Ali mali mozak nije slu{ao.
Vreme je puzilo. Kada je kona~no na kraju smene izbio na svetlo dana, is
kusio je o{amu}uju}i fazni pomeraj od stvarnost usled ~asova provedenih u samo}i
. Prvo nije osetio ni{ta neuobi~ajeno. Onda se njegov radio u odelu ispunio mno{
tvom glasova, a ljudi su se vrzmali na sve strane. ^ulo se veselo brujanje. Neko
je pevao.
Ulovio je odelo koje je pro{lo pored njega i zapitao: "[ta se doga|a?"
"Zar nisi ~uo? Rat je gotov. Sklopili su mir. I dolazi brod!"
@enevsko jezero odr`avalo je televizijsko }utanje tokom ve}eg dela dugog
putovanja do Meseca iz straha od dalekometnog zra~nog oru`ja. Kad je do{ao mir,
me|utim, otvorili su se za direktan prenos signala do Samostalnosti.
Ezumijevi ljudi naveli su otka~enjake da sa{iju ogromni pamu~ni kvadrat
i odvuku neke potpornje da bi mogli da ga obese visoko na senovitoj strani krate
ra. A onda, sa isklju~enom rasvetom, projektovana je video slika. [vajcarski kos
monauti gurali su se ispred kamere, kezili se, svi u kombinezonima i sa crvenim
kaubojskim {e{irima. Govorili su o tome kako su umakli presreta~kim raketama, pr
epli}u}i `urne mladala~ke glasove.
Najvi{i oficiri skupili su se ispod pamu~nog kvadrata. Ginter je prepozn
ao njihova odela. Ekatarinin glas brundao je kroz novopodignute zvu~nike. "Kada
sti`ete? Moramo da osiguramo da polje svemirske luke bude ~isto. Jo{ koliko sati
?"
Podi`u}i pet prstiju, jedna plavu{a re~e: "^etrdeset pet!"
"Ne, ~etrdeset tri!"
"Nije tako!"
"Gotovo ~etrdeset pet!"
Ekatarinin glas ponovo prekide graju."Kako je na orbitalnim? ^uli smo da
su uni{tene."
"Da, uni{tene su!"
"Veoma lo{e, veoma lo{e. Bi}e potrebne godine..."
"Ali najve}i broj ljudi..."
"Upozorili su nas {est orbita ranije; ve}ina je si{la u di`u}im telima,
bila je velika evakuacija."
"Ipak, mnogi su stradali. Bilo je veoma gadno."
Odmah ispod oficira, jedno odelo upravljalo je sa nekoliko otka~enjaka d

ok su montirali platformu za kameru. Sada je {iroko mahnuo i otka~enjaci se sklo

ni{e u stranu. Na @enevskom jezeru neko viknu i nekoliko glava se okrenulo prema
televizorskom monitoru van slike. Odelo je okrenulo kameru i pru`ilo im spor, p
anoramski prikaz.
Jedan od kosmonauta re~e: "Kako je tamo? Vidim da neki od vas nose svemi
rska odela, a ostali ne. Za{to?"
Ekatarina duboko uzdahnu. "Ovde je do{lo do nekih promena."
U Centru se odvijala |avolska `urka kada su [vajcarci stigli. Rasporedi
spavanje su preina~eni i sem najneophodnijeg minimuma posade koja je nadgledala
otka~enjake, svi su se pojavili da pozdrave desetak do{ljaka na Mesec. Igrali su
i pili u vakuumu destilovanu vodku. Svi su imali ne{to da ispri~aju, da ra{ire
glasine, da daju svoje mi{ljenje o izgledima za odr`anje mira.
Ginter je odlutao negde na pola `urke. [vajcarci su ga deprimirali. Svi
su mu se ~inili tako mladi, sve`i i `eljni. U njihovom prisustvu ose}ao se umorn
o i cini~no. @eleo je da ih zgrabi za ramena i prodrma.
Poti{ten, lutao je kroz zaklju~ane laboratorije. Na mestu gde se nalazio
Virusni kompjuterski projekat, video je Ekatarinu i kapetana @enevskog jezera k
ako se savetuju iznad sanduka bioflopija. Nagnuti nad Ekatarinin PC, slu{ali su
PKU.
