WILISED) F, EDNSISTON FOKALIZACIJA YU PRVOM LICU: tkad je Zerar Zenet 1972, skovao ovaj termin, Koncept fokalizacije bio je predmet mnogih de bata, od kojih su neke objavijene i nastranicama ovog tasopisa (Paetics Today). Fokalizaciju Zenet ce finige kao restrikeiju informacija koje nam pripovedat 0} svojim likxovima pruZa. Njegova dobro poznata trijadna tipologija (mat, urauraija i spoljetnja fokalzacia)2as- novana je na opadajuéem stepena pristupa psihologii likova.U terminologiji Mieke Bal, unutratnja i spoljainja Tokalizacia se, pak, odnose ne intra- ili ek- stradijegetski fokus fokalizatora, i nemaja nikakve veze sa prodiranjem u psihu like.’ Medutim, ako ove ineke druge teorije ispitamo imajuéi w vida retrospektivaa personalnu naracij, utvrdiéemo da je neophodna te- meljna revizija, Malo pazje e obraéano problem foka- lizacijeu tekstovima gde su pripovedaé i lik istaliénost. Tradicionaine studije o tatki gledista desto su gubile iz vida brojne moguénosti koje se otvaraju pred pripove- dagem ui prvom licu (PPL), kof je, paravno, fikefonalna kxeacija a ne stvami autobiogref.” Cak je i moderna teorija éesto neadekvatna za Tarmatranje ovih mogué- ost, PoSto mnogi teoretifari unutrainju fokalizaciu efinigu kao predstavijanje dogadaja od strane lika Koji je umutar fikcionalnog sveta, oni i personalnu naraciju listom svrstavaju u tu kategoriju, verovatno zato Sto je PPL fikcionalni lik. Ovalwa definicia &ini se izuzetno nepodesnom, jer, Kad je o fokalizaciji reé, igjednatava PPL se fokalnim likom koji percipira ali ne pripoveds. Trebalo bi da je ofigledno da personalni pripovedaé u {ikeionalnojknjiZevnosti, ba8 kao injegov autobiogralski pandan, na raspolagaaju ima barem dve moguénost.On poseduje svoju viastity, subjektivnu tatku gledita, a, bog dvosinuke prirode subjeka, mode da usvoji i taéiau gledifta lika, svoje rani inkamacije. Medutim, pre no Sto razmotrimo ove i neke druge mogucnosti, moramo se pozabavitiprikezom nedavaih rasprava opojme foka- lai. net razlikuje tri tiparestrikcij. Termin nefoks- lizovan tekst, i nulta fokalizacija, podrazumeva da je pripovedat prostomo nelimitiran i ima neomeden pris- tup svestilikova. U shuaju unutrainje fokalizacij, pri- jovedat je prostomo ogranien, ali ima pristup svesti ‘okalnog lika, Spoljasnja fokalizacija takode ukljueuje prastomo ogranigenje, no u ovom sluéaju pripovedae ne prisvaja nikakve povlastice u domenu predstavljanja 88 | | PRIPOVEDAC JEDNA REVIZIJA TEORIJE psihologie lixova i sveden je na ulogu svedoka. Zenet kao predlotak za imitavanje koristi prvenstveno Prusta, ‘udijem teksiu dosledno razlikuje starijeg pripovedata i mladeg Marsele.3 On istte ds fokalizaciju mogu da vse i pripoveda’ i junak, ali obe ove moguénostiostaju u okvira unntra8ije fokelizacie (“localisation interne sur Je narrateur", Zenet 1972:214, napomena 2). Po pret- postavc, {0 j@ tako 2bog psiholoSke dimenzije,zato Sto se sve prikezuje kroz svest jednog lika, Medutim, Zenet jeunutraSnjufokslizaciu definisao kao situacjru Kojo} pripoveda’ iziaze samo ono Sto lik zna, a PPL obino olkriva we nego to je njegovo mlade ja znalo y tre- mutku kada su se dogadaji odvijali, kao Sto i sam Zenet (ibid:210) istite: "Pripovedat gotovo uvek ‘zna' vide od jumaka, éak i kada je taj junak on sam. Prisustvo foka: lizacije od strane pripovedata moguée je otkritiu nago- ‘veitajima { drugim oblicima protepse ("Videcemo kas- nije.""Otada sam saznao..") Koji naglaSavaju njegovo potonje i obuhvatnije-znanje, Tako sc, po Zenetovo} latito)lefinicj, fokalizacija kroz PPL-ane moze wvek. smatrati za unutragnju, druge strane, ne move se rect ni da je u pitanju nefokalizovanost, jer nijedan PPL ne moze da bude sveznajuc ili sveprisutan, Zenet veli da je PPL ovlaiéen da govori u svoje ime. Premda je istina da on mode da kate vise nego Sto ma koji lik zna, i on podleze odre- denim restrikeijama: "Jediia fokalizacija koju on more da postuje definisana je u odnosu na njegovo sadasnje ‘manje u ulozi pripovedatta, ane v ocnost ta prethiodni obim njegovog znanja u ulozi junaka." (ibid:214). On se nfrayno moze od lutiti da svoje potonje znanjesakrije i dopusti liku da fokalizuj, Sto ima za postedicu "hiper- restrikeju" (bid, 219). Ponekad, medutim, u neznanju sudeluju ijunak i pripovedaé, jer suneke vrste saznanja, obojci nedostupne. Zenetova definiija paralepre kao rSenja fokalizacije putem koga pripovedat otvara sebi pristup u svest drugih likova ili opisuje ne8to sto nije mogao da vidi, jo’ vie otkriva ogranitenja nametmuta PPL-u, koji mora da obrazlofi svoja saznanja. Fokali- zacija postaje nulta (svemnanje pripovedaéa) samo kada PPL iznese informaciju Koju nikeko nije mogao da sama. U svim drugim okolnostima njegovo polje per- cepaie je ograniveno, premda manje ogranigeno od polja percepeie junaka. Pripovedat zna ise od lika, ali I njegovo manje je konatno i omedeno.