Ljubomir Tadi6 U D K1 0 1 . 3 : 8 2 .

0 8 5
Institut za filozofiju i druStvenuteoriju OriginalninauEnirad
Beograd

SOKRATIKA I SOFISTIKA
Retorika u ogledaluPlatonovefilozofije

I. Prethodne napomene

Pojmovi ,,sokratika"i ,,sofistika"su vei odavnou filozofskoj

terminologiji. U njima seogledaprastarispor Sokratasasofistima-
retorima o demu nam prvenstvenosvedodePlatonovi dijalozi
,,Gorgija" i ,,Fedar".(InaEerivalstvo izmedufilozofa i retoratrajalo
je od 430. do 330. godine.)Prematim dijalozima,dinilo bi se,da
je jedna stranapredstavnik istine, a dragaprivida, ili da je jedna
braniteljica filozofije (i to za sva vremena),a druga zastupnica
antiftLozofije.Ipak, ova razdeobama koliko bila na prvi pogled
(6ak i terminolo5ki) tadnai ispravna,nije bez zamerki i nije prih-
vatljiva bez ozbiljne i relativno opseZnerasprave;potrebnasu,
zapravo,briZljiva pojmovna i istorijska razja5njenjabudu6i da je
spor imao dalekometneposledicekoje seZusve do na5egvremena.
Pre vi5e od osam decenijanemadkifilozof H. Gomperc',
uvodeii termine,,sokratika"i ,,sofistika"u filozofski jezik, smatrao
je za potrebnoda podvude,,da rel sophistdsu svojem ... uZem
znaEenju,prema terminologiji onoga vremena, oznaLavasvakog
pla6enoguditelja omladine i da se otuda kao svim sofistima zaje-
dnidki moZesmatratiupravo samospolja5njimomenatove zajed-
nidke delatnostizaradivanjai zanimanjapa se, zato,o nekom sa-
drZajnojedinstvenom i odredenompravcu mi5ljenja uop5tene bi
F
smelogovoriti... S druge strane,ne moZese prenebreii da su Grci op
ne samo u Eetvrtom nego vei i u petom veku oseiali sofiste kao &
jedinstvenugrupu, naime jedinsWenune nipo5to samo u smislu
jedne spolja5njeprofesionalnezajednice,vei i po zajednidkom
predstavljanjuodredenognadinamiSljenjai nazorana Zivot". Na N
ovom mestu6emonavesti samojo5 jednu njegovu ocenuo razlici Jtr
 izmedu sokratovacai sofista.On kaZedaje PlatonpostavioSokrata
,,u strmu (schrofr)suprotnostprema sofistimate se ne bi smelo
iskljuditi da sepritom ni na Stadrugonije pomiSljalonegona spo-
ljaSnjesuprotnostiizmeduSokratovognastanjenog nadinaZivotai
putuju6egLivotasofistakao i izmedunepladenoguticajanjihovog
(tj. sokratovaca)uditeljana njegovu omladinu i pla6enenastave
njegovih savremenika".,,Sjedne straneposmatrano",zakljuduje
ovo razmaffanjeGomperc,,javlja nam sedakle,,sofistika'kao je-
dnapukaprofesionalna zajednica,a s drugeona seipak predstavlja
i kaozajednicanazora".'
Odigledno.jeda nisu samopla6enirad sofistai Sokratovo
besplatnopoudavanjeomladine,niti njegov,,nastanjeni", nasuprot
,,putujuiem" nadinuZivotasofista (pre sofistaputovali su i ,,rap-
sodi", homerovskipevadiSiromHelade)bili presudni u razlikovanju
pojmova ,,sokratike"i ,,sofistike",pogotovo Sto nisu spolja5nji
znaci razlikovanja,bili odluduju6iu njihovim sporovima.Ali i
,,sokratika"i,,sofistika" imaju neStozajednidko.Obe su svoj pogled
okrenule od ,,prirode" (kojoj su bili usmereni,,presoktatovci")ka
dovekui ,,ljudskimstvarima",pre svegaetici i politici. No i u tom
zajednidkompostojalesu razlike. Usled problematidnogodnosa
koji javni govor ima premaistini, on je sa stanoviSta,,sokratike"
bio stalnopotcenjivan,nisko vrednovan.Platonovdijalog ,,Gorgija"
predstavljaparadigmatidanprimer ovog stanovi5ta,,sokratike".Ali
Stasu zaistabili sofistiosim toga Stosu bili putujfidipropovednici
i Sto su naplaiivali svoje usluge i svoj rad? F.e( ,,sophistris"je
dobila negativnoznadenjeu Periklovo doba ne samozato Stosu
sofisti putovali i bili pladeni za svoj trud nego i zato Sto su ih
(prvenstveno,,sokratovci") diskvalifikovalikao opsenare.Izvorno
red ,,sophist6s"oznadava prosvetitelja ili uditeljapraktidnognadina
livota, pripadnika onog prosvetiteliskog pokreta koji je zahtevao
da se mit, obeleZjearhajskekulture, zameni,,logosom". Sofistika
je bila panhelenskipokret koji se Sirio od Male Azije do juZne
Italije. Sebesu sofisti shvatalikao vaspitadekoji stvarajunovo
.L)
obrazovanjeudenjemdijalektikekao veStinekoja posle sporenja
F vodi saglasnosti.Iu na5evremesepravi jedno zanimljivoporedenje:
sofistikaprethodi sokratici (i filozofiji) na slidan nadin kao Sto
a
evropskoprosvetiteljstv o p r ethodi evropskoj filozofij i . I sofistika
i prosvetiteljstvosvojim metodamaomogudavaiunastajanjei raz-
: sammelteWerke,finfter Band, Mtinchen, 1922,str.Z3Z, sm^trada je retorika,a ne
2
lbid.,str.40
t2
vitak filozofile.Mnenje(,,doxa")i iskustvo(,,empeiria")su dovolj-
na dovekuda u najve6embroju sludajevapogodiono Stoje ispravno.
Iz mnoStvapravilakoja ureclujuljudski Zivotnije moguie da samo
odredenapravila vaZekao bezuslovnoobavezna.Po uverenjusofisti
su bili subjektivistii skeptiiki relativisti. Protagorinbuveni stav:
,,Covekje mera svih stvari koje jesu da jesu i koje nisu da nisu"
ogledaloje relativizma.Sofistikanije podnosilasuZenipojam istine
koji sesvodina naudnuizvesnost.U pravuje H.-G. Gadamerkada
kaZe:,,Retorikane stoji samopod Platonovimverdiktom nego isto
tako i pod verdiktom antiretorskogmetodologizmanovogadoba."3
Sofistikai retorika su tesnopripadalejedna drugoj. Prvi i
neizostavni zadatakkoji je svaki sofist morao da ispuni bio je
retoridkoobrazovanjenjegovih udenika.Jer onaj koji je hteo da
delujeu Zivotumoraoje, pre svega,da potpunovladajezikom. U
dijalogu ,,Gorgija" Sokrat se obraia Kaliklu: ,,Prijateljumoj, ni-
kakverazlikenemaizmedusofistei retora,ili subar veomasrodni...
A ti u svom neznanjusmatra5da je retorikane5tovrlo lepo,a onu
drugu, sofistiku prezireS.U stvari, sofistikaje lep5aod retorike
ukoliko je zakonodavstvolep5eod pravosuda,a gimnastikalep5a
od lekarstva"(5I 8E). PlatonovSokratdopu\tasr odnost kao najve6u
razliku izmedu sofistai retora.U svakomsludajuone nisu principi-
jelno razlidite,svejednoStopostoji nebitnarazlika kao i ona izmedu
zakonodavstvai pravosuda."
Prokazivanjesofistikei retorike kao opsenarstvaimalo je za
cilj da se dovedeu pitanje samonjihovo postojanje.Ali iskrsava
problem: otkuda onda napor PlatonovogSokratau ,,Fedru" da re-
toriku staviu sluZbufilozofije i daje, na neki nadin,ipak,rehabili-
tuje?
Izgledanam da sespor,,sokratike"i ,,sofistike"koji je davao
pedatgrdkomduhovnomZivotuu detvrtomi petomveku pre n. e.
moZenajboljerazumetiako serazmotrevrednosnikriteriji koje u
sebisadrZe(,,epistdme") i mnjenje(,ddxa").Uvid u osnovnisadrZaj
Sokratovog,odnosnoPlatonovogudenjapredstavljaprvi korak u F
'o
tom pravcu. D
'Upor.
Hans-Georg
Gadamer,
Gesammelte
Werke,l,Tiibingen1986,
str.25.
a N
F.i"d.i"h Nietzsche,GeschichteclergriechischenBeredsamkeit, t: Ge- o
J
filozofija, zastupnicastarogrdkeduhovnebastinei da samusebenaziva novom ili
drugomsofistikom.
l3
 izmedu sokratovacai sofista.On kaZedaje PlatonpostavioSokrata
,,u strmu (schrofr)suprotnostprema sofistimate se ne bi smelo
iskljuditi da sepritom ni na Stadrugonije pomiSljalonegona spo-
ljaSnjesuprotnostiizmeduSokratovognastanjenog nadinaZivotai
putuju6egLivotasofistakao i izmedunepladenoguticajanjihovog
(tj. sokratovaca)uditeljana njegovu omladinu i pla6enenastave
njegovih savremenika".,,Sjedne straneposmatrano",zakljuduje
ovo razmaffanjeGomperc,,javlja nam sedakle,,sofistika'kao je-
dnapukaprofesionalna zajednica,a s drugeona seipak predstavlja
i kaozajednicanazora".'
Odigledno.jeda nisu samopla6enirad sofistai Sokratovo
besplatnopoudavanjeomladine,niti njegov,,nastanjeni", nasuprot
,,putujuiem" nadinuZivotasofista (pre sofistaputovali su i ,,rap-
sodi", homerovskipevadiSiromHelade)bili presudni u razlikovanju
pojmova ,,sokratike"i ,,sofistike",pogotovo Sto nisu spolja5nji
znaci razlikovanja,bili odluduju6iu njihovim sporovima.Ali i
,,sokratika"i,,sofistika" imaju neStozajednidko.Obe su svoj pogled
okrenule od ,,prirode" (kojoj su bili usmereni,,presoktatovci")ka
dovekui ,,ljudskimstvarima",pre svegaetici i politici. No i u tom
zajednidkompostojalesu razlike. Usled problematidnogodnosa
koji javni govor ima premaistini, on je sa stanoviSta,,sokratike"
bio stalnopotcenjivan,nisko vrednovan.Platonovdijalog ,,Gorgija"
predstavljaparadigmatidanprimer ovog stanovi5ta,,sokratike".Ali
Stasu zaistabili sofistiosim toga Stosu bili putujfidipropovednici
i Sto su naplaiivali svoje usluge i svoj rad? F.e( ,,sophistris"je
dobila negativnoznadenjeu Periklovo doba ne samozato Stosu
sofisti putovali i bili pladeni za svoj trud nego i zato Sto su ih
(prvenstveno,,sokratovci") diskvalifikovalikao opsenare.Izvorno
red ,,sophist6s"oznadava prosvetitelja ili uditeljapraktidnognadina
livota, pripadnika onog prosvetiteliskog pokreta koji je zahtevao
da se mit, obeleZjearhajskekulture, zameni,,logosom". Sofistika
je bila panhelenskipokret koji se Sirio od Male Azije do juZne
Italije. Sebesu sofisti shvatalikao vaspitadekoji stvarajunovo
.L)
obrazovanjeudenjemdijalektikekao veStinekoja posle sporenja
F vodi saglasnosti.Iu na5evremesepravi jedno zanimljivoporedenje:
sofistikaprethodi sokratici (i filozofiji) na slidan nadin kao Sto
a
evropskoprosvetiteljstv o p r ethodi evropskoj filozofij i . I sofistika
i prosvetiteljstvosvojim metodamaomogudavaiunastajanjei raz-
: sammelteWerke,finfter Band, Mtinchen, 1922,str.Z3Z, sm^trada je retorika,a ne
2
lbid.,str.40
t2
vitak filozofile.Mnenje(,,doxa")i iskustvo(,,empeiria")su dovolj-
na dovekuda u najve6embroju sludajevapogodiono Stoje ispravno.
Iz mnoStvapravilakoja ureclujuljudski Zivotnije moguie da samo
odredenapravila vaZekao bezuslovnoobavezna.Po uverenjusofisti
su bili subjektivistii skeptiiki relativisti. Protagorinbuveni stav:
,,Covekje mera svih stvari koje jesu da jesu i koje nisu da nisu"
ogledaloje relativizma.Sofistikanije podnosilasuZenipojam istine
koji sesvodina naudnuizvesnost.U pravuje H.-G. Gadamerkada
kaZe:,,Retorikane stoji samopod Platonovimverdiktom nego isto
tako i pod verdiktom antiretorskogmetodologizmanovogadoba."3
Sofistikai retorika su tesnopripadalejedna drugoj. Prvi i
neizostavni zadatakkoji je svaki sofist morao da ispuni bio je
retoridkoobrazovanjenjegovih udenika.Jer onaj koji je hteo da
delujeu Zivotumoraoje, pre svega,da potpunovladajezikom. U
dijalogu ,,Gorgija" Sokrat se obraia Kaliklu: ,,Prijateljumoj, ni-
kakverazlikenemaizmedusofistei retora,ili subar veomasrodni...
A ti u svom neznanjusmatra5da je retorikane5tovrlo lepo,a onu
drugu, sofistiku prezireS.U stvari, sofistikaje lep5aod retorike
ukoliko je zakonodavstvolep5eod pravosuda,a gimnastikalep5a
od lekarstva"(5I 8E). PlatonovSokratdopu\tasr odnost kao najve6u
razliku izmedu sofistai retora.U svakomsludajuone nisu principi-
jelno razlidite,svejednoStopostoji nebitnarazlika kao i ona izmedu
zakonodavstvai pravosuda."
Prokazivanjesofistikei retorike kao opsenarstvaimalo je za
cilj da se dovedeu pitanje samonjihovo postojanje.Ali iskrsava
problem: otkuda onda napor PlatonovogSokratau ,,Fedru" da re-
toriku staviu sluZbufilozofije i daje, na neki nadin,ipak,rehabili-
tuje?
Izgledanam da sespor,,sokratike"i ,,sofistike"koji je davao
pedatgrdkomduhovnomZivotuu detvrtomi petomveku pre n. e.
moZenajboljerazumetiako serazmotrevrednosnikriteriji koje u
sebisadrZe(,,epistdme") i mnjenje(,ddxa").Uvid u osnovnisadrZaj
Sokratovog,odnosnoPlatonovogudenjapredstavljaprvi korak u F
'o
tom pravcu. D
'Upor.
Hans-Georg
Gadamer,
Gesammelte
Werke,l,Tiibingen1986,
str.25.
a N
F.i"d.i"h Nietzsche,GeschichteclergriechischenBeredsamkeit, t: Ge- o
J
filozofija, zastupnicastarogrdkeduhovnebastinei da samusebenaziva novom ili
drugomsofistikom.
l3

IL Filozofski principi sokratike
Kao Stosmo vei napomenuli,Sokratui sofisticije, spolja
posmatrano,bio zajednidkizaokretod filozofije prirodeka,,ljud-
skim stvarima",problemimadoveka.Ali dok su sofistismatralida
je dovek mera svih stvari, Sokrat se oslanja na starogrdkumud-
rost koja seiskazujeu imperativu,,upoznajsst" (,gnothi seautonl")
i stavu:,,Nezaboravida si samodovek!".Tome valja dodatiduve-
ni Sokratovfilozofski ,,credo" koji glasi ,,znafirda ni5tane znam".
Suprobroskeptidkomrelativizmu sofistikeon tvrdi da istina postoji
i kada se ne zna, amoLe se otkriti pomo6uuma (,40s").Istina je
sakrivenau samomdovekute je treba samoosloboditi.
Na intelektualnoj ravni, za razlikl od agonalnog, parni-
dnog duha sofistike (retorike), Sokrat pokazuje svoju spremnost
da se povija pred boljim argumentom,da se u interesunapre-
tka razgovora,sprernnoogradi od vlastitih predrasudai da razgo-
voru podari opu5tenosti kooperativnost.Sokratova metoda naz-
vanaje majeutikn,babidkave5tina,po zanimanjunjegovemajke
koja je bila porodilja. Smatrase da je Sokratovave5tinau vodenju
razgovora izraLenau spretnom pozivu na komunikaciju i sara-
dnju. I dok su sofisti prosve6ivaligradaneu besedni5tvu,Sokrat
je smatraoda dobro ,,polisa" zavisi od pravog obtazovania(,,pai-
deid') gradana.On je bio uditelj politidke vrline koja pedago5ki
teZi unutra5njem preobr aLaju, samoupoznavanjli, .samosavladi-
vanju i pripremanjuduSeza dobro. To dobro (,,agathos")ravno je
Zivotu posvedenomistini i pravdi. Biti sebi veran, stajati iza svo-
jih re6i i ubedenja,najve6aje mu5ka vrlina (,,andreia").Trpeti
nepravduje bolje nego je diniti. Sokratove filozofske maksime
su: ispravnomisliti, ispravnopoudavatii ispravnodelati. U mora-
lnom pogledu, za raZliku od sofista zakoje se tvrdilo da su ate-
isti ili agnostici,Sokrat se rukovodio dubokim osedanjemreli-
gioznosti i pravednostikao politidke vrline kojaje pretpostavka
vrline uop5te. U krajnjem rezultatu Sokrat je povezao vrlinu
()
(,,aret|") sa saznanjem(,,epistdme")i ukinuo sofistima svojstveno
F suprotstavljanjeizmedu ptava (,dike" ) i zakona(,,nomos").
U Platonovim dijalozima Sokrat se destopoziva na unutra-
Snjiglas,daimonion".Staje to ,,daimonion"?Po svoj prilici re6je
p poZudamasposobniza plemenitadela. Takvi su obdarenivrlinom
f,
o glasu savesti,jednoj instanci interiorizovanog moralnog i reli-
gioznog iskustva koja je Sokratauvek vodila u svim njegovim
mislima. Okrenutostdoveku znalila je, kako pokazuje Sokratova
t4
Zivotnasudbina,svesnosamoopredeljenje za sudbinupolisa,slo-
bodnopokoravanjenjegovim zakonima.
Takva je preovlaclujuiapredstavao Sokratu u istoriji filo-
zoflje.
Branilac, nastavljadi tumad Sokratovogdela - Platon u
svojim dijalozima ostavioje svedodanstvoo odnosusokratikepre-
ma sofistici.Od ukupnotridesetdetiri dijaloga,,Protagora" je bio
posve6enraspravljanjusa sofistikom,posebnoo poimanju vrli-
ne, dok su ,,Gorgija" i ,,Fedar"dijalozi u kojima Sokrat pobija
retoriku kao sofistidkuve5tinu,ili je, dak, osporavakao ve5tinu.
Dijalog ,,Teetet"je nekavrsta saznajno-teorijske raspraveo su5tini
znanja.
U izgraclivanjusvojefilozofije PlatonsesluZiodijalektidkom
ve5tinom (,dialektikd tdchne") koju je nazivao Prometejevom
vatrom i darom bogova (,,Fileb", l6d). Dijalektika je, u stvari,
dij alogil<nu koj oj se posredstvomrivgovor a (,,dial6gesthaf '), r as-
pravljanja, dolazi do su5tinesvake stvari u svakom pojedinom
sludaju.U tom pogledui Platonduguje za svoju dijalektiku zahva-
lnost op5temagonalnomduhu koji je zaslugomsofistike proZimao
ceo helenski svet.Ali u suprotnostisa skeptidkimrelativizmom
sofistike Platonova sokratika teli da pronade objektivni princip
individualni na6in delovanjakao ideju istinitog iz procesanepre-
stanih promena i da je udini izvesnom i nepromenljivom. Platon
ne veruje,Stoje pokazaou dijalogu ,,Kratil", u mo6 redi, kako su
verovali retoridari.Redi su samoprivid stvari, a ne njihova su5tina.
Inade,jezik uop5teje samopribliZavanjesaznanjunepromenljive,
objektivne istine. Istinito saznanjestvari je moguie samoposred-
stvom dugotrajnogbavljenjapredmetomi samouZivljavanjem u
njega.Udenjeje moguie samokroz se6anje(,,anamnesis")na ideje.
U saznanjuideja, vansvetovnogistinskogbivstva,pobiva sre6ai
blaZenstvokao ciljevi ljudskog Livota.
Platon je udio da u prirodnom sklopu doveka du5a stoji
F
iznad tela. Otuda i pravda postoji u ljudima i gradu-drZavisamo
q
p
kada gospodarina5omvoljom i na5im nagonima,kada um nadzire
i obavezuje.Prirodadovekanije, prema tome, dulnanego tlmna.
Ovo shvatanjeprirode dovekapolemidki je usmerenoupravo protiv
sofistike. Platon smatrada su samo oni koji gospodaresvojim N
a')
J
(,,aret6").,,Aret0"je, medutim, vi5eznadanpojam, a Platonje u
dijalozima,,Protagora"i ,,Menon"o tome zauzimaorazliditastano-
l5

