U FOTKAZIZA

FIBONAČIJEM
Friča o matematičkom geniju
koji je fromenio fvet

K IT PBV U N

Prevod:
Aleksandra Ravas

H E LIK S
 Zabržaj

PKELUDIJUM
Sputnjik i iiferencijaln i i intejralni raiun 1

PO<jLA VLJE 7
Poflavljena ravnica 5

P0<fLAVLJE2
K u kofif 18

PO fLA V LJEi
Prvi koraci Z4

P0<jLAVLJE4
itatu a 41

PO<fLA VLJE 5
žetnja iu ifiz a n fk e obale 54

PO<jLA VLJE 6
Vrlo dofadna k n jifa ? 61

PO^LAVLJE 7
Franii 69
vi Sairžaj

P01/LAVLJE 8
Objavljivanje Fibonatija: od favnoftana do fajta Amazon.com 81

?0<fLAVLJE 9
Prevod 92

POfLAVLJE 10
Čitajući Fibonalija 110

POĆjLAVLJE 11
Lov na rukopif, f r v i beo (fro m a fa ji) 121

POć/LAVLJE 12
Lov na ru kofif, druji deo ( nafokon utfefan) 14-2

POćfLAVLJE 12
K arika koja nedoftaje 159

PO<fLAVLJEW
Ovo će from en iti fvet 172

POćfLAVLJE 15
Leonardo i raianje favremenih fin an fija 184-

P0<fLAVLJE16
Odrazi u frednjovekovnom ojledalu 205

POPATAK
Vodič kroz fo jla v lja Liber abbati 220

W LIO $K A FIJA 228

INPEKZ 221
 FKBLUPIJUM

Zfutnjik i diferencijalni
i intejraini račun

Ukoliko vam moje ime zvuči foznato, sva je prilika da ste pročitali neku
od m ojih knjiga o matematici (napisao sam ih oko 35, a m noge su
namenjene opštoj publici), iii ste možda pročitali neki članak koji
sam objavio u časopisu ili novinama, ili ste pročitali jedan od mojih
tekstova s nekog bloga (pišem četiri bloga), ili ste pohađali neku
sesiju m og masovnog otvoren og onlajn kursa (engl. MOOC - massi-
vely open online course) na tem u matematike, ili ste me čuli na Naci-
onalnom javn om radiju, gde sam poznat kao Matiša. Da, ja sam taj
Kit Devlin. I da, volim matematiku.
Prema mišljenju većine, takođe sam i dobar matematičar. Međutim,
nije uvek bilo tako. U prvih nekoliko razreda osnovne škole matema-
tika mi je išla veom a loše. Štaviše, poslednji sam u razredu savladao
tablicu množenja, a tom neminovnom ritualu inicijacije pridavana je
velika važnost u matematičkom obrazovanju u Engleskoj tokom pede-
setih godina XX veka. Savladavanje tablice množenja (danas je preda-
vači matematike nazivaju „multiplikativnim vezama brojeva“ , po svoj
prilici da bi jo j dali savremeni prizvuk) kod mene je izazvalo toliko
2 Freludijum

teskobe da su moji roditelji morali otići učitelju i objasniti da moje

slabo znanje nije rezultat nedovoljnog truda. Jednostavno, nisam
kapirao. Nisam bio, kako su rekli, talentovan za matematiku.
Stvari su se popravile do moje devete godine, i zahvaljujući veoma
brzom napredovanju u svim predmetima, uključujući i matematiku,
preskočio sam četvrti razred i upisao se odmah u peti, poslednji
razred osnovne škole, a sa 10 godina polagao sam državni selekcioni
ispit za upis u srednju školu, „11 plus“ .Jedini sam u školi ,,položio“
taj ispit, što je značilo da sam obezbedio sebi mesto u akademski
orijentisanoj srednjoj školi (gimnaziji), umesto dapohađam opštiju
Srednju savremenu školu, zamišljenu da stvori sledeću generaciju
britanskih fabričkih radnika, školu u koju su se upisali svi (i doslovno
svi) m oji drugovi iz razreda.
Kada stvari posmatram sa ove distance, izgleda da sam na početku
imao teškoća s matematikom zato što sam se zaglavio pokušavajući
da razumem množenje, dok su svi ostali jednostavno naučili tablicu
kao besmisleni stih iz Karazubijade.1 Ali u to vrem e nijedna osoba
iz m og okruženja nije smatrala da se matematika m ože razumeti,
ona je pre bila besmisleno učenje napamet, prepona koju ste morali
da savladate kako biste napredovali kroz sistem, a koja je opravda-
vana m antrom „trebaće ti kasnije u životu". (U mom slučaju, ispo-
stavilo se da sam zaista imao koristi od sve te matematike koju sam
učio u školi, zajedno s tablicom množenja, ali samo zato što sam
postao matematičar. Već kada sam pošao na studije, pojavili su se
elektronski kalkulatori i učinili zastarelom tu praktičnu prednost
vladanja tablicom množenja.)
U gim naziju sam pošao 1958. (napunivši tada 11 godina), iste
god in e kada j e Rusija poslala p rvi satelit (Sputnjik) u vasionu.
Čovečanstvo se nalazilo na pragu kosmičkog doba, i ja sam želeo 1

1 Pesma Luisa Kerola, tvorca Alise u zemlji čuda, neobičnog naslova Jabberwocky, koju je,
pod naslovom Karazubijada, na srpskijezik preveo Ivan V. Lalić (1931-1996). Pored tog,
postoji i prevod Dragoslava Andrića (1923-2005), Džabervok, te Antuna Šoljana (1932-
1993) pod naslovom Hudodrakija. (Prim. prev.)
 i f u t n - j i k i d i f e r e n c i j a l n i i i n t e j r a l n i račun 2

da učestvujem u tom e, posebno nakon što je američki predsednik

Džon F. Kenedi izjavio na TV-u da će oni (Amerikanci, koji su još
uvek uživali u svom uspehu posle spasavanja Evrope od nacista u
II svetskom ratu i koji su darovali svetu zavodljivu filmsku zabavu)
poslati čoveka na Mesec.
Tako sam pošao u srednju školu sa ciljem da postanem „kosmički
naučnik". Nisam bio potpuno siguran šta to znači, ali m i je bilo
jasno da se podrazumeva znanje fizike. A pošto vam je za fiziku bila
potrebna matematika, shvatio sam da je i matematika predm et u
kome moram briljirati. Ali dok mi je fizika imala smisla, matema-
tika baš i nije. Nisam je previše voleo, je r sam je smatrao nepoveza-
nom zbirkom recepata i trikova za rešavanje numeričkih problema.
Trudio sam se, ugiavnom zbog toga što je činila deo puta ka tom e
da postanem „kosmički naučnik".
Naravno, sviđalo mi se ono zadovoljstvo koje d oživite kada
rešite matematički zadatak, ali, za razliku od fizike, nisam posma-
trao matematiku kao jednu disciplinu. Za mene j e matematika bila
samo koristan alat za bavljenje fizikom. Međutim, sve se prom enilo
kada sam sa šesnaest godina počeo da učim diferencijalni i inte-
gralni račun.
Diferencijalni i integralni račun je neverovatno moćan. To je
matematički alat koji vam omogućava da form ulišete i rešite jed -
načine neophodne da biste poslali čoveka na Mesec. A u isto vrem e
je duboko zagonetan.
Kao što sam kasnije u životu shvatio, zagonetnost je bila posle-
dica načina na koji su ga predavali. Nastavnik matematike nam je
dao spisak simboličkih pravila za izračunavanje izvoda i integrala.
Savladajte ta pravila, i m oći ćete da rešite sve jednačine potrebne
za let u svemir. Ali ta simbolička pravila bila su potpuno, hm, čudna.
Zašto bi koeficijent pravca krive x" bio nx"_J ? A bilo je previše jed-
nostavno poverovati da je koeficijent pravca funkcije sin x baš cos x.
Čak ni holivudski film ovi nisu toliko glupi. Pa opet, prem a mom
udžbeniku, tako je glasilo pravilo.
4 Freludijum.

Ipak, pošto sam bio stariji i mudriji nego u vrem e kada sam bio
petogodišnjak, sa šesnaest godina nisam dozvolio da me nerazume-
vanje zaustavi, kako se to desilo sa množenjem. Jednostavno sam
vežbao primenu svih pravila dok nisam mogao da rešim sve zadatke
iz svog udžbenika diferencijalnog i integralnog računa. (Tokom pro-
cesa, zaista sam ih sve rešio.)
M eđutim , nisam se zadovoljio tim e da samo koristim pravila.
Stvarno sam želeo da ih razumem. Dok sam nastojao da ih shvatim,
počeo sam da posmatram matematiku ne kao skup nepovezanih
tehnika, procedura i trikova, već kao koherentnu celinu, prostran,
saznajni krajolik, koji su, kroz tri milenijuma, izgradili neki od naj-
pam etnijih ljudi koje je svet video. Bio je to istovrem eno moćan i
prelep krajolik.
Kada sam završio srednju školu, nisam više želeo da postanem
kosmički naučnik. Postao sam matematičar, makar duhom, ako ne
znanjem. U poređenju s matem atičkim svem irom čije sam neke
delove imao prilike da vidim nakratko - uglavnom tako što sam pro-
gutao nekoliko u to vrem e dostupnih knjiga u kojima j e o matema-
tici pisano razumljivo, što j e žanr kome pripadaju knjige koje sam
pisao tokom većeg dela svog života - pravi svemir bio je dosadan.
Upravo zato sam odlučio da ne studiram fiziku, već matematiku.
Posle šest godina stekao sam diplomu osnovnih studija, odbranio
doktorat iz matematike (usput sam napokon dostigao i nivo razu-
mevanja diferencijalnog i integralnog računa, što je bio cilj zbog
kog sam krenuo tim putem) i započeo karijeru profesionalnog mate-
matičara. Bilo je to 1971. Imao sam 24 godine.
 FO(fLA VLJB 7

Poflavljena ravnica

Toikana, (eftembra 2 0 0 2 . Poput većine današnjih posetilaca Pize,

krenuo sam vozom iz Firence - bila j e to mala kom pozicija od četiri
vagona koju je vukla bučna dizel lokomotiva, potpuno drugačija od
Intersiti ekspresa elegantnih linija koji m e je brzo odvezao južno
od Trenta, Čak i na lcraju sezone voz je bio pun turista, a većinu su
činili mladi s rančevim a na leđima. Svi su govorili veom a glasno
kako bi nadjačali buku motora. U vagonu sam čuo Amerikance, Bri-
tance, Australijance, Nemce, Francuze, Skandinavce i Japance. Kao
lučki grad iz vremena Rimljana i veliki mediteranski srednjovekovni
trgovački centar, Piza je očigledno još uvek međunarodno odredi-
šte, iako se čini da su danas glavni tovar strani turisti.
Čim je voz napustio Firencu i počeo da vijuga kroz predivna talasa-
sta brda vinske regije Kjanti, putovanje je postalo očaravajuće. S obe
strane šina uzdizale su se strme padine pokrivene nepravilnom šahov-
skom tablom svetlozelenih vinograda, od kojih je svaki bio trasiran
s geometrijskom preciznošću. Povremeno, poneko polje se spuštalo
skroz do šina, pa su putnici m ogli da ga bolje pogledaju. U ovo kasno
leto, čokoti su otežali od sazrelog crnog grožđa koje će uskoro biti
obrano i od njega će nastati vina po kojima je ova regija čuvena.
6 Fojlavlje J

Na kraju, brda su ustupila mesto širokoj ravnici koja se prostirala

do Pize i dalje sve do morske obale. Neposredno pre m og dolaska u
Italiju padale su jake kiše, i čim je voz prošao vinograde, ponovo je
počelo da pada. D okje lokom otiva usporavala stižući na odredište,
prim etio sam d aje zemlja s obe strane šinajoš uvek bila pod vodom
dubine bar tridesetak centimetara. U ovim krajevima poplave su
redovne i trajni su podsetnik zašto je Piza bila lučki grad: u doba
Rimljana, a i pre njih, na ovom mestu nalazila se pizanska luka.
Do trenutka kada j e v o z stigao u Pizu kiša je prerasla u nepre-
kidan, jak pljusak. Mali, neobični, je ftin h otel koji sam rezervisao
preko interneta bio je savršeno pozicioniran za razgledanje, nala-
zio se u samom centru starog srednjovekovnog grada, u blizini
reke. Nažalost, železnička stanica baš i nije bila u centru - Cen-
tralna stanica je to samo po nazivu. Kao što sam to doživeo m nogo
puta u Njujorku, i u Pizi se svi voze taksijem kad pada kiša. Zbog
toga ispred železničke stanice nije bilo nijednog taksija. Čekao sam
u redu čitav sat dok nisam napokon uspeo da nađem prevoz, pri
čemu m i je jed in a zaštita da ne iskisnem bio kišobran. Ubrzo sam
počeo da žalim što nisam poneo samo ranac, pa da m ogu da otpe-
šačim do svog odredišta kao što su m nogi m oji saputnici i učinili.
Bio je to u doslovnom i figurativnom značenju pokisao završetak
m og putovanja. Pa ipak, napokon sam bio u Pizi, spremajući se da
načinim p rvi korak u potrazi koja će, ispostavilo se, trajati čitavih
sedam godina; hteo sam da sklopim deliće priče o jed n oj od naju-
ticajnijih ličnosti u ljudskoj istoriji, o srednjovekovnom matema-
tičaru koji mi je tokom godina u neku ruku postao opsesija.
Moj dolazak iskrsao je potpuno slučajno. Bio sam pozvan u Ita-
liju da održim predavanje na jedn oj međunarodnoj konferenciji u
Rimu, na temu je d n o g polja m atematičkog shvatanja koje je bilo u
povoju. Zamoljen sam da održim predavanja na još nekoliko univer-
ziteta - u Torinu, industrijskom centru na severozapadu zemlje, u
turističkom odredištu Trentu, koje se nalazi u planinskoj vinograd-
skoj regiji na severoistoku, u drevnom gradu Bolonji, na pola puta
 F o f t a v l j e n a r avn ica 7

između Trenta i Firence, i u predivnoj Sijeni u kojoj sam pre više od

dve decenije proveo nekoliko sedmica kao gostujući profesor.
Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i
Sijeni na dva dana skrenem sa rute i odem u Pizu kako bih pokušao
da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, m isterioznom matemati-
čaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju
savrem enog sveta, i čije sam matematičke korake, u jedn om važ-
nom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.
Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o njemu
napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S
druge strane, postojanje tog ogrom nog jaza u istoriji nauke značilo je
daje Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vremena
čija biografya nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.
Nisam se interesovao kao istoričar, je r to nisam. M atem atičar
sam. Ono što me j e najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste

Sl ik a 1. Ovaj drvorez koji prikazuje Leonarda jedna je od samo dve

njegove slike koje postoje. Nema dokaza da je ovaj prikaz išta više od
mašte autora.
8 Fojlavtje 1

ta značajna sličnost m oje i njegove matematičke karijere. Osetio

sam da smo srodne duše.
Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam
razmišljao o tom e kako je moja matematička karijera bila drugačija
od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio
postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se
zaputio na Bristolski univerzitet kako bih priprem io doktorat.
U to vreme, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam
jedin o znao da je on matematičar koji je otkrio čuveni, po njemu
nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio - nisam bio u pravu), za koji sam
znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije - nisam bio u
pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam daje on bio jedan od najuticajni-
jih ljudi svih vremena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih
matematičkih otkrića - iako je bez sumnje bio najsposobniji matema-
tičar među svojim savremenicima - već njegove moći objašnjavanja.
Bio je sposoban da shvati matematičke ideje koje su u njegovo vrem e
bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Šta-
više, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim
rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“ .
Dok sam bio mlad diplomac, m oji uzori nisu bili ljudi poput Leo-
narda Fibonačija, već matematičari koji su došli do značajnih mate-
matičkih otkrića - m atematički d ivovi koji su živeli bliže današ-
njici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i
Kurt Gedel. Poput m nogih mladih koji izaberu da postanu mate-
matičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih - tako što bih
dokazao važnu teorem u ili rešio težak zadatak koji je decenijama
mučio najveće umove.
Neki od m ojih savremenika uspeli su u tom e. M ladi am erički
matematičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio
je 1963. Kantorov problem kontinuuma, zagonetku koja je više od
60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali
kao što je to slučaj s većinom matematičara, morao sam da se zado-
voljim značajno manjim uspesima.
 F o p l a v l j e n a r avn ica 9

Tokom svoje karijere, kao i većina od 25.000 profesionalnih mate-

matičara sa svih strana sveta koji su navedeni u Međunarodnom adre-
saru matematičara, rešio sam izvestan broj manjih problema i dokazao
nekoliko solidnih, ali uglavnom nevažnih teorema. Predavao sam
na univerzitetim a u Škotskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Kanadi i Sjedi-
njenim Državama (gde sam se i trajno preselio 1987), i napisao sam
popriličan broj udžbenika za matematičare i studente. Opet, sve su
to prilično tipični potezi u karijeri većine matematičara, iako sam se
ja možda selio više od većine, pa i napisao više knjiga od većine.
Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda
moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često
nejasne, složene matematičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu
da oživim matematiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.
Zahvaljujući jed n o m neplaniranom nizu događaja otkrio sam
tu sposobnost, i tim e sam započeo drugu karijeru kao javn i tumač
matematike. Početkom osamdesetih godina XX veka, po povratku
u Ujedinjeno Kraljevstvo nakon četiri godine provedene u Norveš-
koj i Nemačkoj, bio sam sve nezadovoljniji činjenicom da su časo-
pisi i novine često objavljivali članke o biologiji, fizici, hem iji itd.
ali jako retko, gotovo nikad o matematici. U nekoliko navrata kada
jesu pisali o matematici, bilo je to toliko loše, da su često osnovnu
ideju tumačili potpuno pogrešno. U martu 1983. odlučio sam da
uradim nešto u vezi s tim, te sam napisao kratak članak i poslao ga
redakciji Gardijana, britanskih nacionalnih novina.
U pitanju je bila prvoaprilska šala, koju je trebalo objaviti 1. aprila.
Opisao sam jednu matematičku činjenicu koja je , iako istinita, bila
toliko neintuitivna da bi većina čitalaca, prim etivši datum, pomi-
slila da je u pitanju šala - i na taj način bi postali žrtve prave šale:
članakje bio istinit.
Nekoliko dana kasnije, urednik naučne rubrike Entoni Taker1
pozvao me je telefon om i obavestio m e je da nisu m ogli objaviti

Taker je preminuo 1998.

10 Fogl avl j e 1

članak. ,,Ali“ , rekao je , „sviđa m i se vaš stil. Izgleda da posedujete

istinski talenat da objasnite komplikovane ideje tako da ih obični
ljudi razumeju.“
Taker me je savetovao da napišem nov članak. Taj moj drugi članak
objavljenje u Gardijanu 12. maja 1983. Još nekoliko tekstovaje stiglo
do štamparije, izmamivši izvestan broj pisama zahvalnosti uredniku.
A k ad je kasnije iste godine Gardijan počeo da nedeljno objavljuje stra-
nicu posvećenu personalnim računarima, na njoj se dva puta mesečno
pojavljivala moja kolumna Mikromatematika. Kolumna je neprekidno
izlazila do 1989, a onda sam se, nakon dvogodišnjeggostovanja na Uni-
verzitetu Stanford u Kaliforniji, trajno preselio u Sjedinjene Države.
Ubrzo sam otkrio da mi se nova uloga tumača sviđala. Uvek sam
strastveno bio zainteresovan za sve aspekte matematike i nikad
mi se nije dopadala činjenica da tako m nogo ljudi ima potpuno
pogrešnu sliku o ovom predivnom predmetu. Većina ljudi smatra
da se matematika tiče samo brojeva, ali to uopšte nije tačno. Da,
brojevi imaju važnu ulogu, ali matematika nije samo brojanje. Mate-
matika se bavi pravilnostim a i strukturama. Matematika otkriva
skrivenu lepotu koja se nalazi odmah ispod površine svakodnevnog
sveta. Uživao sam u izazovu da stalno tražim načine da objasnim
nov razvoj u višoj matematici onim čitaocima moje kolumne koji su
spadali u laike. Česta pisma čitalaca u kojima su iskazivali poštova-
nje a povrem eno i zbunjenost, hranila su moju posvećenost.
Ohrabren uspehom koji je postigla m oja kolumna, počeo sam
da pišem knjige i članke namenjene svima, uključujući tu i neke za
poslovne ljude. Pored toga, držao sam predavanja za laike i počeo
sam povrem eno da gostujem na radiju i na televiziji. U periodu od
1991. do 1997. uređivao sam FOCUS, mesečni časopis Društva mate-
matičara Am erike (M AA), a od januara 1996. pisao sam mesečnu
kolumnu „D evlinov ugao“ za MAA Online, internet magazin Društva
matematičara Amerike. (Kolumna j e sada u formatu bloga.)
Početkom 1995.jedna povoljna okolnost dovelaje do toga da posta-
nem redovan saradnik slušanog nacionalnog radija u Sjedinjenim
 P o f l a v l j e n a r avn ica 77

Državama, uz medijski identitet kao Matiša. Jednog dana dobio sam

poziv iz jutarnje emisije Weekend Edition ( Vikend izdanje), zabavno-
in form ativn og kolaža koji se em itovao subotom na Nacionalnom
javn om radiju. Voditelj Skot Sajm onje hteo da razgovara sa mnom
o rešenju problema starog 350 godina - poznatog kao Poslednja Fer-
maova teorem a - koji je postao udarna vest nakon što ga je Endru
Vajls, matematičar s Prinstona, rešio nekoliko meseci ranije.
Iako se Skot i ja nećemo sresti licem u lice još m nogo meseci -
veći deo naših razgovora snimamo tako što se ja nalazim u jedn om
kalifornijskom studiju, a Skot u studiju NJR u Vašingtonu, što nam
je bio običaj tada, a i sada je - odmah smo se uklopili uživo u pro-
gramu. Slušaocima se svidelo naše prisno, šaljivo šegačenje - koje
je od samog početka bilo potpuno spontano. M nogi su pisali ured-
niku emisije da bi to rekli. I ponovo sam, a da to nisam planirao,
otkrio da imam jo š jednu novu ulogu: ovog puta sam se, kao „radij-
ska ličnost", pojavljivao u emisiji svakih nekoliko nedelja. Konačno
sam dobio i umetničko ime. Portir u studiju ubrzo je počeo da me
dočekuje rečima: „Stigao je Matiša“ . Jednog dana sam to spome-
nuo producentu emisije Weekend Edition, a on mi je odgovorio: „0 ,
pa pod tim imenom te ubacujemo u naš raspored". I tako je rođen
Matiša na NJR-u.
Svaki novi korak ispunjavao me je još većim zadovoljstvom, je r
m i je sve više i više ljudi prilazilo nakon predavanja, ili slalo pisma,
ili pisalo m ejlove nakon čitanja nekog m og članka ili nakon sluša-
nja m og nastupa na radiju. Rekli bi mi da su za njih m oje reči bile
inspirativne, nudile su izazov, pozivale na razmišljanje ili su jed-
nostavno u njima uživali. Roditelji, nastavnici, nezaposlene mame,
poslovni ljudi i penzioneri zahvaljivali bi m i na tom e što sam im
probudio interesovanje za predm et koji su jako davno prestali da
uče zato što im je bio nedorečen i dosadan ili previše težak da bi ga
razumeli, i što sam izazvao novo poštovanje prema njemu. Trebalo
mi je vrem ena da shvatim da sam uticao na živote ljudi, otvarajući
im oči za čudesan svet matematike.
12 Fejlavlje 1

Ništa od svega toga nisam planirao. Slučajno sam postao tumač

matematike. Tek nakon što sam shvatio da sam rođen s talentom
koji su ljudi cenili - a koji je , po svoj prilici, prilično redak - počeo
sam da razvijam i usavršavam svoj ,,dar“ .
U tom procesu tumačenja tuđih matematičkih ideja tako da ih
razumeju laici, samo sam sledio druge koji su takođe činili napor
da organizuju i saopšte matematičke ideje ljudima izvan te disci-
pline. U toj veom a maloj podgrupi onih koji su prenosili matema-
tičko znanje drugima, dvojica koje smatram najvećim i najuticaj-
nijim tumačima matematike svih vrem ena jesu Euklid i Leonardo
Fibonači. Obojica su napisala grandiozne knjige koje su uticale na
razvoj matematike, a samim tim i na razvoj ljudskog društva.2
Euklidovo klasično delo Elementi predstavilo je starogrčku geome-
triju i teoriju brojeva tako dobro organizovano i razumljivo da ga čak i
danas neki predavači koriste kao udžbenik. Nije poznato da li je bilo koji
od rezultata ili dokaza koje Euklid navodi u knjizi zaista njegov, iako je
opravdano pretpostaviti da nekijesu, možda čak i mnogi od njih. Među-
tim, ono što čini Elemente tako velikim i uticajnim delom jeste način na
kojije Euklid organizovao i predstavio materiju. Tolikoje dobro obavio
posao da njegov tekst i danas čini osnovu nastave geometrije u školi.
Sadašnji srednjoškolski udžbenici geometrije i dalje prilično precizno
slede Elemente, a prevodi originala se i dalje objavljuju.
Poštoje do pre nekugodinu obavezan deo školskih programa mate-
matike u SAD i Velikoj Britaniji bilo izučavanje geom etrije na način
na koji je ona izložena u Elementima, većina ljudi je imala prilike da
se sretne sa Euklidovim učenjem tokom školovanja, i mnogima nje-
govo im e i naslov njegove čuvene knjige zvuče poznato. S druge
strane, Leonardo iz Pize i njegova knjiga Liberabbaci mnogo su manje

2 Po mom mišljenju, blizak tome da postane trećije Abu Abdulah Muhamed ibn Musa el
Horezmi (’Abu ’Abdallah Muhammad ibn Musa al-Khwarizml), čije su arapske knjige
iz IX veka o indoarapskoj aritmetici i algebri takođe bile pisane za široku publiku, iako
u to vrem e za njega nisam znao. Ali zbog stagnacije u kulturi koja je preplavila države
arapskog govornog područja u srednjem veku i koja i dan-danas postoji, ostalo je na
Leonardu da sve to znanje učini dostupnim.
 F o f l a v I j e n a r avn ica 13

poznati, a ipak je njihov uticaj na savremeni život m nogo veći. Liber

abbacije bila prva sveobuhvatna knjiga o praktičnoj aritm etici koja
se pojavila u Zapadnom svetu. Iako vrlo malo nas ikada koristi geo-
metriju, ljudi širom sveta svakog dana koriste aritmetičke m etode
koje je Leonardo opisao u delu Liber abbaci.
Za razliku od originalnih Euklidovih Elemenata koji su široko
rasprostranjeni i lako dostupni, jedin a verzija Leonardovog ruko-
pisa Liber abbaci koju danas m ožem o da čitam ojeste drugo izdanje
koje je završio 1228, a ne originalni tekst iz 1202. Štaviše, postoji
samo jedan prevod s latinskog na engieski je zik koji je objavljen
relativno skoro, 2002. godine.
Liber abbaci je im presivno delo. Iako njena velika slava počiva
na delu teksta posvećenom indoarapskoj aritm etici, u pitanju je
tem eljna knjiga o matematici koja ne obuhvata samo aritmetiku,
već i početak algebre i nešto prim enjene matematike, a sve čvrsto
zasnovano na teorijskim osnovama Euklidove matematike.
Opisaću sopstvenu reakciju pošto sam prvi put pročitao Liberabbaci
u poprilično dugačkom desetom poglavlju ovog teksta, a za čitaoce
koji žele da saznaju više, dajem kratak pregled njenog sadržaja u
Dodatku. Dozvolite mi da za sada pripremim pozornicu za svoju priču
tako što ću vam dočarati sveukupnu aromu Leonardove knjige.
Leonardo je postavio čitav niz opštih metoda za rešavanje aritme-
tičkih problema (za neke od njih koristio j e geom etrijsku algebru
koja se m ože naći u drugoj knjizi Elemenata), dajući striktne dokaze
da bi opravdao m etode, kao što su to radili stari Grci.
Konkretno govoreći, objasnioje - i dao opravdanje - za neke neal-
gebarske metode rešavanja problema koje su bile dobro poznate u
srednjem veku, poput postupka za proveru „odbacivanje devetki“ 3,

3 Casting out nines (engl.). Provera rezultata računanj a koja se zasniva na osobini da pro-
izvoljan broj (B) i zbir njegovih cifara (Z) daju isti ostatak pri deljenju brojem devet
(B=Z (mod 9)). U dobakada Ijudi nisu imali mašine za računanje na raspolaganju, ovaj
način provere je bio zgodan, samo ne uvek i tačan, pošto ne može da identifikuje ako
se u rezultatu greškom zam en e mesta ciframa, ili se greškom za rezultat dobije broj
čiji je zbir cifara uvećan za 9 (Prim. prev.)
74 Pojlavlje 7

raznih „osobina proporcija“ i metoda poznatih pod nazivima „m etod

pogrešne pretpostavke"4i „m etod dvostruke pogrešne pretpostavke".5
Nijedan se danas ne predaje đacima koji stalno uz sebe imaju kalku-
latore. Odista, ti metodi izašli su iz mode do trenutka kada sam ja
počeo da učim aritmetiku u pedesetim godinama XX veka, deceniju
pre nego što se pojavio digitalni stoni kalkulator! (Dok sam se bavio
istraživanjem o Leonardu, potražio sam objašnjenja tih metoda, ali
već sam zaboravio kako funkcionišu.)
Stvarni uticaj knjiga je imala zahvaljujući svojim primerima. Leo-
nardo je u nju uvrstio čitavo bogatstvo prim era prim ene m ate-
matike na poslovanje i trgovanje. Tu se nalaze zadaci o konverziji
novca, težina i količina, o m etodim a razmene, poslovnim ortaklu-
cima i podeli zarade, o legiranju kovanica, ulaganju novca i prostom
i složenom kamatnom računu.
Najverovatnije, da bi dobio na raznovrsnosti i zadržao pažnju
čitalaca, začinio je svoju priču i izvesnim brojem veom a veštačkih,
simpatično formulisanih zabavnih zadataka, smišljenih da ilustruju
različite aspekte matematike koju je opisivao. Za neke od tih zabav-
nih6zadataka naveo j e genijalna rešenja koja su možda bila njegovo
lično otkriće. Ispostaviće se da će jedan od tih zabavnih zadataka
zauvek biti povezan sa Fibonačijem.
Uzgred, izgleda da je neobično zapisivanje reči abbaci u kome se
nalaze dva slova b uveo baš Leonardo da bi napravio razliku od naziva
za različite vrsta sprava koje su trgovci koristili za svoje računice. Jer,

4 Regula falsi (lat.), single false position (engl.). Podrazumeva da je pretpostavljeno reše-
nje, onda ubacivanje te vrednosti u zadatak kako bi se proverilo da li ono zaista zado-
voljava postavljene uslove, a zatim prilagođavanje pretpostavljenog rešenja (smanji-
vanjem ili uvećavanjem) sve do postizanja cilja. (Prim. prev.)

