Date: 26 August 2012 11:13 PM Topic: Prolee postdemokratije | Peanik

Prolee postdemokratije

Spiegel | 28/07/2012 Intervju sa britanskim politikologom Kolinom Krauom (Colin Crouch), tvorcem provokativne teorije o postdemokratiji iznesene u knjizi Postdemokratija (2004). Spiegel: Gospodine Krau, sedimo ovde u vaoj kui u Umbriji i razgovaramo o stanju zapadne demokratije, za koju tvrdite da zapravo vie ne postoji.

Kolin Krau: Pa dobro, sve manje

Spiegel: Ali zar sama injenica da otvoreno i slobodno govorimo nije izraz demokratije koja funkcionie?

Kolin Krau: Ja ne kaem da vie nema demokratije. Ali kaem da se kreemo ka stanju koje zovem postdemokratija. Pod tim podrazumevam stanje u kojme sve institucije demokratije i dalje postoje i bie ak delimino i ojaane ali je iz njih isparila politika energija. One su samo prazne ljuture.

Spiegel: ta podrazumevate pod politikom energijom?

Kolin Krau: Problemi koji se danas postavljaju pred politiku bilo da je to zatita prirodne sredine, smanjenje resursa, kontrola nad

globalizovanom ekonomijom ne mogu se vie reiti instrumentima nacionalne demokratije. Tako vie ne ide, besmisleno je. Iz toga nastaje frustracija koja vodi gubljenju politike energije.

Spiegel: Parlamenti su, na primer, tek prazne ljuture?

Kolin Krau: Nigde jo u zapadnoj Evropi nismo doli do tog stadijuma, ali skoro sve zapadne demokratije idu u tom pravcu. U najveoj meri u Italiji gde je Berluskoni izabran demokratski, ali je mo podeljena me&u nekolicinom.

Spiegel: Kada kaete da energija isparava, to znai da je ipak nekad postojala. Da li je ikad postojalo idealno stanje demokratije?

Kolin Krau: Model demokratije je uvek bio ideal koji je polazio od izuzetno zahtevnih pretpostavki. Za to se moraju stei veoma srene istorijske okolnosti. U Severnoj Americi i zapadnoj Evropi se do te take dospelo nakon Drugog svetskog rata, kada nisu samo pobe&ena dva antidemokratska pokreta nacionalsocijalizam i italijanski faizam, nego je istovremeno dolo i do dinaminog ekonomskog razvoja. U tim situacijama ima entuzijazma, ljudi su spremni da uestvuju u formiranju takvog sistema; to svakako odudara od sadanjeg vremena.

Spiegel: Po emu konkretno?

Kolin Krau: Vidite, u zapadnim demokratijama se jo uvek odravaju izbori. Ti izbori ak u veini sluajeva vode do formiranja vlade. Ali politike sadraje, na koje se poziva na izborima, vie ipak

ne odre&uju gra&ani, nego visokospecijalizovani PR-timovi.

Spiegel: ta je loe u tome?

Kolin Krau: PR-timovi kontroliu politike rasprave. I oni biraju, naravno, probleme koje partije jo i mogu da ree. Ali to nisu vani problemi. Partije se ne usu&uju da se upuste u vane probleme, jer u njihovom reavanju nee uspeti.

Spiegel: Sve je dakle krivica partija?

Kolin Krau: Ne, nikako. Sama demokratija otkazuje! Jer sve upuuje na to da ona funkcionie samo na nacionalnom nivou. Ako se njeno uvo&enje pokua na nadnacionalnom nivou, kako bi se reili problemi u svetu, ona ne funkcionie. Evropska unija, koja sigurno nije naroito demokratska, najbolji je primer za to. Demokratija ima velike tekoe da zahvati preko nacionalnih nivoa. To potvr&uju i odluke G-8 koje malo obavezuju.

Spiegel: Moda je u sluaju onoga to nazivate postdemokratijom prosto re o tome da je ljudima muka od politike?

Kolin Krau: Ne, jer govorim o nedovoljnosti sistema koji vie ne funkcionie u promenjenim uslovima. U 20. veku smo se navikli na to da u strankama vidimo glavnog nosioca naih politikih elja. Danas su partije upuene na to da simuliraju konikte.

Spiegel: U Nemakoj se godinama sporimo o sitnim stvarima, naime

o tzv. poreskim olakicama na putovanje kolima do posla.

Kolin Krau: Poznata mi je ta rasprava. To je dobar primer. Stranke moraju nekako da se pokau nejedinstvenim, kako bi izbori uopte imali smisla. Stranke moraju da izna&u razlike u miljenjima da bi doli do glasova. I do slubi. Me&utim, drutvo svoje sukobe odavno ima na onim mestima koje partije ni ne pretpostavljaju.

