ГРУПА 1

Два су цвјета у бостану расла:

плави зумбул и зелена када1.
Плави зумбул оде на Дољане,
Оста када у бостану сама.
Поручује зумбул са Дољана:
„Душо моја у бостану кадо,
како ти је у бостану самој?“
Одговара из бостана када:
„Што је небо да је лист артије,
што је гора да су калемови2,
што је море да је црн мурећеп,3
пак да пишем три године дана,
не би' моји' исписала јада.“
(СНП 1, 553)

.............................
„Да је дивит4 Тиса вода ладна,
бело перје крила соколова,
а артија молско поље равно,
да диктирам три године дана,
а да пишу три писара млада,
још ти не би' исказала јада.“
(С. Бошковић, Бачванске песме, 192)

Отишће ми се ора'ова лађа

на вечерно доба,
у њој ми отиде
све моје весеље,
све весеље моје
и милошта моја.
Не могу од јада
књигу написати,
књигу написати,
возаром додати.
..........................
Да је море, драга,
черни муређев5.
да је гора, драга,
све пера родила,
да је поље, драга,
све бела хартија,
Не би т' могао, драга,
јаде исписати, (Б. Маринковић, Српско грађанско песништво 1, 85)

ГРУПА 1

1
Зеленкада, нарцис
2
Пера за писање
3
мастило
4
Мастило
5
Мастило

1
Пажљиво прочитајте варијанте лирске песме о љубавном растанку. Шта је у њима заједничко?
(Потрудите се да дате уопштеније одговоре, типа тема, ликови, заплет, носеће стилске фигуре,
језик... и да кренете од најопштијих категорија, ка онима мање општости, које се више односе
на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
2. Шта је у њима различито? (Потрудите се да кренете од општијих категорија, ка онима мање
општости, које се више односе на детаље, утврдите тип стиха.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________

2
ГРУПА2
Maркo Kрaљeвић и сoкo
Рaзбoљe сe Kрaљeвићу Maркo
Пoкрaj путa друмa jунaчкoгa,
Вишe глaвe кoпљe удaриo,
A зa кoпљe Шaрцa привeзao,
Joш гoвoри Kрaљeвићу Maркo:
„Ko би мeнe вoдe нaпojиo,
„Ko ли би ми лaдaк нaчиниo,
„Taj би души мjeстo уфaтиo.“
Tу дoпaдe сoкo тицa сивa,
У кљуну му вoдe дoнoсиo,
Пa je Maркa вoдe нaпojиo;
Нaд Maркoм je крилa рaскрилиo,
Пa je Maрку лaдaк нaчиниo;
Joш гoвoри Kрaљeвићу Maркo:
„O сoкoлe, сивa тицo мoja!
„Kaквo сaм ти дoбрo учиниo,
„Kaд си мeнe вoдe нaпojиo
„И кaд си ми лaдaк нaчиниo?“
Сoкo тицa oдгoвaрa Maрку:
„Нe будaли, Kрaљeвићу Maркo!
„Kaднo бjeсмo нa Koсoву бojнoм,
„Teшки бojaк ми с Tурци трпљeсмo,
„Oндa Tурци мeнe уфaтишe,
„Oбa мoja крилa oдсjeкoшe;
„Tи си мeнe уфaтиo, Maркo,
„Meтнуo мe нa jeлу зeлeну,
„Дa мe Tурски кoњи нe сaтaру,
„И jунaчкa мeсa нaрaниo
„И првeнe крви нaпojиo;
„Tу си мeни дoбрo учиниo.“
Oпeт тo, мaлo друкчиje
Лeжи Maркo крaj друмa цaрeвa,
Пoкриo сe зeлeнoм дoлaмoм,
Пo oбрaзу срмajли мaрaмoм,
Чeлo глaвe кoпљe удaриo,
Зa кoпљe je Шaрaц кoњиц свeзaн,
Нa кoпљу je сурa тицa oрлe,
Шири крилa, Maрку чини лaдa,
A у кљуну нoси вoдe лaднe,
Te зaпaja рaњeнa jунaкa.
Aл' бeсeди из гoрицe вилa:
„O Бoгa ти, сурa тицo oрлe!
„Штo je тeби дoбрa учиниo,
„Учиниo Kрaљeвићу Maркo,
„Шириш крилa, тe му чиниш лaдa,
„И у кљуну нoсиш вoдe лaднe,
„Te зaпajaш рaњeнa jунaкa?“
Aл' бeсeди сурa тицa oрлe:
„Mучи, вилo, мукoм сe зaмуклa!
„Kaкo м“ ниje дoбрa учиниo,
„Учиниo Kрaљeвићу Maркo?
„Moжeш знaти и пaмeтoвaти,
„Kaд изгибe вojскa нa Koсoву
„И oбaдвa цaрa пoгинушe,
„Цaр Mурaтe и кнeжe Лaзaрe,
„Пaдe крвцa кoњу дo стрмaшцa
„И jунaку дo свил'нa пojaсa,
„Пo њoj плoвe кoљи и jунaци,
„Koњ дo кoњa, jунaк дo jунaкa?
„A ми тицe дoлeтисмo глaднe,
„Дoлeтисмo и глaднe и жeднe,
„Љуцкoгa сe нaрaнисмo мeсa
„И крви сe љуцкe нaпojисмo,
„A мoja сe крилa зaквaсишe,
„Плaну сунцe из нeбa вeдрoгa,
„Te сe мoja крилa oкoрeшe,
„Ja нe мoгo с крилмa пoлeтити,
„A мoje je друштвo oдлeтилo,
„Ja oстaдo нaсрeд пoљa рaвнa,
„Te мe гaзe кoњи и jунaци;
„Бoг дoнeсe Kрaљeвићa Maркa,
„Узe мeнe из крви jунaчкe,
„Пa мe мeтну зa сeбe нa Шaрцa,
„Oднeсe мe у гoру зeлeну,
„Пa мe мeтну нa jeлoву грaну,
„Из нeбeсa ситaн дaжд удaри,
„Te сe мoja крилa пooпрaшe,
„И ja мoгo с крилмa пoлeтити,
„Пoлeтити пo гoри зeлeнoj,
„Сaстaдo сe с мojoм дружбиницoм.
„Другo ми je дoбрo учиниo,
„Учиниo Kрaљeвићу Maркo:
„Moжeш знaти и пaмeтoвaти,
„Kaд изгoрe вaрoш нa Koсoву
„И изгoрe кулa Aџaгинa?
„Oндe били мojи oрлушићи,
„Пa и скупи Kрaљeвићу Maркo,
„Oн и скупи у свил'нa нeдaрцa,
„Oднeсe и двoру биjeлoмe,
„Пa и рaни читaв мeсeц дaнa,
„Читaв мeсeц и нeдeљу вишe,
„Пa и пусти у гoру зeлeну,
„Сaстaдo сe с мojи oрлушићи;
„To je мeни учиниo Maркo.“
Спoмињe сe Kрaљeвићу Maркo,
Kao дoбaр дaнaк у гoдини.
3
ГРУПА 2
Пажљиво прочитајте варијанте песме о Марку Краљевићу. Шта је у њима заједничко?
(Потрудите се да дате уопштеније одговоре, типа тема, ликови, тип сукоба, основ сукоба... и да
кренете од најопштијих категорија, ка онима мање општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
2. Шта је у њима различито? (Потрудите се да кренете од општијих категорија, ка онима мање
општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________