5 Regula duorum falsorum (lat.), double fa b e position (engl.). Slično prethodnom, samo što
se pretpostavlja da postoje dva rešenja (npr. a i b), od kojih je jedno manje od tačnog
(npr. razlika označena sa E,J a drugo veće (npr. razlika označena sa Ej, pa se traženo
rešenje dobija p o m o ću jednakosti x = ^ a ~ . ( prim. prev.)
ta t}j

6 Dodavanje zabavnih zadataka je književna alatka koju, kao i svi ostali matematičari
koji pišu za široku publiku, i sam često koristim.
 P p f l a v l j e n a r avn ica 15

u Liber abbaci se objašnjavao postupak računanja bez upotrebe tih

sprava. (Sasvim sigurno nije u pitanju „knjiga o abakusu“ u savre-
menom tumačenju reči ,,abakus“ - sjedn im slovom b.)
Nakon što j e završio prvo izdanje Liber abbaci, Leonardo je napi-
sao još nekoliko matematičkih knjiga, a njegova dela su uticala na
to da postane slavna ličnost širom cele Italije - jedn om prilikom
dobio je poziv da bude gost cara Fridriha II, pa ipak veom a malo je
napisano o njegovom životu.
Odlučio sam 2001. da krenem u potragu i sakupim to malo poznatih
činjenica o njemu i da njegovu priču ispričam široj publici. Moji motivi?
U Leonardu sam video nekoga ko je, poput mene, posvetio mnogo vre-
mena i truda pokušajima da učini matematiku svog vremena dostu-
pnom svima. (To je danas poznato kao promocija matematike, i tek
poneki matematičar se time bavi.) On je div čije sam tragove sledio.
Uopšte nisam bio siguran da ću uspeti. Tokom godina izgradio
sam dobru reputaciju kao tumač matematike, ali napisati knjigu
o Leonardu bio bi nov podvig. M orao bih da postanem izučavalac
arhivske građe, i da pokušam da nađem smisao u latinskim rukopi-
sima iz XIII veka. Definitivno sam izlazio van granica meni pozna-
tog terena.
Nepostojanje pouzdanih inform acija o Leonardu u istorijskim
spisima značilo je d a je nemoguće napisati tradicionalnu biogra-
fiju - verovatno zbog toga nijedan srednjovekovni istoričar nije to
uradio. Da bih ispričao svoju priču, morao sam u velikoj m eri da se
oslonim na matematičku nit koja povezuje naš današnji svet sa Leo-
nardovim - a taj jedinstveni pristup, karakterističan za matema-
tiku, omogućila je bezvrem ena priroda discipline. Čak i tako, bio
bi to težak zadatak.
Konačno, sreća mi se osmehnula. Široko mi se osmehnula. I to
ne samo jednom , već nekoliko puta. Triput sam imao sreće, i to baš
prave sreće, na samom početku svog projekta.
Prva srećna okolnost, najvažnija od svih, ukazala m i se upravo
u trenutku kada sam krenuo u potragu. Godine 2001, profesorka
16 P og l a r l j e 1

Rafaela Franči, italijanska istoričarka srednjovekovne matematike

s U n iverziteta u Sijeni, započinjala j e pionirsko izučavanje ruko-
pisa iz kasnog X III veka koji je posedovala jedn a arhivska bibli-
oteka u Firenci. Analiza Frančijeve je ukazala (a drugi naučnici
su kasnije p o tvrd ili) da je rukopis dao tako dugo traženu „kariku
koja n edostaje" da bi se dokazalo da su Leonardo, i posebno Liber
abbaci, bili glavni okidači aritm etičke i finansijske revolu cije koja
je započeta u Toskani, nedugo nakon objavljivanja knjige, i koja se
u dogledno vrem e proširila severnom Evropom - detalji o svemu
tom e slede.
Zahvaljujući toj srećnoj okolnosti, kada je 2011. objavljen moj isto-
rijski prikaz The Man ofNumbers: Fibonacci’s Arithmetic Revolution (Čovek
od brojeva: Fibonačijeva aritmetička revolucija), mogao sam da nadome-
stim neizbežan nedostatak inform acija o njegovom životu tim e što
sam prvi na svetu prikazao otkriće Frančijeve koje je pokazalo da je
moj srednjovekovni uzor kada je u pitanju tumačenje matematike
zaista odigrao ključnu ulogu u stvaranju savrem enog sveta.
Drugi put sreća mi se osmehnula 2002, kada je objavljen prevod
na engleski kompletne Liber abbaci, što je prvi i do sada jedini prevod
tog klasičnog dela na neki savremeni jezik. To je značilo da nisam
morao da se podsećam latinskog koji sam učio u školi kako bih razu-
meo Leonardovo delo, te sam umesto toga mogao da se usredsredim
na matematički sadržaj. Frančijeva mi je , kada smo se prvi put sreli
početkom 2002, rekla da će ta knjiga uskoro biti objavljena pa sam
odmah naručio primerak u pretplati na Amazonu.
Treći put sam imao sreće 2004. Vilijam Gecman, profesor finansija
sa U niverziteta Jejl, takođe je nabavio i proučio prevod dela Liber
abbaci na engleski jezik, pa je objavio poduži članak pod naslovom
Fibonači ifinansijska revolucija7, u kome je analizirao Leonardov tekst
da bi pokazao kako se u njemu u suštini mogu naći prethodnici svih 1

1 Fibonacci and the Financial Revolution, objavljeno u: Goetzmann i Rouwenhorst, 2005,

str. 123-143.
 F o f l u v l j e n a ravni ca 17

savremenih finansijskih instrumenata. (U kombinaciji sa otkrićem

Rafaele Franči tako se dobija divan dokaz da j e za korene savreme-
n og sveta finansija zaista zaslužan Leonardo.)
Toskanska prolećna kiša dobovala je prednjim dvorištem žele-
zničke stanice žešće nego ikad pre, pa ipak, red putnika koji su ispred
m ene čekali taksi smanjivao se, je r bi se jedan po jedan auto pojav-
ljivao i brzo bi ih odvezao njihovim kućama ili hotelskim sobama.
Uskoro ću i ja doći na red, a zatim ću, sutradan, zaista započeti svoju
istragu, s namerom da otkrijem što više o Leonardu.
Sve je počelo u Pizi. Baš tu je , tačno 800 godina ranije, 1202. Leo-
nardo dovršio Liber abbaci - knjigu koja će, u bukvalnom smislu
reči, prom eniti svet. Sebi sam postavio zadatak da ispričam nje-
govu priču.
 FOfLAVLJE 2

Kukofif

Piza, 1202. Mladić u kasnim dvadesetim spustioje pero, posmatra-

ju ći kako se mastilo polako suši na listu hartije koji je ležao na stolu
ispred njega. Gomila rukom ispisanih listova, a bilo ih je preko 400,
naslagana na jedn oj strani stola bila je visoka 7-8 centimetara.
Svoj projekat počeo je pre nekoliko godina, u vreme kada je napu-
stio dom u kome je odrastao i pridružio se ocu, Gilihmu ili Giljelmu
(Vilijamu) Bonačiju, bogatom pizanskom trgovcu koji je nešto ranije
poslat u južnom editeranski grad Bedžaju, kao trgovački predstav-
nik i carinik. Tamo, u muslimanskoj Severnoj Africi, mladi Leonardo
Pizano (Leonardo iz Pize) sreo se s arapskim trgovcim a i učenim
ljudima koji su mu otkrili čudesan pronalazak, pronalazak za koji
je bio siguran da m ože da prom eni svet.1
Učeni ljudi iz Bedžaje koji su Leonardu pokazali otkriće nisu
bili za taj pronalazak zaslužni - oni su bili tek prenosioci. Samo

1 Ljudi koriste reč Arapi pod različitim značenjem. U ovoj knjizi, ja je koristim u uobiča-
jeno prihvaćenom formalnom smislu koji označava ljude čiji je prvi jezik za poslovno
ili kulturno delovanje bio arapski - kao što kažemo Grci kada govorim o o ljudima
kojim aje prvi jezik u kulturi bio grčki. Upotrebljena u navedenom smislu, reč Arapi
podrazumeva ljude mnogih nacionalnosti, koji su većinom, ali ne svi, muslimani.
 Rukopif 19

otkriće b ilo j e znatno starije i poticalo je iz Indije, od pre 700.

god in e n. e. Arapski trgo vci preneli su ga severno, kopnom, na
obale M editerana.
Leonardo je uzeo stranu koju je upravo napisao i pažljivo je spu-
stio na vrh gom ile. Sada je knjiga imala naslov. Ponovo je pročitao
tu stranu s vrha:

Ovde počinje Knjiga o računu

koju je napisao Leonardo Pizanski, iz porodice Bonači,
godine 1202.

(Kao što je u to vrem e bio običaj svih učenih ljudi u Evropi, i Leo-
nardo je pisao na latinskom. Naslov njegove knjige na latinskom
glasio je Liber Abbaci.)
Otkriće o kom je Leonardo pisao bio je izvanredan n ov način
zapisa brojeva i računanja s njima. Transformacija ljudskog života
koja je posledica to g novog sistema biće toliko silna i potpuna da
će m nogo kasnije generacije prihvatiti taj pronalazak zdravo za
gotovo, degradirajući brojeve i aritmetiku u zamornu ali neophodnu
rutinsku gnjavažu koja se morala učiti ponavljanjem (ili su je čak
još novije generacije prepustile mašinama). To je sistem zapisiva-
nja brojeva i vršenja osnovnih aritm etičkih operacija o kome se
danas predaje u školama širom sveta. Leonardova knjiga j e uči-
nila taj sistem dostupnim poslovnim ljudima Zapadne Evrope. Liber
abbaci će odigrati glavnu ulogu u stvaranju savrem enog sveta.
Sigurno j e delim ično slučajno Liber abbaci imao veliki uticaj, a
slučajan je i bio niz događaja koji je naveo Leonarda da je napiše.
Biti rođen u Pizi u XII veku značilo je biti rođen u središtu Zapad-
nog sveta. A odrasti u pizanskoj trgovačkoj porodici značilo je pri-
padati najvažnijem delu društva. Kadaje Leonardo rođen, Italija je
bila centar neizmerno važne međunarodne trgovine između država
koje su nicale duž obala M editeranskog mora, i jo š uvek se ubrzano
razvijala. Piza je, zajedno s jo š dva italijanska primorska grada -
Đenovom na severnoj obali Italije i V enecijom na severoistočnoj
20 VojUvljt 2

Sl ik a 2. Prva strana knjige Liber abbaci, iz primerka koji se čuva u sijen-

skoj Narodnoj biblioteci.
 Kukofif 21

obali - predvodila trgovinu, i njihovi su brodovi neprestano plovili

od jedn e mediteranske luke do druge. T rgovci iz te tri luke bili su
ključni igrači koji su razvijali radikalno nove načine vođenja među-
narodnog poslovanja, i tako oblikovali napredovanje novog sveta
koji je sve više postajao kosmopolitski.
Pa ipak, vrem e i mesto čine samo deo priče. Obično samo istinski
genije uočava značaj u nečemu svakidašnjem i prepoznaje ogroman
potencijal da se promeni svet pomoću nečega što većini ljudi deluje
kao obična ili nerazumljiva ideja. Krajem XVI veka Galileo Galilej je,
posmatrajući uljanu lampu na visokom plafonu katedrale u Pizi kako
se njiše na povetarcu, prim etio ključnu stvar koja je direktno dovela
do otkrića sata s klatnom, p rvog preciznog mehaničkog aparata za
m erenje vremena. U XVII veku Njutn je, videvši jabuku kako pada s
grane, shvatio da mora postojati nevidljiva sila - gravitacija - koja
ne samo da upravlja svim živim stvarima na Zemlji, već kontroliše
i kretanje celog univerzuma. U XX veku, Albert Ajnštajn se zapitao
kako bi izgleđalo putovati uporedo sa snopom svetlosti. Postavio
je , na p rvi pogled dečje, pitanje koje ga je dovelo do toga da otkrije
relativnost a uz nju i nuklearnu energiju i atomsku bombu.
Klatno, gravitacija, relativnost - sve su to bile pojedinačne ideje,
posmatrano iz današnje perspektive, jednostavne ideje koje su prome-
nile svet. Tako je i s brojevima. Dok je nekoliko godina živeo u Sever-
noj Africi, Leonardo j e uočio da su arapski trgovci koristili sistem za
pisanje brojeva i računanje s njima koji su preuzeli od Indusa, i bio je
uveren u ogroman potencijal tog izuma, posebno za svetsku trgovinu.
Kao rezultat tog oštroumnog zapažanja, nekoliko sledećih godina
pisao je opšim o uputstvo za korišćenje novog sistema.
Iako je Leonardo rođen u imućnoj porodici koja je imala uticajne
prijatelje, iako je umro kao poznati pisac đela Liberabbaci i nekoliko
drugih knjiga, skoro da uopšte nema istorijskih zapisa o njegovom
životu. Znamo da je rođen oko 1170, ali ne znamo tačnu godinu i
nismo sasvim sigurni gde je rođen. Najverovatnije je to bilo u Pizi,
gde je proveo veći deo svog detinjstva. Prema tadašnjem običaju
ZZ Pojlavlje Z

za davanje imena, kasnije u životu, nakon što je postao slavan, bio

bi poznat kao Leonardo Pizanski. Istoričar Gijom Libri mu je 1838.
dao nadimak Fibonači, što je skraćenica latinske fraze filius Bona-
cci kojom je Leonardo sam sebe opisao u uvodu svoje knjige. (Iako
je bukvalno značenje izraza filius Bonacci sin Bonačija, Leonardov
otac nije se zvao Bonači, pa bi ga m ožda trebalo prevesti kao ,,pri-
padnik porodice Bonači“ .) Poslednji put su savremenici pom enuli
Leonarda 1240. godine, i to u Pizi, ali nem amo predstavu o tom e
koliko je dugo živeo, niti gde je i kad umro.2
Kada sam se zainteresovao za Leonarda, iznenadila m e j e činje-
nica da je samo 200 godina nakon svoje smrti on uveliko bio zabo-
ravljen. A opet, tokom života j e postao slavan širom cele Italije i nje-
gova rodna Piza mu je odala počast. Međutim, kao što sam saznao od
poznatih mi naučnika koji proučavaju srednji vek, to nije bilo neo-
bično s obzirom na tadašnje običaje. Izuzimajući pripadnike plem-
stva, iza vrlo malo ljudi ostao j e pisani trag o njihovom životu, čak
i ako su postigli velike stvari. Slava koju je Leonardo stekao tokom
svog života bila je zasnovana na n jegovim knjigama, između osta-
log i na delu Liber abbaci. Bio je poznat kao nadaren matematičar
i tumač matematike i, kasnije u životu, poštovan javn i službenik.
Očigledno j e bio ostvaren čovek. A li niko od njegovih savremenika
nije ni slutio da je njihov sunarodnik napravio jedinstven doprinos
koji će na kraju prom eniti svet. 0 tom e je svoj sud dala istorija.
M nogo m e više iznenađuje - a to sam shvatio dosta kasnije, nakon
što sam saznao znatno više detalja o njemu - činjenica da istorija nije
dala taj sud o Leonardovoj veličini sve do šezdesetih godina XX veka, a
to je potpuno sigurno ustvrdila tek na početku XXI veka, godinu dana
nakon što sam se uputio na zadatak da ispričam njegovu priču.
Ljudi u XIII veku nisu pojm ili do čega će dovesti Leonardov rad,
i tako se desilo da je nakon jed n e ili dve generacije, doslovno svaki
spom en na Leonarda iz Pize nestao iz istorijskih zapisa, i da se

2 Pogledati poglavlje 12.

 Kukopif Zi

njegovo ime nije pojavilo ni u jedn oj knjizi o istoriji nauke ili mate-
matike čitavih 400 godina.
Ondaje, krajem XVIII veka, italijanski matematičar Pjetro Kosali
naišao na mesto gde se pom inje Leonardo ujednom od prvih štam-
panih tekstova slavnog italijanskog matematičara Luke Pačolija pod
nazivom Summa de arithmetica geometriaproportioni etproportionalita,
koji je objavljen 1494.
Na sreću po istoričare, Pačoli je naveo svoje izvore, među kojima
se ističe Leonardo, tako što je u uvodu knjige napisao:

I pošto većim delom koristimo rad Leonarda Pizanskog, namera

mi je da razjasnim kako svako tvrđenje koje je navedeno bez imena
autora treba da se pripiše Leonardu.

Ta n apom ena navela j e Kosalija da se zapita zašto je Pačoli

bio poznat, dok j e čovek na čiji se rad on očigled n o tako m n ogo
oslanjao b io potpu n o nepozn at. Obavio j e m alo istraživan je o
tom m isteriozn om Leonardu Pizanskom i shvatio koliko je veliku
ulogu Pizanac iz XIII veka odigrao u širenju savrem ene aritm e-
tike. Leonardovoj istorijskoj anonim nosti koja je potrajala 400
godina došao je kraj.
Kosali je objavio svoje delo u periodu između 1797. i 1799. a fran-
cuski istoričar Gijom Libri 1838. j e nadenuo Leonardu isfabriko-
vano prezim e Fibonači. Zatim je , sedamdesetih godina XIX veka,
francuski m atematičar Eduar Luka dodelio naziv Fibonačijev niz
fascinantnom brojevnom nizu koji bi se pojavio kada pokušavate
da rešite jedan od zabavnijih zadataka koje j e Leonardo uvrstio u
Liberabbaci. Ubrzo posle toga, ime Fibonači ne samo što je postalo
široko poznato, već j e dostiglo status ikone pri čemu je na njegovu
rasprostranjenost uticalo interesovanje baš za taj brojevni niz.
Ipak, da Pačoli nije pom enuo Leonarda na tom jedn om mestu,
vrlo je verovatno kako danas niko ne bi pojm io ogromnu ulogu koju
je taj Pizanac odigrao u ljudskoj istoriji. Jer ta referencaje, posebno
uzevši u obzir da ju je izneo ostvareni i veom a cenjeni matematičar,
24 Poflavlje 2

uvećala verovatnoću da je Leonardo mogao da bude taj koji je pokre-

nuo aritmetičku revoluciju.
Bez ikakve sumnje, ono što je usledilo nakon objavljivanja Liber
abbaci jeste bila revolucija. (Moram da naglasim da ovde koristim reč
,,usledilo“ u značenju „desilo se ubrzo nakon“ . Utvrđivanje kauzal-
nosti ispostavilo se kao tvrd orah: 2003. otkrićem Frančijeve došlo
se do potvrde.)
Priroda i dom et te revolucije izašli su na videlo tek pre nešto više
od 50 godina, onda kada je otkriven - u m nogim italijanskim arhi-
vama srednjovekovnih rukopisa - žanr kratkih, rukom pisanih udž-
benika praktične aritmetike (poznate još i kao „trgovačka aritme-
tika“ ), od kojih j e svaki imao stotinak obostrano ispisanih listova.
Postojanje to g žanra rukopisa nije se m oglo ni naslutiti, sve
dok italijanski istoričar Đino Arigi nije naleteo na njih i šezdesetih
godina XX veka nije počeo da objavljuje njihove prepise.3 Zatim je,
1980. godine američki istoričar Voren van Egmond sastavio i obja-
vio katalog u kome je navedeno više od 250 tih udžbenika, pisanih
od poslednjih decenija XIII veka do kraja X VI veka.4
Istoričari nazivaju te rukopise libri d’abbaco (knjige o računu) ili
trattati d ’abbaco (traktati o računu). V rlo je verovatno da ih je bilo
na hiljade (sledi objašnjenje).
Skoro sve knjige o računu napisane su na italijanskom narodnom
jeziku, obično na lokalnom dijalektu autora. Značajno se međusobno
razlikuju u dužini i matematičkom kvalitetu. Najstarije sačuvane
pisane su rukom, ali su sa izumom štamparske mašine u XV veku
postale jedan od prvih prepoznatljivih žanrova, pri čemu su neke
od knjiga o računu postale prvi bestseleri. Više od 400 takvih tek-
stova koji su pisani u rasponu od 300 godina, sačuvano je do danas.
Ovo ubrzano umnožavanje tekstova dramatično je svedočanstvo o
značaju koji su ljudi pridavali učenju nove aritmetike.

3 Arrighi, 1964,1967,1973,1987.

4 Van Egmond, 1980.

 Rukofif 25

Tipičan traktat o računanju počinjao je objašnjenjem kako zapi-

sivati b rojeve upotrebljavajući deset cifara od 0 do 9, kako funk-
cioniše pozicion i b rojevn i sistem i kako računati sa celim broje-
vim a i razlom cim a. Zatim bi sledio izb or urađenih prim era, koji
su većin om b ili praktični poslovni problem i. Uobičajena praksa
bila je da autor navede i tablice m noženja i kvadratnih korena,
kako bi p ojed n osta vio rešavanje te žih zadataka. Sve u svemu,
zadaci su obično im ali jedn ostavn u postavku i relativn o kratka
i prosta rešenja.
Većina knjiga o računu nema ime autora. Često su imale ilustra-
cije, a na nekima stoje beleške da su bile poklon mecenama i važ-
nim trgovcima. Očigledno je da su bile napisane za lokalnu publiku,
pošto su zadaci s novcem obično bili iskazani u valuti lokalnog mesta
ili regije. Autor bi često na početku obećavao da će objasniti „veštinu
računanja u obliku u kom ona postoji u gradu...“
Posebno kada su u pitanju lošije napisane knjige, ne znamo zašto
su bile napisane ili za koga. Verovatno je da su u m nogim slučaje-
vim a takve knjige pisali za svoju ličnu upotrebu oni koji su učili, i da
nisu bile namenjene bilo kome drugom osim nepoznatom autoru.
Na kraju krajeva, u vrem e kada su se knjige ručno umnožavale, naj-
efikasniji (i dokazano jedin i prim enljiv) način da se nauči praktična
aritmetika bio je da se pronađe lokalna knjiga o toj temi, napravi
kopija za sebe (prepisivanjem, naravno) i da se ona zatim prouči. Da
je m nogo knjiga o računu bilo stvoreno i upotrebljavano na taj način,
jasno je na osnovu njihovog postojanja. Strane pažljivo ispisanog
teksta ukrašene su naškrabanim računicama, beleškama na margi-
nama i crtežima, ponekad ispisanim mastilom u drugoj boji.
Uzgred, zbog toga m ožem o samo da pretpostavim o koliko je
takvih rukopisa bilo napisano. Izgledi su jasno bili p rotiv toga da
će sveska koju j e neko pisao za ličnu upotrebu da bi naučio ari-
tm etiku preživeti period od 800 godina, pa ipak je to bila sudbina
400 knjiga. Ako je , na primer, p reživela svaka deseta, to bi zna-
čilo d a je bilo napisano 4000. A čini mi se da je jedna od deset vrlo
26 Poflarlje 2

optimistična procena za stopu preživljavanja rukom pisane sveske

za ličnu upotrebu u periodu od 800 godina.
Razlika između osnovnog teksta i beležaka koje su nađene u mno-
gim knjigama o računu, uz neke značajne greške pri prepisivanju,
ukazuje na to da je autor rukopisa često znao vrlo malo o matema-
tičkim veštinama ili saznanjima.
Druge su pak učenije, i vrlo je moguće da su ih napisali učite-
lji kako bi ih koristili na predavanjima o praktičnoj aritmetici. Jer,
pored toga što su se odjednom pojavile knjige o računu, u dece-
nijama koje su usledile nakon objavljivanja Liber abbaci širom Ita-
lije su se takođe razvijale i škole računa ( scuole d ’abbaco ili botteghe
d ’abbaco), u kojima su deca, a možda i odrasli, učili praktičnu ari-
tmetiku. Naravno, zajedno sa školama, nužno se rodila čitava nova
profesija učitelja računa ( maestri d’abbaco).
Zatim je , tokom decenija nakon objavljivanja Liber abbaci, iskrsla
velika tražnja za knjigama i kursevima praktične aritmetike, najpre
u oblasti Pize, a onda se proširila duž cele Italije i dalje, na M edite-
ran i Severnu Evropu.
Uzevši u obzir vrem e u kom su se pojavili, i geografsko poreklo
tih novih obrazovnih rukopisa, teško je ne izvući zaključak da je
Liberabbaci bio uzrok, onaj pucanj koji je započeo revoluciju.
U pogledu matematike koju su obuhvatali, metodi iz knjiga o raču-
nanju većim delom su m ogli da se nađu u Liber abbaci, iako su neke
od tih knjiga imale i poglavlje o geometriji, koju je Leonardo obra-
dio u posebnoj knjizi, De Practica Geometrie. Ali dok su Liber abbaci i De
Practica Geometrie bile dugački, naučni tekstovi pisani na latinskom,
knjige o računanju bile su, kao što sam već pomenuo, kraće i pisane
narodnim, italijanskim jezikom , a koristile su znatno jednostavnije
primere od onih koje je Leonardo dao u svoja dva remek-dela.
Moglo bi se pomisliti da su neki matematički umešniji autori knjiga
o računanju uzeli Liberabbaci (i možda De Practica Geometrie) kao pola-
znu tačku, pa zatim napisali sopstvene pojednostavljene verzije. Ali u
tom zaključku postoji problem - ili, preciznije, doskora je postojao.
 Rukopif 27

