{88ke pojedinosti mogu bili interesa 0 i nas izgledale sitnigarske; sloboda eons ae slevno pitanje Je releno; zabto bismo se zadréavall na rednim? Mi Gemo se, uestalom, jednoga dana osvrnuti @ramsla conzuru koja je jedina prepreka pozorisno} s ai, danas Kd Kod publike vise ne postoje prepreke, 1. FHéemo, takode, ilo iserpno, tukuél Je reziozima t tin mma. Pokutateino, na svoju odgovornost iz odanosti p metost, da okarakterifemo mnoge dloupotrebe ove Guhoune inkvizieje, koja, kao i onaj drugi sud 2a jerel ima svoje tajne sudije, diclate pod obrazinom, muti a saletenta fiamrine kazne. Pokidatemo, akg se tole icijake stogo, jer je u devel ee nolisike slog, Je Je sramoin da tu deveinestom veku Gi to 12 dubine svog area, Ovo delo, koje nije delo then a6 savest 1 slobode, publika je velikodusno fttla od mi ah nepsjatelja, jor je publika sama uvek savesna 1 si na. Neka joj JG) dale, ns tome hvala, kao | ono) snaino} oe miladini Koja je prufila podrlku i kod koje je nailo oda delo jednog mladog toveka iskrenog i nezavisnog kao 40 Je { ous. A on radi narotito za nju, jer za njega ana veliky slavu aplauz ove elite mladh 1juzi, judi inteligentaih, pa ih, doslednih, zaista slobodnih wu knji La met od itewnosti « oli, gplauz ovog plemenitog pokolenia koje se oe te da otvort ba oka prema isi ta svetlost primi sa obe KROMVEL ees iste vrste, ili da upotrebimo jedan taéniji sie a Poors oduvek naseljavalo zemlju. p ni porastao, razvio se, sazreo, kao sval od nas. Blo je dete, bio Je odrastao tovek; mi sada priate: jemo njegovo) duboko} starosti. Pre doba koje _sayremen: truly naviva ser we, posljao je drug, koje a0 drval r vali mitotoskim, i koje bi tatnije bilo nazvati vobitnim dobom. To su, dalle, tri velika doba civiizacie, ot 44 \ftarom i novyom yeku ‘a do nagih dana, Medutim, kako se poezija u- na osnovama druitva, poku8acemo da, prema je bio karakter_poezije m dobu, njenih potetak: vek izgraduje eblicima drustva, razjasnimo kakav \. ovim trima velikim epohama sveta — u prvobitno 1a istovremeno i kao drécti se demon analize i raspre. Ne int a na. T tako, vidimo kako se rad ea ruku, duh sete 1 razmi8ljanja, jednor kraju ovog prelaznog doba nalazi se, Longh Grugom sveti Avgustin. Treba biti oprezan i nentpodastavatt ov epoh U kojoj je Klijalo sve ono Sto je kasnije donelo ploda, ovo vreme kada su i najmanji pisel, ako nam se do- voli da upotrebimo jedan trivijalan ali iskren izraz, poslu2i- Ii kao @ubrivo za Zetvu do koje Se kasnije doéi. Srednji vek nakalemio na poslednje vekove Rimskog carstva. Evo dakle nove vere, novog druitva; treba da vidimo na to) dvostrukoj osnovi razvija nova poezija. Do fada, i neka nam se ne zameri Sto izlademo zakljutke koje je Utalac vee mogao izvesti iz onoga ato je gore reteno, do tada ye, postupajuci u tome kao mnogobostve i antitka filozofija, ‘ito epska muza drevnih naroda proutavala prirodu samo s jedne strane, nemilosrdno odbacujuéi iz umetnosti sve ono Ato se, u svetu izlozenom njenom podrazavanju, nije odnosilo na jedan odredeni tip lepog. Tip koji je u potetiu bio veli- Zanstven, ali koji je, kao Bto se deSava uvek sa onim Bto je sistematiéno, u zadnje vreme postao izvestaten, sitnitay t konvencionalan. Hri8éanstvo privodi poeziju istini. Kao i o- no, savremena muza ée sagledati stvari sa veée visine i Biri- ne, Ona Ge osetiti da u prirodi nije sve ljudski lepo, da ruzno 1 njoj postoji uporedo s lepim, da je nakazno blizu ljupkog, lgroteskno nalidje uzvifenog, zlo ide sa dobrim, senka sa sve- tlo8éu, Ona ée se pitati da li uska i relativna pamet umetni ica treba da odnese pobedu nad beskrajnim, apsolutnim tvor~ devim umom; da li je dovek pozvan da ispravlja Boga; da Ii ée osakaéena priroda time biti lepSa; da li umetnost ima pra- va da, tako reti, predvoji éoveka, Zivot i prirodu; da li ée se svaka stvar bolje razvijati kada bude ligena svojih mifica i svojth opruga; najzad, da li je nepotpunost natin za postiza- kako se * Longin — Grk, utitelj govornistva (oko 220—273), kome se pripisuje delo Rasprava 0 uzvikenom. Od 285-476. 