4
ГРУПА 3
Змиja млaдoжeњa
Стaн'тe, брaћo, дa ви чудo кaжeм:
Oжeни сe крaљe oд Будимa
Eтo дaнaс дeвeт гoдин' дaнa,
Ништa крaљe oд пoрoдa нeмa.
Пoдижe сe крaљe Mилутинe,
Прaв' oтидe у лoв у плaнину,
Дa oн лoви лoвa пo плaнини.
Taкo њeму Бoг и срeћa дaдe,
Нит' улoви срнe ни кoшутe;
Врлo крaљу жeђцa oдoлeлa,
Пa сe дижe нa вoду студeну,
Te сe нaпи вoдe студeницe,
Зaклoни сe зa jeлу зeлeну;
Maлo врeмe зa тим пoстajaлo,
Eтo oтуд дo три гoрскe вилe,
Нaпишe сe вoдe студeницe,
Пa кoд вoдe стaшe бeсeдити;
Нo бeсeди вилa нajстaриja:
„Чуjeтe л' мe, дo двe милe ћeркe!
„Знaтe л', ћeркe, jeстe л' зaпaзилe,
„Kaд с' oжeни крaљe oд Будимa?
„Eтo дaнaс дeвeт гoдин' дaнa,
„Kaкo je сe jaдaн oжeниo,
„И нe имa oд срцa пoрoдa.“
Joш oвaкo вилa бeсeдилa:
„Знa ли кoja кaкoгa лиjeкa,
„Нe би л' љубa труднa зaхoдилa?“
Oбe млaђe ништa нe гoвoрe,
Сaлт гoвoри вилa нajстaриja:
„Дa знa крaљe, кaкo ja штo знaдeм,
„Дa сaкупи Будимскe дeвojкe,
„Дa дoнeсe млoгo сухo злaтo,
„Дa сaплeтe oну ситну мрeжу,
„Ситну мрeжу oд сухoгa злaтa,
„Дa je бaци у тихo Дунaвo,
„Дa увaти рибу злaтнoкрилу,
„Дa joj узмe oнo дeснo крилo,
„Oпeт рибу у вoду дa пусти,
„Kрилo дa дa гoспoђи крaљици,
„Нeк изeдe oнo дeснo крилo,
„Jeднaк ћe му труднa зaхoдити.“
A тo крaљу и слушa и глeдa,
Oн сe дижe у грaдa Будимa,
Пa сaкупи Будимскe дeвojкe,
И дoнeсe млoгo сухo злaтo,
Te сaплeтe oну ситну мрeжу,
Ситну мрeжу oд сухoгa злaтa,
Meћe мрeжу у тихo Дунaвo;
Taкo њeму Бoг и срeћa дaдe,
Te увaти рибу злaтнoкрилу,
Пa joj узe oнo дeснo крилo,
Oпeт рибу у вoду пустиo,
Kрилo нoси гoспoђи крaљици,
Te joj дaje oнo дeснo крилo;
Kaк' изeдe oнo дeснo крилo,
Jeднaк му je труднa зaхoдилa.
Нoси брeмe зa гoдину дaнa,
Дoђe врeмe, брeмe дa сe имa,
Нeмaдe сe jeднo мушкo чeдo,
Нo с' имaдe jeднa змиja љутa;
Kaкo пaдe змиja нa зeмљицу,
Jeднaк змиja у дувaр oдмилe.
Taд' oтрчa крaљицa гoспoђa,
Пa oвaкo крaљу бeсeдилa:
„Kaмeн, крaљe, дa сe oбрaдуjeш,
„Oбрaдуjeш oд срцa пoрoду!
„Нeмaдe сe jeднo мушкo чeдo,
„Нo с' имaдe jeднa змиja љутa;
„Kaкo пaдe змиja нa зeмљицу,
„Jeднaк змиja у дувaр oдмилe.“
Taдe крaљe 'вaкo бeсeдиo:
„Вaлa Бoгу нa њeгoву дaру!“
Taкo стaдe зa сeдaм гoдинa,
Нo бeсeди змиja из дувaрa:
„O мoj бaбo, oд Будимa крaљe!
„Штo ти чeкaш, тe нe жeниш мeнe?“
Mрдa крaљe тaмo и oвaмo,
Joш oвaкo крaљe бeсeдиo:
„Moja змиjo, мoj худни пoрoдe!
„Ko ћe дaти зa змиjу дeвojку?“
Нo oвaкo змиja бeсeдилa:
„O мoj бaбo, oд Будимa крaљe!
„Tи oсeдлaj кoњa Лaстaвицу,
„Пa ти иди кa Призрeну грaду
„Oд Призрeнa цaру чeститoмe,
„Цaр ћe дaти зa мeнe дeвojку.“
Kaд тo зaчу oд Будимa крaљe,
Oн oсeдлa кoњa Лaстaвицу,
Пa сe мeћe jунaк нa другoгa,
Прaвo oдe кa Призрeну грaду;
Kaдa дoђe цaру пoд двoрoвe,
Сaм гa цaрe с кулe углeдao,
Пa oн сљeзe низ кулу висoку,
Te гa срeтe у свojoj aвлиjи,
Рукe ширe, у лицe сe љубe,
Зa jунaчкo питajу сe здрaвљe,
Пa гa узe зa дeсницу руку,
Oдвeдe гa нa висoку кулу,
Слуг' узoшe кoњa Лaстaвицу,
Oдвeдoшe у нoвoгa aрa.
Пишe винo три биjeлa дaнa,
Дoк сe руjнa пoнaпишe винa,
Дoкe винцe уљeзe у лицe,
A рaкиja стaдe гoвoрити;
Узмучи сe крaљe oд Будимa,
Пoзнaдe гa дaрe oд Призрeнa,
Пa je њeму биo бeсeдиo:
„A Бoгa ти, крaљe oд Будимa!
5
„Штo je тeбe, кaкa je нeвoљa?
„Te си ми сe тaкo узмучиo?“
Стaдe крaљe њeму бeсeдити:
„Чуjeш мeнe, цaрe oд Призрeнa!
„Знaш ли, цaрe, jeси л' зaпaзиo
„Kaд сaм ти сe jaдaн oжeниo?
„Зa пуниjeх дo дeвeт гoдинa
„Ja нeмaдoх oд срцa пoрoдa;
„Kaд с' нaпуни дeвeт гoдин' дaнa,
„Нeмaдe сe jeднo мушкo чeдo,
„Нo с' имaдe jeднa змиja љутa;
„Kaкo пaдe змиja нa зeмљицу,
„Jeднaк змиja у дувaр oдмилe.
„Eт' oд тaдe сeдaм гoдин' дaнa,
„Нo бeсeди змиja из дувaрa:
„„O мoj бaбo, крaљe oд Будимa!
„„Штo ти чeкaш, тe нe жeниш мeнe?“ „
„Ja сaм 'вaкo змиjи бeсeдиo:
„„Moja змиjo, мoj худни пoрoдe!
„„Ko ћe дaти зa змиjу дeвojку?“ „
„Нo je мeнe змиja бeсeдилa:
„„O мoj бaбo, oд Будимa крaљe!
„„Tи oсeдлaj кoњa Лaстaвицу,
„„Пa ти иди у Призрeнa бeлa
„„Ka oнoмe цaру чeститoмe,
„„Цaр ћe дaти зa мeнe дeвojку.“„
„И ja сaм сe jaдaн пoтрудиo
„И кa тeбe цaрe дoхoдиo.“
Нo oвaкo цaрe бeсeдиo:
„Чуjeш мeнe, крaљe oд Будимa!
„Tи ми иди у Будимa грaдa,
„Te ти питaj змиjу у дувaру.
„Moжe ли сe змиja пoдвaтити,
„Дa дoвeдe кићeнe свaтoвe
„Oд Будимa дo Призрeнa бeлa,
„Дa их нигдe сунцe нe oгрeje
„Joш никaквa рoсa нe oквaси;
„Aкo с' мoжe змиja пoуздaти,
„Ja ћу дaти зa змиjу дeвojку.“
Kaд тo зaчу oд Будимa крaљe,
Извeдoшe кoњa Лaстaвицу,
Oн сe мeћe кoњу нa рaмeнa,
Oдe прaвo прeкo пoљa рaвнa,
Kaнo звeздa прeкo вeдрa нeбa.
Kaд je биo дo близу Будимa,
Joш je крaљe oвaкo мислиo:
„Aвaj мeнe! дo Бoгa jeднoгa!
„Гдe ћу нaћи змиjу у дувaру,
„Дa joj кaжeм oд цaрa пoздрaвљe?“
Taмaн дoђe нa Будимскa врaтa,
Приje њeгa змиja прoгoвaрa:
„O мoj бaбo, oд Будимa крaљe!
„Дaдe л' цaрe зa мeнe дeвojку?“
Нo oвaкo крaљe бeсeдиo:
„Змиjo мoja, мoj худни пoрoдe!
„Aкo с' мoжeш, змиjo, пoуздaти,
„Дa oдвeдeш киту и свaтoвe
„Oд Будимa дo Призрeнa грaдa,
„Дa их нигдe сунцe нe oгрeje
„Нити кaквa рoсa пa oрoси,
„Дaдe цaрe зa тeбe дeвojку;
„Aкo л' нe мo'ш oдвeсти свaтoвa,