Kao prvo, postoji značajno preklapanje kod svih knjiga o raču-

nanju - što se tiče aritm etičkog sadržaja, strukture knjiga i njihove
organizacije, matematičkog stila i navedenih primera. Iz svega toga
sledi da su sve nastale tako što je jedan autor prepisivao od nekog
drugog, uz nešto površnih izmena. S druge strane, u pogledu izla-
ganja, nijedna od njih bukvalno nije imala ništa zajedničko s knji-
gom Liber abbaci (niti sa De Practica Geometrie).
Pa opet, čini se da sve one imaju zajednički koren. Evo kako to
znamo. Pošto su autori knjiga o računu u svojim rešenim primerima
koristili lokalne valute s tadašnjim vrednostima (a u nekim slučaje-
vima i lokalne mere), savremeni naučnici m ogli su da prate kako su
se knjige o računu širile, i geografski i tokom vremena. To im je omo-
gućilo da porede jedan tekst o računanju s drugim, i da na osnovu
toga sklope hronološko stablo knjiga i tim e ukažu na to kako se žanr
razvijao kroz lokalno prepisivanje i kroz savremeničko prepisivanje.
Kad pogledate tu hronologiju, ne možete izbeći zaključak da je ceo
žanr započet jednom praknjigom, majkom svih knjiga o računanju.
Ali pošto nijedna od knjiga o računanju nije imala ništa zajed-
ničko s knjigom Liber abbaci (niti s De Practica Geometrie), to bi moralo
da važi i za pomenutu praknjigu. Pa ko ju je onda napisao? Ko god
da je bio, uradio je to pre 1290. ili otprilike tad, pošto je ta godina
pripisana prvoj knjizi o računanju koja je nađena, a očigledna mate-
matička nesposobnost njenog autora sasvimjasno nalaže da ta knjiga
ne m ože biti praknjiga. (To j e knjiga koju j e Frančijeva istraživala u
Firenci u periodu od 2001. do 2003.)
Da bi napisao praknjigu, autor je morao biti sposoban ne samo da
pročita Leonardova dva obimna, naučna toma pisana na latinskom,
Liber abbaci i De Practica Geometrie, već i da razume njihov sadržaj
dovoljno dobro da bi mogao da napiše znatno pojednostavljen pri-
kaz tog materijala. Štaviše, pošto hronološko stablo vodi ka Pizi,
vrlo je verovatno da je autor živeo u blizini tog grada.
Uzevši u obzir istorijske zapise, postoji samo jedan m ogući kan-
didat: Leonardo glavom i bradom. Da je postojao drugi matematičar
28 Fojlavtje 2

toliko uspešan koliko je bio Leonardo, sigurno bi iza njega ostala

njegova sopstvena zbirka rukopisa.
Povrh toga, pouzdano znamo da je Leonardo zaista napisao znatno
jednostavniju, kraću knjigu o aritmetici. U nekoliko navrata, pomenuo
je daje napisao liberminorisguise (pojednostavljenu varijantuknjige)
za lib e r abbaci. Jedan takav komentar nalazi se u samom rukopisu Liber
abbaci,5jed a n je u njegovoj knjizi Liber quadratorum, a postoji i treći
komentar u još jednoj knjizi koju je napisao, a to je Flos.
Još nešto: pisac kasnije knjige o računu spominje Leonardovu
libro di m inor guisa o Libro di merchanti (pojednostavljenu varijantu
knjige ili knjigu za trgovce). Ta fraza „knjiga za trgovce“ značajna
je zato što ukazuje na činjenicu da je Libro di m inor guisa najvero-
vatnije bila sastavljena od m aterijala iz prvih deset poglavlja Liber
abbaci i nekih delova De Practica Geometrie.
Dokaza koji su ukazivali na Leonarda kao na autora praknjige bilo
je dosta. Jedini problem j e bilo to što nikada nije nađen primerak
Leonardove pojednostavljene knjige. Iako su naučnici bili sigurni
da je zaista Leonardo bio začetnik aritm etičke revolucije (i samim
tim trgovinske revolucije - sledi objašnjenje), nisu posigurno znali
kako je ona izgledala. Ili, drugim rečima, tako su stajale stvari pre
nego što je Frančijeva završila proučavanje jedn e posebne knjige o
računu iz firentinske arhive.
Zahvaljujući godini kadaje rukopis o računubio napisan - negde
oko 1290. - i rezultatima više dodatnih forenzičkih ispitivanja koja
su sproveli drugi naučnici nakon što j e Frančijeva objavila svoje
zaključke, sada sa sigurnošću m ožem o p otvrditi da je rukopis koji
je Frančijeva istraživala zaista jedan od prvih primeraka Leonar-
dove pojednostavljene knjige o praktičnoj aritmetici, možda direk-
tno prepisan Leonardov original. (Apsolutno je jasno da je u pitanju
„d elo resavske škole“ , pošto greške autora - verovatno nastale pri
prepisivanju - i njegovi komentari ukazuju da je tu knjigu napisao

5 Strana 154 Bonkompanjijevog (Boncompagni) izdanja Liber abbaci.

 Rukopif 29

neko ko nije m ogao da doprinese m nogo više do da je doslovno

prepiše.)
Moguće je da je Leonardo svoj pojednostavljeni tekst napisao na
latinskom, a da gaje neko drugi preveo na narodni italijanski, ali kladim
se dagaje Leonardo upravo napisao na italijanskom. Uostalom, knjigu
je napisao kako bi novu aritmetiku učinio što pristupačnijom.
Jedno očigledno pitanje se nameće nakon otkrića knjiga o računu:
šta je izazvalo potražnju svih tih knjiga i pojavu kurseva praktične
aritm etike? Ispostavlja se da je na to pitanje lako dati odgovor.
Ključni faktor bila j e sve veća važnost aritm etike u svetu u XIII
veku koji se brzo menjao, posebno u italijanskim regijam a Toskani,
Lombardiji i do izvesne m ere u Umbriji.
U veku nakon pojave Liber abbaci rođen je savremeni svet finan-
sija i globalne trgovin e na malo i veliko i uvedeni su i razvijeni
bankarstvo, osiguranje i dvojno knjigovodstvo, paralelno uz rast
sve većih trgovinskih konglom erata. Sve te aktivnosti zavise od
efikasnosti načina izvođenja aritm etičkih računica koje m ože da
nauči svako.
Pre nego što je usvojen indoarapski sistem aritmetike, trgovci su
koristili jedan od dva m etoda da bi obavili svoje računice: računa-
nje na prste ili računanje pomoću mehaničkog abakusa. Prvi metod
predstavljao je veom a mudar sistem u kome su se koristili svi prsti
na obe ruke - engleska reč d ig itje nastala od latinske reči digitus , što
znači prst na ruci ili na nozi. (Tako je računanje na prste dovelo do
toga da se za osnovne brojevne simbole 0,1,2, do 9 danas u engle-
skom jeziku koristi reč digit.6)
Drevna aritmetika računanja na prste mogla je da prikaže brojeve
samo do 10.000. Kao što m ožete da pretpostavite, bilo je potrebno
značajno školovanje kako bi se savladao sistem, i dosta vežbe da bi
se dostigla lakoća. Srednjovekovni udžbenici, uključujući tu i neko-
liko sačuvanih prvih primeraka Liber abbaci, često su na prvoj strani

6 digit, engl. - prst, ali i cifra (Prim. prev.)

ZO Pojlavlje 2

imali pažljivo iscrtane dijagrame s prikazom položaja prstiju kojim

su se predstavljali brojevi i izvodile različite operacije.
U muslimanskom svetu i u većem delu Evrope abakus je bio ravna
tabla sa iscrtanim linijama na koje su se postavljali kamenčići i zatim
pom erali po njima. Taj oblik prvobitnog računanja iznedrio je reč
calculus, koja označava sistem procedura za računanje (i samim tim
doveo je do reči calculate7), pošto je calculus latinska reč za kamen-
čić. Poznatiji oblik abakusa koji se danas m ože naći u prodavnicama
igračaka, a ima perlice nanizane na žice umesto kamenčića na tabli
sa iscrtanim linijama, upotrebljavao se u Kini, gde je nazvan xuan-
pan.8 Baš kao i za računanje na prste, i za računanje na abakusu
m oralo se ozbiljno vežbati da bi se postigla tačnost i brzina.
Trgovci su postali vrlo vešti s metodom računanja koji su koristili,
ma koji god izabrali, pa su oba sistema bila efikasna - makar u direkt-
noj trgovini. Ova poslednja napomena je bitna je r u takvoj razmeni ni
iza jednog metoda ne ostaje trag računanja. U slučaju da je bilo koja
strana posumnjala da je napravljena greška, jedino rešenje bilo je da
se računica ponovi i da se tako nastavi sve dok oba trgovca ne bi bila
zadovoljna. Ali to nije bio veliki problem. Druga, manje očigledna mana,
bila je znatno važnija. Kada su poslovni ljudi u Italiji XII veka počeli da
stvaraju trgovačke imperije, pojavila se očita potreba za mogućnošću
revizije knjiga poslovanja. Osoba koja je iz Pize nadzirala mrežu trgo-
vaca, morala je biti u stanju da redovno pregleda poslovne knjige.
Indoarapsku aritmetiku koja se izvodila na papiru ne samo da
je bilo jednostavnije naučiti i savladati od aritmetike računanja na
prste, već je imala i jasan trag, koji je bilo ko mogao da pregleda i
proveri tačnost računice. Zbog toga je skoro sigurno da su dva fak-
tora doprinela naglom usvajanju indoarapske aritm etike u Italiji
XIII veka: relativno lako učenje i upotreba, i automatsko obezbeđi-
vanje kom pletnog zapisa bilo koje računice.

7 calculate, engl. - izračunavati, proračunavati (Prim. prev.)

8 Često se koristi oblik suanpan. (Prim. prev.)

 Rukofif Z7

Taj drugi činilac zasigurno objašnjava zašto trgovinska revolu-

cija nije usledila u IX veku, nakon što je persijski matematičar Abu
Abdulah Muhamed ibn Musa el Horezm i objavio prethodnu knjigu
o indoarapskoj aritmetici, a koju je Leonardo gotovo sigurno kori-
stio d o k je pisao Liber abbaci. (Upravo je El H orezm ijevo ime poslu-
žilo kao osnova za današnju reč algoritam koja označava proceduru
za izvođenje računice.)
Štaviše, El Horezm i je napisao i drugu knjigu u kojoj je objasnio
kako računati na opštiji, prilagodljiv način, pri čemu je jedn a reč
iz naslova te knjige poslužila kao osnova za savremen naziv za taj
opštiji metod, algebru, a to j e arapska reč al-Jabr.
Iako danas nematematičari imaju običaj da smatraju algebru ,,ari-
tm etikom sa slovima", takav stav je pogrešan. Kao prvo, algebra se
m ože raditi i bez upotrebe simboličkih jednačina. U prvom udžbe-
niku algebre koji je napisan, El Horezm i j e sve iskazao u stihovima.
Pristup u kome se koriste simbolički izrazi uveo je francuski mate-
matičar Fransoa V ijet tek znatno kasnije, u XVI veku, i ispravno bi
bilo nazvati ga simboličkom algebrom. Kao što im je i bila prvobitna
namena, m etodi algebre pristupaju num eričkim problem im a na
drugačiji način od m etoda aritmetike. U aritmetici, računate s bro-
jevim a kako biste dobili rešenje zadatka. U algebri, pretpostavljate
postojanje rešenja, dajete mu ime (danas ga obično označavamo slo-
vom x), i zatim logički razmišljate kako biste zaključili koliko mora
da bude x. Precizniji naziv za takav pristup bio bi numerička foren-
zika. Pošto je razmišljanje logičko i koristi opšte veze između klasa
brojeva umesto da računa s konkretnim brojevim a, rešenja teže da
budu vrlo opšta, pa se mogu prim eniti na čitave fam ilije brojeva.
Današnji računarski programi za tabelarne proračune predstavljaju
digitalnu implem entaciju algebre na isti način na koji je elektron-
ski kalkulator digitalna im plem entacija aritmetike.
Tako su, zahvaljujući El Horezm ijevim knjigama, persijski i arap-
ski trgovci u IX veku imali pristup ne samo indoarapskoj aritme-
tici, već i m nogo snažnijoj m etodi algebre koju su razvili njihovi
iZ Feflavlje 2

sunarodnici. U Bagdadu tog vrem ena se nije začela trgovinska revo-

lucija, kao što će se to desiti četiri veka kasnije kada ti m etodi sti-
gnu u Italiju, zato što trgovinski svet nije bio dovoljno razvijen da
bi novi m etodi imali dalekosežan uticaj.
Inovacije uobičajeno nastaju kao način da se poboljša efika-
snost procesa koji već postoji. Međutim, vrlo često inovacije vode
ka novim aktivnostima koje ranije nisu praktikovane, a koje često
zamenjuju stare aktivnosti. U slučaju savremene aritmetike i alge-
bre, taj drugi korak bio je iskoristiti te m etode kako bi se među-
narodna trgovina vodila u povećanom obimu. Italijanska poslovna
udruženja iz XIII veka, u Toskani i Lombardiji, imala su zadatak da
načine taj drugi korak.
Danas znamo daje Leonardov prikaz savremene aritmetike i alge-
bre bio zamajac koji je pokrenuo razvoj savrem enog trgovinskog
sveta. To što su efikasni m etodi za aritmetiku i algebru stavljeni
u ruke svakome ko je bio raspoložen da potroši nekoliko nedelja
kako bi ih savladao, otvorilo je vrata ambicioznim pojedincim a da
potraže svoju sreću kroz razmenu i trgovinu. Bila je to prva „raču-
narska“ revolucija, kojoj nije nedostajalo ljudi tako željnih napretka;
isto se to desilo osamdesetih godina XX veka, za vrem e druge takve
računarske revolucije, kojaje započeta u kalifornijskoj Silicijumskoj
dolini, kada je kupovina elektronskog uređaja za računanje nudila
slično obećanje svetle budućnosti.
Međutim, u Leonardovo vrem e nije postojala perspektiva iz koje
se m ogla videti ta ogrom na trgovačka transformacija, a njegova
uloga u njoj nije bila ni prepoznata ni shvaćena.
Pa ipak, mnoge prve knjige o raČunu sadržale su uvodnu napo-
menu da je izlaganje koje sledi bilo ,,na način Leonarda Pizanskog".
Postavlja se pitanje zašto?
U prvim knjigama o računu citat je zasigurno naveden zato što
su Leonardova dela bila tako dobro poznata. Ali, kako je vrem e pro-
lazilo, ta napomena postala je tek nešto više od ritualnog dogo-
vora koji je prepisivan iz jed n o g teksta u drugi, i vrlo je verovatno
 Rukofif Zi

da većina autora knjiga o računanju nije ni imala predstavu ko je

bio taj m isteriozni čovek, niti štaje on uradio. I kako su se decenije
pretvorile u vekove, navika je postepeno zamrla - osim u Pačolije-
vom slučaju, koji je takvu napomenu stavio na početak svog teksta
iz 1494. godine.
Pačolijeva knjiga j e značajna zato što j e obezbedila dokaz na
osnovu koga će Leonardu jed n o g dana biti priznato da je bio glavna
figura u iniciranju nastanka savrem enog sveta. Pošto je Pačoli bio
poznat i poštovan matematičar velikih sposobnosti, njegova podrška
Leonardu skoro sigurno nije bilo ceremonijalna, već je imala težinu.
Štaviše, njegova knjiga nije bila pisana rukom, već je bila štampana
- što je značilo da je umnožena bez grešaka, da je bila m nogo šire
rasprostranjena i da j e duže potrajala.
Ironija je u tom e da bi nastanak štampe zapečatio Leonardovu
sudbinu i izbrisao ga iz istorije da ga Pačoli nije pom enuo u krat-
kom uvodnom pasusu svoje štampane knjige. Jer, ukoliko želim o da
shvatimo zašto je Leonardovo ime uopšte nestalo, ne moramo ići
dalje od 1450, od izuma štamparske mašine. Rukopisi o praktičnoj
matematici bili su među prvim delima koja su štampana (svakako
i zbog potrebe za praktičnom aritm etikom koju je stvorilo Leonar-
dovo delo, kao što smo već videli). Ne iznenađuje onda da su štam-
pari uložili veliki trud da pripreme dela koja su im bila najpre dostu-
pna i najsavremenija, a među takvima su se nalazili m nogi kraći,
pojednostavljeni rukopisi nastali na osnovu Leonardovih dela, od
kojih je svaki sadržao najnovije cene i kurseve za razmenu valuta.
Leonardovi značajno duži i četvrt veka stari originali već su sku-
pljali prašinu u nekim arhivama. I tu bi možda i ostali neotkriveni,
da Pačoli nije naveo Leonarda kao originalni izvor m aterijala za
svoju štampanu knjigu - i tim e napravio referencu koja je čekala
300 godina, sve dok Kosali 1797. nije naleteo na nju.
 ?Q(jlA VLJE i

Frvi koraci

Pa nifam dobio foziv da održim nekoliko predavanja u Italiji, nisam

siguran da li bih se zaista prihvatio zadatka da otkrijem Leonar-
dovu priču. U najmanju ruku ne bih to učinio u vrem e kada je moja
akademska karijera dobro napredovala i kada sam radio na m nogo
interesantnih projekata. (Iako to tada nisam shvatio, p ozivk oji sam
dobio baš u tom trenutku bio je jo š jedn a srećna okolnost koja je
m ojoj istrazi dala vetar u leđa.)
Tako se malo znalo o to m čoveku, a šturi podaci na koje sam
naišao u knjigama otvarali sujoš pitanja. (Istorijske okolnosti koje
sam izneo u prethodnom poglavlju uglavnom su mi bile nepoznate
u vrem e kada sam započeo svoje putovanje u prošlost.) Leonardov
život bio je misterija s m nogo rasparanih niti koja čoveka stavlja na
Tantalove muke. Sveska u kojoj sam zapisivao rezultate potrage o
Fibonačiju bila je žalosno tanka i sadržala je moja polazna pitanja
od kojih sam na samo neka našao odgovore.

Ko m uje dao nadimak Fibonači i kada se to desilo? U redu, našao

sam odgovor na to.
Zaštoje Leonardo napisao Liber abbaci, i štajejoš uradio? I na to
sam imao odgovor.
 Prvi k o r a c i Z5

Zaštoje brojevni sistem kojije Liber abbaci donela na Zapad prvo-

bitno bio zabranjen za korišćenje u komercijalne svrhe u Italiji?
Koliko dugoje ta zabrana bila na snazi? Kako i zaštoje ukinuta?
Istoričari su odgovorili i na ta pitanja.
Koje isklesao Leonardovu skulpturu koju sam viđao na fotografijama
po knjigama i na intemetu, i gdeje ona sada? U suštini, mogao
sam da nađem odgovor na to pitanje, ali pošto sam bio neu-
pućen u metode pretraživanja arhivske građe, nisam znao
gde da ga tražim, sve dok nisam počeo da putujem u Italiju
kako bih se bavio istraživanjem i dok nisam počeo da razgo-
varam sa istoričarima.

Kakoje izgledao Leonardo? Nema dokaza daje njegova skulptura

nešto više od umetničke predstave, a isto važi i zajedini saču-
vani crtež koji ga prikazuje, i takođeje relativno skoro nastao. Ovo
pitanje vrlo verovatno ne bi mučilo profesionalnog istori-
čara, ali nakon što sam primetio da sam kao tumač matema-
tike išao njegovim stopama, često sam hvatao sam sebe kako
razmišljam o tome.

Kadaje Piza dala delu puta pored reke Am o (u blizini Giardino Scotto)
naziv Lungamo Fibonacci (Fibonačijev put)? Zaštoje Firenca
nazvalajednu od svojih ulica Via Fibonacci?
Zaštoje Leonardo poznatiji po brojevnom nizu, nazvanom njemu
u čast Fibonačijev niz, a koji se može uočiti u broju latica cveća
i listova biljaka, umesto po mkopisu kojije promenio istoriju?
(Mnogi od hiljada i hiljada rezultata koje dobijete ako pretražite
intemet prema ključnoj reči ,,Fibonacci“ imaju neke veze s Fibona-
čijevim nizom.)
Zašto su neke savremene kompanije za trgovinu obveznicama dobile
ime po Fibonačiju?
Zašto Leonardo nije poznat u istoj meri kao Galilej, čovek kojije poklo-
nio svetu savremenu nauku? (Kratak deo puta uz reku nazvan
Lungamo Fibonacci nastavlja se u značajno duži deo, Lungamo
Galileo Galilei.)
£6 f oj l avl j e i

Zaštoje grupa kalifomijskih matematičara osnovala 1963. Fibona-

čijevo društvo, i zašto to društvo i dan-danas objavljuje ugledan
matematicki časopis, Fibonacđ Quarterly?
Da li se Leonardo ženio?Da lije imao dece?Postoji li negde izgubljeno
svedočanstvo iz koga se mogu videti datumi njegovog rođenja i
smrti?
Povrh svega, kakvaje on bio osoba? Kakoje izgledaojedan njegov
dan?

To su bila samo neka pitanja koja sam postavio pre nego što sam
se upustio u potragu.
Nam eravao sam da veći deo svog istraživanja sprovedem na
uglavnom tradicionalan način, kroz razgovore sa stručnjacima za
srednjovekovnu matematiku i kroz pretraživanje arhiva. A li to me
ne bi odvelo daleko. Bilo je jasno da bi se značajan deo priče morao
skupiti iz Leonardovih matematičkih rukopisa.
Pretpostavljam da bi mnogim a koji nisu dobro upućeni u mate-
matiku b ilo teško da razum eju kako je m oguće steći uvid u um
matematičara (u m om slučaju u Leonardov um) čitajući njegova
matematička dela. A ja sam planirao baš tako da uradim. Ali jedn om
matematičaru - posebno nekome poput mene, ko ima slična inte-
resovanja - to ne predstavlja ništa veću teškoću nego što je moguć-
nost da se stekne osećaj za način razmišljanja kom pozitora sluša-
njem njegovih muzičkih dela, za način razmišljanja romanopisca
čitanjem njegovih knjiga, ili za način razmišljanja film skog stva-
raoca gledanjem njegovih filmova. U Leonardovom slučaju, uosta-
lom, ne radi se o nekoliko nažvrljanih računica, već o značajnom
kreativnom opusu, pisanom više godina.
Tačno je da bih takvim pristupom ponovo stvorio Leonarda, ona-
kvog kako bi izgledao iz savremene perspektive. Ali, zapravo, tako je
s bilo kojom istorijskom ličnošću. Pored toga, ima li boljeg načina da
upoznamo čoveka čija su se veličina i uticaj na svet nalazili u njegovim
matematičkim rukopisima, nego da pročitamo same te rukopise?
 Frvi k o r a c i i7

Na kraju sam shvatio da je prvi pravi korak otići u Italiju - iskori-

stiti činjenicu da j e njen veliki deo ostao neprom enjen od srednjeg
veka - i steći instinktivan, ljudski utisak kako je m orao izgledati
život u Leonardovo vreme. Samo tako bih mogao početi da tumačim
reči koje nam j e ostavio u svojim rukopisima na pergamentu.
Kada mi je put u Italiju (uz plaćene sve troškove) pao s neba, moja
potraga je zaista počela. To će biti prvi od m nogih istraživačkih
odlazaka koji ću preduzeti sledećih godina. Trebaće mi decenija da
nađem odgovore na (skoro) sva pitanja koja sam postavio.
Rezultat m og istraživanja biće objavljen 2011, u knjizi Čovek od
brojeva: Fibonačijeva aritmetička revolucija. A li zadatak pred kojim
sam se nalazio bio je toliko složen da mi je u času kad sam potragu
započeo, u septembru 2002, veći deo onoga što će činiti okosnicu
knjige bio potpuna nepoznanica. I zaista, ključni istorijski rukopis
koji je nedvosmisleno sve povezivao tek je bio otkriven i još uvek
nedostupan za javnost!
Od samog početka rešio sam da vodim projektni dnevnik, kako
bih imao trag ne samo svega što sam otkrio, već i načina na koji sam
to učinio. U dnevniku bih beležio sve o svojem putovanju i možda
bi poslužio kao izvor činjenica i anegdota koje bih mogao iskoristiti
kada krenem na neizbežnu turneju radi prom ocije knjige. (M oja
druga karijera javn og tumača matematike donela mi je iskustvo u
svetu kom ercijalnog objavljivanja knjiga, i već sam za sobom imao
napisan niz dela iz oblasti popularne nauke.) Ali, dok sam birao
materijal za knjigu Čovek od brojeva, shvatio sam da se u m om dnev-
niku, pored toga što sam u njemu zapisao sve o svom istraživanju o
Leonardu i Liber abbaci, istovrem eno prikazala i potpuno drugačija
- ali i kom pletna - priča za sebe.
Naime, ispostavilo se da nisam bio je d in i očaran Fibonačijem
kao čovekom. Priča u pozadini m og dnevnika odnosila se na petoro
savremenika, uključujući tu i mene, koji su tražili način, u skladu sa
svojim mogućnostima i svako iz svojih razloga, da doprinesu tom e
da se o Leonardovom životu i radu čuje u javnosti.
28 Pogi avlj e 2

Bio je tu Lorens Sigler, američki matematičar s pensilvanijskog

U niverziteta Baknel, koji je niz godina, u svoje slobodno vrem e,
prevodio Liber abbaci s latinskog na engleski (to je jed in i prevod tog
teksta na neki savrem enijezik). Prem inuo je malo pre nego što je
završio prevod.
Bila je tu Siglerova udovica, rođena u Mađarskoj, koja je sama
naučila latinski i matematiku, kao i složenu veštinu kucanja mate-
m atičkog teksta, što jo j je sve bilo neophodno da završi delo svog
muža nakon njegove smrti.
Bio je tu i Vilijam Gecman, čuveni profesor finansija s Univerzi-
teta Jejl, koji je iz Siglerovog prevoda m ogao otkriti poreklo većine
savremenih finansijskih elemenata u Leonardovoj knjizi.
I bila je tu i Rafaela Franči, s kojom sam ugovorio susret na kraju
m og kratkog boravka u Italiji. Frančijeva je bila istoričar matema-
tike na Univerzitetu u Sijeni, i upravo j e ona, malo pre nego što ću
stići u Italiju, došla do važnog otkrića u arhivama koje je spojilo
sve niti iz priče o Liber abbaci. (lako će proteći čitave dve godine,
koliko j e bilo potrebno da njen rad prođe kroz stručnu procenu
kolega i da bude objavljen u časopisu, pre nego što mi je ispričala
o tom otkriću.)
Njihove priče bile su toliko bogate daje ono što je počelo kao zapis
m ojih istraživačkih aktivnosti prirodno preraslo u prikaz kako je
petoro osoba otkrilo i zatim svetu obznanilo različite delove slaga-
lice o jedn om od najuticajnijih naučnika koje je svet upoznao.
Knjiga Čovekod brojeva pripoveda o Leonardu iz XIII veka i posebno
0 njegovoj uticajnoj knjizi Liber abbaci. Strane koje su pred vama
sada, pripovedaju o tom e kako je petoro posvećenih osoba zajed-
ničkim naporima uspelo u tom e da Leonardo zauzme ono mesto u
istoriji ljudskih ideja koje svojim delom potpuno zaslužuje.
U pretvaranje m ojih beležaka u tu novu knjigu morao sam ulo-
žiti znatno veći napor nego u pisanje Čoveka od brojeva. Kao i većina
autora koji ne pišu beletristiku, lako prihvatam sporednu ulogu
1 pišem o m atem atici, nauci, tehnici i ljudima koji su doprineli
 Pr vi k o r a c i i9

napretku civilizacije. Ova nova knjiga morala bi da bude pisana u

prvom licu. Opisivao bih stvari koje sam uradio, osećanja koja sam
doživeo, zaključke koje sam doneo. Znao sam da ću pokazati svoju
unutrašnju stranu m nogo više nego u bilo kojoj prethodnoj knjizi.
Knjiga bi neizbežno spojila nekoliko žanrova. Kao što moj dugogo-
dišnji agent Ted Vajnstajn m ože da potvrdi, pronalaženje pravog
načina da ispričam ovu priču iziskivalo je m nogo pokušaja i pogre-
šaka, m nogo više tem eljnog ponovnog pisanja nego bilo šta što sam
pre napisao - poslednje ispravke koje sam napravio bile su odgovor
na sugestije V iki Kern, m oje urednice iz izdavačke kuće Princeton
University Press.
Tokom više godina koliko je potrajao moj projekat posvećen Fibo-
načiju, zavoleo sam mitsku sliku o Leonardu koju sam stvorio čita-
ju ći m nogo onoga što je napisao, hodajući stazama kojima je on
m ogao ići i posmatrajući zgrade koje je on m ogao da vidi. Hoću li
se ogrešiti o njega? Da li ću se ogrešiti o Am erikanca koji je proveo
poslednje godine života boreći se da završi prevod Liber abbaci na
engleski jezik, ili ću se ogrešiti o njegovu udovicu koja je završila
započeti posao nakon što je on izgubio bitku s kancerom? U ovoj
knjizi se ne radi o nečemu što sam čuo i što sam izučavao, niti što
sam izmislio. To je niz događaja koje sam doživeo tokom više od
jed n e decenije. Ima m nogo mene na stranama ove knjige - i to mi
je potpuno novo iskustvo.
Ukoliko ste se zapitali kako nastaje knjiga sa istorijskom tema-
tikom, moj prikaz poslužiće vam kao primer. To se ni u kom slu-
čaju ne odnosi samo na sate i sate u bibliotekam a ili na sedenje
ispred m onitora računara, ili pravljenje intervjua, iako se sve to
podrazumevalo. Za mene je pisanje knjige sa istorijskom temati-
kom u najmanju ruku bilo putovanje, prepuno dobrih i loših trenu-
taka, pogrešnih početaka, frustracija, neočekivanih obrta, tragedija,
zabave - i, s vrem ena na vrem e, stare dobre sreće.
A li te kišne noći 2002. godine, na Glavnoj stanici u Pizi, svi ti
koraci su m e tek čekali. Tada nisam znao ništa o tri preostala
4rO Foflavlje 2

naučnika koji su se, poput mene, zainteresovali za Leonarda. Naši

putevi će se tek ukrstiti.
Na kraju, došao je i moj red da pobegnem s blistavo m okrog pla-
toa ispred stanice. Bio sam p rvi na redu i sledeći taksi će biti moj.
Kiša je i dalje padala. Nadao sam se da će se doju tra razvedriti, zato
što sledećeg dana zapravo počinje m oja potraga za Leonardom.
Spremao sam se da načinim prve probne korake u ulozi istoričara
matematike.
 POfLAVLJE f