+ ROE & , boj@, apnivens‘Napokon, kod spoljainje fokelizacie, pripovedat imosimanje nego¥to lik2na. Keda jere& 0 autobiogral- skoj prozi, reklo bi se da ovo moze biti tano samo u odnosa prema drugim likovima, a ne i prema pripo- vedatevom mladem ja PPL moze da izabere da Zadeli za sebe svoje predaSnje misli i na taj natin prede na Spoljanjafolalizacju Sto je kone koje Zenctnezva pparalipsors ali. odnosu na drage likove u svom svetu ‘on, po logici stvari, nema moguénost izbora. Klomodi- jegetski glas namece ovekyu restrikcju, tase fenomen aziva ‘prefokalizacija’ (Zenet; 198352). Izvesno je da net, barem kada je Prust.u pitenju, podrazumeva fovakve stanje stvari. On iste da su ‘modalni izrazi (peut-énre, comme si,sembler) Sesto oznake 2a uniutra’- ju fokalizacju koje omogu¢avaju pripovedatu da hipo- tetifki iskaZe ono Sto nikako druktije ne bi mogto da ustvrdi, kao {da razni oblitindiskrecije (prstuskivanje, uuhodenje) slude sliéaoj svrsi, dajuel pri junaku da sazna vise 0 drugim likovima, NijeIitakode mogao da ade i da su ove tehnike neophodne za opravdavanje PPLa, diji nedostatak zanja o drugima zahteva pre- lavak ha unvtatnj folalvachu? Onutradne foal zacija kroz jedan lik logitno podrazumeva spoljaSnji pogled na druge likove Koji nastanjujuisti set, “Tako fokalne moguénosti koje se pred PPL-om otvaraju obuhvataju elemente sva tri Zenetova tipa, ali jasno je danijedan tip pojedinagnonije adekvatan da ih opie edan taka pripovetat mots dase ogran a peteepaie svog miadeg ja (onutraéne folalizeca). Keaton ovim perespojama nije omedon 1 ulva iavesne prostorne i szznajne predaosti koje mu njegova vremenska udaljenost pruda. Stoga on esto iznosi vse nego ito je njegovo mlade ja znalo u momenta do- Yisljavanja (Karakteristika iefokalizovanosti). Napo~ con, logicno je da njegove percepcija drugih likova bide percspeija posmatraéa (spoljainja), inko njegova vre~ ‘menska tdaljenost i ovde, kao Sto demo videti, Conosi invesne povlastice u sferi psiholoskog pristupa. ‘Zonet (bi.) napusta ideju da je fokalizacija kroz PPL-a uvek unutiaSnja, PokuSaj da se ilustuju fokelne mogucnosti PPL-a ofigledan je u ajegovim primerima za radlitite pripovedne situacije (ibid:88), no ovi pri- meri otkrivajy 1 iavesne nepodesnosti same tipologie On homadlijegetsko pripovedanje vezwje za nulta (Lesadov Zil Blas), spolinju (Hamsunova Glad) i unu- tranju (Kamijey, Sranac) fokalizaciu. Zenet ne objasnjava za8to Zila Blasa svrstava u nulti tip, kao da je pripovedaé tog teksta sveznajut ill neograniten, Po emu se, naprimer, on razlikuje od Prusiovog pripo- vedata koga Zenet prethodno identifinje sa tinutraé- njom fokalzacijom? Po éemu je drugetijiod De Grijea uv Prevoovo} Manon Lesko, tekstu ‘foii Zenet takode serstava u unutrasnji tip? Trebs razjasniti dase distink- cije ovde vile ne ocinose na pripovedaéewu psiholoskx povlaSéenost, kao Sto je to sluéaj u hetesodijegetitkim primerima Toma Dionsa, Portreta umetnika i Heming- vejevih "Ubica’. One zavise ne od onoga sto pripovedsg 2a, vee od onoge to je oti da Stage okie, aa odluka vide nije vezana za fokalizaciju. Zenet kao da je lngubio iz vida vlastitu definiciju fokalizaci Zenja percepcijes wazlika u fokalizaciji izmedu Zila Blasa i Gladi korespondira sa dihotomijom "disonantnog’ i "konso~ nantnog samopripovedanja" kod Dorit Kon (1978:145- 64). Disonantni pripovedaé posmatra svoje mlade ja kao su- retrospektivno, testo se distancirajuéi od predaSnjeg neznanja izabluda, a iznose¢i dosta potonjih saznanya Konsonantni pripovedaé, nasuprot tome, ne iste svo] naknadni uvid iidentifiauje se sa svojom mladom inkar- nacijom tako Sto odbacuje sve saznajne povlastice. Konova objainjava irazloge za relativmy malobrojaost primera konsonantnog samopripovedanja. Pripovedati abiéno preferiraju da zadtée svoje udaljenje od pro- Mosti koju iznose i stoga izdegavaju potpunu konso- nancu. Potpuno ponistavanje pripovesne distance ka- ‘kvo nalazimo u Ein, vrlo je retko. Stavige, u autot ‘ografskim romanima ‘trenvitak refleksije je SeS6e dainjost nego proXlost tako da dominantna svest obié- no pripade pre pripovedajudem nego dozivijavajuem ja. Ovo PPL-u kakav je Zil Blas omoguéava da snaknad- nim uvidom komentarile svoj prethodni Zivot. Diso- nanca i Konsonanca sti stupnjevi, a nikako apsoluti Pripovedaé, ikada je uglavnom disonantan, povremeno mote poleleti da se identifikuje sa doZiljavajucim je. Kada se pojavi konsonanca, njona karakteristika ‘su pitanja upuéena nepoznatoj buducnosti koja su odavno ‘pronaéla svoje odgovore, iostanak svih oznaka polari- feta proslost-buducnost i fokus na dodivljavajucem ja (ibid: 167-71),-Konaéno u Stancu nalazimo gotovo poipuno odsustvo introspekeije kod pripovedata, koji ‘odaje manje informacija nego Sto tek i dodivijavajuse ja posedie, Ne mozemo zasigurno reG da Metso zn" manje od Zila Blasa. Ono to mozemo redi je da éitalac Zia Manje 0 prvom negoso potoajem. U Zenetovo} tipologiji homodijegetskih pripovesti progresija od tipa ‘do tipa 3 pavezana je sa regresijom ne w obimu znan pripovedata veé u psiholoSkom pristupu likovima koji je omoguéen Sitaocu. Kod sva tri tipa aanje pripo- vedata je jednako swZeno, i, barem u teorj, sveznajuci PPL ne postoji. Medutin, jedan nadasve vazan faktor, prostgrna dimenzija, ovde je potpuno zanemarea. ‘Zenet (1983:56) priznaje da je PPLtocjran izvan fikeionalnih dogadaja o kojima pripoveda: "Zil Blas.je ekstradijegeti¢ki pripovedat jer (kao pripovedat) nije deo nikakve dijegeze, veé se, prema fiktivan, nalagi w {stojravnisa ckstradijegetitkom (stvarnom) publikort.” StaviSe, vei on, autobiografski junak je esto vike pos- rmatraé nego uesnik (ibid:69), [zaista ekstra- il tradljegetska pozicijafokelizujugeg subjekta klut je za raalikovanje disonantnog { konsonantnog samopripo- vyedanja. Ako izgleda iznenadujuce da Zenet ova cin- jenicu ne wzime eksplicitno u obzir, oS vite izmenaduje Sto ni Mieke Bal to ne ini, jer njena dibotomnja spo- Jjatnjeg i unatraSnjeg potiva iskljutivo na dijegotskoj o2icii fokalizatora, odnosna subjekta pervepcije. imesto toga Balova (1981:47) vezuje personalno pri- povedanje-za unutrainju fokalizacij i Sineéi to.