IL Filozofski principi sokratike
Kao Stosmo vei napomenuli,Sokratui sofisticije, spolja
posmatrano,bio zajednidkizaokretod filozofije prirodeka,,ljud-
skim stvarima",problemimadoveka.Ali dok su sofistismatralida
je dovek mera svih stvari, Sokrat se oslanja na starogrdkumud-
rost koja seiskazujeu imperativu,,upoznajsst" (,gnothi seautonl")
i stavu:,,Nezaboravida si samodovek!".Tome valja dodatiduve-
ni Sokratovfilozofski ,,credo" koji glasi ,,znafirda ni5tane znam".
Suprobroskeptidkomrelativizmu sofistikeon tvrdi da istina postoji
i kada se ne zna, amoLe se otkriti pomo6uuma (,40s").Istina je
sakrivenau samomdovekute je treba samoosloboditi.
Na intelektualnoj ravni, za razlikl od agonalnog, parni-
dnog duha sofistike (retorike), Sokrat pokazuje svoju spremnost
da se povija pred boljim argumentom,da se u interesunapre-
tka razgovora,sprernnoogradi od vlastitih predrasudai da razgo-
voru podari opu5tenosti kooperativnost.Sokratova metoda naz-
vanaje majeutikn,babidkave5tina,po zanimanjunjegovemajke
koja je bila porodilja. Smatrase da je Sokratovave5tinau vodenju
razgovora izraLenau spretnom pozivu na komunikaciju i sara-
dnju. I dok su sofisti prosve6ivaligradaneu besedni5tvu,Sokrat
je smatraoda dobro ,,polisa" zavisi od pravog obtazovania(,,pai-
deid') gradana.On je bio uditelj politidke vrline koja pedago5ki
teZi unutra5njem preobr aLaju, samoupoznavanjli, .samosavladi-
vanju i pripremanjuduSeza dobro. To dobro (,,agathos")ravno je
Zivotu posvedenomistini i pravdi. Biti sebi veran, stajati iza svo-
jih re6i i ubedenja,najve6aje mu5ka vrlina (,,andreia").Trpeti
nepravduje bolje nego je diniti. Sokratove filozofske maksime
su: ispravnomisliti, ispravnopoudavatii ispravnodelati. U mora-
lnom pogledu, za raZliku od sofista zakoje se tvrdilo da su ate-
isti ili agnostici,Sokrat se rukovodio dubokim osedanjemreli-
gioznosti i pravednostikao politidke vrline kojaje pretpostavka
vrline uop5te. U krajnjem rezultatu Sokrat je povezao vrlinu
()
(,,aret|") sa saznanjem(,,epistdme")i ukinuo sofistima svojstveno
F suprotstavljanjeizmedu ptava (,dike" ) i zakona(,,nomos").
U Platonovim dijalozima Sokrat se destopoziva na unutra-
Snjiglas,daimonion".Staje to ,,daimonion"?Po svoj prilici re6je
p poZudamasposobniza plemenitadela. Takvi su obdarenivrlinom
f,
o glasu savesti,jednoj instanci interiorizovanog moralnog i reli-
gioznog iskustva koja je Sokratauvek vodila u svim njegovim
mislima. Okrenutostdoveku znalila je, kako pokazuje Sokratova
t4
Zivotnasudbina,svesnosamoopredeljenje za sudbinupolisa,slo-
bodnopokoravanjenjegovim zakonima.
Takva je preovlaclujuiapredstavao Sokratu u istoriji filo-
zoflje.
Branilac, nastavljadi tumad Sokratovogdela - Platon u
svojim dijalozima ostavioje svedodanstvoo odnosusokratikepre-
ma sofistici.Od ukupnotridesetdetiri dijaloga,,Protagora" je bio
posve6enraspravljanjusa sofistikom,posebnoo poimanju vrli-
ne, dok su ,,Gorgija" i ,,Fedar"dijalozi u kojima Sokrat pobija
retoriku kao sofistidkuve5tinu,ili je, dak, osporavakao ve5tinu.
Dijalog ,,Teetet"je nekavrsta saznajno-teorijske raspraveo su5tini
znanja.
U izgraclivanjusvojefilozofije PlatonsesluZiodijalektidkom
ve5tinom (,dialektikd tdchne") koju je nazivao Prometejevom
vatrom i darom bogova (,,Fileb", l6d). Dijalektika je, u stvari,
dij alogil<nu koj oj se posredstvomrivgovor a (,,dial6gesthaf '), r as-
pravljanja, dolazi do su5tinesvake stvari u svakom pojedinom
sludaju.U tom pogledui Platonduguje za svoju dijalektiku zahva-
lnost op5temagonalnomduhu koji je zaslugomsofistike proZimao
ceo helenski svet.Ali u suprotnostisa skeptidkimrelativizmom
sofistike Platonova sokratika teli da pronade objektivni princip
individualni na6in delovanjakao ideju istinitog iz procesanepre-
stanih promena i da je udini izvesnom i nepromenljivom. Platon
ne veruje,Stoje pokazaou dijalogu ,,Kratil", u mo6 redi, kako su
verovali retoridari.Redi su samoprivid stvari, a ne njihova su5tina.
Inade,jezik uop5teje samopribliZavanjesaznanjunepromenljive,
objektivne istine. Istinito saznanjestvari je moguie samoposred-
stvom dugotrajnogbavljenjapredmetomi samouZivljavanjem u
njega.Udenjeje moguie samokroz se6anje(,,anamnesis")na ideje.
U saznanjuideja, vansvetovnogistinskogbivstva,pobiva sre6ai
blaZenstvokao ciljevi ljudskog Livota.
Platon je udio da u prirodnom sklopu doveka du5a stoji
F
iznad tela. Otuda i pravda postoji u ljudima i gradu-drZavisamo
q
p
kada gospodarina5omvoljom i na5im nagonima,kada um nadzire
i obavezuje.Prirodadovekanije, prema tome, dulnanego tlmna.
Ovo shvatanjeprirode dovekapolemidki je usmerenoupravo protiv
sofistike. Platon smatrada su samo oni koji gospodaresvojim N
a')
J
(,,aret6").,,Aret0"je, medutim, vi5eznadanpojam, a Platonje u
dijalozima,,Protagora"i ,,Menon"o tome zauzimaorazliditastano-
l5
 viSta.Izvorno,,,aret0"dolazi od ,,ardskein"Stoznadi dopastise.
,,Aret6"je ne samo vrlina nego i vrsnoia, destitost,savr5enost,
prikladnost. Samo s/obodan(ovek moZe posedovati svojstva
,,aretO".Rob nipo5to.U starogrdkojfilozofiji \z ,,atet6"su desto
imaladrugaodredenja, na pr .,,phr6nesi s", razboritost,uvidavnost,
pamet.
U ,,Protagori",5toje bitno za na5utemu,Platonsamoznanje
(,,epistdme")smatravrlinom. Po5toje vrlina jednakaznanju ona
se moZe i nauditi. Ako je ,,aret6"i ,,phr6nesis",koja ima svoje
istaknutomestou etiEko-politidkimodnosima,ondaje kroz,,aretO"
postignutspoj znanjai uvidavnosti,razboritosti.'U dijalogu,,Me-
non" Platonuvodi pojam ,,alethdsdoxa",istinsko, neskrivenomne-
nje kao odliku vrline. Ovo istinsko,neskrivenomnenje,pravilna
predstava,nije, premaPlatonovomSokratu,manjekorisnaod zna-
nja. Do istine, do koje je Platonu bilo najvi5e stalo, dolazi se
stalnim zapitkivanjem, a pitanja dijalektidara pomaZuu budenju
se6anjai oslobatlanjuznanjakoje podiva u doveku.
Znanje, odnosnoistinsko mnenje ili pravilna predstavasu
vrline. A sofistidkaretorika ne postupaprema nadelimavrline.
Besedamase narod ne poudava,jer se delatnostretora sastojiu
pridobijanjuneznnlica.Redima,,,iskrivljenim prividom istine",
stvarase kod neznalicaopet privid, tako da ,,privid privida" stupa
na mestoistine. Na taj nadinje verovatnosamoprividno, opsenar-
sko. U dijalogu Gorgija diskreditovaoje Platonov Sokrat retoriku
kao laskanjelti utagivanie (,,kotakeii') (4$'6). Ali u ,,Fedru"
poku5avada naslikaidealnogbesednika!To je onaj koji primenjuje
rnetodedijalektike,gde se,,rhetoriketdchne"poklapasa ,,dialektiki
tdchne".
III. Softstidka retorika - veitina ili iskusno?
U dijalogu ,,Gorgija"PlatonovSokrat izazivarctoraGorgiju
(.)
da uzme ude5iau razgovoru,uz ironidnu opaskuda se drugi sago-
F
5 upovima a njen je predmet utvrdivanje ita je pravedno.i ita je
Veliki Sokratov kritidar Nide kaZena jednom mestu: ,,Jase trudim da
shvatimiz kojih delimidnihi idiosinkatidnih stanjase moZeizvestiproblemsokrata:
njegovo izjednadenjerazuma,vrline i sreie. Ovim apsurdnimudenjemo njihovoj
istovetnostion je uspeo da o[ara svet: antidka filozofija nije se vise mogla toga
J
osloboditi...* (Volja za mot,Beograd,1972,str.314.O Nideovimpogledimana
sofistikui sokatiku upor.takodenav.delo,str.281, 283' 304-305.)
16
vornik Pol (Polos)'vi5ebavi retorikom nego dijalektikom. Nije
pitanje, istide Sokrat,o tome kakvaje ve5tinakojom se Gorgija
bavi nego ita je ona i iime se bavi. Sokrat zahtevaza dijalog
poZeljankratak odgovor (,,brachilogia")na postavljenopitanje,
lto izaziva samohvalisavuGorgijinu izjavu da ,,nemani jednog
dovekana svetukoji bi bio u stanjuda sa manje redi neku stvar
objasni". Na direktno Sokratovopitanje odgovara:,,Retorikase
bavi govorima"(4498).Dijalogje mogaootpodeti.
Sokratovapitanja su tako formulisana da iziskuju kratke i
precizneodgovore, a svojom prirodom kao da vode zaplitanju u
protivrednostipartnerau dijalogu. Sokrat, naime, pita: da li se
retorikabavi svim vrstamagovora,jer, primeraradi, i medicinai
gimnastikaimaju posla sa govorima.Iza negativnogGorgijinog
odgovorasledi i njegovo obja5njenje:zarazllku odretorike svaka
druga veltina je primenjenanauka,dok retorika ,,nemanikakve
veze sa radom ruke" ve6 se ,,celokupnanjena praksa i delovanje
sastojisamou reEima"(450C).Iz Gorgijinog odgovorabi semoglo
zakljuditi da retorskapraxis nlje poiesis, da se delovanje redima
razlikuje od delovanjarukama ili drugim orudima. Redi sujedino
sredstvodelovanja,a pomo6uredije, dodajeGorgija,,,doveksposo-
ban da ubedi sudije na sudu i ve6nike u gradskomveiu i narod u
skup5tinikao i na svakomdrugom skupukoji se sastojiod gradana"
(4528). StaviSe,kaZeGorgija,ovom sposobno56u mo6i ie5 i lekara
i uditelja gimnastikeudiniti robom... Iz Gorgijinog objaSnjenjaSta
je retorika Sokrat je taj koji zakljuduje da je retorika veitina
ubedivanja,a Gorgija izjavljuje daje takvaodredbaretorikesasvim
tadna.Sadaseretoridki ,,agon"tbrzavaizagrejava.Sokratnastavlja
da zapitkuje svoga sagovornika:da li je retorika ijedina veitina
koja stvaraubettenjei, dalje, da li je i pouiavanje ubedivanje:na
pr. da li i aritmetika stvaraubeclivanje?Gorgijin odgovorje potvr-
dan. Ali ako je i poudavanjeubedivanje,ako to dini i aritmetika,
kako onda retorika moZepolagati pravo na svoju posebnostve5ti-
ne?Zato Sokrat ponovo postavljapitanje: kakvu vrstu ubedivanja F
'q
stvararetorika i Ytaje njen predmer?Gorgija odgovarada je red o -
onoj vrsti ubedivanjakoja sejavlja na sudovimai na ostalim sk-
ll
nepravedno.U interesumedusobnogpotpunograzjalnjenja Sokrat N
upomo vodi dijalog svomecilju preftesajuiipitanjeo ruzlici izmedu J
R.
,,znanja"kao udenja(,7ndthesis")i ,,verovanja"(,,pistis").Uz Gorgi-
1rnpnstanak, posle niza sugestivnihpitanla, Sokrat zakljuduje da
17
 viSta.Izvorno,,,aret0"dolazi od ,,ardskein"Stoznadi dopastise.
,,Aret6"je ne samo vrlina nego i vrsnoia, destitost,savr5enost,
prikladnost. Samo s/obodan(ovek moZe posedovati svojstva
,,aretO".Rob nipo5to.U starogrdkojfilozofiji \z ,,atet6"su desto
imaladrugaodredenja, na pr .,,phr6nesi s", razboritost,uvidavnost,
pamet.
U ,,Protagori",5toje bitno za na5utemu,Platonsamoznanje
(,,epistdme")smatravrlinom. Po5toje vrlina jednakaznanju ona
se moZe i nauditi. Ako je ,,aret6"i ,,phr6nesis",koja ima svoje
istaknutomestou etiEko-politidkimodnosima,ondaje kroz,,aretO"
postignutspoj znanjai uvidavnosti,razboritosti.'U dijalogu,,Me-
non" Platonuvodi pojam ,,alethdsdoxa",istinsko, neskrivenomne-
nje kao odliku vrline. Ovo istinsko,neskrivenomnenje,pravilna
predstava,nije, premaPlatonovomSokratu,manjekorisnaod zna-
nja. Do istine, do koje je Platonu bilo najvi5e stalo, dolazi se
stalnim zapitkivanjem, a pitanja dijalektidara pomaZuu budenju
se6anjai oslobatlanjuznanjakoje podiva u doveku.
Znanje, odnosnoistinsko mnenje ili pravilna predstavasu
vrline. A sofistidkaretorika ne postupaprema nadelimavrline.
Besedamase narod ne poudava,jer se delatnostretora sastojiu
pridobijanjuneznnlica.Redima,,,iskrivljenim prividom istine",
stvarase kod neznalicaopet privid, tako da ,,privid privida" stupa
na mestoistine. Na taj nadinje verovatnosamoprividno, opsenar-
sko. U dijalogu Gorgija diskreditovaoje Platonov Sokrat retoriku
kao laskanjelti utagivanie (,,kotakeii') (4$'6). Ali u ,,Fedru"
poku5avada naslikaidealnogbesednika!To je onaj koji primenjuje
rnetodedijalektike,gde se,,rhetoriketdchne"poklapasa ,,dialektiki
tdchne".
III. Softstidka retorika - veitina ili iskusno?
U dijalogu ,,Gorgija"PlatonovSokrat izazivarctoraGorgiju
(.)
da uzme ude5iau razgovoru,uz ironidnu opaskuda se drugi sago-
F
5 upovima a njen je predmet utvrdivanje ita je pravedno.i ita je
Veliki Sokratov kritidar Nide kaZena jednom mestu: ,,Jase trudim da
shvatimiz kojih delimidnihi idiosinkatidnih stanjase moZeizvestiproblemsokrata:
njegovo izjednadenjerazuma,vrline i sreie. Ovim apsurdnimudenjemo njihovoj
istovetnostion je uspeo da o[ara svet: antidka filozofija nije se vise mogla toga
J
osloboditi...* (Volja za mot,Beograd,1972,str.314.O Nideovimpogledimana
sofistikui sokatiku upor.takodenav.delo,str.281, 283' 304-305.)
16
vornik Pol (Polos)'vi5ebavi retorikom nego dijalektikom. Nije
pitanje, istide Sokrat,o tome kakvaje ve5tinakojom se Gorgija
bavi nego ita je ona i iime se bavi. Sokrat zahtevaza dijalog
poZeljankratak odgovor (,,brachilogia")na postavljenopitanje,
lto izaziva samohvalisavuGorgijinu izjavu da ,,nemani jednog
dovekana svetukoji bi bio u stanjuda sa manje redi neku stvar
objasni". Na direktno Sokratovopitanje odgovara:,,Retorikase
bavi govorima"(4498).Dijalogje mogaootpodeti.
Sokratovapitanja su tako formulisana da iziskuju kratke i
precizneodgovore, a svojom prirodom kao da vode zaplitanju u
protivrednostipartnerau dijalogu. Sokrat, naime, pita: da li se
retorikabavi svim vrstamagovora,jer, primeraradi, i medicinai
gimnastikaimaju posla sa govorima.Iza negativnogGorgijinog
odgovorasledi i njegovo obja5njenje:zarazllku odretorike svaka
druga veltina je primenjenanauka,dok retorika ,,nemanikakve
veze sa radom ruke" ve6 se ,,celokupnanjena praksa i delovanje
sastojisamou reEima"(450C).Iz Gorgijinog odgovorabi semoglo
zakljuditi da retorskapraxis nlje poiesis, da se delovanje redima
razlikuje od delovanjarukama ili drugim orudima. Redi sujedino
sredstvodelovanja,a pomo6uredije, dodajeGorgija,,,doveksposo-
ban da ubedi sudije na sudu i ve6nike u gradskomveiu i narod u
skup5tinikao i na svakomdrugom skupukoji se sastojiod gradana"
(4528). StaviSe,kaZeGorgija,ovom sposobno56u mo6i ie5 i lekara
i uditelja gimnastikeudiniti robom... Iz Gorgijinog objaSnjenjaSta
je retorika Sokrat je taj koji zakljuduje da je retorika veitina
ubedivanja,a Gorgija izjavljuje daje takvaodredbaretorikesasvim
tadna.Sadaseretoridki ,,agon"tbrzavaizagrejava.Sokratnastavlja
da zapitkuje svoga sagovornika:da li je retorika ijedina veitina
koja stvaraubettenjei, dalje, da li je i pouiavanje ubedivanje:na
pr. da li i aritmetika stvaraubeclivanje?Gorgijin odgovorje potvr-
dan. Ali ako je i poudavanjeubedivanje,ako to dini i aritmetika,
kako onda retorika moZepolagati pravo na svoju posebnostve5ti-
ne?Zato Sokrat ponovo postavljapitanje: kakvu vrstu ubedivanja F
'q
stvararetorika i Ytaje njen predmer?Gorgija odgovarada je red o -
onoj vrsti ubedivanjakoja sejavlja na sudovimai na ostalim sk-
ll
nepravedno.U interesumedusobnogpotpunograzjalnjenja Sokrat N
upomo vodi dijalog svomecilju preftesajuiipitanjeo ruzlici izmedu J
R.
,,znanja"kao udenja(,7ndthesis")i ,,verovanja"(,,pistis").Uz Gorgi-
1rnpnstanak, posle niza sugestivnihpitanla, Sokrat zakljuduje da
17
 retorika stvaraubedenjekoje dovodi do verovanjau odnosuna
ono Stoje pravednoili nepravedno,a ne ono koje dovodi do znanja.
To dini i govornik na sudu i na ostalim skupov.ima.On ne uii
pravdu nego samostvara verovanjao njoj.
Ovde treba podsetiti na istorijskuokolnost da je retorika
nastalana Siciliji sredinompetogaveka pre n. e. zbog brojnih
sporovaoko svojine koji su iskrsavaliposle ruSenjaHijeronove
tiranije. Tgda su ponikle velike narodneporote pred kojima je
svaki sporni sludaj morao biti javno raspravljan, a svaki zainte-
resovaniu sporumoraoje svoju stvarlidno braniti ubedljivim ngu-
mentima.Bila je velika ve5tinada se svoja stvar pred sudskom
porotom predstaviu najboljemi najleplem svetlu.Ko tu ve5tinu
nije posedovaorizikovaoje da izgubi sudskispor.po5tosu advokati
u dana5njemsmislu bili zabranjeni,svaki gradaninje smeotuZiti i
svako se liEno morao braniti. Pravno zastupanjeje bilo utoliko
dopuiteno Sto su Skolovanigovornici, za stankuu sporu,mogli
pripremiti govor, a onagaje moralanapametizgovoriti pred sudom.
Na taj nadinseobrazovaozanatretoridarakoji su sezvali ,,logogra-
phoi" .I Platonje u dijalogu ,,Teetet"(201 a7-8) nazivaosofiste
govomicima i pravoznalcima (,,dil<anikds" ), koji svojomve5tinom
uveravaju,ali ne poudavajuii nego navodeii druge da misle Sto
uni Zele.U ,,Gorgiji" Platonov Sokrat zakljuduje da su retori oni