"Jeste li razmatrali nacionalizaciju va{e industrije?" upita kapetan. "T
o bi nam pru`ilo ono neophodno da sagradimo Novi Grad. Onda, uz pomo} nekoliko v
o|enih instrumenata, moglo bi se upravljati Samostalno{}u, a da niko ne kro~i no
gom u nju."
Ginter je bio predaleko da bi ~uo reakciju PKU, ali je video da su se ob
e `ene nasmejale. "Pa", re~e Ekatarina. "Ako ni{ta drugo, onda }emo morati da po
novo pregovaramo sa korporacijama vlasnicima. Uz pomo} samo jednog broda koji de
jstvuje, bi}e te{ko obavljati zamenu ljudi. Fizi~ko prisustvo postalo je vredna
pogodnost. Bili bismo ludi kad to ne bismo iskoristili."
Nastavio je dalje, dublje u senke, besciljno lutaju}i. Na kraju, ugledao
je ispred sebe svetlost i ~uo glasove. Jedan je bio Kri{nin, ali govorio je br`
e i `e{}e nego {to je bio navikao da ga ~uje. Znati`eljan, zastao je tik iza vra
ta.
Kri{na se nalazio na sredini laboratorije. Ispred njega stajala je Bet H
amilton i skru{eno klimala glavom. "Da, gospodine", re~e ona. "Uradi}u to. Da."
Zabezeknut, Ginter je shvatio da joj Kri{na izdaje nare|enja.
Kri{na podignu pogled. "Vajle! Upravo sam nameravao da te potra`im."
"Mene?"
"U|i, ne gubi vreme." Kri{na se nasme{io i mahnuo mu da u|e, a Ginter ni
je imao izbora nego da ga poslu{a. Kri{na je sada izgledao kao mladi bog. Snaga
njegovog duha igrala mu je u o~ima kao vatra. ^udno da Ginter nije nikad primeti
o koliko je ovaj visok. "Reci mi gde je Sali ^ang."
"Ne znam... mislim, ne mogu, ja..." Zastao je i progutao pljuva~ku. "Mis
lim da ^angova mora da je mrtva." Onda: "Kri{na? [ta je to s tobom?"
"Zavr{io je istra`ivanje", re~e Bet.
"Prepravio sam svoju li~nost od glave do pete", re~e Kri{na. "Vi{e nisam
napola obogaljen stidljiuvo{}u... jeste li to primetili?" Spustio je ruku na Gi
nterovo rame - bila je umiruju}a, topla, ute{na. "Gintere, ne}u ni da ti ka`em k
oliko mi je trebalo da se sklepam dovoljno glasni~kih ma{ina iz tragova starih e
ksperimenata da bih poku{ao ovo na sebi. Ali upalilo je. Dobili smo tretman koji
}e, izme|u ostalog, poslu`iti kao univerzalan lek za svakog u Samostalnosti. Al
i da bismo to uradili, potrebne su nam glasni~ke ma{ine, a njih ovde nema. Sad m
i ka`i za{to misli{ da je Sali ^ang mrtva."
"Pa, ovaj, ve} ~etiri dana je tra`im. I PKU je tra`i. Ti si sve vreme bi
o ovde u rupi i mo`da ne zna{ otka~enjake onako dobro kao {to to mi ostali znamo
. Ali oni nisu neki planeri. Verovatno}a da bi neko od njih tako dugo mogao akti
vno da izbegava detekciju prakti~no je zanemarljiva. Jedino {to mi pada na pamet
jeste da se ona nekako dokopala povr{ine pre nego {to su je efekti pogodili, da
je u{la u kamion i rekla mu da vozi dok joj zalihe kiseonika ne presahnu."
Kri{na je odmahnuo glavom i rekao: "Ne. To naprosto ne odgovara karakter

u Sali ^ang. Ni uz najbolju volju, ne mogu da je zamislim kako izvr{ava samoubis

tvo." Povukao je ladicu: redovi blistavih kanistera. "Ovo bi moglo da pomogne. S
e}ate li se da sam rekao da nedostaju dva kanistera mimeti~kih ma{ina, a ne samo
{izomimeti~ki?"
"Maglovito."
"Bio sam suvi{e zauzet da bih se zabrinuo zbog toga, ali nije li to ~udn
o? Za{to bi ^angova ponela kanister i ne upotrebila ga?"
"[ta je bilo u drugom kanisteru?" upita Hamiltonova.
