O koristi i šteti filozofije za život 1

1
Prim. aut. Igra reči. Aluzija na Ničeov esej „O koristi i šteti istorije za život“.
-2-
 Disclaimer

This article uses strong and foul language filled with semi-humorous remarks which are
intended to help the author to state the point more clearly and keep the attention of the
reader. The author disregarded the rules of political correctness and/or formal academic
writing in favour of this more creative and free artistic expresssion. It may or may not be
inappropriate for young children and/or easily offended persons to read it.

Please read this text at your own risk.

-3-
-4-
-5-
-6-
Čemu ovaj esej iliti „samoživo trućanje o vlastitim kompleksima“

Kada sam počinjao sa pisanjem ovog eseja, nisam nameravao da to bude forma mog pisanija. Počeo
sam sa nekoliko beleški, koje bih na slededim vežbama iz teorije saznanja iskoristio kao podsetnik na
argument kojim bih demantovao profesoričinu izjavu sa prošlog časa u kojoj je rečeno da je filozofija
- beskorisna. Znajudi da to nije tema nastave za taj dan i ne želedi da od iste oduzimam dalje vreme,
predutao sam to tada i rekao sebi:

„Ok, nema veze, nije bitno, idemo dalje..“

Na moju i vašu nesredu, došao sam kudi i njen komentar je još bio tu. Gde? U mojoj glavi. I danima
nije želeo da je napusti. Promenio sam prvobitni stav.

„Okkk, slededi čas samo du se osvrnuti na to.“ ; „Par rečenica, to je sve..“

To je bio plan.

Počeo sam da razmišljam o tih par rečenica, kako bih ih što sažetije i jasnije formulisao. Opet, da ne
bih bespotrebno oduzimao vreme vama kolegama. Vreme je danas jako važno i svi smo u nekom
deficitu sa vremenom.

Ipak, što sam više razmišljao o tih par rečenica tako su se rađale nove, i nove rečenice. Nije to više bio
jedan argument, dva, nego mnoštvo njih. Ipak, naivno sam mislio i tada da to nede biti esej ovog
obima. Govor, ukoliko dobijem reč; kradi članak ukoliko je ne dobijem.

Na kraju ipak, eto, vidite. Esej na više stranica.

To što ja nisam znao u šta se upuštam posledica je nedostatka refleksije na problem koji se usudio da
napadnem. Mislio sam da prosto napadam jedan stav, argument, mišljenje. Refleksija tog mišljenja je
pokazala da napadam dogmu. Počeo sam da shvatam važnost te moje potrebe da demantujem stav
da je filozofija beskorisna.

Zbog čega je to važno i zbog čega je taj stav bitan?

Pa ovako drugari, bitan je prvenstveno jer to više nije stav. Stav se preispituje, o stavu se debatuje,
stavu se suprotstavljaju drugi stavovi. Stav „Filozofija je beskorisna“ je stav koji se više ne preispituje,
stav o kome se više ne vode debate, stav za koji je i vrapcima na grani jasno da je uzaludno kontrirati
mu.

Taj stav je postao dogma.

Ukoliko neko u to sumnja, neka samo prelista prošlogodišnji rider za Uvod u Filozofiju 1 i 2. Da je
filozofija beskorisna slažu se eksplicitno Fink2, Jaspers3, implicitno Adorno4, Kjerkegor5, donekle Šluk6 i

2
Fink, Eugen, „Uvod u Filozofiju“, Matica Hrvatska, Zagreb, 1998, str. 11-18
Fink u svojoj knjizi izjavljuje da „Filozofija ne napreduje“ (str. 11) te da „Filozofija ne koristi baš ništa“. (str. 18)
3
Jaspers, Karl. „Uvod u filozofiju: dvanaest radijskih predavanja“, NAKLADA BREZA, Zagreb, 2012, str 09., str.
13.

-7-
Sama Jaspersova knjiga/predavanje počinje rečima „Sporno je, što je filozofija i kakva je njezina vrednost“.
Nešto kasnije Jaspers otvoreno izjavljuje: „Uz to, iz svakodnevnice zdravoga ljudskog razuma dolazi jednostavno
merilo korisnosti, u čemu filozofija zakazuje.“.
4
Adorno, Teodor, „Filozofska terminologija: uvod u filozofiju“, Svjetlost, Sarajevo, 1986.

Adorno nigde ne spominje eksplicitno beskorisnost filozofije no njegove reči upuduju na nju. On tokom prvih
stotinak stranica nabraja različite ciljeve filozofije poput „likvidacija mnenja“ ili „razjašnjenje onoga što je u
nauci nejasno“, „izražavanje istine“ a zatim objašnjava kako i zašto filozofija zapravo ne uspeva da likvidira
mnenja, objašnjava kako i zašto filozofija zapravo ne uspeva da razjasni ono što je u nauci nejasno, kako i zašto
je istina koju filozofija teži da izrazi neizraziva.. I šta nam to govori o filozofiji? Retoričko je pitanje.
5
Kjerkegor, Seren, „Filozofske mrvice“, Grafos, Beograd, str. 7-10.

Dobar deo predgovora Kjerkegor razglaba o tome kako je on kao mislilac ujedno i dokoličar te kako je dokolica
„zločin protiv države“, štetna i beskorisna, pa tako i njegova filozofija. Njegov stav o beskorisnosti filozofije nije
nigde jasno i direktno izražen ali čitajudi predgovor nedvosmisleno se stiče utisak da je to stav koji stoji u
temelju njegovog izlaganja, možda najuočljiviji u primerima Diogena i Arhimeda koje navodi i sa kojima se u
nekoj meri identifikuje.

Lično smatram da ga je najlakše prepoznati unutar ironije koja se krije iza njegove sledede rečenice:

„Nije svakome dato da se njegov misaoni rad sredno podrudari s opštim interesima“

U najmanju ruku, Kjerkegor smatra vlastitu filozofiju beskorisnom što je jedna baljezgarija, jer ne bismo mi nju
čitali danas i analizirali, da je ona potpuno bez ikakve koristi.
6
Folkman-Šluk, K-H., „Uvod u filozofsko mišljenje“, Plato, Beograd, 2001, str. 52.

Folkman-Šluk tvrdi sledede: „Za razliku od znanosti, filozofija ne pravi nikakva otkrida“

Filozof-dokoličar, poznatiji i kao autor ovog teksta, odgovara:

„Ma nemoj mi redi! Voleo bih, gospodine Šluk, da vam postavim par pitanja ako nemate ništa protiv:

A šta je sa Anaksimenovim uviđanjem odnosa kvaliteta i kvantiteta? Šta je sa sofističkim otkridem prirode
razuma? Šta je sa Sokratovim otkridem pojma? Šta je sa Kantovim otkridem onoga apriori i aposteriori,
sintetičkih i analitičkih sudova? Šta je sa Hjumovim razotkrivanjem prave prirode kauzalnosti? Šta je sa
Hegelovim otkridem pojma razvoja filozofije? Šta je sa Poperovim ustanovljenjem naučnog metoda?

Je l’ to nisu otkrida? Je l’ to nisu iznađene, otkrivene, duhovno-pojmovne strukture? Je l’ mi danas ne

razmišljamo jasnije, preciznije i ozbiljnije zahvaljujudi tim strukturama?

Šta? Da nije možda problem to što postoje prigovori na ova otkrida? Pa bato, postoje prigovori i na teoriju
evolucije kao i na druge opšte prihvadene teorije. Eto, Kanije West danas ulaže silne milione maraka, ovaj,
dolara, kako bi dokazao da je Zemlja ravna k’o daska.

Da li je on time osporio Magelana? Kolumba??

Šta? Ćutimo sad?“

Kažite mi Šlukovu adresu da mu pošaljem ovo iznad kao pismo. ’Ajde, u njegovu odbranu, on zaista na nekim
mestima deluje kao da smatra filozofsko znanje, iako praktično beskorisnim, makar ujedno i intristično vrednim,
poput obrazovanja.

-8-
drugi. Kod onih autora kod kojih se uopšte i javlja pitanje „Čemu filozofija?“ ili parafrazirano „Je li
filozofija zaista beskorisna?“. ono je retoričko.

Na to pitanje se u njegovom prvom obliku odgovara lakonski kratko i jasno „Ničemu“ . Na isto pitanje
u drugom obliku tog pitanja odgovara se u jednom dahu sa „Da, jeste, naravno,
božekakvojetopitanje“ (opet parafraziram).

Takav razgovor se često nastavlja dalje u pravcu pružanja slabih opravdanja za bavljenje ovom
beskorisnom i neplodnom aktivnošdu. Od tih slabih opravdanja, najbolje je čini mi se Poperovo, iz
njegove knjige „Objektivno Saznanje“7 . U njoj on piše da je filozofija iako beskorisna, neizbežna, te je
stoga valja savladati. „Ukoliko ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“ je l’?

No, i on ostaje pri stavu da je filozofija nešto za dokoličare. (.poslednji put parafraziram.)

Ja se sa tim stavom očigledno ne slažem i smatram da je dvostruko štetan, jer ne samo da je postao
dogma, on je i netačan.

Da smatram da je filozofija beskorisna, fakultet ne bih ni upisivao. Išao bih na njivu i družio se sa
prirodom, pesticidima i motikom iii-ili bih se zaposlio u nekoj od novootvorenih arapskih fabrika i
radio nešto produktivno za arapsko ovo društvo. Bonus, zgrnuo bih neke arapsko-nadničarske pare.
Ne velike, naravno, pa vidite da se i malinari svake godine žale iako imaju najbolje dnevnice. No,
opet. Ne bih morao da se kao student mučim sa hranom iz menze i da se maltretiram putujudi
„Severtransom“ tri do pet dana nedeljno.

Kad smo ved stigli dotle, valja redi i da bih u tom slučaju usput našao i neku ženu, skrkao joj, lepo,
srpski, dvoje, troje dece i živeo sredno do kraja svog života! Za njih ved ne garantujem.. Drugim
rečima, bio bih svoj čovek. Vitez, rečima trenutno najpoznatijeg ovdašnjeg filozofa Miroljuba
Petrovida. Ostvario bih san svakog prosečnog Srbina da se emancipuje pre svoje tridesete pre nego
što ga pipci mamine supe ščepaju i time učine neodvojivim delom roditeljskog doma.

Doduše, sad sam ved odlutao sa svojim projekcijama vlastitog alternativnog i nefilozofskog života.

Valjda je ono što sam hteo da kažem to da se ljuto ne slažem sa dogmom o beskorisnosti filozofije i
da zato želim da istu osporim. To je prvi motiv ovog teksta i ono što du nazvati OPŠTIM motivom.
Tako du ga nazvati jer smatram da je srušiti ovu dobro učaurenu dogmu korisno za sve. 8

Takođe, pored spomenutog opšteg motiva, na formiranje eseja koji je pred vama uticao je i LIČNI
motiv. Ved vas čujem: „Ukoliko je ono bio opšti motiv, kakav mu je tek lični..“ . E pa lični motiv je taj
što sam iskompleksiran! Kratko i glasno, bez uvijanja. Ved dve godine slušam od svih živih i onih
drugih pridike na izbor vlastitih studija.

Po pravilu, prvo ide pitanje „A šta studiraš“ nakon kojeg sledi moj odgovor „Filozofiju“ i s tim počinje
ono što bi Burges prepoznao kao „guraj-vadi“.9

7
Karl Poper, „Objektivno saznanje“, Paideia, 2002.
8
Oni koji sumnjaju u opštu korisnost rušenja dogmi neka pročitaju odlomak iz Adornove „Filozofske
Terminologije“ (konkretno deo u kome on izlaže likvidaciju mnjenja/ustaljenih svetonazora kao jedan od
primarnih zadataka filozofije) kako ne bih bespotrebno ponavljao njegovu dobro sazdanu argumentaciju i time
činio ovaj rad dužim nego što je to potrebno.

-9-
Taj momenat saopštenja izbora vlastitih studija, shvatio sam, jeste jedan sociološki momenat, koji
ljude našeg podneblja jasno deli u dva tabora, ljubazne i zabrinute. Prvi predutno klimaju glavom i
trude se iz petnih žila da pobegnu od ove teške teme dok se ovi drugi oduševljeno ladaju zadatog im
životnog zadataka da otvore moje usnule oči i ukažu mi na to kolika sam ja zapravo budala.

Podrazumeva se, to je za moje vlastito dobro.

„Pa šta deš s tim“, „Nema tu para“, „Čemu to služi“

Sve dušebrižnik do dušebrižnika. 10

Pak, taj opšti stav javnosti ne bi bio toliko iritantan i bitan da situacija nije slična i na fakultetu.

Neiskvaren iskustvom, tokom prve godine svojih studija, svaki put kada bih kročio na tle fakultetske
zgrade pomislio bih kako sam konačno umakao primitivnim stavovima bezlične mase. (Aristotel bi
rekao „stoke“11) Avaj, opet isto. Samo sada primitivni stavovi više nisu primitivni, ved dobro
argumentovani. Da je filozofija beskorisna čuo sam više puta na različitim predavanjima, od različitih
profesora i različitih kolega-studenata.

Razočaran12 i samom akademijom, suočen sa stvarnošdu, pogledao sam je u oči i poput jednog
prijatelja glasno uzviknuo sa svoje fotelje: „Brišem ja odavde!“. 13

I stvarno prijatelji, pokušao da pobegnem od stvarnosti. Spas sam pokušao da pronađem u knjigama
ali nisam imao dovoljno pameti. Umesto da sam se lepo uhvatio lepe književnosti i nekog lepog
Tolstojevskog, mene sreda ni tada nije pogledala i ja sam se dohvatio ni manje ni više nego Martina
Hajdegera:

„Bitak, tubitak, štobitak, dobitak, loto, dabitak..“ ; „ŠTAAA???“ „Filozofija je odgovaranje nagovoru
bitka“ ; „ŠTAAA???“ ; „O čemu ovaj, bre, baljezga?“ ; „Kakve veze, ovo, ima veze, sa životom?“, „Ovaj
gari je imao preeeeviše slobodnog vremena!“ itd.