koji savetujui pobedujusvojim predlozima.
,,Agon" sa Gorgijom se bliZi raspletu.predstojaoje zaplet
sadrugim sabesednicima. Gorgija je retorici dao mestovi5eve5tine
koja obuhvata nrZei vlada njima. S druge strane, isticao je on,
retorikom se valja ,,pristojnokoristiti" ili ,,po5teno..sluZiti i ne
zloupotrebljavatinjenu spretnost.Uditelj retorike ne moZebiti od-
govoran u sludaju da njegovi udenici zloupotrebljavaju naudenu
ve5tinu.Iz Gorgijinog izlagaryami saznajemoda je retoika tak-
miiarska ve5tina i da i za nju vaZe pravila pona5anjakao i u
drugim takvim ve5tinama,kao Stoje pesnidenje(,,pankrdtion,,)
(456D,4578).
()
Sokratovo nezadovoljstvo tokom dijaloga nije izazvalo
F
namah prekid razgovora.On se kretao putem utvrClivanjarazlike
izmedu znanjai neznanja.Sokrat smerajasnom cilju da pokaZe
= kako
retorika teli da kod neznalica stvori privid da govoirk un
D viie od poznavaocastvari.Tako u odimaneznalicegovomik izgleda
3 J
mudriji od onih koji znaju. Arhitekt, muzidar i lekar poseduju
znanje,dok retorika ne mora znati ,,kako stvari stoje.,. Za nja je,
l8
smatraSokrat,dovoljno da ,,raspolaZe izvesnimpostupkomube-
divanja", odnosno,,tajnomubedivanja".Ali Sokrat insistira na
tome da govornik svakakom.oraznati Staje pravedno,a Stane-
pravedno.Imamo li u vidu Sokratovonadeloda je vrlina znanjei
da, prema tome, niko ne dini nepravduako zna 5taje pravedno,
onda se otvara problem govornika koji zloupotrebljavaju retori-
ku na bespravanse nadin.Ovdeje Gorgija Sokratovimzaptikiva-
njem bio zapletenu protivrefnosti te je ,,agon" sa Sokratom pre-
pustioPolu, koji protestujezbog nadinavoclenjadijaloga,istiduii
da je Gorgija popustiopod pritiskom, a takav nadinraspravljanja
je nedostojanlepo vaspitanihljudi. Pol Pita SokrataStaje retorika
i tako dolazimo do kljudnog mestau dijalogu. Sokratse izja5njava:
,,ona uopite nije nikakva veltind'. Ona je ,,nekavrsta iskustva"
(,,empeiria")(46IB).
Stari Grci su ve5tinu zvali ,,tdchne".U svojoj Metafizici
Aristotel kaie da ,,tdchne"nastajeako iz mnogo misli i iskustva
nastajeopstapretpostavkao istovrsnosti.Iskustvoje saznanjepo-
jedinadnog,dok je ,,tichne" saznanjeop5teg.Njen je cilj da sazna
uzrok(,,aitid') neke stvai'.,,T 6chnd' stojibliZenauci negoi skustvu
po(to ,trechnites"mo1euditi, a iskustvenikne (981 al5-16 i 981
b7-9).Ustvari, ,,tdchne"je na praksuupu6enateorija.
OdsednomSokratovom tvrdnjom da retorika nije nikakva
,,tichne", ve6 neka vrsta iskustva,otpodelaje dalekoseZnadis-
kvalifikacij a retorike u istoriji filozofij e.
Retorikuje PlatonovSokratpostaviou isti red sakuvarstvom.
Ijedno i drugo stvarajuzadovoljstva,izazivajuprijatno raspoloZe-
nje. Pol pri tom pita Sokratada li je, onda, retorika ne5tolepo.
Odgovorje negativan:onaje ,deo nedegaStouop5tenije lepo". A
to Stonije lepo je laskanje (,,kolakeia").Ako izaziva zadovoljstvo
i prijatnost,ondaje to stogaStoje svakomemilo ako mu govori5
njegovim jezikom i u njegovom duhu, a Stoje tucteto mu nije po
volji.
Da je retorika dak i ruZnagovori, prema Sokratu,dinjeni- F
,o
ca da je ona ,,senkajednog dela politike". Retorikanije lepa za-
to Stozadovoljstvo(,,hedon6")nemanaklonostsokratike.Retorika
je saobraznakuvarstvu (,,antstrophonopsopolias") jer ona je za
g.
du5uStoi kuvarstvozatelo. Laskanjeretorikeje prijatno i ruZno N
te zato nema mesta u sferi dobroga (,,agath6s").odnosno znanja
kao vrline. Moralna strogostna taj nabin nema razumevanjaza
!
uiivanje.
l9
 retorika stvaraubedenjekoje dovodi do verovanjau odnosuna
ono Stoje pravednoili nepravedno,a ne ono koje dovodi do znanja.
To dini i govornik na sudu i na ostalim skupov.ima.On ne uii
pravdu nego samostvara verovanjao njoj.
Ovde treba podsetiti na istorijskuokolnost da je retorika
nastalana Siciliji sredinompetogaveka pre n. e. zbog brojnih
sporovaoko svojine koji su iskrsavaliposle ruSenjaHijeronove
tiranije. Tgda su ponikle velike narodneporote pred kojima je
svaki sporni sludaj morao biti javno raspravljan, a svaki zainte-
resovaniu sporumoraoje svoju stvarlidno braniti ubedljivim ngu-
mentima.Bila je velika ve5tinada se svoja stvar pred sudskom
porotom predstaviu najboljemi najleplem svetlu.Ko tu ve5tinu
nije posedovaorizikovaoje da izgubi sudskispor.po5tosu advokati
u dana5njemsmislu bili zabranjeni,svaki gradaninje smeotuZiti i
svako se liEno morao braniti. Pravno zastupanjeje bilo utoliko
dopuiteno Sto su Skolovanigovornici, za stankuu sporu,mogli
pripremiti govor, a onagaje moralanapametizgovoriti pred sudom.
Na taj nadinseobrazovaozanatretoridarakoji su sezvali ,,logogra-
phoi" .I Platonje u dijalogu ,,Teetet"(201 a7-8) nazivaosofiste
govomicima i pravoznalcima (,,dil<anikds" ), koji svojomve5tinom
uveravaju,ali ne poudavajuii nego navodeii druge da misle Sto
uni Zele.U ,,Gorgiji" Platonov Sokrat zakljuduje da su retori oni
koji savetujui pobedujusvojim predlozima.
,,Agon" sa Gorgijom se bliZi raspletu.predstojaoje zaplet
sadrugim sabesednicima. Gorgija je retorici dao mestovi5eve5tine
koja obuhvata nrZei vlada njima. S druge strane, isticao je on,
retorikom se valja ,,pristojnokoristiti" ili ,,po5teno..sluZiti i ne
zloupotrebljavatinjenu spretnost.Uditelj retorike ne moZebiti od-
govoran u sludaju da njegovi udenici zloupotrebljavaju naudenu
ve5tinu.Iz Gorgijinog izlagaryami saznajemoda je retoika tak-
miiarska ve5tina i da i za nju vaZe pravila pona5anjakao i u
drugim takvim ve5tinama,kao Stoje pesnidenje(,,pankrdtion,,)
(456D,4578).
()
Sokratovo nezadovoljstvo tokom dijaloga nije izazvalo
F
namah prekid razgovora.On se kretao putem utvrClivanjarazlike
izmedu znanjai neznanja.Sokrat smerajasnom cilju da pokaZe
= kako
retorika teli da kod neznalica stvori privid da govoirk un
D viie od poznavaocastvari.Tako u odimaneznalicegovomik izgleda
3 J
mudriji od onih koji znaju. Arhitekt, muzidar i lekar poseduju
znanje,dok retorika ne mora znati ,,kako stvari stoje.,. Za nja je,
l8
smatraSokrat,dovoljno da ,,raspolaZe izvesnimpostupkomube-
divanja", odnosno,,tajnomubedivanja".Ali Sokrat insistira na
tome da govornik svakakom.oraznati Staje pravedno,a Stane-
pravedno.Imamo li u vidu Sokratovonadeloda je vrlina znanjei
da, prema tome, niko ne dini nepravduako zna 5taje pravedno,
onda se otvara problem govornika koji zloupotrebljavaju retori-
ku na bespravanse nadin.Ovdeje Gorgija Sokratovimzaptikiva-
njem bio zapletenu protivrefnosti te je ,,agon" sa Sokratom pre-
pustioPolu, koji protestujezbog nadinavoclenjadijaloga,istiduii
da je Gorgija popustiopod pritiskom, a takav nadinraspravljanja
je nedostojanlepo vaspitanihljudi. Pol Pita SokrataStaje retorika
i tako dolazimo do kljudnog mestau dijalogu. Sokratse izja5njava:
,,ona uopite nije nikakva veltind'. Ona je ,,nekavrsta iskustva"
(,,empeiria")(46IB).
Stari Grci su ve5tinu zvali ,,tdchne".U svojoj Metafizici
Aristotel kaie da ,,tdchne"nastajeako iz mnogo misli i iskustva
nastajeopstapretpostavkao istovrsnosti.Iskustvoje saznanjepo-
jedinadnog,dok je ,,tichne" saznanjeop5teg.Njen je cilj da sazna
uzrok(,,aitid') neke stvai'.,,T 6chnd' stojibliZenauci negoi skustvu
po(to ,trechnites"mo1euditi, a iskustvenikne (981 al5-16 i 981
b7-9).Ustvari, ,,tdchne"je na praksuupu6enateorija.
OdsednomSokratovom tvrdnjom da retorika nije nikakva
,,tichne", ve6 neka vrsta iskustva,otpodelaje dalekoseZnadis-
kvalifikacij a retorike u istoriji filozofij e.
Retorikuje PlatonovSokratpostaviou isti red sakuvarstvom.
Ijedno i drugo stvarajuzadovoljstva,izazivajuprijatno raspoloZe-
nje. Pol pri tom pita Sokratada li je, onda, retorika ne5tolepo.
Odgovorje negativan:onaje ,deo nedegaStouop5tenije lepo". A
to Stonije lepo je laskanje (,,kolakeia").Ako izaziva zadovoljstvo
i prijatnost,ondaje to stogaStoje svakomemilo ako mu govori5
njegovim jezikom i u njegovom duhu, a Stoje tucteto mu nije po
volji.
Da je retorika dak i ruZnagovori, prema Sokratu,dinjeni- F
,o
ca da je ona ,,senkajednog dela politike". Retorikanije lepa za-
to Stozadovoljstvo(,,hedon6")nemanaklonostsokratike.Retorika
je saobraznakuvarstvu (,,antstrophonopsopolias") jer ona je za
g.
du5uStoi kuvarstvozatelo. Laskanjeretorikeje prijatno i ruZno N
te zato nema mesta u sferi dobroga (,,agath6s").odnosno znanja
kao vrline. Moralna strogostna taj nabin nema razumevanjaza
!
uiivanje.
l9
 Videli smo da je u grdkoj antici, azatim i u republikanskom
Rimu, retorika bila ukotvljenanajpre u pravu (sudstvu),a zatim
poglavito u politici, vaspitanjui obrazovanju.Sokrat svoju kritiku
primene retorike u pravu iskazuje na primeru laZnogsvedodenja,
tj. dokazivanjaistine na sudu. On je smatraoda je takav nadin
dokazivanjabez ikakve vrednosti(,,moZesedogoditi da neki Eovek
moZeizgubiti parnicuzbog krivog svedodenjamnogih koji uZivaju
izvestanugled u svetu"). Sam Sokratje, uostalom,postaoZrtva
jednog sudskogprocesa.U sukobuSokratasaretorikom ogledase
izvesnoistorijskoiskustvo.Retorikaje ,,agonia"redi su sredstva
sporenja,parnidenja,a retorikaje veitina u tom parnidenju,posebno
u sudskomprocesuizmedu tuZiocai tuZenogasa ciljem da se na
svoju stranupridobije zakleti sudija.To isto vaZiloje i za govore u
skup5tinii na drugim skupovima.U parnidenjuodludujebesednidka
spretnosti ubedljivost,a ne toliko istinitosti poznavanjestvari.U
borbi redima,kao takmidenju,osvajase i pobeda.,,Phil6nikos"je
onaj koji teZipobedii prvenstvu.o U ,,Sofistima"(225 al-4) Platon
je ove borbe redimaoznadiokao sofistibki rod eristidkeve5tine,
eristika je bila ve5tinakontrole u vodenju razgovorakoja ne doz-
voljava pobeduprotivnika i koja ume da ga ismeje.Tamo gde se
laska dubi i teZi njenom zadovoljstvuvarljivi su izgledi pravde.U
,,agonu"sa Kaliklom o odnosuprirode (,,physis")i zakona(,,no-
mos"),omiljene temesofistike,Kalikle hvali prirodu i pravojadega,
dok je (pozitivni) zakonnapravljenza slabogadirbi jemdio njegovu
slabostprotiv mo6i onihj?rkih.Naovo Kaliklovo razmi5ljanjeSokrat
odgovaratezom o dva Zivota i mogu6noSiuizbora izmetlu njih.
Jedanseispunjavau polisu, sredstvimapolitidke mo6i u koja spada
i retorika. Drugi je potpunoposve6enfilozofiji i povudeniz politi-
ke. Prvi Zivot nije mogui bez laskanja,drugi (filozofski) je nezavi-
sani posveien je istini i du5evnomdobru. U poslednjimdelovima
,,Gorgije" Sokrat sam sebipostavljapitanja i daje odgovore.Ukoliko
je istinsko dobro posvedenopravdi i umerenosti,sve snagei polisa
i pojedincatreba da teZesticanju ovih vrlina. Poku5ajodredivanja
Q retorike je potdinjen raspravi o odreclivanjuvrednostifilozofije i
retorike.Najvi5a vrednostLivota nije u tome da se Zivi StoduZe
F Kimona i Perikla - kovaie D,zvezde."Sokratovim stavomodnosa
6
V"liki protivnik retorike i retorakao ,,autorapobune"T. Hobbesukazuje
na manu elokvencije diji cilj nije istina nego pobeda:,,Nequeesthoc hominis, sed
J ipsiusEloquentiaevitium,cuius finis... non veritas est (nisi per accidens)sed
victoria; & minus, non docere,sed suadere."(T. Hobbes,Works (lat.version),
Oxford at the Clarendonpress,cap. I l)
20
(retor Gorgija je Ziveo 107godina)negoda se Zivi premanadelima
pravde.Za Sokrataje laskanjeodvratnademagogija,a sramotaje
uzimati novacza obrazovanjeslu5alaca.
Sokratovakritika retorike je uvek motivisana nastojanjem
da se odredi koji oblik Zivota treba usvojiti. Naspramretorike i
politike stoji filozofija (znanje,istina) i etika (pravda,dobro) kao
njihovi antipodi. Sokratovudenik i osnivadkinidke SkoleAntisten
to iskazujena ovaj nadin(fragm. 173):,,Ako Zeli5da deteZivi sa
bogovima,poudavajga u filozofiji, a ako Zeli5da Zivi sa ljudima,
poudavaj ga u retorici". Dilema je: Ziveti javno (politi6ki) ili
povudeno(nepolitidki).To je bio dramatidniizazovantiEkomsvetu
u kojem je delovanje u javnosti ispunjavalo sam Zivot slobodnog
doveka i gradanina.Pitanje se Sokratu postavljalo ovako: Ziveti
politidki, znai;iloje Ziveti u nepravdi, Ziveti filozofski znaEiloje
Ziveti pravednoi dostojno.U takvom iskulenju i izboru zavr5ioje
svoj Zivot i sam Sokrat. Dijalog ,,Gorgija" kao da predstavljaan-
ticipaciju vlastite njegove sudbine.Vredi sadazabeleLitinekoliko
istorijskih podataka.Izmedu 41I.i399. godine odigrali su se u
Grdkoj dramatidni dogailaji. U Atini je 4Il. godine bila oborena
demokratijai zamenjenatiranidom ,,eetiri stotine". Demokrati su
se vratili na vlast 408. godine, da bi pod strategomLisandrom
pobedila Spartai uspostavljenaristokratskireZim, tiranija ,,Tride-
setorice".Ovaj reZim oborenje opet 403. godine,a procesSokratu
usledioje 399. godine,ubrzo posle demokratskeobnove.
Filozofska kritika retorike bila je istovremenoi jedna vrsta
filozofske kritike politike, a sa njom i demokratije. U ,,Gorgiji"
(518Ei 5198) Sokratseobra6aKaliklu: ,,...i ti, Kalikle,...hvali5
one ljude koji su Atinjanima prireclivali gozbe i ispunjavali im
svakuZelju.Ljudi zanjih pridaju da su oni drZavuudinili velikom,
ali to niko ne6e da vidi da je dr1avabai zbog njih, tih starih
drZavnika,od bolesti podbula i skroz trula. Jer, oni su drZavu
napunili lukama i brodogradili5timai zidinama, i daZbinamai
slidnim glupostima,a za umerenosti pravednostnije bilo mesta.A F
v)
kad bolest izbije navidelo, onda 6e savremenicisvaliti krivicu na
savremenesavetodavce,a prave prouzrokovadezla - Temistokla,
drZavnika(politi6ara)i gradanapokazujeStaznadilaskanjenarodu
N
ikak-veposledice,negativnesvakako,ono moZeimati po drZavu. ..1
Kritika retorike implicira kritiku demokratije,jer su pojmovi,,d6-
rnos" (narod) i ,,6chlos" ili ,,pldthos" (gomila, svetina)gotovo
21
 Videli smo da je u grdkoj antici, azatim i u republikanskom
Rimu, retorika bila ukotvljenanajpre u pravu (sudstvu),a zatim
poglavito u politici, vaspitanjui obrazovanju.Sokrat svoju kritiku
primene retorike u pravu iskazuje na primeru laZnogsvedodenja,
tj. dokazivanjaistine na sudu. On je smatraoda je takav nadin
dokazivanjabez ikakve vrednosti(,,moZesedogoditi da neki Eovek
moZeizgubiti parnicuzbog krivog svedodenjamnogih koji uZivaju
izvestanugled u svetu"). Sam Sokratje, uostalom,postaoZrtva
jednog sudskogprocesa.U sukobuSokratasaretorikom ogledase
izvesnoistorijskoiskustvo.Retorikaje ,,agonia"redi su sredstva
sporenja,parnidenja,a retorikaje veitina u tom parnidenju,posebno
u sudskomprocesuizmedu tuZiocai tuZenogasa ciljem da se na
svoju stranupridobije zakleti sudija.To isto vaZiloje i za govore u
skup5tinii na drugim skupovima.U parnidenjuodludujebesednidka
spretnosti ubedljivost,a ne toliko istinitosti poznavanjestvari.U
borbi redima,kao takmidenju,osvajase i pobeda.,,Phil6nikos"je
onaj koji teZipobedii prvenstvu.o U ,,Sofistima"(225 al-4) Platon
je ove borbe redimaoznadiokao sofistibki rod eristidkeve5tine,
eristika je bila ve5tinakontrole u vodenju razgovorakoja ne doz-
voljava pobeduprotivnika i koja ume da ga ismeje.Tamo gde se
laska dubi i teZi njenom zadovoljstvuvarljivi su izgledi pravde.U
,,agonu"sa Kaliklom o odnosuprirode (,,physis")i zakona(,,no-
mos"),omiljene temesofistike,Kalikle hvali prirodu i pravojadega,
dok je (pozitivni) zakonnapravljenza slabogadirbi jemdio njegovu
slabostprotiv mo6i onihj?rkih.Naovo Kaliklovo razmi5ljanjeSokrat
odgovaratezom o dva Zivota i mogu6noSiuizbora izmetlu njih.
Jedanseispunjavau polisu, sredstvimapolitidke mo6i u koja spada
i retorika. Drugi je potpunoposve6enfilozofiji i povudeniz politi-
ke. Prvi Zivot nije mogui bez laskanja,drugi (filozofski) je nezavi-
sani posveien je istini i du5evnomdobru. U poslednjimdelovima
,,Gorgije" Sokrat sam sebipostavljapitanja i daje odgovore.Ukoliko
je istinsko dobro posvedenopravdi i umerenosti,sve snagei polisa
i pojedincatreba da teZesticanju ovih vrlina. Poku5ajodredivanja
Q retorike je potdinjen raspravi o odreclivanjuvrednostifilozofije i
retorike.Najvi5a vrednostLivota nije u tome da se Zivi StoduZe
F Kimona i Perikla - kovaie D,zvezde."Sokratovim stavomodnosa
6
V"liki protivnik retorike i retorakao ,,autorapobune"T. Hobbesukazuje