"Paranoja", re~e Kri{na. "Ili bar njena dovoljno dobra hemijska analogij
a. Sada, paranoja je redak, ali o~aravaju}i hendikep. Odlikuje je razra|en, ali
interno konzistentan sistem obmana. Paranoi~an pacijent intelektualno dobro dejs
tvuje i manje je rascepkan od {izofreni~ara. Njeni emocionalni i dru{tveni postu
pci su bli`i normali. Ona je sposobna na usredsre|en napor. U ovo vreme nemira,
sasvim je mogu}e da bi paraniodna jedinka mogla da izbegne na{oj detekciji."
"U redu, da ra{~istimo ovo", re~e Hamiltonova. "Na Zemlji izbija rat. ^a
ngova dobija nare|enja, unosi softverske bombe i odlazi do Samostalnosti sa kani
sterom punim ludila i malim {pricem za paranoju... ne, ne mo`e tako. To ne pali.
"
"Za{to?"
"Paranoja je ne bi za{titila od {izofrenije. Kako li se ona {titi od spo
stvenog aerosola?"
Ginter je uko~eno stajao. "Lavanda!"
Prona{li su Sali ^ang na najvi{oj terasi Samostalnosti. Gornji nivo bio
je neobra|en. Jednog dana - tako su obe}avale korporacijske bro{ure - jelen lopa
ta{ pa{}e na ivici prozirnih jezeraca, a vidre skakutati po potocima. Ali tle jo
{ nije bilo izgra|eno, crvi doneti, a ni bakterije posejane. Bilo je samo peska,
ma{ina i malo tu`nog, prilago|enog korova.
Kamp ^angove nalazio se s jedne strane izvora potoka, ispod rasvete. Kad
ih je videla da prilaze, krenula je da ustane, bacila pogled sa strane i re{ila
da drsko nastupi.
Znak na kome je pisalo ODR@AVANJE SVODA - OPREMA ZA SLU^AJ NU@DE bio je
prika~en na kosnik koji je nosio telo zatvara~a potoka. Ispod njega nalazila se
niska piramida rezervoara kiseonika i jedan aluminijumski sanduk veli~ine kov~eg
a. "Veoma pametno", promrmlja Bet preko Ginterovog primopredajnog ~ipa. "Spava u
sanduku, a svako ko naleti na njega pomisli da je to samo vi{ak opreme."
Odelo boje lavande podi`e ruku i nehajno re~e: "]ao, momci. Mogu li da v
am pomognem?"
Kri{na pri|e krupnim koracima i uze je za ruke. "Sali, to sam ja - Kri{n
a!"
"Oh, hvala Bogu. Bacila mu se u naru~je. "Tako sam se pla{ila."
"Sad je sve u redu."
"U po~etku, kad sam te videla da se penje{, mislila sam da si Napada~. T
ako sam gladna - nisam jela sam Bog zna koliko. Stisla se za rukav Kri{ninog ode
la. "Vi znate za Napada~e, zar ne?"
"Mo`da bi bolje bilo da me upozna{ s tim."
Po{li su prema stepenicama. Kri{na je napravio brz gest ka Ginteru, a on
da prema opremi radnog odela ^angove. Jedan kanister veli~ine ~uturice visio je
tamo. Ginter je pru`io ruku i otrgao ga. Glasni~ke ma{ine! Dr`ao ih je u ruci.
S druge strane, Bet Hamilton otrgla je gotovo pun cilindar ma{ina koje i
zazivaju paranoju i u~inila da nestane.
Sali ^ang, udubljna u obja{njavanje svog rezonovanja, nije primetila. ".
..slu{ala nare|enja, naravno. Ali ona nisu imala smisla. Razmi{ljala sam se i ra
zmi{ljala i na kraju sam shvatila {ta se zaista doga|a. Vuk uhva}en u stupicu pr
egri{}e nogu da se oslobodi. Po~ela sam da tragam za vukom. Kakva vrsta neprijat
elja opravdava tako ekstremnu akciju? Naravno, ni{ta ljudsko."
"Sali", re~e Kri{na, "`eleo bih da razmisli{ o mogu}nosti da zavera - u
nedostatku bolje re~i - mo`da ima dublje korene nego {to ti zami{lja{. Da proble
m nije u spolja{njem neprijatelju nego u radu na{eg mozga. Specifi~no, da su Nap
ada~i psihomimeti~ka naprava koju si u{pricala u sebe kada je sve ovo po~elo."