15nje sklada. Tada ¢e poezija, pogleda uperena na dogadaje tovremeno smeine i straine, i pod uticajem onog duha Béanske sete i filozofske kritike koje smo maloéas razmat 4, udiniti veliki Korak, odluéan korak, korak koji ée, si& vemljotresu, izmeniti lice celog intelektualnog sveta. Pod da _postupa kao priroda, unosi¢e u svoja dela. istovreme svetlost i senku, groteskno i uzviseno, drugim retima, telo dubu, Zivotinju i duh; ne mesajuéi ih jer je polazna tacka hgtje uvek polazna taéka poezije. Sve je povezano. Na taj nagin ulazi u poezija jedan prineip tud antici, je ‘lan novi tip; i kao Sto se Eitavo bige izmeni kada se jedar uslov u njemu izmeni, sada se jedan novi oblik razvijd uw u.etnosti. Taj tip je groteskno. Taj oblik — komedija. T neka nam bude dozvoljeno da to ovde naglasimo; yer fui sno ukazali na karakteristiénu ertu, na osnovnu razliky Koja deli, po nasem mifljenju, modernu umetnost od antitke umetnosti, savremen oblik od mrtvog oblika, ili, da se postu= 2imo retima koje nisu tako jasne, ali uzivaju veée poverenie, rome ntitnu knjizevnost od klasiine kniizevnosti Najzad, kazaée na ovo Ijudi koji od pre nekog vreme- na vide kako nastupamo, sad vas drZimo u rukama. Evo sno vas uhvatili na delu. Vi, dakle, od ruznog stvarate tip koji treha podrazavati, od grotesknog sastavni deo umetnosti! A Sta Ce biti s ljupkoSéu... 5 dobrim ukusom... Zar ne znate da vmetnost treba da ispravlja prirodu? Da je oplemenjuje? Da treba birati? Stari narodi se nikada nisa sluZili ruznin { grotesknim. Da li su ikada meiali komediju s tragedijom? Ugledajte se na stare narode, gospodo! Uostalom, Aristotelo Uostalom, Boalo,.. Uostalom, Laharp.,. — Stvarno! Ovi dokazi su, svakako, ivrsti i narotito veoma novi. Ali nije nate dana njih ovde odgovaramo. Mi ovde ne izgradu- Jemo sistem, jer neka nas bog saéuva od sistema. Mi utvr dujemo jednu Binjenicu. Mi smo istoritari a ne kritigari, Nije ‘aino da li se ova Binjeniea nekome svida ili ne! Ona postoji — Vratimo se, dakle, i pokugajmo da pokazemo da je plodo hosnin spajanjem grotesknog sa_uzviSenim nasiao-savreme- ni duh, fako slozen, tako raznovrstan u svojim oblicima, ta Fo neiserpan u svom stvaralastvu, iu tom pogledu potpuno fuprotan jednolikoj jednostavnosti antigkog duha; pokazimo 116 ‘Hvaka stvar mora imati korena; Kslice jedne inska i pravo dalle treba putt dai se tvs Waclika iemedu Ovi. dveju_kjzevnost errs da atari narod! uopsie nisa znali za komedi 1 gro- “bi bilo taéno. Uostalom, to ne bi bilo ni mogué sit epohe uvek kli- Hesieu, Ja u prethodnoj. Vee sa Tlijadom, Tersit? 1 Vulkan daju govima, U. gréko) teagedif hediju, prvi Ijudima, drugi bog jn nove priaog tivomog da pone ne Bil ho Iratije, Tako je, da navedemo samo ono Ho nam je ostalo u rke u dvoru (Jelena, ju, prizor izmedu Menelaja i vratark Wine pean sa Prgjcem (Oret, IV Gn) ito, sat Ri ee e, parke i harpyet* su gro} opi su groteskni; sirene, Lurije, p grote fhe; Polifem je groteskno strato; Silen grotesint larkalias . Jo seta aj deo umetmosti jo$ u povoju. Ali se ovde oseéa da je ova} a Epupeja koja uw ove doba daje svo) pedat, svert, epopela aa ritiskuje & gull, U antici groteskno je stdljivo | stalno gleda thse aikije. VI6l se da se ne nalast na svom ti, jer ii Ole Tako Je Svar. Zato se pronfava KolKO god mo- Satin tritont 5 sirene su samo malo tzobligeni. "Parke, rpie odventnije su po svojim osobinama nego po svom iz- uy; fare su epe 1 nazivaja th enmentdama, to jest blay ‘dobrotvorkama. Nekom koprenom velitine ili bo: i lokalno da bi se moglo dogoditi u predsoblju ili na Yaskrsnici, to jest cela drama, dogada iza kulisa. Mi na po- yornici vidimo samo, da tako