na manu elokvencije diji cilj nije istina nego pobeda:,,Nequeesthoc hominis, sed
J ipsiusEloquentiaevitium,cuius finis... non veritas est (nisi per accidens)sed
victoria; & minus, non docere,sed suadere."(T. Hobbes,Works (lat.version),
Oxford at the Clarendonpress,cap. I l)
20
(retor Gorgija je Ziveo 107godina)negoda se Zivi premanadelima
pravde.Za Sokrataje laskanjeodvratnademagogija,a sramotaje
uzimati novacza obrazovanjeslu5alaca.
Sokratovakritika retorike je uvek motivisana nastojanjem
da se odredi koji oblik Zivota treba usvojiti. Naspramretorike i
politike stoji filozofija (znanje,istina) i etika (pravda,dobro) kao
njihovi antipodi. Sokratovudenik i osnivadkinidke SkoleAntisten
to iskazujena ovaj nadin(fragm. 173):,,Ako Zeli5da deteZivi sa
bogovima,poudavajga u filozofiji, a ako Zeli5da Zivi sa ljudima,
poudavaj ga u retorici". Dilema je: Ziveti javno (politi6ki) ili
povudeno(nepolitidki).To je bio dramatidniizazovantiEkomsvetu
u kojem je delovanje u javnosti ispunjavalo sam Zivot slobodnog
doveka i gradanina.Pitanje se Sokratu postavljalo ovako: Ziveti
politidki, znai;iloje Ziveti u nepravdi, Ziveti filozofski znaEiloje
Ziveti pravednoi dostojno.U takvom iskulenju i izboru zavr5ioje
svoj Zivot i sam Sokrat. Dijalog ,,Gorgija" kao da predstavljaan-
ticipaciju vlastite njegove sudbine.Vredi sadazabeleLitinekoliko
istorijskih podataka.Izmedu 41I.i399. godine odigrali su se u
Grdkoj dramatidni dogailaji. U Atini je 4Il. godine bila oborena
demokratijai zamenjenatiranidom ,,eetiri stotine". Demokrati su
se vratili na vlast 408. godine, da bi pod strategomLisandrom
pobedila Spartai uspostavljenaristokratskireZim, tiranija ,,Tride-
setorice".Ovaj reZim oborenje opet 403. godine,a procesSokratu
usledioje 399. godine,ubrzo posle demokratskeobnove.
Filozofska kritika retorike bila je istovremenoi jedna vrsta
filozofske kritike politike, a sa njom i demokratije. U ,,Gorgiji"
(518Ei 5198) Sokratseobra6aKaliklu: ,,...i ti, Kalikle,...hvali5
one ljude koji su Atinjanima prireclivali gozbe i ispunjavali im
svakuZelju.Ljudi zanjih pridaju da su oni drZavuudinili velikom,
ali to niko ne6e da vidi da je dr1avabai zbog njih, tih starih
drZavnika,od bolesti podbula i skroz trula. Jer, oni su drZavu
napunili lukama i brodogradili5timai zidinama, i daZbinamai
slidnim glupostima,a za umerenosti pravednostnije bilo mesta.A F
v)
kad bolest izbije navidelo, onda 6e savremenicisvaliti krivicu na
savremenesavetodavce,a prave prouzrokovadezla - Temistokla,
drZavnika(politi6ara)i gradanapokazujeStaznadilaskanjenarodu
N
ikak-veposledice,negativnesvakako,ono moZeimati po drZavu. ..1
Kritika retorike implicira kritiku demokratije,jer su pojmovi,,d6-
rnos" (narod) i ,,6chlos" ili ,,pldthos" (gomila, svetina)gotovo
21
 izjednadenikao vladajuii subjektipolitidke pozornice.Retori su
takodeobjekt kritike kao beskrupuloznipropagatorii Siritelji sub-
jektivistidkogmnenja(,,doxa").
Platonovakritika retorike (i sofistike uopite) pogadai pe-
sni5tyokoje kod njegaizuzetno lo5e prolazi. Ako je cilj ljudskog
delovanjasre(a(,,eudaimonia"),utemeljenana istini ideje, onda
u tome treba traZiti inzlog za5toPlaton odbacujeude5ie pesnika
u idealnoj drLavi. Pesni5tvone vodi istinitom saznanjute i samo
proizvodi mnenja.Pesnicisu ,ynaniiaci", nesvesnisvogadelovanja
i zavisni od boZjegnadahnu6a.U razgovorusa Kaliklom Platonov
Sokrat najpre kaLe: ,,Poezijaje jedan oblik demagogije,besede
narodu.Ova demagogijabi, dakle,bila i u retorici. Uostalom,ne-
mai li utisak da se poete u pozori5tu ponalaju kao govornici koji
idu za svojim privatnim, a ne javnim interesom?"Sokratdalje pita
Kalikla: ,,Ne postupajuli oni sa narodomkao Sto se postupasa
decom,poku5avaju6isamoda im udine zadovoljstvo,a da seposle
roga ne zapitaju ho6e li biti bolji ili gori, jer na to oni sami ne
misle" (,,Gorgija",502 c-d,502d-503 b). Takoje moralnirigorizam
sokratikeiskazaosvoju protivnost umetnosti:i pesni5tvui retorici.
Odnos sokratike prema politici, ppsebnoPlatonov stav,
iztalen je u poznatimPlatonovimdijalozima,,DfiaYa",,,DrZavnik"
i ,,Zakonr", ali i Pismu VII u kojem Platon izraLavasvoj kritidki
stav prema atinskoj demokratiji i ralmi5ljanje o odnosu filozofi-
je premapolitici. Platon sezalagaoza ponovnof,,omulisanjeodno-
sa izmedu filozofije i politike tragajuii za izuzetnim pojedincem
koji bi u sebi sjedinjavaopolitidara i filozofa. Novo politidko ure-
denje Platonje nazivao ,,lepapoliteia". U tom uredenjupravda
funkcioni5euporedosaporetkom svetai dobrom kosmosa.Glavna
uloga pripada vaspitanju i obrazovanju(,,paideia"). Sukob sa
sofistikom znatnim delom potide oko koncepcijevaspitanjaomla-
dine u polisu. Retoridkom vaspitanjuje zamerenona pretenziji da
moZeponuditi sredstvazalii;nii politidki uspeh.Ne treba ispustiti
iz vida da je najkonzervativnijastruja u Atini optuZivalasofistiku
'H za subverzivnudelatnostprotiv vrednostipolisa. Sokratje bio bra-
t nilac vaspitanjakao Zivotnediscipline i teLio da je utemelji na
E filozofiji kao bitnoj ljudskoj vrednosti.On je smatraoda Zivot bez
€ isku5enjane vredi da budeZivljen.Tek mi5ljenledaje smisaoZivotu,
5 a ova istinskavrednostmoZebiti stedenakatkadapo cenu rizi-
' neprinudno sve potdiniti svojom razloZno56u.Pre svegasudije u
kovanja samog Livota. Tu vaZi maksima: ,,propter vitam vivendi
perderecausas".
22
LI ,,agonu"sa retorima Sokrat nastoji da sagovornikene
samo pobije nego i da ih okrenenekom cilju, u ovom sludaju
filozofiji. To okretanje ili obra6anjeGrci su nazivali protreptika
(,,protreptik6s",onaj koji opominje).Nju su najprepraktikovali
retori i sofisti, pre nego5toje Platonu ,,Eutidemu"dao njen filozo-
fski prikaz. I Sokrat na kraju ,,Gorgije" poziva sabesednikeda
po<lusanjim.
TY. Sredsna retorike
Poslednjeredeniceu ,,Gorgiji" Sokrat posve6ujepridobi-
janju sabesednikazaLivot u pravdi i vrlini, a ne onaj koji mu
Kalikle preporuEuje -,,Jer, on ni.in ne wedi, drag1Kalikle!"(5278).
Odretlujudi retoriku kao laskanje Sokrat je izjednadio sa
moralnom nisko56u,a u saznajnompogledu sa rutinom (,,tribd").
Kao daje obezvredenjeretorikepostaoglavni cilj filozofije (sokra-
tike). Ciceron je protestvovaoprotiv ovog Sokratovognastojanja,
smatrajuii da su Grci studiju i praksu slobodnih ve5tina nazivali
filozofijom, dok je Sokrat u svojim raspravamaodvojio nauku
mudrog miSljenjaod elegantnoggovora, mada su oni u stvarnosti
tesnopovezani.Na taj nadin bili su odvojeni jezik i srce pa je
Ciceronzahtevaoda seretorici vrati ime filozofije koja bi semogla
shvvatitikao naukakomunikativnogjezika (De oratore, trI, 16).
U ovom odvajanjupojmova (i sadrZaja),,ratio" od ,,oratio" iz-
raLavase gotovo svekolika tradicija filozofije koja se oslanjalana
sokratiku.
Moglo bi se redi da je (i prema Gorgiji) predmet retorike
iista govorna komunilcacija,a ne komunikacija koja ide uz zanatsku
veitinu. I dalje: nije istina (,,epistdme" ) prirodne naukei matematike
ono demutrebateZiti u duhovnim naporimaretoridara,negoposti-
zanjeonoga(to jeverovatno,po svojprilici (,,eik6s",,,eikdtos").
Smatrase da je ovo najstarijaodredbaretorike: ,,Rethorikd6sti v)F
peilhrtsdemiurg6s",tj retorikaje majstoricanagovaranja,a,,rheto-
rik6s" je ,,demiurg6s",majstor;uditelj, tvorac. Ovo majstorstvo
nije, ponovimo,zanatskogtipa. Ono nije kao medicinaili gimnastika fi
i nema ni5ta zajednidko sa njihovim posebnim, strudnim redima. N
Ta, po Gorgiji, plemenitave5tinaje najboljazatoStomoZenenasilno, :
sudskojporoti, ali dak i bolesnikekoje lekar nije mogaouveriti.
23
 izjednadenikao vladajuii subjektipolitidke pozornice.Retori su
takodeobjekt kritike kao beskrupuloznipropagatorii Siritelji sub-
jektivistidkogmnenja(,,doxa").
Platonovakritika retorike (i sofistike uopite) pogadai pe-
sni5tyokoje kod njegaizuzetno lo5e prolazi. Ako je cilj ljudskog
delovanjasre(a(,,eudaimonia"),utemeljenana istini ideje, onda
u tome treba traZiti inzlog za5toPlaton odbacujeude5ie pesnika
u idealnoj drLavi. Pesni5tvone vodi istinitom saznanjute i samo
proizvodi mnenja.Pesnicisu ,ynaniiaci", nesvesnisvogadelovanja
i zavisni od boZjegnadahnu6a.U razgovorusa Kaliklom Platonov
Sokrat najpre kaLe: ,,Poezijaje jedan oblik demagogije,besede
narodu.Ova demagogijabi, dakle,bila i u retorici. Uostalom,ne-
mai li utisak da se poete u pozori5tu ponalaju kao govornici koji
idu za svojim privatnim, a ne javnim interesom?"Sokratdalje pita
Kalikla: ,,Ne postupajuli oni sa narodomkao Sto se postupasa
decom,poku5avaju6isamoda im udine zadovoljstvo,a da seposle
roga ne zapitaju ho6e li biti bolji ili gori, jer na to oni sami ne
misle" (,,Gorgija",502 c-d,502d-503 b). Takoje moralnirigorizam
sokratikeiskazaosvoju protivnost umetnosti:i pesni5tvui retorici.
Odnos sokratike prema politici, ppsebnoPlatonov stav,
iztalen je u poznatimPlatonovimdijalozima,,DfiaYa",,,DrZavnik"
i ,,Zakonr", ali i Pismu VII u kojem Platon izraLavasvoj kritidki
stav prema atinskoj demokratiji i ralmi5ljanje o odnosu filozofi-
je premapolitici. Platon sezalagaoza ponovnof,,omulisanjeodno-
sa izmedu filozofije i politike tragajuii za izuzetnim pojedincem
koji bi u sebi sjedinjavaopolitidara i filozofa. Novo politidko ure-
denje Platonje nazivao ,,lepapoliteia". U tom uredenjupravda
funkcioni5euporedosaporetkom svetai dobrom kosmosa.Glavna
uloga pripada vaspitanju i obrazovanju(,,paideia"). Sukob sa
sofistikom znatnim delom potide oko koncepcijevaspitanjaomla-
dine u polisu. Retoridkom vaspitanjuje zamerenona pretenziji da
moZeponuditi sredstvazalii;nii politidki uspeh.Ne treba ispustiti
iz vida da je najkonzervativnijastruja u Atini optuZivalasofistiku
'H za subverzivnudelatnostprotiv vrednostipolisa. Sokratje bio bra-
t nilac vaspitanjakao Zivotnediscipline i teLio da je utemelji na
E filozofiji kao bitnoj ljudskoj vrednosti.On je smatraoda Zivot bez
€ isku5enjane vredi da budeZivljen.Tek mi5ljenledaje smisaoZivotu,
5 a ova istinskavrednostmoZebiti stedenakatkadapo cenu rizi-
' neprinudno sve potdiniti svojom razloZno56u.Pre svegasudije u
kovanja samog Livota. Tu vaZi maksima: ,,propter vitam vivendi
perderecausas".
22
LI ,,agonu"sa retorima Sokrat nastoji da sagovornikene
samo pobije nego i da ih okrenenekom cilju, u ovom sludaju
filozofiji. To okretanje ili obra6anjeGrci su nazivali protreptika
(,,protreptik6s",onaj koji opominje).Nju su najprepraktikovali
retori i sofisti, pre nego5toje Platonu ,,Eutidemu"dao njen filozo-
fski prikaz. I Sokrat na kraju ,,Gorgije" poziva sabesednikeda
po<lusanjim.
TY. Sredsna retorike
Poslednjeredeniceu ,,Gorgiji" Sokrat posve6ujepridobi-
janju sabesednikazaLivot u pravdi i vrlini, a ne onaj koji mu
Kalikle preporuEuje -,,Jer, on ni.in ne wedi, drag1Kalikle!"(5278).
Odretlujudi retoriku kao laskanje Sokrat je izjednadio sa
moralnom nisko56u,a u saznajnompogledu sa rutinom (,,tribd").
Kao daje obezvredenjeretorikepostaoglavni cilj filozofije (sokra-
tike). Ciceron je protestvovaoprotiv ovog Sokratovognastojanja,
smatrajuii da su Grci studiju i praksu slobodnih ve5tina nazivali
filozofijom, dok je Sokrat u svojim raspravamaodvojio nauku
mudrog miSljenjaod elegantnoggovora, mada su oni u stvarnosti
tesnopovezani.Na taj nadin bili su odvojeni jezik i srce pa je
Ciceronzahtevaoda seretorici vrati ime filozofije koja bi semogla
shvvatitikao naukakomunikativnogjezika (De oratore, trI, 16).
U ovom odvajanjupojmova (i sadrZaja),,ratio" od ,,oratio" iz-
raLavase gotovo svekolika tradicija filozofije koja se oslanjalana
sokratiku.
Moglo bi se redi da je (i prema Gorgiji) predmet retorike
iista govorna komunilcacija,a ne komunikacija koja ide uz zanatsku
veitinu. I dalje: nije istina (,,epistdme" ) prirodne naukei matematike
ono demutrebateZiti u duhovnim naporimaretoridara,negoposti-
zanjeonoga(to jeverovatno,po svojprilici (,,eik6s",,,eikdtos").
Smatrase da je ovo najstarijaodredbaretorike: ,,Rethorikd6sti v)F
peilhrtsdemiurg6s",tj retorikaje majstoricanagovaranja,a,,rheto-
rik6s" je ,,demiurg6s",majstor;uditelj, tvorac. Ovo majstorstvo
nije, ponovimo,zanatskogtipa. Ono nije kao medicinaili gimnastika fi
i nema ni5ta zajednidko sa njihovim posebnim, strudnim redima. N
Ta, po Gorgiji, plemenitave5tinaje najboljazatoStomoZenenasilno, :
sudskojporoti, ali dak i bolesnikekoje lekar nije mogaouveriti.
23
 Grdkared,,peith6" znatii uveravanjei nagovaranjesaciljem
da sepostignesaglasnost, poverenje,pa bak i sledbeni5tvo.,,Pei-
thein" znadibiti ubeden,verovati,prepustitisenekome(ili nedemu),
poslu5ati,podati se. Pridevom ,,pithan6s"Aristotel je definisao
retoriku(Retorika,1355b 25-26).,,Pithan6s"znadiuverljiv, onaj
koji nagovara,pridobija, ali i koji zasluiuie veru (verodostojan),
koji je budi.Retorikaunosi slu5aocuuverenje(ubeilenje)u du5u,
izazivapoverenje,pouzdanje.Spor izmedu sokratikei sofistike
(retorike)vodi se u stvari, oko dve vrste uverenja:1. na osnovu
znanja(saznanja),tj. putem epistdme.Ova vrsta uverenjaje svoj-
stvena sokratici i 2. na osnovu vere, poverenja(,,pistis"). Ova
vrstaj e svojstvenasofistici (retorici). Sokratikadiskvalifikuje reto-
riku (zamereju6ijoj da samani5tane zna osim ,,mechand",ve5tih
zahvata,apo5tosamobudi veru, obraia semnoltvu, svetini, nezna-
licama i pravi se kao da zna vi5e od onih koji znaia. Tako Siri
opsenu,demagogiju,umestoznanja. r
. Ali, valja ponoviti: retor ne pretendujena istinu u smislu
sokratovskefilozofije, nego se sluZi iskazimakoji su verovatni. S
druge strane,mora da vlada jezikom, redima,kao Sto virtuozni
muzidar vlada muzidkim insftumentima.Zato rfiie sludajnoda se
besedni5wouporedujesakoncertom.Upravo iulna starta govora,
ritam i zvuk, umilnostredi, najznadajnijesu odlike dobrebesede.
Samoredi koje stvarajumnenja(,,doxai") surelevantneza retoriku.
Bez njih nema komunikacije, bitnog cilja retprike. Mnenja su
posledicaodredenihredi koje su se,,slegle"u ,,duSu".
,,Iigos" (red)je za Gorgiju ,,veliki mo6nik (,dyndstesmd-
gas') koji sasvim si6u5nimi nevidljivim telom izvr5avaboZans-
tvenadela: moZei strahzaustaviti,i bol ukloniti, i radost izazvatii
sauEe5iepojadati". PteEi(,,Iogoi") deluju kao i lekovi. Kao $to
neki lekovi suzbijaju bolest, a drugi (nesrazmerni)presecajuZi-
vot, tako i neki govori rastuZe,drugi razvesele,treii upla5e,de-
tvrti $lu5qocuusadeodvaZnost,a peti nekim zlimzavodenjem za-
truju i zadarajudu5u.Od Gorgije potidu dva uzornagovora: ,,Jele-
() na" i ,,Palamed".Prvi predstavljapohvalu i odbranu lepe Jele-
ne, Zenekoja je ,,poreklomi rodom prva od prvih", koja ,,dobi
F metrika i muzika. Gorgija, tvrdi Bart, ho6eda ih zamenikodeksom
lepotu kakva je u boginja" i ,,nebrojenei nebrojenima Zudnje
ljubavneusadi". Sve su ovo stilske figure jednog pohvalnog(,,epi-
deiktidkog") govora.Jelenaje napustilasvogamuZai odbeglau
f, Troju, a Gorgija nastoji da u govoru obesnaZisve prekore njoj
upuiene.Uvek je reb ili o volji sludaja,odluci bogova,ili prinu-
24
di sudbinejer: ,,udini Sto ufini, ili silom ugrabljena,ili redima
nagovorena,ili ljubavlju osvojena".Te sile, jade od lepe Jele-
ne, krive su pa je zato treba osloboditi rdava glasa.Jer red ima
veliku moi. Onaje mogla Jelenunagovoritii zaiaratf njenudu5u.
Ako je ljubav bila (ona) koja je to uradila,JelenaCeizbeli optuZbu
zbogkrivice za koju sekaZedaje podinila.U svakomsludaju,bilo
da je obuzetaljubavlju, bilo da je boZanskomsilom prinudena,
ona izmide optuZbi,nije kriva. Na kraju pohvaleJeleni Gorgija
izjavljuje da mu se prohtelo da taj govor napi5e i kao igrariju
svojema5te.'
Gorgijina odbranaJeleneje prikaz svegaonogaStored no-
ie izazvati. Slikoviti govor kazuje kako su se oko Jelene,Zene
boZanskogporekla i lepote,nadmetaliplemeniti,valjani i bogati
mu5karci.Jelenaje, kako je vei dobro zapaLeno, dulna slika lju-
dske situacije,u kojoj patetiini elementdolazi do punog izralaja.
U isti mah Gorgijina odbrana(pohvala) predstavljaobradunsa