"Ne. Ne, ima suvi{e dokaza. Sve se sla`e! Napada~ima je bio potreban raz
log da se preru{e i fizi~ki, {to je postignuto vakuumskim odelima, i psiholo{ki,
{to je ura|eno op{tim ludilom. Stoga, oni mogu da se neprime}eni kre}u me|u nam
a. Da li bi ljudski neprijatelj preobratio celu Samsostalnost u ropsku radnu sna
gu? Nezamislivo! Oni mogu da nam ~itaju umove kao knjigu. Da se nismo za{titili
psihomimeti~kim napravama, mogli bi da istrgnu sve na{e znanje, sve na{e vojne i
stra`iva~ke tajne..."
Slu{aju}i, Ginter nije mogao da ne zamisli {ta bi Liza Nagenda rekla na
sav ovaj bezuman govor. Setiv{i je se, stisnuo je zube. Ba{ kao jedna od ma{ina
^angove, shvatio je, i nije mogao da se ne zabavlja na sopstveni ra~un.
Ekatarina je ~ekala u podno`ju stepenica. Ruke su joj primetno tresle, a
glas joj je neznatno podrhtavao kada je rekla: "[ta je to {to mi PKU pri~a od g
lasni~kim ma{inama? Kri{na je trebalo da se pojavi sa nekom vrstom leka?"
"Imamo ih", tiho, sre}no re~e Ginter. Podigao je kanister. "Sad je sve g
otovo. Mo`emo da izle~imo na{e prijatelje."
"Daj da vidim", re~e Ekatarina. Uzela je kanister iz njegove ruke.
"Ne, ~ekaj!" viknu Hamiltonova, ali prekasno. Iza nje Kri{na se raspravl
jao sa Sali ^ang o njenom tuma~enju skora{njih doga|aja. Nijedno od njih nije pr
imetilo da su se oni ispred njih zaustavili.
"Sklonite se." Ekatarina napravi dva hitra koraka unazad. Razdra`ljivo j
e dodala: "Ne `elim da stvaram probleme. Ali ovo moramo da raspravimo, a dok to
ne obavimo, ne `elim da mi iko prilazi. U to si uklju~en i ti, Gintere."
Otka~enjaci su po~eli da se okupljaju. Po jedno ili po dvoje stizali su
uz poljanu; onda ih je ve} bilo na desetine. Kada je postalo jasno da ih je Ekat
arina pozvala putem PKU-a, Kri{na, ^angova i Hamiltonova ve} su bili ovojeni od
nje zidom ljudi.
^angova je stajala sasvim mirno. Negde iza njenog lica koje se nije mogl
o videti, revidirala je svoje teorije da u njih uklju~i ovaj novi doga|aj. Iznen
ada, rukama je po~ela da tap{e po odelu u potrazi za kanisterom koji je nedostaj
ao. Pogledala je Kri{nu i u`asnuto rekla: "Ti si jedan od njih!"
"Naravno da nisam..." po~e Kri{na. Ali ona se okretala, posrtala, jurila
nazad uz stepenice.
"Pusti je", naredila je Ekatarina. "Imamo mnogo va`nije stvari da raspra
vimo." Dva otka~enjaka su dotapkala, vuku}i izme|u sebe malu industrijsku pe}. S
pustili su je, a tre}i je utakao elektri~ni vod. Unitra{njost je po~ela da ble{t
i. "Ovaj kanister je sve {to imate, zar ne? Ako ga bacim u autoklavu, njegov sad
r`aj vi{e ne}ete mo}i da nadoknadite."
"Izmailova, slu{aj", re~e Kri{na.
"Slu{am. Govori."
Kri{na je obja{njavao, a Izmailova je slu{ala prekr{tenih ruku i skepti~
no naherenih ramena. Kada je zavr{io, odmahnula je glavom. "To je uzvi{ena budal
a{tina, ali ipak samo budala{tina. Ti `eli{ da preoblikuje{ na{e umove u ne{to {
to je strano putu ljudske evolucije. Da pretvori{ sedi{te misli u stolicu pilota
mlaznog aviona. Tako misli{ da to razre{i{? Zaboravi. Kada ova kutija bude otvo
rena, njen sadr`aj vi{e ne}e mo}i da se vrati unutra. A ti mi nisi pru`io nijeda
n dovoljno ubedljiv argument da je ne otvorim."
"Ali ljudi u Samostalnosti!" pobunio se Ginter. "Oni..."