kazem, laktove radnje, ruke su drugde. Umesto prizora imamo samo pritanje; umesto slika, opise. Ozbiljna liea koja se, kao antigki hor, nalaze izmedu drame i nas, dolaze da nam pritaju Sta se dogada u hramu, u dvoru, na trgu, tako da smo esto u iskusenju da im do- viknemo: — Pa, povedite i nas tamo! Tamo mora biti vrlo zabavno, vrlo lepo da se vidi! — Na ta bi ona sigurno odgo- vorila: — To bi vas svakako zabavljalo i interesovalo, ali pi- tanje nije u tome; mi smo éuvari dostojanstva francuske Melpomene. — I eto! ‘Ali, reéi Ge mi se, ovo pravilo koje odbacujete pozaim- Hjeno je iz grékog pozorista. — U temu gréko pozoriste i drama lite na nau drariu i na8e pozoriste? U ostalom mi smo veé pokazali kako je prostrana anti&ka pozornica doze voljavala da se obuhvati Sitav jedan predeo, tako da je pes- nik mogao, veé prema potrebama same radnje, da je po svo- joj volji prenosi s jednog mesta pozornice na drugo, Sto ot prilike u mnogome odgovara promeni dekora. Cudna protiv- regnost! Gréko pozoriste, ma koliko da je bilo pottinjeno je- dnom nacionalnom # verskom cilju, bilo je na jedan sasvim drugi naéin slobodno nego nase, Hija je, medutim, jedina svr- * Nalzmenitno pevamo; muze vole alternaciju. 127ha, razonoda i, ako hovete, obavestavanje gledalaca.’To § zbog toga Sto se gréko pozoriste pokoravalo samo zakonii koji su njemu bili svojstveni, dok naSe primenjuje na_ sel uslove postojanja potpuno tude svojej sustini. Prvo je umell niéko, drugo je vestasko, U nake doba poéelo se shvatati da je tatno odredivanj mesta radnji jedan od prvih clemenata stvarnosti, Lica kof govore ill delaju nisu jedina koja u duh gledalaca verno te reruju utisak zbivanja. Mesto na kome se neka nesreéa do Sodila postaje strasan svedok dogadaja, nerazdvoino vezad Za njega; I odsustvom ove vrste nemih lica ée u drami okes niiti 1 najvete istorijske prizore. Da li bi pesnik smeo da uo bife Ricoa na kom drugom mestu do u sobi Marije Syuart® Da Ki bi igde smeo da nozem probode Anrija TV do u onoj u- lici Feronri, svoj zakréenoj terctnim dvokolicama i kolimal Da Jovanku Orleanku spali negde drugde nego na Starom (qu? Da vojvody od Giza hitno uputi igde drugde do u za mak Bloa®, gde je iz svojih ambicija podstrekao jednu nar any skupstinn? Gde da odrubt glavu Karlu I i Luju XVI do na onim wéasnim trgovima sa kojih se mogu videti Vajt—Hol 1 Tiljerije, kao da je njihovo gubiligte bilo pandan njihovim dvorovima, Ni jedinsivo vremena nije nista évriée od jedinstva me- Sta, Svesti radnju na dvadeset &etiri Casa isto je tako smeino kao i ogranifiti je na predsoblje, Svaka radnja ima svoje trajanje kao Sto ima i svoje posebno mesto. Propisati iste vreme trajanja za sve dogadaje, primeniti istu meru na sve! Ljudi bi se smejali obuéaru koji bihteo da istu cipela navu- éeha svaku nogu Ukrstiti jedinstvo vremena s jedinstvom mesta kao-regatke a kakvom kavezu i, u ime Aristotela, ute- rati sitniéarski tu sva ona zhivanja. ave one narode, sva lica, Kojima je Providenje tako ilate -oasulo stvarnost, znagi osakatiti jude stvari, znadt izopaditt istoriju. Recimo bolje, sve Ge to umreu prilikom izvodenja; i na taj naéin oni koji dogmatiéki sakate stvari postiZu ono ato je obiéno njihov re- * Aluziia na Etats de Blois, istorijska drama, drugi deo trilogije Luja Vitea Liga (La Ligue) (1826—1929), koja se u to vreme pojavila 128 zultat: ono &to je bilo Zivo u hronikama mrivo je u tragedi- jama. I eto zbog Zega se, vrlo testo, u savezu jedinstva nala~ zi zatvoren samo skelet. Najzad, da bismo pokazali besmislenost pravila dva je- dinstva dovoljno je dati ovaj poslednji razlog uzct iz same suitine umetnosti. Jedino postojanje treéeg jedinstva, jedin- stva radnje, prihvaceno je od strane svih, jer ono proistiée 4z jedne Ginjenice: ni Ijudsko oko ni duh nebi moglo odjed- nom da shvate vise od jedne celine. Ovo