Pojam mythosa i njegovo razjašnjenje

(osnovna značenja mythosa)

1. Ovoj reči možemo pripisati nekoliko različitih značenja na osnovu:
a. Etimološkog porekla ove reči
i. Grčka “mythos” dolazi nam od protoindoevrposkog sufiksa “*meuth” od kog
nastaju i gotsko “maudjan” (pamćenje, sećanje) i staroslovensko “mud-slio”
– misao.
ii. Stoga, izvorno gledajući, ova reč bi mogla označavati znanje kao sećanje.
b. Tradicionalne upotrebe ove reči
i. Reč “mythos” se isprva upotrebljavala sa značenjem “pripovesti” ali u smislu
povesti, istorije.
ii. To je zbog toga jer je pripovest mythosa uvek pripovest o događajima za
koja se veruje da su se zbili.
c. Moderne upotrebe ove reči
i. Danas umesto mythosa mi koristimo ”mit” obično razumevajući ovu reč kao
da znači “fikcija” ili “izmišljena priča” u svom najširem značenju.
ii. Ova moderna upotreba ima svoj koren jos u antičkoj Grčkoj.
Šta treba da znam: etimološko poreklo mythosa, tradicionalna upotreba reči mythos, moderna
upotreba reči mythos

(mythos i logos)
1. Mythos takođe možemo razumeti i hermeneutički kao govor koji razotkriva istinu bitka.
a. Tu vrstu govora su upražnjavali teogonijski pesnici koji su oblikovali grčku religiju
unutar koje je istina bitka kako su je Grci generalno shvatali bila razotkrivena.
i. To ne znači da su ovi pesnici bili slobodni stvaraoci.
ii. Oni su prosto verbalizovali istinu o bitku onako kako im se ona otkrivala.
b. Ipak može se reći da je kod teokosmogonijskih pesnika Stare Grčke, mythos već
izgubio svoj izvorni karakter.
i. Oni su zapravo predmet mythosa koristili kao građu za svoja dela ali mythos
se kod njih pojavljuje kao mrtva naracija, govor o prošlosti.
ii. Ova mrtva naracija stoji spram izvorne mitotvorne stvarnosti koja se
proživljava kako se izgovara.
2. Grčka reč “logos” u početku je imala isto značenje kao i mythos – govor, priča ili pripovest i
uglavnom se odnosila na istinit govor o stvarima.
a. Mi možemo reći da se izvorno ove dve reči značenjski ne razlikuju.
3. Do diferencijacije između mythosa i logosa dolazi u momentu kada Grci počinju preispitivati
pesnička shvatanja sveta.
a. Tada se mitska istina sveta počinje pokazivati kao nedovoljno i nepotpuno
objašnjenje stvari.
b. Logos je gurnuo mythos u zapećak svojom moći preispitivanja.
 i. To je zbog toga što logos kao takav pretpostavlja dokaz što nužno povlači i
preispitivanje, odnosno proveru.
1. Grčka reč za dokaz je “elenchos”.
c. Takođe, mythos i logos se razlikuju spram duha u kom obitavaju.
i. Mythos je izraz kolektivnog duha, a logos odlika individue, njegove
racionalnosti.
4. Istorijski gledano, može se reći da je logos srušio mythos.
a. Mitska istina se pod svetlom logosa otkriva kao fiktivna i lažna.
b. Iz tog razloga stari grčki pesnik Pindar koristi izraz “ varljivi mythos “
suprotstavljajući ga “istinitom logosu”.
i. Otprilike tada se reč “mythos” počinje odnositi na fiktivna shvatanja i dobija
konotaciju lažnog govora, izmišljotine, a reč “ logos” zadržava svoje značenje
istinitog govora i počinje se odnositi na racionalno ispitivanje stvari.
c. Na kraju, logos počinje označavati filozofsku misao, a mythos predfilozofsku i tako
se iz diferencijacije ovih dveju reči, tačnije iz krize mita i izvornoga logosa rane
grčke misli, rađa filozofija.
5. Zaključna reč povodom značenja reči “mythos” jeste da se mythos razlikuje od logosa i mita
te da danas ova reč mahom označava “mitotvornu svest” i “izvorno mitotvorstvo” ali i
prosto “mitologiju” bilo neku određenu ili uopšte.
Šta treba da znam: mythos kod teogonijskih pesnika, izvorno značenje logosa, diferencijacija
mythosa i logosa, kraj mythosa, krajnje značenje mythosa