Statua

FiZA , PR.VIPAN. Tokom n o ćijek iša stala i zaista se razvedrilo. Pošto

je vrem e koje sam nameravao da provedem u Pizi bilo ograničeno,
unapred sam napravio program. Poput prosečnog turiste, a pošto
sam nakon doručka popio dugoželjeni kapućino1- ipak je ovo Ita-
lija - planirao sam da provedem prvo jutro u obaveznom obilasku
Trga čudesa (Piazza dei M iracoli), gde se nalazi čuveni K rivi toran j.
Posle podne je trebalo da obiđem dva gradska spomenika Leonardu:
ulični znak i statuu. 0 njima sam čitao u svom ranijem istraživanju.
(Postoji i treći spomenik za koji sam saznao kasnije, koji sam obišao
sledeći put.) Zatim sam za sledeći dan isplanirao da se prošetam kroz
ostale delove grada i da pokušam da zamislim sliku svakodnevnog
života u Leonardovo vrem e do koje sam došao iz članaka i knjiga.
(Tek me je čekalo detaljno istraživanje.) U većini krajeva sveta to
ne bi bilo ostvarivo, ali veliki delovi m nogih italijanskih gradova

1 Aluzija na italijanski običaj da se bilo koja vrsta kafe s mlekom (kapućino, makijato,
kafe late) pije samo za doručak (pošto smatraju da mleko samo za sebe može biti obrok,
mada ponekad za doručak služe i kroasan), i nikada posle obroka (zbog opšteprihvaće-
nog mišljenja da mleko popijeno na pun stomak loše utiče na probavu). ( Prim. prev.)
42 Pvglavlje 4

datirajujoš iz srednjeg veka, sa zgradama koje se nisu m nogo pro-

m enile od XII i XIII veka.
Recimo, posetioci koji danas šetaju Pizom naići će na visoke pra-
vougaone kule od kamenih blokova koje se uzdižu na tri sprata ili
više njih a potiču iz Leonardovog vremena. Uzevši u obzir da su
među suparničkim porodicama postojali dugogodišnji sukobi, kula
je obezbeđivala bilo kojoj dobrostojećoj pizanskoj porodici skloni-
šte sigurno poput sopstvenog doma. U prizem lju se često nalazila
prodavnica ili skladište ulja, vina, alata i zaliha; drugi sprat je slu-
žio kao glavni dnevni boravak, a možda i kao spavaća soba. Kuhi-
nja je najčešće bila na poslednjem spratu da bi se dim lako izvetrio.
Pizanci se obično hvale da je u gradu postojalo 10.000 takvih kula
što je, naravno, prilično preterivanje, ali kao neko ko je potekao iz
bogate trgovačke porodice, Leonardo je skoro sigurno odrastao u
takvoj zgradi.
Rano ujutru krenuo sam ka Trgu čudesa, kao i stotine drugih
posetilaca. Većina je došla u Pizu da vidi K rivi toranj i da se možda
popne na njega. Taj zvonik visok 57 metara, koji je počeo da se gradi
1173, postao je jedan od najčuvenijih spomenika na svetu i nezva-
ničan je, ali istovrem eno i opšteprihvaćen simbol Italije.
Trg čudesa čini kompleks građevina u severoistočnom delu grada
koji obuhvata katedralu, krstionicu i (krivi) zvonik. U vrem e Leonar-
d ovog rođenja izgradnja je već trajala više od jed n o g veka, a kate-
drala i krstionica su bile završene, iako će kupola na krstionici biti
dodata tek posle sto godina. Radovi na zvoniku su tek počinjali u
vrem e kada je Leonardo odrastao. Hodajući trgom kao dečak, mogao
je da vidi kako se merm erni blokovi za zvonik tegle jakim zaprežnim
kolima, nakon što su iz planinskih kopova baržom doprem ljeni do
grada. V id eo bi i kamenoresce kako daju blokovim a završni izgled
pa ih dizalicom podižu na mesto i spajaju malterom.
Samo što je zvonik podignut do trećeg od zamišljenih osam spra-
tova, počeo j e da tone na jedn oj strani. U junačkom pokušaju da
izbegne potpuno rušenje, Bonano, graditelj koji je bio odgovoran
 Statua 42

za izgradnju tornja, počeo je da pravi gornje spratove za nijansu

više na jednoj strani kako bi nadomestio nagib. Međutim, dodatna
težina od blokova na toj strani samo je uzrokovala da osnova tornja
potone još više. Na kraju su svi radovi zaustavljeni do pronalaska
prihvatljivog rešenja problema. Kada je toranj napokon završen u
X IV veku, i dalje j e bio nagnut, a tako je ostao i dan-danas.
U vrem e m oje posete, upravo je bio završen veliki inženjerski
projekat smanjenja nagiba tornja. Ali on i dalje izgleda kao da mora
da se sruši, što će se jed n o g dana verovatno i dogoditi.
Pored K rivog tornja, većina turista posećuje i druge dve poznate
zgrade na trgu - katedralu i krstionicu. Međutim, malo ko od hiljada
ljudi koji šetaju stazama preko bogatih zelenih travnjaka trga i dive
se arhitekturi u belom mermeru, zna da se samo nekoliko koraka
dalje uzdiže još jedan spomenik slavnoj pizanskoj prošlosti. Tu se
nalazi statua čoveka koji je bukvalno prom enio put razvoja čove-
čanstva, pružajući Evropi - a znatno kasnije i Severnoj Am erici -
važan ključ sveukupne moderne nauke, tehnologije, medicine, inže-
njerstva i trgovine. Opet, teško da mogu kriviti turiste što nisu čuli
za njega. Čak i među m ojim kolegama m atematičarima malo ih je
koji su opčinjeni Leonardom koliko sam ja. I, prema mom saznanju,
niko nikada nije pokušao da sazna o njemu što više, kao što sam se
ja nam erio da uradim.
Obilazak trga je zbog gužve potrajao duže nego što sam bio pred-
video, pa je već bilo podne kada sam krenuo u potragu za spome-
nicima posvećenim Leonardu. Nisam imao predstavu koliko će mi
biti teško da ih nađem, niti do koje su mere današnji stanovnici Pize
nesvesni da j e jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva
odrasla u njihovom gradu.
Moja prva stanica koja je imala neke veze s Leonardom bila je
ulica lu n ga m o Fibonacci. Im e je dobila na sednici gradskog saveta
(Consiglio Communale ) Pize održanoj 28. septembra 1950, i sada je
jedna od devet ulica u Pizi koje su dobile ime prema istorijskoj lično-
sti dovoljno značajnoj dabi se reklo d a je ,,iz Pize“ (na italijanskom
44 Pojlavlje 4

,,Pisano“ , u značenju ,,pizanski“ ). Reč lungam o je italijanska kova-

nica za izraz ,,duž reke A rn o “ , a ulica se pruža duž južne obale reke
na istočnom kraju grada, odmah pored ljupkog, ali m ožda malo
zapuštenog parkića Giardino Scotto. Prema nekim izvorim a koje sam
našao, park je poneo ime Leonardovog prijatelja Majkla Skota kome
je bila posvećena Liberabbaci, ali sam kasnije otkrio da to nije tačno.
Pouzdaniji izvo ri kažu da im e duguje brodovlasniku iz Livorna,
Domeniku Skotu (Domenico Scotto) koji je taj posed kupio 1798.
Fotografisao sam dve ulične oznake posvećene Fibonačiju - jednu
običnu metalnu tablu na vrhu stuba pored mosta na reci Arno, i
drugu, divno isklesanu kamenu ploču, postavljenu visoko na zidu
od cigala prekrivenom bršljanom - toliko visoko da sam se morao
izdići na prste i držati foto-aparat iznad glave da fotografišem . Pro-
laznici su me radoznalo posmatrali, pitajući se, bez ikakve sumnje,
zašto bi se bilo ko toliko mučio da snimi neku oznaku za ulicu.
Drugi spomenik koji sam želeo da obiđem b ila je statua Fibona-
čija. Ispostavilo se da j e nju bilo znatno teže naći. Čitao sam o njoj
na više mesta i video sam fotografije, ali su izvori navodili različite
lokacije. Na jedn om veb sajtu čak piše da postoje dve statue, za šta

Slika 3. Tabla koja označava Leonardovu ulicu u Pizi, fotografisano 2003.

 Statua 45

sam utvrdio da nije istina. Posle nekoliko sati hodanja od lokacije

do lokacije po vrelom suncu - činilo mi se da šetam ukrug - i dalje
je nisam našao.
U većini izvora pisalo je da se statua nalazi u parku Đardino Skoto.
Prvo sam je tamo potražio, onda kada sam obilazio Lungarno Fibo-
nači, ali nisam je našao. Raspitivao sam se kod čuvara parka Đardino
Skoto, koji je delovao kao da j e celog svog života to radio. Nažalost,
moj italijanski je bio loš pa me je on gledao začuđeno, naizgled izne-
nađen da mu se neki turista obraća. Na kraju ću saznati da je statua
bila u parku, ali da je iz njega preseljena 1990.
N ajed n om veb sajtu su tvrdili da je kip na groblju u blizini Trga
čudesa, pa sam odlunjao nazad na drugu stranu grada, gde sam već
proveo to jutro. Otkrio sam da pored Trga čudesa postoji groblje.
Bilo je to malo jevrejsko groblje na severozapadnom ćošku trga. Ali
nije delovalo da bi to m ogla da bude pogodna lokacija za spomenik
Leonardu koji je , po svoj prilici, bio katoličke veroispovesti. I zaista,
nije bio tamo. Pa gde se nalazi ta statua?
Dva sata sam obilazio okolinu trga, prolazeći duž svake ulice,
zavirujući kroz kapije i provirujući preko zidova, u potrazi za dru-
gim grobljem , možda još manjim, privatnim, ali bez uspeha. Oči-
gledno mi je trebala pomoć.
A koje je bolje mesto da se utvrdi lokacija čuvenog spomenika
od turističkog inform ativnog centra?
„Gde se nalazi statua Leonarda Pizanskog?“ , upitao sam. Dama
koja je sedela za šalterom i izgledala poprilično strogo, uputila mi
je pogled koji je govorio ,,ne uznemiravaj m e“ . Žacnuo me je osećaj
krivice što je prekidam u poslu. Pa opet, to je bio zvanični turistički
inform ativni centar grada Pize, tačno preko puta čuvenog K rivog
tornja, a toga dana ja sam bio turista. Ipak j e progovorila.
„M islite na Leonarda da V inčija." To nije bilo pitanje. Izgovorila
je rečenicu tonom nastavnice dok se obraća učeniku koji nije ura-
dio domaći zadatak.
,,Ne“ , odgovorio sam strpljivo, „m islim na Leonarda iz Pize.“
4-6 Fojlavlje 4

Uputila mi je jedan od onih sažaljivih pogleda koje Italijani i

Francuzi namenjuju turistima što dolaze na odm or većinom neu-
pućeni u kuiture te dve zemlje. Samo, ja nisam bio potpuna nezna-
lica. Sproveo sam prethodno istraživanje o Pizi, i posebno o jedn om
od njenih najvažnijih građana svih vremena.
,,Na Leonarda da V inčija", p on ovilaje na savršenom engleskom,
ovoga puta govoreći veoma sporo, kao da se obraća detetu, i posebno
naglašavajući reč ,,Vinčija“ .
Bilo je jasno da me smatra za neznalicu koji čak nikad nije čuo
za je d n o g od najčuvenijih italijanskih umetnika (ali nije iz Pize,
trebalo bi naglasiti).
,,Ne, na Leonarda iz Pize“ , ponovio sam, ovoga puta naglašavajući
reč ,,Piza“ . „Fibonačija", dodao sam, „m atem atičara".
Njena ozlojeđenost bila je očigledna. ,,Ne postoji Leonardo iz
Pize“ , odlučno je izjavila. „Nem a takve statue."
Onda je oborila pogled na svoj sto, i činilo se da je više zanima
popunjavanje nekih form ulara nego da mi odgovori. Bilo je oči-
gledno da neće pogledati ka šalteru sve dok se ne udaljim, što sam
i uradio.
Sumrak se približavao dok sam koračao ka Trgu čudesa, a ja sam
počinjao da se nerviram. Proveo sam skoro ceo dan u Pizi, i sve što
sam imao da pokažem bilo je nekoliko fotografija dva ulična znaka.
Pogledao sam ponovo, ovoga puta pažljivije, jednu od turističkih
oznaka postavljenu u blizini trga. Otkrio sam da religijski kompleks
trga ne čine tri, već četiri zgrade. Pored katedrale, krstionice i zvo-
nika, postoji i četvrta zgrada, Kamposanto, čija je gradnja započeta
kasnije, 1278, nakon što su ostale tri zgrade u suštini bile završene.
Prema turističkoj oznaci, njen naziv na engleskom glasio je Monu-
mentalno groblje. „G roblje", odjednom sam doživeo jedan od onih
,,aha“ trenutaka. To mora da je to, pom islio sam.
Ako se uporedi sa svoje tri rođake, lice koje Kamposanto prika-
zuje svetu j e neupadljivo. Pored gotičke niše s kitnjasto izrezbare-
nom nastrešnicom koja se izdiže nad jedn im od dvokrilnih ulaznih
 Itatua 47

vrata od metala, okrenutih ka katedrali, posetilac vidi s trga samo

dugačak, nizak običan beli kameni zid. Zgrada je prošla kroz obi-
mna renoviranja i čišćenja posle teških oštećenja koja je pretrpela
za vrem e Drugog svetskog rata. Njena spoljašnjost izgleda prilično
savremeno, potpuno drugačije od ostalih građevina na trgu. Pret-
hodno jo j nisam pridavao pažnju. Sada sam je bolje pogledao.
Znajući da je ostalo samo nekoliko minuta do kraja radnog vre-
mena muzeja, kupio sam ulaznicu i utrčao unutra, iako nisam bio
siguran šta bih tamo m ogao da nađem. Otkrio sam da je Kampo-
santo elegantan, potcenjene lepote koju skriva od spoljašnjeg sveta.
Okrenut je ka unutrašnjem dvorištu, sa četiri trem a kroz čije se
arkade gleda na dugački, pravougaoni travnjak. Skrenuo sam levo i
obišao zapadni kraj. I tamo, okrenuta prema meni, na samom kraju
dugačkog m erm ernog hodnika ispred istočnog zida, stajala je impo-
zantna statua Leonarda Fibonačija. Blistala je čisto bela, upadljivo
odskačući od senovitog ugla iza nje, potpuno drugačija od čađave,
tamne i u neku ruku zloslutne, pom alo gotičke statue iz parka Đar-
dino Skoto koju sam video na fotografijama.
I napokon sam zurio u Leonarda iz Pize. Ili možda ipak nisam gle-
dao baš njega? Da li je vajar Đovani Paganuči imao pristup pouzda-
nim izvorima koji su prikazivali Leonarda, ili je statua čist proizvod
njegove mašte? Nije poznato da su sačuvane slike Leonarda iz njego-
vog vremena, pa je statua najverovatnije samo plod imaginacije, ali
to nikada nećemo sasvim sigurno znati. Druga slika za koju se tvrdi
da predstavlja Leonarda jeste jedna gravura poprsja mladića, koja
se često reprodukuje u udžbenicima, ali je takođe relativno novijeg
datuma. Malo je sličnosti između Paganučijeve statue i te gravure.
Verna ili ne, bela mermerna figura u Kamposantu prikazuje viso-
kog, vitkog, zgodnog čoveka koji je , čini se, u svojim ranim četr-
desetim. Lice mu je izvajano s klasičnim crtama, oštro je, s jakim,
uskim nosom, jakom vilicom i rupicom na bradi. Stoji pravo, ogr-
nut dugačkom slojevitom tunikom, a glava mu je pokrivena kapu-
ljačom koja mu daje pom alo monaški izgled. Dve lokne pažljivo
4-8 P o j l a v l j e 4-

uvijene kose izviruju ispod kapuljače. Gleda nadole sa svog postolja,

s blagim, učenim izrazom lica, držeći knjigu u jedn oj ruci - možda
baš Liber abbaci? (U stvari, sasvim sigurno ne. Iako su se rukopisi
u Leonardovo vrem e povezivali tako da imaju „oblik knjige“ , nisu
ličili na savremene knjige, za razliku od one koju Leonardova sta-
tua drži u ruci.) Njegova druga ruka je ispružena napred, i nalazi
se u položaju kao da naglašava nešto učeniku. Prim etio sam da obe
šake nemaju vrške prstiju, što je jedini nedostatak ove lepo izvajane
statue. Odmah mi je bio simpatičan.
Pogledao sam niže i pročitao natpis na Leonardovom
pijedestalu:

A Leonardo Fibonacci Insigne Matematico Pisano del Secolo XII

Toliko italijanskog sam razumeo. Preveo sam zapis sa: „Leonardu

Fibonačiju, znamenitom pizanskom matematičaru iz XII veka“ . Pri-
m etio sam kako datum donekle navodi na pogrešan zaključak. Iako
je Leonardo rođen oko 1170, sve njegove matematičke knjige objav-
ljene su u XIII veku, počevši od p rvo g izdanja Liber abbaci iz 1202.
Skroz pri dnu, na zadnjem kraju pijedestala, s desne strane, uočio
sam zapis sitnim slovima:

G. Paganucci
Firenze 1863

Pošto je svetlost ubrzano zamirala, hitro sam izvukao foto-aparat

da napravim nekoliko fotografija. U tom trenutku, sudbina se još
jedn om urotila p rotiv mene, pošto se iza ugla pojavila grupa sta-
rijih dama i okupila se ispred mene, a objekat njihove pažnje bio
je jedan od nadgrobnih spomenika koji zauzima veći deo prolaza.
Počele su da sporo i pažljivo prevode naglas latinski natpis. Statuu
koja se uzdizala iznad njih samo su usput pogledale, taj spomenik
čoveku koji j e sigurno više uticao na njihove živote nego osoba čiji
su ostaci ležali pod njihovim nogama, ma ko ona bila. Posle nekog
vrem ena koje je delovalo kao večnost, grupa j e produžila, da proba
 Ztatua 49

da prevede nov natpis, a ja sam snimio fotografije samo nekoliko

trenutaka pre nego što je nestao i poslednji tračak svetla.
Završivši potragu napustio sam zgradu, usput iznenadivši čuvara
na ulaznoj kapiji koji se, pretpostavljajući da su svi još odavno otišli,
spremao da zaključa vrata preko noći. Bio sam zadovoljan što je Leo-
nardo postavljen na tako istaknutom mestu. Sjajna lokacija ukazuje
na to da su makar neki Pizanci prepoznali značaj njihovog pretka
50 F og lav lj e -f

iz XIII veka koji je poklonio brojeve Zapadu - prem da dama u turi-

stičkom inform ativnom centru grada Pize, udaljena odavde ni 50
metara, nije znala ništa o njemu ili o njegovoj statui.
Leonardo je sada bio više od običnog im ena u knjizi. Dobio je
fizički oblik u m om umu. Počeo sam da ga upoznajem.
Ali sada sam se suočio s novim pitanjem: kako je glasila priča o
statui?
U oktobru, nakon što sam se vratio kući s putovanja po Italiji,
pisao sam o potrazi za Leonardovom statuom u svojoj redovnoj kolu-
mni „D evlin ’s A n gle“ .2 Opisao sam dijalog sa ženom iz turističkog
inform ativnog centra i završio sam članak sledećom molbom:

Za kratko vreme koje sam proveo u Pizi, nisam uspeo da usta-

novim ništa konkretno o istoriji Leonardove statue. Ko ju je
isklesao i kada? Kada je prebačena iz Kamposanta u Đardino
Skoto, i zašto? Kada je restaurirana i vraćena u Kamposanto?
Zanima me da li neko među čitaocima zna odgovor na ma koje
od ovih pitanja, ili ima bilo koju drugu informaciju o statui.

Godinu i po dana kasnije, 20. marta 2004, prim io sam m ejl od Đan
Marka Rinaldija iz Italije, koji je napisao da j e pročitao moj članak i
da mu se svideo. Kao nastavnika matematike koji živi u mestu Tore
del Lago (u kome je rođen kom pozitor Đakomo Pučini, kako je pono-
sno istakao), samo 15 kilom etara udaljenom od Pize, taj članak ga
je podstakao da sprovede lokalno istraživanje o Leonardovom kipu,
kako bi video šta m ože saznati. Evo šta mi j e napisao.3
Inicijativa da se napravi statua nije pokrenuta u Pizi, već u Firenci.
To su predložila dva političara iz starih aristokratskih porodica iz

2 https://www.maa.org/externaLarchive/devlin/devlin_10_02.html
3 Njegov glavni izvor bio je članak Rodolfa Bernardinija, „Leonardo Fibonacci nella ico-
nografia e nei marrni" (Leonardo Fibonači u ikonografiji i u mermeru), koji je objavljen
u časopisu Pisa Econimica, 1977 (n .l), str. 36-39. Članak opisuje memorijalnu ploču i
statuu. Izdavač časopis Pisa Economica je Pisa Camera di Commercio, Industria, Arti-
gianato (Privredna komora).
 Z t a t ua 5)

Toskane: baron Betino Rikazoli4 i markiz Kozim o Ridolfi.5 Godine

1859. veliki vojvoda6je proteran, a sledeće godine Toskanuje anek-
tiralo kraljevstvo dinastije Savoja, koje j e uskoro preraslo u novu
ujedinjenu italijansku državu. Tokom tranzicije, Toskanom je uprav-
ljala privrem ena Vlada. Rikazoli j e postao premijer, a R id o lfije bio
ministar obrazovanja. Obojica su bili aktivni u promovisanju kul-
ture, između ostalog osnovali su i savremeni Institut za napredne
studije koji j e kasnije prerastao u U niverzitet u Firenci. Rikazoli je
23. septembra 1859. potpisao dekret kojim je odlučeno da će država
Toskana finansirati izradu tri statue, po jedn e za Pizu, Luku i Sijenu.
Svaka je trebalo da bude spomen na jed n o g važnog meštanina; sta-
tua namenjena Pizi trebalo je da predstavlja Fibonačija. Dekret ga
je navodio kao „začetnika izučavanja algebre u Evropi".
Rad je bio poveren Đovaniju Paganučiju, vajaru iz Firence, koji
je završio statuu Leonarda 1863. B ilaje postavljena u Kamposantu,
pored statua m nogih drugih značajnih Pizanaca, i zvanično otkri-
vena 17. juna.
Leonardo je ostao u Kamposantu do 1926, kada su fašističke vla-
sti u Pizi tu i još dve statue odatle prebacile na tri trga u gradu, na
kojima je trebalo da služe kao svedočanstvo o značajnim ljudima
poteklim iz grada. Sve tri preseljene statue dobile su naziv „Pizan-
ski“ - Leonardo, kao i čuveni vajari i arhitekte, otac i sin, Nikola i
Đovani Pizanski. Na svaki pijedestal dodata je sledeća rečenica:

Dall’oblio alla gloria per volonta fascista.

Ako se italijanska reč per prevede sa ,,za“ , ovo bukvalno znači:

4 Betino Rikazoli (Bettino Ricasoli, 1809-1880) poznat i kao Čelični baron, bio je italijan-
ski državnik. (Prim. prev .)

5 Kozimo Ridolfi (Cosimo Ridolfi, 1794-1865), italijanski agronom i političar. (Prim.

prev.)

6 Veliki vojvoda bio je vladar Velikog vojvodstva Toskane (Cranducato di Toscana), monar-
hije s prestonicom u Firenci koja je s prekidima postojala od 1569. do 1859. (Prim.
prev.)
52 Pogl avlj e t

Od zaborava do slave za volju fašista.

Međutim, moj dopisnik Rinaldi ukazuje na to da bi bolji prevod

bio:

Od zaborava do slave zahvaljujući volji fašista.

Rinaldi takođe smatra da je taj natpis možda bio razlog zbog koga
je , jedn e noći 1945, nepoznati počinilac (ili više njih) razneo jednu
od Đovanijevih statua dinamitom.
Fašističke vlasti postavile su Leonarda na značajnu poziciju, na
početku Logge di Bianchi, elegantnog trga na južnom kraju Ponte di Mezzo,
mosta koji prelazi Arno tačno u centru grada. Najbolji prevod naziva
mosta bio bi Centralni most. ,,Mezzo“ se ovde odnosi na centar grada,
a most je bio glavna spona dva dela centra srednjovekovne Pize.
Bista manje značajnog političara iz XIX veka, Feličea Kavalotija,
bila je sklonjena kako bi se napravilo mesto za novog stanovnika
trga, a sam trg je dobio novo ime, Piazza XX Settembre (T rg 20. sep-
tembra). Naziv 20. septembar dat je u spomen na datum iz 1870.
kada je Rim, do tog m omenta pod vlašću papa, osvojila nova itali-
janska država koja je bila osnovana 1861. Ironija koju fašističke vla-
sti što su preimenovale trg i premestile Leonardovu statuu na njega
po svoj prilici nisu shvatile leži u tom e da je zvaničan naziv koji su
izabrale zapisan rimskim brojevima, XX, a ne indoarapskim, čijim
je uvođenjem u Italiju i Zapadni svet Leonardo postao slavan.
Statua je dočekivala ljude koji su prelazili Ponte di M eco sve do
kraja Drugog svetskog rata, kada su američke i nemačke trupe bile
žestoku celomesečnu bitku sa suprotnih strana Arna. Tokom borbe
most je bio uništen, trg teško oštećen, a nekoliko zgrada u oko-
lini bilo j e potpuno ili delim ično srušeno. Ipak, Leonardo je nekim
čudom preživeo samo s manjim oštećenjem šaka koje sam prim etio
kada sam prvi put video statuu. Rinaldi mi je poslao kopiju izble-
dele, ali važne fotografije koja prikazuje Leonarda kako stoji skoro
potpuno neoštećen među gom ilom šuta.
 Statua 5Z

Slika 5. Leonardova statua je 1945. stajala ispred zasvođenog ulaza u

jedinu preostalu zgradu s desne strane fotografije, preživevši bitku u
kojoj je uništen Centralni most ispred nje i sve ostale zgrade u okolini.
Fotograf nepoznat.