Spiegel: Gde?

Kolin Krau: Sve se vie ljudi okuplja u drutvenim pokretima ili nevladinim organizacijama izvan formalnih demokratskih institucija. Tamo e se pre shvatiti istinski problemi nego u uskim partijskim korsetima. Istovremeno vidimo masivno pomeranje moi od politikog ka ekonomskom sistemu. Ekonomija je u poziciji da se globalizuje na nain na koji politika nikad nee moi. Globalna rma se nalazi izvan dohvata demokratije. Ona se ne moe obuhvatiti formalnim demokratskim sredstvima. Otuda demokratski sistem ini mnogo manje nego to smo od njega zapravo morali da zahtevamo.

Spiegel: Ali demokratija se ubraja u fundamente zapadnog politikog shvatanja.

Kolin Krau: To je tano. Zapad je zaokupljen time da poseduje demokratiju i ak je, kao u sluaju Iraka, spreman da ubija da bi je doneo. Mi smo veoma samozadovoljni i ponosni na to udesno dostignue.

Spiegel: Moda i s pravom, uprkos svemu?

Kolin Krau: Da, moe se tako rei. Ali ono to delimo kao demokratiju, to za dotine zemlje znai uglavnom samo: sada imamo izbore. Nita vie. To je naravno napredak. Ali je to to njima izvozimo istovremeno veoma ogranieno razumevanje demokratije. Verovatno je za nae samorazumevanje neizostavno odravanje iluzije o funkcionalnoj demokratiji. ega bismo se inae mogli drati?

Spiegel: Nikad vie zemalja na svetu nije vailo za demokratske kao danas: 1987. je prema ispitivanju istraivaa iz Freedom House-a bilo 66 demokratija na svetu, danas ih je 121.

Kolin Krau: Ali moramo se zapitati: da li su ti formalni politiki sistemi podrani jakim civilnim drutvom? Da li je tako u Rusiji? Nije.

Spiegel: Ko ispunjava taj politiki vakuum kada demokratske institucije zakau?

Kolin Krau: Pogledajte globalne koncerne: mnogi me&u njima za sebe formuliu poslovni moral, corporate social responsibility. To znai da sami sebi nalau drutvenu i politiku odgovornost.

Spiegel: Na primer?

Kolin Krau: Farmaceutska rma koja kae: ako pravimo posao u Africi, onda imamo odgovornost za to da tamo ne podravamo rad

dece.

Spiegel: to je ve napredak.

Kolin Krau: Da, ali nema nita zajedniko sa demokratijom. To nije demokratska politika. Kada rme donose takve politike odluke, kreu se izvan demokratije. To ne znai da su antidemokratske, nego izvandemokratske.

Spiegel: Sami ste do nedavno bili lan Laburistike stranke i politike probleme posmatrali s leva. Na nedovoljnost demokratije se tradicionalno vie ukazuje sa desne strane.

Kolin Krau: To je tano, i meni su, to me je zastrailo, stigla pojedina bodrenje s desna. Ali morate imati na umu: kada danas govorimo o demokratiji, mislimo uglavnom na neoliberalnu demokratiju kako je SAD denie. To, me&utim, nije poeljno stanje.

Spiegel: ta ga odlikuje?

Kolin Krau: Uee stanovnitva u politikim doga&ajima redukuje se na izlazak na izbore. Drava nadaleko odustaje od intervenisanja u kapitalistike ekonomske strukture, a lobiji dobijaju to je mogue vee slobodne prostore.

Spiegel: Naspram toga je do pre nekoliko decenija stajao model egalitarne demokratije, prema kom bi drava trebalo da se mea u pogledu socijalne ravnotee. Moe li se rei da je taj model propao,

imajui u vidu i socijalne rezove u skoro svim zapadnoevropskim zemljama?

Kolin Krau: Taj sistem je nastao iz veoma specine istorijske konstelacije, koji se pre svega oslanjao na jasno denisane klase. U postdemokratiji u kojoj sve vie moi ide ka elitama izvan demokratskih institucija, anse za raspodelu blagostanja su uistinu loe.

Spiegel: Da li e demokratija preiveti?

Kolin Krau: Pitanje je zapravo: da li demokratiju vidimo samo kao formalni proces izbora iz kojih se biraju efovi vlada? Ili u njoj vidimo i kulturu rasprave, doputene kritike, kulturu gra&anskih prava i brigu o neravnopravnosti svake vrste? Sa ovim poslednjim e biti teko.

Der Spiegel, 04.08.2008.

Prevod Dejan Anii

Postdemokratija uskoro u izdanju Karposa

Peanik.net, 28.07.2012.

Prolee postdemokratije | Peanik

http://pescanik.net/2012/07/prolece-postdemokratije/