(oblici mythosa)
1. Mythos ima prednji i zadnji plan.
a. U prednjem planu, nalazi se mitologija.
i. Ona nastaje iz teokosmogonije, koja čini jezgro mitologije iliti “ porod
mythosa”.
ii. Teokosmogoniju možemo definisati kao mitološku istoriju nastanka,
razvitka i uređivanja celine postojećeg shvaćene u božanskim obličjima.
1. Ova reč je nastala od grčkih “theo” (srp. “bog”), “kosmos” (“red”,
“svet”) i “gonia” (srp. “nastajanje”)
2. Prema tome, neko osnovno značenje ove reči bi bilo “nastajanje
sveta i bogova”
b. U zadnjem planu, u dubini mythosa, nalazi se izvorno živo mitotvorstvo iliti “ utroba
mythosa”.
i. To mitotvorstvo možemo shvatiti kao istinski mythos i njegovu suštinu, dok
su mitologija i teokosmogonija samo oblici kroz koje se on otkriva.
ii. Taj odnos izvornog mitotvorstva i njegovog produkta može biti bolje
shvaćen kroz analogiju čoveka i odela koje on oblači, jer čovek može menjati
odela ali on bez obzira na to što nosi ostaje isti i njegov oblik i delanje su
nezavisni od odeće koja je na njemu.
Šta treba da znam: prednji i zadnji plan mythosa
(struktura mythosa)
1. Osnovne komponente koje tvore strukturu svakog istinskog mythosa su:
a. Jezik mitotvorne svesti.
i. Da bismo razumeli odnos mita i jezika, mi moramo znati kako nastaje jezik:
a. Prva faza u nastanku jezika je javljanje ekspresivnih
glasovova kojima primitivni čovek podražava prirodu.
i. Ustaljenom upotrebom istih glasovnih lanaca za iste
pojave nastaju prve reči.
ii. Te reči označavajući asocirane pojave postaju imena i
u tom momentu dolazi do rađanja jezika.
b. U ovoj primitivnoj fazi jezika, zbog nedostatka čovekove
jezičko-mislene samosvesti, ime i imenovano se poistovećuju.
i. Iz tog razloga primitivan čovek veruje da je reč je isto
što i stvar koju ona označava, odnosno da je stvarnost
reči isto što i stvarnost pojave izražene tom rečju.
c. Jednostavnije iskazano, jedinstvo reči i stvari zasnovano je na
imenovanju.
i. Mitotvorna svest sve reči uzima kao vlastita imena i
ne razlikuje alegoriju od stvarnosti.
ii. Zbog toga su sinonimija i metaforičko mišljenje na
tom stadijumu svesti nemogući.
d. Iz ovoga sledi da su mit i jezik izvorno jedno.
ii. Dalje, mitotvorna svest saznaje stvari putem predstava/slika.
a. Ona to čini služeći se vidom i verbalizacijom viđenog.
b. Mitotvorna svest pretpostavlja da videti i imenovati neku stvar,
dakle stvoriti predstavu, znači znati njenu suštinu.
iii. Iz tog razloga izgovarati ime neke stvari za primitivnog čoveka znači prizvati
njenu predstavu unutar svesti.
a. Pošto mitotvorna svest ne poznaje razliku između predstave neke
stvari i same te stvari izgovoriti ime neke stvari za primitivnog
čoveka značilo je i prizvati samu stvar.
b. Zato je govor o nečemu unutar mitotvorne svesti isto što i
proživljavanje toga što se govori.
c. Reč za mitotvornu svest poseduje ontički status.
iv. Takođe, budući da su prve reči nastale podražavanjem prirode, jezik je u
početku imao ritmičko-melodički karakter.
a. To je važno jer to znači da su jezik, mit i muzika izvorno činili jednu
celinu.
2. Obred (lat. ritus, cultus, caerimonia)
a. Obred je forma prikazivanja i odigravanja mita, sadržana kao zahtev u originalnom
mitu.
i. On je delotvorni akt u kom forma funkcioniše na račun izgubljenog sadržaja.
b. Obred dugo čuva izgubljene mitske forme.
i. To je zato jer je obred izgrađen na mitu kao svojoj hipostazi.
ii. S obzirom na funkciju obreda, mitovi su objašnjenja i tumačenja obreda.
iii. Da bi razumeli mit moramo razumeti i obred.
 c. U obredu dolazi do kondenzacije celokupnog mitskog prostora i reaktualizovanja
večnog u vremenskom.
i. Mitski prostor naseljavaju bića.
ii. On nije shvaćen kao kontinuum već više kao skup pojedinih objekata sa
vlastitim imenima.
d. Funkcije obreda su:
i. Oživljavanje mitske stvarnosti.
ii. Utemeljivanje, potvrđivanje i sakralizacija ljudske egzistencijalne
situiranosti.
iii. Afirmacija stvarnosti i davanje ontičkog statusa stvarima, kroz odigravanje
mita kojim se potvrđuje njegova stvarnost.
 Uslov mogućnosti obredne potvrde ontičkog statusa stvari je da mit
mora biti shvaćen kao apsolutna istina.
3. Sveta istorija, pripovetka, priča
a. Mit koji se priča u primitivnoj zajednici se istovremeno i proživljava, on je više od
pripovetke i shvaćen je kao sama stvarnost.
b. On je sveta, fantastična istorija koja se u momentu govorenja proživljava iznova.
Šta treba da znam: komponente mythosa, odnos mita i jezika, teorija nastanka jezika,
poistovećivanje imena i imenovanog, odnos mita i obreda, mitski proctor, funkcije obreda, mit kao
pripovest