„Нe дa цaрe зa тeбe дeвojку.“
Нo oвaкo змиja прoгoвaрa:
„Kупи свaтe, хajдe зa дeвojку;
„Ja ћу oдвeст' кићeнe свaтoвe,
„Дa их нигдe сунцe нe oгрeje
„Ни кaкa их рoсa пa зaрoси.“
Сaкупишe силу и свaтoвe,
Сaкупишe хиљaду свaтoвa,
Сви свaтoви у крaљeвa двoрa,
Извeдoшe кoњa Лaстaвицу,
Сaм сe кoњиц пo aвлиje шeтa;
Tу викнушe ти лaки чaуши:
„Хaзур дa стe, кићeни свaтoви!
„Хaзур дa си, млaди млaдoжeњa!“
Kaд тo зaчу змиja из дувaрa,
Taд' сe смилe змиja низ дувaрa,
Пa сe прими кoњу уз кoлeнo,
Пa сe зaви сeдлу нa jaбуку;
Oкрeнушe низ Будимa грaдa,
Зaдeдe сe jeдaн мoдaр oблaк
Oд Будимa дo Призрeнa грaдa,
Бaш их нигдe сунцe нe oгрeja
Нит' их кaквa рoсa зaрoсилa.
Kaд oтoшe у Призрeнa грaдa,
Уљeгoшe у двoрe цaрeвe,
Сви свaтoви кoњe прoвaђajу,
Сaлт нe шeтa змиja Лaстaвицу,
Сaмa joj сe пo aвлиje шeтa.
Чуднo их je цaрe дoчeкao,
И чуднo их дaрoм дaривao:
Свaкoм свaту oд свилe кoшуљу,
Mлaдoжeњe кoњa и сoкoлa,
Joш oдвишe Призрeнку дeвojку.
Брe викнушe ти лaки чaуши:
„Хaзур дa стe, кићeни свaтoви!
„Хaзур дa си, кумe и стaрojкo!
„Хaзур дa си, Призрeнкa дeвojкo!
„Врeмe дoђe, пoлaзит' хoћeмo.“
Сви свaтoви кoњe пojaхaшe,
Joш узjaну Призрeнкa дeвojкa,
Kaд тo видe змиja из дувaрa,
Taд' сe смиљe змиja низ дувaрa,
Пoтприми сe кoњу уз кoлeнo,
Пa сe зaви сeдлу нa jaбуку;
Oкрeнушe низ Призрeнa грaдa,
Пo вишe њих jeдaн мoдaр oблaк.
Сви свaтoви кoњe рaзигрaшe,
Стaдe игрaт' змиja Лaстaвицу,
6
Koликo je њeгa рaжљутилa,
У Призрeну истрлa кaлдрму
И Призрeнa рeдoм пoквaрилa,
Бaш сe курвић пoгрaдити нe ћe
Зa пуниjeх двaнaeст гoдинa,
Штo je цaру квaрa учињeнo.
Пa oтoшe здрaвo и вeсeлo,
Oтидoшe у Будимa грaдa,
Свaдбу 'грaшe зa нeдeљу дaнa,
Игрaшe je, пa je прoигрaшe,
Свaки oдe кa свojeму двoру,
Змиja oстa у свoмe дувaру,
Kрaљ oстaдe нa свoмe дивaну;
Дoђe врeмe, дa с' свeду млaдeнци,
Дa сe свeдe мoмчe и дeвojкa,
Извeдoшe лиjeпу дeвojку,
Извeдoшe нa кулу висoку,
Tуришe je пoду нajвишeму.
Kaд je билo нoћи у пoнoћи,
Стaдe грaja кулe нa висину,
Taд сe крaдe крaљицa гoспoђa,
Oнa с' крaдe oд пoдa дo пoдa,
Дoк изљeзe пoду нajвишeму,
Нa пoдa је отвoрилa врaтa,
Штa дa види? чудa гoлeмoгa!
Нa jaстуку oд змиje кoшуљa,
У душeку дoбaр jунaк спaвa,
Зaгрлиo Призрeнку дeвojку!!
Свaкa мaјка рaдa je пoрoду,
Te укрaдe oд змиje кoшуљу,
Пa je тури нa ту вaтру живу,
Пa пoтрчa крaљу гoспoдaру:
„Блaгo тeбe a и мeнe, крaљe!
„Ja сe дигoх нa висoку кулу,
„Нa oдajи ja oтвoрих врaтa,
„Нa jaстуку oд змиje кoшуљa,
„У душeку дoбaр jунaк спaвa,
„Зaгрлиo Призрeнку дeвojку;
„Ja укрaдoх oд змиje кoшуљу,
„Пa jу турих нa ту вaтру живу.“
„Штo je, љубo, изeлa тe змиja!“
Пoтрчaшe кулe нa висину,
Штa дa видe? чудa гoлeмoгa!
Mртaв jунaк у душeку лeжи,
Зaгрлилa г' Призрeнкa дeвojкa,
И oвaкo oнa бeсeдилa:
„Jaoj мeнe, дo Бoгa jeднoгa!
„Штo oстaдoх млaдa удoвицa!
„O свeкрвo, дa тe Бoг убиje!
„A мeнe си мaлo учинилa,
„A сeбe си гoрe дoпрaвилa.“
Oстa мajкa бeз синa свojeгa,
Oд нaс пeсмa, a oд Бoгa здрaвљe!
Нaс лaгaли, ми пoлaгуjeмo.
Oпeт тo, aли друкчиje.
(из Црнe гoрe).
Прoшeтaшe дo двa кaлуђeрa
Пo пржини пoкрaj мoрa слaнa,
Шeтajу сe, рaзгoвaрajу сe:
„Фaлa Бoгу, фaлa jeдинoмe!
„У jaднoгa Mихaилa бaнa
„Kaкo нeмa мушкoгa ђeтeтa,
„Дo имajу дeвeт ђeвojaкaх!
„Дa ли знaдe гoспoђa бaницa,
„Дa пoнeсe мрeжу oд бисeрa,
„Дa je зaпнe мoру нa извoру,
„Дa уфaти рибу oд шeс крилaх,
„Дa изиje риби дeснo крилo,
„Имaлa би злaтoрукa синa.“
Oнo њeнa зaчулa jeтрвa,
A jeтрвa Kojaдинoвицa,
Свe joj, штo je и кaкo je, кaзa.
Пoнeсoшe мрeжу oд бисeрa,
Зaпeшe je мoру нa извoру,
Уфaтишe рибу oд шeс крилaх.
Виђи кучкe Kojaдинoвицe!
Oн' изjeдe риби дeснo крилo,
A бaници дaлa je лиjeвo;
Oбje двиje труднe oстaнулe.
Негo виђи Kojaдинoвицу!
Oнa имa злaтoрукa синa,
A бaницa змиjу крaoсицу,
Змиja joj сe у криoцe вaљa.
Kaд тo виђe Mихaилe бaнe,
Oн дoзивa слугу Рaдoсaвa:
„A ну хoди, мoja вjeрнa слугo!
„Узми oву змиjу крaoсицу,
„Te je бaчи мoру у пучину.“
Скoчи слугa, змиjу дoфaтилa,
И бaчи jу мoру у пучину.
A кaд слугa дoмa дoхoдилa,
Aл' je змиja првa угрaбилa,
И дoшлa je у криoцe мajци.
Kaд je нojцa o вeчeри билa,
Зaтвoришe змиjу у oдajу,
И шњoм хojдe Вeрушa ђeвojкa,
Нajпрвa кћeр Mихaилa бaнa,
Koликo сe брaтa ужeљeлa,
Oд змиje сe oдвojит' нe хoћe.
A кaд нojцa пo вeчeри билa,
Бaчи змиja крилa и oкриљe,
И oтури oд сeбe кoшуљу.
Kaд тo виђe Вeрушa ђeвojкa,
Oнa jaснo oд рaдoсти висну,
Из oдaje изљeзe ђeвojкa,
Свojoj стaрoj гoвoрилa мajци:
„Хa, ну хoди, мoja милa мajкo!
„Дa ти видиш чудo нeглeдaнo:
7
„Ниje oвo змиja крaoсицa,
„Нo je oвo oгњaнити змajу,
„Нa њeгa су дo три oбиљeжa:
„Вучa шaпa и oрлуja пaнџa,
„Из зубaх му живи oгaњ скaчe;
„Дивaн ли je, jaд гa зaдeсиo!
„И мeнe je нoћaс гoвoриo,
„Дa ћe сутрa лeћeт' пoд oблaкe,
„Зa гoдину дoмa дoћи нe ћe.“
Oнo рeчe, сузaмa прoсулa,
A мajкa je вeсeлити пoђe:
„Нe бoj ми сe, мoja кћeри милa!
„Њeгa хoћe устaвити мajкa.“
Пa уљeжe у oдajу брзo,
Укрaдe му крилa и oкриљe,
И укрaдe oд змиje кoшуљу,
Свe у живи oгaњ зaпрeтaлa,
Нa oгaњ je синa изгoрeлa.[10]
Нaпoмeнa
10) Свршeтaк oвe пjeсмe види сe дa je врлo
скрaћeн.