celom jednom tradicijom. Gorlija ukazuje na su5tinunesvesnogi
strastvenog,na veliki znalaj erosa \ ljudskom Zivotu. Retorika
kao umetnostzasnivase na patetidnom,emocionalnomelementu
Livota. Ovi uticaji se ne mogu unapredpredvidati.Gorgija je u
,,PohvaliJeleni" otkrio dubinu patetidno-erotidkoguticaja i njego-
vt zavodniikumot kojoj se te5koodupreti.
Iz odbranePalamedatreba posebnoizdvojiti onaj stav gde
sekaZeda sejedan Helen ne moZesastatisajednim varvarinomiz
jednostavnog razloga Sto ,jedan drugom n.Z"-o razumeti redi...
Heleni ne razgovarajusa varvarimajer varvarimane priznajumo6
govora.Oni sa njima samo,,polemiSu",rat vode. To je osnovni
argumentu Gorgijinoj odbraniza izdajstvooptuZenogpalameda.
Y . Retorika -,,ljubavni dijalog"
Slikoviti govor pribliZavabesedni5tvoumetnosti.Rolan Bart
F
(Roland Barthes) ukazuje na postanakepideiktidkog govora kao o
ukrasne,spektakularneproze.U prolazu od stiha u prozu gube se
koji je imanentanprozi: redima istoga sklada, simetrijom redeni- il
ca, jadanjem antiteza,zvudnomslidno56u,metaforamai aliteraci- N
'
Upor. Gorgija, ,,Fragmenti", rt..Predsokratovci (Diels), Zagreb, 1983,
str.271.i dalje.
25
 Grdkared,,p eith5 " zna(i i uveravanjei nagovaranjesaciljem
da sepostignesaglasnost, poverenje,pa dak i sledbeni5tvo.,,Pei-
thein" znadibiti ubeden,verovati,prepustitisenekome(ili nedemu),
poslu5ati,podati se. Pridevom ,,pithands"Aristotel je definisao
retoriku(Retorikn,l355 b 25-26).,,Pithan6s"znadiuverljiv, onaj
koji nagovara,pridobija, ali i koji zasluiujeveru (verodostojan),
koji je budi.Retorikaunosi slu5aocuuverenje(ubeclenje) u du5u,
izaziva poverenje,pouzdanje.Spor izmedu sokratikei sofistike
(retorike)vodi se u stvari, oko dve vrste uverenja:l. *a osnovu
znanja(saznanja),tj. putemepistdme.Ova vrstauverenjaje svoj-
stvenasokraticii 2. na osnovuvere, poverenja(,,pistis"). Ova
vrstaje svojstvenasofistici (retorici). Sokratikadiskvalifikuje reto-
riku (zamereju6ijoj da samani5tane zna osim ,,mechan6",vestih
zahvata,a po5tosamobudi veru, obra6asemno5tvu,svetini,nezna-
licama i pravi sekao da zna viSe od onih koji znaju. Tako Siri
opsenu,demagogiju,umestoznanja. \
. Ali, valja ponoviti: retor ne pretenduje na istinu u smislu
sokratovskefilozofije, nego se sluZiiskazimakoji su verovatni.S
druge strane,mora da vlada jezikom, redima,kao Sto virtuozni
muzidar vlada muzidkim instrumentima.Zato rfije sluEajnoda se
besedni5wouporeclujesakoncertom.Upravo iulna stranagovora,
ritam i zvuk, umilnostredi, najznadajnijesu odlike dobrebesede.
Samoredi koje stvarajumnenja(,,doxai") surelevantneza retoriku.
Bez njih nema komunikacije, bitnog cilja retorike. Mnenja su
posledicaodredenihredi koje su se,,slegle"u ,,du5u".
,,Iigos" (red)je za Gorgiju ,,veliki mo6nik (,dyruistesm6-
gas') koji sasvimsiiu5nim i nevidljivim telom izvr5avaboZans-
tvenadela: moZei strahzaustaviti,i bol ukloniti, i radost izazvatii
saudeSiepojadati". Re(,i (,,logoi") deluju.kao i lekovi. Kao $to
neki lekovi suzbijaju bolest, a drugi (nesrazmerni)presecajuZi-
vot, tako i neki govori rastuZe,drugi razvesele,treii upla5e,de-
tvrti $luSryu usadeodvaZnost,a peti nekim zlim zavodenjemza-
truju i zadarajuduSu.Od Gorgije potidu dva uzornagovora: ,,Jele-
na" i ,,Palamed".Prvi predstavljapohvalu i odbranu lepe Jele-
ne, Lenekoja je ,,poreklomi rodom prva od prvih", koja ,,dobi
F
lepotu kakva je u boginja" i ,,nebrojenei nebrojenimaZudnje
ljubavneusadi". Sve su ovo stilske figure jednog pohvalnog(,,epi-
p deiktidkog") govora.Jelenaje napustilasvogamuZai odbeglau
J
Troju, a Gorgija nastoji da u govoru obesnaZisve prekore njoj
upu6ene.Uvek je red ili o volji sludaja,odluci bogova,ili prinu-
24
di sudbinejer: ,,udini Sto udini, ili silom ugrabljena,ili redima
nagovorena,ili ljubavlju osvojena".Te sile, jade od lepe Jele-
ne, krive su pa je zato treba osloboditi rilava glasa.Jer red ima
veliku mo6. Onaje mogla Jelenunagovoriti i zaiarati njenu du5u.
Ako je ljubav bila (ona)koja je to uradila, Jelenaee izbeli optuZbu
zbogkrivice za koju sekaZedaje podinila.U svakomsludaju,bilo
da je obuzetaljubavlju, bilo da je boZanskomsilom prinudena,
ona izmide optuZbi,nije kriva. Na kraju pohvaleJeleni Gorgija
izjavljuje da mu se prohtelo da taj govor napi5e i kao igrariiu
svojema5te.'
Gorgijina odbranaJeleneje prikaz svegaonogaStored no-
i.e izazvati. Slikoviti govor kazuje kako su se oko Jelene,Zene
boZanskogporekla i lepote,nadmetaliplemeniti,valjani i bogati
mu5karci. Jelenaje, kako je ve6 dobro zapaleno,dulna slika lju-
dske situacije,u kojoj patetiini elementdolazi do punog izraLaja.
U isti mah Gorgijina odbrana(pohvala) predstavljaobradunsa
celom jednom tradicijom. Gorlija ukazuje na suStinunesvesnogi
strastvenog,na veliki znadajerosa tr ljudskom Zivotu. Retorika
kao umetnostzasniva se na patetidnom,emocionalnomelementu
Livota. Ovi uticaji se ne mogu unapred predviclati.Gorgija je u
,,PohvaliJeleni" otkrio dubinu patetidno-erotidkoguticaja i njego-
vtzavodni|kumo€ kojoj sete5koodupreti.
Iz odbranePalamedatreba posebnoizdvojiti onaj stav gde
sekaZeda sejedan Helen ne moZesastatisajednim varvarinom iz
jednostavnog razloga Sto ,jedan drugom neiemo razumeti redi".
Heleni ne razgovarajusa varvarimajer varvarimane piznaju mo6
govora.Oni sa njima samo,,polemi5u",rat vode. To je osnovni
argumentu Gorgijinoj odbraniza izdajstvo optuZenogPalameda.
Y . Retorika -,,ljubavni dijalog"
Slikoviti govor pribliZavabesedni5tvoumetnosti.Rolan Bart F
v)
(Roland Barthes) ukazuje na postanakepideiktidkog govora kao
ukrasne,spektakularneproze.U prolazu od stiha u prozu gube se
metrika i muzika. Gorgija, tvrdi Bart, hoie da ih zamenikodeksom
l!
koji je imanentanprozi: redima istoga sklada, simetrijom redeni-
N
ca, jaianjem antiteza,zvudnomslidno5iu, metaforamai aliteraci- I
'
Upor. Gorgija, ,,Fragmenti", u'. Predsokratovci (Diels), Zagteb, 1983,
sn. 271.i dalje.
25
 jama.8A Nide istide da u Atini novost podinje sa Gorgijom, no-
vost u nadinugovora.On je, kaZeNide, nastupaosvedano,kao i
Empedoklelepo odevenu purpurnomogrtabu,sa svetskimglasom,
drZe6iepideiktidkigovor.To se,podvladiNide,razlikovalood Pe-
riklovih govorakomeje ,,sasvimnedostajala strastvenoslobodnai
odvaZnavrstaizlaganja".Nide dalje tvrdi da je saGorgijomu svet
stupilaumetnidkaprozai to odmah - pobednidki i zanosno.'
Treba uvaZiti gledi5teda Gorgijini iskazi imaju dubokoy'/o-
zofskoznaienje i ne mogu se prosto ukloniti kao puka sofisterija.
Retorikakao i umetnostdeluje svojom neposridnoi1ukoja, pre
svega,sadrlipatetiini momenat.Kazanoje ,/ialeclica docet,rhe-
A ono Sto
torica movet" (dijalektikapoudava,retorika pokre6.e^)'
pokreie je upravo,,pathos", strasnisadrZajbesede.'u To je taEka
vezivanjaretorikesapesni5tvomi umetno56uuop5te.Moi retorike,
tadnijeelokvencijekao njenog Livogizraza' sastojise u tome Sto
kretanjem,tonovima, znacimasvih vrsta i boja teZi da svoja tu-
madenjaudini vidljivim i slu5anim.U ,,Gorgiji" Platonodbacuje
mnenjai slikoviti, umetnidkidar govorniStvai pesni5tva.On is-
tovremenohvali i brani,,znanje"(,,ep i st6me" ) i znnlce(,,epi statai" )
govore taino i istinito' Tamo je Platon odbacivao
' koji umeju da
svaki patetidnielement.Na taj nadin znanjepostajenetrpeljivo
premamnenju koje u samomznanjunije ukinuto. Ali u Platono-
vom dijalogu ,,Fedar"sokratikane istraiava do E1ajana toj isklju-
.w
divoj polarizacijiznanjaimnenja.
Da sepodsetimoambijentau kojemu dijalog vodi i lica u
se
dijalogu.
Sokrati Fedar,udenikduvenogbesednikaLisije, susrelisu
se pri povratku Fedraod njegovoguditelja.Fedarizjavljuje daje
namerani6i u Setnjuizvan gradskihzidina i to putevimakoji ma-
nje umarajunego Setnjedrumovima.Sokratuse probudilarado-
znalostda duje Lisijin razgovorsa Fedrom.Razgovoru dokolici
zapodeoje u hladu platanapored potoka Ilis (Ilisos) gde su se
(J smestiliprethodnokvaseii noge u potoku i sklanjajuii seod letnje
F o
Upor. Roland Barthes,,,L'anciennerh6torique",n: Communications,
1 6 ,l 9 7 0 , S e u l sl ,t r .1 7 6 .
9 pribaviti glas pametnogdoveka"(486C).Tada Sokrat nije prizivao muze. Ovo je
Upo.. Fiedrich Nietzsche, Geschichteder griechischenBeredsamkeit,
str.7*8.
J
10O tom" daje odlidna obave5tenjaKlaus Dockhorn, Macht und Wirkung
der Rhetorik. Berlin-Ziirich, I 968.
26
Lege.ZabeleZeno je da seovaj dijalog vodio u poslednjojdeceniji
Peloponeskograta. Fedarje bio mu5karacod 35 godina starosti.
Dijalog otpodinjeFedrovim obave5tenjemo sadrZajuLisiji-
ne besedeposve6eneljubavi i atmosferiletnje pripeke u hladovini
koju donosilisnati platani hladanpotodidIlis. U Lisijinoj besedi
stoji da je neko iziskivao ljubay jednogadedakamada u dedaka
nije bio zaljubljen,dokazujuii da je za dedakabolje da voli nekoga
ko u njega nije zaljubljen nego u onogakoji je u njega zaljubljen.
Sokrat, suprotnoodekivanju Fedra,nije bio odu5evljenLisijinom
besedom,posebno.njenim oblikom.Na navaljivanjeFedraSokrat,
prizivajudi mtrTe,"zapodinjesvoju besedu.Na podetku besede
Sokrat odredujepojam ljubavi. Ljubav je svakakoneka poZuda
(,,epithymia"),a onaje, s jedne strane,urodenai teZiuZivanjima,
a s drugestrane,stedenakao mnenjekoje teZionomeStoje najbolje.
Ko se povodi prema ovoj poslednjoj on je razborit, a ko za onom
prvom on je neumeren,ra7vratnik.l2
I za Fedrai za Sokratana podetku,,eros" je opasnamo6 i
ko joj podlegnete5ko se budi iz omamljenosti,kaje se za svoje
dini i sve Stoje udinio smatranepojamnim.SokratupozoravaFedra
,,da se prijateljstvo ljubavnika ne rada iz dobre volje, nego kao
jelo zbog zasiiivanja".I dodaje:,,Kaokurjaci jagnje, i ljubavnik
voli dedaka"(241,d). U jednom trenu Sokratprekidasvoj govor
protiv ,,erosa" po5toga opominje njegov ,,daimonion'.kao podi-
nioca greha.Jer akoje ,,eros" bog ili ne5toboZansko,onda on ne
moZebiti nikakvo zlo.Zato Sokrat,zbogose6anjagrehaza kleve-
tanje boga ljubavi, teZi iskupljenju. U drugoj svojoj besediSokrat
istide da je zanosne treba odmah osudivati.To je ve6 pohvala
,,erosu" i dokazdaje ljubavnizanosizvor najveie sreie.
Posleode izredene,,erosu" sledi drugi deo dijaloga6ija je
osnovnatema su5tinaretorike, raspravao valjanom nadinu go-
vorenja i pisanja.Stari spor o besedniStvukoji je voden u dijalogu
,,Gorgija" ovde se opet obnavlja. Medutim, stanovi5tekao da je
izmenjeno. ,,Eros" kao voditelj dufe odredtje i ovaj poslednji, F
0
prividno trezvenideo dijaloga.Ovde iskrsavapitanje:ako platonov
II
Interesantnoje upozoriti daje i Kalikle upozoravaoSokratau ,,Gorgiji.,:
IL
.... prestani cepidladitii bavi se stvarimakoje vile gode muzamakoje ti mogu
N
J
bitan njegov preoket.
12
Platon, Fettar,237E,238A. U nalem prevodu (Beograd, 1979),ret,
,,doxa"je oma5komprevedenakao ,,misao",a ne (ispravno)kao ,,mnenje...
27
 jama.8A Nide istide da u Atini novost podinje sa Gorgijom, no-
vost u nadinugovora.On je, kaZeNide, nastupaosvedano,kao i
Empedoklelepo odevenu purpurnomogrtabu,sa svetskimglasom,
drZe6iepideiktidkigovor.To se,podvladiNide,razlikovalood Pe-
riklovih govorakomeje ,,sasvimnedostajala strastvenoslobodnai
odvaZnavrstaizlaganja".Nide dalje tvrdi da je saGorgijomu svet
stupilaumetnidkaprozai to odmah - pobednidki i zanosno.'
Treba uvaZiti gledi5teda Gorgijini iskazi imaju dubokoy'/o-
zofskoznaienje i ne mogu se prosto ukloniti kao puka sofisterija.
Retorikakao i umetnostdeluje svojom neposridnoi1ukoja, pre
svega,sadrlipatetiini momenat.Kazanoje ,/ialeclica docet,rhe-
A ono Sto
torica movet" (dijalektikapoudava,retorika pokre6.e^)'
pokreie je upravo,,pathos", strasnisadrZajbesede.'u To je taEka
vezivanjaretorikesapesni5tvomi umetno56uuop5te.Moi retorike,
tadnijeelokvencijekao njenog Livogizraza' sastojise u tome Sto
kretanjem,tonovima, znacimasvih vrsta i boja teZi da svoja tu-
madenjaudini vidljivim i slu5anim.U ,,Gorgiji" Platonodbacuje
mnenjai slikoviti, umetnidkidar govorniStvai pesni5tva.On is-
tovremenohvali i brani,,znanje"(,,ep i st6me" ) i znnlce(,,epi statai" )
govore taino i istinito' Tamo je Platon odbacivao
' koji umeju da
svaki patetidnielement.Na taj nadin znanjepostajenetrpeljivo
premamnenju koje u samomznanjunije ukinuto. Ali u Platono-
vom dijalogu ,,Fedar"sokratikane istraiava do E1ajana toj isklju-
.w
divoj polarizacijiznanjaimnenja.
Da sepodsetimoambijentau kojemu dijalog vodi i lica u
se
dijalogu.
Sokrati Fedar,udenikduvenogbesednikaLisije, susrelisu
se pri povratku Fedraod njegovoguditelja.Fedarizjavljuje daje
namerani6i u Setnjuizvan gradskihzidina i to putevimakoji ma-
nje umarajunego Setnjedrumovima.Sokratuse probudilarado-
znalostda duje Lisijin razgovorsa Fedrom.Razgovoru dokolici
zapodeoje u hladu platanapored potoka Ilis (Ilisos) gde su se
(J smestiliprethodnokvaseii noge u potoku i sklanjajuii seod letnje
F o
Upor. Roland Barthes,,,L'anciennerh6torique",n: Communications,
1 6 ,l 9 7 0 , S e u l sl ,t r .1 7 6 .
9 pribaviti glas pametnogdoveka"(486C).Tada Sokrat nije prizivao muze. Ovo je
Upo.. Fiedrich Nietzsche, Geschichteder griechischenBeredsamkeit,
str.7*8.
J
10O tom" daje odlidna obave5tenjaKlaus Dockhorn, Macht und Wirkung
der Rhetorik. Berlin-Ziirich, I 968.
26
Lege.ZabeleZeno je da seovaj dijalog vodio u poslednjojdeceniji
Peloponeskograta. Fedarje bio mu5karacod 35 godina starosti.
Dijalog otpodinjeFedrovim obave5tenjemo sadrZajuLisiji-
ne besedeposve6eneljubavi i atmosferiletnje pripeke u hladovini
koju donosilisnati platani hladanpotodidIlis. U Lisijinoj besedi
stoji da je neko iziskivao ljubay jednogadedakamada u dedaka
nije bio zaljubljen,dokazujuii da je za dedakabolje da voli nekoga
ko u njega nije zaljubljen nego u onogakoji je u njega zaljubljen.
Sokrat, suprotnoodekivanju Fedra,nije bio odu5evljenLisijinom
besedom,posebno.njenim oblikom.Na navaljivanjeFedraSokrat,
prizivajudi mtrTe,"zapodinjesvoju besedu.Na podetku besede
Sokrat odredujepojam ljubavi. Ljubav je svakakoneka poZuda
(,,epithymia"),a onaje, s jedne strane,urodenai teZiuZivanjima,
a s drugestrane,stedenakao mnenjekoje teZionomeStoje najbolje.
Ko se povodi prema ovoj poslednjoj on je razborit, a ko za onom
prvom on je neumeren,ra7vratnik.l2
I za Fedrai za Sokratana podetku,,eros" je opasnamo6 i
ko joj podlegnete5ko se budi iz omamljenosti,kaje se za svoje
dini i sve Stoje udinio smatranepojamnim.SokratupozoravaFedra
,,da se prijateljstvo ljubavnika ne rada iz dobre volje, nego kao
jelo zbog zasiiivanja".I dodaje:,,Kaokurjaci jagnje, i ljubavnik
voli dedaka"(241,d). U jednom trenu Sokratprekidasvoj govor
protiv ,,erosa" po5toga opominje njegov ,,daimonion'.kao podi-
nioca greha.Jer akoje ,,eros" bog ili ne5toboZansko,onda on ne
moZebiti nikakvo zlo.Zato Sokrat,zbogose6anjagrehaza kleve-
tanje boga ljubavi, teZi iskupljenju. U drugoj svojoj besediSokrat
istide da je zanosne treba odmah osudivati.To je ve6 pohvala
,,erosu" i dokazdaje ljubavnizanosizvor najveie sreie.
Posleode izredene,,erosu" sledi drugi deo dijaloga6ija je
osnovnatema su5tinaretorike, raspravao valjanom nadinu go-
vorenja i pisanja.Stari spor o besedniStvukoji je voden u dijalogu
,,Gorgija" ovde se opet obnavlja. Medutim, stanovi5tekao da je
izmenjeno. ,,Eros" kao voditelj dufe odredtje i ovaj poslednji, F
0
prividno trezvenideo dijaloga.Ovde iskrsavapitanje:ako platonov
II
Interesantnoje upozoriti daje i Kalikle upozoravaoSokratau ,,Gorgiji.,:
IL
.... prestani cepidladitii bavi se stvarimakoje vile gode muzamakoje ti mogu
N
J
bitan njegov preoket.
12
Platon, Fettar,237E,238A. U nalem prevodu (Beograd, 1979),ret,
,,doxa"je oma5komprevedenakao ,,misao",a ne (ispravno)kao ,,mnenje...
27
 Sokratporide ve5tinuretorike za5tosadaulazi u raspravuoljgnoj
su5tinii strukturi?I dalje:da li je besedni5tvo pravatema,,Fedra"
i da li su besedeo ljubavi samouzorni primeri da bi se objasnile
razlike izmedu prave i pogrednostrukturebesede?
Atmosfera u kojoj se vodi dijalog pored Ilisa je proZetai
pojanjemcvrdakau podnevnojLezi.Taj poj cvrdakavaLanje znak,