(zagonetnost mita)
1. Mit se neretko drži za prostu i primitivnu misao.
a. Ovo određenje ima taj nedostatak što ukoliko bi mit zaista bio primitivna misao, on
bi tada trebao biti racionalno saznatljiv.
b. Međutim, istorija pokazuje da to nije slučaj i mi ni posle dve i po hiljade godina
nismo uspeli da dešifrujemo mit.
2. Na osnovu toga možemo tvrditi da je osnovna karakteristika mita njegova nesaznatljivost,
odnosno zagonetnost.
a. Takođe, zbog te zagonetnosti, mit se ne može tumačiti.
3. Viševekovna empirija je potvrdila da sve teorije o mitu nisu u njemu našle ništa osim sebe.
a. Ovo nas navodi na zaključak je da je mit po svojoj prirodi iracionalan i da se kao
takav može tumačiti samo unutar sebe samog.
Šta treba da znam: problem mita karakteristika mita, zagonetnost mita, iracionalnost mita

(odnos mita i filozofije)

1. U primitivnim zajednicama mitotvorni i racionalni način mišljenja koegzistiraju.
a. Oni zajedno tvore heterogene strukture ljudske svesti koje nisu međusobno do kraja
prevodive.
b. Zbog toga se one mogu razumeti razumeti samo unutar sebe.
c. Ipak, između njih je moguća komunikacija no kako je mitotvorno mišljenje
tautegorijsko, ona može biti samo posredna.
 2. U toj komunikaciji uspostavlja se odnos mitologije i filozofije.
a. Taj odnos bi se mogao odrediti kao transfer čiji je stručan termin “ mitologizam”.
i. Prilikom transfera ideje mita dobijaju filozofski sadržaj, a predstave mita se
pretvaraju u filozofske pojmove.
b. Mitologizam kao tip mišljenja istorijski je univerzalan.
Šta treba da znam: koegzistencija mitotvornog i racionalnog načina mišljenja, mitologizam