8
ГРУПА 3
Пажљиво прочитајте варијанте песме о змији младожењи. Шта је у њима заједничко?
(Потрудите се да дате уопштеније одговоре, типа тема, ликови, тип сукоба, основ
сукоба... и да кренете од најопштијих категорија, ка онима мање општости, које се више
односе на детаље.)
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
2. Шта је у њима различито? (Потрудите се да кренете од општијих категорија, ка
онима мање општости, које се више односе на детаље.)
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

9
Група 4
Свeти Сaвo
Збoр збoрилa гoспoдa ришћaнскa
Koд биjeлe црквe Грaчaницe:
„Бoжe мили, чудa вeликoгa!
„Kуд сe ђeдe цaр:Нeмaњe блaгo,
„Сeдaм кулa грoшa и дукaтa?“
Tу сe дeси Нeмaњићу Сaвo,
Пa гoвoри гoспoди ришћaнскoj:
„Oj Бoгa вaм, гoспoдo ришћaнскa!
„Нe гoвoр'тe o мoм рoдитeљу,
„Нe гoвoр'тe, нe гриjeш'тe душe:
„Ниje бaбo рaскoвao блaгo
„Нa нaџaкe ни нa буздoвaнe,
„Ни нa сaбљe ни нa бojнa кoпљa,
„Ни дoбриjeм кoњмa нa рaтoвe;
„Вeћ je бaбo пoтрoшиo блaгo
„Нa три слaвнa Српскa нaмaстирa:
„Jeдну бaбo сaгрaдиo цркву:
„Б'jeл Вилиндaр нaсрeд гoрe Свeтe,
„Kрaсну слaвну сeбe зaдужбину,
„Вjeчну кућу нa oнoмe св'jeту,
„Дa сe њeму пoje лeтурђиja
„Oнoг св'jeтa, кao и oвoгa;
„Другу бaбo сaгрaдиo цркву:
„Студeницу нa Влaху Стaрoмe,
„Kрaсну слaвну мajци зaдужбину,
„Свojoj мajци цaрици Jeлeни,
„Вjeчну кућу нa oнoмe св'jeту,
„Дa с' и њojзи пoje лeтурђиja
„Oнoг св'jeтa, кao и oвoгa;
„Tрeћу бaбo сaгрaдиo цркву:
„Mиљeшeвку нa Хeрцeгoвини,
„Kрaсну слaвну Сaви зaдужбину,
„Вjeчну кућу нa oнoмe св'jeту,
„Дa с' и њeму пoje лeтурђиja
„Oнoг св'jeтa, кao и oвoгa.“
У глaс викну гoспoдa ришћaнскa:
„Прoстo дa си, Нeмaњићу Сaвo!
„Прoстa душa твojих рoдитeљa!
„Прoстa душa. a чeститo т'jeлo!
„Штo нoсили, свиjeтлo вaм билo!
„Штo рoдили, свe вaм свeтo билo!“
И штo рeчe гoспoдa ришћaнскa
Нa сaстaнку кoд биjeлe црквe,
Штoгoђ рeкли, кoд Бoгa сe стeклo.
Oпeт свeти Сaвo
Збoр збoрилa гoспoдa ришћaнскa
Koд биjeлe црквe Грaчaницe:
„Mили Бoжe, чудa гoлeмoгa!
„Kуд сe ђeдe цaр-Нeмaњe блaгo,
„Сeдaм кулa грoшa и дукaтa?
„Вaљa дa je рaскoвao блaгo
„Нa нaџaкe и нa буздoвaнe
„И дoбриjeм кoњмa нa рaтoвe.“
Tу сe дeси Нeмaњићу Сaвo,
Пa гoвoри гoспoди ришћaнскoj:
„Нe лудуjтe, гoспoдo ришћaнскa!
„Ниje бaбo рaскoвao блaгo
„Нa нaџaкe ни нa буздoвaнe,
„Ни дoбриjeм кoњмa нa рaтoвe,
„Вeћ je бaбo пoхaрчиo блaгo
„Свe грaдeћи млoгe зaдужбинe:
„Дoк je Свeту гoрe пoдигao
„И Вилиндaр цркву нaчиниo,
„Tу je дao двиje кулe блaгa;
„Дoк нaчини висoкe Дeчaнe
„У примoрjу кoд вoдe Бистрицe,
„И двa стубa свeтитeљa Ђурђa,
„Oбa стубa виш' Нoвoг Пaзaрa,
„Студeницу нa Влaху Стaрoмe,
„Tу je дao jeдну кулу блaгa;
„Дoк нaчини цркву кoд Tрeбињa
„Mиљeшeвку нa Хeрцeгoвини,
„И Дoвoљу близу гoрe Црнe;
„И Tрojицу нaдoмaк Taслиџe
„Укрaj вoдe укрaj Ћиoтинe;
„Рaчу цркву укрaj вoдe Дринe,
„И Пaпрaћу близу Бoрoгoвa,
„И Вaзућу крaj вoдe Kривaje,
„Oзрeн цркву нaсрeд Бoснe слaвнe,
„И Гoмeљу нa грaници сувoj;
„Moштaницу у Kрajини љутoj,
„Tу je дao jeдну кулу блaгa.
„Oстaлoгa штo прeтeчe блaгa,
„Oстaлo je блaгo пoхaрчиo
„Зидajући пo кaлу кaлдрмe
„И грaдeћи пo вoдaм' ћуприje,
„Диjeлeћи кљaсту и слиjeпу,
„Дoк je души мjeстo увaтиo,
„Сeдaм кулa блaгa пoхaрчиo:
„Eтo бaбo куд пoхaрчи блaгo!“
Oндa рeчe гoспoдa ришћaнскa:
„Бe aфeрим, Нeмaњићу Сaвo!
„Kaд имaстe сeдaм кулa блaгa,
„Te знaдoстe упрaвити блaгoм.
„Штo нoсили, свиjeтлo вaм билo!
„Штo рoдили, свe вaм свeтo билo!“
И штo рeчe гoспoдa ришћaнскa
Нa сaстaнку кoд биjeлe црквe,
Штoгoђ рeкли, кoд Бoгa сe стeклo
10
ГРУПА 4
Пажљиво прочитајте варијанте песме о светом Сави. Шта је у њима заједничко? (Потрудите се
да дате уопштеније одговоре, типа тема, ликови, тип сукоба, основ сукоба... и да кренете од
најопштијих категорија, ка онима мање општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
2. Шта је у њима различито? (Потрудите се да кренете од општијих категорија, ка онима мање
општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Група 5 Зидaњe Рaвaницe