Prekinula ga je. "Gintere, nikome se ne svi|a ono {to im se dogodilo. Al
i ako se mi ostali moramo da odreknemo na{e ljudskosti da bismo platili za speku
lativnu i eti~ki nepouzdanu rehabilitaciju... pa, cena je naprosto previsoka. Lu
di ili ne, oni su sad bar ljudi."
"A ja nisam ~ovek?" upita Kri{na. "Ako me zagolica{, ja se ne}u nasmejat
i?"
"Ti nisi u poziciji da presu|uje{. Ti si preuredio svoje neurone i drogi
ran si novo{}u. Kakve si testove izveo na sebi? Koliko si podrobno kartirao razl
ike koje te odvajaju od ljudskih normi? Gde su ti brojke?" Bila su to ~isto reto
ri~ka pitanja; analize na koje se pozivala trajale bi nedeljama. "Ako se i ispos
tavi da si u potpunosti ~ovek - a ja ne verujem da }e se ispostaviti - ko mo`e d
a ka`e kakve su dugoro~ne posledice? [ta }e nas spre~iti da ne odlebdimo, korak

po korak, u ludilo? Ko odlu~uje {ta je to ludilo? Ko programira programere? Ne,

to je nemogu}e. Ja se ne}u kockati s na{im umovima." Odbrambeno, gotovo besno, p
onovila je: "Ja se ne}u kockati s na{im umovima."
"Ekatarina", blago re~e Ginter, "koliko si ve} budna? Slu{aj kako govori
{. Droga razmi{lja umesto tebe."
Odmahnula je rukom, ne odgovaraju}i.
"Samo prakti~no pitanje", re~e Hamiltonova. "Kako misli{ da vodi{ Samost
alnost bez toga? Ova postavka nas sve pretvara u male fa{iste. Ka`e{ da si zabri
nuta zbog ludila - na {ta }emo li~iti za godinu dana?"
"PKU me uverava..."
"PKU je samo program!" viknu Hamiltonova. "Bez obzira na to koliko je in
teraktivan, on nije fleksibilan. On ne pru`a nadu. On ne mo`e da proceni neku no
vu stvar. On mo`e samo da osna`i stare odluke, stare vrednosti, stare navike, st
are strahove."
Odjednom, Ekatarina prasnu. "Sklanjajte mi se s lica!" vrisnu ona. "Pres
tanite, prestanite! Ne}u vi{e da slu{am."
"Ekatarina..." po~e Ginter.
Ali rukama je stisnula kanister. Kolena su joj se pognula dok je po~ela
lagano da se spu{ta ka pe}i. Ginter je video da je prestala da slu{a. Droga i od
govornost u~inili su joj ovo, po`uruju}i je i zbunjuju}i suprotstavljenim zahtev
ima, sve dok nije drhte}i stajala na rubu kolapsa. Dobar san bi je mo`da povrati
o, u~inio prijem~ivom za raspravljanje. Ali vremena nije bilo. Re~i je sada ne}e
zaustaviti. A bila je predaleko da bi do nje stigao pre nego {to uni{ti ma{ine.
U tom trenutku osetio je tako sna`nu erupciju ose}anja prema njoj kakvu je nemo
gu}e opisati.
"Ekatarina", re~e on. "Volim te."
Napola je okrenula glavu prema njemu i rastresenim, nekako iritiranim gl
asom rekla: "[ta..."
Izvadio je pi{tolj sa klinovima iz radne opreme, naciljao i opalio.
Ekatarinin {lem se razbio.
Pala je.
"Trebalo je da pucam samo da slomim {lem. "To bi je zaustavilo. Ali misl
io sam da to nije dovoljno dobar hitac. Ciljao sam posred njene glave."
"[{{", re~e Hamiltonova. "Uradio si ono {to si morao. Prestani da kinji{
samog sebe. Razgovarajmo o prakti~nijim stvarima."
Odamhnuo je glavom, i dalje o{amu}en. Dugo, predugo, bio je na beta endo
rfinima, nesposoban da bilo {ta ose}a, nesposban da o bilo ~emu brine. Bilo je t
o kao da je bio umotan u vatu. Ni{ta nije moglo da dopre do njega. Ni{ta nije mo
glo da ga povredi. "Koliko sam dugo bio van sebe?"
"Jedan dan."