jedinstvo je potreb- no isto onoliko koliko su ona druga dva nepotrebna. Ono od- reduje glediéte drame; dakle, samim tim iskljuéuje ona dva druga. U drami ne mogu postojati tri jedinstva kao Sto ni sli- ka ne moie imati tri vidika, Uostalom, guvajmo se da ne po- brkamo jedinstvo radnje sa njenom jednostavno%éu, Jedin- stvo celine ni u kom sluéaju ne odbacuje sporedne radnje na koje se mora oslanjati glavna radnja, Potrebno je samo da ovi delovi, malaéki podredeni celini, neprestano tee kao gla- vnoj radnji i da se oko nje grupigu na razne spratove ili bolje ha razne planove drame. Jedinstvo celine je zakon perspek- tive u pozoristu, Vreme je za to doslo i bilo bi tudno dau ovom dobu, slo- boda, kao svetlost, prodire svuda osim w ono Sto je po prito- Gi svojoj najslobadnije na svetu, u Ijudsku misao, Razbijmo teorije, poetike i sisteme. Skinimo onaj stari malter koji slcri- va lice umetnosti! Ne postoje ni pravila ni uzori; ili bolje re- Gi, ne postoje druga pravila osim opitih zakona prirode koji lebde iznad cele umetnosti, i posebnih zakona koji, za svaku Kompozieiju, proistitu iz okolnosti svojstvenih svakom pred- metu. Jodni su vediti, unutrainji, i ostaju; drugi promenlji- Vi, spoljainji, i sluze samo jedanput. Prvi su kostur koji dri kutu; drugi skele koje sluze za zidanje i koje se za svaku 2gradu posebno podlizu. Oni su, najzad, Kosti, a ovo ruho dra me, Uostalom, ova pravila se ne piu u poctikama, Risle* o njima ne zna. Genije, koji vite nasluéuje nego sto uti, izvia. 4, 22 svako delo, one prve iz opSteg poretka stvari, one drus + Richelet (Pierre — Calsar, 1631—1699) trancuski leksiko- graf, autor Retnika iz 1660, godin, & © Romantizam, 129ge iz posebne celine predmeta o kome raspravlja; ne-kao he= migar Koji upali peé, raspiri vatru, zagreje sud, analizira uniSti; veé kao péela, koja leti na svojim zlaéanim krilima, sleGe na svaki evet i iz njega sise med, a da tadica ne izgubi niSta od svog sjaja ni krunica od syog mirisa, Pesnils, moramo ta dobro naglasiti, treba, dalle, da. prie ma savete samo od prirode, od istine i nadahnuéa koje je is to tako istina i priroda, Quando he, ka%e Lope de Vega. Quando he de eserivir una comedia Encierro los preceptos con seis Tayes.* Da bismo zakljutali pravila, u stvari, ni Sest kljuéeva nije mnogo. Neka se pesniie narotito guva’ podrazavanja ko- me, ni Sekspiru ni Molijeru, kao ni Silera ni Korneju. Ako bi se pravi talenat do tog stepena mogao odreéi svoje priro- @e, 1 prenebregnuti svoju originalnost kako bi se preobrazio u nekog drugog, on bi sve izgubio kalo bi igrao ov Sosije~ xu" ulogu. To je bog koji se preobrazio u slugu. Treba exp sti iz prirodnih veela. Iz istog hranijivog soka, razlivenog po plodnoj zemlji, nige sve drveée u Sumi, tako rauligito po svom plodu, voéu i liséu, Ista priroda oplodava i hrani najrazliditije duhove, Pesnik je drvo koje mogu da biju svi vetrovi i da hapajaju sve rose, koji svoje radove nosi kao svoje plodove, a0. 510 Je bamopisac'** nosio svoje basne. Zabto bi se vezi. a0 7a nekog utitelja, zaito bi se prikalemio na nckakav uz0! tak? Bolje je biti kupina ili Gitak, Koji hrani ista zemlja kao Kedar i palmu, nego biti peturka ili lifaj na ovom-velikom arveéukKupina Hvi, peturka Zivotari, Uostalom, ma kalo ve, fiki bul, taj Kedar i ta palma, sokom koji éovek iz njih erpe ne mote i sam postati, veliki. Parazil iednog diina bite, u najboljem shuéaju, rast, me kalo ogroman bio, mo%e ati i hraniti samo TBI. 4. Neka se niko ne zavarava time Sto su neki nasi pesnici, fk podrazavajuci drugima, mogli postati veliki; to Je zato to su, izgradujuéi se na antiGikim formama, ipak esto slug. * Kad hogu da pisem komediju, Zalsliuéam pravila sa est kijuiteva, 2 Botansivo koje se pretvorilo u sluzu. *** Upotrebliena reé fablier da bi se poltazalo da ge basne radaju i sazrevaju u Lafontenovo} glavi, a da ih on ne pravl. 