9
„A clockwork orange“ - u originalu. U pitanju je kultni film Stenlija Kjubrika, snimljen po istoimenom romanu
Entoni Borgesa. „In-out“ ili u našem prevodu „guraj-vadi“ jedan je od termina kojim Entoni Burges ilustruje svoj
distopijski svet. Za potrebe romana, bududi i lingvista, a ne samo pisac, Burges je osmislio potpuno nov i
kreativan tinejdžerski žargon i akcenat „Nadsat“ koji u Kjubrikovoj realizaciji deluje kao mešavina britanskog
kokni naglaska i ruskog.

„Guraj-vadi“ je konkretno uzrečica glavnog protagoniste Aleksa koju on koristi kao zamenu za pojam polnog
odnosa no bududi da su odnosi koje on praktikuje najčešde odnosi nasilnog karaktera, ova reč u praksi stiče
značenje „mučenja“ pre nego bilo čega drugog i tako staje rame u rame uz rame sa kovanicom „ultra-nasilje“
kojom Aleks obično označava prebijanje nekog, pljačkanje, ubistvo, itd.

10
Naravno, malo sam sve ovo ja i izkarikirao i da, postoji i treda grupa ljudi koji su istinski radoznali povodom
pitanja studiranja filozofije. Sa takvima po pravilu razgovor ode u povoljnom smeru gde svako od nas nauči
nešto novo. Ipak, ovakvi slučajevi su barem prema mom iskustvu – retki.
11
Aristotel, „Nikomahova etika“, prevod Tomislav Ladan, SNL, Zagreb, 1982, str. 5.
„Mnoštvo je vedinom, čini se, posve ropsko izabravši život stoke.“
12
U etimološkom smislu te reči: raz-očaran, tj. bio sam nekad očaran, sada više nisam.
13
Isto je izjavio i pomenuti prijatelj nakon što je posle razvoda braka ostao da živi u svojoj kudi sa tri odrasle i u
tom periodu, nezaposlene derke. On je tada takođe to izjavio sa svoje fotelje.

- 10 -
Da.. Dogma beskorisnosti više nije dolazila spolja, sada je dolazila iznutra. Suočen sa hard-kor
filozofijom i sam sam počeo da sumnjam u vrednost filozofije. Istovremeno, počeo sam da sumnjam i
u samog sebe. Izgubio sam perspektivu i počeo da preispitujem vlastitu odluku da studiram filozofiju.

„Možda su drugi u pravu, možda to stvarno jeste gubljenje vremena.“ ; „Možda zaista jeste sujetno
studirati tako nešto danas.“ ; „Možda je to samo studij za aristokratiju, recimo Karideve, a ne za nas
obične, plebs.“

Ipak, baš sujeta mi nije dopustila da se ispišem, naučio sam tog Hajdegera, položio ispit iz Uvoda sa
47,5 od 50 bodova i nakon pauze od godinu dana iz razloga nepovezanih sa Hajdegerom, sada sam
druga godina.

Od vlastitog iščitavanja Hajdegerovih odlomaka prošlo je tačno dve godine i sva ta sumnja i
preispitivanje su se pokazali kao ništa drugo do šapat sitnog đavola sa levog ramena. Pojmovi koje
sam usvojio čitajudi Hajdegera koriste mi više nego ikad, omogudavajudi mi da razmišljam jasnije o
stvarima i donosim kvalitetnije manje ili više bitne odluke na osnovu tih razmišljanja, sa boljim i
praktičnim realno-životnim posledicama.

Naglašavam, jasno uočavam PRAKTIČNU KORIST u svom životu od bavljenja filozofijom.

I nije to slučaj samo sa Hajdegerom, ved i sa Platonom, Aristotelom, Dekartom, Kantom.. Od svih njih
vučem razne benefite. Siguran sam u to.

Ipak, i dalje sam pomalo nesiguran i jezik mi je zavezan kada me neko upita „Kakva korist od
filozofije?“. Pretpostavljam da su to kompleksi, što tu korist još nisam jasno formulisao u svojoj glavi
pa se zbunim kad treba nekome da skrešem, i zato i pišem ovaj filozofski traktat. Da razmrsim
zamršeno klupko predrasuda o filozofiji i izložim istinu na jasan i svima razumljiv način. To je moj lični
motiv, a kao i što je prvi, opšti motiv koji sam naveo pomalo ličan, tako je i moj lični motiv pomalo
opšti.

Elem, verujem da nisam jedini student ovog odseka koji se u svakodnevnom životu susrede sa gore
navedenim pitanjima o smislenosti filozofije u 21. veku. Isto tako verujem i da su možda i neki drugi
studenti filozofije pomalo nesigurni jer im fali jasna predstava o tome na koje nam sve načine
filozofija koristi.

Stoga se iskreno nadam da de ovaj esej biti od koristi i još nekome, a ne samo meni pri mom
sopstvenom sizifovskom pokušaju razrešenja vlastitih kompleksa.

- 11 -
- 12 -
 Suva, ljuta filozofija

(sa malo bibera od gore, i origana)

- 13 -
- 14 -
Uvodni deo

Teza koju težim da oborim glasi „Filozofija je beskorisna“ iliti preciznije formulisano „Filozofija ne
koristi ničemu“. U daljem tekstu ova teza de biti navođena skradeno, kao „T1“. Njena antiteza, koju
želim da dokažem i koja glasi „Filozofija je korisna“ bide u daljem tekstu navođena kao „S1“.

S1, bududi suprotnost T1, bide dokazana samim obaranjem T114 pa de stoga to biti pravac razmišljanja
koje je pred vama.

Kako bismo mogli oboriti T1, prvo moramo biti sigurni da datu tezu razumemo što znači da tezu treba
da učinimo transparentnom razlaganjem njenih pojmova. Razjašnjenje toga šta se u T1 podrazumeva
pod rečju „filozofija“15, a šta pod rečju „korisno“ imperativ je uspešnosti ove analize.

Kako bismo te pojmove učinili jasnijim mi moramo prvo utvrditi u kom kontekstu T1 ima običaj da se
pojavljuje. Ko su zastupnici ove teze i koji tačno stav oni žele da sa njom iskažu? Šta ti zastupnici misle
kada koriste reč „filozofija“ i šta oni to misle pod rečju „korisno“ pitanja su koja treba da nas vode.

Razmišljajudi o ovome, došao sam do zaključka da se ljudi koji zastupaju T1 mogu grubo podeliti u
dve grupe spram vlastitog razumevanja pojma filozofije, dok im je ono što misle pod pojmom
„korisnosti“ spona koja ih vezuje. Prvu od tih grupa čine filozofski neobrazovani ljudi iliti laici, dok
drugu grupu čine filozofski obrazovani ljudi iliti profesionalni filozofi.

Treba razjasniti i to da su laici ljudi različitih psiholoških profila kojima je zajedničko to da su sa

filozofijom upoznati ovlaš, kroz susret sa njom u svakodnevnom životu i eventualno kojom
pročitanom filozofskom knjigom16 dok su ovi drugi ti koji pod tim pojmom podrazumevaju neku vrstu
akademske filozofije, suvu i ljutu filozofiju, sa ili bez začina kao što su to biber i origano.

Prvu, bez začina, predstavljaju dosadnjakovidi poput Aristotela, Akvinskog i Kanta, dok ovu drugu, sa
biberom i origanom, predstavljaju poludeli delikventi poput Sokrata, Bruna, Ničea i Sartra.

14
U skladu sa logičkim načelom protivrečnosti prema kom nešto ne može biti u stanju jestanja i nijekanja u isto
vreme. Drugim rečima, ukoliko „S jeste P“ onda ne može biti „S nije P“ sve dok stav „S jeste P“ važi. U našem
slučaju ukoliko pokažemo da „Filozofija je beskorisna“ nije istinit, tada se stav „Filozofija nije beskorisna“ iliti
„Filozofija je korisna“ logično ispostavlja kao istinit.
15
Pojam filozofije iz T1 bide na nekim mestima (u sinopsisu npr.) u daljem tekstu označavan kao FN i pod tom
šifrom se podrazumeva ovaj neodređen pojam filozofije iz T1.
16
Retko i sve ređe.

- 15 -
- 16 -
Razjašnjenje pojma korisnosti kao prvi argument protiv T1

Pojam korisnosti je lakši za objasniti od pojma filozofije u datoj T1 jer se značenjem tog pojma služe i
pripadnici prve i druge grupe. Spram vlastitog razumevanja istog tvrdim da se pod pojmom korisnosti
mogu misliti sledede stvari:

1. Korist u praktičnom smislu odnosno praktična korisnost iliti kvantitativna korist

2. Korist u smislu drugačijem od praktičnog odnosno životna korisnost iliti kvalitativna korist

Šta znači korist kao korist nedu objašnjavati. To stoji u rečniku17 i objašnjavanje iste bi me „odvelo u
jendek“ ka objašnjavanju pojma dobra što prevazilazi motive eseja koji je pred vama. Premisa od
koje polazim je dakle ta da korisnost ima dva oblika i da su ti njeni oblici korisnost u praktičnom
smislu i korisnost u životnom smislu. Tu premisu du označiti prosto sa „P“, a određenja oblika
korisnosti sa „PK“ u slučaju praktične korisnosti i „ŽK“ u slučaju životne korisnosti.

P: „Korisnost ima dva oblika. To su praktična korisnost i životna korisnost.“

PK: „Praktična korisnost je svojstvo objekta koji subjekat koristi pri postizanju vlastitih ciljeva koje
omogudava objektu da pomogne subjektu pri izvršenju i postignudu ostvarenja subjektovih ciljeva.“

Na primeru objašnjeno, ukoliko na primer neki čovek želi da jednoga dana poseti Ibicu i oseti sve čari
raskalašnog života koje ona nudi, njemu su praktično korisne sve one stvari koje mu omoguduju da
dođe do ozbiljnog novca jer je mnoštvo novca iliti love uslov subjektovog odlaska na Ibicu. Novac je
sam po sebi univerzalna praktično korisna stvar i kao takav alfa i omega praktične korisnosti.

Životna korisnost je drugi oblik korisnosti i nije baš najsredniji pojam ali šta je tu je – za naše potrebe
de biti dovoljan.

ŽK: „Životna korisnost je svojstvo nekog objekta da na indirektan način učini subjektovo iskustvo
života kvalitetnijim.“

Pod kvalitetnijim mislim punijim, bogatijim, smislenijim, boljim, širim, itd. Životnu korisnost poseduju
u velikoj meri sve one stvari koje se inače smatraju beskorisnim u praktičnom smislu poput
misticizma, religije, umetnosti i filozofije.

O tome da filozofija poseduje životnu korisnost nije potrebno puno polemisati jer se to u nekoj meri
čak i podrazumeva, ma koliko implicitno. Kako kod laika, tako i kod ovih drugih. Tu tezu du označiti sa
„Pa“ i ona glasi:

Pa: „Filozofija poseduje životnu korisnost“

Laici za studije filozofije kada im se omakne kažu da su „lepe“ dok profesionalne filozofe u njihovoj
delatnosti najčešde vodi sama ljubav prema filozofiji, često okarakterisana kao nesretna i sa tragičnim
krajem jer se zna da danas od filozofije „nema vajde“, a poznata je ona narodna da „gde beda uđe na
vrata, ljubav izlazi kroz prozor.“

17
„Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika – u VI tomova“, Matica srpska, Matica hrvatska, Novi Sad –
Zagreb, 1967, str. 854, II tom. „Korist, srp.: dobre, povoljne posledice, povoljan učinak.“

- 17 -
No, ljubav i lepota jesu stvari koje poseduju životnu korisnost. Prisustvo lepih stvari u životu čini život
lepšim, dok život za onoga ko se nalazi u stanju sredne ljubavi deluje lepši i bogatiji, ukoliko je ljubav
sretna.

Ljubav čak i kada je nesretna nosi u sebi životnu korisnost jer iako život tada deluje tmurniji i
besmisleniji čoveku se u tim momentima otvara prostor za unutrašnju reorganizaciju vlastitog
psihološkog materijala. Oni koji reflektuju takva iskustva mogu u njima pravo malo blago životnih
lekcija i principa, a realizacija toga nas dovodi do sledede premise iliti „Pb“:

Pb: „Životna korisnost sadrži praktičnu korisnost.“

Da je to tako maltene sam do kraja pokazao na primeru ljubavi. Sretno zaljubljen čovek imade više
životne volje koju može da utroši na postizanje svojih ciljeva. Ukoliko takav ume da kanališe taj
surplus energije izazvan ljubavnim hormonima18 i ukoliko isti ume da organizuje svoje vreme, ljubav
koja je stvar koju mnogi smatraju beskorisnom u praktičnom smislu može postati katalizator
produktivnosti onoga ko se u datoj ljubavi nalazi i na taj način vlastitu životnu korisnost preobraziti u
praktičnu korisnost.

Isto je i sa nesretnom ljubavlju koja, iako izaziva stanja melanholije, tuge, besa i drugih neprijatnih
osedanja, otvara mogudnost da se shvate važne stvari o životu. Nesretno zaljubljen čovek u
momentima svoga očaja može shvatiti istinsko značenje prolaznosti, vrednost svakog momenta,
značaj iskrenosti i mnoge druge stvari. On iz tih bremenitih i teških trenutaka može iscediti isceljujudi
nektar u vidu životnih pouka i principa koji de ga ukoliko bude rekurirao na njih ikada kasnije
potencijalno spasiti od mnogih loših odluka koje bi ga mogle odvudi od njegovih ciljeva, čime bi one
maltene postizanje tih ciljeva učinile uopšte mogudim.

Eto praktične korisnosti skrivene u onoj životnoj još jednom! I to nije slučaj samo sa ljubavlju, ved sa
svim životno korisnim stvarima koje nas ili provociraju na refleksiju ili nam ulepšavaju život i
doprinose ličnoj sredi čije poreklo nije neki ostvareni cilj.

To je mogude zbog toga što nas refleksija dovodi do znanja, a sreda do stanja pune funkcionalnosti
tela i duše spram njihove mogude funkcionalnosti tokom vremenskog okvira trajanja te određene
srede. Znanje i puna funkcionalnost tela i duše19 jesu modi, a mod jeste nosilac praktične korisnosti i
čak možda i njen osnovni izraz.