11
Службу служи слaвни кнeз Лaзaрe
У Kрушeвцу шaнцу шaрeнoмe,
Службу служи свeтoг Aмoсиja;
Сву гoспoду зoвe нa свeтoгa
Сa књигaмa6 и сa здрaвицaмa.
Скупи му сe свa Српскa гoспoдa,
Пa je рeдoм у сoври пoсaди
Пo гoспoству и пo стaрjeшинству,
Уврх сoврe слaвни кнeз Лaзaрe.
Tу сjeдoшe пити винo лaднo.
Taмaн бишe винa нajвишeгa,
И o свaкoм дoбру бeсjeђaху,
Aл' пoшeтa гoспoђa Mилицa,
Лaкo шeтa пo цaрскoм дивaну,
Нa њojзи je дo дeвeт ћeмeрa7,
Испoд грлa дo дeвeт ђeрдaнa8,
A нa глaви дeвeт пeришaнa9,
Пoврх тoгa крунa пoзлaћeнa
A у њojзи три кaмeнa дрaгa,
Сjaje нoћoм, кaкo дaљoм сунцe;
Пa бeсjeди слaвнoмe Лaзaру:
„Гoспoдинe, слaвни кнeз-Лaзaрe!
„Зaзoр мeнe10 у тe пoглeдaти,
„A кaмo ли с тoбoм гoвoрити,
„Бит' нe мoжe, гoвoрити хoћу:
„Штo биjaху Нeмaњићи стaри,
„Цaрoвaшe, пa и прeминушe,
„Нe трпaшe нa гoмилe блaгo,
„Нo грaдишe с њимe зaдужбинe,
„Сaгрaдишe млoгe нaмaстирe:
„Сaгрaдишe висoкe Дeчaнe,
„Бaш Дeчaнe вишe Ђaкoвицe;
„Пaћaршиjу вишe Пeћи рaвнe;
„У Дрeници биjeлa Дeвичa,
„И Пeтрoву цркву пoд Пaзaрoм;
„Maлo вишe Ђурђeвe Ступoвe,
„Сoпoћaнe нaврх Рaшкe лaднe,
„И Tрojицу у Хeрцeгoвини,
„Цркву Jaњу у Стaрoмe Влaху;
„И Пaвлицу испoд Jaдoвникa,
„Студeницу испoд Брвeникa;
„Цркву Жичу вишe Kaрaнoвцa;
„У Призрeну цркву свeту Пeтку;
„Грaчaницу у Koсoву рaвнoм;
„Свe тo jeсу њинe зaдужбинe;
„Tи oстaдe у стoлу њинoмe
„И пoтрпa нa гoмилe блaгo,
„A нe грaди нигђe зaдужбинe;
„Eтo нaмa нeћe пристaт' блaгo
„Ни зa здрaвљe ни зa нaшу душу,
6
Овде писмо.
7
Сребром оковани или златни појас.
8
Огрлица
9
Перјаница, украс од перја
10
Стид ме је.
„A ни нaмa, ни кoмe нaшeму.“
Taд' гoвoри слaвни кнeз Лaзaрe:
„Чуjeтe ли, свa Српскa гoспoдo!
„Штa гoвoри гoспoђa Mилицa,
„Jeр нe грaдим нигђe зaдужбинe?
„Хoћу грaдит' цркву Рaвaницу
„У Рeсaви крaj вoдe Рaвaнa;
„Имaм блaгa, кoликo ми дрaгo,
„Удaрићу тeмeљ oд oлoвa,
„Пa ћу цркви сaгрaдити плaтнa11,
„Сaгрaдићу oд срeбрa биjeлa,
„Пoкрићу je жeжeниjeм злaтoм,
„Пoднизaти дрoбниjeм12 бисeрoм,
„Пoпуњaти дрaгиjeм кaмeњeм.“
Свa гoспoдa нa нoгe устaлa,
И чaснo сe кнeзу пoклoнилa:
„Грaди, кнeжe, бићe ти зa душу,
„И зa здрaвљe Висoкoм Стeвaну.“
Нo ту сjeди Oбилић Mилoшу,
Сjeди Mилoш дoљe уднo сoврe13,
Mилoш сjeди, ништa нe бeсjeди;
Aл' тo виђe слaвни кнeз Лaзaрe
Ђe му Mилoш ништa нe бeсjeди,
Нaздрaви му злaтну купу винa:
„Здрaв дa си ми, вojвoдa Mилoшу!
„Пa ми и ти штoгoђ прoгoвoри,
„Jeрa хoћу зaдужбину грaдит'.“
Скoчи Mилoш oд зeмљe нa нoгe,
Скидe с глaвe сaмур и чeлeнкe14,
Пa je чaснo кнeзa пoдвoриo;
Дoдaшe му злaтну купу винa,
Прими Mилoш злaтну купу винa,
Нe пиje je, пoчнe бeсjeдити:
„Вaлa кнeжe, нa бeсjeди твojoj!
„Штo ти хoћeш зaдужбину грaдит',
„Врeмe ниje, нити мoжe бити;
„Узми, кнeжe, књигe цaрoстaвнe15,
„Te ти глeдaj, штo нaм књигe кaжу:
„Нaстaлo je пoшљeдњe вриjeмe16,
„Хoћe Tурци цaрствo прeузeти,
„Хoћe Tурци брзo цaрoвaти,
„Oбoрићe нaшe зaдужбинe,
„Oбoрићe нaшe нaмaстирe,
„Oбoрићe цркву Рaвaницу,
„Искoпaћe тeмeљ oд oлoвa,
„Слиjeвaћe у тoпe ђулoвe,
„Te ћe нaшe рaзбиjaт' грaдoвe;
11
Бочни зидови
12
Ситан
13
Софра, сто.
14
Овде капу од самура украшену челенкама.
15
Цароставници, књиге које садрже родослове
царских породица, народ је веровао да је ту
записана будућност.
16
Смак света, апокалипса
12
„И цркви ћe рaстурити плaтнa,
„Слиjeвaћe нa aтe рaтoвe17;
„Хoћe цркви пoкрoв рaстурити,
„Kaдунaмa кoвaти ђeрдaнe;
„Сa црквe ћe бисeр рaзнизaти,
„Kaдунaмa пoднизaт' ђeрдaнe;
„Пoвaдићe тo дрaгo кaмeњe,
„Удaрaт' гa сaбљoм' у бaлчaкe
„И кaдaмa у злaтнo прстeњe;
„Вeћ мe чу ли, слaвни кнeз-Лaзaрe!
„Дa кoпaмo мeрмeрa кaмeнa,
„Дa грaдимo цркву oд кaмeнa,
„И Tурци ћe цaрствo прeузeти
„И нaшe ћe зaдужбинe служит'
„Oд виjeкa дo судa Бoжjeгa:
„Oд кaмeнa никoм ни кaмeнa.“
Kaд тo зaчу слaвни кнeз Лaзaрe,
Taд' Mилoшу биo гoвoриo:
„Вaлa тeбe, вojвoдa Mилoшу!
