NASLOV ORIGINALA EMILE ZOLA THERESE RAQUIN RAD Beogsad Mole Pijade 12 Nacrt za kortce Janko Krajieke Korektor Dusanka Prodanovig Stampa Beogradskt gratitit zavoa Bulevar Vojvode asia 17 Beograd Preveo MIODRAG KUJUNDZIC Lektor MAJA MILIC PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Verovao sam bezazleno da ovom romanu nije po- _ treban predgovor. Posto sam navikao da sasvim otyo- “reno izrazavam svoju misao, da istaknem i najmanju Pojedinost onoga 8to kazem, nadao sam se da Ge me Tazumeti i oceniti bez prethodnih objainjenja. Izgleda da sam se prevario. Sva je kritika doekala ovu knjigu grubo i s ne- fodovanjem. Neki Zestiti Ijudi, u novinama isto tako Gestitim, toliko su se zgadili da su je maSicama hya- tali da bi je bacili u vatru. Cak i mali knjiZevni lik Stovi, oni mali knjizevni listovi koji svake veteri donose vesti o bratnim intimnostima i zasebnim soba- ma, zapuiili su nos dok su govorili o pogani i smra- du. Nimalo se ne Zalim na takay dotek; naprotiv, ofa ran sam Sto vidim da moji drugovi imaju osetljive Zivce kao u devojke, Jasno je da moje delo pripada mojim sudijama i da ga oni mogu proglasiti gnusnim, bez mog prava na prigovor. Ja se Zalim zato so mi se Cini da nijedan od tih sramezljivih novinara koji su erveneli Gitajuéi Terezu Raken, nije razumeo ovaj toman. Da su ga razumeli, moda bi jo3 vise erveneli, ali ja bih bar sada u sebi uzivao znajuéi da Se 8 pravom gade, NiSta toveka ne Ijuti viSe nego kad sluSa pristojne pisce kalo govore o pokvarenosti, a medutim je duboko uveren da oni to govore ne zna- juti zbog tega to dine. Dakle, potrebno je da svojim sudijama sam obj snim svoje delo. To éu udiniti ukratko i samo zato da ubuduée ne bi bilo nikakvog nesporazuma, Ja sam u Terezi Raken hteo da izutim tem- Peramente a ne karaktere. U tome je cela knjiga. Iza- 3brao sam Hgnosti kojima potpuno viadaju Zivei 1 kry, bez slobodne volje, koje na svaki postupak u zivote navodi zla kob njihove puti. Tereza { Loran, to su yam dve Ijudske Zivotinje i nista vise. Pratio sam po- lako kod ovih skotova potmulo dejstvo strasti, pris fisak nagona, motdane poremetaje koji nastaju posle Zivéanog napada. Ljubav moja dva junaka, to je gae dovoljavanje jedne potrebe: ubistvo koje su Posledica je njihove preljube, poslediea koju oni pris hvataju kao Sto vuk prihvata klanje ovaca; najzad, ono Sto sam morac nazvati njihovom griZom savesti, to je obian organsi poremetaj, reakcija prenapregnutog Zivéanog sistema. Dusa je potpuno odsutna, lako mi de to priznati, jer sam to i hteo, Nadam se da ljudi potinju shvatati da je moj cilj blo pryenstyeno nautan. Kad sam stvarao avoje lig Rosti, Terezu i Lorana, hteo sam da postavim { resim lavesne probleme: tako, poku§ao sam da objasnim neo- bitnu vezu koja moe nastati izmedu dva razlitita | femperamenta, pokazao sam duboke nesuglasice koje Iebijaju pri dodiru jedne sangviniéne i jedne nervno Obolele prirode. Neka se pazljivo Gita roman pa éo fe Videti da je svako njegovo poglavlje studija o | dednom zanimijivom fizioloskom stuéaju, Jednom reéju, | imao sam Zelju: poSto su u pitanju snazan tovek { nezasi¢ena Zene, treba traziti u njima Zivotinju, vi- deti u njima samo Zivotinju, gurnuti ih uw silovitu dramu, i taéno beleziti njihove ose¢aje i njihove rad- nje. Ja sam naprosto obavio na Zivim telima analiti¢ki Posao koji hirurzi vr¥e na leevima, Primajte da je toveku neprijatno kad se odyoli od takvuy rada, jo8 obuzet snaZnim uzivanjima koja dolaze od istrativanja istine, da slusa kako ga ljudi optuzuju da mu je jedini cilj bio slikanje skarednosti, Ja sam sé naiao u polozaju onih slikara koji bez ikakvih udnji slikaju naga tela, i koji su jako izne- nadeni kada neki krititar izjavi kako je sabla%njen ‘vim mesom njthova dela, Sve dok sam pisao Te- rest Raken, bio sam zaboravio na svet, bio sam oBrezao u tatno i bridljivo slikanje zivota, sav predan 4 dave “plbeq nemoralnog, niveg sto bi moglo podstads r BR avofion braasicadilaninaes gledao 2ive Iju- 7 i kao sto th ne gleda ni slikar koji ima pred sobom nagu izvaljenu Zenu i