Ovim pojašnjenjem pojma korisnosti i razjašnjenjem pojmova praktične i životne korisnosti praktično
sam ved oborio T1. Bilo da T1 izgovaraju laici ili profesionalni filozofi, rezultat je isti jer svi oni
izgovarajudi reč „beskorisno“ misle na beskorisnost u smislu nedostatka praktične koristi2021, a

18
Ili „suretom duša“ ukoliko niste pristalice bio-hemijske interpretacije fenomena ljubavi.
19
Drugim rečima, fizičko i duševno zdravlje.
20
Da laici to podrazumevaju, lako se može dokazati tako što dete upitati bilo koga koga sretnete „Zbog čega bi
filozofija mogla biti beskorisna“ . Retki de vam na to odgovoriti sa „Ne doprinosi ličnoj sredi pojedinca“ a mnogi
više u stilu „Nema tu para, druže.“ .
21
Da profesionalni filozofi to podrazumevaju, ponovo pružam primer Finka:
„Fink, Eugen, „Uvod u Filozofiju“, Matica Hrvatska, Zagreb, 1998, str. 18.
Mislim na onaj odeljak u kom on ukazuje na njenu beskorisnost nedostatkom „praktične iskoristivosti
filozofskog znanja“.

- 18 -
zanemaruju postojanje životne korisnosti. Izgleda kao da činjenicu sadržanosti praktične korisnosti u
životnoj niko ni ne razmatra. Preciznije, izgleda kao da tu činjenicu niko ni ne prepoznaje.

Odgovor na pitanje „Zašto je to tako?“ otkriva izvor zablude o beskorisnosti filozofije. Životna
korisnost se za razliku od praktične korisnosti često previđa, a njeni najvedi nosioci češto se smatraju
beskorisnim.

Zbog čega?

Rekao bih da se odgovor krije u merljivosti. Praktičnu korisnost je lakše izmeriti, pa stoga i uočiti i
odrediti. To je zbog toga što je praktična korisnost uglavnom vezana za neki cilj. U zavisnosti od toga
da li nam je neki objekat22 pomogao u postizanju datog cilja ili ne, smatramo ga praktično korisnim ili
ne.

Takoredi, čista praktična korisnost je očigledna.

Sa druge strane, životna korisnost nije vezana ni za kakav cilj. Praktična korisnost životne korisnosti je
nešto što se može sagledati samo kroz dug period vremena i nikada u potpunosti. Ona je indirektna i
sakrivena. Čak i sama životna korisnost, odvojena od vlastite praktične korisnosti, može prodi
neopažena ukoliko uživalac takve korisnosti nema sluha za nju.

Filozofija stoga kao jedan od najviših nosioca životne korisnosti ne može biti beskorisna ni u kom
smislu te reči. Njen pojam du dalje izložiti u slededem odeljku, a za sada je samo dovoljno
napomenuti da prvi argument protiv dogme o beskorisnosti filozofiji izvlačim iz premise Pb i njega du
u daljem tekstu označavati sa A0.

A0: „Filozofija je nosilac životne korisnosti, a pošto životna korisnost nosi u sebi i praktičnu korisnost,
filozofija je duplo korisna delatnost, a ne beskorisna.“

22
Reč „objekat“ koristim kako bih ispoštovao jezičku pravilnost, s obzirom da sam praktičnu korisnost odredio
kao svojstvo nekog objekta i iako objekat jeste tehnički ispravna reč u ovoj rečenici, čini mi se da bi izraz „način
za postizanje odabranog cilja“ bio razumljiviji i shodniji kontekstu baš ove rečenice. Ipak, kako ne bih ostavio
previše mesta za dodavanje tuđih misli mom tekstu i pogrešnoj interpretaciji, ostajem pri rečju „objekat“ u ovoj
rečenici, a ovde pružam razjašnjenje.

- 19 -
- 20 -
Razlaganje T1 spram pojma filozofije

Zbog različitog razumevanja pojma filozofije od strane laika i onih filozofski obrazovanih, T1 je
zapravo teza koja ima različita značenja. Spram tih značenja mi u T1 možemo razlikovati više teza u
zavisnosti na koju koncepciju pojma filozofije se poziva prilikom zastupanja T1. Prepoznavanjem ove
činjenice, T1 dobija i nešto precizniji oblik koji du označiti sa „T1U“.

T1U: „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, kao i filozofija u smislu koji ovom pojmu
pridaju oni sa formalnim filozofskim obrazovanjem, beskorisna je.“

Iz ovih razloga du radi jasnijeg izražavanja u tekstu T1, kada se pod njom podrazumeva ono što laici
podrazumevaju pod pojmom filozofije, označavati šifrom „T2“.

T2: „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, beskorisna je.“23

Kada se pod pojmom filozofije u T1 podrazumeva ono što oni sa formalnim filozofskim obrazovanjem
misle pod pojmom filozofije u toj tezi, tada du T1 obeležavati sa „T3“.

T3: „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju oni sa formalnim filozofskim obrazovanjem,
beskorisna je.“24

Dalje.. Primenjujudi indukcioni metod razgovaranja sa stokom mnoštvom ljudi, utvrdio sam da laici
pod pojmom filozofije uglavnom podrazumevaju različite stvari koje se mogu svesti na četiri slededa
pojma: svetonazor, ideologija, argumentovano atipično stanovište bez ikakve koristi i da se politički
korektno izrazim: argumentacija nekog atipičnog stanovišta koja nema nikakvu korist. (u narodu
poznatija i kao „pros***vanje“2526)27

Ukoliko tako tumačimo pojam filozofije iz T1, iz T2 možemo izvesti sledede teze:

1. T2a iliti Svetonazori ne koriste ničemu.

2. T2b iliti Ideologije ne koriste ničemu.
3. T2c iliti Argumentovano atipično stanovište bez ikakve koristi ne koristi ničemu.
4. T2d iliti Argumentacija nekog atipičnog stanovišta koja nema nikakvu korist ne koristi
ničemu.

Onim pronicljivijim među vama, bide odmah jasno kako ovo razlaganje T2 na T2a, T2b, T2c i T2d ruši
T2. Dok laici pod pojmom filozofije podrazumevaju sve ove stvari, oni ne mogu filozofiju svesti na
njih. To je zbog toga što validno određenje filozofije može da pruži samo neko ko je filozofski
obrazovan i stoga kompetentan da o tako nečemu raspravlja.

Oni filozofski obrazovani ved su davno utvrdili da:

23
Pojam filozofije iz T2, kao laički pojam filozofije, bide u daljem tekstu označen pod šifrom FL.
24
Pojam filozofije iz T3, kao stručni pojam filozofije, bide u daljem tekstu označen pod šifrom FS i on je u suštini
neizvedena verzija istog pojma označenog kasnije u tekstu kao OF.
25
Čest narodni sinonim za filozofiju uopšte.
26
Biber.
27
Ove pojmove sam takođe šifrovao kao bitne za ovaj tekst, u tom obliku mogu biti iznađeni na kraju teksta u
onom delu u kom su sumirane teze i argumenti.

- 21 -
 1. Svetonazor i filozofija nisu identične stvari.
a. Svetonazor je produkt filozofije, i kao što je to ved spomenuo Adorno, zadatak
filozofije je likvidacija svetonazora.
b. Takođe, svetonazori jesu korisni za pojedince, a o tome je isto pisao Adorno,
navodedi ih kao stvar duševne higijene građanstva uprkos vlastitom negativnom
stavu prema toj vrsti higijene.
2. Ideologije i filozofija nisu identične stvari.
a. I ideologije su produkt filozofije i kao takve ne mogu biti filozofija.
b. Isto tako, teško bi bilo danas u 21. veku dokazati da ideologije nemaju nikakvu
praktičnu korist i vrednost. U svojoj biti i liberalizam i kapitalizam su ideologije, a
oboje čine temelje modernog društva, formiraju ga, i uopšte – omoguduju.
3. Argumentacija nekog atipičnog stanovišta koja nema nikakvu korist je pojam koji se može ali
ne mora odnositi na neke obskurnije filozofije ili neku svakodnevnu raspravu ali pošto ved
sam u sebi sadrži oznaku „beskorisnosti“ T2c je tautologija i kao takvu je nema potrebe
obarati. Isti slučaj je i sa T2d. 28

Tvrdim još jednom da identificiranje filozofije sa pojmovima svetonazora, ideologije ili argumentacije
atipičnog stanovišta bez ikakve koristi ne može biti određujude za pojam filozofije. Pojam filozofije
mogu odrediti samo filozofi, odnosno ona sama.29 To je zbog toga što o filozofiji, istina, mogu pričati
svi ali valjano o njoj mogu pričati samo oni koji je dobro poznaju, koji se u nju razumeju. 30

Pojam „filozofskog laika“ po sebi isključuje mogudnost dobrog poznavanja filozofije i u suprotnom bi
bio kontradiktoran i logički neispravan. Na osnovu ovih shvatanja iznosim argument protiv T2
označen u daljem tekstu kao AT2.

AT2 zasnovan je na premisi razjašnjenoj iznad i koju du formalno odrediti i izredi kao P1:

P1: „Pošto se filozofski laici odlikuju nedostatkom temeljnog i dobrog poznavanja same filozofije,
njihovo razumevanje njenog pojma ne može biti ono koje određuje pojam filozofije.

To je zbog toga što je njihovo razumevanje pojma filozofije ukorenjeno u pogrešnoj predstavi o samoj
filozofiji i stoga je kao i ta predstava, netačno i neispravno.

Pojam filozofije, kao misao o biti filozofije, mogu valjano odrediti samo oni koji su sa filozofijom dobro
i temeljno upoznati, odnosno oni koji o filozofiji imaju ispravnu i istinitu predstavu.“

28
Ovde bih pak napomenuo, jer verujem da bi mnogima palo na pamet da bi se Flc i Fld mogli predstaviti u vidu
Flc1 i Fld1 (vidi u sinopsisu) čime bi se T2c i T2d preinačili u T2c1 i T2d1. Problem nastaje što dodatak „bez
koristi“ u Flc i Fld nije akcidentno ved bitno svojstvo laičkog pojma filozofije. Bez tog „bez koristi“ Flc i Fld
postaju Flc1 i Fld1, odnosno OFa i OFb pa se stoga ni ne odnose na T2 ved na teze T3 i T10.
29 29
Fink, Eugen, „Uvod u Filozofiju“, Matica Hrvatska, Zagreb, 1998, str. 9.
30
Platon, „Odbrana Sokratova“ – preveo M. Đurid, Francusko-srpska knjižara, Beograd, str. 20-22.
Na ovim stranicama nalazi se Sokratova argumentacija da o konjima mogu pričati samo stručnjaci za konje, pa
tako i o vrlini samo stručnjaci za vrlinu. Nije li onda isti slučaj sa filozofijom? Daleko od toga da se u P1 oslanjam
samo na Platona ali ovaj odeljak „Odbrane“ čini mi se da savršeno odgovara premisi od koje polazim pri
zasnivanju AT2 pa ga navodim čisto kao nešto što je dodatno podupire.

- 22 -
AT2: „Pošto se pojam filozofije laika razlikuje od pojma filozofije onih koji su filozofski obrazovani, a u
skladu sa P1, zaključujem da se T2 uopšte ne odnosi na filozofiju te da kao takva, T2 uopšte ne sadrži
ni potvrdan ni odričan sud o korisnosti filozofije.“

Ovim smatram da je T2 oborena kao teza koja se zapravo ne odnosi na filozofiju, ved na neke druge
pojmove, te da ni kao takva ne stoji. T1 je time svedena na T3 i nama jedino još ostaje da razjasnimo
šta to pod filozofijom misle i sami filozofi kada tvrde da je filozofija beskorisna.

- 23 -
- 24 -
Ispitivanje T3 i razlaganje pojma filozofije spram smisla koji tom
pojmu pripisuju oni sa formalnim filozofskim obrazovanjem.

U prvoj godini studija susreli smo se sa raznim mogudim određenjima filozofije i samim problemom ili
teškodom filozofije da odredi samu sebe. Predavanje Martina Hajdegera „Što je to – filozofija“ bio je
jedan od prvih rađenih tekstova iz predmeta „Uvod u filozofiju 1“ i indikator kompleksnosti ove teme.
Samo iz ridera za „Uvod u filozfiju 1“ izvukao sam na papir nekih dvadesetak značajnijih određenja
filozofije.31

Isprva me je sve to malo uplašilo, jer na prvi pogled izgleda kao da ni sami filozofi ne mogu da se
slože oko toga šta je filozofija. Da budem sasvim iskren, mislio sam da su sve to teške budalaštine.
Istina mi se sada čini nešto drugačijom valjda utoliko što sam sa problemom dosta bolje upoznat.

Ukoliko sva ta određenja pažljivo analiziramo, jasno je da se sva ona odnose na istu stvar i da retko
koja od njih stoje u suprotnosti ili nesaglasju sa drugima.

Svako od njih sagledava filozofiju iz svoje perspektive, slično poznatoj alegoriji o trojici slepih ljudi koji
dodiruju slona na različitim mestima pa shodno vlastitom osedaju pod rukama pružaju različite opise i
tumačenja istog, ne uviđajudi da je to zapravo slon. 32 Jasnije rečeno, svi ovi autori su nabasali na
delove opšte istine o tome šta je to filozofija ali niko nije izneo tu opštu istinu.

Zadatak mi je stoga bio jasan, pronadi ujedinjujud momenat svih ovih određenja, tu opštu istinu i
izraziti je. Obrt ove priče jeste taj što je novonastali zadatak ved bio rešen, a rešio ga je za mene (nas)
ni manje ni više ved profesor helenske i helenističke filozofije, Željko Kaluđerovid.

Aplauz za profesora, molidu.

Jasno se sedam njegovih sporo izgovorenih reči sa prvog i uvodnog časa helenske filozofije: „Filozofija
je sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi svega“. Zapisao sam tada te reči u svesku ni ne
slutedi da de mi ikada biti korisne u meri u kojoj su to sada. Često sam se osvrtao na to određenje i
nalazio ga jednim od najjasnijih.

No, vratimo se na naš zadatak.

Čini se da smo pronašli smo šta to u vedini slučajeva misle filozofi pod pojmom filozofije. No, jesmo li
mi to zaista pronašli ili nam se to samo tako čini? Hajde da ne žurimo, hajde da to proverimo. Prvo
šta treba da ispitamo, a da bi se moglo zameriti ovom određenju filozofije (u kontekstu mogudeg
tumačenja pojma filozofije kada isti misle oni filozofski obrazovani pri zastupanju T3) jeste to da se T3
obično javlja kada se filozofija poredi sa naukom.