-merja Vastite definicje. Ako fokalimjuéi subjekt nema d- jogetitko ime, ako njegov identtet nije identitet nekog ‘od aktera prite, treba gu smatrati spoljaSnjimy ako, s drape strane nc ine ukog aera pie poste un traSiji. Tako, prema Balovo, neki PPL kakav je Lokcred U Orkanskim visvima Esl Bronte wvek je unstrasi fokalizator, osim kada shuSa hiponaraojju Neli Din, Dis- Lokyuda-pripovedata i Lokvuds-lika odrazava se postedstvom umetnutih fokalizatora (prvi vidi dru- g0g koji vidi Neli Din). Za razliku od Zeneta,Balova ne pravi nikakvu eksplicitnu razliku izmedu perceptive Ogranigenja pripovedatia ijunake, 98 / REG. bow, aerire0s,‘Zonet i Balova izvesno Hove da kaku da je svaki PPL-u pogledu fokalizacije ogranien, Za razlika od bedlitnog pripovedaéa diji je autoritet uopSteno go- vyoreéi van sumnje, PPL je ieorjski ograniten, i pr torno ipsiholoSki, ina ono Sto je junak (jedan od likova) doZiveo. PPL ima samo vremensku precnost u odnosi na svoje likove, Samo ta vremenska udaljenost omo-¢ guava PPL fokalizacij iru nego Sto je fokalizacija junaka, Ona ga oviaSaje da izese prostorne i psi- hholoske percepeije Koje janak nije mogao imati u tre- ntl dodivljavanja, premda te percepcije treba op- ravdafi naknadno stevenim saznanjima. Ako se fokali- zadija define kao suenje percepeij, onda.ima smisla re6i da je sve Sto PPL prikazuje fokalizovano, odnosno sueno na ono ito je to fikcionalno Ijudsko bige logiéno ‘moglo da zna, Seznanja PPL-a su.stoga vrlo vadan, prema ne ein kiterjum postevnj distinkea uve s fokaljzacijom.? Poput Zeneta (1972) i Balove, i Frane K. Stanel (1984:111-12) twrdi da unutradnja perspektiva pre laduje u onome Sto on zove "kvazi-autobiografski oblik pripoyedanja u prvom licu" Razlog je to Sto je taka slediStalocirana u glavnom liku, dok pripovedacko sve- ‘aanje uvek podrazumeva poljzinju perspektivu nekog “suktorijalnog" pripovedaca ("spoljafnj u smishs daje ivan dijegeze). Stancl medutim priprema teren i za jedan dnukeiji zaldjucak koji sim njgde eksplicino ne ‘vod name, da atobiogask PL moze wrotiso- ljaSnju perspektiva w isto} meri kao i periferni PPL ili auktorijalnt pripovedag. Unuitatnja perspektiva, veli ‘on, Zavisi od niskog stepene posredovanje, dok je u petsonalnom pripoyedanju desto ustvar prisutnavelika kooligina posredovanja Spain perspektivom, s ‘druge strane, dominira lik-kazivaé. Shane (idid149) isti€e dau personalnom pripovedanju prelazi izmedu like-kazivata { like-reflektora ne ukijutuju. promema ‘osobe veé pre pomak w ulozi pripovedata od kezivaéa prema reflektora. Drugim reéima, upitanju je prelazsa spoljaSnje na unutraSnju perspektivu. Stand (ibid :225) Konstatuje da Sto je naglasak na dodivljavajuéemje vedi, to vile raste i udeo unutrafnje perspektive, ito bi lo= gitno podrazamevalo i da povecanje naglaska na pri- ovedajusem ja znaéi porast udela spoljasnje perspek- five, Na jecnom, dragon mestu Stal (bid: DOB) po- minje fenomen “aukiorijelizecje" PPL-s, definigudl ga kao teénju Ka "univerzalnosti auktoriieinog pripove- daéa s spoljainjom perspektivom isveobuhvatnimzna- jem "OM sveznanje pripovedaca uvek podtazumeva spo- jaSnju perspekuvu, ali ne i obratno. Stancl pravilno istie da je personaini pripovedaé ‘otelovljen’ u svetu likova, i da, poito izmedu njega i njegovog mladeg sopsiva postoji egzistencijalna veza, ova telesnost obe~ ledavapripore dau kolo} dca .8 On priznajo da intenziviranje procesa otelovjjavanja ima za posledicu suenje horizonta znanja i percepeije i lika- kazivatailike-reflektora. Slitno sufesje mode postojati kod spoliainje perspektive, kada je pripovedsé ote- lovljen, alion sm nije glavni ik okome pripoveds, Ova} periferni PPL je posmatraé glavnog lika, moda blizak prijatelj ili postovalac, i stoga je, veli Stancl, njegova petspektiva spoljainja; no on je takode i otelovijen lik, i stoga je njegova moé percepeije ograni’ena. Isto se mode re6iiza sve personalne pripovedave. Pop perit- emog PPL-a, i autobiografski PPL je sada ekstradi- jegetitap, smeSten invan prite w kojoj je nekada vovao. Siancl zastaje tik pre nego sto bi moran da zakijudi da su percepeija i znanje i kod pripovedajuéeg 42, Kao otelovljenog pripovedaéa, ogranieni, te da je njegova perspekiva spoljanja po tome Sto nije ogra- nigena na taka gledita glavnog lia ili doziljavajaseg ja. Dorit Kon osporava gledidte da unviraénja fokali- zacija dominira petsonalnim pripovedanjem, Ona tyrdi da je kada se prosliprostor koji okruluje dotivjevajuce ja prikamuje sa retrospektivnog stanovista pripoveda- juseg ja, perspektiva u osnovi spoljainja (naravno ne w ‘odnosu na svestjunake, negona dijegezu); kada je, pak, prostor viden sa stanovista dotivljavajucep ja koje nije svesno Sta mu buduénost donosi, petspektiva je unu- traSnja (Konova; 1981:176). Ako neki PPL kale "Mislio sam da late’, fokalizacija je unutreinja; misli dodiv- Tjavajuéeg ja'‘otkrivaju se bea ispravki od strane pri- povedajuceg ja, ititalac ostaje u sumni, S druge strane, ako PPL kale "Nisam joS shvatao da lave", fokalizacija je spoljasnja; pripovedajuce ja skrede paznju na svoje retrospektimno stanoviSte i "ispravlja" svoje ranije misli, otkrivajuciistinu koja je naknadno saznao, naime " ita je lgala"? Tako’ dau osnov,pripovedsjuce ja deluje vrlo slitno bezlitnom pripovedatu koji izlaze otelle dogadae opie Move, Medutin, popu tanclovog perifernog pripovedata, ono je i otelovljeni lik, istoga, po sili logike, podloZno izvesnim ogranicen- Jima, ‘Slomit Rimon-Kenan tvori sintezu teorija Balove i Borisa. Uspenskog. Poput Balove, ona identifikuje spoljainju fokalizacij sa "narativni akterom’, dok je lokus unutrainje fokalizacije unutar prikazanih doga- Aaja, Sledeti Konovu, Rimon-Kenanova (1983:74) trdi da se spoljaSnja fokalizacija kod pripovedanja u prvom lew poivue kad jo na deh perpektiva prpoxe- ddajuceg nasuprot perspektivi dofivljavajuceg ja. Mc dutim, izgleda da ovaj znaéajni kriterijum gubl iz vida ada foamy ike s poziiespolesne-unalrne manifestuje na svako od ravai Uspenskog, odnosno svakoj od "faseta’. Ona perceptvalnu fassiu deli na vremensku i prostornu Komponenty, Kada je reé 0 vremenu, "spoljainja fokalizacija je panbronijska u slu- ajunepersontikovan fokalizatore, a retrospektiona u slugaju lika koji fokallzaje viastita proslost. S druge strane, unutrainje fokalizacij je sinhrona sa informa- cijama koje regulie fokalizator." (ibid:78). Ova de- finicija je konzistentna sa smenjivanjem koje moZemo pronaéi u pripovestima w prvom ica. U prostornim terminima, veli ona, ova opozicija uzima oblik pogleda ie pie poroeltiv, i panoramshog pope, nasup- rot pogledu ogranigenog posmatrata, Psiholotkt fasett doling kognitivay i emotivow komponeatu. U kogni- tivnim tetminima, opoziija spoljaSnje-unutrasnje ostaje opozicja izmedu nesulenog i suzenog znanja. Uremotivnim erminima, disnkeijese postavja ized stavova kojisu objektivni, neutralai ili nezainteresoveni s jecne, i stavova koji su subjektivni ili zainteresovani s, ‘druge strane (ibid.: 78-81), Sve te fasete odnose se samo na fokalizatora, Rimon-Kenanova se slaze s Balovom di fokalizovani judski objekti mogu biti videni iznutra i spol, ne upostaj kak korespondenciy ‘medu subjekta i objekia. Ona ponovo istife da PPL mote da otktiva svoje percepeie u tremutku pripove- anja (spoljaSnje) iu tremutku dozivjavanja (unutras- nje) medutim njene analize raznih fascta ne potkre- aie EG , boi @, aorso05pljuju ovo. Samo vremenska komponenta odgovara fo- kalnim moguénostima PPL-a, S vremenskog stanovista, njegova pozicija w odnosu na viastitu pritu je eksterna ion tu prigu, keo Sto istite Uspenski (1973), posmatra iz budugnosti. Druge komponente zahtevaju nekw in- termedijarnu kategoriju za pripovedajute ja, Prostomo, ono je eksterno u odnoss na svoju prita, locirario negde izmedu pozicije ogranigenog posmatrata i pozicije po- gleda i ptitije perspektive. Kognitivno, ono zua vike nego Sto je znalo u trenutku dofivijavanja, ali njegovo ‘manje nije bezgrenitno, Emotimno, ono mode biti ma- njezainteresovano nego u trenutku dotivjavanja, mofe da bude potpuno objektivno i neutralno spram prige iz sopstvenog Zivota, Ukratko, da se vratimo na Zenetovu terminologiju, ono nema iste perceptivne moéi kao pripovedat nefokalizovanog teksta, barem (motda je uputno dodati u teorij Poput Uspenskog, i Simur Cetmen (1978:151-52) naglaSava ds se pojamtaéka lediSta’ mora razioZitina nekoliko funkcija koje se Eesto medsju. On ove funkeje naziva perceptualna, Konceptualna i interesna tatka gledifta. Kasnije dodaje igetwrtu iprekrStavaihu "filter" ‘perceptualna funkija),"sklonost' (konceptualna), "o- kus interesa' i "centar” (Cetmen; 1986:196:98). Cetimen priznaje da je termin “fokalizacija’ adekvatan da izrazi prvu funkeiju, perceptualm tathu gledita, ali u kraj- ‘jem skoru odbacuje termin jer je zateo minofwvo ut- varnib entiteta - focalisatew, narrateur-focalisateur, fo- calisé, hypo-focalisé, focalisataire - &ija korisnost tek treba dokezat (ibid:199)- 1 on, slifao Zenetu, od- bacuje koncepte umetanja, slojeva inivga koje zastapa Balova. No osim ovih krittkih vida, Cetmen iznost i jednu vrlo zanimijiva tezu. Pripovedaé, velf on, nema perceptualnu tagku gledista jer je iavan prige ine moze a "pereipira" asta St se na nju odaosi. On izveStava o dogadajima, all ih ne “vidi” kao Sto ih vidi lik. Cetman codbacuje predstava, koju je uvela Balova a usvojili Ber- endsenova, Vita i Rimon-Kenanova, da se fokalizaciia dogada uvek, da neko uvek 'vidi" zbivanja jlikove koji ine pritu, © da pripovedae fokalizaje ako likovi to ne Gine. On zastupa misljenje da termin "fokalizacija’ ne treba koristiti da se oznati uloga pripovedata: "Nema smisla reéi da je prifa isprigana ‘kroz! percepeiju pri- povedaéa, posio se on/ona bavi pripovedanjem, a to nikako nije akt percepeie (..."