Kada se rat završio, Leonardova statua je uklonjena da bi se omo-

gućila ponovna gradnja mosta i trga. Kako je i sam Kamposanto bio
delim ično oštećen i u fazi rekonstrukcije, nije se mogao vratiti kip
na svoje prvobitno mesto. Sklonjen je u gradsko spremište, gde je
godinama čekao zaboravljen.
Godine 1966. statuaje konačno izneta iz skladišta i postavljena u
park Đardino Skoto. Na žalost po jadnog Leonarda, Đardino je popu-
larno mesto za obilaske ne samo za ljude, već i za ptice, pa je tokom
godina kip, pored toga što je izgubio svoju boju zbog vremenskih
prilika koje vladaju u blizini reke, bio prekriven ptičjim izmetom.
Fotografija statue koju sam nekoliko puta video na internetu bila
je stara i snimljena u parku Đardino Skoto u vrem e kada je statua
bila tamna i prljava.
Napokon, devedesetih godina XX veka, statua j e odneta i restau-
rirana, pa je vraćena u Kamposanto gde se i nalazila na početku.
 ?0<jlAVLJE 5

žetnja duž fizanfke obaie

FIZA, PK U lfl PAN. Pokazi o nastanku Pize sežu unazad do skoro 2000.
p.n.e. i vrem ena kada je Grcima i Feničanima bila tranzitna luka za
trgovinu s Galima. Kasnije su je i Rimljani koristili kao luku. Trebalo
je da prođe još hiljadu godina dok je Piza počela da dobija važnost
koju je imala u vrem e Leonardovog rođenja.
Pre pojave hrišćanstva, reka Arno, koja danas deli grad na severni
i južni deo, otvarala se u veliku lagunu na istoku, stvarajući na taj
način prirodnu luku. Rimljani su je nazivali sinus Pisanus iako oni
nisu bili prvi koju su tu sidrili brodove. Preko te poplavljene obla-
sti prošao sam vozom kada sam prvi put doputovao.
Do vrem ena kada je Leonardo rođen, laguna se napunila muljem
i status Pize kao važne brodske luke, uz Đenovu i Veneciju, održa-
vali su stručno znanje i uticajne veze njenih stanovnika, a ne njena
lokacija. I zaista, ponekada, u vrem e suša, Arno je bio previše plitak
da bi veći brodovi njime m ogli stići do grada. Jedrenjaci sa širokim
jedrim a i morske barže uglavnom su m ogli da prođu, ali veća plovila
morala su da se usidre u Porto Pizanu (danas delu prom etnog medi-
teranskog lučkog grada Livorna), koji je bio udaljen nekoliko kilome-
tara morskom obalom, južno od ušća Arna. Teret koji su nosila bio je
istovarivan i odnošen u Pizu na uskim galijama na vesla ili na rečnim
čamcima s ravnim dnom kojima se upravljalo pomoću motki.
Bilo je i drugih prom ena koje su uticale na život stanovnika Pize
u tom periodu. Tokom X veka, nakon što se završilo 500 godina
kulturne stagnacije poznate pod nazivom mračno doba, evropsko
društvo ponovo je počelo da se razvija i napreduje. Uvedene su nove
tehnike obrade zemlje, broj stanovnika je počeo da se povećava i
krenula je da se razvija domaća i međunarodna trgovina. Pošto je
puteva bilo malo, a postojeći su bili lošeg kvaliteta, trgovina je naj-
većim delom obavljana rečnim i pomorskim transportom. Zbog toga
se veći deo evropske civilizacije grupisao na obalama Mediterana.
Počev od X veka, Piza se širila van svojih drevnih rimskih zidina.
Gradili su se tornjevi na istoku i zapadu, i na jugu preko Arna. Od
druge polovine XII veka i vrem ena u kome je Leonardo odrastao,
počela je izgradnja novih, znatno bolje utvrđenih gradskih zidina,
kako bi se grad zaštitio od napada muslimana - bilo je to doba krstaš-
kih ratova - i od napada suparničkih italijanskih gradova. U to doba
gradovi su često napadali jedn i druge u okviru neprekidne političke
borbe koju su vodili papa i Fridrih II, car Svetog rimskog carstva.
Danas se duž obe obale Arna protežu dve velike ulice zakrčene
saobraćajem - deo jedn e je Lungarno Fibonači. Na te ulice se, red
po red, nadovezuju visoke zgrade, uglavnom stambene, kojima su
zidovi okrečeni karakterističnom žutom, narandžastom ili braon
bojom, dok im prozori imaju zelene ili tamnobraon drvene šalone.
Pet mostova premošćuje reku na teritoriji grada.
Drugog od dva dana koliko sam proveo u Pizi, pored šetnje starim
gradom i razgledanja istih onih zgrada koje su okruživale Leonarda,
želeo sam da prošetam celom obalom reke Arno između drevnih
gradskih zidina. Ono što sam prethodno pročitao navelo me je da
pretpostavim kako je Leonardo kao dečak prvi put bio izložen ogro-
mnoj snazi aritmetike upravo na obali reke.
I dok blatnjava smeđa voda Arna polako i veličanstveno teče ka
moru, jedina plovila koja se danas mogu videti na njoj su sporadični
56 Pe/jlavtje 5

Sl ik a 6. Rečna obala Pize, fotografija snimljena 2003.

skul čamci i kajaci. Osam stotina godina ranije, prizor bi bio potpuno
drugačiji. Pokušao sam da zamislim scenu koju bi Leonardo video
d a je koračao istim putem k aoja - što je verovatno i činio.
Zasigurno, on ne bi m nogo ličio na m ene. Nosio sam sportsku
majicu, plave farmerke i patike, ali Leonardo bi sigurno bio znatno
šarenije obučen. I muškarci i žene toga doba nosili su jarke boje:
skerletno crvenu i plavu ili zelenu i žutu. Uobičajena odeća mla-
dića iz dobrostojeće porodice sastojala se od lanenog donjeg rublja,
uskih čarapa, lanene ili vunene tunike dužine do kolena, kratkog
kaputa postavljenog krznom i kožnih cipela. Kada bi zahladnelo,
Leonardo je nosio i ogrtač om otan oko tela i pričvršćen kopčom na
desnom ramenu uz kapuljaču ili mekanu kapu.7
Započeo sam šetnju sa zapadnog kraja grada. Da sam se u Pizu
zaputio osam stotina godina ranije, prvo bih video carinarnicu. Piza
je imala dve, po jednu na svakom kraju grada. Ova, kao najbliža moru,
bila j e zadužena za brodove što su dolazili iz inostranstva. Tipičan

7 Veći deo mog opisa Pize iz XII i XIII veka, iz ovog poglavlja, preuzet je iz Gies i Gies
(1969).
 Že tn ja buž f i z a n f k e o ba le 57

teret koji bi stizao mogao se sastojati od džakova žitarica iz drugih

krajeva Italije, soli sa Sardinije, bala veveričjih kožica sa Sicilije, kozjih
koža iz Južne Afrike ili koža hermelina iz Mađarske. Neki brodovi su
imali velika vrata blizu krme, kroz koja su izvodili konje iz Provanse
na obalu. Posebno važni uvozni proizvodi bili su stipsa, namenjena
pizanskoj kožnoj industriji, boje za proizvođače tekstila u Italiji i seve-
rozapadnoj Evropi i začini s Dalekog istoka. Džakovi žitarica i bačve
vina prenošene su s broda na baržu kako bi nastavili put uzvodno uz
Arno do Firence. Kada bi sav teret bio iskrcan na obalu, pizanski rad-
nici bi natovarili brodove robom za izvoz: bačvama toskanskih vina i
ulja, balama kudelje i lana i polugama kaljenog gvožđa i srebra.
Odmah pored carinarnice video bih brodogradilište. Gradnja bro-
dova bila je u procvatu u Pizi XII veka, a vešte zanatlije gradile su
brodove ne samo za klijente iz Italije, već i za one iz Francuske i
Severne Afrike.
Debla su dovožena baržama iz šumovitih brda i istovarivana ogro-
mnim dizalicama. Stablo jelke za glavni jarbol moglo je da bude dužine
18 metara pa i duže. Debla su sečena u daske odgovarajućim testerama,
u velikim jamama. Dva čoveka su rukovala testerom, jedan stojeći na
vrhu jame, drugi u jami. Gurali su i vukli ogromno vertikalno sečivo
kojim su rezali balvan dok su ga ostali gurali uzduž prema testeri. Debla
su oblikovana teškim keserima sa savijenim gvozdenim sečivima koji
su ličili na čekiće. Uprkos prostim alatkama, vešte zanatlije mogle su
da oblikuju daske za brod sa izvanrednom preciznošću.
Brodovi su sklapani odmah pored obale reke. Najpre su delovi
kostura u obliku latiničnog slova U, tj. rebra, pričvršćivani na težak
p rofil kako bi se napravio skelet brodskog trupa. Zatim su se na
rebra od ivice do ivice zakucavale daske, da bi se napravile bočne
strane broda. Preciznim oblikovanjem debala vešte italijanske zana-
tlije m ogle su da izbegnu preklapanje dasaka, uobičajenu praksu
većine ostalih brodograditelja tog vremena. Da bi brod bio spreman
za plovidbu m orem, šuperi su prolazili ceo trup, zatvarajući rupe i
pukotine vrelim katranom.
58 Pejlavlje 5

Slika 7. Carinarnica u Pizi, fotografisana 2003, uglavnom neprome-

njenog izgleda još od Leonardovog vremena.

Da sam se prošetao duž reke u XII veku, mogao sam da prisustvu-

jem i istovaru poluga sirovog gvožđa. Lokalni vlasnici topionica gvo-
žđa provodili su zime u rudnicima gvožđa na ostrvim a Elba i Điljo,
nadgledajući vađenje i topljenje rude u pećima na licu mesta, pre
nego što bi ona bila utovarena na brodove i doneta u Pizu, gde bi je
vešte zanatlije pretvarale u alatke, oružje i oklope.
Na obali reke, u nivou Trga Svetog Nikole i preko reke u četvrti
Kinsika, video bih - i namirisao - štavioce kože usred posla. Oni
bi sirovu kožu koja bi stizala brodovim a iz Severne Afrike trljali o
stablo da skinu dlake i meso. Zatim bi je potapali u hladnu vodu s
m irtom - što je bio izvor karakterističnog mirisa - trljajući je i uda-
rajući je svakog dana tokom sledećih i do šest meseci, na taj način
postepeno pretvarajući sirovu kožu u fini kožni m aterijal za šešire,
kaiševe, pantalone i ostale odevne predmete.
Mogao bih takođe da vidim kako se istovaruju bale vune. U Fibo-
načijevo vreme vunena odeća je tek počela da zamenjuje kožnu. Ljudi
 Z et n ja i u ž f i z a n f k e o b a l e 59

sa sela oduvek su preli i tkali vunu, a valjanje sukna (tkanih materi-

jala da bi postali mekši i otporniji) i bojenje bila je seoska radinost,
baš kao i prodaja vunenih tkanina. U ranom XIII veku ta radinost je
počela da se izmešta sa sela u grad. Najpre su se u gradu samo krojile
vunene tkanine, zatim su se prodavale, onda su u grad prebačeni i
završni procesi i na kraju se vuna i prela i tkala u gradu.
Tokom šetnje video bih ljude, raštrkane duž obala reke među gra-
diteljim a brodova, usidrenim brodovim a i kožarima, kako žure od
jed n og do drugog raznobojnog šatora i među improvizovanim bara-
kama. Ta privrem ena mesta za trgovanje podigli su strani trgovci -
Turci, Arapi, Libijci i drugi - d ab i izložili svilu, tepihe, vaze i ostalu
robu za prodaju.
Šetnju bih završio kod druge carinarnice. Ona je , okrenuta ka
unutrašnjosti, biia zadužena za saobraćaj koji je dolazio sa gorn jeg
dela reke. Brodice plitkog gaza i barže donosile su p oljoprivredn e
proizvode sa sela ili robu iz Firence i drugih gradova iz unutrašnjo-
sti, kako bi se prodavali tokom cele godine na pizanskoj pijaci. A
odmah posle carinarnice video bih Lungarno Guadalongo, mesto
gde se A rno širio i postajao dovoljno plitak da se m ogao prega-
ziti na konju.
M atem atičar u meni takođe bi prim etio još nešto č eg a je bilo u
izobilju duž pizanskih dokova u XII veku - m nogo brojeva. Gde god
bih pogledao, u carinarnicam a i duž pristaništa, vid eo bih ljude
koji koriste brojeve: trgovce kako m ere svoju robu i cenjkaju se,
carinike kako računaju takse za naplatu na uvezenu robu, pisare
i nadzornike kako pripremaju popise brodskog tovara. Video bih
cene izražene u librama (funte), solidima (šilinzi) i dinarima (peniji),
pri čemu j e dvanaest dinara bilo jednako jedn om solidu, a dvadeset
solida je odgovaralo jed n oj libri. Gledao bih pisare kako rimskim
brojevim a beleže vrednosti u dugačkim kolonama. Oni bi sklonili
svoj pribor za pisanje na stranu, uzeli abakus i sabrali bi brojeve
a zatim bi ponovo uzeli pero i pergam ent da zapišu međuzbirove
svake strane na poslednjoj strani.
60 Foflavlje 5

Zamišljao sam Leonarda kao dečaka koji šeta sličnim putem duž
reke. On bi zaista video sve što sam ja video samo u mašti. Da li je
i on video brojeve? Da li je , kao sin trgovca, sagledao značaj tih
apstraktnih ideja za napredak n jegovog rodnog grada? I da li se
on, čak i tada, kao mladić, pitao postoji li neki efikasniji način za
računanje od korišćenja nezgrapnih rimskih brojeva koje se moralo
neprekidno prebacivati tamo-amo: od pera i pergam enta na aba-
kus? Čak i da nije, teško je zamisliti da m og prethodnika sećanje na
to što je video u svom detinjstvu nije priprem ilo za važno zapaža-
nje koje će načiniti kasnije u životu.
Kao što je svima poznato, bilo koje drugo dete koje je odrastalo
u Pizi u XII veku posmatralo bi iste prizore i bilo bi izloženo istim
uticajima. I bez sumnje, neka bi kasnije takođe preplovila M edite-
ran i videla arapske trgovce kako koriste indijski brojevn i sistem,
upravo kao što se to desilo s Leonardom. Njegova genijalnost b ila je
u tom e što je on prepoznao da bi uvođenje efikasnijeg načina bara-
tanja brojevim a bukvalno donelo revoluciju u svetsku trgovinu - a
s tim i u sam svet. I bio j e dovoljno mudar da spozna šta treba da
uradi kako bi novi m etod bio naširoko prihvaćen.
Vrem e koje sam proveo u Pizi bilo je vrlo kratko - samo dva dana
- ali već sam osetio kako sam počeo da upoznajem Leonarda. Odlučio
sam da se vratim sledeće godine. Pre toga, nameravao sam da ura-
dim nešto što sam do to g trenutka odlagao. Rešio sam da pokušam
da pročitam Liberabbaci. Pošto knjiga nije nikada prevedena (još dva
dana neću imati inform aciju o skorom izlasku iz štampe Siglerove
knjige), to je značilo da bih morao da se podsetim latinskog koji sam
učio u srednjoj školi i koji nisam koristio vrlo dugo. Mada, treba reći
istinu da je latinski koji se upotrebljava u matematici toliko usko
fokusiran i stilizovan, da matematičaru nije previše teško da ga čita,
pod uslovom da ima pri ruci rečnik latinskog jezika.
Šta ću saznati čitajući Leonardove sopstvene reči? Iz razgovora
koji sam nekoliko dana pre toga vodio u Bolonji, na putu iz Trenta
ka Pizi, dobio sam nagoveštaj šta da očekujem.
 POfLAVLJE 6

Vrlo dofadna kn jifa?

„Znate, ta knjija [Liberabbaci], vrloje dosadna. Zadaci se samo nižujedan

za drugim. Evo zadatka, evo rešenja. Evo zadatka, i evo kako ga rešiti.
Onda sledeći zadatak i njegovo rešenje. Pa još jedan. I još jedan.“
Sagovornik m i je bio Đulio Čezare Baroci, profesor matematike
i tehnike s Univerziteta u Bolonji. Visok, krupan, sa širokim rame-
nima, reklo bi se u kasnim šezdesetim godinama, sede kose i male
uredno podsečene brade. Imao je otm eno držanje visokoobrazova-
nog, evropskog naučnika.
Prekinuo sam putovanje od Trenta do Pize da bih u Bolonji, drev-
nom i veom a atraktivnom univerzitetskom gradu, održao predava-
nje o teoriji matematičkog saznanja koju sam predstavio u knjizi
M atematički gen1 (2000). Prevod te knjige na italijanski je zik stekao
je status m anjeg bestselera u toj zemlji, pa sam neko vrem e u izve-
snoj m eri uživao u sposobnosti privlačenja gom ile ljudi. Na m oje
predavanje došla je publika od šezdesetak srednjoškolskih profe-
sora matematike iz Italije, koji su doputovali iz udaljenih gradova
i sela, neki čak iz Venecije.

Knjigu je na srpskom jeziku objavila 2001. godine izdavačka kuća Plato. (Prim. prev.)
62 FofUvlje 6

Sl ik a 8. Profesor Đulio Čezare Baroci s Univerziteta u Bolonji. Foto-

grafiju ustupio profesor Baroci.

Profesor Baroci me je predstavio publici i bio m oderator disku-

sije koja je usledila posle m og predavanja. Ali nisam nameravao da s
Barocijem razgovaram o tom e kako je ljudski mozak stekao sposob-
nost da radi matematiku. Pošto su se m oje obaveze oko predavanja
u Italiji završavale, počeo sam da razmišljam o odlasku u Pizu, koja
me je čekala, i mojoj želji da saznam što više o posebnom matema-
tičaru iz XIII veka koji je tamo živeo.
Bio je divan prolećni dan, a nas dvojica smo sedeli za m alim
okruglim stolom prekrivenim stolnjakom u jednom tipičnom kafeu
s baštom u uskoj, kaldrmisanoj ulici M onte Grapa, u samom srcu
Bolonje. Na svakih nekoliko trenutaka naš razgovor su prekidali
bučni automobil ili vespa koji bi prozujali pored nas ostavljajući za
sobom miris benzina i bljujući gusti crni dim.
Kasno popodnevno sunce, koje je jo š uvek bilo jako, bacalo je
senke na zgrade svetloružičaste i bež boje koje su nas okruživale.
Čekajući da nam posluže piće, grickali smo čips dok sam govo-
rio Barociju o svojoj očaranosti Fibonačijem i o svojoj nameri da
napišem knjigu o njemu. (P očeo sam da ga zovem Leonardo, po
 Vrlo i o f a b n a k n j i j a ? 62

njegovom pravom imenu, kada sam ga, tokom svoje potrage, bolje
upoznao.) Bio je iznenađen m ojom zainteresovanošću i siguran da
će m oje istraživanje ispasti neuspešno. „0 njemu se ništa ne zna“ ,
izjavio je . „T ih nekoliko činjenica koje ste pročitali sve su redom
izm išljene."
Neke stvari koje m i j e Baroci ispričao već su mi bile poznate iz
početnog istraživanja koje sam sproveo pre putovanja, ali su druge
bile novost. Ipak, bilo je delova priče koji su čekali da ih saznam kako
sam se dublje upuštao u svoje istraživanje. Sporadično bih otkrio
da je i Baroci imao neke pogrešne informacije.
Prvo je ispričao kratak, osnovni pregled činjenica o tom e kako
je savremena aritmetika stigla u Evropu.
„Veom a efikasan brojevni sistem koji danas koristimo, i u kome
je samo deset osnovnih simbola 0 ,1 ,2 ,3,4,5 ,6 ,7 ,8,9, uz decimalnu
tačku, dovoljno da se izrazi bilo koji (pozitivan) broj, razvijen je
u Indiji u prvih sedam vekova po rođenju Hrista, zajedno s danas
poznatim pravilim a za obavljanje osnovnih aritm etičkih operacija
s tim brojevim a.11
Napravio je pauzu kako bi sačekao da prođe mala, ali vrlo gla-
sna vespa.
„T rgovci koji su govorili arapski je zik i koji su čuvenim Putem
svile išli do Indije i nazad, naučili su indijski sistem i koristili su ga
u svojim trgovačkim poslovima, prenoseći novo znanje na Srednji
istok i u Severnu Afriku. Arapski naučnici pisali su knjige o tom e
kako se sistem koristi, i tako ga činili sve moćnijim, razvijajući ono
što danas prepoznajem o kao začetke algebre, pri čemu je sama reč
algebra arapskog porekla.
Leonardov rukopis Liber abbaci prvenstveno je bio odgovoran za
donošenje indoarapskog sistema, kako ga danas nazivamo, s obala
Severne Afrike, preko Mediterana, do Zapadne Evrope", nastavio je.
„Univerzitetska biblioteka u Bolonji posedovala je primerak Liber
abbaci. To je bila štampana knjiga iz XIX veka, a ne star ili posebno
vredan rukopis.11 To me je razočaralo, kad se uzme u obzir d a je
64- Foflavlje 6

U niverzitet u Bolonji osnovan u Fibonačijevo doba, i da je bio prvi

univerzitet u Italiji, a najverovatnije i prvi u čitavoj Evropi. I zaista,
upravo j e Bolonja poklonila svetu reč „un iverzitet".
Piće je stiglo. Baroci je naručio malu čašu sveže pripremljene limu-
nade, ali nakon predavanja koje je potrajalo 90 minuta, moju žeđ
mogla je da ugasi samo jedna veom a velika čaša jako hladnog piva.
„N ajbolji prim erak nalazi se u Vatikanskoj biblioteci u Rimu“ ,
nastavio je moj domaćin. „P rvo izdanje se pojavilo 1202. Ne veru-
je m da je do danas sačuvan makar jedan primerak te verzije. Posle
nekoliko godina, Fibonači je napisao prerađenu varijantu. Naravno,
u to vrem e sve knjige bile su pisane rukom. Prvo štampano izdanje
objavio j e Bonkompanji, izdavač iz Rima, u XIX veku.“
Već sam ranije pročitao da j e Leonardo završio drugu verziju
1228. i da se u njoj nalazio predgovor u kome je navedeno kako je
„n o vi m aterijal dodat a iz n jeg a je odstranjeno ono što je suvišno"
[sic]. Štampano izdanje koje je priprem io i objavio baron Balda-
sare Bonkompanji, italijanski bibliofil i istoričar srednjovekovne
matematike, a koje je Baroci spomenuo, objavljeno je 1857. i bilo je
zasnovano na kopiji, iz kasnog XIII ili ranog X IV veka, Leonardove
verzije iz 1228. To je bila prva knjiga dvotom ne štampane zbirke
celokupnih Leonardovih dela koju je Bonkompanji objavio u Rimu
pod naslovom Scritti di Leonardo Pisano. Druga knjiga, koja je obu-
hvatala sva ostala Leonardova dela, pojavila se 1862.
Prema jedn om naučniku koji j e izučavao srednji vek, a s kojim
sam se konsultovao u Sijeni nakon što sam posetio Pizu, najbo-
lje očuvan rukopis, verovatno i najstariji, napisan najviše nekoliko
godina nakon Leonardove smrti, nalazio se u Sijeni, a ne u Rimu,
kako je Baroci izjavio. Po svom sopstvenom priznanju, moj ljubazni
domaćin u Bolonji površno je izučavao Libonačija.
Barocijevo nedovoljno znanje o najuticajnijem italijanskom mate-
matičaru svih vremena, uobičajeno j e za skoro svakog italijanskog
matematičara s kojim sam razgovarao. V ećin aje znalajoš i manje o
svom slavnom sunarodniku od Barocija. Samo nekoliko dana kasnije
 Vrlo dofadna k n j i f a ? 65

razgovaraću u Sijeni s uglednim matem atičarom koji će mi, nakon

što sam mu rekao da sam zainteresovan za Fibonačija, odgovoriti
pitanjem: „Zar nije Fibonači izmislio decimalni brojevni sistem?“
Većinu matematičara zanimaju rezultati u matematici, ali ne i ljudi
koji su do njih došli.
Nedostatak interesovanja za ljude koji dolaze do ključnih otkrića
u disciplini - one koji rešavaju probleme i dokazujuteorem e - štoje
karakteristično za matematičare, odražava prirodu predmeta. Iako
matematiku stvaraju ljudi, matematička istina je potpuno nezavisna
od ljudskog mišljenja. Matematičko saznanje, nakon što se otkrije,
postaje neprom enljivo i večno. (lako način na koji se te matematičke
istine spoznaju i izražavaju m ože s vrem enom da varira od kulture
do kulture.) Nasuprot tome, u svim drugim oblastima nauke nova
otkrića potiskuju stara. Na primer, u astronomiji su naučne teorije
starih Grka morale da budu zamenjene onda kada je Njutn izložio
svoje ideje o gravitaciji, a u dogledno vrem e Ajnštajnova teorija deli-
mično je preokrenula Njutnovu. U matematici nije tako. Recimo,
kada je Euklidjednom dokazao, oko 350. p.n.e., da postoji beskonačno
m nogo prostih brojeva, time je ta tema iscrpljena. M ogli biste danas
uzeti Euklidovu klasičnu knjigu, Elemente, i koristiti je kao udžbenik
za geometriju u bilo kojoj srednjoj školi. Štaviše, do šezdesetih godina
XX veka, škole širom sveta upravo su to i praktikovale.
Za mnoge matematičare, privlačnost matematike delimično leži
u tome što ona stvara sopstveni apstraktni svet, potpuno različit od
stvarnog sveta (iako potiče iz njega, i u opštem slučaju ima mnogo pri-
mena u njemu) i naših svakodnevnih iskustava u njemu. Životi i lično-
sti pojedinaca koji su razvili nove metode i došli do otkrića ne igraju
nikakvu ulogu u samoj matematici, pa ih zato (matematičari) u opštem
slučaju odbacuju kao malo interesantne ili potpuno nezanimljive.
Priroda kreativnosti u matematici je ovakva: u slučaju da osoba
A nije došla do novog m atematičkog otkrića, onda bi osoba B ubrzo
posle nje došla do to g otkrića, a ukoiiko to ne bi učinila osoba B,
onda bi to svakako učinila osoba C.
66 Fojlavlje 6

Jedini m eni poznat izuzetak od ovog pravila čine rezultati indij-

skog matematičara Srinivase Ramanudžana, koji je živeo početkom
XX veka. V rlo je verovatno da niko ne bi otkrio m noge stvari koje je
on otkrio. Ali njegov slučaj je ekstremno neobičan iz više razloga,
kao i matematika koju j e stvorio. Štaviše, često se dešava da dvoje
ili više ljudi nezavisno dođu do istog otkrića. Kada su ljudi koji su
umešani naizgled toliko nevažni, zašto se uopšte mučiti i tražiti
inform acije o osobi A ili B (ili C)?
Vanvremenska priroda matematike takođe znači da istorijski detalji
nisu bitni onima koji je praktikuju. Matematičaru nije važno kadaje
neko prvi put dokazao Pitagorinu teoremu, niti čak zaštoje to uradio;
značajno je da znamo kako ona važi. Čak ni većina naučnika koji rade u
okviru akademske discipline pod nazivom istorija matematike, uglav-
nom nije posebno zainteresovana za Ijude koji su stvarali matematiku.
Oni se koncentrišu na razvoj ideja, i na način na koji jedan tok misli
izaziva neki drugi tok misli. Na kraju krajeva, o tome se u matematici
i radi. Sama suština matematike i izvor njene neverovatne moći jeste
u tome da se ona apstrakcijom udaljava od stvarnog sveta.
Ta činjenica možda objašnjava zašto nisam bio iznenađen dok
sam sretao italijanske matematičare što bukvalno nisu znali ništa
o svom prethodniku koji j e imao veći uticaj na tok istorije sveta od
maltene bilo kog drugog matematičara u istoriji. Barocijevo zna-
nje o Leonardu bilo je , u stvari, m nogo veće od prosečnog. Poput
matematičara s kojim sam kratko razgovarao nekoliko dana kasnije
u Sijeni, većina mojih kolega širom sveta verovatno bi samo površno
znala o tom e kako su brojevi ušli u našu svakodnevicu.
Jedna od teškoća koja utiče na pokušaj da se uvidi značaj teksta
Liber abbaci jeste činjenica da su u savremenom svetu brojevi sva-
kidašnja stvar. Naprosto ih uzimamo zdravo za gotovo. Ponekad,
kada upoznam ljude koji kažu da im u školi nije išla osnovna ari-
tmetika, pitam ih zašto nisu učili više. Najčešće m i odgovore da im
je aritmetika bila dosadna. (Tek kad pom enete razlomke ili algebru,
ljudi odgovaraju kako j e nikad nisu shvatali.)
 Vrlo dof adna k n j i j a ? 67