„Nauka je korisna, a filozofija ne vredi ni pet banki“ - tako kažu oni.

Ukoliko uzmemo kontekst T3 u obzir, jasno je zašto određenje filozofije koje nudi profesor
Kaluđerovid ne može biti dovoljno za ono što se u akademskim krugovima podrazumeva pod pojmom
filozofije. To je zbog toga što se njegovo određenje samo po sebi može odnositi i na metodska,

31
Ista sam za zainteresovane pružio u dodatku.
32
Origano

- 25 -
sistemska razmišljanja posebnih nauka. Posebne nauke takođe razmišljaju o prirodi, biti ili suštini
svojih predmeta na sistematičan, metodski način. Znači ni ovo određenje ne valja, jalovo
zaključujemo.

Ček, ček.. Čujem nešto. Neko komešanje, neka graja, vriska, cika..

„Alo bre majmune jedan, imaš li ti ŽIVOT?!“ ; „Ovaj lik nije normalan.“ ; „C,c,c.. Pa majku ti tvoju
dokonu, hodeš li ved jednom redi šta pod pojmom filozofije misli filozofski obrazovana stoka grupacija
ljudi?!“33

Aha! Čujem urlike nezahvalne publike34, što bi Struka rekao.. Dobro, dobro.. Razumem, vreme.
Nemojte me linčovati, potrudidu se da skratim priču - obedavam.

Gde sam stao? Da! Ukoliko pojam sistematskog, metodskog mišljenja o prirodi svega obuhvata i
naučno mišljenje i filozofsko, potrebno je uvideti razliku koja postoji između naučnog i čisto
filozofskog mišljenja, pa na osnovu ovog određenja (koje se ispostavilo kao određenje nekog
nepreciziranog metapojma koji unutar sebe uključuje i nauku i filozofiju) izvudi posebna određenja
nauke i filozofije.

Između nauke i filozofije postoji više značajnih i manje značajnih razlika ali ona koja se meni čini
relevantnom za ovu diskusiju jeste ved pomenuta merljivost. Moderna nauka se bavi onim merljivim i
nauka je upravo po tome što nam pruža egzaktne, više puta izmerene i proverene podatke o prirodi
sveta koji nas okružuje. Tamo gde se nešto ne može izmeriti, što zbog nedostatka aparature što zbog
prirode zadatog predmeta, nastupa filozofija. Tamo gde se nešto može izmeriti, filozofija nema šta
tamo da traži.

Shodno ovome iznad, zaključujem da se iz originalnog određenja koje nam je ponudio prof.
Kaluđerovid mogu izvudi dva slededa određenja:

1. Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog merljivog ili ON.

2. Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog nemerljivog ili OF. 35

33
Još malo bibera.
34
Struka, poznati srpski reper. Navedeni stih je izveden iz pesme „Dok se okrede svet“, koju je Struka snimio u
kolaboraciji sa bišim članom rep grupe V.I.P. , tada Demianom sada Rexxonom, kao deo albuma „Totalna
kontrola“ u izdanju diskografske kude „Lampshade Media“.

Album je izdat 2015. godine i naišao je na poprilično zadovoljavajudu recepciju publike. Reper Struka je poznat i
po drugim autorskim delima kao što su „Geto matematika“ , „Rep Superstar“ , „Nemoj da mrziš igrača“ itd.
35
Naravno ni ovo određenje nije savršeno i ima svoj nedostatak koji se krije u tome što su i dela lepih
umetnosti nemerljiva ali rasprave o njihovoj biti ne zovemo filozofijom ved književnom interpretacijom,
teorijom umetnosti itd.

Takođe, mnogi predmeti kojima se bavi psihologija nisu baš merljivi, poput ljubavi. Jedna čitava grana fizike,
teoretska fizika, bavi se nemerljivim. Pošto bi razjašnjenje ovog problema prevazilazilo predviđeni obim ovog
eseja, ovde du u kratkim crtama predstaviti nekoliko mogudih rešenja koja se naziru:

Moguda rešenja su:

1. Stav da interpretacije umetničkih dela, teorija umetnosti, književna teorija, teorija psihologije i sl. jesu
filozofija.

- 26 -
Prvo izvedeno određenje je suviše usko da bi se odnosilo na celokupnu nauku ali mi se čini da je i više
nego prikladno kako bi se koristilo kao određenje pojma „naučna teorija“ dok se drugo određenje
odnosi zapravo na filozofiju o užem, akademskom smislu ali se čak može odnositi i na svakodnevna
razmišljanja koja po svojoj ozbiljnosti nose karakter filozofičnosti.

Konačno, dospeli smo do teze za kojom smo tragali i koja je pravi izraz T3.

T10: „Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog nemerljivog je beskorisno“ ili preciznije
„Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog nemerljivog ne koristi ničemu“

U daljem tekstu rekuriradu na ovu tezu skradenicom „T10.“ Na njoj suprotnu tezu rekuriradu
skradenicom “S10“.

T10 kao i T1 u sebi nosi više teza, odnosno može se shvatiti na različite načine. Za razliku od T1 koja
se ispostavila kao određenje i nekih nelogičnih teza koje same sebe pobijaju (poput poput T2c) ili se
čak po značenju razlikuju u odnosu na T1 (poput T2a i T2b) koja razjašnjena i razjašnjenjem sužena
preuzima oblik T3, teze izvedene iz T10 prosto su obuhvadene istom i odnos teze T10 i teza izvedenih
iz nje je odnos matične teze i njenih različitih delova.

Tezu T10, kao konačnu tezu koju težimo da oborimo, važno je raščlaniti na njene delove kako bismo
svaki od njih pokazali kao netačan i time postupno dokazali besmislenost njenog stanovišta.

Primenidemo sličan postupak kao i sa tezom T1. Kako bismo ovu tezu rastavili na njene sastavne
delove, potrebno je pre svega izdvojiti i razjasniti njene ključne pojmove.

2. Da se određenje proširi kao „sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog nemerljivog koje nije
obuhvadeno drugim naukama.“

Lično, više mi se dopada prvo rešenje ali shvatam da duh vremena trenutno više naginje ka ovom drugom. Zbog
toga van ovih fusnota, određenje OF du ostaviti u nerešenom, problematičnom obliku, a vi ga tumačite shodno
vašem ličnom afinitetu ka jednom od navedenih mogudih rešenja.

- 27 -
- 28 -
Pojmovi prirode i sistematičnosti/metodičnosti.

Ova dva pojma su lakši pojmovi ove teze za objasniti zbog njihove jednoznačnosti.

Pojam prirode ukazuje na to da se filozofsko mišljenje bavi onim suštinskim u klasičnom smislu te
reči36, kako god mi to suštinsko shvatili.

Pojmovi metodike/sistematičnosti ukazuju na specifičnost filozofskog razmišljanja spram drugih vrsta

i načina mišljenja, a isto tako njima se impliciraju ozbiljnost, studioznost, opseg i dubina istog.

Specifičnost filozofskog razmišljanja kao metodskog, sistematskog razmišljanja o prirodi nečega

nemerljivog može se sumirati postojanjem težnje ka valjanošdu unutrašnje logike tog razmišljanja. Ta
težnja postoji u samom tom razmišljanju i daje mu karakterističan oblik samosvesnog razmišljanja,
odnosno mišljenja koje misli samo sebe.

Ono metodsko u filozofskom mišljenju izražava se tako što misao preispituje samu sebe, svoju
valjanost i utemeljenost. Način na koji neka misao ispituje drugu misao, razlikuje se od filozofa do
filozofa, no to preispitivanje samih misli i njihove valjanosti jeste ono što im je svima zajedničko i
stoga suštinska odlika filozofskog mišljenja.

Vrste mišljenja na koja ne možemo primeniti oznake metodičnosti i sistematičnosti takođe poseduju
svoju unutrašnju logiku no ona nije nužno racionalna i ne mari za zakone formalne logike.

Takođe je potrebno napomenuti i da unutrašnja logika filozofskog mišljenja ne mora biti potpuno,
apsolutno valjana jer ljudi smo i kao takvi grešimo. Odlika takvog mišljenja stoga nije nužno valjanost
njegove unutrašnje logike ved, kao što sam ved naveo, težnja ka toj valjanosti koja postoji u takvom
mišljenju.

Ništa manje važno za naše razumevanje pojma sistematičnosti/metodičnosti jeste činjenica da ta

težnja ka logičkoj valjanosti ne mora da podrazumeva i eksplicitno, formalno znanje o tome šta tu
valjanost čini ved ono može biti zasnovano i na nekom logičkom apriori osedaju, intuitivnom
razumevanju toga šta jeste, a šta nije logički ispravno.

Naravno, u ovom drugom slučaju mogudnost za grešku je veda jer fali dokazan metod provere no
smatrao sam za bitno da istaknem da formalno poznavanje logike kao naučne discipline nije nužno za
logičko razmišljanje jer bih u suprotnom pojam filozofskog mišljenja sveo na delatnost kojom se bave
isključivo akademici koji su upoznati sa formalnom logikom.

Time bih nepravedno okarakterisao filozofsko mišljenje kao neko veštačko, apstraktno mišljenje što
ono zasigurno nije. 37

36
Bitnim, esencijalnim.
37
O izvornosti filozofskog mišljenja govoridu nešto kasnije.

- 29 -
- 30 -
Pojam razmišljanja

Ovaj pojam u kontekstu T10 može imati dva različita značenja spram vremena njegovog odvijanja:

1. Razmišljanje kao nešto što se ved odigalo, dakle neko određeno razmišljanje koje je ved
obavljeno.
2. Razmišljanje koje se dešava iliti proces razmišljanja.

Spram navedenih mogudih značenja pojma razmišljanja u T10 mi možemo pojam filozofije, kao
sistematskog, metodskog mišljenja o prirodi svega shvatiti kao:

1. Proces filozofiranja ili OFa

2. Filozofiju u posebnom smislu ili OFb.
3. Filozofiju u celini ili OFc
4. Filozofiju u opštem smislu OFd

Ove termine nije dovoljno samo navesti ved je potrebno i njih dodatno razjasniti:

1. Pod procesom filozofiranja mislim na proces sistematskog, metodskog razmišljanja o prirodi

onog nemerljivog.
a. Preciznije čak, proces filozofiranja je sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi
nečega nemerljivog koje se odigrava.
2. Pod filozofijom u posebnom smislu mislim na određenu filozofiju nekog filozofa, jedan
filozofski sistem spram ostalih.
a. Preciznije čak, filozofija u posebnom smislu je sistematsko, metodsko razmišljanje o
prirodi nečega nemerljivog koje se završilo i koje se može smatrati jednom celinom.
3. Pod filozofijom u celini podrazumevam celokupan korpus filozofskih spisa, sabranost svih
postojedih posebnih filozofija.
4. Pod filozofijom uopšte mislm na neodređen pojam filozofije koji se može odnositi kako na
sam proces filozofiranja tako i na posebne filozofije i filozofiju u celini.

Važno je uočiti i da su proces filozofiranja i filozofija u posebnom smislu pojmovi koji u suštini
označavaju istu stvar u njenim različitim oblicima.

To je zbog toga što razlika između procesa filozofiranja i filozofije u posebnom smislu nije suštinska
ved formalna. Za potrebe ovog eseja ovo izlažem kao stav da filozofija u posebnom smislu nije ništa
drugo do proces filozofiranja, zamrznut u vremenu zapisivanjem. Shodno tome, pod filozofijom u
celini podrazumevam čitavo postojede telo sistematičnih, metodskih razmišljanja o prirodi onog
nemerljivog koja su zapisana.

- 31 -
- 32 -
Pojam nemerljivog.

Ovaj pojam je u neku ruku sam po sebi jasan, a u drugu nede biti potpuno jasan niti precizno određen
ni nakon ovog razjašnjenja. To je zbog toga što i sam pojam nemerljivosti pripada onim nemerljivim
stvarima koje predstavlja i kojima se filozofija bavi te, upravo fiksiranje ovog pojma38, u kontekstu OF,
jeste filozofija iliti filozofski proces, a sam ovaj pojam, jeste logično i filozofski pojam.

Naime, pojmom „nemerljivog“ odnosno „nemerljivih stvari“ pokušavam da označim one stvari koje
se ne mogu izmeriti postojedom naučnom aparaturom i metodikom te tako svesti na egzaktne
podatke u vidu cifara sa svojim mernim jedinicama ili neke kvazi apsolutne definicije koje više nije
potrebno preispitivati.

Drugim rečima, ovim pojmom želim da zahvatim sve one stvari ili segmente bida koji se ne mogu
sumirati jasnom definicijom koja bi bila oslobođena višeznačnosti, a istovremeno ne bi bila
redukcionistički svedena pa iz tog razloga i netačna/nedovoljna.

Stoga iako govorim o nemerljivim stvarima, možda bi tačnije bilo redi da govorim o stvarima koje su
neodredive. Pri tom valja napomenuti da kada kažem „neodredivim“ ne mislim to u bukvalnom
smislu, jer mi ipak sve nekako možemo odrediti, ved pre da univerzalno zadovoljavajude određenje
tih stvari ne možemo nadi.

Isto je važno i napomenuti da time što stvari razlikujem kao merljive/nemerljive (definljive,
nedefinljive) istovremeno uspostavljam i određenu ontološku podelu i hijerarhiju same stvarnosti na
bida merljive i nemerljive (odnosno odredive i neodredive) prirode, koja nije nužno fiksna, večna i
postojeda ved traje onoliko koliko i neko naučno stanje progresa.

U tom smislu nam razlaganje bivstvujudeg na ono merljivo/nemerljivo odnosno odredivo/neodredivo

govori nešto baš o životu samom, o njegovom jedinstvenom iskustvu i neponovljivosti mnogih
situacija, odluka i postojanja.

Iz svega ovoga mi možemo razlikovati filozofiju i nauku kao različite ljudske delatnosti kojima se
čovek služi kako bi se suočio sa različitim aspektima jedne iste stvarnosti.

Napomena:

Želeo bih samo da skrenem pažnju na to da pojam nemerljivosti o kojem se govori na ovoj stranici
nije isti pojam nemerljivosti kojim sam se služio u odeljku „Razjašnjenje pojma korisnosti kao prvi
argument protiv T1“.

