Вода

Вода се представља као хтонски простор, праелемент са космогонијском позицијом, који спаја
светове. Она је неизоставан сегмент магијских обреда и ритуала, у обредима се поздравља и
позива, замишља се као свако живо биће, зато јој се тако и обраћа. Постоје различите
представе о води и оне зависе од реалних услова живота оних који је посматрају.
Вода је увек симбол споја, као један од првих елемената универзума, представља извор жиота
и ослонац земље, а насупрот томе је осмишљена као граница између земаљског и загробног
света. Она је део митског хаоса и постојала је пре стварања. Због тога што је део аморфног
света, гледа се као безоблична, али истовремено успоставља просторне границе и даје форму
свету. Након диференцијације се јавља као граница између познатог и непознатог.

Акватички космос у фолклору се образује као водено пространство по којем плута копно на
телу џиновске рибе.

У успостављању везе између виле и воде активира се и значење

воде као границе, засновано на митском поимању света. Како митски простор није хомоген
већ се у њему јављају пукотине и прекиди (Елијаде2003: 75), вода (било да је реч о мору, реци,
језеру, потоку) добија значење управо те пукоине. Она се налази између омеђеног и
неомеђеног света, познатог и непознатог, питомог и дивљег, и што је посбно важно кад је реч
о вилинској води између света живих и света мртвих. Такву препреку је тешко и опасно прећи.