oni se meclusobnoprepiru i motre na ljude koji su dole, tako da se
partneriu dijalogu moraju staratida sepona5ajudostojnoi budno,
da razgovarajua ne da dremaju kao robovi na odmori5tu ili kao
stadoovacana plandi5tuporedpotoka.Cvrdci su, po Sokratovom
tumadenju,bili nekadaljudi koji su Ziveli pre negoStoje nastupilo
dobamuza.Odu5evljenipevanjemmuzaneki od njih su, zaborav-
ljaju6i i na hranu, i sami hteli da pevaju i tako su neprimetnopo-
umituli, te seod njih potom ,,radarod cvrdaka"(259c) 'Tako Sokrat
dolazido teme o muzamafilozofi'ie,posebnoo najstarijoj Kaliopi i
njoj najbliZojUraniji, koje se ,,odmuzanajviSezanimajunebomi
boZanskimi ljudskim govorima" (259d).
Valja podsetitida nije razja5njenoporekloimena,,Muza"'^'
' 13E-".to Grassi,Macht des Bildes: Ohnmachtder rationakn Sprache'
zur RettungdesRhetorischen,lgT0,str. l6l . i dalje smatrada znadenjereii ,,Muza"
ostaje zatamnjeno.On se poziva na Platonovog ,,Kratila" u kome se kaZe: ,,Ali
muzei uopstemuzika Apolon je odiglednotako nazvaopo razmi1llanltmo6sthai"'.
(a06a). U re(i ,,modsthat' je, tumadi Grasi, sadrZano istraZivanie,juriianje i
prodiranje . Kod Plutarhaje pored izvottenjaredi muza od"'fidmoftor?sai"(istovre-
menost)postoji i znadenjena osnovuanalogijeizmedu,snofisai"t,,mneiaf' , sedanje'
premaHomerovojllijadi mne suZevsove6erke,a majkaim je boginjaMnemosyne.
Grasi postavlja pitanje: da li su razlidite delatnosti i fenomeni u domenu muza
svedenina zajednidki princip. Tek odgovor na to pitanje omoguiava razumevanje
zasto Platon u ,,Fedru" sa mitom o cvrdcima poseZeza muzama.u delatnostima
ureitivanje,red, odiglednoigra prvorazrednuulogu: plesje sretlivanjepokreta ,
ml;rrza
pojanje je sredenosttonoya,a stih je sredenostreii . Red i sredenostsu polazista
ritma-i harmonije. Muze se javljaju kao bozanstvakoja utemeljuju red da bi se
stvorio kosmos.Muze, tvrdi Grasi na osnovu antidkogiskustva,predstavljaju
vezivanje sa objektivnosiu, izvomi poredak ljudskog sveta nasuprot samovolji,
je, zna-
() subjektivnostii promenljivosti.Vezivanje saglasnoodredbiepistime,vrelo
nja. vracanje temelju u kojem je znanjeusidrenoupu6ujese6anjuna ono prvobitno.
spajanje 'Jnnemosyne"(uspomene)sa slavom:
F . Nu o.nouu toga objasnjava se i
slavomovendanidovekstupau savremenost vednovazeieg.Svi ovi osnovnielementi
muzidkogzajednodeluju na stanjekoje senaziva,,manid'stanje izazvanomuzama.
ako
p ,,Manid',kao poreklo pesni5tvai umetnosti,moZelako izazvati neqporazume
se jednostavno poistoveti sa psiholoSki entuzijazmom. Tumadenje ovog
J $hvadenim
poj*u .o.u uzeti u obzir da je reEo jednom prinicipjelnom dogatlanjuu kojem se
javl.ianestoneizvgdljivo, arhajsko.Muzidki ,,enthousiasm6s"deluje uredenimkre-
28
Cini seda je podetakrazgovoramoraoimati svedanoblik, a poziv
na muze,gde su redi, tonovi i pokreti harmonidnoiztaLeni,muziiki
uskladeni,Sokratuje davao moguinost da filozofiji da najlep5i,
uzvi5enoblik. Tu je podetakrazgovorao Platonovom,,istinskom
besedni5tvu",besedni5tvupod znamenjemfilozofije. A takvo
besedni5tvoiziskuje ,,da se du5aonogakoji govori razumevau
istinu onih stvari o kojima Leli da govori" (259e). Ovo mestokao
da podse6ada ni5tabitno nije promenilo od zahtevakoje je Platon
kroz ustaSokratave6 ranije postavljao.I dalje se tvrdi u ,,Fedru"
da se nagovaranje(ubedivanje)zasniva samo na onome Sto se
moZe svideti mnoStvu,a ne na istini. U jednom momentu pita
Sokrat Fedranisu li besednidkuve5tinunaruZili ,,grublje nego Sto
treba"(260d).Svejedno,upomo Sokratisftajavana stavuiz,,Gorgi-
je" da retorika nije nikakva umetnostnego neumetnidkazanatska
okretnost(260e).Jer ,,onajko ne poznajeistinu nego lovi samo
mnenja"donede,,nekakosme5nu"ve5tinubesedenj a (262C). Prema
tome, bez poznavanjaistine nemaprave besednidkeve5tine.A ko
se ne bavi filozofijom nikada ne6ebiti sposobanda govori ma o
demu(261).
ZaPlatonovogSokratapretpostavkaza tadnuprimenu retor-
skog sredstvaje poznavanjesu5tineljudske du5e.Na taj nadin
psihologija se postavlja tadno uz bok retorike. Sokrat pita ne bi li
,,besedni5tvo bilo neko vodenjedu5eredima(,,psihagogiatis did
l6gon"), ne samou sudili5timai svim drugimjavnim skupovima
negoi u privatnimkrugovima..." dodav5ida seve5tinaprotivredenja
(,,antilogikA') nejavlja samona sirdovimai skup5tinskimgovorima
nego i u malenim i velikim stvarima(261b,261e).U stavuda je
retorika psihagogija nagove5tavasePlatonovpoku5aj da defini5e
tanjem i prevladavahaos.Muzidki iovek je mudar(,,sophos")u izvomom smislu
redi:mudrostsesastojiu posedovanjuneutemeljenih,arhajskihuputstava.U domenu
ove mudrosti nikada ne mo1e dokaz za vlastito pozivanje uslediti racionalnim
obrazloZenjemvei samorealizovanjemvlastitogdela koje stoji kao svedokiprimer F
4r)
bezuslovnestvarnosti.U Platonovom,,Fedru",zavr5avasvojeizlaganjeGrasi,uticaj
muzaje protumadenovako: ,,Treii oblik zanosai pomame(,,mania")jeste onaj Sto
dolazi od muza. Kad on zahvati neZnui distu du5u, on je podstide i zadahnjuje
pesmamai drugim vrstamapesni5tva,i ona,slaveii neizbrojnadelapredaka,poudava
potomstvo.Ali ko sebez nadahnuiamuzapribliZi dverimapesnidkogastvarala5tva, N
misleii da 6e moii svojom ve5tinompostativaljan pesnik,taj ostajeSeprtlja,i
J
njegovupoeziju,kao razumskustvar,pomradujepoezijaonogakoji pevau zanosu" IL
(245). O muzidkom poreklu filozofskog i patetidkoggovora, kako ga vidi Grasi,
bi6edocniieredi.
29
 Sokratporide ve5tinuretorike za5tosadaulazi u raspravuoljgnoj
su5tinii strukturi?I dalje:da li je besedni5tvo pravatema,,Fedra"
i da li su besedeo ljubavi samouzorni primeri da bi se objasnile
razlike izmedu prave i pogrednostrukturebesede?
Atmosfera u kojoj se vodi dijalog pored Ilisa je proZetai
pojanjemcvrdakau podnevnojLezi.Taj poj cvrdakavaLanje znak,
oni se meclusobnoprepiru i motre na ljude koji su dole, tako da se
partneriu dijalogu moraju staratida sepona5ajudostojnoi budno,
da razgovarajua ne da dremaju kao robovi na odmori5tu ili kao
stadoovacana plandi5tuporedpotoka.Cvrdci su, po Sokratovom
tumadenju,bili nekadaljudi koji su Ziveli pre negoStoje nastupilo
dobamuza.Odu5evljenipevanjemmuzaneki od njih su, zaborav-
ljaju6i i na hranu, i sami hteli da pevaju i tako su neprimetnopo-
umituli, te seod njih potom ,,radarod cvrdaka"(259c) 'Tako Sokrat
dolazido teme o muzamafilozofi'ie,posebnoo najstarijoj Kaliopi i
njoj najbliZojUraniji, koje se ,,odmuzanajviSezanimajunebomi
boZanskimi ljudskim govorima" (259d).
Valja podsetitida nije razja5njenoporekloimena,,Muza"'^'
' 13E-".to Grassi,Macht des Bildes: Ohnmachtder rationakn Sprache'
zur RettungdesRhetorischen,lgT0,str. l6l . i dalje smatrada znadenjereii ,,Muza"
ostaje zatamnjeno.On se poziva na Platonovog ,,Kratila" u kome se kaZe: ,,Ali
muzei uopstemuzika Apolon je odiglednotako nazvaopo razmi1llanltmo6sthai"'.
(a06a). U re(i ,,modsthat' je, tumadi Grasi, sadrZano istraZivanie,juriianje i
prodiranje . Kod Plutarhaje pored izvottenjaredi muza od"'fidmoftor?sai"(istovre-
menost)postoji i znadenjena osnovuanalogijeizmedu,snofisai"t,,mneiaf' , sedanje'
premaHomerovojllijadi mne suZevsove6erke,a majkaim je boginjaMnemosyne.
Grasi postavlja pitanje: da li su razlidite delatnosti i fenomeni u domenu muza
svedenina zajednidki princip. Tek odgovor na to pitanje omoguiava razumevanje
zasto Platon u ,,Fedru" sa mitom o cvrdcima poseZeza muzama.u delatnostima
ureitivanje,red, odiglednoigra prvorazrednuulogu: plesje sretlivanjepokreta ,
ml;rrza
pojanje je sredenosttonoya,a stih je sredenostreii . Red i sredenostsu polazista
ritma-i harmonije. Muze se javljaju kao bozanstvakoja utemeljuju red da bi se
stvorio kosmos.Muze, tvrdi Grasi na osnovu antidkogiskustva,predstavljaju
vezivanje sa objektivnosiu, izvomi poredak ljudskog sveta nasuprot samovolji,
je, zna-
() subjektivnostii promenljivosti.Vezivanje saglasnoodredbiepistime,vrelo
nja. vracanje temelju u kojem je znanjeusidrenoupu6ujese6anjuna ono prvobitno.
spajanje 'Jnnemosyne"(uspomene)sa slavom:
F . Nu o.nouu toga objasnjava se i
slavomovendanidovekstupau savremenost vednovazeieg.Svi ovi osnovnielementi
muzidkogzajednodeluju na stanjekoje senaziva,,manid'stanje izazvanomuzama.
ako
p ,,Manid',kao poreklo pesni5tvai umetnosti,moZelako izazvati neqporazume
se jednostavno poistoveti sa psiholoSki entuzijazmom. Tumadenje ovog
J $hvadenim
poj*u .o.u uzeti u obzir da je reEo jednom prinicipjelnom dogatlanjuu kojem se
javl.ianestoneizvgdljivo, arhajsko.Muzidki ,,enthousiasm6s"deluje uredenimkre-
28
Cini seda je podetakrazgovoramoraoimati svedanoblik, a poziv
na muze,gde su redi, tonovi i pokreti harmonidnoiztaLeni,muziiki
uskladeni,Sokratuje davao moguinost da filozofiji da najlep5i,
uzvi5enoblik. Tu je podetakrazgovorao Platonovom,,istinskom
besedni5tvu",besedni5tvupod znamenjemfilozofije. A takvo
besedni5tvoiziskuje ,,da se du5aonogakoji govori razumevau
istinu onih stvari o kojima Leli da govori" (259e). Ovo mestokao
da podse6ada ni5tabitno nije promenilo od zahtevakoje je Platon
kroz ustaSokratave6 ranije postavljao.I dalje se tvrdi u ,,Fedru"
da se nagovaranje(ubedivanje)zasniva samo na onome Sto se
moZe svideti mnoStvu,a ne na istini. U jednom momentu pita
Sokrat Fedranisu li besednidkuve5tinunaruZili ,,grublje nego Sto
treba"(260d).Svejedno,upomo Sokratisftajavana stavuiz,,Gorgi-
je" da retorika nije nikakva umetnostnego neumetnidkazanatska
okretnost(260e).Jer ,,onajko ne poznajeistinu nego lovi samo
mnenja"donede,,nekakosme5nu"ve5tinubesedenj a (262C). Prema
tome, bez poznavanjaistine nemaprave besednidkeve5tine.A ko
se ne bavi filozofijom nikada ne6ebiti sposobanda govori ma o
demu(261).
ZaPlatonovogSokratapretpostavkaza tadnuprimenu retor-
skog sredstvaje poznavanjesu5tineljudske du5e.Na taj nadin
psihologija se postavlja tadno uz bok retorike. Sokrat pita ne bi li
,,besedni5tvo bilo neko vodenjedu5eredima(,,psihagogiatis did
l6gon"), ne samou sudili5timai svim drugimjavnim skupovima
negoi u privatnimkrugovima..." dodav5ida seve5tinaprotivredenja
(,,antilogikA') nejavlja samona sirdovimai skup5tinskimgovorima
nego i u malenim i velikim stvarima(261b,261e).U stavuda je
retorika psihagogija nagove5tavasePlatonovpoku5aj da defini5e
tanjem i prevladavahaos.Muzidki iovek je mudar(,,sophos")u izvomom smislu
redi:mudrostsesastojiu posedovanjuneutemeljenih,arhajskihuputstava.U domenu
ove mudrosti nikada ne mo1e dokaz za vlastito pozivanje uslediti racionalnim
obrazloZenjemvei samorealizovanjemvlastitogdela koje stoji kao svedokiprimer F
4r)
bezuslovnestvarnosti.U Platonovom,,Fedru",zavr5avasvojeizlaganjeGrasi,uticaj
muzaje protumadenovako: ,,Treii oblik zanosai pomame(,,mania")jeste onaj Sto
dolazi od muza. Kad on zahvati neZnui distu du5u, on je podstide i zadahnjuje
pesmamai drugim vrstamapesni5tva,i ona,slaveii neizbrojnadelapredaka,poudava
potomstvo.Ali ko sebez nadahnuiamuzapribliZi dverimapesnidkogastvarala5tva, N
misleii da 6e moii svojom ve5tinompostativaljan pesnik,taj ostajeSeprtlja,i
J
njegovupoeziju,kao razumskustvar,pomradujepoezijaonogakoji pevau zanosu" IL
(245). O muzidkom poreklu filozofskog i patetidkoggovora, kako ga vidi Grasi,
bi6edocniieredi.
29
 ,,pravu"retoriku nasuprot,,pogre5ne",sofistidke'S druge strane, uticaje koje pokreiu dusu. Grasi je izdvojio tri vrste govora: r.
tbteUanleoko uloge ,,erosa"u ljudskomZivotukoje, najzad,vodi spoljasnjiretoridki govor koji poseZesamo za slikami. ier one
PlatonovogSokratada o,,erosu" govori pohvalno,pokazujedaje delujuna strasri.Postote slikeostajupredmetmnenja,bei uvida,
u poku5ajuodredivanjasadrZaja,,proVe" ili ,,istinske"retorikele- ondaje red o pogre5nompatetidkomgovoru u smislu ptkog
za-
gitimisao udeo patetidkogmomenta u besedni5tvu. Pripovesto vodenja.Ovde se strastiispoljavajusamoy,rozprivid,onl ,u L_o
muzamai cvrdcimadopunjavatu sliku.Ispada daje,,prava" retorika ynkama s/lta podsticanei vodene;2. govorkoji potideiz znanja
ona koja bi se dopalabogovima. A po5to filozofija, po Platonu, je istinit, ima racionalani objasnjavajuii karaiter, ali
ne moie
obitavau susedstvubogova,onda bi retorika,kojaje namenjena retoridki delovati podto disto racionalniargumentine doseZudo
ljudima, kako je tvrdio Antisten, morala da se preobraziu filozof- strasti;3. istinskiretoridkigovor nije racionalani potideiz uvida,
sku retoriku. a deluje pokretadkii usmeravajuie.To je gouo, *udru ca,
,,sophos_
,,Svimavelikim umetnostima",kaLe Sokrat,,,ffeba o5troum- koji je sposobanda uvida,vodi i privladi.Otudaprvi
1",oTgl
lja i visoka umovanja o prirodi, jer ono uzvi5eno mi5ljenje i u deo.,,Fedra",koji se bavi problemomerosaistrasti uoplte, sada
svemuprobojna snagazaceloodavdeulazi u njih, a to je i Perikle otkriva stvarnupovezanostsadrugim delom u kojem seraspravl.la_
bio stekaoi dodaosvojoj prirodnoj obdarenosti.Jer, kad sename- ju problemi ,,istinske,,retorike. Na taj nadin
,,dianoetiiki,,uvid
rio... na Anaksagoru...on je, pun dubokihumovanjai dostigavSi predstavljakorenistinitog,a istovremenoi uzbudujuieggouoruf
u
su5tinuuma i bezumlja, o demu je Anaksagoraonako op5irno !r!: ,,fot" -posraje
jemstvoobjektivnosti,a ne lnaudnajir"todu.'i
govorio, odandepreneou besedni5tvoono 5to mu je bilo korisno" \ajzad,
trebajo5 jedanputpodsetitina izreku; ,,dialec'ticadocet,
(270a). rhetorica movet". Uostalom,,,pathos,, predstavljaonuj *o-*ui
Pojmove,,o5troumlje",,,visoko umovanje",,,su5tina uma" prekokojegadeluje,,res',,sadrZajgovoia.
PlatonovSokrat vezuje zafilozofa Anaksagoru, Periklovog pri- Pesnik,muzidari besednikprvenstvenobudeoseiajnostdo_
je
jatelja, o kome Hegel jednom pisao da je prvi rekao kako nrzs veku koji slu5a(ili dita). Imamoli u vidu platonovog
je
vlada svetom. Sada vreme da se kaZe da nije znanie (epistdme) ,"p,"a*iii
njegovustrukturushvatiiemoRolanaBarta kadagouJti'o
vrelo ,,istinskeretorike", kako bi se moglo zakljudivati na osnovu ,,eroti-
zovanojretorici" i odrectljeje kao ,,ljubavnidijalog; (,,un dialogue
Platonovepolemike sa retoridarimau dijaloguirqorgija", a de- d' amour"). IJ,,Fedru"je platon izrekaopostiAnlu."8 o,,.rori,,
i
limidno i ,,Fedru".Ono, znanje,to i ne moZebiti usled svogTed- pokazaosve stupnjeveljubavnestrasti,n" ,u-o telesnen"go, p*"_
nostranoracionalistiikog karakterakoji ne bi mogao imati nikak- nstveno,duhovne.
vog uplivana strarti, osnovnupokretaikusnagubesednidkeve5tine. Naposletku,premaplatonovomSokratu,,rhetorikdt6chne.
,,Istinskaretorika" je morala da pronacledrugo ishodi5te:da se ne mora biti saglasnasa ,,dialektikdt6chne,,.Tek je onda moguie
oslanjana znanjenegonajednu vi5u instancumiSljenjakoja takode razumevanjeretorike kao psihagogije.Dijalektiia iziskuje
ima filozofski karakter.Upravo Anaksagorin,,nus" je takva in- denuarhitektonikuizgovorenihili napisanihredi,jer,,svaki beseda
odre-
stanca.Ona je temelj filozofske retorike koju zreli Platon afirmi5e morabiti sastavljena kao Zivo bi6e,moraimati svojevlastitotelo,
u ,,Fedru".Nije istina koja je izvedenaizznanja temelj stvari nego tako da nrje ni bez glaveni bez noge,negoda imairup i udove,
istina uma, o5troumlja,uvida, koja vodi i rukovodi,koja je kadra pisanaonako kako dolikuje jedan drugomeu celini,.l264c).
a
F
da sedoseti i dokudi ono bitno, da deluje i strasno. Di_ v)
j alektikaobuhvatadva postupka: rastavljanje,r azlagarye
Emesto Grasi (ErnestoGrassi) se potrudio da analizompo- (,,diiaf r e_
F sis.")i sastavljanje, sabiranje (,,synagogi,.).Dijalektiku i n"p."rt*o
jma ,,nts" i izvedenihpojmova,,didnoia", odnosno,,no.ein",kao
tadno posmatranjedaju sposobnostda se du5amapomoiu redi
i njihovih latinskih ekvivalenata,,ingenium" i, dalje, ,,inventio", uspesnokormilari. Treba tadnoopisati sustinuduse,znati na sta N
dovedena trag Platonovomnastojanjuu ,,Fedru"da retorici podari ona utide i otkudaprima uticaje.Treba,dalje, znati koja je prava J
3
filozofsko dostojanstvoi priznanje.Bogovi i muze swarajupolaznu r!