Pojam nemerljivosti korišden u tom odeljku je uži od ovoga pojma koji ekspliciram ovde, te se odnosi
na „nemerljivost praktične korisnosti imanentne životnoj korisnosti filozofije“. Na ovo je važno
skrenuti pažnju jer je praktična korisnost same filozofije time određena upravo kao jedna nemerljiva
stvar (u smislu pojma nemerljivosti iz ovog odeljka), što je bitno, jer ukoliko taj fakat razmotrimo,
očigledno je i zašto se filozofija čini beskorisnom onima koji u nju nisu upudeni.

38
Tj. pokušaj iznalaženja njegove biti.

- 33 -
Sumirano, praktična korisnost filozofije je, bududi nešto nemerljivo, predmet filozofije, jer su
nemerljive stvari predmet filozofije. Bududi predmet filozofije, kao nešto nemerljivo, praktična
korisnost je nešto što ne može biti shvadeno ili određeno van filozofije, odnosno, za razmatranje i
određenje praktične korisnosti filozofije potrebna nam je sama filozofija koja jedina može uočiti
korist sebe same za praktičan život onoga ko se u nju upušta.

Ironija paragrafa leži u činjenici da se filozofijom u smislu OFa bavi svako, pa iz toga sledi da bi
praktičnu korisnost filozofije trebao svako i da uoči, a dešava se upravo suprotno. Filozofijom se bave
svi, a njenu vrednost ne prepoznaje niko.

Postoji jednostavno objašnjenje. Da, filozofijom se bave svi ali joj je malobrojan skup ljudi vičan.
Stoga se svako nalazi prozvan da sudi o njenoj koristi ali je malo ko za to istinski kompetentan. Prvo
jer je za uočavanje praktične korisnosti filozofije potrebno visoko razvijeno umede filozofiranja39, a
drugo što neko ko to umede nije razvio i nema neke značajne praktične koristi od filozofije pa nema
ni šta da uoči!

No to nije karakteristika filozofije kao takve ved filozofije kao nečeg laičkog, kao laičke filozofije..
Filozofija laika je beskorisna, a bududi da dalje od svog iskustva ne vidi, laik svoje iskustvo poopštava i
tvrdi „Filozofija uopšte je beskorisna“ izgovarajudi glupost u rangu one koju opisuje Niče ilustrujudi
nam poslednjeg čoveka kako pita „Šta je sreda? Šta je zvezda?“ .

To je bar problem što se tiče laika i suštinski izvor rasprostranjenosti i zablude oličene u T2.

Kada su profesionalni filozofi u pitanju iliti filozofi-akademici u pitanju, ne znam šta je problem i
odakle T3 koja zajedno sa T2 tvori T1. Lenjost, licemerje i kukavičluk, rekao bih..

Lenjost - jer zadatak odbrane filozofije traži više od pedesetak stranica koje piše neki veliki drmrm40 u
afektu.

Licemerje - jer privatno u dubini duše to ne misle, inače se njome ne bi bavili. Možda grešim jer ne
znam šta u čijem srcu čuči ali čovek koji posveduje život nečemu čiju vrednost kategorično odbija
nezamisliv mi je.

Kukavičluk, jer se boje toga da to kažu javno, jer su ovi drugi glasniji i bezobrazniji, a i jer povlađuju
prethodnim misliocima, koji su dogmu zapečatili. 41

„Bože, oprosti im, ne znaju šta čine.“

39
Malodušni neka čitaju „racionaliziranja..“
40
Videti viralni youtube video-klip „2 kile komad, kao zec“.
41
Spavaš li mirno Karle Jaspersu??

- 34 -
Otkrivena struktura T10

Sada kada su ovi pojmovi jasniji, uočava se da se iz T10 spram različitih mogudih značenja pojma
„razmišljanje“ mogu izdvojiti čak četiri različite sub-teze. To su:

1. „Proces filozofiranja ne koristi ničemu“ iliti T10a.

a. Tačnije, proces sistematskog, metodskog razmišljanja o onome nemerljivom ne
koristi ničemu.
b. Tezu suprotnu ovoj du u daljem tekstu označavati kao S10a.
2. „Filozofija u posebnom smislu je beskorisna“ iliti T10b.
a. Tačnije, zapisi ili celine nečijih sistematskih, metodskih razmišljanja o nečemu
nemerljivom ne koriste ničemu.
b. Tezu suprotnu ovoj du u daljem tekstu označavati kao S10b.
3. „Filozofija u celini je beskorisna“ iliti T10c.
a. Tačnije, svi zapisi i celine sistematskog, metodskog razmišljanja o nečemu
nemerljivom ne koriste ničemu.
b. Tezu suprotnu ovoj du u daljem tekstu označavati kao S10c.
4. „Filozofija u opštem smislu je beskorisna“ iliti T10d.
a. Tačnije, nijedan zapis sistematskog, metodskog razmišljanja o nečemu nemerljivom
ne koristi ničemu, kao ni sam proces filozofiranja.
b. Tezu suprotnu ovoj du u daljem tekstu označavati kao S10d.

Kako bi T10 bila oborena do kraja potrebno je posebno srušiti svaki od četiri ova njena oblika. Posao
de nam olakšati to što T10c zavisi od T10b i što T10d zavisi od T10a i T10b. Dakle, ukoliko samo
dokažemo da su T10a i T10b netačni, oborili smo tezu.

Šta više, ukoliko samo oborimo T10a praktično smo dokazali i netačnost T10b jer se T10b odnosi na
OFb koje nije ništa drugo do drugi oblik OFa sadržan u T10a.

- 35 -
- 36 -
O značaju izvornosti filozofije uopšte za raširenost dogme
beskorisnosti

Ovde bih sad napravio „mali okret na levo“ i dodatno se osvrnuo na sam proces filozofiranja. Ved je
Karl Jaspers u svom „Uvodu u filozofiju“ pružio zadovoljavajud dokaz izvornosti filozofskog mišljenja
kroz primere dece, ludaka i graničnih situacija ljudske egzistencije42 te iz tog razloga smatram da
izvornost filozofskog mišljenja dalje nije potrebno dokazivati i ovde.

Ipak, jedan dokaz izvornosti filozofije se izdvaja kao bitan za uočiti i njega takođe Jaspers navodi. To
je činjenica da se svako nalazi pozvanim da sudi o filozofiji kao da ved zna šta je ona. I zaista, svako
zna jer određenje filozofije kao argumentacije nekog atipičnog stanovišta bez ikakve koristi jeste o
suštini određenje filozofije kao argumentacije nekog atipičnog stanovišta.

To da li je ona korisna ili ne ved je sud o kome ovde raspravljamo. Ipak, kao određenje odvojeno od
suda sadržanog u njemu, ono je delimično tačno. Kažem delimično, a ne u potpunosti, jer je filozofija
to ali i više od toga, no, opet - tačno je. To se može lako utvrditi ukoliko ga uporedimo sa određenjem
OF koje smo ranije naveli. Ono je njime obuhvadeno.

Na izvornost filozofskog mišljenja i činjenicu da je svako sa njim u nekoj meri upoznat se osvrdem iz
razloga jer su te dve stvari glavni krivci za učestalost i rasprostranjenost predrasude o beskorisnosti
filozofije.

To potvrđuje činjenica da je filozofija jedina od stvari bez očigledne praktične korisnosti, a sa velikom
životnom korisnošdu za koju se tvrdi da je beskorisna. Uperimo oči ka statusu umetnosti u društvu na
primer i uvidedemo da se za istu svega mali broj ljudi usuđuje redi da je potpuno beskorisna kao što
se to za filozofiju nonšalantno i sa nekim čak pravedničkim ili sažaljivim tonom tvrdi.

Onaj ko se u umetnost ne razume, izbegava da o njoj razgovara jer zna da o njoj ne zna ništa.
Poznavaoci umetnosti bi pak stav „Umetnost je potpuno beskorisna“ smatrali najvedom glupošdu,
nedostatkom kulture – blasfemijom na kraju krajeva.

Ni sa religijom nije puno drugačije. Uživaoci je svakako smatraju korisnom dok čak i ateisti priznaju
njen istorijski značaj.

Od značajnijih nosioca životne korisnosti jedino je možda misticizam onaj čiji je položaj sličan filozofiji
kao nešto što je u javnosti mahom odbačeno kao šarlatanstvo ili pripisano duševnim bolestima. Ipak,
neurološka istraživanja43 otkrila su oblast mozga koja je biološki uzročnik osedaja ekstaze ili stapanja
sa božanskom svešdu pa se više ni misticizam ne može otpisati tako lako kao „nešto čime se samo

42
Jaspers, Karl. „Uvod u filozofiju: dvanaest radijskih predavanja“, NAKLADA BREZA, Zagreb, 2012, str. 10 – 12.
43
Barber, Nigel. „The God Spot Revisited“ PsychologyToday.
https://www.psychologytoday.com/blog/the-human-beast/201208/the-god-spot-revisited

- 37 -
ludaci bave“. Naučnici danas otkrivaju mnogobrojne benefite meditacije44, a praktikanti odavno
upuduju na njih.45

Takođe, ukoliko filozofiju sagledamo u relaciji sa sličnim delatnostima poput umetnosti, religije i
misticizma, jasno je da izvornost filozofije ne bi sama po sebi bila dovoljna za proglas beskorisnosti
filozofije.

O izvornosti misticizma i religije još bi se moglo i debatovati ali izvornost umetnosti je činjenica.
Pružite detetu olovku i papir, gledajte šta de da se desi. Pa opet i pored te izvornosti nečiji stav da je
umetnost beskorisna nikada nije postao dogma, nikada nije postao skamenjen i nametnut kao što je
to stav T1. Izvornost umetnosti za razliku od izvornosti filozofije se prosto danas posmatra kao jedan
njen momenat, a ne kao njen suštinski oblik kao što je to sa filozofijom slučaj.

Zašto je to tako?

Ponovo du pomenuti merljivost. Kada mislimo o umetnosti mi gotovo nikada ne mislimo na njenu
izvornu formu u vidu dečijih crteža i pesmica ved na modernu ili klasičnu muziku, dela Mikelanđela,
Rembranta, Pikasa, na njen krajnji produkt. Krajnji produkt umetnosti je jasno uočljiv, vidljiv i iz tog
razloga opšte priznat. Mi Mikelanđela ne moramo razumeti da bismo ga prepoznali.

Sa filozofijom to nažalost nije slučaj. Majka svih nauka je, na njenu žalost ili sredu, ezoterična –
okrenuta ka unutar. Njen krajnji produkt nije niti vidljiv niti prepoznatljiv. On je po svojoj biti duh46
koji je oblikovao sam sebe i koji živi u samom sebi i stoga nema zaista svoj materijalni odraz. Mesto
njegovog postojanja čak ni kada se zapiše nisu reči ved njihov odjek u duhu onoga koji pokušava da
shvati ono izraženo tim rečima.4748

Prava umetnost se po tome ne razlikuje od filozofije, u smislu da je njen materijalni izraz samo veza
ka tim tvorenim ili iznađenim duhovnim strukturama na koje nabasava ili ih formira umetnik, no taj
materijalni izraz u vidu slike, skulpture ili zvuka dovoljan je da pruži iluziju materijalne biti umetničkog
dela, dovoljnu da i one koje se u umetnost ne razumeju ubede u njenu vrednost.

Filozofija to preimudstvo nema i za samo prepoznavanje filozofskih ekvivalenata potrebna je visoka

sposobnost filozofiranja. Onome bez te sposobnosti, ostaje prepoznavanje samo filozofije u njenom
otkrivenom, iskvarenom obliku u vidu doksografskih izreka.

44
National Center for Complementary and Integrative Health. „Meditation: In Depth“
https://nccih.nih.gov/health/meditation/overview.htm
45
Na to da je status filozofije gori od statusa misticizma ukazuje i sama ova činjenica, jer filozofiju čak ni njeni
„praktikanti“ više ne brane.
46
Ne mislim pod ovom rečju nužno na duh u hegelijanskom smislu ali teško da bih mogao ovu reč pojasniti na
iole manjem prostoru. Data rečenica je spram pojma „duh“ koji sadrži dvoznačna. Dovoljno je redi da „opšta
misaonost celog ljudskog roda“ i „opšta misaonost jednog čoveka, filozofa“ jesu termini koji bi se mogli
iskoristiti kao pojašnjavajudi i koji upuduju na njena moguda značenja.
47
Ovde bi sinonimna reč za „duh“ bila „opšta misaonost jedne osobe“.
48
Takođe, pod misaonošdu ne podrazumevamo nužno verbalizovanu misaonost koja dospeva do naše svesti
ved prvenstveno onu vremensku i logički prvu misaonost koja se odvija na intuitivnom, implicitnom nivou
shvatanja, „ispod haube“.

- 38 -
Evolucionistički argument protiv T10a i u korist A10a.

Na izvornost filozofskog mišljenja sam se osvrnuo u prethodnom odeljku jer smatram da je ona jedan
od najboljih mogudih indikatora praktične korisnosti filozofije. Pojam „ponašanja“ u modernoj
psihologiji obuhvata i mišljenje kao takvo i jedan od pravaca u istoj jeste evolucionizam. Osnovna
premisa evolucionizma je da svako ponašanje ima neku evolutivnu funkciju te da su se ona ponašanja
koja su se u celokupnom evolutivnom razvoju jedne vrste zadržala, zadržala upravo zbog toga što su
toj vrsti korisna u njenom osnovnom zadatku preživljavanja.

Sagledano iz tog ugla, šta to govori o procesu filozofiranja kao jednom posebnom obliku ljudskog
mišljenja, odnosno ponašanja, uopšte? Proces filozofskog mišljenja je vid čovekovog ponašanja koji
ne samo da se zadržao tokom perioda od bar 2500 godina ved se isto toliko dugo i razvijao i rastao
nesludenom brzinom te u svom izvornom vidu iznašao svoje mesto u svim porama ljudskog društva.

Ovu činjenicu smatram evolucionističkim argumentom u prilog tezi S10a i S10 i protiv teze T10a i u
daljem tekstu označavadu isti skradenicom A1a.