Pa opet, indijski decimalni brojevni sistem i aritmetički m etodi

za računanje s tako zapisanim brojevim a koje j e Leonardo naučio
od trgovaca i naučnika u Severnoj Afirici što su govorili arapskim
jezikom , predstavljaju dva najveća dostignuća čovečanstva i naj-
revolucionarnije pronalaske. Zašto se oduševljavamo piramidama
kao podvigom ljudske kreativnosti a previđamo m nogo inventivnije
matematičke zamisli koje su omogućile da se one uopšte podignu?
Odgovor je, naravno, da su piramide vizuelno dramatične jedin -
stvene građevine za koje se vrlo lako m oglo desiti da ne budu izgra-
đene, dok su brojevi i aritmetika osnovni deo same strukture naših
života. Više ne m ožem o da zamislimo svet bez brojeva i aritmetike,
jednako kao što ne m ožem o da ga zamislimo bez reči i rečenica.
Naslađujemo se Šekspirom, ali uzdišemo pri pom isli da prika-
žemo rečenice grafički. A opet, i jezik i brojevi su ljudske kreacije.
Kada je u pitanju jezik, sve ukazuje na to da upotreba pojedinačnih
reči, ili možda malih sintagmi, kako bi se saopštile osnovne potrebe
ili naredbe (na primer, ,,ja gladan“ ) seže možda čak i tri m iliona
godina u prošlost. S druge strane, čini se da je u potpunosti razvi-
je n jezik, sa svojim složenim pravilim a za konstrukciju rečenica
koje nam omogućavaju da razgovaram o o čemu god hoćemo, star
između 75.000 i 200.000 godina.
Prema našem saznanju, brojevi su još mlađi izum. Kao što su reči
postale mnogo pre rečenica, i brojanje je postalo pre brojeva. Nađene
su kosti s urezanim linijama koje su se izgleda koristile za brojanje a
koje su stare otprilike 35.000 godina; glinene tablice na kojima se nalaze
simboličke oznake za brojeve stare su manje od 10.000 godina.
Iako su i je zik i aritmetika prenošeni s kolena na koleno pomoću
zapisa na tablicama, te tablice nisu bile dar božanstava; bile su to
ljudske tvo revin e - p roizvod ljudske misli. M ožda je neizbežno,
mada po m om mišljenju pom alo tužno, da dela za koja se ispostavi
da su u samoj osnovi naših života na kraju u tolikoj m eri postanu
svakidašnja stvar da ih više ne doživljavam o kao ogrom no dosti-
gnuće, što zapravojesu.
68 Fojlavlje 6

Skoro smo popili piće, a veliko pivo koje j e usledilo posle dvosat-
nog predavanja za srednjoškolske profesore otvorilo mi je apetit.
Zbog toga sam, kada m ije Baroci rekao da mora da ide, bio spreman
da se pozdravimo. Iako mi je već bila poznata većina činjenica koje
je on pobrojao o Leonardu i Liber abbaci, sve su mi delovale stvarnije
kada sam ih čuo iz usta jed n o g italijanskog naučnika. Tek ću potom
otkriti da je u svom prikazu, premda uglavnom tačnom, Baroci pre-
leteo preko nekoliko složenih detalja. Kasnije ću o njima pisati u
knjizi o Leonardu, Čovek od brojeva. Znatno potpuniji i tačniji prikaz
dobiću od istoričarke srednjovekovne matematike koju ću sresti u
Sijeni posle nekoliko dana. Pre toga, planirao sam da provedem par
dana u Pizi, kako bih potražio spomenike i m em orabilije posvećene
Fibonačiju. Nadao sam se da će me i dalje služiti lepo vrem e.
 rOfLAVLje 7

Franči

Foito ito fam zavriio obilazak Pize, ostala m ije jo š sam ojedna stanica.
Čuvši za moj plan da dođem u Italiju početkom 2002, moj stari prija-
telj Franko Montanja, profesor matematike na Univerzitetu u Sijeni,
pozvao me je da održim predavanje na Odseku za matematiku.
Radovao sam se što ću ga ponovo vid eti je r nam se putevi neko-
liko godina nisu ukrstili. Davne 1984. Montanja m i je upriličio tro-
nedeljni boravak na U niverzitetu u Sijeni u ulozi vanrednog profe-
sora. U času kad sam se privrem eno naselio u predivnom starom
manastiru (Certosa di Pontignano) odmah izvan Sijene, koji je bio u
vlasništvu Univerziteta, već više od godinu dana sam pisao o mate-
m atici na popularni način, ali je to jo š uvek činilo manji deo m og
rada. I dalje m e je prvenstveno zanimalo matematičko istraživanje,
a ne popularizacija matematike, i upravo sam zbog svojih istraži-
vačkih radova i dobio M ontanjin poziv.
Sreo sam Montanju nekoliko puta nakon tog m og boravka 1984;
jed n o m u Sijeni, a u ostalim prilikama na konferencijam a širom
sveta. Tokom godina, kako se moje istraživanje udaljavalo od glavne
struje matematike, bilo je sve manje razloga da Montanja i ja komu-
niciram o i stoga su nam se putevi sve ređe ukrštali.
70 Foflavlje 7

Zaljubio sam se u Sijenu i i valovita brda Toskane koja je okru-

žuju, ali m nogo godina nisam bio tamo. Zbog toga sam se s veli-
kim uzbuđenjem ukrcao na voz za Sijenu, gde ću se ponovo sresti
sa starim prijateljem . Imali smo m nogo toga da nadoknadimo, a i
ponovo ću se vratiti Sijeni.
Turističko razgledanje i nadoknađivanje propuštenog sa starim
prijateljem ipak nije bilo jedino što sam želeo da uradim. U elektron-
skoj prepisci u kojoj smo ugovorili moju posetu, napisao sam M on-
tanji da želim da saznam sve što mogu o Leonardu iz Pize i on mi je
predložio da me upozna sa svojom koleginicom matematičarkom s
Univerziteta: profesorkom Rafaelom Franči, direktorkom univerzi-
tetskog Centra za izučavanje srednjovekovne matematike.
Montanja je specijalizirao matematičku logiku, sveobuhvatni pred-
m et koji sam izučavao na doktorskim studijama i koji je bio suštinski
razlog m og dolaska u Sijenu pre dve decenije. Ni jedan ni drugi nismo
bili previše upućeni u istoriju matematike. Upravo je Montanja bio
onaj matematičar iz Sijene koji je, kada smo svojevrem eno započeli
dijalog, zapitao da li je Fibonači izmislio decimalni brojevni sistem.
Za razliku od njega, Rafaela Franči je posvetila veći deo svoje
karijere izučavanju srednjovekovne matematike, s posebnim osvr-
tom na Italiju i Evropu.
Iako tada to nisam znao, u Sijeni ću provoditi veći deo vrem ena
tokom faze istraživanja za svoj projekat o Leonardu - m nogo više
nego u Pizi.
Poput većine italijanskih gradova osnovanih u srednjem veku i
ranije, Sijena, koja se nalazi oko 80 km južno od Firence, sagrađena
je na vrhu brda. Dva visoka tornja dominiraju siluetom grada. Jedan
pripada zgradi gradske skupštine izgrađenoj od crvenih cigala i
uzdiže se nad Pjacom del kampo, glavnim, kaldrmisanim gradskim
trgom koji je oduvek bio žila kucavica u Sijeni. Danas je Kampo većim
delom godine prepun turista. Mladi obično sede na tlu, uživaju u
popodnevnom suncu i m ožda hrane golubove; stariji se šetaju duž
trga ili sede u nekom od m nogih okolnih kafea s baštom pijuckajući
Sl ik a 9. Ulaz u Matematički odsek Univerziteta u Sijeni, na mestu gde
se nalazio 2003, u vreme moje posete. Fotografija je snimljena 2009,
nakon što je Odsek izmešten.

kapućino ili kjanti. U srednjem veku, Kampo j e bio centar politič-

kih dešavanja u gradu.
Drugi je toranj u blizini, u pravcu severozapada, i deo je katedrale
- Duoma. Takve prepoznatljive, crno-bele katedrale s m erm ernom
fasadom nalik na zebrine pruge, mogu se videti u Pizi i Firenci, iako
su znatno manje dram atičnog oblika.
Kad izađete iz katedrale i zaputite se preko Pjace del duomo, doći
ćete do uske ulice koja se zove V ija del kapitano. Produžite njome
nekoliko koraka, i s desne strane ćete naići na belu kamenu zgradu
s rimskim brojem X V na zidu. Zgrada potiče iz VII veka, i isprva je
bila palata. U vrem e m oje posete bila j e podeljena. U jedn om delu
nalazio se, od 1973, Matematički odsek Univerziteta u Sijeni. T u je
bio smešten institut Frančijeve. Po planu je trebalo da se s njom
upoznam već p rvog dana, a da sutradan dođem na Odsek i održim
predavanje o Matematičkom genu.
72 Fojlavlje 7

(Na žalost posetilaca poput mene, ali ne i na žalost m atem ati-

čara u Sijeni, U niverzitet je kasnije preselio Matematički odsek iz
te prekrasne zgrade na drugu obližnju lokaciju. Prem da nije toliko
lep na oko, novi objekat omogućuje nastavničkom osoblju m nogo
prostranije i udobnije radno okruženje, uz nekoliko spektakularnih
pogleda na toskanske vinograde.)
Prvi dan m oje posete bio je topao i sparan, a Vija del kapitano
bila je puna turista koji su išli ka Duomu ili od njega. Prošao sam
kroz vrata koja su vodila do V ija del kapitano X V i istog trenutka
sam se našao u malom, zatvorenom dvorištu koje je bilo neobično
sveže i tiho u odnosu na vrelu, bučnu i užurbanu ulice. M ora biti
da sam u toj zgradi proveo m nogo vrem ena u proleće 1984, ali dve
decenije akademskih putovanja i poseta, u potpunosti su izbrisale
svaki trag sećanja na ovo mesto.
Matematički odsek zauzimao je gornja tri sprata ove četvorosprat-
nice. Do odseka sam se popeo elegantnim stepeništem, s desne strane
dvorišta. Montanja me je dočekao i proveo kroz zgradu do kabineta
Frančijeve, gde me je, prema njegovim rečima, ona čekala.
Deo u kome se nalazio njen Centar bio je kontrastna mešavina
starog, um etničkog i skupog s novim , funkcionalnim i škrtim.
U velikom foajeu i učionicama, otm eni zidovi prekriveni panelima
od tamnog drveta i pozlaćene freske na plafonima uporno su vraćali
posetioce u neko ranije doba. A opet u m nogim susednim prostori-
jam a postavljeni su zidovi od jeftin e iverice da bi se dobili majušni
kabineti za nastavno osoblje.
U jednom od tih improvizovanih kabineta, ušuškanom u zadnjem
delu zgrade, radila je Rafaela Franči. (Nasuprot njemu, prostrani
kabinet Frančijeve u novoj zgradi Matematičkog odseka nalazi se na
četvrtom spratu i ima spektakularan pogled s najviše tačke grada
Sijene na valovita toskanska brda na jugu.) Niska, sedokosa žena
s naočarima sa žičanim ram om izašla je na vrata da me pozdravi.
N osilaje ljubičasti pamučni sako i pantalone i vuneni džem per čija
se boja uklapala s bojom njene kose. Pošto nije bilo dovoljno mesta
 Franči 72

Sl ik a 10. Rafaela Franči u svojoj (novoj) kancelariji na Univerzitetu u

Sijeni, 2009.

za posetioce, odvela me je u drugi deo zgrade, u prašnjavu i prljavu

salu za sastanke, koja je bila obložena policam a skroz zatrpanim
izbledelim matematičkim časopisima. Jedan stari, zaboravljeni pro-
jek tor m ikrofilm ova stajao je u uglu. Kroz nekoiiko minuta, pridru-
žio nam se profesor Paolo Palji, kolega Frančijeve iz Centra za izu-
čavanje srednjovekovne matematike.
Iako sam želeo da saznam od Frančijeve što više o Leonardu, jedno
pitanje m i je bilo najpreče. Zašto je knjiga Liber abbaci prom enila
svet? Uostalom, postojao j e drugi, logičan kandidat, knjiga koja je
bila napisana više od 350 godina ranije.
U VIII veku, pod vladavinom dinastije Abasida, Islamsko carstvo,
u to vrem e staro jedvajedan vek, prošlo je kroz značajan period kul-
turnog i intelektualnog rasta. K alif Abasid al Mansur, koji je vladao
od 754. do 775, osnovao je Bagdad na obalama Tigra i proglasio ga
7* Fogl av lj e 7

za prestonicu. Pozicija je učinila novi grad prirodnim raskršćem,

m estom gde su se sretali Istok i Zapad, te je ubrzo postao veliki
kulturni i naučni centar. U Bagdadu, arapski naučnici proučavali
su i prevodili grčke i indijske matematičke tekstove, između osta-
log i knjigu o indijskom pozicionom sistemu za zapisivanje brojeva
i računanje s njima.
M eđu tim naučnicima nalazio se istaknuti m atem atičar Abu
Abdulah Muhamed ibn Musa el H orezm i,2koji je živeo od oko 780.
do oko 850. Smatra se da njegovo im e ukazuje na činjenicu d aje bio
iz grada Horezma (danas Hiva), koji se nalazio na reci Amu Darja,
južno od Aralskog jezera, u današnjem Uzbekistanu (u oblasti kojom
je nekada prolazio Put svile).
Kao što sam već pomenuo, El Horezmi je danas najpoznatiji po
tom e što je dao svetu matematike dva važna pojma: algoritam i alge-
bru. Napisao je nekoliko knjiga, uključujućijednu o indijskom brojev-
nom sistemu: Kitab al-hisab al-Hindi (Knjiga o indijskom računanju). Do
danas su sačuvani samo latinski prevodi te knjige (pod nazivom Algo-
ritm i de numero Indorum). M nogi od tih prevoda počinju frazom ,,dixit
Algorism i" [kako kaže El Horezmi], što je bio običaj koji je doveo do
toga da se u srednjem veku prihvati reč algorism za proces računanja
s indijskim brojevima. Odatle potiče naša reč „algoritam ".
Reč „algebra" j e stigla iz drugog El H orezm ijevog rukopisa, Kitab
a lja b r w’al-muqabala, čiji bi se naslov približno preveo sa „obnav-
ljanje i nadoknada".3 Knjiga je , u suštini, spis o algebri. Počinje
s objašnjenjem kako postupati s brojevim a, zatim sledi rasprava
o kvadratnim jednačinama, nastavlja se s malo praktične geom e-
trije, prelazi na diskusiju o jednostavnim linearnim jednačinam a i

2 Nije u pitanju Abu Džafar Muhamed ibn Musa el Horezmi, kako netačno navode neki
izvori.

3 U Kratkom pregledu istorije m atem atike Dirka J. Strojka (1991, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva) naslov El Horezmijeve knjige preveden je kao Učenje o svođenju
i dvostranom oduzimanju, dok je u Papagajevoj teoremi Denija Geđa (2000, Geopoetika)
naveden kao Računska rasprava o uzglobljavanju i sučeljavanju. (Prim. prev.)
 Franči 75

završava se dugačkim odeljkom o tom e kako prim eniti matematiku

pri rešavanju problema nasledstva. Zahvaljujući El Horezmiju, alge-
bra je postala važan deo arapske matematike. (Pre El H orezm ijeve
knjige, algebru su, uglavnom kao praksu, razvili i koristili trgovci.)
Arapski matematičari naučili su da barataju polinomima, da reša-
vaju neke algebarske jednačine i još m nogo toga. (Sve to su radili
bez bilo kakve simboličke notacije.) Arapski izraz aljabr iz naslova
knjige koren je naše reči ,,algebra“ .
Tokom decenija, drugi naučnici nastavili su El H orezm ijevo
delo. U XI veku persijski geograf, istoričar i fizičar El Biruni, nakon
povratka s putovanja po Indiji, gde je naučio sanskrit, napisao je
knjigu o indijskoj aritm etici zasnovavši je na El H orezm ijevom ari-
tm etičkom tekstu, za koji je takođe napisao i komentare.
Drugi poznati arapski m atem atičar koji je izučavao El Horez-
m ijeve knjige bio je Omar el Hajami, poznat na Zapadu kao Omar
Hajam, koji je živeo otprilike od 1048. do 1131. Iako je na Zapadu
prvenstveno upamćen kao pesnik, bio je veoma poznat matematičar,
naučnik i filo z o f koji je ostavio značajna dela iz svih tih oblasti.
Sredinom XII veka naučnici su preveli obe El Horezm ijeve knjige
na latinski. M oguće je da je prevod aritmetičke knjige Algoritm i de
numero Indorum sačinio Englez, Adelard iz Bata. Godine 1145, Ade-
lardov zemljak, Robert iz Čestera, uradio je p rvi od nekoliko budu-
ćih prevoda El H orezm ijeve knjige o algebri s arapskog na latinski.
T i prevodi će, u dogledno vrem e, postati značajan izvor Evroplja-
nima koji su hteli da nauče novu matematiku.
Ipak, uprkos nizu knjiga kojima su kao inspiracija poslužila El
Horezm ijeva dela, uz dve originalne El H orezm ijeve knjige, tek će
Leonardov Liber abbaci, a ne m nogo ranije objavljene knjige njego-
vih arapskih prethodnika, zaslužiti tu čast da donese indijske bro-
je v e i algebru na Zapad. To j e istinita priča, premda su prevodi na
latinski bili urađeni više od pola veka ranije. Zašto se tako zbilo? To
pitanje me je mučilo od p rvog trenutka kad sam odlučio da napi-
šem knjigu o Leonardu.
76 F og lav lj e 7

Znajući da sam u poseti kako bih što više saznao o Leonardu,

Frančijevaje odmah, bez pitanja, krenula da priča o tom e da je više
od 20 godina izučavala Leonardova dela i njihov uticaj. „Šta biste
želeli da znate o njemu?“ , upitala je . Odmah sam prešao na svoje
najvažnije pitanje. „Zašto je baš Liber abbaci učinio indijski brojevni
sistem popularnim, a ne raniji aritmetički El H orezm ijevi tekstovi
koji su prevedeni na latinski polovinom XII veka, tri ili četiri dece-
nije pre nego što se pojavila knjiga Liber abbaci?“
„Nekoliko j e razloga", objasnilaje Frančijeva. „Najpre, El Hore-
zm ijeve m etode su se razlikovale od onih koje je Leonardo kasnije
usvojio, pri čemu su Leonardove očigledno bile bolje. El Horezm ijev
pristup je koristio potiranje i precrtavanje zbog čega je bilo nemo-
guće pratiti izračunavanje nakon što je ono bilo završeno.4 Dakle,
provera računa nije bila moguća. Nije bilo moguće ni vratiti se radi
ispravljanja greške; morali ste da počnete iz početka. Leonardo je
koristio m etode sličnije onima koje se uče danas, gde se koraci u
izračunavanju pišu jed n i nakon drugih na uređen način zbog čega
se sve m ože lako proveriti i ispraviti.“
Druga razlika, nastavila je Frančijeva, bila je u načinu na koji su
se dve knjige širile. Iako je El Horezm ijev spis bio napisan za potrebe
trgovaca jednako koliko za naučnike, na Zapadu su latinske prevode
čitali samo obrazovani ljudi. Nasuprot tome, metode opisane u Liber
abbaci odmah su savladali i trgovci i ostali poslovni ljudi.
Iako su komplikovan, formalan latinski i detaljni euklidski dokazi
koji čine Liberabbaci vrlo lako m ogli da spreče da knjigu bilo ko pro-
čita osim m ožda nekoliko naučnika, nastavila je Frančijeva, Leo-
nardov divovski spis bio je inspiracija za nastanak m nogih kraćih
knjiga o praktičnoj m atematici - one su često bile tek malo više od
izvoda iz Leonardove knjige - napisanih na govornom italijanskom

4 Saznao sam da su El Horezmijevi algoritmi bili razvijeni kako bi se računanje obav-

ljalo na tabli s peskom, koja je omogućavala lako brisanje. Matematičari s arapskog
govornog područja naknadno su razvili različite postupke za računanje s olovkom i
papirom, i Leonardo je upravo njih opisao.
 Franči 77

jeziku, a koje su koristili učitelji u takozvanim školama računa. Te

javn e škole pojavile su se polovinom XIII veka, i upravo su tamo
trgovci slali svoje sinove.
„Liberabbaci nije knjiga koja spada u kategoriju ’kako da’“ , upozo-
rila je Frančijeva. ,,To je definitivno matematička knjiga. Leonardo
je sve izložio s matematičkom strogošću i objasnio je matematičko
rasuđivanje. Prim eri su je učinili korisnom trgovcima. Knjiga sadrži
stotine prim era praktičnih računica, upravo onih koje su trgovci
sretali svakog dana. Trgovac možda nije morao biti zainteresovan
da sazna zašto neki konkretan m etod funkcioniše, ili m ožda nije
morao da ima dovoljno predznanja o njemu, ali je i dalje mogao,
držeći se primera, naučiti kako se koristi."
Još jedan činilac koji j e doveo do toga da j e Liber abbaci postao
m nogo uticajniji od El H orezm ijevih spisa, nastavila je moja doma-
ćica, ležao je u činjenici da srednjovekovni italijanski un iverziteti
- koji jesu koristili El H orezm ijeve knjige (preveden e na latinski)
- nisu bili naročito dobri, a njihova predavanja iz matematike bila
su svedena na nešto malo izučavanja algoritama i nekih delića geo-
m etrije. Sve u svemu, nisu m nogo uticali na život običnih ljudi.
S druge strane, trgovačka klasa koja je čitala m noge kraće spise
što su se p ojavili zahvaljujući Liberabbaci p red stavljalaje snažnu
i uticajnu grupu.
,,Da li je Leonardo bio upoznat s El H orezm ijevim delom ?“ , zapi-
tao sam Frančijevu. „Sasvim sigurno", odmah je odgovorila. ,,El
Horezm ijeve knjige i komentari bili su dobro poznati u celom arap-
skom svetu, gde j e Leonardo putovao i učio, kao što to i sam navodi
u uvodu u Liber abbaci.“
,,Ne znamo", nastavilaje, „koje je druge arapske izvore koristio
p ri pisanju svoje knjige. Bilo j e uporednih istraživanja njegovih
ostalih knjiga s arapskim delima iz kojih su dobijene inform acije
o nekim od izvora koje je koristio pri pisanju tih drugih spisa. Ali,
niko nije uradio slično istraživanje o p rvom odeljku Liber abbaci
[odeljku koji opisuje indoarapski brojevni sistem].“
7S Pojlavlje 7

Kada sam postavio pitanje zašto to, odgovorio je Palji. „Zato što
ima previše m aterijala", jednostavno je rekao.
Frančijeva je naglasila da Fibonači nije tvrd io da je bilo šta u
Liberabbaci bilo originalno njegovo, iako je to učinio u svojoj drugoj
knjizi, Liber quadratorum. Osetio sam da je njena naklonost prema
Leonardu u svakom pogledu bila jednako velika kao moja. I još,
poput mene, nije htela da iko stekne pogrešan utisak o tom čoveku
i njegovim namerama.
I Frančijeva i Palji bili su istovrem eno zaintrigirani za projekat
koji sam nameravao da završim, ali su i vrlo sumnjali da ću daleko
stići. Oboje su ponovili ono što sam već čuo od drugih, da se skoro
ništa ne zna o Leonardovom životu. To bi, naravno, sprečilo i mene
i bilo koga drugog da napiše njegovu klasičnu biografiju, i to objaš-
njava zašto nikada nije bila napisana nijedna njegova biografya. Ali
nije mi bio cilj da napišem biografsko delo u uobičajenom smislu
te reči. Želeo sam da steknem utisak o čoveku koji je doneo brojeve
na Zapad, i da zatim prenesem drugima to znanje. I hteo sam da to
učinim proučavajući vrem e u kom je živeo i koristeći se njegovim
matematičkim spisima.
Kako će se ispostaviti, dosta toga ću razumeti nakon što spoznam
da smo, zahvaljujući srećnim slučajem u istoriji, mi koji živim o u
današnjem vrem enu doživeli revoluciju vrlo sličnu onoj kojuje iza-
zvao Liberabbaci. I zaista, mogu se povući neverovatne paralele. Ali
taj nas deo priče tek čeka.
Još na dva pitanja sam tražio odgovor od Frančijeve. Prvo: koliko
primeraka rukopisa Liber abbaci j e sačuvano iz Leonardovog vre-
mena, i gde se sada nalaze?
Loše vesti, Frančijeva mi je to potvrdila, bile su da nije sačuvan
nijedan primerak Leonardovog originalnog izdanja iz 1202. Od pre-
rađenog izdanja iz 1228. još uvekpostoji 14 primeraka, kazalaje. Od
toga je sedam kom pletnih a sedam su samo fragm enti, koji sadrže
između je d n o g i po i tri od petnaest poglavlja koliko se nalazilo u
knjizi. Od sedam prihvatljivo dobrih primeraka, tri su potpuno ili
 Franči 79

skoro potpuno sačuvana, i obično se smatraju kao najznačajnija.

Sva tri se nalaze u Italiji.
Profesor Baroci je tačno primetio kada smo se sreli u Bolonji, da se
jedan dobar primerak rukopisa nalazi u Vatikanskoj biblioteci u Rimu,
gde nosi oznaku Vatican Palatino #1343. Veruje se da taj rukopis, kome
nedostaje deseto poglavlje, datira s kraja XIII veka. Drugi, za koji se
takođe veruje da je nastao otprilike u to vrem e ili možda početkom
XIV veka, nalazi se u Centralnoj nacionalnoj biblioteci Firence (BNCF
- Biblioteca Nazionale Centrale di Firenze), gde je naveden u katalogu pod
oznakom Conventi Soppressi C.1.2616. Taj rukopis j e celovit, što vero-
vatno objašnjava zašto ga je izdavač Baldasare Bonkompanji koristio
kao osnovu za svoje prvo štampano izdanje objavljeno sredinom XIX
veka, mada on nije najbolje očuvan, niti možda najstariji. Treći dobar
primerak rukopisa, za koji se obično smatra da takođe datira iz XIII
veka, a prema nekim naučnicima verovatno je najstariji, čuva se u
Javnoj biblioteci grada Sijene (Biblioteca Comunale di Siena). To je ruko-
pis koji je Frančijeva koristila tokom svojih istraživanja.
Naknadno sam saznao da se od preostalih sačuvanih rukopisa
četiri čuvaju u BNCF-u, zajedno sa ovim koji sam prethodno spome-
nuo; jedan je u Biblioteca Laurentiana Gadd u Firenci (Gadd. Reliqui36,
datiran na X IV vek); jedan u Biblioteca Riccardiana u Firenci; jedan u
BibliotecaAmbrosiana u Milanu; jedan u Bibilioteca Nazionale Centrale
u Napulju; a tri se nalaze u Parizu (jedan u Bibliotheque Mazarine,
dva u Bibliotheque National de France).5
Rešio sam da ću tokom sledećeg dolaska u Italiju, verovatno već
naredne godine, potražiti sva tri dobra rukopisa. Ono malo školskog
latinskog što mi je još ostalo u sećanju verovatno neće biti dovoljno
da bih sve pročitao, ali trebalo bi da mogu da sledim matematičke
simbole, a na osnovu stranica koje najverovatnije potiču iz Leo-
nardovog vrem ena steći ću dovoljno dobar osećaj za autora da bih
mogao napisati knjigu o njemu.