tadkugovomibkogo5noumlja.Ono dopu5ta,,muzidke"ili patetidke Ia

Upor. Ernesto Grassr,nav. delo, str.| 66I 167.

30 3l
 ,,pravu"retoriku nasuprot,,pogre5ne",sofistidke'S druge strane, uticaje koje pokreiu dusu. Grasi je izdvojio tri vrste govora: r.
tbteUanleoko uloge ,,erosa"u ljudskomZivotukoje, najzad,vodi spoljasnjiretoridki govor koji poseZesamo za slikami. ier one
PlatonovogSokratada o,,erosu" govori pohvalno,pokazujedaje delujuna strasri.Postote slikeostajupredmetmnenja,bei uvida,
u poku5ajuodredivanjasadrZaja,,proVe" ili ,,istinske"retorikele- ondaje red o pogre5nompatetidkomgovoru u smislu ptkog
za-
gitimisao udeo patetidkogmomenta u besedni5tvu. Pripovesto vodenja.Ovde se strastiispoljavajusamoy,rozprivid,onl ,u L_o
muzamai cvrdcimadopunjavatu sliku.Ispada daje,,prava" retorika ynkama s/lta podsticanei vodene;2. govorkoji potideiz znanja
ona koja bi se dopalabogovima. A po5to filozofija, po Platonu, je istinit, ima racionalani objasnjavajuii karaiter, ali
ne moie
obitavau susedstvubogova,onda bi retorika,kojaje namenjena retoridki delovati podto disto racionalniargumentine doseZudo
ljudima, kako je tvrdio Antisten, morala da se preobraziu filozof- strasti;3. istinskiretoridkigovor nije racionalani potideiz uvida,
sku retoriku. a deluje pokretadkii usmeravajuie.To je gouo, *udru ca,
,,sophos_
,,Svimavelikim umetnostima",kaLe Sokrat,,,ffeba o5troum- koji je sposobanda uvida,vodi i privladi.Otudaprvi
1",oTgl
lja i visoka umovanja o prirodi, jer ono uzvi5eno mi5ljenje i u deo.,,Fedra",koji se bavi problemomerosaistrasti uoplte, sada
svemuprobojna snagazaceloodavdeulazi u njih, a to je i Perikle otkriva stvarnupovezanostsadrugim delom u kojem seraspravl.la_
bio stekaoi dodaosvojoj prirodnoj obdarenosti.Jer, kad sename- ju problemi ,,istinske,,retorike. Na taj nadin
,,dianoetiiki,,uvid
rio... na Anaksagoru...on je, pun dubokihumovanjai dostigavSi predstavljakorenistinitog,a istovremenoi uzbudujuieggouoruf
u
su5tinuuma i bezumlja, o demu je Anaksagoraonako op5irno !r!: ,,fot" -posraje
jemstvoobjektivnosti,a ne lnaudnajir"todu.'i
govorio, odandepreneou besedni5tvoono 5to mu je bilo korisno" \ajzad,
trebajo5 jedanputpodsetitina izreku; ,,dialec'ticadocet,
(270a). rhetorica movet". Uostalom,,,pathos,, predstavljaonuj *o-*ui
Pojmove,,o5troumlje",,,visoko umovanje",,,su5tina uma" prekokojegadeluje,,res',,sadrZajgovoia.
PlatonovSokrat vezuje zafilozofa Anaksagoru, Periklovog pri- Pesnik,muzidari besednikprvenstvenobudeoseiajnostdo_
je
jatelja, o kome Hegel jednom pisao da je prvi rekao kako nrzs veku koji slu5a(ili dita). Imamoli u vidu platonovog
je
vlada svetom. Sada vreme da se kaZe da nije znanie (epistdme) ,"p,"a*iii
njegovustrukturushvatiiemoRolanaBarta kadagouJti'o
vrelo ,,istinskeretorike", kako bi se moglo zakljudivati na osnovu ,,eroti-
zovanojretorici" i odrectljeje kao ,,ljubavnidijalog; (,,un dialogue
Platonovepolemike sa retoridarimau dijaloguirqorgija", a de- d' amour"). IJ,,Fedru"je platon izrekaopostiAnlu."8 o,,.rori,,
i
limidno i ,,Fedru".Ono, znanje,to i ne moZebiti usled svogTed- pokazaosve stupnjeveljubavnestrasti,n" ,u-o telesnen"go, p*"_
nostranoracionalistiikog karakterakoji ne bi mogao imati nikak- nstveno,duhovne.
vog uplivana strarti, osnovnupokretaikusnagubesednidkeve5tine. Naposletku,premaplatonovomSokratu,,rhetorikdt6chne.
,,Istinskaretorika" je morala da pronacledrugo ishodi5te:da se ne mora biti saglasnasa ,,dialektikdt6chne,,.Tek je onda moguie
oslanjana znanjenegonajednu vi5u instancumiSljenjakoja takode razumevanjeretorike kao psihagogije.Dijalektiia iziskuje
ima filozofski karakter.Upravo Anaksagorin,,nus" je takva in- denuarhitektonikuizgovorenihili napisanihredi,jer,,svaki beseda
odre-
stanca.Ona je temelj filozofske retorike koju zreli Platon afirmi5e morabiti sastavljena kao Zivo bi6e,moraimati svojevlastitotelo,
u ,,Fedru".Nije istina koja je izvedenaizznanja temelj stvari nego tako da nrje ni bez glaveni bez noge,negoda imairup i udove,
istina uma, o5troumlja,uvida, koja vodi i rukovodi,koja je kadra pisanaonako kako dolikuje jedan drugomeu celini,.l264c).
a
F
da sedoseti i dokudi ono bitno, da deluje i strasno. Di_ v)
j alektikaobuhvatadva postupka: rastavljanje,r azlagarye
Emesto Grasi (ErnestoGrassi) se potrudio da analizompo- (,,diiaf r e_
F sis.")i sastavljanje, sabiranje (,,synagogi,.).Dijalektiku i n"p."rt*o
jma ,,nts" i izvedenihpojmova,,didnoia", odnosno,,no.ein",kao
tadno posmatranjedaju sposobnostda se du5amapomoiu redi
i njihovih latinskih ekvivalenata,,ingenium" i, dalje, ,,inventio", uspesnokormilari. Treba tadnoopisati sustinuduse,znati na sta N
dovedena trag Platonovomnastojanjuu ,,Fedru"da retorici podari ona utide i otkudaprima uticaje.Treba,dalje, znati koja je prava J
3
filozofsko dostojanstvoi priznanje.Bogovi i muze swarajupolaznu r!

tadkugovomibkogo5noumlja.Ono dopu5ta,,muzidke"ili patetidke Ia

Upor. Ernesto Grassr,nav. delo, str.| 66I 167.

30 3l

prilika (,,kairos") za drLanlegovora, a koja da se od njegauzdrLi
da bi uop5teretorika postalafil'ozofsknve5tina govora. Platonov
Sokrat,najzad,upozorava da izgovorena(,,Livai du5atared") ima
vi5u cenu od pisane koja bi se ,,mogla s pravom obeleZiti kao
(276a).U nalaziFridrih Nide duhovnoupo-
senkaZive" tom stavu
ri5tekada kale da su ditanjei slu5anje sasvimruzlid,iteforme prika-
literatura odzvanja ,,retoridno" Sto
zivaryapa nam, stoga, antidka
zna(i da seponajpreobra6a uhu ,,da bi ga potkupila '. Nide ukazuje
na izvanrednoobrazovanjeritmidkog smisla kod Grka i Rimljana
u slu5anjuizgovorenog.Po njemu je retorika usavrSavanje ume-
jeziku jasnom svetlu razuma."
tnidkog sredstvakoje podiva u na
Svojstvoretorike da,,potkupi" dulo slu5anjadokazje njene
odaravajudemodi. Renesansniitalijanski filozofi su to svojstvo
doZivljavali kao vrlinu, a ne kao manu retorike. Tako je Lorenco
Vala (LorenzoValla) koji je Ziveou prvoj polovini petnaestoga
veka,korio stoidkefilozofe Stosu odvajalirc(i(,,verba") od stvari
(,,res"). On je ukazivaoda oni koji ZeledaLivesamopo nalozima
koje im daje ,,ratio" moraju propastijer im sa tim povezaniprezir
strastimoZeo5tetitidodir sa stvarno56u.''Racionalizamsu rene-
sansni mislioci doZivljavali ne samo kao antihumanizamnego i
kao antirealizam.
Pod uticajem sokratike,tj. njenogdenunciranjaretorike kao
laskanjaili ulagivanjaneznaladkojsvetini, u filozofiji je vekovima
osiguravanaprevlast epistemologrye, sigurnog znania i racional-
nosti. Mnogi velikani filozofskog mi5ljerija kao da su zaboravljali
da je,,"efos" koji stremi lepoti najbolji vod u carstvu ideja. Od
Dekarta, preko Loka, Hobza, Kanta, znatnim delom Hegela, a da
ne govorimo o ogromnom broju racionalistidki i scijentistidki
obuzetihfilozofa, retorikaje bila prikazivanau krajnje lo5emsvetlu,
a sa njom zajedno i patetidka, dulna stranaljudskosti; umetniiki
nadin Zivota i doZivljaja. Dekart je u svojim ,,Pravilima" pisao da
,,knjige Starih" treba ditati, ali je istovremeno upozoravao da je
vrlo opasno ,,preteranopredano ditanje ovih knjiga" jer moZe u
() namaostaviti ,,mrlje njihovih zabluda"i ,,verovatnihverovanja"."
F 15Upor. Friedrich Nietzsche,Begriff der Rhetorik,n: GesammelteWerke,
fiinfter Band, Miinchen, 1922,str.297.
16Lor"n"o Yalla, Opera omnia
,Bd. I , str. 916 (navedenoprema: Ernesto
J Grassi.Humanismus und Marxismas,Reinbekbei Hamburg 1973' str. 108).
17
. ReneDekart, Praletitna i jasna pravila rukovoitenja duhom u istraZivanju
istine,Beogtad,1953, str.94195.
5t
Jedan savremeniistraZivadretorike dobro je primetio da su retki
tehnidki izrazikoji su pre5li iz retorike u teku6ijezik gotovo svi
pejorativnogzna(,enja'.,,p?thos",,,op5te mesto",,,hiperbola",,,di-
gresija",,,perorezon". To se deiava zato Stose retorikajavlja kao
ve5tinaako ne laZi,a ono,barem,manipulacijeljudi putemgovora,
govoratendencioznogi zamamnogkao StomoZebiti advokatska
red, izborni letak, apologija.Naposletkui zato Stoje retorika sh-
va1enakaosvojstvonekogkonvencionalnog diskursa,emfatidnos
i Supljegkao uzaludandiskurs. Svejedno,o5troumnoprime6uji
ovaj istraZival,razlozi su protivrednijer diskursne moZebiti is-
tovremenouzaludani manipulativan.Ako bi neko i primetio da je
red ve5tadkai da joj nedostajeiskrenosti,mora se odgovoriti da
iskrenost nije kriterij jer se i bez retorike moZe lagati,rsa mi
dodajemoi laskati.
Mod redi je drukdija od svakedruge moii. Jedansavremeni
autorlfaZe:,,Retorikastvarainstitucije tamo gde nedostajueviden-
cije".reOvo, Eini niun se, trebatako shvatiti da oblastpbuzdanog
sigurnog znaryapripadaogranidenomisedkuna5egumovanja.Re-
torika ne saopdtavasigurna znanjai naudneistine ve6 iziskuje
razumevanje,odobravanjei saglasnost. Ona ,,isporuduje"premise
koje su otvoreneza diskusiju; alternativaje zaizostalu evidenciju,
gde swar doistanije ,,cLaraet distincta". Retorikaje, da seizrazimo
savremenimrednikom,,,fac e-to-face" komunikacija. Reditost,kaZe
Paskal,,,ubeduje umilnoiiu, ne gospodarenjem... Ona se sastojiu
vezi koju govornik tei.i da uspostaviizmedu duha i srca onih sa
kojima govori, s jedne strane,a s druge,misli i izrazakojima se on
sluZi... Poffebnoje staviti seu poloZajonih kojima se obraiamoi
ogledati na svom sopstvenomsrcu tok koji dajemo svom govoru,
da bismo videli.. . da 6e slulalacbiti kao primoranda sepreda."2o
Treba obratiti paZnjuna formulaciju,,kao primoran da se preda". ;i
Predajaje odigledno fingirana. Umilnost nije gospodarenje,ali
jest moi. NaSaposlovicakale: ,,Leparedi gvozdenavrata otvara('. F
{n
,,Lepa" ovde nije samoestetskiizraz nego i etidki: dakle, ptava, ;)
dobrared.Umilnost,,potkupljuje", ali ne prinudava.Ali verodosto-
jnost govorane smebiti odvojenaod dostojnostigovornika.Nide
r
rE N
Upor.Olivier Reboul,La rhdtorique,PIJF,Paris,I 986, str.5/6.
t9 3
Upot. Hans Blumenberg,Wirklichkeiten in denenwir leben,stuttgart,
1 9 8 1 , s t lrl.0 .
20
BlezPaskal,Misl/, Beograd,1965,str. I l.
33