A1a: „Činjenica izvornosti procesa filozofiranja i njegovog viševekovnog širenja unutar ljudskog
društva, gledano sa stanovišta teorije evolucije, potvrđuje korisnost tog procesa za ljudski opstanak.“

Ili preciznije, u čistom obliku koji du označavati kao A1:

A1: „Činjenica postojanja nekog ponašanja upuduje na praktičnu korist i smisao tog ponašanja,
gledano evolucionistički, a pošto je proces filozofiranja jedan poseban oblik ljudskog ponašanja sama
činjenica njegovog postojanja upuduje na praktičnu korisnost tog ponašanja te proces filozofiranja ne
može biti beskoristan ved samo koristan.“

- 39 -
- 40 -
Drugi argumenti protiv T10a i u korist S10a.

A1 sam po sebi nije dovoljan da obori T10a jer njegov temelj čini evolucionistička teorija psihologije
koja nije i jedina psihološka teorije što je čini i samom otvorenom za raspravu i pobijanje.

Takođe bi se ovom argumentu moglo osporiti i to da mi posedujemo organe koji nemaju nikakvu
praktičnu korist ni sa evolutivne tačke, poput slepog creva. Kako bi se suprotstavio toj mogudoj kritici
ja sam ved u prethodnom odeljku skrenuo pažnju na to da se filozofsko mišljenje od momenta svog
pojavljivanja isključivo širi i razvija kao pojava čime bih u nekoj meri ublažio snagu ove kritike, jer
vedina organa i ponašanja koja evolutivno gledajudi ne nose nikakve benefite, kroz vreme se ne šire i
ne razvijaju ved polako odumiru. Nepoželjna i beskorisna ponašanja postaju ređa u opštoj populaciji
čovečanstva, a organi koje ovaj svet proglasi viškom tokom milenijumskih perioda sve zakržljaliji.

Sa filozofijom je slučaj obrnut.

Pored A1 postoje i drugi argumenti koji obaraju T10a i sada du navesti one koje lično smatram
najvažnijima:

A2: „Filozofija kao proces sistematskog, metodskog razmišljanja o biti nemerljivog omogudava nam
da shvatimo principe i zakonitosti nemerljivih stvari čime stičemo produbljeno razumevanje vlastitih
života, izvesnu mod nad nemerljivim stvarima koje shvatamo i indirektno, mod nad našim svojim
sopstvenim životom i iz tih razloga ona ne može biti beskorisna ved nemerljivo korisna i to u čisto
praktičnom smislu.“

Kako bismo razumeli na koji način nam shvatanje principa nemerljivih stvari može biti korisno
potrebno je samo da uočimo koje su to stvari koje možemo okarakterisati kao nemerljive.

Dobar primer bi bio uspeh, u opštem smislu. Shvatanje principa uspešnosti omoguduje nam da uspeh
repliciramo u nekom njegovom posebnom obliku, a ostvarenje nekog uspeha je maltene sinonim za
praktičnu korisnost čime se praktična korisnost filozofije ponovo potvrđuje.

Drugi dobar primer za naše potrebe bio bi pojam životne greške. Shvatanjem toga šta je to životna
greška u opštem smislu moglo bi nas dovesti do formiranja vlastite klasifikacije mogudih životnih
grešaka i ukoliko je shvatanje opšteg principa životne greške suviše široka definicija za praktičnu,
svakodnevnu upotrebu, shvatanje raznih principa posebnih tipova životnih grešaka svakako bi bilo
znanje dovoljno da nam pripomogne u izbegavanju istih.

Shvatanjem prirode drugih nemerljivih stvari kao što su to ljubav, lenjost, dobrota, duhovnost,
pokvarenost, i drugih, mi postajemo bida sposobna da ove stvari prepoznaju oko sebe, bida sposobna
da ih prepoznaju za ono što one to zaista jesu i bida sposobna da u određenoj meri vladaju ovim
stvarima u okvirima vlastitih života.

A3: „Filozofija nam shvatanjem životnih principa, principa nemerljivih stvari, štedi vreme, najvredniji
čovekov resurs, te kao takva ne može biti beskorisna, ved korisna.“

A3 je argument izveden direktno iz A2.

- 41 -
Ukoliko se kroz život ne vodimo shvatanjem njegovih principa jedini mogudi drugi sistemi navigacije
koji nam preostaju su instinktivno, nagonsko postupanje i oponašanje okoline po principu „Majmun
vidi, majmun radi“. 49

Ovi načini su u poređenju sa filozofijom kao navigacionim metodom prvenstveno slepi, a sekundarno
nedovoljno efikasni i čak u neku ruku štetni. Instinktivno, nagonsko postupanje je ponašanje pri kom
nas vode isključivo primarna osedanja straha i želje odnosno oseti bola i prijatnosti, zadovoljstva. Da
ishodišta dela učinjenih iz straha i želje često mogu biti štetna, da su neki bolovi nužni, da ne vode sva
zadovoljstva onom dobrom prepoznali su još i antički mislioci od Demokrita50 pa nadalje.

Model učenja putem oponašanja je takođe slep jer iako možemo slučajem oponašati ponašanja koja
nam koriste mi bez filozofije nemamo način da proverimo korisnost tih ponašanja pre nego što
iskusimo posledice tog ponašanja, a takođe bez nje ne možemo uvideti nužnost konteksta za
korisnost nekog ponašanja čime svojim nereflektovanim postupanjem ostajemo zaključani isključivo
na nivou sujeverja.

Takođe, bududi da vođeni nagonima i slepim oponašanjem nemamo mogudnost utvrđivanja koristi
vlastitih postupaka, nužna i tužna posledica toga je to da naše metode za ostvarivanje vlastitih ciljeva
postaju strahovito neefikasnije nego u slučaju kada se kroz život potpomažemo filozofskim
razmišljanjem, koje napomenudu, takođe nije savršeno.

Proces filozofiranja ima dva ključna nedostatka koja je ovde potrebno spomenuti:

1. Mogudnost greške
2. Nemogudnost da se predvidi slučaj

Prvi od ovih nedostataka leži u činjenici da proces filozofiranja ne vrši prosto tamo neki suvi duh ved
prvenstveno čovek. Ovim želim da skenem pažnju ka tome da za greške nečije filozofije mi ne
možemo kriviti filozofiju samu ved iskljuvo donosioca te filozofije. Čovek je u procesu filozofiranja
ograničen vlastitim resursima51 i stoga nikada proces filozofije ne sprovodi do njegovog kraja, ukoliko

49
Ovde sam namerno izostavio i tredi, nefilozofski modalitet učenja, odnosno učenje iz iskustva. To je zbog toga
što je učenje iz iskustva neposredovano filozofijom uvek vezano za nešto pojedinačno, za pojedinačno iskustvo i
primer, i kao takvo obuhvadeno je modalitetima oponašanja i nagonskog postupanja. To je ono Aristotelovo,
„znati kako ali ne i zašto“.
50
Diels, „Predsokratovci II, Zagreb 1983, str. 160. „Dobro i istinito je za sve ljude isto, ali je ugodno za jednog
ovo, a za drugog ono.“
51
Primarni resursi koji čoveka ograničavaju u procesu filozofiranja jesu količina njegovog slobodnog vremena,
intenzitet i količina volje da se proces filozofiranja sprovede do kraja, njegovo postojede znanje pre upuštanja u
proces filozofiranja, sposobnost pamdenja.

Vreme, volja i pamdenje ga ograničavaju u opsegu njegovog procesa filozofiranja. Postojede znanje određuje
početnu poziciju njegovog procesa filozofiranja čime se određuje potrebno vreme za završetak procesa
filozofiranja (ukoliko isti ima kraja), potrebnu količinu volje. Dobro pamdenje ge takođe uslovljava u opsegu
njegovog procesa filozofiranja jer se u isti vredi upuštati samo do one mere do koje je čovek sposban da prati
sopstvenu misao i pamti njene bitne momente i saznanja do kojih ga ona vodi.

- 42 -
isti ima kraja. Proces filozofiranja sproveden do svog kraja nužno bi bio valjan jer svako filozofsko
razmišljanje kada traje dovoljno dugo samo nailazi na sopstvene greške i postupno ih ispravlja.

Drugi nedostatak filozofskog mišljenja jeste taj što filozofira ne može da anticipira slučaj. Ovo je
nužno povezano sa tim što sam malopre izrekao o ograničenosti čovekovih resursa, konkretno
ograničenosti ljudskog znanja. Slučaj je dešavanje koje se ne može predvideti jer je ono uvek ono
dešavanje koje se dešava tako što prevazilazi naše znanje i stoga ono što našim postojedim znanjem
ne možemo unapred sagledati.

Slučaj koji nismo predvideli i koji ima negativne posledice po naše ciljeve često čini naš prethodni
trud uzaludnim direktno nam oduzimajudi vreme, što je najmanja stvar koju nam nesredna slučajnost
može oduzeti.

Filozofija, kao nešto što se dobrim delom oslanja na naše postojede znanje, nemodna je pred
slučajem. Ipak, kao proces ona jeste uvek nešto što može početi ispočetka. Na taj način se ona može
adaptirati spram slučaja koji se odigrao, započeti iznova i pomodi u ublaženju mogudih nepovoljnih
posledica slučaja.

Očekivano, kao i u prvom navedenom slučaju, filozofija svoj sopstveni nedostatak ispravlja sama.

Ovi nedostatci filozofije su bitni za spomenuti ih jer oni tačno ukazuju u kojoj meri je filozofija spram
ostalih modaliteta snalaženja u svetu korisnija od njih. Drugi modaliteti snalaženja u svetu nas
osuđuju na slučaj i greške koje činimo čime nas čine taocima sudbine. Vođeni isključivo njima, faux
passevi su neminovni i u potpunosti van naših modi.

Filozofija, kao proces sistematskog/metodskog mišljenja o prirodi nemerljivih stvari, priprema nas za
nepredviđene zgode i nezgode i čini ih zajedno sa našim pogrešnim procenama ređim nego što bi one
to inače bile. 52

52
Summa sumarum, proces filozofiranja je jedini modalitet učenja o nemerljivim, životnim stvarima koji ne
funkcioniše po principu učenja iz vlastitih grešaka, čime je očigledno efikasniji od ostalih modaliteta jer
smanjuje količinu počinjenih životnih grešaka nužnu za sticanje znanja koje nam služi za postizanje ciljeva.
Greške nam oduzimaju vreme, udaljuju nas od naših ciljeva i filozofija kao delatnost koja smanjuje količinu
grešaka koje pravimo u životu, jeste ono što štedi naše vreme, najvredniji od svih čovekovih resursa, jer je jedini
koji je apsolutno neobnovljiv.

Sad da ne bude da sam vam sad sve nacrtao, vi zaključite kako vam ovo tokom života omogudava da zaradite
novac ili da ga barem ne izgubite. I da li filozofija ima ili nema praktičnu korist i da li su četiri godine studiranja
iste kako bi se stekla uočljiva sposobnost snalaženja u životu filozofiranjem mala investicija za ceo život ili kako
se to obično ovde smatra, bačena mladost..

..a da ne napominjem koliku vrednost studij filozofije može imati samo sa komunikacijske tačke gledišta.
Filozofsko obrazovanje pravilno shvadeno, kao ono koje je okrenuto ka shvatanju široke i šarene lepeze
različitih shvatanja i ideja, može biti izuzetno društveno korisno. Sposobnost razumevanja različitih životno-
filozofskih perspektiva omoguduje nam povezivanje sa najrazličitijim ljudima, što nam nužno otvara jednu
drugu lepezu, onu životnih mogudnosti, koja kraja nema.

Poslovne prilike organski se rađaju u takvom okruženju za one koji su posla željni.

- 43 -
- 44 -
Argumenti protiv T10b

T10b tvrdi da je filozofija u posebnom smislu, kao neka određena filozofija, beskorisna.

Prvi problem ovog stanovišta je apsolutizam sadržan u njemu. Ved sam dokazao da je OFa nešto
korisno i da je OFb samo jedna završena celina OFa, jedan konkretizovan proces filozofiranja pa
prema tome tvrdnja da je sve što se može podrazumevati pod određenjem OFb beskorisno deluje u
startu besmislena.

U njoj bi se, spram ovih pređašnjih dokaza i mojih tvrdnji, impliciralo da proces filozofije ima
višestruke koristi ali da od njega istorija samo čuva ono što je u njemu beskorisno. Apsurd! Ne T10b
je pobijanjem T10a takođe pobijena.

A4: „Pošto posebne filozofije nisu ništa drugo do konkretizovani oblici nekog određenog procesa
filozofiranja, ukoliko je proces filozofiranja nešto korisno (što smo dokazali argumentima A0, A1, A2 i
A3) i posebne filozofije su nešto korisno jer nema suštinske razlike između ta dva ved samo formalne.“

Jedino na šta se može skrenuti pažnja jeste da nije svaka posebna, određena filozofija u istoj meri
korisna. U zavisnosti od opsega filozofije i količine počinjenih grešaka onog ko je filozofiju sprovodio,
svaka filozofija se od drugih filozofija razlikuje između ostalog i po nivou vlastite korisnosti.

Neke filozofije nam stoga danas mogu pak delovati potpuno beskorisno, poput Talesovog stanovišta
da je „Sve = voda“, a neke čak i kao štetne u pogledu svog uticaja na svet poput Ničeove koja se
koristila za opravdanje nacističkog režima.

Može li T10b stoga biti preoblikovana u T10b2?

T10b2: „Neki zapisi ili celine sistematskih, metodskih razmišljanja o prirodi onog nemerljivog su
beskorisni ili štetni.“

Na prvi pogled čini nam se da može pod uslovom da samo zaboravimo Hegelov pojam razvoja
filozofije i celokupan rad modernih istoričara filozofije.

Ipak mi to ne možemo učiniti jer bismo tim činom zažmureli pred činjenicama. Svaka, pa i ona
najbeskorisnija filozofija je korisna, kao momenat razvoja filozofije u smislu OFc. Čak iako je neka
posebna filozofija bila štetna, ta šteta je zanemarljiva ukoliko je ta filozofija bila nužni momenat
razvoja filozofije u smislu OFc ako držimo da je filozofija u smislu OFc korisna za ljudski rod, a držimo.

To „držimo“ jer je korisnost OFc ništa drugo do zbir svih korisnosti svih filozofija koje se mogu
obuhvatiti određenjem OFb. Svaka šteta koju neka određena filozofija je mogla nanesti tokom istoriju
kroz vreme de biti nadjačana ukupnom korisnošdu OFb koja de rasti sve dok ljudski rod bude
praktikovao filozofiju u smislu OFa i OFb. Količinski gledano, štetni efekti neke filozofije su u odnosu
sa protokom vremena obrnuto proporcionalni dok se oni korisni u odnosu sa protokom vremena
nalaze u direktnoj proporciji.