brine se samo da na svoje platno verno prenese njene oblike 4 njene boje, Zato fam 10 jako Iznenadio sam tuo kako moje delo Aaalvaju Kaljugom blata i kervi, Sijama, netistote, ta job znam? Poznata mi je krasna gluma kritike, 1 Ja sam je praktikovao; all priznajem da me je op8ti napad prilitno zbunio. Stal nije se na’ao nijedan knji- Revaik da bar objasni moju knjigu, alo nije hteo da Je brani! U horu glasova koji su vikali: »Pisac Te- reze Raken jeste histeritan bednik koji sa _za- dovoljstvom slika skarednosti,« uzalud sam ofekivao las ‘ko)i bi odgovorio: »Ne! ovaj je pisac obiéan ana- Witiéar, koji se mogao zaboraviti u ljudskom trulezu, Ali Koji se zaboravio kao lekar kad para lefeve.« Upamtite da nipo’to ne traim da Stampa bude Aaklonjena prema delu koje, kako ona kaze, vreda njena tanana oseéanja. Nisam toliko éastoljubiv. Cudim se samo Sto su moji drugovi napravili od mene nekak- Voy knjiZevnog dubretara, oni cije bi budne off mo- rale posle deset protitanih stranica prozreti namere romansijera, i zadovoljavam se time Sto ih pokorno molim da me ubuduée gledaju onakvog kakay sam, i da mi nista ne podmecu. Medutim, lako je bilo razumeti Terese Raken sa stanovista zapa?anja i analize, pokazati mi moje stvarne greSke, ne bacajuci mi u lice pregrst blata u ime morala. Zato je trebalo imati ne&to malo inte- ligencije i nekoliko opStih ideja pravog krititara, U nauci, prigovori zbog nemoralnosti ne dokazuju ba’ niita, Ne znam da li je moj roman nemoralan, priz- najem da se nikad nisam brinuo da li ¢e Ispasti manje i viSe neporogin, Znam samo da nisam nijednog tre- -nutka pomislio da u njega unesem prijavitine koje mu pripisuju- moralnj Ijudi; da sam svaku sliku, tak 1 maj- groznitaviju, napisao rukovoden iskljuéivo radozna 5 ‘su nauénika; zato tikam svoje sudije da nadu u njemu ijednu stranicu zaista nepristojnu, napisanu za titaoce onih ruzigastih knjizica, s otkrivanjem tajni iz budoata i iza kulisa, koje se Stampaju u deset hiljada prime taka, a koje toplo preporutuju ba’ novine koje su se _ zgadile na istine Tereze Raken. ; Nekoliko uvreda, mnogo gluposti, to je sve Sto sam do danas protitao o svom delu. Ja to kazem ovde mirno, kao Sto bih to rekao prijatelju koji bi me pri- jateljski zapitao Sta mislim o Stavu kritike prema meni. Jedan yeoma darovit pisac kome sam se Zalio da nai- lazim na malo naklonosti, odgovorio mi je avim dubo- kim retima: »Vi imate jednu veliku manu koja ée vam zatvoriti sva vrata: vi ne mozete ni dva minuta razgovarati s glupakom a da mu ne stavite do znanja da je glupak.« Mora’biti da je to; oseéam kolike Skodim scbi kod kritike optuzujuéi je da je neinteligentna, pa ipak ne mogu 4 da ne iskazem prezir prema njenom uskom vidiku i prema sudovima koje izrite nasumce, bez ikakvog smisla za metodu. Ja govorim, razume se, © svakodnevnoj kritici, 0 onoj koja ocenjuje sa syim knjizevnim predrasudama glupaka, koja ne moze da se stavi na gledi8te Siroko éovetansko koje zahteva jedno Ijudsko delo da bi se razumelo. Nikad nisam vie deo toliko nespretnosti_Nekoliko udara koje je ta mala kritika uperila na mene, povodom Tereze Raken, promaili su, kuo uvek. Ona u najvetoj meri nepra- vedno udara, hyale¢i poskakivanja neke napudrovane igratice, a vituéi potom na nemoralnost povedom je- dne fizioloske studije, ne razumevajuéi niSta, ne ho- tei niSta da razume, udarajuéi uvek pred sobom, ako joj njena glupest, obuzeta strahom, kate da udara, Straino je kad nekog biju zbog pogreske za koju ne snosi nikakvu krivicu. Ponekad zazalim Sto nisam pi- sao skarednosti; tini mi se da bih bio sre¢an kad bih dobio neku zaslugenu Gusku mesto pljuska udara koji glupo padaju na moju glavu, kao crepovi, a da ja ne znam zbog éega, Ima svega dva-tri toveka koji danas mogu litati razumeti i oceniti neku knjigu, Pristajem da me oni poute, uveren da neée govoriti dok ne udu u moje 6 hamere 1 ne ocene rezultate mojih napora. Oni ée pa- witi da ne izgovaraju krupne reéi o moralnosti i stid- Wivosti u knjizevnosti; oni ée mi, u ovo doba slobode u Wmetnosti, priznati pravo da