5 Više detalja potražiti u Hughes (2004).

80 Fojlavlje 7

Tik pre nego što smo napustili prostorije M atem atičkog odseka
i uputili se na Kampo da ručamo, postavio sam poslednje pitanje
Frančijevoj: Zašto je prošlo 800 godina a da Liber abbaci nije preve-
den s latinskog na savremeni jezik?
Palji je objasnio zašto niko nije uradio prevod. „Previše je mate-
rijala. Sama m atem atikabilaje dostupna u mnogim drugim, znatno
kraćim knjigama koje su napisali drugi autori, i mnoge od tih knjiga
prevedene su na nekoliko jezika. Jedini koji behu zainteresovani da
čitaju Leonardov original bili su naučnici, a oni su m ogli da čitaju
na latinskom."
„A li uskoro će se pojaviti prevod na engleski“ , dodala je Franči-
jeva. „Jedan Amerikanac radi na tome. Verujem da će izaći iz štampe
krajem ove godine.“
Do večeri nisam m ogao da se setim šta sam je o za ručak posle
našeg sastanka. Bio sam previše uzbuđen od pomisli da ću sesti i pro-
čitati engleski prevod Leonardovih reči. Bez potrebe da se mučim sa
izvornim latinskim uz latinsko-engleski rečnik, kako sam očekivao
da će se desiti. Čim sam se vratio kući u Kaliforniju, naručio sam pri-
merak engleske verzije koji j e uskoro trebalo da bude objavljen.
 FOfLAVLJE 8

Objavljivanje Fibonačija:
ob famoftana do fajta Amazon.com

Frvi frim erak Liber abbaci se pojavio u Pizi 1202. godine, ali ne zna
se gde ili kadaju j e Leonardo u stvari napisao. Njeno poreklo je još
jedn a nepoznanica iz Leonardovog života.
Pošto je napisao svoje delo, Leonardo ga je verovatno odneo u
lokalni manastir kako bi monasi napravili kopije. To je bio naporan
m etod da se objavi knjiga. M oglo je da potraje i više od godinu dana
da se rukopis dužine Liber abbaci prepiše, iako nemamo predstavu
koliko je dugačko bilo to prvo izdanje.
Prepisivanje je izvor velikih problema za istoričare, ne samo zbog
grešaka koje nastaju, već takođe - a to je čak i veći problem - i zato
što se pisari nisu libili da samovoljno dodaju ili izbacuju delove tek-
sta, pa čak i da prepisiju materijal iz nekog drugog rukopisa, često
bez ikakvog nagoveštaja da su to uradili.
Ne znamo gde je Leonardo živeo u vrem e kada je napisao knjigu,
niti imamo bilo kakav način da saznamo kakav je bio sadržaj knjige
u vrem e kada se pojavila. Nakon što je prvo izdanje objavljeno, on
je nastavio da vrši izm ene i da proširuje sadržaj, što je kulminiralo
82 Pojlavlje 8

drugim izdanjem koje je objavio 1228. Samo je to drugo izdanje

sačuvano do danas. Frančijeva je nagađala1 da se u prvom izdanju
Leonardo isključivo ili u velikoj m eri usredsredio na aritmetiku, a
da je u izdanje iz 1228. dodao veći deo ili čak celokupno obimno
razmatranje algebarskih metoda.
Iz kratkih primedbi koje je uključio u uvod izdanja iz 1228. znamo
da je, nakon što je izvesno vrem e proveo u Bedžaji, intenzivno puto-
vao širom Mediterana, razgovarajući s matematičarima i prikuplja-
jući saznanja o grčkom i arapskom obrazovanju. Konkretno, posetio
je Egipat, Siriju, Grčku, Siciliju i Provansu. Pored toga, proveo je i
nekoliko godina u Konstantinopolju.
Uzevši u obzir da je knjiga Liber abbaci bila veom a dugačka i da je
sadržala ogroman broj pažljivo urađenih primera, kao autor mate-
matičkih knjiga pretpostavljam da je Leonardo verovatno počeo
d a je piše ubrzo nakon što je napustio Bedžaju, gde je po prvi put
saznao za indoarapsku aritmetiku i prepoznao njen ogrom an zna-
čaj. Najverovatnije je nosio rukopis na putovanja, radio na njemu
i razgovarao o njegovom sadržaju s matematičarima koje je sretao
u svakom mestu koje je posetio.
Kao što sam saznao iz pisanih materijala koje sam pročitao pre
svog putovanja, i na osnovu razgovora s profesorom Barocijem u
Bolonji, najraniji kompletan štampani primerak Liber abbaci (izda-
nja iz 1228) objavio je Baldasare Bonkompanji u Rimu u periodu od
1857. do 1862. Bonkom panjije zasnovao svoje izdanje na primerku
sa oznakom Conventi Soppressi1
2 C.l.n, koje je datirano na kraj XIII
veka i sada se nalazi u Centralnoj nacionalnoj biblioteci u Firenci.
Bonkompanjijevo izdanje, koje je obuhvatalo 387 gusto štampa-
nih stranica, činilo je , 2002. godine, osnovu za prevod Liber abbaci
na engleskijezik.

1 Privatni razgovor, 2009.

2 U slobodnom prevodu „Manastir Press“ , ali malo bukvalniji prevod bi bio „tajni samo-
stani“ (skraćeno od „tajni samostanski rukopisi"), što oslikava istoriju ovih ruko-
pisa.
 O b j a v l ji v a n j e F i b o n a č i j a 8Z

Čim sam se vratio kući iz Italije, sproveo sam brzu pretragu na

internetu i otkrio da je prevodilac iz Am erike o kome mi je Franči-
je va pričala bio Lorens Sigler, a izdavač je bila nemačka kuća Šprin-
ger ferlag, koja objavljuje univerzitetske knjige. Imao sam sreće.
Špringer ferlag je objavio nekoliko m ojih knjiga, uključujući i prve
dve koje sam napisao, pa sam poznavao neke urednike s viših pozi-
cija. Da sam imao pitanja u vezi s objavljivanjem knjige, vrlo vero-
vatno bih mogao dobiti odgovore na njih.
Siglerovo ime sam prepoznao po njegovom prethodnom prevodu
Leonardove (značajno kraće) knjige o algebri, Liber quadratorum
(Knjiga o kvadratima), koju sam već bio nabavio i pročitao.
Naručio sam knjigu u pretprodaji preko Amazona. Tada sam prvi
put u životu naručio knjigu pre nego što je bila objavljena. Činjenica
da je deo sveta koji govori engleski čekao na prevod 800 godina nije
ublažila m oje nestrpljenje da pročitam Leonardove reči; želeo sam
da dobijem knjigu prvom prilikom.
Kad sam poslao narudžbinu, novine su pisale o tom e da je Ama-
zon dobijao desetine hiljada porudžbina u pretprodaji za sledeći
nastavak iz serijala dečjih knjiga o Hariju Poteru. Pretpostavljao
sam da su samo od m ene dobili narudžbinu za pretprodaju Leo-
nardovog remek-dela. (Kasnije ću otkriti da ga je i jedan profesor
s Jejla takođe naručio u pretprodaji.)
Stigao je veliki paket od Amazona, a ja sam bio uzbuđen: napo-
kon ću m oći da čitam reči koje su tako m nogo izm enile tok istorije.
Nadao sam se da bih, kao matematičar, mogao da shvatim Leonarda
čitajući njegova napisana dela, naročito n jegov obiman udžbenik
koji pruža veliki prostor da se iskaže ličnost autora.
Prva reakcija bilo je divljenje pukoj veličini knjige - više od 600
strana, odštampanih prilično sitnim slovima. Naravno, postoji
m nogo knjiga slične dužine, pa čak i obimnijih; neki današnji udž-
benici diferencijalnog i integralnog računa imaju 1000 ili više strana,
ali Liberabbaci bavi se vrlo uskom temom; 600 strana te knjige skoro
su sasvim posvećene onom e što se danas smatra elem entarnom
84- Poflavlje 8

aritm etikom i algebrom. Na osnovu samog fizičkog čina držanja

te knjige u rukama - koja je pritom vrlo teška - lakše sam shvatio
pročitan komentar: jedna od jačih strana Leonardove knjige bila je
u velikom broju praktičnih primera.
Brucoš koji sprema matematiku i koji odrasta u savrem enom
društvu nem a potrebu za 600 strana koje sadrže uglavnom ura-
đene prim ere iz osnovne aritmetike i algebre (niti bi to tolerisao),
ali čitaoci kojima je Leonardo namenio svoju knjigu odrastali su u
potpuno drugačijem okruženju. Zato prim eri zauzimaju veći deo
od 600 strana teksta Liber abbaci.
Najpre sam pokušao da čitam knjigu kao da živim u XIII veku i
kao da nikada nisam video indoarapski brojevni sistem, ali shva-
tio sam da je to nemoguće. Brojevi, a posebno brojevi zapisani u
indoarapskom stilu, naprosto previše prožimaju sve ono što smo
mi danas. Okruženi smo brojevim a i upoznajemo ih veom a rano u
životu. Ne m ožem o zaboraviti ono što znamo o brojevima.
Indikacija koja pokazuje do kog stepena poistovećujem o brojeve
s njihovim indoarapskim simbolima dobija se na osnovu sledećeg
eksperim enta koji studenti psihologije često sprovode. Prikazu-
je te ispitanicima parove brojeva na m onitoru računara i tražite od
njih da što brže pritisnu jedan od dva tastera kako bi izabrali broj
napisan krupnije. Na primer, koji je broj, 3 i 7 , ispisan krupnije?
Koji: 4 ili 8 ? Svaki put računar m eri vrem e za koje se odgovori. Za
drugo od ovih pitanja treba više vremena. Iako ispitanici znaju da
valja zanemariti same brojeve i da se treba koncentrisati na veli-
čine simbola, oni to ne mogu. T ežeje i trebaće znatno više vrem ena
da se kaže koji je broj prikazan krupnije onda kada je veći prikazan
sitnije, nego onda kada su veličine fonta u skladu s brojevim a koje
prikazuju. Um ne m ože da razdvoji broj od simbola.
Leonardovi čitaoci bili su u drugačijoj poziciji. Većini ljudi u to
doba bili su nepoznati simboli za brojeve i računanje s njima. Ari-
tm etiku su praktikovali trgovci, koji su koristili abakus (u Leonar-
dovoj Italiji on je imao oblik išpartane table po kojoj su trgo vci
 O b j a v l ji v a n j e F i b o n a č i j a 85

pom erali oblutke) ili računanje na prste (komplikovani sistem koji

je omogućavao računice s rezultatima ne većim od 10.000).
To govori da je Leonardo posvetio više strana objašnjenju kako
pisati brojeve, nego kako ih sabirati. Leonardo troši četiri pune strane
(ugusto štampanoj Siglerovoj knjizi) objašnjavajući značenje kolone
jedinica, kolone desetica, kolone stotina itd. To današnjem čitaocu
deluje besmisleno, ali samo potvrđuje stepen do koga je savremeno
društvo ugradilo indoarapski pozicioni decimalni brojevni sistem
u svakodnevni život.
Kada Leonardo obeća da će objasniti „kako se b rojevi moraju
držati u rukama“ , on i bukvalno tako misli. Srednjovekovni nauč-
nici i trgovci koristili su p riličn o standardizovan sistem položaja
prstiju da predstave cele brojeve, i rukopis Liber abbaci (i ostale
aritm etičke knjige koje će uslediti) često je sadržao crtež razli-
čitih položaja prstiju na rukama što su se koristili za prikaz bro-
jeva. Mi, danas, u istu svrhu koristim o numeričke sim bole ispi-
sane na papiru.
Iako su naučnici sa Zapada saznali za indoarapski brojevni sistem
još u X veku, tek kada se pojavila Leonardova knjiga s m nogo stra-
nica svakodnevnih, praktičnih primera, on je postao pristupačan
najpre trgovcim a, a na kraju svima.
Leonardo se baš potrudio da objasni kako koristiti nov brojevni
sistem pa se čini verovatnim da je, uprkos tom e što je on bio tako
velika novina, većina čitalaca bila u stanju da ga savlada. A li to ne
znači da su lako čitali knjigu, pošto sigurno nisu. Leonardo je uveo
mnoga pravila za računanje i rešavanje problema i, bez obzira na
to što ih je sve obilno ilustrovao prim erim a, neka od tih pravila
veom a su teška.
Nakon što je u prvom poglavlju objasnio brojevni sistem, Leo-
nardo je ostatak knjige podelio u 14 poglavlja. Sve sam ih razmotrio
u knjizi Čovek od. brojeva, a radi lakšeg snalaženja, naveo sam kratak
pregled u dodatku ove knjige. Za sadašnju priču važniji je materijal
koji Leonardo daje u svom uvodu. On počinje posvetom:
86 Pogl avlj e 8

Pisali ste mi, gospodaru, moj učitelju, Majkle Skote,3najveći filo-

zofe, da knjigu o brojevima, koju odavno sastavih, dam da se za
vas prepiše4; stoga, ugađajući vašoj želji, a veoma pažljivo pregle-
dajući samu knjigu, u vašu čast i na korist mnogih drugih, ispravio
sam ovo delo. Kroz ispravke sam dodao izvesne neophodne stvari,
i gdegod ponešto suvišno izbacio. U knjizi sam izložio celokupno
učenje o brojevima blisko indijskom modelu koji sam izabrao kao
izvrsniji u nauci. A, pošto su aritmetika i geometrija povezane
nauke i podrška sujedna drugoj, celokupno znanje o brojevima
ne može se izložiti bez malo geometrije, ili da se ne primeti da je
rad s brojevima na ovaj način blizak geometriji; metod je sastav-
ljen iz mnogo dokaza i prikaza pomoću geometrijskih slika. I zai-
sta, u drugoj knjizi, koju sam sačinio o praksi geometrije,5obja-
snio sam to, kao i mnogo čega drugog što je bitno za geometriju, i
sve je na odgovarajući način dokazano. Ova se knjiga izvesno više
bavi teorijom nego praksom.6Prema tome, ko god bude pože-
leo da dobro savlada praktičnu primenu ove nauke, treba nepre-
kidno da se bavi dugotrajnim vežbanjem praktičnih zadataka, jer
se nauka kroz praktične primere pretvara u naviku; pamćenje, pa
čak i shvatanje, stoje u uzajamnoj vezi s rukama i brojkama koje
kao nagon i udah u jednom dahu, skoro isti, idu prirodno zajedno
za svakoga; i zato, kad učenik najpre stekne naviku, biće u moguć-
nosti da svoje znanje, korak po korak, lako dovede do savršenstva.
Da bih jednostavnije izložio teoriju, podelio sam ovu knjigu na XV
glava,7tako da, šta god čitalac bude poželeo da čita, može lakše
da pronađe. Pored toga, ako se u ovom delu pronađu nedostaci ili
greške, dajem vam ih na ispravku.

3 Majkl Skot je bio filozo f na dvoru cara Fridriha II.

4 Siglerov prevod zasniva se na drugom izdanju knjige, koje je objavljeno 1228.

5 Leonardo se ovde poziva na svoju knjigu De Practica Ceomatriae, koju je objavio 1220,
dosta nakon što je prvo izdanje Liber abbaci bilo završeno.

6 Iz perspektive savrmenog čitaoca uopšte ne deluje tako.

7 Leonardo ovde koristi rimske brojeve, pošto zna da njegovi čitaoci neće shvatiti indo-
arapske ciffe dok ne pročitaju dobar deo knjige koji sledi iza uvoda.
 Objevljivanje Fibonačija 87

Leonardova primedba da se ova „knjiga više bavi teorijom nego

praksom" čudno zvuči savremenom čitaocu, kad se uzme u obzir
ogroman broj navedenih praktičnih rešenih primera. Ovako tuma-
čim ovu izjavu: on je upoređivao Liberabbaci, makar drugo izdanje
knjige, s mnoštvom knjiga o računu koje su se pojavile nakon što je
izašlo njegovo prvo izdanje, a možda i sa svojom računskom „knjigom
za trgovce“ , čiji će sadržaj izaći na videlo zahvaljujući otkriću Franči-
je ve iz 2002. Jer, bez sumnje, i pored bogate zalihe praktičnih primera,
Liberabbacije daleko od toga da predstavlja sažet prikaz numeričkih
recepata. Posebno se potrudio da opiše matematičke ideje.
Uvod nadalje menja pravac, pošto se Leonardo seća kako je naučio
ovaj jedinstveni nov m etod računanja. Iz kratkog pasusa koji sledi
dobijamo jedin e autobiografske inform acije koje imamo o njego-
vom autoru:

Pošto je moj otac bio javni pisar u Bedžaji, daleko od naše domo-
vine, u carinamici za pizanske trgovce koji su se često tamo oku-
pljali, naložio je da me u detinjstvu pošalju k njemu je r je hteo
da mi obezbedi korisnu i lagodnu budućnost; želeo je da tamo
izučim račun i da neko vreme pohađam nastavu. Tamo su me
veličanstveni časovi o veštini devet indijskih cifara, uvod u nju
i njeno poznavanje toliko više zadovoljili od svega drugog da
sam učio od svih redom, ko god je o tome nešto znao, iz sused-
nog Egipta, Sirije, Grčke, Sicilije i Provanse, i iz njihovih razli-
čitih metoda, dosta putujući kasnije na te poslovne lokacije da
bih što više naučio, i učio sam iz prikupljenih rasprava. Ali ovo
u celosti, algoritam, pa čak i Pitagorine lukove, smatram skoro
pa greškom kada ih poredim s indijskim metodom.8Zbog toga,

Sigler ovde iznosi primedbu da Pitagorine lukove spominje Gerbert (oko 980), koji
je 999. postao papa Silvester II. Gerbert je koristio indoarapske cifre na brojaču, pri-
mitivnoj verziji abakusa, i označavao je trojke kolona lukom. Ti lukovi su se nazivali
pitagorejskim. Zapisujući brojeve, Leonardo sledi sistem trojki, kao što i mi to danas
činimo kada zapisujemo brojeve u obliku 1.395.281. Leonardo govori svojim čitaocima
da metod kojim se koristi abakus nije ni prići indoarapskoj aritmetici, čak i uz različita
unapređenja.
88 Pogl avlj e 8

strogo prisvajajuđ indijski metod i pažljivo ga izučavajući, doda-

jući ponešto iz sopstvenog osećaja i ponešto iz suptilne veštine
geometrije, primenjujući na ovu knjigu sve što sam mogao da
spoznam, potrudio sam se da to spojim u XV različitih glava,
navodeći pojedine dokaze za skoro sve što sam u nju stavio, čime
bih ovaj metod usavršio u odnosu na sve druge; ova nauka name-
njena je onima koji su željni, i pre svega Italijanima, koji do sada
nisu imali ni minimum znanja.9 Ukoliko sam izostavio nešto
manje ili više podesno ili potrebno, molim da mi se progleda
kroz prste, pošto ne postoji osoba bez mane i u svim stvarima
valja biti oprezan.

Zašto j e ovo ubacio? Uostalom , poput m atem atičara pre i posle

njega, Leonardo sigurno ne bi previše mario za istoriju discipline.
Matematika je večna, i činjenica kada je nešto novo otkriveno ili ko
je to učinio sekundarna je , ukoliko uopšte zasluži pažnju. Sigurno je
da se matematičari odnose s poštovanjem prema onima koji dođu
do velikih otkrića, ali se zanimaju za ono što je otkriveno, a ne za
činjenicu ko j e prvi do toga stigao.
Bez obzira na sve, deluje da je Leonardo shvatio da je izum koji je
opisuje zaista monumentalan. Negde u mislima, čak i da to nije sve-
sno prim etio, m ožd aje vrebala spoznaja da će se jed n og dana ljudi
pitati kako je taj veliki pronalazak pronašao svoj put od musliman-
skih trgovaca i naučnika koji su ga koristili tokom m nogo vekova,
i dospeo u ruke praktičnim trgovcim a Severne Evrope. Kako god
bilo, prekinuo je tradiciju i ubacio jedan vrlo kratak pregled uloge
koju je odigrao u ovoj priči.
Ali kad se uzme u obzir ono što znamo o nepouzdanosti ručnog
prepisivanja rukopisa, pitam o se koliko m ožem o verovati u to što
čitamo?

9 Mnogo kolokvijalniji prevod ove poslednje rečenice bi glasio: „kojima je do ovog tre-
nutka nedostajalo ovakvo znanje".
 O b j a vl j i v a nj e F i b o n a č i j a 89

M đŽBMO U PA VEKUJEMO ONOME *7 0 ČITAMO?

faiM O V I ZAKLJUČCI

Pošto je skoro sve što znamo o Leonardovom životu došlo iz jed n o g

kratkog pasusa, bilo bi dobro da se uverimo da j e ono što čitamo zai-
sta ono što je Leonardo napisao. N jegove reči došle su do nas samo
kroz primerke koji su brižljivo prepisivani rukom, i u tom e leži pro-
blem. M ožem o li da budemo sigurni da su kopije verne originalu?
Ovo pitanje istraživao je Ričard Grim s U niverziteta u Kaliforniji
sa sedištem u Dejvisu, početkom sedamdesetih godina XX veka. Grim
je svoje zaključke sabrao 1973. u članku „Autobiografija Leonarda
Pizanskog“ , koji je objavljen u časopisu Fibonacci Quarterly.w
U svom radu, Grim j e istraživao kratak autobiografski pasus u
Liberabbaci koji smo upravo pročitali u prevodu na srpski jezik. Taj
prevod, i većina savremenih priča o njegovom životu, zasnovani su
na latinskom prepisu teksta koji je Bonkompanji štampao 1857, a
koji je bio osnova za Siglerov prevod. Koliko su pouzdane inform a-
cije koje nam je dao Bonkompanji (a zatim i Sigler) u tom jedn om
važnom odeljku?
Evo kako je Grim sumirao situaciju:

Njegov (Bonkompanjijev) neuspeh da poveže njegove11rukopise

i oslanjanje na rukopis koji je često bilo teško čitati, naveli su
Bonkompanjija da napravi neverovatan broj grešaka, i u tran-
skripciji i u interpunkciji. Kratak autobiografski drugi odeljak
nažalost nije imun ni na jednu od te dve vrste grešaka, a opet,
taj deo je osnova za većinu tvrdnji o Leonardovom detinjstvu
koje se danas mogu naći u istorijama matematike, enciklopedi-
jama i stručnim člancima.

Grim je započeo svoju analizu tako što je napravio novu verziju

odeljka na latinskom koju je zasnovao na sravnjivanju šest poznatih 1
0

10 Grimm, 1973.

11 Fibonačij eve (Prim. prev.)

90 Poflavlje 8

rukopisa koji ga sadrže. Zatim je dao prevod s latinskog na engle-

ski koji je pun komentara. U svojim beleškama istakao je i objasnio
dvosmislenosti na koje se nailazi u tom kratkom delu teksta, kao i
velike nepoznanice koje su u rukopisu ostale nerazrešene. Čime se
bavio Leonardov otac i šta je radio u Bedžaji? Koliko je Leonardo
ostao tamo s njim? Koje su narodnosti bili ljudi koji su ga tamo učili
m atematici i kojoj su kulturi pripadali? Kakva se matematika tamo
predavala? Koliko je vrem ena proveo putujući Severnom Afrikom
nakon što je otišao iz Bedžaje? Ili se vratio u Pizu posle kratkog
boravka i zatim krenuo na drugo putovanje kada je bio stariji? U
tom slučaju, da li j e to uradio kako bi naučio jo š matematike ili je
putovanje bilo poslovne prirode?
Na kraju, Grim je p osvetio cele dve strane razmatranju pita-
gorejsk og luka za koji je Leonardo, u Bonkom panjijevom izda-
nju, rekao da ga smatra manjkavim. Opisujući tu konkretnu frazu
u prevodu kao „zam ršenu zbrku poteškoća koja nije adekvatno
ispitana", nakon dugačke analize šest izvorn ih rukopisa, Grim je
došao do nepouzdanog zaključka, u neku ruku, po kom e je sitna
greška pisara pokvarila Leonardovu frazu, koju bi trebalo prevesti
kao „pitagorejska um etnost“ ( artem um esto arcus u rukom pisa-
nom latinskom tekstu).
Evo šta je, prema Grimu, Leonardo možda zaista napisao:

Nakon što je moj otac od svoje domovine dobio nameštenje

kao javni zvaničnik u carinarnici u Bedžaji namenjenoj pizan-
skim trgovcima koji su je preplavili, on je preuzeo odgovor-
nost i, u svetlu buduće koristi i prednosti, poslao po mene dok
sam bio dečak da me dovedu njemu, i tu je hteo da se posve-
tim učenju i da neko vreme pohađam časove računa. Tamo,
nakon što sam naučio osnove, a kao posledica sjajnih instruk-
cija o veštini devet indijskih cifara, znanje te veštine mi se
mnogo više svidelo u odnosu na sva druga, i shvatio sam da su
sve njene pojave bile izučavane u Egiptu, Siriji, Grčkoj, Siciliji i
 O b j a v l ji v a n j e F i b o n a č i j a 9?

provincijama, pomoću različitih metoda; i na tim sam mestima

kasnije, dok sam putovao poslom, produbljivao svoje znanje
i spoznao sam uzajamne ustupke u raspravi.12 Ali, čak uz sve
to, algoritam, kao i veštinu Pitagore13 smatrao sam skoro pa
greškom u odnosu na metod koji su koristili Indijci. I tako, pri-
hvativši strožiji metod Indijaca, i učeći temeljno, paralelno
dodajući izvesne stvari iz sopstvenog razumevanja a druge pre-
uzimajući iz uglađenosti Euklidove geomerijske veštine, trudio
sam se da sačinim ovu knjigu u svojoj svekupnosti razumljivom
što sam više mogao, deleći je u petnaest glava. Skoro sve što
sam uveo naveo sam s tačnim dokazom, kako bi oni koji traže
dublje znanje, s njenim nadmoćnim metodom, mogli da dobiju
instrukcije, i dalje, kako ne bi moglo da se otkrije da Latini14
ne poseduju to znanje, kao što je to do sada bilo. Ukoliko sam
slučajno ispustio nešto manje ili više pogodno ili neophodno,
molim za oproštaj, pošto ne postoji čovek bez krivice, niti onaj
koji je krajnje predostrožan u svemu.

Očigledno, kada je reč o spoznavanju činjenica o Leonardu, ne

m ožem o se osloniti čak ni na ono što na p rvi p ogled deluje kao
njegove sopstvene reči.

12 Prema Grimu, ovo bi se moglo odnositi na srednjovekovni običaj diskusije i rasprave

na zadatu temu. Pretpostavka je da je Leonardo na svojim poslovnim putovanjima
tražio da upozna naučnike u svakom od m estakojaje posetio, i d aje s njima razgova-
rao o indijskom brojevnom sistemu, ali i o metodu njegovog tumačenja kroz naučnu
raspravu. (Prim. prev.)

13 Grim je mišljenja da se Leonardo nije pozivao na Pitagorine lukove kako je frazu pre-
veo Sigler, već na Pitagorino učenje, baš kao što je ranije u tekstu spomenuo indijsko
učenje, a malo kasnije i Euklidovo. U sva tri slučaja, u ovom prevodu upotrebljena je
reč veština. ( Prim. prev.)