Izgleda da se nazire još jedan argument protiv T10b:

- 45 -
A5: „Pošto je svaka postojeda filozofija u smislu OFb nužan momenat razvoja filozofije u smislu OFc,
nijedna filozofija u smislu OFb ne može biti poptuno beskorisna jer filozofija u celini predstavlja
ukupan zbir korisnosti svih pojedinačnih filozofija koje su dokazane argumentom A4. Pošto je filozofija
u celini nešto ukupno korisnije od svake filozofije u smislu OFb, svaka je filozofija u smislu Ofb kao
momenat razvoja filozofije u smislu OFc korisna.“

Ili malo jasnije:

A5a: „One filozofije za koje na prvi pogled ne stoji A4 usled različitosti po nivou korisnosti koji postoji
među različitim filozofijama, mogu se i dalje smatrati korisnima jer su one jedan momenat razvoja
filozofije u celini i kao takve su uslovile nastanak drugih filozofija na koje se argument A4 može sasvim
valjano primeniti i čiji opšti nivo korisnosti prevazilazi nivo korisnosti te jedne nužne ali naizgled
praktično beskorisne filozofije u smislu OFb.

Time je direktno ukazano da je iluzija to da se argumenti A0, A1, A2 i A3 koji obaraju T10a ne mogu
primeniti na te filozofije te da one sadrže praktičnu korisnost ako ni za što drugo, onda makar za
druge profesionalne filozofe.“

„Momenat razvoja“ je bitan pojam jer ukazuje na sličnost nauke i filozofije kojom du se poslužiti za
formulaciju slededeg i poslednjeg argumenta, A6.

Postojanje momenata razvoja kako u filozofiji u smislu OFc, tako i u nauci, jedna je od spona koje
vezuje ove dve ljudske delatnosti. Momentom razvoja filozofije u smislu OFc smatramo svaku
određenu filozofiju u smislu OFb. Momenat razvoja u nauci i ekvivalent momentu razvoja u filozofiji
kao celini jeste naučno otkride.

Kao i različite filozofije u smislu 0Fb i različita naučna otkrida se diferenciraju prema svom značaju.
Ipak, značaj neke filozofije i značaj naučnog otkrida ne znače isto. Naučna otkrida se u javnosti
smatraju značajnim po nivou praktične korisnosti koja ona, navodno sadrže. Ipak, možda bi se moglo
redi da naučna postignuda po sebi, jednom iznađena ukoliko se ne iskoriste za nešto drugo, jesu i
ostaju beskorisna.

Drugim rečima, ovaj put bez sofizama, praktična korisnost nekog naučnog otkrida kao i neke filozofije
u smislu OFb, proporcionalna je sa mogudnošdu primene koju to otkride nosi unutar sebe koju
prepoznajemo, odnosno vrednost naučnog otkrida je u tome šta ono omoguduje.

Licemerje je očigledno. Vrednost neke filozofije određujemo posmatrajudi tu filozofiju po sebi, dok
vrednost naučnog otkrida određujemo spram toga šta ono omoguduje pa shodno tome zaključujemo
da je filozofija u odnosu na nauku beskorisna. Redidu samo to da je to naša logička greška, a ne
nedostatak filozofije kao takve.

Do te greške dolazi iz razloga, koji sam ved pomenuo, što mogudnosti primene koje neka filozofija
sadrži ne možemo lako izmeriti i odrediti, odnosno nemerljive su, dok je mogudnost primene nekog
naučnog otkrida aproksimativno odrediva i očigledna.

Sada kada smo ovu grešku u našim razmišljanjima o nauci i filozofiji otklonili možemo sa sigurnošdu
tvrditi:

- 46 -
A6: „Ukoliko je filozofija u smislu 0Fb beskorisna, onda su isto tako beskorisna i sva naučna otkrida!
Filozofija ne može biti beskorisna zbog svoje nemerljivosti jer nemerljivost praktične korisnosti ne
ukazuje nužno na njen nedostatak.“

Takođe, ukoliko sva vrednost naučnog otkrida čuči u mogudnosti njegove praktične upotrebe i ukoliko
je isti slučaj i sa filozofijom, zaključujem da su naučno otkride po sebi i filozofija po sebi oboje
beskorisni! Nije li u tom slučaju isti slučaj i sa obrazovanjem? Pa i obrazovanje je beskorisno, ukoliko
leži neiskorišdeno, po sebi. A znanje? Čini nam se da ni znanje kao takvo, po sebi, ničemu ne koristi.

Eto, rešili smo sve..53

Lako je lupati etikete, i zaista, nekada nam se može činiti da smo u pravu i da to opravdano činimo. U
ovom slučaju ne bi bilo zgorega da smo se pre lupanja etiketa beskorisnosti filozofiji, naučnom
otkridu, obrazovanju i znanju po sebi, upitali, postoje li zaista sve ove stvari, po sebi? Kao bez ikakve
praktične, životne vrednosti? Bez pozitivnog ili negativnog efekta? Makar u vidu komunikacijske
upotrebe?

Valjalo bi preispitati je li ono Aristotelovo teorijsko uopšte mogude kao čisto teorijsko, no to de neko
drugi morati da radi, bududi da je ovaj esej pri kraju.

Dodatak:

Takođe bih, ukoliko još ima onih koji ostaju pri stavu da merljivost nauke ukazuje na neku vrstu
suvereniteta nauke nad filozofijom, otklonio tu nedoumicu, ističudi da i nauka kao i filozofija ima
svoje nedostatke ali da za razliku od filozofije koja svoje nedostatke otklanja sama, nauka kako bi
svoje nedostatke prevazišla mora da potraži pomod i od same filozofije.

Nedostatci nauke su:

1. Nemogudnost merenja svih stvari

2. Mogudost zloupotrebe naučnih otkrida

Prvi od ovih nedostataka jasno ispravlja filozofija, kao ona koja uskače da pripomogne tamo gde
nauka mora da zakaže. Kod nemerljivih stvari u skladu sa određenjima OFa i OFb. Drugi nedostatak
jasno regulišu pravo i zakoni, za koje se takođe može argumentovati da su obuhvadeni u OFa i da nisu
stoga ništa drugo do filozofija koja se otuđila od same sebe i koja sebe više ne prepoznaje.

Ipak to nedu učiniti i neka ostane tako, da jedan nedostatak nauke otklanja filozofija, dok za drugi
nauka mora da traži pomod od prava. Setimo se nedostataka filozofije i uočimo bitnu razliku:
filozofija svoje nedostatke otklanja sama.

Upuduje li to na mogudu nadmod filozofije nad naukom?

Ne znam, možda.

53
#irony #sarcasm #why-so-serious

- 47 -
- 48 -
„Zaključak“

..iliti.. „Kraj, konačno.. “

I dok se prvi deo ovog eseja odigrao o nešto šaljivijem tonu, u drugom kada je prigustilo pribegao
sam ozbiljnosti. Nakon više od četrdeset ispisanih stranica, mogu vam redi da sam sa smislom za
humor presušio i da mi smešno više nije ništa. Kada sam počinjao, mislio sam da de tri stranice biti
sasvim dovoljne, pet „u vr’ glave“. Ispade da je jedva sve stalo u nekih pedesatak..

Tezu T1 sam oborio obaranjem teza T2 i T3. T2 raščlanjena na T2a, T2b, T2c i T2d obara samu sebe.
T3 se pažljivim ispitivanjem otkriva u formi T10 koju dalje možemo raščlaniti na T10a, T10b, T10c i
T10d. T10 de stoga biti oborena obaranjem T10a i T10b čije rušenje automatski podrazumeva i
urušavanje T10c i T10d.

Ukupan broj korišdenih argumenata uključujudi i ovaj poslednji na koji du se sad u zaključku osvrnuti
je deset. Svi se mogu lako pronadi lako pronadi u tekstu pod šiframa A0, A1, A2, A3 itd.

Da je filozofija korisna, a ne beskorisna najbolje dokazuje i ovaj esej koji je čista filozofija u smislu
sistemskog/metodskog razmišljanja o nečemu nemerljivom jer nakon što sam ga napisao, odnosno,
nakon što sam filozofirao, stvari sada vidim jasnije i više nisam iskompleksiran.

Ergo, filozofija leči komplekse iliti A7: „Filozofija leči kompekse, dakle korisna je, a ne beskorisna.“

Zli jezici bi sada mogli redi „Jeste, filozofija je korisna ali samo za pojedinca.“ Tako bi je mogli optužiti
za stvar ličnog hira, samoživost, egoizam najgore vrste.. Hvala bogu pa im taj prigovor nije dobro
zasnovan. Takvi, zlobnici, prevideli bi da je filozofija kao delatnost koja leči komplekse delatnost koja
pospešuje sredu pojedinca i time po defaultu čini sebe korisnom za društvo u celini jer je jedino
sredan pojedinac onaj dugoročno produktivan pojedinac.

„That’s psychology 101 for ya, folks“.

Civilizovane zemlje, sa svešdu da je najvedi resurs jedne države njen narod, odnosno ljudi, to
razumeju. Psihološke studije, takvo stanovište potvrđuju.54 Kao i ovaj esej.

Da to što sam ja rešio svoje komplekse ima koristi i za druge, a ne samo za mene, očitava se u tome
što ja fakat više ne moram da budem nesiguran kada me neko upita „A šta deš s tim, keve ti?“ ,
misledi na filozofiju. Nakon ovog napisanog romana mogu da hodam svetom, edukujem ljude o
životnoj i praktičnoj korisnosti filozofije i otklanjam ustaljene zablude i predrasude, što je korisno
kako za te ljude tako i za samu filozofiju, jer, ako filozofi ne stanu u njenu odbranu, ko de?

P.S. Čuo sam da je nekada nešto slično radio i tamo neki Sokrat.

Ne sedam se šta je bilo s njim.

54
Knjiga „Flow: The Psychology of Optimal Experience“ mađarskog psihologa Mihaly Csikszentmihalyia obiluje
studijama koje otkrivaju korelaciju i kauzalitet srede i dugoročne produktivnosti.

- 49 -
- 50 -
„O koristi i šteti filozofije za život – verzija za 21. Vek
(sinopsis)“

(najvažniji pojmovi)

1. FN:
a. „Filozofija u neodređenom smislu“
b. Pojavljuje se u T1.
2. FL:
a. „Laički pojam filozofije, neizveden“
b. Izveden, ispostavlja se kao:
i. Fla
1. „Svetonazor“
ii. Flb
1. „Ideologija“
iii. Flc
1. „Argumentovano atipično stanovište bez ikakve koristi“
iv. Fld
1. „Argumentacija atipičnog stanovišta bez ikakve koristi“
v. Flc1
1. „Argumentovano atipično stanovište“
2. U ovom slučaju, Flc1 označava ništa drugo do poseban oblik Ofb pa
se stoga ne može ni odrediti kao Fl te odnositi na tezu T2, ved samo
na tezu T3, odnosno T10.
vi. Fld1
1. „Argumentacija atipičnog stanovišta“
2. U ovom slučaju, Fld1 označava ništa drugo do poseban oblik Ofb pa
se stoga ne može ni odrediti kao Fl te odnositi na tezu T2, ved samo
na tezu T3, odnosno T10.
3. FS:
a. „Stručni pojam filozofije, neizveden“
b. Izveden se ispostavlja kao:
1. OF
a. „Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog
nemerljivog“
2. OFa
a. „Proces filozofiranja“
3. OFb
a. „Filozofija u posebnom smislu“
4. OFc
a. „Filozofija u celini“
5. OFd
a. „Filozofija u opštem smislu“
4. PK:

- 51 -
 a. „Praktična korisnost je svojstvo objekta koji subjekat koristi pri postizanju vlastitih
ciljeva koje omogudava objektu da pomogne subjektu pri izvršenju i postignudu
ostvarenja subjektovih ciljeva.“
5. ŽK:
a. „Životna korisnost je svojstvo nekog objekta da na indirektan način učini subjektovo
iskustvo života kvalitetnijim.“

(važnije premise autora)

1. P0: „Zbog logičkog zakona protivrečnosti, obaranjem teza pod oznakom Txy, smatram da
sam dokazao njihove suprotne teze pod oznakama Txy.“
2. P: „Korisnost ima dva oblika. To su praktična korisnost i životna korisnost.“
3. Pa: „Filozofija poseduje životnu korisnost“
4. Pb: „Životna korisnost sadrži praktičnu korisnost.“
5. P1: „Pošto se filozofski laici odlikuju nedostatkom temeljnog i dobrog poznavanja same
filozofije, njihovo razumevanje njenog pojma ne može biti ono koje određuje pojam filozofije.
To je zbog toga što je njihovo razumevanje pojma filozofije ukorenjeno u pogrešnoj predstavi
o samoj filozofiji i stoga je kao i ta predstava, netačno i neispravno. Pojam filozofije, kao
misao o biti filozofije, mogu valjano odrediti samo oni koji su sa filozofijom dobro i temeljno
upoznati, odnosno oni koji o filozofiji imaju ispravnu i istinitu predstavu.“

(teze i antiteze)

1. T1:
a. „Filozofija ne koristi ničemu.“
b. Pojam filozofije u T1 se pažljivom analizom otkriva kao skup dva različita pojma,
odnosno:
i. „laički pojam filozofije“
ii. „stručni pojam filozofije“.
c. T1 se stoga ispostavlja kao T1U:
i. T1U:
1. „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, kao i filozofija u
smislu koji ovom pojmu pridaju oni sa formalnim filozofskim
obrazovanjem, beskorisna je.“
d. T10U jasno stoga možemo razložiti dalje na dve različite teze:
i. T2:
1. „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, beskorisna je.“
a. T2 se spram mogudeg razumevanja pojma filozofije od strane
filozofskih laika razlaže dalje na:
i. T2a:
1. „Svetonazori ne koriste ničemu.“
ii. T2b:
1. „Ideologije ne koriste ničemu.“