biram svoje predmete po Avojo} volji, { trazice samo da mi dela budu savesni Majuci da’ samo glupost Skodi ugledu_knjidevnosti. Njih jamaéno ne bi zaudila nauéna analiza koju sam pokullao primeniti u Tereci Raken; oni bi u njoj Otkrill savremenu metodu, orude opste ankete kojim we nal vek slu%i tako groznitavo da probije buduénost. Ma kakvi bili njihovi zakljuéci, oni bi usvojili moju polaznu taku, prowavanje temperamenta i onih du- bokih promena w organizmu koje su izazvane dejstyom sredine { prilika. Nagao bih se pred pravim sudijama, pred ljudima koji poSteno traze istinu, bez detinjarija | latnog stida, i koji ne misle da moraju pokazati kako fe gade pred prizorom golih i Zivih tela za paranje. Inkreno proutavanje sve Gisti, kao oganj. Svakako, pred wudom o kome sada sanjam, moje bi delo bilo veoma skromno; trazio bih da kritika prema njemu bude yeo- ma stroga, Zeleo bih da pocrni od ispravki. Ali bih bar imao veliko zadovoljstvo da vidim kako me kri- tkuju radi onoga 3to sam poku’ao da uradim, a ne rad! onoga Sto nisam uradio. Cini mi se da vee sada Gujem presudu velike keri- like, metodske i naturalistiéke kritike koja je preo- brazila nauke, istoriju i knjizevnost: »Teresa Ra- een je studija jednog suviSe izuzetnog slutaja; drama ayremenog Zivota gipkija je, sa manje uZasa i Iu ila, Ovakvi sluéajevi dobijaju sporednije mesto w Jodnom dela. Zelja da sve zapazi, nagnala je pisea lenese svaku pojedinost, Bto je celini dalo jo8 vi- usiljenosti i surovosti. S druge strane, stil nema one prirodnosti kakvu zahteva roman analize. Ukratko, da bi pisac sada napisao dobar roman, trebalo bi da ima Siri pogled na druStvo, da ga slika u mno- gim i raznim vidovima, i narotito da upotrebljava ja- niji 1 prirodniji jezik.« Hteo sam u dvadeset redi da odgovorim na napade koji Idu na Zivce svojom priglupom zlonamernoliéuy a vidim da potinjem razgovarati sa samim sobom, Sto 9.ml se uvek deSava kad suvi8e dugo dréim pero u ruct, Zaustavijam se, znajuéi da to ne vole éitacci. Kad bil imao volje i vremena da napisem jedan manifest, mo: #da bih pokuSao da branim ono Sto je jedan novinar, govoreci o Terezi Raken, nazvao »smrdljivom knjie Yevnoséur. Ali, naito? Grupa naturalisti¢lih pi saca, kojoj imam Qast pripadati, dovoljno je hrabi i radna da stvori snaina dela koja ée se sama brae niti, Samo zaslepljena pristrasnost izvesne kritike na oni romansijera da pise predgovor. Posto sam, iz Ijubavi prema jasnosti, pogresio i napisao predgovor, molim da mi oproste inteligentni judi kojima nije potrebno paliti lampu usred bela dana, da bi jasno | videli. 18. aprila 1868. Emil Zola TEREZA RAKEN I Na kraju lice Genego, ako se ide od keja, nalazi © pasa Pon-Nef, uzan i taman hodnik, koji vodi We lice Mazaren u ulicu Sene. Ovaj prolaz je dug Wideset a Sirok dva koraka; poplotan je podutelim, ligatenim i raspucanim ploticama, iz kojih neprestano Wwbija jaka viaga; stakleni pravougaoni krov hodnika orn je od prijavstine, Za vreme lepih leinjih dana, kad vrelo sunce préi ulleama, kroz prijavu strehu prodire sivkasto svetlo | bedno se vute prolazom. U rw2nim zimskim danima, emda su jutra puna magle, stakleni krov baca na lep- Yive plodice samo noé, prijavu i odvratnu noe, Sa leve strane zjape tamni, niski i natrpant du tani, iz kojih kao iz podruma izbija studeni dab. Tu * nalaze antikvari, prodavei detjih igraéaka i papira; njihovi izlozi, posiveli od prakine, spavaju zaronjeni HM senku, osvetljavajuéi trgovine éudnim zelenkastim odblescima, Pozadi, iza izloga, ovi duéantiéi, puni su- mraka, u stvari su Zalosne rupe u Kojima se kreéu tudn! oblici. Sa desne strane, duz celoga hodnika, proteze se #id; viasnici duéana u pasa%u prekrili su ga uskim ormangicima, Ovde je na daskama, premazanim ugas- hol mrkom bojom, izlozena neupotrebljiva, godinama mboravijena roba. Jedan ormanéi¢ pripada prodava- Slel bituterije. Ona tu prodaje prstenje od petnaest tus, koje je brizijivo poredano na dnn jedne kutij mahagonija. is Tenad staklenog krova uzdike se crn, grubo om ferlsan zid, sav izbrazdan kao gubavac, £