130 |i prirodu i svog genija, to je zato Sto su jednim delom ostali Niihove grandice su se verale uz susedno drvo ali im je koren bio duboko usaden u tle umetnosti. Oni su bili br- Sijan, a ne imela. Zatim su do8li podra%avaoci drugoga reda, koji su, pote nisu imali ni korena u zemlji ni genija u duii, morali da se ograniée na podrazavanje. Kao Sto kaio Sarl Nodie, posle atinske Skote, aleksandrijska skola. A onda je preplavila osrednjost; kada su se namnojile one poetike, koje su tolika smetnja za talenat, a tako podesne za osrednjost Rekli su da je sve uradeno, zabranili Bogu da stvara druge Molijere, druge Korneje, Paméenje je zauzelo mesto maati Sama stvar je bila neprikosnoveno propisana, za to postoje aforizmi; »U stwari, eamifljati zeaéi samo ponovo se seéatic, kage Laparh sa svejom naivnom samouverenoséu. Priroda, dakle, priroda i istina! — 1 ovde, da bismo po- kazali da nove ideje, ne samo Sto ne Zele da razaraju umet- nost, vet Zele samo da je izgrade na évriim i boljim osno- vama, pokuSajmo da pokazemo gde je, po naSem misijenju, ona nepremostiva granica koja razdvaja realnost u umetno- sti od realnosti u prirodi. Glupo je brkati ih kao to to Sine heke ne bal mnogo napredne pristalice romantizma. Realno u umetnosti ne moze biti, kao Sto je viée njih reklo, apsolutna realnos!. Umetnost ne moze da da samu stvar. Zamislimo u stvari jednog od onih nepromisijenih puhornika apsolutne prirode, prirade gledane izvan umetnosti, na predstavi nekog romanti¢nog komada, na primer, Sida. — Sta je ovo? Ka- zate on kod prve reci. Sid govori u stihovima, Govoriti u stihovima nije prirodno, — A kako biste hteli da govori? — U prozi, — Neka tako bude. — Trenutak kasnije, ako je do- sledan, nastaviée: — Sta, Sid govori francuski! — Pa Sta s tim? — Priroda zahteva da govori svojim jezikom, on moze govoriti samo Spanski. — Mi tada niSta neéemo razumeti, ali neka i to bude. — Mislite li da je to sve? Ne: pre desete re- @enice na kastelanskom, on se mora diéiiupitati da li je ovaj Sid koji govori onaj pravi Sin, glavom i bradom. S kakvim Pravom ovaj glumac, koji se zove Pjer ili Zak, uzima Sidovo ime? To je laino, — Ne postoji nikakav razlog da zatim ne zahteva da se ova rampa zameni suncem, da se ove lazne ku- lise zamene pravim drveGem, pravim kuéama, Jer, kad jed- 131nom veé krenemo tim putem, logika nas dri za okovratnik, vie se ne mozemo zaustaviti Moramo dakle priznati, inaée éemo doéi do besmislice, da su oblast umetnosti i oblast prirode potpuno odvojene Priroda i umetnost su dve stvari, a da nije tako ne bi posto- jale i jedna i druga. Umetnost, pored svog idealnog dela, ima jedan zemaljski i pozitivan deo. Ma Sta nila, ostaje u okvi rima izmedu gramatike i prozodije, izmedu Vozela* i RiSlea. Za svoje najéudljivije kreacije, ona mora da pretate oblike, sredstva Kojima ih izvodi, titav materijal. Za genija to su instrumenti; za osrednjost — alat. Ako bismo imali prava da kezemo kakav bi, po nasem mifljenju, mogao biti stih drame, mi bismo hteli stih slobo- dan, otvoren, iskren, koji sve sme da kaze bez pritvorne éed~ nosti, sve da izrazi bez izvestavenosti; koji prirodno prelazi iz Komedije u tragediju, sa uzviSenog na groteskno; tas tre zyen éas poetski, u isti mah trezven i nadahnut, produbljen i neogekivan, Sirok i istinit; koji taéno za gde treba da p! kine i pomeri cezuru kako bi sakrio monotoniju aleksandrin- ca; koji vige voli opkoratenje Sto produiuje stih nego inver- ziju koja ga zapliée; veran rimi, toj robinji kraljici, toj naj- veéoj draZi nase poezije, tom tvoreu nase Stope, neiserpan po raznovrsnosti svojih obrta, éije su tajne o eleganciji i fakturi neubvatljive; koji kao Prote} uzima hiljadu oblika ne me- njajuéi tip i karakter; koji izbegava tirade; koji je razigran u dijalogu; koji se uvek skriva iza litnosti; koji se iznad