- 52 -
 iii. T2c:
1. „Argumentovano atipično stanovište bez
ikakve koristi ne koristi ničemu.“
iv. T2d:
1. „Argumentacija nekog atipičnog stanovišta
koja nema nikakvu korist ne koristi ničemu.“
b. Takođe, možemo iz T2 izvudi i T2c1 i T2d1:
i. T2c1:
1. „Argumentovano atipično stanovište ne
koristi ničemu“
ii. T2d1:
1. „Argumentacija atipičnog stanovišta ne
koristi ničemu“
ii. T3:
1.„Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju oni sa formalnim
filozofskim obrazovanjem, beskorisna je.“
2. T3 se kada razmotrimo stručni pojam filozofije otkriva kao T10:
a. „Sistematsko, metodsko razmišljanje o prirodi onog
nemerljivog ne koristi ničemu“
b. T10 dalje može spram pojma „razmišljanja“ da se razloži na:
i. T10a:
1. „Proces filozofiranja ne koristi ničemu“
ii. T10b:
1. „Filozofija u posebnom smislu je beskorisna“
iii. T10c:
1. „Filozofija u celini je beskorisna“
iv. T10d:
1. „Filozofija u opštem smislu je beskorisna“
c. Bonus teza: T10b2
i. „Neki zapisi ili celine sistematskih, metodskih
razmišljanja o prirodi onog nemerljivog su beskorisni
ili štetni.“
2. T1 je suprostavljena tezi S1:
a. „Filozofija je korisna“ iliti „Filozofija koristi nečemu“.
b. T1U je suprostavljena tezi S1U:
i. S1U: „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, kao i filozofija u
smislu koji ovom pojmu pridaju oni sa formalnim filozofskim obrazovanjem,
korisna je.“
1. T2 je suprotstavljena S2:
a. „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju laici, korisna je.“
i. T2a je suprotstavljena S2a:
1. „Svetonazori su korisni.“
ii. T2b je suprotstavljena S2b:
1. „Ideologije su korisne.“
iii. T2c1 je suprotstavljena S2c1:

- 53 -
 1. „Neko argumentovano atipično stanovište
može biti korisno.“
iv. T2d1 je suprotstavljena S2d1:
1. „Neka argumentacija atipičnog stanovišta
može biti korisna.“
2. T3 je suprotstavljena S3:
a. „Filozofija, u smislu koji ovom pojmu pridaju oni sa
formalnim filozofskim obrazovanjem, korisna je.“
i. T10 je suprotstavljena S10:
1. „Sistematsko, metodsko razmišljanje o
prirodi onog nemerljivog koristi nečemu“
a. T10a je suprotstavljena S10a:
i. „Proces filozofiranja je
koristan.“
b. T10b je suprostavljena S10b:
i. „Filozofija u posebnom
smislu je korisna“
c. T10c je suprotstavljena S10c:
i. „Filozofija u celini je korisna“
d. T10d ke suprotstavljena S10d:
i. „Filozofija u opštem smislu je
korisna“
2. Bonus teza T10b2 suprotstavljena je tezi
S10b2:
a. „Zapisi ili celine sistematskih,
metodskih razmišljanja o prirodi
onog nemerljivog mogu biti korisni“

(uopšteno o argumentima)

1. Kratko objašnjenje iliti PU:

a. Argumenti A0 i AT2 ruše, redom, T3 i T2 teze, te time i T1 i T1U tezu.
i. Smatram da je AT2 dovoljan, sam za sebe da uruši T2 tezu, a da su za
obaranje T3 teze potrebni dodatni argumenti pored A0 no da A0 stoji sam za
sebe, nezavisno od ovih ostalih argumenata.
ii. Iz tog razloga A0 i AT2 smatram meta-argumentima, koji stoje nezavisno od
ostalih i dovoljni su sebi samima.
b. Ostali argumenti su tu kao potpora, rušenje svake od podteza T10 ponaosob.
i. Takođe, bududi da T10c zavisi od T10b, a T10d zavisi od T10a i T10b, to znači
da ukoliko samo dokažemo da su T10a i T10b netačni, tezu T10 smo komplet
oborili.
ii. Stoga de se dodatni argumenti, od A1-A6 odnositi prvenstveno na teze T10a i
T10b, a putem njih, posredno i na teze T10c i T10d.

- 54 -
(metaargumenti)

1. A0: „Filozofija je nosilac životne korisnosti, a pošto životna korisnost nosi u sebi i praktičnu
korisnost, filozofija je duplo korisna delatnost, a ne beskorisna.“
a. A0 je meta-argument i smatram da on sam po sebi ruši kompletnu T3, odnosno T10
tezu čime bivaju dokazane S3 i S10 teze.
b. A0 se oslanja na P, Pa, i Pb premise.
2. AT2: „Pošto se pojam filozofije laika razlikuje od pojma filozofije onih koji su filozofski
obrazovani, a u skladu sa P1, zaključujem da se T2 uopšte ne odnosi na filozofiju te da kao
takva, T1 uopšte ne sadrži ni potvrdan ni odričan sud o korisnosti filozofije.“
a. AT2 se odnosi na T2, i rušenjem te teze dokazuje suprotnu, S2 tezu.

(ostali argumenti)

1. Evolucionistički argument, u dve forme:

a. A1:
i. „Činjenica postojanja nekog ponašanja upuduje na praktičnu korist i smisao
tog ponašanja, gledano evolucionistički, a pošto je proces filozofiranja jedan
poseban oblik ljudskog ponašanja sama činjenica njegovog postojanja
upuduje na praktičnu korisnost tog ponašanja te proces filozofiranja ne može
biti beskoristan ved samo koristan.“
b. A1a:
i. „Činjenica izvornosti procesa filozofiranja i njegovog viševekovnog širenja
unutar ljudskog društva, gledano sa stanovišta teorije evolucije, potvrđuje
korisnost tog procesa za ljudski opstanak.“
c. A1, odnosno A1a, argument je koji pledira na obaranje T10a i dokazivanje S10a.
2. A2:
a. „Filozofija kao proces sistematskog, metodskog razmišljanja o biti nemerljivog
omogudava nam da shvatimo principe i zakonitosti nemerljivih stvari čime stičemo
produbljeno razumevanje vlastitih života, izvesnu mod nad nemerljivim stvarima koje
shvatamo i indirektno, mod nad našim svojim sopstvenim životom i iz tih razloga ona
ne može biti beskorisna ved nemerljivo korisna i to u čisto praktičnom smislu.“
b. A2 pledira na obaranje T10a čime bi dokazao S10a.
3. A3:
a. „Filozofija nam shvatanjem životnih principa, principa nemerljivih stvari, štedi vreme,
najvredniji čovekov resurs, te kao takva ne može biti beskorisna, ved korisna.“
b. A3 pledira na obaranje T10a ali i T10b čime bi dokazao S10a i S10b.
4. A4:
a. „Pošto posebne filozofije nisu ništa drugo do konkretizovani oblici nekog određenog
procesa filozofiranja, ukoliko je proces filozofiranja nešto korisno (što smo dokazali
argumentima A0, A1, A2 i A3) i posebne filozofije su nešto korisno jer nema suštinske
razlike između ta dva ved samo formalne.“
b. A4 pledira na obaranje T10b čime bi dokazao S10b.
5. A5:

- 55 -
 a. „Pošto je svaka postojeda filozofija u smislu OFb nužan momenat razvoja filozofije u
smislu OFc, nijedna filozofija u smislu OFb ne može biti poptuno beskorisna jer
filozofija u celini predstavlja ukupan zbir korisnosti svih pojedinačnih filozofija koje su
dokazane argumentom A4. Pošto je filozofija u celini nešto ukupno korisnije od svake
filozofije u smislu OFb, svaka je filozofija u smislu Ofb kao momenat razvoja filozofije
u smislu OFc korisna.“
b. A5 pledira na obaranje T10b čime bi dokazao S10b.
6. A5a:
a. „One filozofije za koje na prvi pogled ne stoji A4 usled različitosti po nivou korisnosti
koji postoji među različitim filozofijama, mogu se i dalje smatrati korisnima jer su one
jedan momenat razvoja filozofije u celini i kao takve su uslovile nastanak drugih
filozofija na koje se argument A4 može sasvim valjano primeniti i čiji opšti nivo
korisnosti prevazilazi nivo korisnosti te jedne nužne ali naizgled praktično beskorisne
filozofije u smislu OFb. Time je direktno ukazano da je iluzija to da se argumenti A0,
A1, A2 i A3 koji obaraju T10a ne mogu primeniti na te filozofije te da one sadrže
praktičnu korisnost ako ni za što drugo, onda makar za druge profesionalne filozofe.“
b. A5a argument je tu da zacementira A5 te da obori i dodatnu T10b2 tezu.
7. A6:
a. „Ukoliko je filozofija u smislu Ofb beskorisna, onda su isto tako beskorisna i sva
naučna otkrida! Filozofija ne može biti beskorisna zbog svoje nemerljivosti jer
nemerljivost praktične korisnosti ne ukazuje nužno na njen nedostatak.“
b. A6 je poslednji u nizu argumenata i odnosi se na T10b tezu koju pokušava da obori
oslanjajudi se na prethodne argumente.
8. A7:
a. „Filozofija leči kompekse, dakle korisna je, a ne beskorisna.“
b. Poslednji argument, iz zaključka, koji se odnosi na ceo ovaj esej i donekle je šaljivog
karaktera sa skrivenom dozom velike ozbiljnosti i šifrovanom porukom za one
suptilnijeg duha.

- 56 -
Dodatak A:

Kompilacija različitih određenja filozofije iz ridera za predmet „Uvod u filozofiju 1“

 Filozofija definiše samu sebe svojim određivanjem. (Jaspers)

 Filozofija je praktično sprovođenje žive misli i svest o toj misli.(Jaspers)
 Filozofija je koncentrišuda sila kojom čovek postaje čovekom onog momenta kada dođe do
stvarnosti. (Jaspers)
 Nije toliko tematika koliko način odnošenja duha. (Adorno)
 Filozofija je život pojma. (Hegel)
 Filozofija je totalitet jednog mišljenja koje se razvija. (Adorno)
 Filozofija je pokušaj da se sredstvima mišljenja spasi ili ponovno uspostavi mimetički
momenat. (Adorno)
 Filozofija je pokušaj objektiviranja prvotnog iskustva. (Adorno)
 Filozofija je kretanje duha čija sopstvena intencija jeste istina, a da ona sad i ne pomišlja kako
sad u nekim njezinim pojedinačnim stavovima ili u bilo kojem obličju ima neposrednost ove
istine kao nešto ved donešeno. (Adorno)
 Filozofija je traganje za prvim početcima i uzrocima. (Aristotel)
 Filozofija je nauka o bidu ako ono bivstvujudi jeste. (Aristotel)
 Filozofija je razmatranje istine. (Aristotel)
 Filozofija je težnja ka smrti. (Platon)
 Filozofija je ujednačavanje sa onim božanskim. (Platon)
 Filozofija je znanje koje je u biti različito od znanja svih ostalih nauka. (Šluk)
 Filozofija je nauka o bidu kao takvom. (Šluk)
 Filozofija je nauka o najvišem bidu. (Šluk)
 Filozofija je istinska upraviteljica razuma. (Heideger)
 Filozofija je odgovaranje bitku bida. (Heideger)
 Filozofija je nužnost egzistiranja, stavljanje u pokret metafizike u kojoj ona dolazi k sebi i
svojim naročitim zadatcima. (Heideger)

- 57 -
- 58 -
Sadržaj

ČEMU OVAJ ESEJ ILITI „SAMOŽIVO TRUĆANJE O VLASTITIM KOMPLEKSIMA“ -7-

UVODNI DEO - 15 -

RAZJAŠNJENJE POJMA KORISNOSTI KAO PRVI ARGUMENT PROTIV T1 - 17 -

RAZLAGANJE T1 SPRAM POJMA FILOZOFIJE - 21 -

ISPITIVANJE T3 - 25 -

POJMOVI PRIRODE I SISTEMATIČNOSTI/METODIČNOSTI. - 29 -

POJAM RAZMIŠLJANJA - 31 -

POJAM NEMERLJIVOG. - 33 -

OTKRIVENA STRUKTURA T10 - 35 -

O ZNAČAJU IZVORNOSTI FILOZOFIJE UOPŠTE ZA RAŠIRENOST DOGME BESKORISNOSTI - 37 -

EVOLUCIONISTIČKI ARGUMENT PROTIV T10A I U KORIST A10A. - 39 -

DRUGI ARGUMENTI PROTIV T10A I U KORIST S10A. - 41 -

ARGUMENTI PROTIV T10B - 45 -

„ZAKLJUČAK“ - 49 -

„O KORISTI I ŠTETI FILOZOFIJE ZA ŽIVOT – VERZIJA ZA 21. VEK (SINOPSIS)“ - 51 -

DODATAK A: - 57 -

KORIŠĆENA LITERATURA I LINKOVI - 61 -

- 59 -
- 60 -
Korišćena literatura i linkovi

 Fink, Eugen, „Uvod u Filozofiju“, Matica Hrvatska, Zagreb, 1998.

 Jaspers, Karl. „Uvod u filozofiju: dvanaest radijskih predavanja“, NAKLADA BREZA,
Zagreb, 2012.
 Adorno, Teodor, „Filozofska terminologija: uvod u filozofiju“, Svjetlost, Sarajevo,
1986.
 Kjerkegor, Seren, „Filozofske mrvice“, Grafos, Beograd.
 Folkman-Šluk, K-H., „Uvod u filozofsko mišljenje“, Plato, Beograd, 2001.
 Karl Poper, „Objektivno saznanje“, Paideia, 2002.
 Aristotel, „Nikomahova etika“, prevod Tomislav Ladan, SNL, Zagreb, 1982.
 „Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika – u VI tomova“, Matica srpska, Matica
hrvatska, Novi Sad – Zagreb, 1967.
 Platon, „Odbrana Sokratova“ – preveo M. Đurid, Francusko-srpska knjižara, Beograd.
 Barber, Nigel. „The God Spot Revisited“ PsychologyToday.
https://www.psychologytoday.com/blog/the-human-beast/201208/the-god-spot-
revisited
 National Center for Complementary and Integrative Health. „Meditation: In Depth“
https://nccih.nih.gov/health/meditation/overview.htm
 Diels, „Predsokratovci II, Zagreb 1983.
 „Flow: The Psychology of Optimal Experience“

- 61 -
- 62 -