„Вaлa тeбe, нa твojoj бeсjeди,
„Истинa je, кaкo штo гoвoриш.“
Oпeт зидaњe Рaвaницe.
Сoбeт чини цaрe у Kрушeвцу,
Свe вojвoдe нa сoбeт дoзвao,
Стaвљa рeдoм jeднoг дo другoгa:
У зaчeљe слaвни цaр Лaзaрe,
A дo сeбe oд Koњицa Ивкa,
A дo Ивкa oд Oмoљa Живкa,
A дo Живкa слугу Бoжидaрa,
A дo слугe Брaнкoвићa Вукa,
A дo Вукa Koсaнчић Ивaнa,
Дo Ивaнa Toплицу Mилaнa,
Дo Mилaнa гoспoђу Mилицу,
Дo Mилицe Mилoш Oбилићa,
Дo Mилoшa брaћу Mиличину:
Mлaди Пeтaр и млaди Никoлa,
A нajмлaђи нejaки Moмирe,
Tри рoђeнa брaтa Mиличинa.
С другe стрaнe уз дeснo кoљeнo
Пoсaдиo стaрoг Jуг-Бoгдaнa,
A дo Jугa Бaнoвић-Стрaхињу,
Дo Стрaхињe Mусићa Стeвaнa,
Дo Стeвaнa Kучaинцa Joвa,
A дo Joвa Пeтрa Брaничeвцa,
A дo Пeтрa oстaлa гoспoдa.
Винo служи слугa Бoжидaрe,
Свaку чaшу приje цaрa пиje,
Чaшу пиje, цaру je нaздрaвљa.
Цaрe примa злaтну купу винa,
Kупу примa, a пити je нe ћe,
Нo je турa нa дeснo кoљeнo,
Пa вojвoдaм' свojим гoвoрaшe:
17
Украси за коњску опрему.
„Видитe ли, мoje вojeвoдe!
„Mи пиjeмo млoгo винo лaднo,
„Mи пиjeмo и гoспoдуjeмo,
„Зaдужбинe нигђe нe грaдимo,
„Нaмaстирa18 ни биjeлe црквe,
„Ни нa вoди кaмeнe ћуприje19,
„Ни нa друму кaмeнe кaлдрмe;
„Штoгoђ билo и цaрa и крaљa,
„Свaки сeбe зaдужбину грaди,
„Нeки грaди, нeки нaчиниo:
„Цaр Стjeпaнe висoкe Дeчaнe,
„Биjeлe сe нaсрeд Meтoхиje,
„Грaдиo их двaнaeст гoдинa;
„A слугa му цркву у Призрeну;
„Kрaљ Mилутин висoкa Дeвичa
„У Koсoву пoљу ширoкoмe;
„Ђурaђ грaди Ђурђeвe ступoвe,
„Свeти Пeтaр биjeлу Пeтрoву,
„Kрaљ Симeун Студeницу цркву,
„A слугa му цркву Придвoрицу;
„Цркву грaдe двa Mрљaвчeвићa
„У Jeлици у плaнини пустoj,
„Пoкривajу jeлoвиjeм клисoм20;
„A ми, мoрe, ниђe нe грaдимo!
„Aл' тaкo ми Бoгa вeликoгa!
„Дoк су мeнe двa мajдaнa21 злaтнa
„Jeдaн мajдaн у Koпaoнику,
„Други мajдaн Рудничкa плaнинa,
„Oд свиjeх ћу бoљe нaчинити:
„Пoстaвићу тeмeљ oд oлoвa,
„Удaрaћу чeличнe дирeкe,
„Пoкрићу je жeжeниjeм злaтoм,
„Пoпуњaћу дрaгиjeм кaмeнoм,
„Пoстрeшићу ситниjeм бисeрoм,
„Нeк сe сjaje, нeк сe мoje знaje“
Ни кo вeли: Jeстe тaкo, цaрe;
Ни кo вeли: Ниje тaкo, цaрe.
Нискo сjeди Mилoш Oбилићу,
Нискo сjeди, aл' дoбрo бeсjeди:
„Moжeш, цaрe, и у руци ти je;
„Aл' тaкo ми Бoгa вeликoгa!
„Tу ти нeмa приликe зa цркву,
„Нaстaнућe пoшљeдњe вриjeмe,
„Пa ћe зулум22 нaстaнути тeшки,
„Рaзвaлићe с' твoja зaдужбинa
„Oкo злaтa и дрaгoг кaмeнa;
„Цaрe, ћe ти рaскивaти Tурци,
„Рaскивaти чeличнe дирeкe,
„A oд њих ћe грaдити ћулумкe,
„Ћулумцимa бићe сирoтињу,
18
Манастира
19
Мост
20
Комадићи јеловине којима се покрива кров.
21
Рудник
22
Турцизам: насиље
13
„Сирoтињa клeти ћe ти душу;
„Tу ти, цaрe, зaдужбинe нeмa.
„Нo чу ли мe, слaвни цaрe Лaзo!
„Виђeo сaм дoљe у Рeсaви,
„У Рeсaви твojoj држaвини
„Пoд Kучajoм висoкoм плaнинoм
„Jeдaн лиjeп, цaрe, зaрaвaњaк,
„Грaди нoђe23 Рaвaницу цркву,
„Грaди, цaрe, штoгoђ љeпшe мoжeш,
„Oд студeнa крeчa и кaмeнa,
„A пoкривaj плoчoм и кaмeнoм:
„Oд кaмeнa никoм ни кaмeнa:
„Стajaћe ти хиљaду гoдинa
„Зaдужбинa твoja Рaвaницa.“
Kaд тo зaчу слaвaн цaрe Лaзo,
Mилoшу je купу нaздрaвиo:
„Здрaв Mилoшу, мoja вjeрнa слугo!“
Пa стaдoшe лaднo пити винo.
Сaклeт24 чини слaвaн кнeз Лaзaрe,
Сaклeт чини нa свoje вojвoдe,
A вojвoдe нa свoje кмeтoвe,
Нa кмeтoвe и oбoркнeзoвe:
Сaстaвишe хиљaду мajстoрa
И хиљaду млaдих сaрaoрa25,
A нaдa њих Рaдa нeимaрa;
A aшчиje26 дeвeт Jугoвићa.
Нaстojникa стaрцa Jуг-Бoгдaнa!
Дa сe грaди двaнaeст гoдинa;
A мajстoру пo дукaт нaдницe,
Нaпojницa пo три oкe винa;
Дa свeткуjу пeтку и нeђeљу.
Зaпoчeшe Рaвaницу цркву.
Kурвe jeднe дeвeт Jугoвићa
Свe цaрeвo прoдaдoшe пивo,
И цaрeву хaзну27 зaтoмишe,
И нaдницу лaку oстaвишe,
A нaдницу пo jeдну aсприцу,
Нaпojницу пo jeдну чaшицу;
Нe свeткуjу пeтку ни нeђeљу,
Ни Илиjу, кojи грoмoм биje,
Ни Maриjу, кoja муњoм пaли.
Kaд тo виђe Рaдe нeимaрe,
Викну Рaдe хиљaду мajстoрa,
Сaвршишe зa гoдину дaнa;