(Ibic.:195). Ovo vali iza retrospelitivnog pripovedaca:"U tipignom slugaju onse vraca na svoje ranije percepcije-u-svojstva-lika. Alj to -vraanje je sala vec koncepeija, a ne percepeija.” (Cet- ‘men; 1978:155). U pripovestiuprvomlica perceptaina tatka pled etka gledtamiadeg ja, dok Koncep- twalna il ideoloSka tatka gledista pripads pripovedats. PPL se, kao i svi pripovedati, nalazi ivan svete pri, i, dokazaje Cetmen, ne fokalizyje (usmisla u kom Balova shyata ova) termin), Cini se da se ovde on u osnovislaze netom koji pie: "Za razliku od snimatelja,roman- sijer nije u abaveri da negde smesti svoju Kameru: on nema kameru."!0 Zenet ne shvata fokalizaciju kao in- stancu koja se pojavijuje u svakor tekstualnom frag- ‘mentu. Uswart ako prihvatimo Zenetovu definiciju fokslizacije kao sudenja percepeie, mogemo se slagati sa Cetmenovim stanovisiem i jo8 uvek gororiti 0 per- spektivi PPL-a. PPL ne percipita, ali njegov tekst je tpak fokalizovan, jor je on ljudsko bide koje je nekada wée- stvovalo uviastitojpriti, On je sada invan te prige, ali ne u meri u kojoj je to bezligni pripovedat, koga w njoj nikada nije nj bilo. Tehnitki, on je irvan dijegeze, ali ne ‘ iavan filcionainog sveta, u kome joS uvek Zivill Da rerimiramo: videli smo da je znanje PPL-a nedovoljan kriterijum za izgradnju nekakve tipologi fokalizacie. S jedne strane, to znanje je uvek ogra- rien n ono Sto jeje lénost(pnipovedae nak) pribavile. Stoge je Eitav tekst fokalizovan, Sdruge stra- Ae, pripovedaé wek ima pristup psihi svog mladeg ja (fako tone more wek displ), ania pit droih lixova. Ono ito se takotle mora tizeti u obzir je i proti- canje vremena koje izaziva razlaganje subjekta na do- ivljavajuce i pripovedajuce sopstvo, svako sa viastitim deikti¢kim poljem, Njihova znanja, percepoie i dijeget- ski lokus nisu jednaki. Sada je vreme da skiciramo kriterijume fokali- zacije Koji vae uslu¢aju personalne naracije. Pre sve iagleda na mestu prozborit et-dve 0. terminologit Moje defini uslaynom ée se podadarat sa tovim, uznekoliko iaizetaka, Sledeci Konowu i Rimoa- Kenanovu, koristiéu termine "spoljaSnja fokalizacija"i “umutraSnja fokelizacija" da oznagim stanoviste pripo- veddajuéeg jai dodiviavajudeg ja. Iz veé navedenih raz- loge, Gini se da je bolje ovt opoziciju utemeljiti na dijegetskom lokuisu perspektive nego na Zenetovom keriterjuma psilcloske peneiracije. Stoga de se ovi ter ‘inj odnositi samo na subjekt percepcje, koga u, po- jecnostavljenja radi, nazivatifokalizator. Glagol fokali- ‘Zovati macige "biti Subjekt percepcje’, kao u revenict *Pripovedaé dopusta svom mladem ja da fokalizuje oaedenidogadas U osnovi, PPL mote da predstavi svoju pritu sa dva stanovist (1) Unutrainja fokalizacija. Pripovedat’ mote da posta fokus usvoje dodivljavajuce ja, weesnike unutar prite, i dopusti mu da fokalizuje likove i dogadaje up- ravo onako kako ih je percipirao u tremutku kada su se ti dogadaji zbivali, Fokalizacija je prenesena na do- ivjavajuse ja, « pripovedajuce ja ostaje memo, ne nudi ravke i zadrkava za sebe sva naknadna saznanja (*Verovao sam’, "Bio sam ubeden', itd.). Prostorne, videnje subjekta je ogranieno na biiske objekte, one koji se nalaze u njegovom neposrednom okruzenit, Psinolodk je ograniéen na vlastite misli{ estaje izvan ris drugin lov, Sraka s njegove strane npucena preipostavka o mnistima drugih zahteva upotrebu mo- Galnihizraza ("Cinilo mi se, “Izgledala je besna’, itd.) Modemo da kazemo da je dotivijavajuce ja fokalizator ada narativn iskaz ne sadrEinifta vibe od onoga Sto je to ja moglo da percipira ili zaa ti trenuthu kada Se dogadaj zbivao. U takvim slutajevima, pratimo ga kroz prieu ao da su se dogadaji odvijali pred na8im otima, (Ovo je analogno Benvenistovo} histoire, jer nema pozi- vvanja.ne-govorn din.!2 A (Q) Spoliatnja fokalizacija. Pripovedat note’ da sleda na dogadaje ilikove se svog sadaSnjeg stanovita, Kao posmatraé w siom ovde i sada, izvan prige koju priga, Vremenski je praktitno neograniten, jer poznaje 2bivanja nakon trenutks trkom se dogadaj odigrao iia nna raspolaganju nakmadna saznanja. On stoga moze da interveniBe i usmerava titaoca’kroz diskurs, Sto pos- tulira postojanje govornika, adresata, sta u okvint Kojih se komunil ovedsé moze da kroz dislurs naglasi vias Sto ce opisivati sebe, saopStavati svoje sadaSnje misli il spominjati pripovedni proces ("Kao Sto sam vam Vee tes 8 5 bre) Gy ape 1005,ispritao..")Prisustyopripovedata moés bit naznageno ze samo diskurzivnim elementima, vet ileksidkim mo- tivima Koje junak ne bi upotrebio i gramatitkim sig- nalima Koji uspostavljaju polaritet proslostsadanjos. Pripovedat mode da se slufi evaluatinim ("Lakomis- eno: sam uiao u sobu") ili Korektivnim (‘Nisam zao!