sve~ ga trudi da bude na svom mestu, i koji, kad mu se dogodi da Je lep, da bude lep samo sluéajno, nenametljivo ine znajuéi to; lirski, epski i dramski, veé prema potrebi; koji moze da prede éitavu pesnitku skalu, da ide odozgo do dole, od naj- uzvigenijih ideja do najvulagrnijih, od lakrdijaskih do naj- ozbiljnijih, od najpovrsnijih do najapstraktnijih, ne izlazeéi nikada izvan graniea govorne scene; jednom revi, onakav ka- Kvog bi ga natinio tovek koga bi neka vila obdarila Korne- Jevom duSom, a Molijerovom glavom. Cini nam se da bi ta- kav stih bio isto toliko lep koliko i proza, ¥ Vaugelas (15951650) poznati pisae rasprava o jeziku: Remarques sur la langue francaise, 132 Naglasimo to narogito, stih se u pozoristu mora odreti svakog samoljublja, svih preteranih zahteva, svakog kaéiper- ‘On je tu samo jedan oblik i to oblik koji mora sve pri- hvatati, koji nema #a da namege drami, veé naprotiv, mora sve da prima od nje kako bi predao gledaocu, francuskom, latinskom, tekst zakona, kraljevske presude, narodne izreke, komediju, tragediju, smeh, suze, promi { poeziju. Tetko pes- niku ako njegov stih pogne da uspija! Ali taj oblik je oblik bronzani koji uokvirava misao u svoju stopu, u kome je dra- ma nerazoriva, Koji je unapred urezuje u duh glumea, opo- minje ga Sta zaboravija a Sta dodaje, spretava ga da svoju ulogu izvitoperi, da zauzme pi8tevo mesto, tini da je svaka ree sveta i da sve ono Sto je pesnik rekao jo$ zadugo vidno ostane u se€anju gledaoca. Misao koju stih prekali odjednom postane o8trija i blistavija. To ie gvo2de koje je postalo éelik. Covek osea da proza, koja je neminovno bojatljivija, primorana da dramu odvoji od svake lirske i epske poezije, ogranigena na dijalog i na stvarnost, ne pula te moguéno- sti, Njena krila nemaju takav zamah. Osim toga, ona je mno- go pristupatnija; osrednjost se tu udobno oseta; i, radi ne- koliko zapazenih dela kao Sto su ona koja smo videli da su se U poslednje vreme pojavila, umetnost bi vrlo brzo bila pu- na nedonostadi i zametaka, Jedna druga frakeija pristalica reforme sklona je drami pisanoj u isti mah u stihu i u prozi, kao Sto je Sekspir radio. Taj naéin pisanja ima svojih pred- nosti. Medutim, tu bi moglo doéi do jakog odudaranja prili- kom prelazenja iz jednog oblika u drugi, a kada je tkivo ho- mogeno, mnogo je évr8ée. Uostalom, hoée li se drama pisati u prozi, to je sporedno pitanje. Znataj jednog dela ne moze se odredivati prema njegovom obliku, veé prema njegovoj unutrainjoj vrednosti. U pitanjima ove vrste postoji samo jedno reienje. Postoji samo jedan teg koji moze udiniti da pretegne tas umetnosti, to je duh. Jezik se ne moze okovati. Ljudski duh je u stalnom Keretanju, ili, ako boéete, u pokretu, pa i jezik s njim. Tako stoje stvari, Kada se telo menja, kalo se ne bi menjalo ode- Jo, Francuski jezik devetnaestog veka ne moze viSe biti fran- cuski osamnaestog veka, kao Sto ni ovaj nije vie francuski 133Sedamnaestog veka, kao Sto ni franeuski jezik sedamnaes veka nije vide jezik Sesnaestog veka, Montenjev jezik nije j zik Rablea, niti je jezilk Monteskijea Paskalov jezik. Svahi ova éetiri jezika uzet sam za sebe divan je, jer je original Svaka epoha ima svoje ideje po isto tako mora imati n koje odgovaraju tim idejama. Jezici su kao more, stalno oaeh Lraju. U jednom trenutiu napustaju jecnu obalu Jjudske mi sli i osvajaju drugu. Sve sa Sega se bujica njihava ovako vube, sasufi inestane sa tla. Tako se ideje gase, tako retin staju. S ljudskim jezicima stvar stoji kao i sa svim ostalimn Svaki vek nesto unese u njih i neito im odnese, Sta se dil moze? To je neizbeino, Uzalud bismo, dakle, hteli da pow kretnu fizionomiju naieg jezika okamenimo u jednom datom cbliku, Uralud, dakle, nasi knjiZevnt Isusi Naivni view jertiag Ga stane; nt jezici ni sunce ne zastaju vise Onoga dane kad Se okamene, oni