Gorgija

(Leontin, Sicilija. V-IV vek p.n.e.)

(život)
1. Gorgija se rodio oko 483. godine p.n.e.
a. Poreklom je iz Leontina, na Siciliji.
b. Njemu se pripisuje nekih 11 spisa od kojih poznajemo samo njihove naslove, a
smatra se da je najznačajniji Gorgijin spis bio “O prirodi”.
2. Generalno se smatrao da je putovao dosta i da je svuda držao svoje govore i podučavao
druge retorici i ostalim naukama.
a. Oko 427. godine je došao u Atinu kao izaslanik Leontina kako bi zatražio pomoć
protiv Sirakuze.
b. Podučavao je učenike u Atini za šta je dobijao pozamašne sume novca.
c. Imao je veliki uticaj na svoje savremenike u Grčkoj i Atini, te je bio nadomak
osnivanja vlastite škole za svoje sledbenike.
3. Bio je učenik Empedokla i bavio se pitanjima prirodnih nauka.
a. Takođe je bio upoznat sa elejskom dijalektikom koja ga je odvela u skepticizam i
shvatanje da ništa nije istina.
b. Najpoznatiji Gorgijin učenik i prijatelj je bio Likofon koji je poznat po tome da se
zalagao da se odbaci predikativna upotreba glagola biti i da se njegova upotreba
ograniči samo na egzistencijalni smisao.
i. To je zato što u slučajevima predikativne upotrebe jedna ista stvar se čini
jednostrukom i mnogostrukom u isto vreme.
ii. Neka stvar bi tada bila mnogostruka jer bi joj se pripisivali različiti predikati,
a jednostruka jer bi u svim tim slučajevima ona ostajala ta ista stvar.
4. Umro je oko 375. godine p.n.e.
Šta treba da znam: opšti biografski podaci, Gorgijina putovanja i predavanja, uticaji prethodnika na
Gorgijinu misao, odnos sa Likofonom i njegovo učenje

(shvatanja)
1. Gorgija je tvrdio da “Biće ne postoji”
 a. To je zato što ukoliko bi biće postojalo ono bi moralo da bude ili večito ili nastalo, a i
jedno i drugo su nemogući.
i. Biće nije moglo biti nastalo jer bi tada moralo nastati ili iz bića ili iz nebića, a
ništa ne može da nastane niti iz bića niti iz nebića.
1. Iz bića ne bi moglo nastati biće, jer pre nastanka bića ne bi bilo bića
iz kog može da nastane, ili bismo otišli u ad infinitum cirkularnu
logiku prema kojoj biće nastaje iz prethodnog postojećeg bića koje je
opet nastalo iz nekog bića, i tako u beskonačnost, što je apsurd.
2. Ne bi moglo nastati iz nebića, jer je nebiće ništa, pa stoga ne bi imalo
ni iz čega da nastane.
ii. Biće ne može biti večito jer bi onda ono moralo da bude beskonačno.
1. Biće ne može biti beskonačno jer bi beskonačno biće kao beskonačno
moralo biti ili u sebi ili u nečemu drugome.
2. Pošto je beskonačno, ono ne bi moglo biti unutar ničega te je stoga
nigde.
2. Ovaj mislilac je takođe smatrao da je saznanje nemoguće.
a. On je tvrdio da ukoliko bi nešto i postojalo, ono ne bi moglo da se sazna.
i. To je zbog toga što ukoliko postoji znanje o biću, onda ono što je mišljeno
mora da bude, a nebiće uopšte ne može da se zamisli.
ii. U tom slučaju ne bi moglo da bude nikakvih pogrešaka, a to je besmisleno.
b. Ovako izloženo Gorgijino učenje, kod Koplstona, ostaje dosta nejasno no moja
interpretacija istog je sledeća, te bi ga trebala razjasniti, no moguće je da je
pogrešna.
i. Naime, ovo učenje je direktna posledica prvog, prema kom “Biće ne postoji”
dakle ono što jeste je NEBIĆE, koje ne možemo da zamislimo, jer je ono ono
što nije.
ii. Stoga saznanje ne može da bude jer je ono o onome što jeste, a ono što nije,
tj. Nebiće, zapravo nekako jeste ali ga mi kao takvog ne možemo saznati.
iii. Ukoliko bismo mogli, saznanje bi bilo ne-saznanje i kao takvo bez pogrešaka,
a to je u suprotnosti sa svim našim iskustvom, dakle apsurdno.
3. Uz to, Gorgija dodaje da je saznanje nesaopštivo
a. On tvrdi da ukoliko bi znanje o biću čak i postojalo, mi ga ne bismo mogli saopštiti
drugome.
b. To je zbog toga što se svaki znak razlikuje od označene stvari, pa bismo mi jedni
drugima saopštavali samo znakove ali ne bismo njima mogli upućivati i na stvari,
pošto znakovi to nikako nisu.
4. Shvatanje retorike
a. Gorgija je retoričku veštinu shvatao kao veštinu ubeđivanja.
i. Tako shvaćena retorika je prirodno upućivala na praktičnu psihologiju.
ii. Gorgija je stoga učio ljude kako da govore na način koji izaziva određena i
jaka osećanja kod drugih ljudi.
b. Takođe je razvio niz stilističkih postupaka i učenje da govor treba da odgovara
situaciji i da bude izgovoren u određeno, “pravo” vreme.
i. Ideju pravog vremena i situacije, Grci su imenovali rečju “kairos”.
c. U svoje retoričko učenje je uključivao i učenje o opravdanoj obmani.
i. Opravdana obmana je govor koji je lažan ali koristan za slušaoca.
 ii. Upravo je ovaj koncept po Gorgiji onaj koji obuhvata umetnost i dramu, te
pruža opravdanje i objašnjenje istih umetničkih disciplina.
Šta treba da znam: listu Gorgijinih shvatanja i objašnjenje svakog od njih, Gorgijino shvatanje
retorike