*Nisam mogao da znam’) Komentarima, Spolas- dja fokalizacija kroz pripovedaéa ipak predsiavja su- Zenje peroepeije. Prostorno, on je jo8 uvek upusen na bliske objekte, one Koje je dovivijavajuée ja moglo da ppeteipira, i upzavo ovo ograniéenje nagoni mnoge PPL- € da uhode i prisluSkuju, Psiholoski, on je primoran da stane izvan Svestidnugih likovs. ‘Vromenska uéaljénost koja odvaja PPL-a od nje- gove prie ogromna je prednost, jer mu dozvoljava da Stekne naknadaa saznanja. Retrospektivno stanoviste pribavlja mu moguénost da predstavi objekte koji su prostorno udaljent na istinafin kao objekte kojisa mu biiski, Dragim reéima, on testo ne mora da pribegava prisutkivanja da bi sazngo Sta se desilo dok je bio Sodsutan ('Kako sam Kasnije saznao, ona mu je nasamo ‘olla da je zalubljena").Slitno tome, na psfoloskom planu, naknadno znanje o likovima omogucava mu da Tekonstruse njihove misl ide ih u manjo il vogoj meri prikaze kao pripovedne &injenice ~ neSto Sto svi mi Ginimo kada priamo nela prigu. Uspenski (1985:83- 84) primecuje da pri konstrukeij nah pripovesti obié- no Koristino dva metods: mazemo da iznesemo samo neposredna zapabanja, ili da rekonstruigemostanje sve- sti wéesnika i pobude koje su upravijalenjihovim pos- tupelma, uprkos tome 80 se ne radi o Sinjenicama podlozaim opservaciji, Tehnika predstavjanjalikovasa wedagevog sadainjeg stanovisia ("kako ih vidim Sada" u opreci prema "Kako sam ih video onda") posc- bno je pogodna za psiholosin rekonstrukeiju 1 naga- danj. Citalac mode obekivati da se talova nagadanja w ‘avesnom stepenu i opravdaju, i na taj natin odvise ‘anja moze naruSil verovatnostiverodostojnostizve8- taja, Granica izmedu moguéeg i nemoguéeg u percep- Tdhnom sms testo fe. inaglovtas Nis. Selbrg (1982:91) je definite kao Sto slei: "Pripovedajuce ja moZe da saopiti samo saznanja pripovedenog ja, bilo njegova sazmanja u pripovedanom trenntku - bilo, pod uslovom da lo precizira, saznanja koja je steklo na- knadno (Otada sam saznao...). Preneti ono Sto pri- povedano ja nikada nije znalo, ii nikada nije moglo da ‘na, ima teZinu krSenja konvencije,* Medutim, precizi ranje tipa "Otada sam saznao..”" nije wvek neophodno, zhog retrospektivnog stanovista, i tak mote ingledatl nespretno ako se prosesto upotrebljava, Modda bi bilo bolje redi da saznanja pripovedaéa moraju biti ili eks- pltzecpendana iu domens impli opravdans suprotnom, suoseni smo sa krSenjem pripovednih konvencia, U “neutralino retenici ber disks ill evalua- th komentar, esto J 180 april te medu unutraine | spoljadnje fokalizacije:"USao sam u sobu! naspram “Lakomisleno sam uSao u sob" ili "Kao Ho sam veé rekso, ufao sam u sobu," Pokusej dase takvom slutaju razlute pripovedajuce i dotivjavajuse ja verovatno je uzaludan, jer data percepcija jedno- Savno nije zhaéejno, Distinkeja je, medutim, nedto jasnija u refenicama koje se bave mentalnom aktiy- nou zavisnosti od prisusta ill dsustva Korektivni clemenata, Oni mogu biti uklonjeni, ucija odréavanja interesa i napetost, Isto vali i za iskaze 0 drugim lik- ovima. Unpiteno govoredi, psiholosii pristap ce kod uunutzainje fokalizacije biti suen ("Gledala me je kao da zna istinu"), a kod spoljaSnje fokalizecije ne8to Siri (*Zoala je da lazem"). Medutim, dvosmislenost os wek mode preoviadivati, er je moguée da unutraSn)é fokali- zator predstavi misto drugog kao Cinjenicu, kao i da spoljasnjifokalizatorjo8 uvek ne za Sta su ostaliikovi ‘isi u trenutlaa u kom se dogadaj odigravao. (3) Mula fokalicaciia, Postoje povremeno trenueci ada PPL jasno prekorati granice i otkrije informacije oj, bilo prostorno, bilo psiholoSki,nikakeo nije mogao. da zaa (Zonet ze primer uzima Marselovo navodenje Bergotovih predsmataih misl). Ako joS uvek defi emo fokalizaciju kao suzenje percepcie, ovakve od lomke mozemo nazvati nefokalizovanim, neogranige- nim ak iu odnosu na percepoija retrospektivnog PPL- a, Koji u takvim trenucima podseda na sveznajuceg pri- povedata, Termin paralepsa biée rezervisan za, va) tip prestupa, gde pripovedsjuce ja kate viSe nego Sto moze dazna. ‘Suprotan tip prestupa, paralipsa, mode se ukazati na dva natina. Prvi sluts}, Kada pripovedajuce ja kaze ‘manje nego Sto zma, ustvari je priliéno keavencionalan, i mete ak. ne zasluuje da ge nazove prestupom, Pojavijujese kod unutrafnje fokalizecije,svakiput keda pripovedaé odbija de otkrije ishod neke epizode un- apred, svaki put kada dozvoli da perspektiva, dokiv- Ijavajuegja dominira, Ovavrsta“hiper-testrikeje" zna- & jednostavno da pripovedaé postaje Konsonantan sa svojim mladim ja, Kome je dozyoljeno da fokalizuje, ne draju Sta budnost donos 9 Ekstremni tp pare liptigkog prestupa pojavijuje se kada pripovedajuce ja re otkriva vitalne informacie koje Eak i dotivliavajuce ja posedduje. Ovo se radi da bi se, kao u detektivskom romanu, zavarao Eitalac, ali v autobiografskom ili me: ‘moarskom romanu takvi primeri su retki. U ovom po: tonjom Zanru, vane informacije se mnogo de8ée iznose ada postanu vaine za pritu, Sto pripove data ob a obavesti fitagca o netemu Sto dotivljavajuc ‘na ("Zaboravio sam da spomenem da sam je video t1 puta"), No ovaj hiperbohini tip paralipse ipak treba kj tiplog oka poiearexpaonv PEL” u. Ove pazieije se mogu shematizovati Kao Sto sledi, u rogresiji od veéeg suzenja ka manjem (PJ = pripove dajuce ja, DI = dozivljavajuce ja) Jinja“ Paralepsa vnvtrainja — spoljatnja“P parolipsa i {outta - fot fhatzacie saeSieciay PieD) PI=DI. = PJ=PSPI>PL Ukratko reteno, PI mote rei manje nego ito DJ ana (paralipsa); PJ mote reéi samo ono Sto DI zna (umutrainja fokalizacija, wkljugujuéi i konvencionalnu paralipsu); PJ moze reéi ono Sto PY 2na (spoljasnja Fokalzacia) Fd mote recive neg So F! mote da ama (paralepsa, nefokalizovanost). Treba primetiti da se, dok pripovedaé napreduje od veceg ka manjem sudenju, znanje éitaoca 0 likovima poveéava em, postoji vrlo ozbiljna potreba za revizijom koncepta PPL, a Stanel iznosi najvazniju primedbu » veri sa ovim pitanjem, Mnogi teoretitari smatraju da je uloga PPL-a da