umiru, — Eto zaSto je francuskl jerik neke Savremene Skole mrtay jezik, Zo su, otprilike, 1 bez produbljenih izlaganja kojima bi & otiglednost mogla popuniti, sadainje ideje pisea ove knjic ge 0 drami, 735; Niewova namera je pre bila da unisti poctike nego da ih Pravi. A osim toga, zar ne bi ipa bolje bilo da se poctilee Brave Prema poeziji a ne poezija prema poetici? Ali ne, 1 jo§ Jednom ne, On nema ni talenta da stvara, niti nameru da za- Luxe Zisteme. *Sistemi su, tafe Volter duhovito, kao misevi, Koji se provuku kroz stotina rupa pa najzad nadu dve ii teh kroz koje ne mogu proéi.« To bi, dalle, znatilo latiti se jalova Posla i koji premafa pikteve snage. Naprotiy, on se zaurimeo 2a slobodu umetnosti protiv despotizma sistema, zakona “7 Pravila, Navikao je da nasumice prati ono Sto smatra syojom inspiracijom, i da kalup menja kad god menja sadvding U umetnosti se najvite kloni doginatizma. Neka ga bog satuva od toga da pozeli da postane jedan od onih Ijudi, romant. (ara ili Klasiéara, koji dela stearaju po sistemu, koji sebe a. side na to da zauvek imaju u glavi samo jedan obliky da pvek neSto dokazuju, da se pridrdavaju samo onih zskone Koji su vezani za njihov sastay i njihovu prirodu, Vestaths 134 (elo ovih Ijudi, ma kako daroviti uostalom bili, ne postoji m4 umetnost, To je teorija, a ne poezija Danas postoji stari knjizevni rezim kao to postoji st i politi¢ki reZim. Pro8li vek jo8 uvek svom teZinom priti- skuje novi vek. On ga gusi narotito w kritici. Na primer, na- ilazite na ive ljude koji vam ponavijaju ovu definieiju 0 whusu Koja se otela Volteru: »Ukus je 2a poeziju ono sto je za Zene nakit.« Prema tome, ukus to je katiperstvo. Znatajne reti koje izvanredno slikaju onu nafrakanu, puny lagnth mladeza i napudrovanu poeziju osamnaestog veka, onu knji- evnost u keinolinu, s lainim nakitom i volanima. Ona iz- vanredno sazeto prikazuja epohu u kojoj ni najvisi duhov) nisu mogli biti u dodiru s njom a da ne postanu mali, bar sa jedne strane, jednog vremena u kome je Monteskije mogao i morao da napie Knidski hram, Voltero Hram ukusa, a Zan~ -Zak Seoski oraé. i Ukus je razum genija. Eto to ée uskoro utvrditi jedna iruga kritika, jedna krilika jaka, otvorena, naugna, kritika stoleéa koje potinje da daje snazne izdanke ispod starih sa- ugenih grana neakdainje skolé. Ta mlada kritika koja je ozbiljna isto onoliko koliko je ona prva bila lakomislena, koja je ugena isto onoliko koliko je prva bila neanalatka, veé Je stvorila organe koji se fuju, i fovek je ponekad iznona~ den Sto u vrlo povrSnim listovima nailazi na odligne Ylanke kojf_potiéu od nje, Ona ¢e nas, udruzZujuéi se sa svim onim Sto je uzvienije i hrabrije u kenjiZevnosti, spasti od dve na- Pasti: od oronulog klasicizma i lainog romontizma, Koji se usuduju da niéu u prisustvu istine. Jer moderni duh veé ima svoju senku, svoje nalitje, svog parazita, svoj Ilasiéni deo Koji se prema njemu doteruje, koji se premazuje njegovim bojama, navlaéi njegovu livreju, skuplja njegove mrvice i, sligan dayolovom Segrtu, stavlja u pokret, regima koje su mu estale u seéanju, elemente radnje Giju tainu on ne zna, Stoga on pravi gluposti koje njegov utitelj éesto s teSkom mukem Hopravlja. Ali ono Sto pre svega treba unistiti to je stari la ini ukus. Savremenu knjizevnost treba oistiti od _njegove ie, Uzalud on nju nagriza i pomratuje. On govori jednom miadom, strogom i snainom pokolenju koje ga ne razume, 135Slep osamnaestog veka joS se vute u devetnaestom veku; mi, mladi Yudi koji smo videli Bonapartu, nismo ii koji £8 nositi, Nije dakle dalcko trnutal kada ée mo videti kako je Ye ltitika odnela pobedu, kako i ona sedi na dirokoj s0 19) 1 dubokoj osnovi, Uskoro ée se uopste shvatiti da pis ne treba suditi prema pravilima i rodovima, stvarima ke fovala Déona Miltona samo zahvaljujuéi opskom kodeksu Bosi. Da bi se