(značaj i recepcija Gorgijinog učenja tokom istorije)

1. Gorgija je tokom istorije interpretiran na tri načina.
a. Mnogi isprva nisu Gorgijino učenje uzimali za ozbiljno i smatrali su da je ono
parodija na račun filozofa i filozofije.
b. Kasniji interpretatori su Gorgijino učenje shvatali kao ozbiljan i razrađeni napad na
filozofska učenja elejaca i presokratovaca.
i. Prema ovim drugim, Gorgijino učenje je direktan odgovor na Parmenidovu
tezu da “Biće jeste”.
ii. Gorgija je negirao postojanje bića iliti bilo čega te tako prvi došao do
stanovišta filozofskog nihilizma.
c. Još kasnije interpretacije razmatraju Gorgijinu filozofiju kao onu koja proučava
odnos reči i stvari, odnosno značenja i referencije u jeziku.
i. Prema tome u Gorgijinom shvatanju nemogućnosti saznanja mi možemo
uočiti da Gorgija shvata znanje kao nešto što se izražava rečima, a pošto reči
nisu same stvari već ukazuju na njih, odnosno na naš opažaj koji je varljiv,
saznanja logično ne može ni biti.
Šta treba da znam: rano istorijsko shvatanje Gorgijinih stavova, shvatanje Gorgijinih stavova od
strane kasnijih interpretatora

Pitanja:
 1. Šta treba da znam o Gorgiji? (4)
2. Šta treba da znam o Gorgijinom životu? (2)
3. Šta treba da znam o Gorgijinim shvatanjima? (2)
4. Šta treba da znam o Gorgijinom značaju i recepciji njegovih učenja? (2)
(život)
1. Kada se Gorgija rodio? Odakle je on?
2. Šta znamo o Gorgijinim spisima? Najznačajniji njegov spis?
3. Koji način života je Gorgija vodio? (3)
4. Kada dolazi u Atinu i zbog čega?
5. Šta je on tamo činio?
6. Kakav je bio njegov uticaj u Grčkoj?
7. Čiji je učenik bio Gorgija i kojim pitanjima se isprva bavio?
8. Sa čim se još on upoznao? Do čega ga je ona dovela?
9. Ko je bio najpoznatiji Gorgijin učenik? U kakvom su oni bili odnosu?
10. Po kom učenju pamtimo Likofona? (2)
11. Zbog čega je on zastupao takvo stanovište? Pojasni.
12. Kada je Gorgija umro?
(shvatanja)
1. Po kojim filozofskim shvatanjima je Gorgija poznat? (3)
2. Gorgijina argumentacija tvrdnje da biće ne postoji? Objasni detaljno.
3. Iznesi Gorgijinu argumentaciju stanovišta da je saznanje nemoguće.
4. Problem ove argumentacije?
5. Kako autor interpretira argumentaciju ovog stanovišta? (opciono)
6. Zbog čega Gorgija smatra da je saznanje nesaopštivo?
7. Pored ovih filozofskih shvatanja, po kom još učenju je Gorgija poznat?
8. Kako je on shvatao retoričku veštinu?
9. Na šta je upućivala tako shvaćena retorička veština?
10. Šta je Gorgija na osnovu takve koncepcije retorike učio ljude?
11. Šta je on razvio, značajno za retoričku vešrinu? (2)
12. Kojim terminom označavamo grčku ideju pravog vremena i situacije?
13. Koje je još Gorgijino učenje bilo ključno kao sastavni deo njegovog opšteg retoričkog
učenja?
14. Šta je opravdana obmana?
15. Koje ljudske delatnosti ovaj koncept objašnjava i opravdava?
(značaj i recepcija Gorgijinog učenja tokom istorije)
1. Kako je Gorgija interpretiran tokom istorije isprva?
2. Kako su kasniji interpretatori doživeli Gorgijino učenje?
3. Ono je antiteza kog učenja, tačno?
4. Do kog filozofskog stanovišta je Gorgija zapravo prvi došao i čime?
5. Kako najnovije interpretacije Gorgije doživljavaju njegovo učenje?
6. Šta mi na osnovu takve interpretacije možemo uočiti u Gorgijinom učenju o nemogućnosti
saznanja?