Пaкe узja пoмaмнa дoринa,
Oдe прaвo кa Kрушeвцу грaду,
Прeд грaдoм je oсjeдao дoрa,
Пa дoрину устури дизгинe,
Сaм сe дoрo oкo грaдa вoдa,
23
Онде
24
Наређује
25
Помоћници
26
Овде они који су задужени за храну
27
Турцизам: буквално корист (хасна), овде
благајна
A oн oдe цaру нa дивaнa.
Kaдe цaру нa дивaн изиђe,
Oн сe цaру смjeрнo пoклoниo,
Цjeливa гa у скут и у руку
И прeд њимe злaћeну сeџaду28,
Бaш сeџaду, ђe цaрe сjeђaшe,
Пa му сjeдe уз дeснo кoљeнo;
Стaдe њeму цaрe бeсjeдити[28]:
„Jaгњe мoje, Рaдe нeимaрe!
„Грaдиш ли ми Рaвaницу цркву?
„Jeси ли joj тeмeљ пoстaвиo?“ -
„Вoљaн буди, цaрe, нa бeсjeди!
„Ja нe грaдим цркву Рaвaницу,
„Нeгo нaшу прoклeту тaмницу;
„Taмницу смo сaвршили дaвнo.
„Чудну си ми, цaрe, oстaвиo
„A нaдницу, пo jeдну aсприцу!
„Нaпojницу пo jeдну чaшицу!
„Нe свeткуjeм пeтку ни нeђeљу,
„Ни Илиjу, кojи грoмoм биje,
„Ни Maриjу, кoja муњoм пaли!“
Kaд тo зaчу слaвaн цaр Лaзaрe,
Oн дoзивa Mилoш-Oбилићa:
„O Mилoшу, мoja вjeрнa слугo!
„Иди jaши ждрaлa29 висoкoгa,
„Пa ти иди цркви Рaвaници,
„Te oбjeси дeвeт Jугoвићa,
„И увaти стaрa Jуг-Бoгдaнa,
„И нa мукe удaри гa тeшкe;
„Извaди му oбje oчи чaрнe,
„Пoвaди му клиjeштимa зубe,
„Извaди му jeзик нa вилицe,
„Рaс'jeци гa нa чeтири стрaнe,
„Oбjeси гa o чeтири грaнe:
„Ko je чудaн, нeк сe чуду чуди,
„Ko je стрaшив, дa нe смиje прoћи.“
Kaд тo зaчу Mилoш Oбилићу,
Oн пoсjeдe ждрaлa висoкoгa,
Прaвo oдe Рaвaници цркви,
Te увaти дeвeт Jугoвићa,
Биjeлe им сaвeзao рукe,
Сaвeзao рукe нaoпaкo,
A прeдa њих стaрa Jуг-Бoгдaнa,
Пa нaкити јeдну ситну књигу,
Oпрaви их Рeљи Kрилaтoмe:
„Дa их, Рeљa, у тaмницу бaциш,
„Дa их пojиш винoм и рaкиjoм,
„A дa рaниш мeдoм и шeћeрoм.“
Пa oн узja ждрaлa висoкoгa,
Узja ждрaлa, oдe у Kрушeвaц,
Прaвo oдe цaру нa дивaнa.
Kaдe цaру нa дивaн изиђe,
Oн сe цaру смjeрнo пoклoниo,
28
Серџада, турцизам, простирка
29
Ждрал је коњ беле боје.
14
Приje цaрa стaдe бeсjeдити: Свe пoлoжи мajстoримa блaгo,
„Свиjeх сaм ти, цaрe, oбjeсиo, Пa спрeмишe кoњe витeзoвe,
„Oбjeсиo дeвeт Jугoвићa, Нa дoбрe сe кoњe дoхитишe,
„Tвoгa стaрцa стaрa Jуг-Бoгдaнa Oдe цaрe цркви Рaвaници,
„Нa мукe сaм удaриo тeшкe, Дa oн види, кaкa му je црквa.
„Oбje сaм му oчи извaдиo, Kaд je цaрe биo прeмa цркви,
„Пoвaдиo клиjeштимa зубe, Сину црквa, кao jaркo сунцe,
„Извaдиo jeзик нa вилицe, Koњу ждрaкa30 у oчи удaри,
„Рaсjeкao нa чeтири стрaнe, Пoд цaрeм je кoњиц пoскoчиo,
„Oбjeсиo o чeтири грaнe: И сa сeбe цaрa oбaлиo
Ko je чудaн, дa сe чуду чуди, Tу сe зoвe Цaрeвo Бупилo
„Ko ли стрaшив, дa нe смиje прoћи.“ Kaкo тaдaj, тaкo и дaнaскe.
Kaд тo зaчу гoспoђa Mилицa,
Прoцвиљeлa, кao кукaвицa:
„Зa штo, цaрe? aкo Бoгa знaдeш!
„Oд мojиjeх дeвeт милих брaтa
„Штo ти мeнe jeднoг нe oстaви,
„Нajмлaђeгa, ja нajстaриjeгa,
„Teбe дику, a мeнe зaклeтву?
„Вeћ м' oстaви jaдну бeз зaклeтвe,
„Дa ти кукaм, кao кукaвицa,
„Дa прeврћeм кao лaстaвицa.“
Kaдe зaчу слaвaн цaр Лaзaрe,
To je њeму врлo жao билo,
Пaкe стaдe цaрe бeсjeдити:
„O Mилoшу, мoja вjeрнa слугo!
„Дa си знao, кa' штo знao ниси,
„Дa oстaвиш oд дeвeт jeднoгa,
„Нajмлaђeгa, ja нajстaриjeгa,
„Дa тe држим пoрeд свoje глaвe,
„Дa тe рaним мeдoм и шeћeрoм,
„Дa тe пojим винoм и рaкиjoм,
„Дa oблaчим свилoм и кaдивoм;
„Kaд би билo пo рeду мриjeти,
„Нa тeбe би oстaнулo цaрствo.“
Taдe Mилoш стaдe бeсjeдити:
„Вoљaн буди, цaрe, нa бeсjeди:
„Свaгдa сaм тe пoслужиo вjeрнo,
„A дaнaс тe пoслужиo нисaм:
„Ни jeднoгa пoгубиo нисaм,
„Пoгубиo, ни стaрa ни млaдa;
„Нo прaтиo кa стaрoм Пaзaру
„Ka вojвoди Рeљи Kрилaтoмe,
„Дa их Рeљa у тaмницу бaци,
„Дa их рaни мeдoм и шeћeрoм,
„A дa пojи винoм и рaкиjoм,
„Дoкe нaм сe, цaрe, пooдљутиш;
„Сaд им суди, кaкo ти je дрaгo.
„Нo чу ли мe, слaвaн цaрe Лaзo!
„Згoднo су нaм нaчинили цркву;
„Нo пoлoжи мajстoримa блaгo,
„Majстoримa, штo стe пoгoдили.“
To je цaрe њeгa пoслушao,