prodstavlja samo vlastito iskusivo, dok, medutim, u knjiZeynoj praksi PPL. gesto prisvaja aukto- 99 | moe Sy bom, opilsossrijalne povlastice: "Mnogi pripovedaéi u prvom lica Gleko prelaze granice opisvanja onoge So su sami dotivel, dopuitajuci da se, u njihovoj mast, pripovest iznova uobligi.” ‘Grane, 1984:215). PPL-u su, u ulozi Kezivata fikeionalaih stonija, otvorene mnoge opcije koje pravom autoblograty niga dostupne, Mosemo go- ‘rit! o njegovim 'prestupima' jer je to korisno za opisi- vvanje isvtstavanje njegove pripovedne prezentacje, ai ovaj naziv nikeko ne treba interpretirati kao ocenu estetske vrednosti. Rezime na8ih nalaza bio bi, dakle, da Zenetova tipologiju modemo prilagodit fokelnim mogucnostima dostupnim personalnom pripovedaéu, tako Sto Gemo redlefinisati samo njegova ttedu Kategoriju, (1) Nefoka- lizovanost je moguéa. PPL mode da iznese prostome i palloloile infocmacte koje ni jana ni pripovedt po logicistvari ne bi mogli da posedduju. Za takve informa- cije moze, u manjo} ili veéoj meri, postojatiizvesno opravdanje; takode, te informacije mogu u manjo} eco} mer dopirati do ses taoca (2) Unutienja fokalizacija je oguée. PPL moze da u potpunosti po- nibti viemensku distancu i pribat intradijegetitko vi- denje junaka, kojiu tom sivéaju prikazaje viastitu men- talnu aktivnost i vlastito gledanje na druge likove u trenutku kada se dogadaj odigravao. (3) Spoljasnja fo- kalizacija mora se redefinisati kao ekstradijegetska ka- tegorija, kao perspektiva na stedokradi izmedu unu- trainje testrikeije | potpunog odustva restrikcje. Kada PPL sa svog sadanjeg stanovista govori o dogadajima i likovima iz prostosti, on je vremens&i i prostorno iavan svoje prige, On sada zna vige nego Sto je zna0 onda, a manje je zainteresovan nego &to je to i trenutka kada su se dogadaii odigravali bio, No ipak je perceptualao ‘ograniéen, jer je jo8 uvek deo istog sveta u kome je veo kao nak’ Njegova posi je, ukratko, poziija pravog autobiografa2 S engleskog preveo Vladimir Petrovié (lavorni: Poetics Today, 41989, st. 729-744) 1 Oveprostorna dimenaijaevdentnajeveéujednomod Zene- tovih maéela (1983): Fujonor (Poullon) texmini ison par Aeretze sion avec" zasnovanj sa na polodajusubjekta pereepal. Zenetpranae da se proeSeenegjegovog pve binog koncepta mots pronaéi kod Fransoa Zest (Prangos Sst, 198395) ko insta naw jem risstng}postrng} simena 2 Berit Romberg naprmer wid (196230) da se “vi teo- setgar romana slau po pitanju unutcanje atkegleditav omanima u prvor lies VIM. Brontvaer (WM, Bronzwaer, 1978:) titieyje Zeneta Sto nije naglasio da ova dva ja predstavjaju dva razligita glasa. Mardéet Berendsen (Marjet Berendsen; 1864142) na ovw kia odgovara tvedajom da posto samo Jean piped gh a lait pepe pe eipajua 4 Zeneiova (Géeerd Genes; 19835152) piso paradok- Salnatvrja~ de sero sananja jaa u trent kaa se dlogadajodjastrikto gledano vista nazi calsation” “ pracenojeprzmanjem da homodepeichipripovedaé mora df cbraaod soja saznanj, te da rakay bor "gata po razameva i shoduo sudenje gelekclje "nadine’. Njegovu obit zie sumirao je Zerat Kordes (Gérard Cor- eso, 198645}: "Pripovedad lik ipak ne moze sbi pupa sve modi prpovedats-antra u pogledu foaliase. on mode raxpolagal jedino intospetcjom (autfokalizac jom?) zaisptvanje sebe samog,ispoliefnjom fokaizaciiom ‘a posmatranje drugih likova. Nulta fokalizacja, karakte- ‘istena za fk, njemu je nedastupna.” 5 Zena 93 ch tcl daspaiaafokaiasa mete (premda retko) da te setne Sak | kod homedjegetichog poe kde poet inveemena ak, se njegova visit mentalna altivnoet ne iznosi. Kao ures ot) fenonen (bid:#348) Zenat nav ndBjey monolog u Fokerovo) Buci i ber, Hemetors Chenu Zetni Kamijeyo3 Sranca, Zenetowo stanoviste ovde stkonsade eave visi eminem, Moe se razkaje ond So pripovedaé me sjpira i ono Sto Fel dais, avo potonje nema vez st fokalzacljom, Mo} onigovor bi bio da jenedestatak intexpekje kod oh ikova nanje motivsan svienjem percepfe nego cdbjanjem da tke svoje mis (ili sluaju Benda, nespesobnascu da ih artikuligu), Pozvao bih se na teorija Pjere Vitua (Pierre ‘Vitoux): PPL ima povdasticu predstavljanjasvesti junaka, ali nije niu kakvo} obavezi da to i Gini. U takvim slutajevima, veli Docit Kon (Domit Cob), Gtlae more da taga 72 Pripovedagewomn inotivacjom za skrivanje vlstitih mentale hin procesa (Konova |Zenet 1985:106). 6 Nom Tami e late da fokalizacja Koju sprovodi PPL ne mora da bude unutrainja (976417) "Petsonalni modus festa su kao pogodan izgovor za ograniéevanje fokusa narac alto ne anti da tip njegove fokalizacije wprincipa ae mote da varia" fasno je, medutin, dei ona unutatae spoljainje definige prema tome da li "pripovedaé iznosi iliine iznosi syoje ill nedie tude mish." 7 Simar Geter ( Seymotr Chatman; 1986194) vel da pr ovedaé ne mote priteZavatifokus naracie jer jeizvanprite: i ppovedata ns peepee koneepeje og sa njima omen rela ino peepee i konetpie toe tel telat Nel cme dolor avi (oi uote dele pater on to mode dai sino wma iw seas, ako je ono ome egetan to je, koje uEetora 8 dogaajma te pete tnt neta’ Gada uo odvati= Mada fet Geox teen se Cetmengvim weno kao bh dae ule Plea pita ipa itrians (Cetmeno feria) koe ek fata pralen i percept 8 Konova (1981:164) osporava termin “otelovijen'jer vecina porous