ИДЕОЛОГИЈА

Ученик: Стефан Бошковић

Професор: Гордана Тришовић
УВОД
 Термин идеологија је смишљен с циљем да означи нову "науку
о идејама", али је временом преображен у синоним за догму,
прикривање посебних интереса, искривљени поглед на свет
итд. То, међутим, није једини парадокс везан за овај појам.
Социјализам је, на пример, грађен по нацртима марксистичке
идеологије.
 Идеологија је варљив појам за чије разумевање је потребна
посебна пажња. Први проблем везан је за разликовање појмова
идеологија и идеологије.
ШТА ЈЕ ИДЕОЛОГИЈА?
 Термин идеологија скован је 1796. године у време Француске
револуције. У духу тог времена, његов творац Антоан Дести де
Траси (1754-1836), веровао је да постоји потреба за новом
науком која ће помоћу позитивних метода открити како настају
идеје и које су законитости свесног мишљења.
 Идеологија је пала у заборав све док средином XIX века овај
појам није употребио Карл Маркс.
МАРКСОВО СХВАТАЊЕ
 Према Марксовом схватању идеологија:
1. Представља лажан поглед на свет који се разликује од
научног мишљења;
2. Изражава интересе владајуће класе, а лажно се представља
као да изражава интересе читавог друштва;
3. Има основну функцију да помогне одржању постојећих
односа неједнаке моћи, тако што отежава пролетеријату
(радничкој класи) да схвати природу свог положаја и
чињеницу да је експлоатисан.
АНТОНИО ГРАМШИ
 Италијански марксиста и први генерални секретар
Комунистичке партије Италије, Антонио Грамши, најзначајнији
је (нео)марксистички теоретичар идеологије. Он је запазио да
су идеје буржоаске класе уткане у сваку пору свакодневног
живота - од уметности и популарне културе, до образовања и
масовних медија.
 Грамши је поље иделогије проширио на свакодневни живот,
али је, ипак, првенствено имао у виду политику, мислећи на
борбу за власт различитих класа.
КАРЛ МАНХАЈМ
 Најзначајнији немарксиста који је изузетно важан за схватање појма
идеологија јесте социолог Карл Манхајм. Он је у свом делу "
Идеологија и утопија" направио разлику између идеологије, која
представља начин мишљења карактеристичан за оне групе које се
залажу за очување постојећег поретка, и утопије, која изражава
мишљење и наду оних друштвених група које се залажу за друштвену
промену. Поред тога, Манхајм је указао и на разлику између
партикуларног и тоталног појма иделогије. У првом случају је реч о
мање или више свесном прикривању истине. Насупрот томе, тотални
појам идеологије односи се на целокупан поглед на свет неке друштвене
групе којим она изражава свој аутентични поглед на стварност .
 У оквиру либералне традиције јасно је дефинисан став да је
идеолошка мисао само она која одбија да прихвати вредност
другачијег мишљења, односно која искључиво себи приписује
истинитост. Таква мисао по правилу представља секуларну
религију. Због тога, према мишљењу представника либералне
традиције, није свака политичка мисао идеологија, већ се тај
појам најпре односи на фашизам и комунизам који су названи
тоталитарним идеологијама.
 Конзервативни политички мислиоци идеологију схватају као
поједностављен поглед на свет којим се разнолика и у основи
несхватљива стварност жели свести на скуп идеја.
ФУНКЦИЈЕ ИДЕОЛОГИЈЕ
 Када узмемо у обзир различита тумачења идеологије кроз њену
историју, видимо да се она углавном схвата(ла) као водич за
политичку и друштвену акцију. То значи да се развијена
идеологија не ограничава на опис постојеће стварности, већ
укључује и визију пожељне будућности. Због тога свака
идеологија истовремено говори о томе шта јесте - односно
описује чињенице, али и о томе како би требало да буде -
односно представља залагање за одређене вредности.
ФУНКЦИЈЕ ИДЕОЛОГИЈЕ
 Када описује постојеће стање, идеологија у први план истиче свој сазнајни
карактер јер описује друштво и покушава да „објасни" како оно
функционише. Зато се често каже да идеологија представља поглед на свет. С
обзиром на то да тај поглед на свет у значајној мери зависи од положаја
појединаца у друштву, односно од њихове припадности различитим
друштвеним групама, сматра се да идеологија помаже јачању групне свести,
а тиме и унутрашњој кохезији групе. Отуда потиче њена интегративна
функција.
 С друге стране, као визија пожељног друштва, идеологија уз себе веже
осећања наде или страха, симпатије или непријатељства обичних људи. У
томе се огледа њен емоционални потенцијал. Управо због тога идеологије
могу имати значајну улогу у политичкој мобилизацији становништва.
ЛИТЕРАТУРА:
Уџбеник социологије за четврти разред
гимназије и трећи разред средњих стручних
школа
ХВАЛА НА ПАЖЊИ
!