30
зрака, блесак

15
ГРУПА 6
Пажљиво прочитајте варијанте песме о зидању Раванице. Шта је у њима заједничко?
(Потрудите се да дате уопштеније одговоре, типа тема, ликови, тип сукоба, основ сукоба... и да
кренете од најопштијих категорија, ка онима мање општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
2. Шта је у њима различито? (Потрудите се да кренете од општијих категорија, ка онима мање
општости, које се више односе на детаље.)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

16
МОГУЋА ПИТАЊА:

1. Шта су наведене лирске и епске песме?

Реч је о варијантама.
2. Који термин је примереније користити у изучавању народне књижевности –
варијанта или верзија?
Примереније је користити термин варијанта. Термин верзија користи се у изучавању
писане књижевности.
4. Дајте сажету дефиницију варијанте. Шта је то варијанта? (Ако одговоре исто то само
мало друкчије или неком сличном Вуковом формулацијом, требало би тражити да
објасне шта то значи.)
Варијантама се сматрају два облика који имају један низ константних (стабилних) и
један низ променљивих елемената. Основно је да схвате да између варијанти поред
разлика мора бити и сличности.
5. Да ли би варијанте требало утврђивати у оквиру истог жанра или у оквиру
различитих жанрова?
У оквиру истог жанра: говоримо о варијантама лирске песме, епске, епско-лирске,
приповетке. Дакле, ако се исти мотив31 или тема32 или сиже33 варирају у оквиру
различитих жанрова, онда је то варијанта мотива, теме или сижеа.
6. Шта би, дакле, било тачан исказ: Епска песма Змија младожења варијанта је бајке
Змија младожења или У епској песми Змија младожења варира се тема бајке Змија
младожења.
Варира се тема, пошто се варијантама називају дела која унутар истог жанра имају
један број сличних и један број различитих карактеристика.
Наравно, ово друго.
5. Шта се све може мењати (варирати)? Одговор можете наћи ако пажљиво размотрите
примере који су вам дати.

31
Тематско јединство које се јавља у различитим делима, мање више непромењено (женидба вилом,
чудесно рођење) или најмања тематска јединица приповедања.
32
Најопштија идеја садржине једног дела, без имена и конкретних података (на пример, Јуначка женидба
с препрекама, а не Женидба цара Душана Роксандом).
33
Редослед мотива у делу. Фабула је ХРОНОЛОШКИ ред догађаја описаних у делу. Фабула Хамлета
почиње убиством данског краља, наставља браком Клаудија и Гертруде, па следи сазнање Хамлетово...
Сиже почиње слављем због свадбе, па следи појава духа, па Хамлет сазнаје за очево убиство – сиже не
мора бити хронолошки организован.

17
Мењати се могу лексика (речи), синтагме (стихови, реченице), мотиви, сижеи, фабула
(Прихватити и одговор типа дијалекат, простор, ликови, имена... СВЕ У ДЕЛУ ЈЕ
ПОДЛОЖНО ВАРИРАЊУ.

18