pripeyedels oe nelatarurans wage pe Bovedate, Sant ednosavno fel da aie dasa PPL! 3e- forortidejejedya acs. 9, Zenet (1962:260-51) iste da pripovedni iskazi poput "je Sash dovnal ie compre hols pope. ‘edatevin esa ndrekal cur a sen fe bee Sees ptt drs rove tance dle rt 10 Getmenovelrtce Zenetove tiploge ipod gbe vida definicju fokalizacje koju sim Zenet i2nosi | temelie se, seston jo) aa Sef Bao koja on odbacje (Cet ‘men; 1986 200-203), Getmen, naprimer, nul tipsmatia pro bieatj jer misdacnpocazumera poeta ks. feat Ze naspre en, op Sata KO ne fokaigoran, to jest to ike ne feline nikaks inj one names prpoveet, ot toe da kale ve regotto mal image da persis. Oa) erin testo no te edna prong saan Fbiatacon’ kao So prea Ceumen, Ste, ste ‘kaaje ta pttebe 2a termina fof bi opsal ore eeu oe tke’ pape saan ojanijedan lik ne poseduje" a upcave (osu kriterjomt za metov null tip a 11 Balova (Mieke Bal 1985:112) menja woje sanovifte i dolaci do istog zalljudkar "Lu takezvano; pripovest w pryom fica’ net spo okalzer, ooo neo vemtnje eae svoju viz, spolia,neke fabule u kojjje rani uéestvovelo Kaoakter.” 12 Pomatu Benvenistova distinkeiju reformulsala je Dzenj S ‘monin-Grumbeh (lenny Simonin-Grambech). Po Benive- We RES , bo @, aeit085nisy (Baile Benveniste; 196625045), dikurs (asco) OGD cache cater co a pein sale zavive O datog goverog dogadaja, dk storisko prigor wedane (ia) kjucue sve pebaciae, Za Sinn Grumbahove (1975 100-10), ator sade pean na Aorar stash (éroreiaton) sisi pepovedane 8: porianjn ne iprpovedana stan (nonce, dak se ~ probes zajednide oboma, Vid takode Zenets 1501. & Ae ot eee oniansanecoetteaarstacged Sees apical eel aapeuben peace eeniebe eae we doe po Fone 2 Supsep pulang lon BS) razlog za dosetke." (Marivo 1969:21) Ae elem Oe LE oe De aie eee ome ae ee tatke gledistalika kod Krebijone iPrevoa, iopisa scene kojo} ROUEN Pi al (ol teeny aeons ul aoa sah pooah phos panies tae je funkeija prenesena na cemtralni lik, koji je ograniéen ostorno i, naspram drilgih likove, psiholoski. Ono ito ‘Zenct zove spoljasn tip zmati de je neograniveni pripovedat ‘grant sebe, lake favansvestima og ka, Tu jojo sta} une Genter ate nt fhm le na Sala ty omotgickin pecretinn pe peat anak wpe rea, foo lo BIBLIOGRAFUIA, Bal, Micke 1981 "Notes on Narrative Embedding’, 241-59 1085 Nanaeologe Intrduetion tothe Theory of Narrative, tuanslated by Christine ven Boheemen (Toronto: Uni. versity of Toronto Press). Benveniste, Emile 1966 Probldmes de linguistique générale, I (Paris: Galli mard), Berendsen, Marjet 1984"°The Teller and the Observer: Narration and Fo- ‘alization in Narrative Texts", Sle 18:140-58 Bronawaer, WM. 1978"Implied Author, ExteadiogeticNarratorand Public Reader: Gézrard Genette's: Natratolopical Model and the Reading Version of Great Expectations", Neophi- Tologus 621-18, oelics Today Chatman, Seymour 1978 Siory and Ditouse: Naresive Souc and Flim (Iihaca: Cornell University Pres). 1986 "Characters and’ Narrators: Filer, Center, Sant and Interest cus’ Peter Today 7189-204 Cobn, Dorrit 1978 Trangporent Minds: Narrative Modes for Presenting Contciourness in Fetion (Princeton: Princeton Univer: sity Press). 1981 The Encrclement of Narrative: On FranzStanzels Theorie des Braahlens, Poetics Today 2157-82. Cohn, Dorrit, and Gerard Genette 1965 "Nouveaux nouveaux discours du rési, Poique e101, Condesse, Gérard 1986 "Note su !éronciaton narrative (une présentation sytney Poeiue 6:46, Cesbillon, Claude Prosper Jlyt de 1985 Les égarements dc octet de Tsp, privedio Jean Dagen (Pris: Gamnier-Flammarion) Diderot, Denis 1915 Ocwores completes, Vo. 11, La religiewse,pritedio Georges May etal (Pais: Hermann), Genette, Gérard 1969 Figures 2 (Psi: ui 1972 Rgures 3 (Pais. Soul 1983 Noweau dscours du réci (Paris Seuil, Giowinsi Michal 1977 "On the Fies-Person Novel, New Literary History 9103.14 in Fleion Jost, Frangois| 1983 "Narration: En doga et au-deli", Communica- ons 38:192-212. Marivaux, Pierre Carlet de Chamblain de 1969 Le paysan panvenu, pritedio Frédéric Delotire (Paris: Garnier) Povillon, Jean 1946 Temgs et roman, (Paris: Gallimard). Prévost, Antoine Francois, Tabbé 1965 Histoire duchevaller des Grew et de Manon Lescaut, pritedili Frédéris Delotfe i Raymond Picard (Pass. Garnier) ‘Rimmon-Kenan, Shlomith 1983 Narradve Fiction: Contemporary Poetics (London: Methuen), Romberg, Bertil 1962 Smaies inthe Narrative Technique ofthe First-Person Novel (Lund: Almquist and Wiksell). Simonin-Grombach, Jenay 1975 "Pour une typolopie des discours’, w Langue, dis. cows, socidé: pour Emile Benveniste, priediia Julia Kristeva etal, 85-121 (Paris: Seu) Soberg, Nils 1982 "Du oft de Méséglie: Les métamorphoses du regard, Marcel Proust: Du o6ié de cher Swann, Revue Romane, 1789-109, Stanzel, Franz K, 19844 of Narative, translated by Charlotte Goedsche (Cambridge: Cambridge University Pres). “Tamir, Nomi 1976"Personal Narrative and Its Linguistic Foundation’, PTL 1403-29, Uspensky, Boris 1973 Poetics of Composition: The Souciue of the Aris. sie Textand Typology ofa Compositional Form, translated by Valentina Zavarin and Susan Witig (Berkeley and Ls Angeles: University of California Press). Vitowx, Pierre 1982 "Le jeu de la focaisaton’, Poiue 51:389-68. on mB & . bow, mnli90,