"Jedan dan!" Osvrnuo se po jednostavnoj sobi. Goli stenski zidovi i labo
ratorijska oprema sa glatkim, neodre|enim povr{inama. Na drugom kraju, Kri{na i
^angova bili su nagnuti nad tablu za pisanje, radosno se raspravljaju}i i nestrp
ljivo {krabaju}i po `vrljotinama onog drugog. U{ao je jedan {vajcarski kosmonaut
i obratio se njihovim le|ima. Kri{na rasejano klimnu, ne di`u}i pogled.
"Mislio sam da je mnogo du`e trajalo."
"Dovoljno je dugo. Ve} smo spasili sve koji su imali veze s grupom Sali
^ang i dobro uznapredovali s ostalima. Uskoro }e do}i vreme da odlu~i{ kako `eli
{ da te preurede."
Odmahno je glavom, ose}aju}i se mrtav. "Mislim da se ne}u truditi, Bet.
Ja naprosto nemam `ivaca za to."
"Napravi}emo ti `ivce."
"Ma, ne. Ne}u..." Ponovo je osetio napad mu~nine. Bilo je to cikli~no; v
ra}alo se svaki put kad bi pomislio da je kona~no tome do{ao kraj. "Ne `elim da
toplom plimom samozadovoljstva sperem ~injenicu da sam ubio Ekatarinu. Gadi mi s
e to."
"Ni mi to ne `elimo." Posner je doveo u laboratoriju delegaciju od sedmo
ro ljudi. Kri{na i ^angova su ustali da se suo~e s njima, a grupa se razdvojila
na polovine koje su ih okru`ile. "Dosta je toga. Vreme je da svi po~nemo da preu

zimamo odgovornost za posledice..." Svi su jednovremeno govorili. Hamiltonova na

pravi facu.
"Po~nemo da preuzimamo odgovornost..."
Glasovi su se podigli.
"Ne mo`emo ovde da razgovaramo", re~e ona. "Izvedi me na povr{inu."
Vozili su se u kabini pod pritiskom, idu}i putem za Kipu}i zaliv. Ispred
njih, Sunce gotovo da je doticalo istro{ene zidove kratera Zomering. Senke su p
uzile s vrhova planina i kratera, te`e}i ka zrakasto osvetljenom Sinus Medii. Gi
nter je smatrao da je bolno lep. On nije `eleo da ga to poga|a, ali o{tre linije
odjekivale su u njegovom samotnom srcu na na~in za koji je otkrio da je ~udesno
ute{an.
Hamiltonova je dodirnula svoj PC. Putting on the Ritz ispuni njihove gla
ve.
"A {ta ako je Ekatarina bila u pravu", tu`no re~e on. "[ta ako mi odbacu
jemo sve {to nas ~ini ljudima? Nisam ba{ previ{e odu{evljen time da budem pretvo
ren u nekog visikoparnog bezose}ajnog nat~oveka."
Hamiltonova odmahnu glavom. "Pitala sam Kri{nu o tome i on je porekao st
var. Kazao je da je to kao neka vrsta... jesi li ikad bio kratkovid?"
"Kao dete, naravno."
"Onda }e{ razumeti. Rekao je da je to kao kad prvi put izi|e{ iz doktoro
ve ordinacije posle laserovanja. Sve se ~ini jasno, `ivo i raspoznatljivo. Ono n
ejasno {to si nekad zvao 'drvo' pretvara se u hiljadu pojedina~nih i razaznatlji
vih listova. Svet je pun neo~ekivanih pojedinosti. Na obzorju postoje stvari koj
e nikada nisi video. Tako ne{to."
"Oh." Zurio je ispred sebe. Sun~ev disk gotovo je dodirivao Zomering. "N
ema smisla da idemo dalje."
Ugasio je kamion.
Bet Hamilton kao da je bilo neprijatno. Pro~istila je grlo i `ustro rekl
a: "Gintere, vidi. Namerno sam te navela sam te da me izvede{ ovamo. @elim da ti
predlo`im sjedinjavanje sredstava."
"[ta?"
"Brak."
Ginteru je bilo potrebno neko vreme da primi ono {to je rekla. "Oh, ne..
. ja ne..."
"Ozbiljno mislim. Gintere, znam da misli{ da sam gruba prema tebi, ali t
o je samo zato {to sam u tebi videla puno potencijala, a da ti po tom pitanju ne
~ini{ ni{ta. Pa, stvari su se promenile. Pru`i mi priliku da ka`em ne{to prilik
om tvog preure|enja, a i ja }u tebi prilikom mog."