dobio pojam o nekom delu, pristate da se. st ve na piitevo gledi8te, i da predmet posmatraju njegovim fima. Kao to je rekao gospodin de Satobrijan, dije su ov retl, ostaviée sitnigarsku kritiku nedostataka radi vetike Plodne kritike lepote. Vreme je da svi zdravi duhovi shvate anu nit koja testo povezuje ono Sto mi, po svom nahodenity paztvamo nedostatak sa onim Sto nazivamo tepota. Nedostach, bar ono to mi tako nazivamo, testo su urodeni, neophodni, | neizbeZni uslovi kvaliteta Scit genius, natale comes qui temperat astrum?. Ko je video da postoji medalja bez. naligja? Talenat koji Zledno sa svojom svetloséu ne donosi i svoju senku, svoj dim zajedno s plamenom? Odretena mrlja mote bill samo nerardvojna postedica odredene lepote. Ovaj nagli poter, koji mi smeta izbliza, dopunjuje utisak i daje o8trinu colin, la brifete Ii Jedno, izbrisaéete i drugo. Originalnost se sastojl iz Svega toga. Duh je neminovno neujednaten. Ne postoje viso- Ke planine bez dubokih ponora. Poravnajte dolinu sa plani- nom, dobiéele samo stepe, pustare, ravnice Sablona* umesto Alpa, Seve a ne orlove. ‘Treba isto tako voditi raguna o vremenu, podneblju i Io- Kalnima uticajima. U Bibliji, kod Homera, nas ponekad Esk * na genije koji upravija 2vezdom rodenja, ** Nekada prostrana kamenita i kretnjatka ravniea seve- rozapadno od Pariza. Posle 1820. godine naseljena. Danas prede grade Neija-Sablonvil (Sablonville), — Prim. prev. 136 ij strari Kojo sa kod njih tidane. A xo Bt nteo da Beli jednu rest Nala glupost se Berto prepadne preterano h izraza nadahnutih genijem, jer mi nismo tako Sirok faligencite da bismo mogli da obujmimo predmete. Osim js, jo8 jednom to ponavijamo, postoje pogresice koje mogu titi koren samo u remek-delima; samo nekim duhovima je lo da imaju neke nedostatke. Sekspira se zamera da ae rebliava metafisika, da cloopotrsbljava dosstke) parsat- Whe scene, skarednosti, zloupotrebljava mitolofke starudije Hoje su u ono doba bile u modi, nastranosti, tamu, réav ulus, Wadmenost i neravnine » stilu, Hrast, to déinovsko drvo koje mo malogas uporedivali sa Sekspirom i koje s njim ima Wnoge slignosti, hrast ima neobiéan plod, Zvornovate grane, Hamno 1i8ée, hrapavu i tyrdu koru; ali je to hrast. T 2ato je hrast, Ako neko hote glatku stabljiicu, prave rone, Ti8€e kao satin, neka potrati bledu breza, Suplju zovu, Falosnu vrbu,-ali-neka hrast ostavi na miru. Ne baeajte se Kumenom na onoga ko vam pruza hlad Poslednja re8. Moglo se zapaziti da se na ovom dosta du- gatkom putu kroz tako razlitita pitanja pisac uglaynom wz- Airlavao od toga da svoje lituo mi8ljenje potkrepljuje teksto~ ima, citatima i autoritetima, Medutim, to ne znaéi da ih ni- re Je bilo, »Ako pesnik potini nemoguée stvari_po_pravitima, fxd fvoje umetnosti, on neospome pravi pogresi, ali ona presta~ Je biti pogreska kad pesniic na taj nadin postigne cilj koji je 5 tebi postavio, jer je na§ao ono Sto je tratio.< — »Ljudi sma- traju za galimatijas sve ono sto zbog svog slabog razuma ne mogu da shvate, Nazivaju smeSnim narodito ona diva mesta u Kojima pesnik, kako bi bolje prodro u razum, izide, ako loko treba govoriti, iz samog razuma. ‘Taj akon, koji u stva- ri nalaze kao pravilo da se ponekad ne pridravamo pravila, jeste fajna umetnosti i nije lako uéiniti da nju shvate [judi ber tkakwa Wkusa... 4 koji su usled nekog tudnog duhovnog nedostatka hesposobni da oscte ono Sto obiéno ljudima pada u off — Ko je ono rekao? Aristotel. A ko je ovo rekao? Boalo. Na ovom jednom primeru vidi se da je pisac ove drame 137ENGLESKI ROMANTIZAM mba? da se, kao drugi, nooruza imenima i da%ee zaklo Sledom Koji drugi uzivaju. Ali je on Zeleo da ovaj aatiay Hezivanja Prepusti onima koji veruju da je neoboriv, sea soubiikosnoven. Sto se njega tite, dakaze je pretpactavio On aetitnas on Je uveke vike voleo orutje nego grhove, Oktobra 1927, 138