prilika (,,kairos") za drLanlegovora, a koja da se od njegauzdrLi
da bi uop5teretorika postalafil'ozofsknve5tina govora. Platonov
Sokrat,najzad,upozorava da izgovorena(,,Livai du5atared") ima
vi5u cenu od pisane koja bi se ,,mogla s pravom obeleZiti kao
(276a).U nalaziFridrih Nide duhovnoupo-
senkaZive" tom stavu
ri5tekada kale da su ditanjei slu5anje sasvimruzlid,iteforme prika-
literatura odzvanja ,,retoridno" Sto
zivaryapa nam, stoga, antidka
zna(i da seponajpreobra6a uhu ,,da bi ga potkupila '. Nide ukazuje
na izvanrednoobrazovanjeritmidkog smisla kod Grka i Rimljana
u slu5anjuizgovorenog.Po njemu je retorika usavrSavanje ume-
jeziku jasnom svetlu razuma."
tnidkog sredstvakoje podiva u na
Svojstvoretorike da,,potkupi" dulo slu5anjadokazje njene
odaravajudemodi. Renesansniitalijanski filozofi su to svojstvo
doZivljavali kao vrlinu, a ne kao manu retorike. Tako je Lorenco
Vala (LorenzoValla) koji je Ziveou prvoj polovini petnaestoga
veka,korio stoidkefilozofe Stosu odvajalirc(i(,,verba") od stvari
(,,res"). On je ukazivaoda oni koji ZeledaLivesamopo nalozima
koje im daje ,,ratio" moraju propastijer im sa tim povezaniprezir
strastimoZeo5tetitidodir sa stvarno56u.''Racionalizamsu rene-
sansni mislioci doZivljavali ne samo kao antihumanizamnego i
kao antirealizam.
Pod uticajem sokratike,tj. njenogdenunciranjaretorike kao
laskanjaili ulagivanjaneznaladkojsvetini, u filozofiji je vekovima
osiguravanaprevlast epistemologrye, sigurnog znania i racional-
nosti. Mnogi velikani filozofskog mi5ljerija kao da su zaboravljali
da je,,"efos" koji stremi lepoti najbolji vod u carstvu ideja. Od
Dekarta, preko Loka, Hobza, Kanta, znatnim delom Hegela, a da
ne govorimo o ogromnom broju racionalistidki i scijentistidki
obuzetihfilozofa, retorikaje bila prikazivanau krajnje lo5emsvetlu,
a sa njom zajedno i patetidka, dulna stranaljudskosti; umetniiki
nadin Zivota i doZivljaja. Dekart je u svojim ,,Pravilima" pisao da
,,knjige Starih" treba ditati, ali je istovremeno upozoravao da je
vrlo opasno ,,preteranopredano ditanje ovih knjiga" jer moZe u
() namaostaviti ,,mrlje njihovih zabluda"i ,,verovatnihverovanja"."
F 15Upor. Friedrich Nietzsche,Begriff der Rhetorik,n: GesammelteWerke,
fiinfter Band, Miinchen, 1922,str.297.
16Lor"n"o Yalla, Opera omnia
,Bd. I , str. 916 (navedenoprema: Ernesto
J Grassi.Humanismus und Marxismas,Reinbekbei Hamburg 1973' str. 108).
17
. ReneDekart, Praletitna i jasna pravila rukovoitenja duhom u istraZivanju
istine,Beogtad,1953, str.94195.
5t
Jedan savremeniistraZivadretorike dobro je primetio da su retki
tehnidki izrazikoji su pre5li iz retorike u teku6ijezik gotovo svi
pejorativnogzna(,enja'.,,p?thos",,,op5te mesto",,,hiperbola",,,di-
gresija",,,perorezon". To se deiava zato Stose retorikajavlja kao
ve5tinaako ne laZi,a ono,barem,manipulacijeljudi putemgovora,
govoratendencioznogi zamamnogkao StomoZebiti advokatska
red, izborni letak, apologija.Naposletkui zato Stoje retorika sh-
va1enakaosvojstvonekogkonvencionalnog diskursa,emfatidnos
i Supljegkao uzaludandiskurs. Svejedno,o5troumnoprime6uji
ovaj istraZival,razlozi su protivrednijer diskursne moZebiti is-
tovremenouzaludani manipulativan.Ako bi neko i primetio da je
red ve5tadkai da joj nedostajeiskrenosti,mora se odgovoriti da
iskrenost nije kriterij jer se i bez retorike moZe lagati,rsa mi
dodajemoi laskati.
Mod redi je drukdija od svakedruge moii. Jedansavremeni
autorlfaZe:,,Retorikastvarainstitucije tamo gde nedostajueviden-
cije".reOvo, Eini niun se, trebatako shvatiti da oblastpbuzdanog
sigurnog znaryapripadaogranidenomisedkuna5egumovanja.Re-
torika ne saopdtavasigurna znanjai naudneistine ve6 iziskuje
razumevanje,odobravanjei saglasnost. Ona ,,isporuduje"premise
koje su otvoreneza diskusiju; alternativaje zaizostalu evidenciju,
gde swar doistanije ,,cLaraet distincta". Retorikaje, da seizrazimo
savremenimrednikom,,,fac e-to-face" komunikacija. Reditost,kaZe
Paskal,,,ubeduje umilnoiiu, ne gospodarenjem... Ona se sastojiu
vezi koju govornik tei.i da uspostaviizmedu duha i srca onih sa
kojima govori, s jedne strane,a s druge,misli i izrazakojima se on
sluZi... Poffebnoje staviti seu poloZajonih kojima se obraiamoi
ogledati na svom sopstvenomsrcu tok koji dajemo svom govoru,
da bismo videli.. . da 6e slulalacbiti kao primoranda sepreda."2o
Treba obratiti paZnjuna formulaciju,,kao primoran da se preda". ;i
Predajaje odigledno fingirana. Umilnost nije gospodarenje,ali
jest moi. NaSaposlovicakale: ,,Leparedi gvozdenavrata otvara('. F
{n
,,Lepa" ovde nije samoestetskiizraz nego i etidki: dakle, ptava, ;)
dobrared.Umilnost,,potkupljuje", ali ne prinudava.Ali verodosto-
jnost govorane smebiti odvojenaod dostojnostigovornika.Nide
r
rE N
Upor.Olivier Reboul,La rhdtorique,PIJF,Paris,I 986, str.5/6.
t9 3
Upot. Hans Blumenberg,Wirklichkeiten in denenwir leben,stuttgart,
1 9 8 1 , s t lrl.0 .
20
BlezPaskal,Misl/, Beograd,1965,str. I l.
33
 najednommestuotkrivatajnuretoridkeve5tineutomeStose
estetidkoodaravanjepridruZujemoralnom poverenju'" OruZjere-
torike morabiti ne samomo6nonego i svetlo,ono koje osvajaali
ne ubija.
Yl. Corrupta eloquentia
Neodmerenost, preterivanjeje prestupu svakojumetnosti'
a prestup
^ se,ovakoili onako,kaZnjava'
d ,,Gorgiji" je Platonporekaoretorici svojstvopraveve5tine'
a istovremenJje ieti5izovaoznanje.Istina kao znanje ima kod
njegaodsamogpodetkaubedljivuSnagu.UmjelPlatonovojfilo-
je
,6{ii i-uo da irijumfuje nadiulima. Retoridkoj slobodi valjalo
proiivstavitipedigoiku disciplinu,a u ,,Fedru" je, uvodenjem psi-
irologije,retorikapojmljenakao ,,psihagogija",vodenjeili up.rav-
ljanj! iubom. Tako je Platon formulisao nabela,,praveretorike"
kao priznateveltine.
Svi poznati istraZivadiretorike prihvataju stav da ie ose-
1ajnostpokretadkasnagaretoridke vestine.Retoridko ubedivanje
znaeipridouljanje zastiv ili odluku besednikovestrankeili stvari,
a ono je trostePeno:
| . docere - pouEiti ili probare = obtazloLili:'
2.delectare = zabaviti lli conciliare = pridobiti;
3 . movere= pokrenuti ili flectere = krenuti
'd'i".
Docere lpribare) stoji ired zadatkom slu5aoceubedi
intelektualnoili racionalno,razloZno.Postoovom nadinuubediva-
nja preti opasnostod dosade(,,taedium")stariveStacisu upudivali
ia delectire (conciliare),tj. na upotrebuonih re6i koje izazivaju
simpatiju publike ne samo za predmet govora nego i za samoga
goubrniku.Ovde znadajnuulogu igra blagostu redima,pomirljivost
ili ho.ot koji izazivaveseljei razonodu.No glavni cilj besednika
je izazvati*or"r, (flectere),tj. dusevni potres kod slu5alacai
okrenutiih na svoiu stranu,stvoriti saglasnost.odmerenostu pri-
H dobiianiu formuli5l Cicero slede6imredima:,,Subtilein probando,
3 ,nodi"u- in delectando,vehemensin flectendo"(Orator,69).Prema
g tome besedniktreba da bude tzdr1an u obrazlaganju,umerenu
e naslaclivanju i vehementanu kretanju.Ovaj poslednji,pokretadki,
= a su5tinski elemenat retorikeGrci su nazivali,,pathos",a Latini ga
21Uoot. FriedrichNietzsche,nav.
delo,str'307'
34
prevodili izrazom,,affectus".Taj duhovno-du5evninemir (,,p er-
turbatiomentis") moZeda izazoveuzvi5ene,ali i niske strasti.Ali
ne samo,,pathos"negoi ,,ethos",kojegasuLatini prevodili izrazima
,,mores"ili (kaoQuintilian,Institutiooratoria,YI,2,9) ka._,,
morum
proprietas", narav, odnosnoobidajnost,mo1e izazvati du5evno
kretanje. Razlika je u tome Sto je pathos uznemiravaju6ii
nadraZujudi,a ethosblag, dobrohotanoblik kretanjadu5e.Pathos
se upedatljivoizral,avau retoridkoj fig:uri,,amplificatio",povi5e-
nost,a ona znadispreguafektivnostisapamidenjem.U tom sludaju
interesprema5ujeobjektivnostili, da se izrazimomodernimredni-
kom, ideologijanadjadavaistinu.
Dok docere Qtrobar e) u racionalno-argumentativnomnadinu
ubedivanja(uveravanja,nagovaranja)imaju ne5tozajednidkosa
filozofijom i naukom, delectare (conciliare), a pogotovo movere
(flectere)su nadiniubedivanjakoji slu5aocapokre6u,,cumgravi-
tate" , izazivajuii divlju a ne blagu strast.Radi svoje surovostii
(asperitas),affectus(pathos)je stekaokonotaciju ,,dolores" (boI)
lli ,,tragoedia". PathosmoZeistovremenoda proizvedeose6ajstra-
ha ili uzvi5enosti,mrZnje,ali i ljubavi. U tomeje njegovdvosmisleni
karakter.I dok sepathospreteZnoizraLava(kadaje reb o umetnosti)
u tragediji,ethosse izral.avau komediji. Ljudsko (etiiko) je ovde
u suprotnostisa nadljudskim.Dok pathosizraZavajakeemocije,
ethosizazivaopultenost.Ali i jedno i drugo supolazi5taumetnibkog
dvojenjauzvi5enogi lepog,dostojanstvenog i ljupkog.Dok pathos
izaziva.dubokpotres, ethosizrai.avablago kretanje.U svom is-
traZivadkomdelu posve6enomethosuVilhelm Zis je pisao da je
ethosjedno od pathosa,,samograduelno,a ne kvalitativno razlidito
homeopatskokatarzidnosredstvopobuctivanjaraspoloZenja".22
Izgleda da u poremedenostisrzvmerameduelementimakoji
pobuclujuraspoloZenjaslu5alacapodiva ona pojavakojaje poznata
pod imenom ,,corrupta eloquentia" (iskvarenareditost).
Najznadajnijipobornik retorike meclufilozofima, Nide, isti-
cao je muziiko svojstvosvakeprave umetnosti,a pisaoje da ,,ni F
jedan pisacdo sadanije imao dovoljno duhada bi seusudiopisati v
retoridki"." Pa ipak Nide je bio onaj filozof koji je protestvovao
protiv jakih tonova u muzici i afektacijeu retorici. U ,,Istoriji
grdkog besedni5tva"zabelelio je da je, u jednom momentu,Atina -
N
22
Upor. Wilhelm Siiss, Erftos. Studienzur lteren griechischenRheiorik,
J
G,
Le,ipztgun d Berlin, 1910,str.94.
'3upot.
FriedrichNietzsche,Gesammtausgabe, BandXI, str. 114.
35
 najednommestuotkrivatajnuretoridkeve5tineutomeStose
estetidkoodaravanjepridruZujemoralnom poverenju'" OruZjere-
torike morabiti ne samomo6nonego i svetlo,ono koje osvajaali
ne ubija.
Yl. Corrupta eloquentia
Neodmerenost, preterivanjeje prestupu svakojumetnosti'
a prestup
^ se,ovakoili onako,kaZnjava'
d ,,Gorgiji" je Platonporekaoretorici svojstvopraveve5tine'
a istovremenJje ieti5izovaoznanje.Istina kao znanje ima kod
njegaodsamogpodetkaubedljivuSnagu.UmjelPlatonovojfilo-
je
,6{ii i-uo da irijumfuje nadiulima. Retoridkoj slobodi valjalo
proiivstavitipedigoiku disciplinu,a u ,,Fedru" je, uvodenjem psi-
irologije,retorikapojmljenakao ,,psihagogija",vodenjeili up.rav-
ljanj! iubom. Tako je Platon formulisao nabela,,praveretorike"
kao priznateveltine.
Svi poznati istraZivadiretorike prihvataju stav da ie ose-
1ajnostpokretadkasnagaretoridke vestine.Retoridko ubedivanje
znaeipridouljanje zastiv ili odluku besednikovestrankeili stvari,
a ono je trostePeno:
| . docere - pouEiti ili probare = obtazloLili:'
2.delectare = zabaviti lli conciliare = pridobiti;
3 . movere= pokrenuti ili flectere = krenuti
'd'i".
Docere lpribare) stoji ired zadatkom slu5aoceubedi
intelektualnoili racionalno,razloZno.Postoovom nadinuubediva-
nja preti opasnostod dosade(,,taedium")stariveStacisu upudivali
ia delectire (conciliare),tj. na upotrebuonih re6i koje izazivaju
simpatiju publike ne samo za predmet govora nego i za samoga
goubrniku.Ovde znadajnuulogu igra blagostu redima,pomirljivost
ili ho.ot koji izazivaveseljei razonodu.No glavni cilj besednika
je izazvati*or"r, (flectere),tj. dusevni potres kod slu5alacai
okrenutiih na svoiu stranu,stvoriti saglasnost.odmerenostu pri-
H dobiianiu formuli5l Cicero slede6imredima:,,Subtilein probando,
3 ,nodi"u- in delectando,vehemensin flectendo"(Orator,69).Prema
g tome besedniktreba da bude tzdr1an u obrazlaganju,umerenu
e naslaclivanju i vehementanu kretanju.Ovaj poslednji,pokretadki,
= a su5tinski elemenat retorikeGrci su nazivali,,pathos",a Latini ga
21Uoot. FriedrichNietzsche,nav.
delo,str'307'
34
prevodili izrazom,,affectus".Taj duhovno-du5evninemir (,,p er-
turbatiomentis") moZeda izazoveuzvi5ene,ali i niske strasti.Ali
ne samo,,pathos"negoi ,,ethos",kojegasuLatini prevodili izrazima
,,mores"ili (kaoQuintilian,Institutiooratoria,YI,2,9) ka._,,
morum
proprietas", narav, odnosnoobidajnost,mo1e izazvati du5evno
kretanje. Razlika je u tome Sto je pathos uznemiravaju6ii
nadraZujudi,a ethosblag, dobrohotanoblik kretanjadu5e.Pathos
se upedatljivoizral,avau retoridkoj fig:uri,,amplificatio",povi5e-
nost,a ona znadispreguafektivnostisapamidenjem.U tom sludaju
interesprema5ujeobjektivnostili, da se izrazimomodernimredni-
kom, ideologijanadjadavaistinu.
Dok docere Qtrobar e) u racionalno-argumentativnomnadinu
ubedivanja(uveravanja,nagovaranja)imaju ne5tozajednidkosa
filozofijom i naukom, delectare (conciliare), a pogotovo movere
(flectere)su nadiniubedivanjakoji slu5aocapokre6u,,cumgravi-
tate" , izazivajuii divlju a ne blagu strast.Radi svoje surovostii
(asperitas),affectus(pathos)je stekaokonotaciju ,,dolores" (boI)
lli ,,tragoedia". PathosmoZeistovremenoda proizvedeose6ajstra-
ha ili uzvi5enosti,mrZnje,ali i ljubavi. U tomeje njegovdvosmisleni
karakter.I dok sepathospreteZnoizraLava(kadaje reb o umetnosti)
u tragediji,ethosse izral.avau komediji. Ljudsko (etiiko) je ovde
u suprotnostisa nadljudskim.Dok pathosizraZavajakeemocije,
ethosizazivaopultenost.Ali i jedno i drugo supolazi5taumetnibkog
dvojenjauzvi5enogi lepog,dostojanstvenog i ljupkog.Dok pathos
izaziva.dubokpotres, ethosizrai.avablago kretanje.U svom is-
traZivadkomdelu posve6enomethosuVilhelm Zis je pisao da je
ethosjedno od pathosa,,samograduelno,a ne kvalitativno razlidito
homeopatskokatarzidnosredstvopobuctivanjaraspoloZenja".22
Izgleda da u poremedenostisrzvmerameduelementimakoji
pobuclujuraspoloZenjaslu5alacapodiva ona pojavakojaje poznata
pod imenom ,,corrupta eloquentia" (iskvarenareditost).
Najznadajnijipobornik retorike meclufilozofima, Nide, isti-
cao je muziiko svojstvosvakeprave umetnosti,a pisaoje da ,,ni F
jedan pisacdo sadanije imao dovoljno duhada bi seusudiopisati v
retoridki"." Pa ipak Nide je bio onaj filozof koji je protestvovao
protiv jakih tonova u muzici i afektacijeu retorici. U ,,Istoriji
grdkog besedni5tva"zabelelio je da je, u jednom momentu,Atina -
N
22
Upor. Wilhelm Siiss, Erftos. Studienzur lteren griechischenRheiorik,
J
G,
Le,ipztgun d Berlin, 1910,str.94.
'3upot.
FriedrichNietzsche,Gesammtausgabe, BandXI, str. 114.
35
 kao sredi5teretorike bila savladanatako da se uskoro i u njoj Ako nije inraorazumevanjazasokratskiduh koji je zanjega
govorilo po ,,azijanskom"obrascu.Nide istide:,,Od podetkasu, u
bio ,,dekadentska pojava",kod kogaje ,,svepreterano, ekscentridno,
svesnojsuprotnostipremaatidkoj klasici, u mno5tvubili prihva6eni
karikatura",Nideje imao ne samorazumavanjenegoi jasnu sklono-
nesumljivovulgarni i provincijalni iztazi, menjanaje strogape-
st premaretorici kao vrhunskojve5tinihelenskogumetnibkogduha.
riodidna ra5dlanjenostdemostenovskoggovora labavim, bestoi
Umetnidkoje zapravomuzidkoi u retorici: muzika iza redi, strast
odsebnimsklapanjemredenicaali da bi se time dala prednostme- iza muzike,lidnost iza strasti.Time je priznavaoodgovaraju6e
kim ritmovima, preciznompoloZaju redi. prebujnom izraZajnom mestopathosau besednidkojve5tini.Tvrdeii da je platon gajio
sredstvu,o5trim duhovitim sentencama".'* Na istom mestuNide
veliku mrZnjupremaretorici, Nide je zapazioda je on u ,,Fedru,,,
dodajeda je u ovoj promeni ,,kobni dovek" bio izvesni Hegezijaiz poreddubokogi svestranogznanja,zahtevao od retora,,dapobudu-
Magnezijena Siplosu.Po sopstvenommnenjuHegezljaseuzvisio je strastisvojih slu5alaca".ISaoje dalje i ustanoviodaje retoridan
nad Atinjanima. U malim ritmidnim sastavimasastojaose savrafi- mitski sastavnideo dijalogai da mit ima verovatnokao svoj sadrZaj;
nman i draZ.Tako je stvorio govornidki stil za manje prefinjene i da,prematome,nemasvrhuda poubavanegoda pobucluje,doxa" ,
otmeneu5i, ali zacel:uhelenistibkumasu.Njegov stil je u poredenju dakle ,peithein" kod slu5alaca.,,Mitovi", zakljudio je svoje ra-
sa atidkim, bio tako ne5tokao i helenistidkakultura u poredenjusa zmatranjesokratikeNide,,,spadajusamot,paglaile paidid': reto- '
helenskom.Sredstvopoudavanjaazijanizma,u Atini a potpuno rske kao i pisanekompozicije su pripremljenesamo za zadovo-
nepoznato,bila je Skoladeklamacije. ljstvo. Istina se ne moZeizgovoriti niti u pisanojniti u retoridkoj
Na drugom mestu, u aforizmu o baroknomstilu, Nide je
formi".''
ponovo bio zaokupljen ovim problemom,,azijanizma" .,,B arokni
Nemanikakve sumnjedaje sokratikapretrpela,uprkossvom
stil" uvek nastajefirilikom cvetanja svake velike umetnosti, a
svekolikomprotivlj enju, snaLanuticaj sofistike-retorike.To 6e do-
izralava se u ,,obilnom,prodornomnagonuza formom", ,,formom
cnije uvaZiti Aristotel u svojoj sistematizacijiretoridkeve5tine.
po sebi", ,,virtuozno5iu"koja, ,,kaorazbojnik", ,,iznenadanapada
Ali nije samoPlatonustaoprotiv ,,rdavihsvrhapopularneretorike,,
oseiaj", biraju6i najuticajnijematerijeod kojih ,,srcepodrhtava"i
jakih afekata"." i protiv ,.grubog,nedovoljnogi nefilozofskogobrazovanjagovg-
:luZi,,besedni5tvu
rnika"'o nego,kao Stosmo videli, sam Nide se oStroprotivio ne-
Redje o fenomenima koji su iz antidkQgsistema retorike
primerenomodnosuizmedu ,,res"i ,,verba"i one vrste ,,pathosa"
navedenikao oznakeza,,coffifptaeloquentia":tZdvajanjei osamo-
koji je udaljenod samestvari(,,res"),onog,,probabilis",razloLnog
staljenje ,,movere" od ,,docere"i ,,delectare", zanematiYanjepri-
elementau sadrZajubesede.Jer, ukoliko se redi otude od stvari
kladnosti (,,aptum")pretezanjemforme nad sadrZajem,,,verba"
one mogu postati sredstvoiracionalnog zavodenjai manipulacije.
nad,,res".,Azij anizam",,,baroknistil",,,manirizam",,,deklama-
klasidneumetnosti,u ovom Retorika ne moZedelovati kao ve5tinabez svoje antisfrofedijale-
cijq', sve su to oblici deformisanosti
re6i ktike,jer,,dialecticadocet".Inadepostajepuko praznoslovlje, reto-
slutaju retoridkeve5tine.Moglo bi se,pomalo paradoksalno,
prenagla5enostzanemaruje sa- rika u pejorativnomsmislu,,,coffuptaeloquentia".To je poukaiz
da ovde forma deformi5e,tj. njena
jake fraze, tj. ogra- prastareraspravesokratikesa sofistikom (retorikom).
drZaj.Samodopadljivoprecenjivanjekidenostii
nidavanjena uticajnost,,moyere"na Stetu,,docere",pa i ,,delectare",
() svojstvenoje fenomenu,,iskvarenereditosti".Tadaneminovnosfra- tq
p
dajasnoia stila kojoj je Ni6e posveiivao toliku paZnju.26
F

2a
GLschichteder griechischenBeredsamkeil,sr. 31.
25 Allzumenschliches, u: Gesa-
p Upot. FriedrichNietzsche,Menschliches N
J mtausgabe,Band I, str. 791 i dalje.Zaova stanjaafektacijena5jezik ima odlidne J
ti
izraze'.,,srceparateljnost"i,,gromopucateljnost". 27
lbid.,str.2g0.
tu
Upor. njegovBegriff der Rhetorik,str. 301 i dalje. 28
lbid-str.29l.
JO
3T
 kao sredi5teretorike bila savladanatako da se uskoro i u njoj Ako nije inraorazumevanjazasokratskiduh koji je zanjega
govorilo po ,,azijanskom"obrascu.Nide istide:,,Od podetkasu, u
bio ,,dekadentska pojava",kod kogaje ,,svepreterano, ekscentridno,
svesnojsuprotnostipremaatidkoj klasici, u mno5tvubili prihva6eni
karikatura",Nideje imao ne samorazumavanjenegoi jasnu sklono-
nesumljivovulgarni i provincijalni iztazi, menjanaje strogape-
st premaretorici kao vrhunskojve5tinihelenskogumetnibkogduha.
riodidna ra5dlanjenostdemostenovskoggovora labavim, bestoi
Umetnidkoje zapravomuzidkoi u retorici: muzika iza redi, strast
odsebnimsklapanjemredenicaali da bi se time dala prednostme- iza muzike,lidnost iza strasti.Time je priznavaoodgovaraju6e
kim ritmovima, preciznompoloZaju redi. prebujnom izraZajnom mestopathosau besednidkojve5tini.Tvrdeii da je platon gajio
sredstvu,o5trim duhovitim sentencama".'* Na istom mestuNide
veliku mrZnjupremaretorici, Nide je zapazioda je on u ,,Fedru,,,
dodajeda je u ovoj promeni ,,kobni dovek" bio izvesni Hegezijaiz poreddubokogi svestranogznanja,zahtevao od retora,,dapobudu-
Magnezijena Siplosu.Po sopstvenommnenjuHegezljaseuzvisio je strastisvojih slu5alaca".ISaoje dalje i ustanoviodaje retoridan
nad Atinjanima. U malim ritmidnim sastavimasastojaose savrafi- mitski sastavnideo dijalogai da mit ima verovatnokao svoj sadrZaj;
nman i draZ.Tako je stvorio govornidki stil za manje prefinjene i da,prematome,nemasvrhuda poubavanegoda pobucluje,doxa" ,
otmeneu5i, ali zacel:uhelenistibkumasu.Njegov stil je u poredenju dakle ,peithein" kod slu5alaca.,,Mitovi", zakljudio je svoje ra-
sa atidkim, bio tako ne5tokao i helenistidkakultura u poredenjusa zmatranjesokratikeNide,,,spadajusamot,paglaile paidid': reto- '
helenskom.Sredstvopoudavanjaazijanizma,u Atini a potpuno rske kao i pisanekompozicije su pripremljenesamo za zadovo-
nepoznato,bila je Skoladeklamacije. ljstvo. Istina se ne moZeizgovoriti niti u pisanojniti u retoridkoj
Na drugom mestu, u aforizmu o baroknomstilu, Nide je
formi".''
ponovo bio zaokupljen ovim problemom,,azijanizma" .,,B arokni
Nemanikakve sumnjedaje sokratikapretrpela,uprkossvom
stil" uvek nastajefirilikom cvetanja svake velike umetnosti, a
svekolikomprotivlj enju, snaLanuticaj sofistike-retorike.To 6e do-
izralava se u ,,obilnom,prodornomnagonuza formom", ,,formom
cnije uvaZiti Aristotel u svojoj sistematizacijiretoridkeve5tine.
po sebi", ,,virtuozno5iu"koja, ,,kaorazbojnik", ,,iznenadanapada
Ali nije samoPlatonustaoprotiv ,,rdavihsvrhapopularneretorike,,
oseiaj", biraju6i najuticajnijematerijeod kojih ,,srcepodrhtava"i
jakih afekata"." i protiv ,.grubog,nedovoljnogi nefilozofskogobrazovanjagovg-
:luZi,,besedni5tvu
rnika"'o nego,kao Stosmo videli, sam Nide se oStroprotivio ne-
Redje o fenomenima koji su iz antidkQgsistema retorike
primerenomodnosuizmedu ,,res"i ,,verba"i one vrste ,,pathosa"
navedenikao oznakeza,,coffifptaeloquentia":tZdvajanjei osamo-
koji je udaljenod samestvari(,,res"),onog,,probabilis",razloLnog
staljenje ,,movere" od ,,docere"i ,,delectare", zanematiYanjepri-
elementau sadrZajubesede.Jer, ukoliko se redi otude od stvari
kladnosti (,,aptum")pretezanjemforme nad sadrZajem,,,verba"
one mogu postati sredstvoiracionalnog zavodenjai manipulacije.
nad,,res".,Azij anizam",,,baroknistil",,,manirizam",,,deklama-
klasidneumetnosti,u ovom Retorika ne moZedelovati kao ve5tinabez svoje antisfrofedijale-
cijq', sve su to oblici deformisanosti
re6i ktike,jer,,dialecticadocet".Inadepostajepuko praznoslovlje, reto-
slutaju retoridkeve5tine.Moglo bi se,pomalo paradoksalno,
prenagla5enostzanemaruje sa- rika u pejorativnomsmislu,,,coffuptaeloquentia".To je poukaiz
da ovde forma deformi5e,tj. njena
jake fraze, tj. ogra- prastareraspravesokratikesa sofistikom (retorikom).
drZaj.Samodopadljivoprecenjivanjekidenostii
nidavanjena uticajnost,,moyere"na Stetu,,docere",pa i ,,delectare",
() svojstvenoje fenomenu,,iskvarenereditosti".Tadaneminovnosfra- tq
p
dajasnoia stila kojoj je Ni6e posveiivao toliku paZnju.26
F

2a
GLschichteder griechischenBeredsamkeil,sr. 31.
25 Allzumenschliches, u: Gesa-
p Upot. FriedrichNietzsche,Menschliches N
J mtausgabe,Band I, str. 791 i dalje.Zaova stanjaafektacijena5jezik ima odlidne J
ti
izraze'.,,srceparateljnost"i,,gromopucateljnost". 27
lbid.,str.2g0.
tu
Upor. njegovBegriff der Rhetorik,str. 301 i dalje. 28
lbid-str.29l.
JO
3T
 Ljubomir Tadi6 KsenijaMaricki Gadjanski U D K1 9 : 8 2 . 0 8 5
Filozofski fakultet Originalninaudnirad
'
SOCRATIQUE ET SOPHISTIQUE Novi Sad
Rdsumi

Dans cette 6tudeL'auteur s'occuppeavec le probldmede rapport entre la

socratiqueet 1asophistique.Plus prdcisementil analysela questionde I'ancienne 'Ev toTg ovdpcrorKcllvoropic[
querelle entre les philosopheset le rh€toriciens,qui se trouvent surtout dans les
dialoguestrdsconnusde Plato3,,Gorgia"et,,Phddre".L'auteur a concluque malgr€ BY THESOPHISTS-
I' oppositionclaire de deux parties,les philosophesont subiestontefois I'influence
importantedesrh6toriciens.
, One is seriouslytemptedro questionthe possibility of saying
anythingnew aboutthe Sophists,after all the scholarlystudiesof
which ProfessorCarl JoachimClassenso carefully collectedsome
26 hundredtitles, rejectingsome 10 hundred,as he points.out in
his Einleitung to his collection of Sophistik(DarmstadtEdition,
1976).Furthermore,if one considershis brilliant article,,TheStudy
of LanguageAmongst Socrates'Contemporaries"first published
in the Proceedingsof the African ClassicalAssociation (1959), a
study which it was impossiblefor me to obtain a copy before it
was reprintedin the abovementionedcollectionof his essays.In
this study ProfessorClassenexaminesthe major topics that are
connectedwith the scantyremnantsof the Sophists'texts.Nothing
can be addedto that, of course.
But the questionhas alwaysbotheredme aboutthesescanty
remnants,specifically- why are they so scanty?Is it not, of course,
possibleto answerthis impossiblequestion,or, what is more, is it
advisableto do so? Why are we confronted with many namesof
an obviously significant and, in its time, influential movement
without having a single book or even a longer text by any of these
authors?Of course,a great many ancient texts from all kinds of
fields havebeenlost to us, but not so completelyas the writing of
the Sophists.The modernreaderhas at his disposalthe major epic
and lyric poetry, a considerablenumber of plays, tragediesand F
o
comedies,historicaland philosophicalwritings, and so on; even
F ratheresotericalphilosophersand texts,but not Sophisticbooks,
t7
* A shorterversionof the paperwas presentedin Serbianat the
Conference N
p ,,Socraticand Sophistics",Institute for Philosophy and Social Theory, Belgrade,
J
J December23, 1993;this English versionwas deliveredat the lOth World Congress
t
for ClassicalStudies(FIEC) at the Lavalle University,Quebec,Canada,August
26,1994.

38