On odmahnu glavom. "Ovo je po meni naprosto suvi{e uvrnuto."
"Kasno je da to koristi{ kao izgovor. Ekatarina je bila u pravu - mi sed
imo na vrhu ne~eg veoma opasnog, najopasnije prilike s kojom se ~ove~anstvo dana
s suo~ava. Me|utim, sada je to izletelo iz vre}e. Proneo se glas. Zemlja je u`as
nuta i o~arana. Gleda}e u nas. Kratko, vrlo kratko, mo}i }emo da kontroli{emo ov
u stvar. Mi mo`emo da pomognemo da bude oblikovana sada kada je jo{ u povoju. Pe
t godina od sada, izma}i }e nam iz ruku.
Gintere, tvoj um je dobar, a posta}e jo{ bolji. Mislim da se sla`emo kak
av je svet koji `elimo da na~inimo. @elim da bude{ pored mene."
"Ne znam {ta da ka`em."
"@eli{ li istinsku ljubav? Dobio si je. Mo`emo da seks u~imo slatkim ili
bezobraznim, kako god ti je to po volji. Ni{ta lak{e. @eli{ li da budem ti{a, g
lasnija, ne`nija, samouverenija? Mo`emo da pregovaramo. Da vidimo mo`emo li se s
lo`iti."
]utao je.
Hamiltonova se zavalila u sedi{tu. Posle nekog vremena, ona re~e: "Zna{?
Nikad ranije nisam posmatrala lunarni zalazak Sunca. Retko izlazim na povr{inu.
"
"To }emo morati da promenimo", re~e Ginter.
Hamiltonova je netremice zurila u njegovo lice. Onda se nasme{ila. Prima
kla mu se bli`e. Nespretno je prebacio ruku oko njenog ramena. ^inilo mu se da s

e to od njega o~ekuje. Zaka{ljao se u ruku, a zatim uperio prst. "Eno ga."

Lunarni zalazak Sunca je jednostavna stvar. Zid kratera dotakao je dno S
un~evog diska. Senke su posko~ile s padina i pojurile preko nizije. Uskoro, pola
Sunca je nestalo. Glatko, bez izobli~enja, smanjivalo se. Poslednja brilijantna
iskra svetlosti gorela je povrh stena, a onda i{~ezla. U trenu pre nego {to se
vetrobran prilagodio i zvezde se pojavile, Vaseljena se ispunila tamom.
Vazduh u kabini se ohladio. Zastori po~e{e da iska~u i uz {kljocanje se
zatvaraju zbog iznenadne promene temperature.
Sada je Hamiltonova nju{kala bo~nu stranu njegovog vrata. Ko`a joj je bi
la neznatno hrapava na dodir i ispu{tala je slab, ali razaznatljiv miris. Jeziko
m je pre{la preko linije njegove brade i zarila ga u njegovo uho. Ruke su joj pe
tljale oko kop~i na njegovom odelu.
Ginter nije osetio nikakvo uzbu|enje, samo blago gnu{anje koje se grani~
ilo s ga|enjem. Ovo je bilo u`asno, kaljanje svega {to je ose}ao prema Ekatarini
.
Ali bio je to posao kroz koji je morao da pro|e. Hamiltonova je bila u p
ravu. Celog `ivota kontrolisao ga je mali mozak, upravljaju}i ga ose}anjima hemi
jskog porekla i slu~ajne prirode. Bio je vezan za konja svesti i nateran da ide
kud god ovaj to po`eli, a taj grozomorni galop donosio mu je samo bol i zbrku. S
ad kad ima kontrolu nad uzdama, mo}i }e da usmeri tog konja tamo gde on po`eli.
Nije bio siguran {ta }e `eleti da reprogramira. Zadovoljstvo, mo`da. Sek
s i strast, gotovo sigurno. Ali ne i ljubav. Gotovo je s romanti~nim iluzijama.
Vreme je da odraste.
Stisnuo je Betino rame. Jo{ jedan dan, pomisli on, i vi{e ne}e biti va`n
o. Ose}a}u ono {to je najbolje za mene da ose}am. Bet je podigla usta do njegovi
h. Usne su joj se razmakle. Mogao je da omiri{e njen dah.
Poljubili su se.