Pitanja:
 1. Šta treba da znam o osnovnim značenjima mythosa? (3)
2. Šta treba da znam o mythosu i logosu? (5)
3. Šta treba da znam o osnovnim oblicima mythosa? (1)
4. Šta treba da znam o strukturi mythosa? (8)
5. Šta treba da znam o zagonetnosti mythosa? (3)
6. Šta treba da znam o odnosu mita i filozofije? (2)
(osnovna značenja mythosa)
1. Na koje sve načine možemo sagledati značenje reči “ mythos”? (3)
2. Od kog sufiksa nastaje grčka reč “mythos”? Koje još reči nastaju od tog sufiksa? (2)
3. Šta je reč "mythos" izvorno mogla označavati na osnovu svog etimološkog porekla?
4. Kako se reč "mythos" isprva upotrebljavala?
5. U kom smislu je “mythos” pripovest? Zbog čega?
6. Koju reč mi danas koristimo umesto reči "mythos"?
7. Šta mi obično podrazumevamo pod mitom? Odakle nama ovakvo shvatanje mita?
(mythos i logos)
1. Kako još možemo razumeti mythos iz perspektive modern filozofije?
2. Ko je upražnjavao tu vrstu govora? Šta su oni učinili?
3. Šta se nalazi skriveno unutar Grčke religije?
4. Da li su rani Grčki pesnici bili i stvaraoci? Zbog čega?
5. Šta je nedostajalo mythosu teokosmogonijskih pesnika Stare Grčke?
6. Kako su se oni odnosili prema mythosu? Kako se on zapravo pojavljuje u njihovim delima?
7. Čemu je suprotstavljen teokosmogonijski mythos?
8. Na šta se odnosila grčka reč “logos “u početku i koje značenje je ona nosila?
9. U kakvom odnosu su bile reči "logos" i "mythos" isprva?
10. Kada dolazi do diferencijacije mythosa i logosa?
11. Šta se tada dešava?
12. Kako se logos "poneo" prema mythosu u tom momentu? Šta mu je to omogućilo?
13. Zašto se logos vezuje za preispitivanje?
14. Grčka reč za dokaz je..?
15. Spram čega se još razlikuju mythos i logos?
16. Šta je izraženo mythosom?
17. U kakvom je odnosu logos sa individualnim čovekom? Šta on izražava?
18. Kako se odnos mythosa i logosa može opisati istorijski gledano?
19. Kakva se pokazala mitska istina spram logosnosne?
20. Ko prvi ovo opisuje i na koji način?
21. Na šta se nakon ovog Pindarovog opisa počinje odnositi mythos i koju konotaciju dobija?
22. Na šta se počinje odnositi logos i koje značenje ova reč zadržava?
23. Koju vrstu misli počinje označavati mythos, a koju logos? Zbog čega je to značajno za
nastanak filozofije?
24. Da li se reč “mythos” danas razlikuje od reči “logos” i “mit”?
25. Šta mi danas mislimo pod mythosom?
(oblici mythosa)
1. Koji su najvažniji oblici mythosa? Kojom jezičkom paradigmom se oni mogu predstaviti?
2. Šta se nalazi u prednjem planu mythosa?
3. Iz čega nastaje mitologija? Kako možemo shvatiti teokosmogoniju spram mitologije i
mythosa?
4. Definicija teokosmogonije?
5. Poreklo reči teokosmogonija? Značenje ove reči spram njenog etimološkog porekla?
6. Šta se nalazi u zadnjem planu mythosa? (2)
7. Kakav je ovaj mythos spram mitologije? Koja bi bila adekvatna anologija?
(struktura mythosa)
1. Koje su osnovne komponente koje čine strukturu svakog mythosa? (3)
2. Šta je potrebno kako bismo razumeli odnos mita i jezika?
3. Prva faza nastanka jezika se sastoji od?
4. Kako nastaju prve reči? Šta se sa njima dešava i zbog čega? Zašto je to važno?
5. Do kakve logičke greške dolazi u primitivnoj fazi jezika?
6. Šta je posledica te greške?
7. Na čemu je zasnovano primitivno jedinstvo reči i stvari?
8. Kako mitotvorna svest shvata reči? Da li ona razlikuje alegoriju od stvarnosti?
9. Da li su sinonimija i metaforičko mišljenje mogući za mitotvorno mišljenje?
10. Šta nam način na koji nastaje jezik govori o prvobitnom odnosu mita i jezika?
11. Kojim načinom mitotvorna svest saznaje stvari? Kojim procesima se ona služi pri tome?
12. Šta mitotvorna svest pretpostavlja u vezi sa predstavljanjem i kako ona shvata to
predstavljanje?
13. Šta je posledica takvog brkanje predstave stvari sa njenom suštinom? Šta za primitivnog
čoveka znači izgovoriti ime neke stvari?
14. Zbog čega? Kako se to odražava na govor mitotvorne svesti?
15. Kakav status reč poseduje u mitotvornoj svesti?
16. Kakav je melos primitivnog jezika i zbog čega? Zašto je to važno?
17. Latinski termini za obred? (3)
18. Određenja obreda? (2)
19. Šta obred čuva? Zbog čega?
20. Šta su mitovi spram funkcije obreda?
21. Zbog čega nam je važno onda razumevanje obreda?
22. Do čega dolazi u obredu, vezano za mitski prostor i vreme?
23. Ko naseljava mitski prostor i kako je on shvaćen?
24. Nabroj funkcije obreda. (6)
25. Koji je uslov mogućnosti obredne potvrde ontičkog statusa stvari?
26. Kako je shvaćen mit koji se priča u primitivnoj zajednici, spram stvarnosti? Spram istorije?
(zagonetnost mita)
1. Za kakvu misao se često mit drži?
2. Koji je problem ovakvog tumačenja mita?
3. Da li je mit racionalno saznatljiv? Je li moderan čovek uspeo da dešifruje mit?
4. Šta na osnovu toga možemo tvrditi o osnovnoj karakteristici mita? Koja je ona tj.?
 5. Može li se mit zapravo tumačiti ukoliko ona zaista jeste osnovna karakteristika mythosa?
6. Šta je empirija potvrdila o teorijama o mitu?
7. Na koji nas zaključak ovo navodi? Šta to znači za mogućnost tumačenja mita?
(odnos mita i filozofije)
1. Koji načini mišljenja koegzistiraju u primitivnim zajednicama?
2. Šta oni zajedničkim snagama tvore?
3. Jesu li te strukture međusobno prevodive? Šta to znači za mogućnost njihovog
razumevanja?
4. Kakva je komunikacija između ovih struktura i zbog čega?
5. Šta se u njoj uspostavlja?
6. Kako bi se odnos mita i filozofije mogao odrediti? Stručan termin za taj specifičan odnos?
7. Do čega dolazi prilikom transfera?
8. Mitologizam je prvenstveno tip čega..? Kakav je on istorijski gledano?