14 Grim tumači daje Leonardo pod ovom rečju mislio na stanovnike s prostora današnje
Italije. ( Prim. prev.)
 FOfLAVLJE 9

Frevod

Funih 8 0 0 jodina jed in i način da se pročita Liber abbad (bilo kao

rukom pisan rukopis ili u štampanom obliku) bio je da se najpre
nauči latinski, je zik na kome j e Leonardo napisao tekst. Ali to se
sve prom enilo 2002, kada se pojavio prevod na engleskijezik. To je
bio i ostao jed in i prevod na savremeni jezik.
I već tu se pojavljuje misterija - bar sam ja to tako doživljavao.
Zašto je prošlo punih 800 godina - štaviše tačno toliko - između
p rvog izdanja iz 1202. napisanog na latinskom, i jed in o g prevoda
na savremeni jezik, engleske verzije objavljene u Sjedinjenim Drža-
vama 2002. godine?
Kada sam to pitanje postavio Frančijevoj i Paljiju u vrem e kada
sam ih p rvi put posetio u Centru za izučavanje srednjovekovne
matematike u Sijeni, objasnili su mi da bi prevod bio ogroman zada-
tak, a i da bi i štampanje bilo veom a skupo, pošto bi sva matema-
tika morala da se ispiše na poseban način. Palji je dodao: ,,I nije bilo
potrebe za tim. Jedino su naučnici imali potrebu d a je pročitaju, a
svi oni mogu da čitaju latinski."
Na moju sreću, Lorens Sigler je došao do suprotnog zaključka i
uložio je trud da prevede knjigu na engleski.
 Prevtd pi

Nakon što pročitam Siglerovu knjigu, nameravao sam da stupim

u kontakt s njim i postavim mu pitanja o procesu prevođenja - šta
mu je bio m otiv da se prihvati tako golem og zadatka, koliko mu je
vrem ena trebalo, šta su bili posebni izazovi, i povrh svega, kakve
je utiske stekao o Leonardu kao čoveku.
Uostalom, Sigler j e živeo s Leonardovim rečim a (na latinskom
jeziku) toliko dugo da je sigurno bolje razumeo Leonardov um nego
bilo koji drugi čovek danas. M ožete onda da zamislite moju prene-
raženost i tugu kada sam otvorio knjigu tek što mi je stigla, i video
da je prevodilac naveden kao Lorens Sigler preminuo.
Kratka uvodna beleška na prvoj strani bila je potpisana sa Dž. M.
Sigler. Sigler j e preminuo pre nego što je knjiga objavljena - i s njim
su nestala sva zapažanja koja je m ožda stekao o autoru knjige. Ali
možda bi mi taj Dž. M. Sigler m ogao pomoći. Upravo me je čekao
jo š jedan preokret u neobičnoj priči o Liberabbaci.
Sigler je bio profesor matematike na Matematičkom odseku Uni-
verziteta Baknel u Luisburgu, u Pensilvaniji, a u uvodnoj belešci
knjige potpisane s Dž. M. Sigler stajalo je da je nekoliko bivših kolega
odatle pom oglo da se knjiga objavi nakon njegove smrti. Napisao
sam m ejl Gregu Adamsu, jed n om od pom enutih kolega. Adams mi
je ukratko opisao događaje (vredne pažnje) koji su pratili objavljiva-
nje prevoda, a i povezao me je s autorom uvodne beleške, udovicom
Lorensa Siglera koja se u m eđuvrem enu preudala i u tom trenutku
je bila Džudit M. Sigler Fel. U kratkoj razmeni m ejlova Džudit Sigler
mi je ispričala ponešto o svom pokojnom suprugu.
Prvoklasni m atem atičar Lorens Sigler Lari studirao je fiziku i
matematiku na Državnom univerzitetu u Oklahomi, odbranio je
doktorat iz matematike na U niverzitetu Kolumbija i zatim je dobio
godišnju Fulbrajtovu stipendiju za Kembridž. Pridružio se nastav-
nom osoblju na U niverzitetu Baknel 1965. i ostao tam o do kraja
svoje karijere. Napisao j e nekoliko udžbenika iz algebre i teorije
skupova pre nego što je preuzeo na sebe obeshrabrujući zadatak
da prevede Leonardova dela.
94- Poglavlje 9

Sl ik a 11. Lorens Sigler, prevodilac Liber abbaci, u svojoj kancelariji na

Univerzitetu Baknel. Ljubaznošću Džudit Sigler Fel.

Završio je prvi od tih prevoda, Liber Qm dratorum , 1991, nakon

pet godina rada. Kada je taj prevod naredne godine bio objavljen,
već je uveliko radio na drugom, značajno am bicioznijem prevodu,
upravo na Liber abbaci.1Biće to njegov poslednji prevod. Usred pro-
jekta saznao je da boluje od neizlečivog raka, pa je proveo poslednje
godine svog života u očajničkoj borbi s vrem enom da završi zapo-
četo. Preminuo je 1997. Uspeo je da dovrši prevod, ali nije imao vre-
mena da završi detalje oko objavljivanja. Džudit Sigler je odlučila
da preuzme na sebe taj poslednji zadatak. Ispostaviće se da će on
prerasti u tešku petogodišnju borbu.
To što su mi ona i Greg Adams ispričali o procesu objavljivanja
bilo je toliko neverovatno - štaviše, Adams je upravo upotrebio reč
,,neverovatno“ u svom kratkom opisu koji mi je poslao m ejlom -
da sam znao da ću m orati da otputujem u Luisburg, pensilvanijski

1 Iz nekog razloga, Sigler je pisao Liber abaci, s jednim slovom b, što je uvreženiji
oblik.
 Prevod 9S

univerzitetski gradić u kome se nalazi Baknel, da bih razgovarao

i s Adamsom i sa Siglerovom udovicom. Nisam samo planirao da
saznam više detalja o Lorensu Sigleru i njegovom radu na prevodu,
već i da čujem od Džudit šta je sve trebalo da se njegov prevod završi
i da stigne do štamparije. Jer i Džudit Sigler je igrala važnu ulogu
u sagi o Liber abbaci.
Tokom te posete spoznaću da j e priča o knjizi Liber abbaci vrlo
ljudska priča što se proteže kroz više vekova, uz završetak (podra-
zumevajući da j e njen završetak prevod na engleski) koji je u sva-
kom pogledu upravo onoliko dramatičan koliko bi to bilo koji holi-
vudski scenarista m ogao smisliti.
Nažalost, zbog univerzitetskih obaveza m orao sam privrem eno
da odložim taj deo mog projekta o Leonardu, i kako to već ide, tek
sam 2009. konačno otputovao na istok i čuo izvanrednu priču o
tom e kako je Liber abbaci prevedena na engleski.
Kako se kasnije ispostavilo, to što sam svoj projekat stavio na čeka-
nje koje je potrajalo nekoliko godina imalo je jednu korisnu stranu za
mene. Dobio sam vrem ena da razmislim koliko je priča o tom e kako
su brojevi i aritmetika stigli do Zapada i uticali na njega često zavisila
od pojedinaca, od njihovog prepisivanja i prevođenja rukopisa.
Prenošenje našeg brojevnog sistema i njegove aritmetike od Indusa
koji su ga razvili, do Arapa, koji su ga proširili i našli mu praktičnu
upotrebu, zavisilo je od prevoda rukopisa s hindija na arapski. Da bi
postao dostupan evropskim naučnicima, rukopis je najpre morao biti
još jednom preveden, ovog puta na latinski. Italijanski trgovci počeli su
naveliko da koriste indoarapsku aritmetiku tek nakon što su rukopisi
bili prevedeni na narodni italijanski. Da bi sistem bio opštepriznat, ti
su rukopisi zatim morali dalje da se prevedu na m nogo jezika.
Siglerov prevod Liber abbaci, prvi prevod na savrem eni jezik ,
objavljen je 2002, tačno 800 godina nakon što je Leonardo objavio
prvu verziju te knjige, i možda neće prom eniti tok istorije kako su
to učinili raniji, pionirski prevodi. A li on je deo celokupne priče
o tim prevodima. N jegov je značaj istorijski, i omogućava nam da
96 Pojlavlje 9

shvatimo putovanje koje su prevalile neke ključne ideje što su nas

načinile ovakvim kakvi smo danas.
Strašna je činjenica da, čak i u savremenom svetu mašina za foto-
kopiranje u kome autori kucaju rukopise na računaru, potpuno isti
problem i koji su namučili prepisivače i prevodioce iz znatno ranijih
vrem ena i dalje mogu da se pojave.

PžUD tT ŽHfLE*.

Jaka snežna oluja na srednjem Zapadu, tokom noći u ponedeljak, 7.

decembra 2009, značilaje da su otkazani moj jutarnji let u utorak od
San Franciska do Čikaga, a zatim i let do Harisburga u Pensilvaniji.
Ali, kako je ju tro prolazilo, oluja se stišavala i na kraju sam našao
mesto na dva kasnija leta, te sam stigao u Harisburg kasno uveče.
Rezervisao sam sobu u velikom, višespratnom hotelu za poslovne
ljude u blizini aerodroma. U svojoj karijeri sigurno sam se prijav-
ljivao u takve hotele stotinama puta. Svi oni prilično liče jedan na
drugi, svi pružaju isti nivo udobnosti, svi nude iste pogođnosti i svi
služe istu hranu. Upravo ono što vam treba, ako poput mene, često
idete na službeni put.
Ispostavilo se da je hotel Best Vestern Harisburg In bilo lako naći,
kao što se to tvrdilo na njegovoj internet stranici, na manje od deset
kilom etara od aerodroma. Izdizao se u sredini sopstvenog, velikog
parkinga po čijoj su ivici bili razmešteni benzinska pumpa i nekoliko
restorana brze hrane koji su pripadali velikim lancima. Pošto je moj
let bio odložen za više sati, već sam bio umoran i gladan kada sam
stigao kolima na parking. Planirao sam da pojedem manji obrok,
verovatno u hotelu, pošto je temperatura bila blizu nule, a zatim da
pođem pravo u krevet. Našao sam mesto za parkiranje blizu glavnog
ulaza, obukao kaput, uzeo torbu sa zadnjeg sedišta i krenuo pešice
prema hotelu. U istom tom trenutku (ne izmišljam, niti ulepšavam
stvari), noćni vazduh ispunile su glasne sirene, i na parking su iz
svakog m ogućeg pravca počeli da stižu vatrogasna kola i policijski
 Prevod 97

kruzeri 2 pod punim gasom, a njihova trepćuća crvena i plava svetla

osvetlila su celokupan prostor. Gosti hotela počeli su da izviru iz
svih izlaza poput bujice. Prva grupa vatrogasaca navalila je u foaje
tačno u trenutku kada sam stigao do ulaza. Pogledao sam unutra i
video recepciju i recepcionera kako razgovara telefonom . Razabrao
sam da je jedn a od sirena bio protivpožarni alarm u hotelu - njega
nisam m ogao da čujem s mesta na kom sam se parkirao.
Pošto se ogrom ni vatrogasac u punoj oprem i isprečio između
mene i topline hotela, bilo je jasno da neću kročiti u zgradu, a neko-
liko trenutaka kasnije svi gosti bili su izvedeni na parking, što dalje
od polutoplote ulaznih vrata koja su nečim bila podglavljena da bi
ostala otvorena.
Kako je sve više vatrogasnih kola i policije nastavljalo da pristiže
- mora da ih je do tad bilo bar desetak, a čuo sam još sirena kako
se približavaju - bilo je jasno da će proći još dosta vrem ena dok se
ne dokopam sobe. Ako je se uopšte dokopam. Shvatio sam da isto-
rijsko istraživanje nije uvek prijatna aktivnost.
Nakon što sam vratio torbu u kola, bazao sam preko parkinga,
gazeći po vatrogasnim crevim a i pažljivo hodajući između svih tih
kola hitne pom oći, do Tako Bela, koji je predstavljao najbliži izvor
toplote i hrane, da sačekam da prođe vanredno stanje.
Sat i po i dva amerikanizovana takoa 3 kasnije, vatrogasna kola
počela su da odlaze, a ja sam m ogao da se dočepam sobe. Izgleda
da se zapalila mašina za video-igrice u sobi za zabavu.
Kakvih incidenata ima, ispostavilo se daje ovaj bio prilično sitan,
a za m ene tek mala neprijatnost. N e bih se mučio da ga spomi-
njem da nije delovalo kao da su se događaji urotili p rotiv m ene
tokom m oje celokupne potrage za Leonardom. Da sam sujeveran
ili da verujem u natprirodne siie, m ogao sam početi da se osećam

2 Cruiser (engl.), u ovom kontekstu označava automobil koji se može voziti velikom
brzinom glatko poput formule 1. ( Prim. prev.)

3 Taco (šp.) tradicionalno meksičko jelo, tortilja, obično savijeno, punjeno različitim
nadevima poput začinjenog mesa, povrća i sira. ( Prim. prev.)
98 Fojlavlje 9

nervozno. Ali nisam i ne verujem, pa se nisam osećao tako. Samo

sam bio zadovoljan da sam jedan korak bliži završetku potrage i
objavljivanju knjige o Leonardu.
Rano ujutro sam se odvezao u Luisburg. Pošto mi je sneg koji se
topio usporavao napredak malim kolima koja sam iznajmio, za put
od 115 kilom etara trebalo mi je skoro dva sata.
Zahvaljujući Gugl mapama i uputstvima lako sam našao prilično pro-
stranu, atraktivnu kuću u kojoj živi Džudit Sigler, u mirnoj ulici koja
preko državnog puta br. 15 gleda na Univerzitet Baknel. Onaje sa svojim
mužem Džoom Felom, penzionisanim profesorom filozofye koji je pre-
davao na Baknelu, izašla na vrata da me dočeka kad sam se dovezao.
Džudit Fel j e prilično niska žena veselog lica i tamne kose. Tačno
sam procenio da je otprilike m ojih godina. N osilaje sive farmerke i
duksericu s polo kragnom koja je imala horizontalne štrafte svetlo-
plave, sive, zelene i žute boje. Nakon što smo se upoznali, zatražio
sam da mi ispriča nešto o sebi. Nestrpljiva da se usredsredi na svog
pokojnog muža, rekla je da bi više volela da razgovaramo o njemu, ali
mi je kasnije, na m oje insistiranje, ispričala svoju životnu priču .4
R ođen aje 1946. kao Judit fon Seger u Budimpešti. Neplanirano
dete starijih roditelja, začeta j e ubrzo nakon povratka njenog oca,
inženjera, iz ruskog zarobljeničkog logora.
Džudit je odrasla u zlatno doba mađarskih istraživanja u obla-
stima fizike i nauke o materijalima. Jedno od važnih državnih pre-
duzeća bilo je Tungsram, u kojem je radio Džuditin otac. Iako je i
ona sama kasnije postala diplomirani inženjer, prvo je htela da stu-
dira biologiju. Njena želja da se bavi istraživanjem živih organizama
bila je motivisana smrću njenog starijeg brata. Mađarska je tek bila
kupila kobaltni pištolj ,5 i tri meseca nakon što je bio izložen nje-

4 Uskoro ćete otkriti da to nije bila beskorisna radoznalost s moje strane. Kao što sam
nagovestio ranije, Džudit Sigler nije bila samo pripovedač priče koju ćete pročitati,
ona je njen sastavni deo.

5 Terapija kobaltom koja koristi usmereni snop zračenja sintetičkim radioaktivnim izoto-
pom kobalta za lečenje tumora u upotrebi je od pedesetih godina XX veka. (Prim. prev.)
 Prevod 99

govim nevidljivim , smrtonosnim zracima, Džuditin brat je postao

jedna od prvih žrtava u svetu koja je umrla usled trovanja radijaci-
jo m korišćenom u kom ercijalnom proizvodu.
Pošto ju je sistem strateški motivisanih kvota koju je komunistička
mađarska vlada nametnula univerzitetima sprečio da studira biolo-
giju, morala je da izabere inženjerstvo. Na kraju je radila na razvoju
nove računarske tehnologije koja je u to vrem e bila u nastajanju.
Kao pripadnik mađarske inteligencije, upoznala je izvestan broj
matematičara, među njima i čuvenog Pala Erdeša,6 koga sam i sam
prilično dobro poznavao.
Napustilaje Mađarsku 1975. i živ e la je tri godine u Monaku, pre
nego što se 1978. preselila u Sjedinjene Države. Pošto nije govorila
engleski, Džudit se prvo izdržavala kao kućna pomoćnica; napre-
dovala je do dadilje, gde je, rekla m i je , profitirala zahvaljujući naj-
boljem učitelju engleskog koga je imala: četvorogodišnjem detetu
koje je čuvala. Nakon toga, a pošto je njena ekspertiza u oblasti teh-
nologije tranzistora zastarela, nije mogla da se zaposli kao inženjer,
pa je radila kao prodavac za proizvođača nakita u Njujorku.
Lorensa Siglera upoznala je 1979, venčali su se i preselili u Luisburg.
Tamo je studirala računovodstvo na Baknelu, i počela da radi kao pore-
ski računovođa, što j e i dalje bila u vrem e kada smo se upoznali.

L oREM ZlfLEK

Lorens Sigler - sve njegove kolege sa Baknela zvale su ga Lari, iako je

za Džudit uvek bio Lorenco - rođen je 1928. u Tulsi, u Oklahomi. Stu-
dirao je matematiku i fiziku na Državnom univerzitetu u Oklahomi u
Stilvoteru, a doktorirao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, pod
mentorstvom Voltera S. Strota. Rad kojim je 1963. odbranio doktorat

6 Pal Erdeš, takođe Pol Erdeš (1913-1996) mađarski je matematičar, čuven po svojoj
saradnji s mnogo matematičara širom sveta. To mu je omogućilo da napiše preko 1000
matematičkih radova, i time postane drugi najplodniji matematičar svih vremena,
odmah posle Leonarda Ojlera. (Prim. prev.)
100 Fogl avl j e 9

nosio je naziv 0 realnoj asimptotskoj teorijifaktorizadje običnih diferend-

jalnih operatora. Nakon što je doktorirao na Kolumbiji, proveo je godinu
dana na Kembridžu, kao stipendista fondacije Fulbrajt. Posle je kratko
radio na koledžu Hanter i na Univerzitetu Hofstra (oba se naiaze u
Njujorku), pa je 1965. prešao na Univerzitet Baknel. Ostao je tamo,
u ruralnoj Pensilvaniji, do 1997, do kraja života. Napisao je nekoliko
udžbenika, među njima i jedan iz algebre, objavljen 1978. i Vežbe iz
teorije skupova, objavljene godinu dana ranije kao dodatak popular-
n o m udžbeniku iz teorije skupova koji je napisao čuveni emigrant,
mađarski matematičar Pal Halmoš. (Mađarsko izdanje objavljeno je
kao jedna knjiga, a obojica su navedeni kao autori.)
Džudit mi je rekla da se Sigler slučajno zainteresovao za Leonarda.
Nam erio je da napiše knjigu iz matematike za višu školu koja bi bila
zanimljiva studentima s društvenih smerova, a Fibonačijev niz se
nameće kao očigledna tem a za takvu knjigu. Tražeći inform acije o
Fibonačiju, otkrio je da skoro ništa nije bilo poznato. Povrh toga,
nije bilo prevoda na engleski nijedne Leonardove knjige. Štaviše,
jed in i prevod na savremeni je zik bilo čega što je Leonardo napisao
bilo je francusko izdanje Liber Quadratorum.
Razočaran trenutnim stanjem stvari, Sigler je odlučio da učini nešto
povodom toga. Projekat pisanja udžbenika za koledž je odložen za
kasnije, a on je počeo da samostalno uči latinski kako bi preveo - uz
komentare - tri sačuvana Leonardova velika dela na engleski, najpre
Liber Quadratorum, zatim LiberAbbad, i na kraju De Practica Geometrie.
I tako je , početkom osamdesetih godina XX veka, naoružan samo
malim izdanjem Kaselovog sažetog rečnika latinskogjezika u mekom
povezu, ovaj samouki poznavalac latinskog jezika i istoričar mate-
matike počeo rad na prvom prevodu. Završio ga je 1986. Već sledeće
godine objavila ga je izdavačka kuća Harkort Brejs. Čim je završio
p rvi prevod, odmah j e prešao na zastrašujući zadatak da prevede
Liber abbad, drugu Leonardovu knjigu sa svog spiska.
Biće to n jegov poslednji prevod. Godine 1992, u vrem e kada se
projekat približavao završetku, saznao je da je neizlečivo bolestan od
 Prevod 101

lim focitne leukemije, zbog čega je proveo poslednje godine života u

očajničkoj borbi s vrem enom da dovrši posao i objavi knjigu. Pošto
ta bolest slabi imunski sistem, posavetovali su ga da izlaganje viru-
snim infekcijama svede na najmanju meru, te se zato povukao s
univerziteta kako bi se u potpunosti usredsredio na knjigu. lako je
imao 64 godine, što je doba u kome bi m nogim njegovim kolegama
bilo drago da se povuku, a u svojoj karijeri na Baknelu uvek je imao
pun fond časova, Sigler je to smatrao prevrem enom penzijom.
Znajući da mu zbog narušenog zdravlja ostaje sve manje vremena
na raspolaganju, završio je prevođenje Liber abaci7 1995, kopirao
fajlove na desetak disketa i poslao ih uredniku koji je objavio nje-
go v prethodni prevod.
Nažalost, u to vrem e urednik j e napuštao izdavačku kuću Har-
kort Brejs s namerom da osnuje sopstveno izdavačko preduzeće i
odgovorio je da bi odložio objavljivanje za nekoliko meseci, pa da
zatim projekat sprovede u svojoj novoj firmi. Pošto još nije bio skio-
pljen zvanični ugovor za knjigu, a Harkort Brejs više nije bio u igri,
rukopis je ostao u rukama je d n o g je d in o g čoveka koji je bio usred
stvaranja novog preduzeća.
Njih dvojica su nastavili da se dopisuju sledećih meseci, a Sigler je
postajao sve zabrinutiji, je r je želeo da prevodbude objavljen pre nego
što umre. Međutim, pošto izdavač nije ništa znao o tom posebnom
razlogu za žurbu, nastavio je da čeka: trebalo je obezbediti sredstva
za složen projekat kakavje bila knjiga Liberabbaci. K n jigajejoš uvek
bila kod izdavača i čekala na objavljivanje kadaje Sigler preminuo.

Obja vljiva n je

K adaje Lorens Sigler umro, Džudit j e odlučila da će završiti posao

umesto njega tako što će razrešiti poslednje detalje oko objavljiva-
nja iz dva razloga: da bi ispunila njegovu želju i u spomen na njega.

7 Setite se da je Sigler koristio naziv s jednim slovom b.

102 Poflavlje 9

Ali postojala je jedna začkoljica. Zabrinuta da izdavač, ukoliko bude

saznao da je Lorens umro, više neće hteti da objavi knjigu, donela
je neobičnu odluku da ne postupa u ime svog prem inulog supruga,
već kao on.
Preuzela je njegov univerzitetski nalog za elektronsku poštu i
počela da komunicira s urednikom kao Lari Sigler. (I danas ona i
dalje koristi taj nalog. Toplina koju članovi matematičkog odseka na
Baknelu osećaju prema Lariju i Džudit tolika je da su oni više nego
srećni što je Lari bar na taj način i dalje prisutan.)
Prošli su meseci, a zatim i godine, a izdavač i dalje nije predla-
gao datum za objavljivanje. Pošto ju je njena prevara ograničavala
na komunikaciju putem elektronske pošte, Džudit nije znala šta da
uradi kako bi se uverila da će knjiga biti objavljena.
Jednog dana, 2000. godine, došao jo j je u goste stari zajednički
prijatelj Aleks Huri, profesor matematike s Univerziteta u Mičigenu.
Njem uje pomenula svoje muke. On je pregledao rukopis i rekao Džu-
dit da će uraditi sve što m ože da bi što pre našao drugog izdavača,
i to nekog s dugom tradicijom i dobrom reputacijom.
Džudit nije bila sigurna da je to bio pametan potez, ali tada je
Aleks obezbedio podršku matematičara s Baknela, koji su je uspeli
ubediti da prom eni izdavača. Pored toga, matem atičar s Baknela
Džordž Eksner poznavao je urednika u prestižnom i znatno većem
Špringer ferlagu, vodećem izdavaču matematičkih knjiga, i on se
obratio uredništvu u Džuditino ime. Odmah su mu odgovorili, potvr-
divši da će knjigu objaviti po ubrzanom postupku.
U svom prvom mejlu koji mi je poslao ujanuaru 2003, Greg Adams
je opisao niz događaja koji su usledili kao ,,neverovatne“ . U dugač-
kom razgovoru s Džudit Fel, utvrdio sam da nije preterivao.
U Špringeru su imali samo dva početna zahteva koja je trebalo
ispuniti da bi oni m ogli da uđu u proces objavljivanja. Prvi i najhit-
niji bio je da im se rukopis dostavi u elektronskom obliku.
Na nesreću, jedin a elektronska verzija koja je postojala bila je
sačuvana na disketama poslatim p rvom izdavaču, onom koji je
 Frevod 102

Slik a 12. Lorens i Džudit Sigler. Džudit je pripremila prevod svog pokoj-
nog muža za objavljivanje nakon njegove smrti. Ljubaznošću Džudit
Sigler Fel.

napustio Harkort Brejs. Zato mu je Džudit pisala, objasnila da je

Lorens prem inuo i da je ona želela da dobije elektronske fajlove
natrag kako bi knjigu poslala nekom drugom izdavaču. On jo j je
odmah učinio po volji i vratio diskete.
Ali prošlo je tri godine od kako je Lorens poslao rukopis, i tehno-
logija se promenila. Ni Džudit, ni bilo ko drugi s Baknela nije pose-
dovao računar koji je mogao da pročita fajlove s Lorensovih diskova.
Tada je Džudit zamolila za pom oć ćerku Džoa Fela, Kerolajn; u to
vrem e on aje radila za izdavačku kuću Pirson u Njujorku. Kerolajn je
predložila da diskete pošalju njenom prijatelju iz studentskih dana
s Jejla koji je znao s računarima, a sada je živeo u Kembridžu, i koji
je m ožda m ogao da ih hakuje i tako povrati informacije.
Haker (Džudit nije htela da mi kaže njegovo ime) nije sasvim opo-
ravio podatke s fajlova, ali je uspeo da dođe do neform atiranog tek-
sta. Međutim, izgubljena su sva uputstva za raspoređivanje mate-
matičkog sadržaja i slika. Džudit bi morala da ih rekonstruiše na
osnovu radnog primerka rukopisa kojije ostao posle Larijeve smrti.
104- Poflavlje 9

Rukopis se sastojao od debele hrpe papira sa zapisima u po tri reda: u

prvom se nalazio latinski tekst koji je Lorens sam prekucao pisaćom
mašinom s fotokopije Bonkompanjijevog rukopisa kojim se služio
pri radu, u redu ispod bile su njegove beleške u vezi s prevodom , a
njegov konačni prevod bio je rukom ispisan ispod toga.
Što je još gore, kadaje Džudit detaljnije pregledala spaseni tekst,
otk rilaje da j e nedostajalo otprilike 80 strana. Po svoj prilici, jedna
je disketa bila izgubljena. M orala bi da ponovo napravi taj deo
dokumenta na osnovu Lorensovog rukopisa s prevodom u tri reda.
Premda nije bila matematičar, bila je inženjer, a matematički sadr-
žaj Liber abbaci su, na kraju krajeva, činile osnovna aritmetika i alge-
bra, bila je sigurna da s tim m ože izaći na kraj.
Ali postojao je i drugi Špringerov zahtev. Ne samo da im je rad tre-
bao u elektronskom formatu, morao je da bude formatiran u TeX-u,
posebnom jeziku za unos matematičkog teksta (sledi objašnjenje).
Lativši se posla da prevede Liberabbaci, Sigler se suočio sa istim
problem om s kojim bilo koji autor matematičke knjige treba da se
izbori: kako izaći na kraj s matematičkim simbolima? Problem je
posebno ozbiljan kada je tekst prošaran komplikovanim formulama.
Matematička notacija razvila se kao sistem za pisanje matematike
rukom. Dok običan tekst leži u horizontalnom redu 8 te ga čitate
sleva nadesno ,9 kod matematičkih formula m ože biti važan celo-
kupan raspored na strani, a vertikalan položaj podjednako važan
kao i horizontalan. Takođe m ogu biti značajne i relativne veličine
različitih simbola, kao i fon t kojim j e sim bol ispisan - kao nor-
malan tekst, iskošen, podebljan ili kitnjast gotički tekst. Štaviše, u
matematici se koriste grčka i hebrejska slova, kao i čitav niz dru-
gih specijalnih simbola. Do pojave savremenih sistema za obradu
teksta, autori matematičkih udžbenika imali su naviku da kucaju
(ili su kucali) osnovni tekst svojih rukopisa, ostavljajući praznine

8 lli u vertikalnom redu u nekim jezicima, npr. u kineskom.

9 lli zdesna nalevo u arapskom, hebrejskom i još nekim jezicima.

 Prevod 105

na mestima na koja bi kasnije rukom ubacivali formule. Izdavač bi

onda m orao da pošalje rukopis u specijalizovanu štampariju, kako
bi ga slagali stručnjaci za takav tip posla.
Liberabbaci nema nikakve specijalne simbole; to je knjiga o osnov-
noj aritmetici i elementarnoj (nesimboličkoj) algebri. Ali u toj knjizi
se nalazi veliki broj prim era koji pokazuju kako raditi aritmetiku
i kako rešavati zadatke korišćenjem algebarskih metoda. Leonar-
dova osnovna namera pri pisanju Liber abbaci bila je da pokaže Iju-
dima kako zapisivati brojeve u indoarapskoj notaciji, kako ih ras-
porediti da bi s njima m oglo da se računa. Kao što svi danas znaju,
raditi aritmetiku u stvari podrazumeva i raspoređivanje brojeva u
pravougaone nizove, pri čemu c iffe treba tačno poravnati i verti-
kalno i horizontalno. Sigler je morao da nađe način da takve nizove
uvrsti u rukopis.
Sedamdesetih godina XX veka, kako su računarski program i za
obradu teksta postajali sve više dostupni širokoj publici, razvijena
su dva metoda da bi se autorima matematičkih knjiga i radova omo-
gućilo da priprem e rukopise za objavljivanje. U jedn om metodu,
na početku popularnijem , proizvođači softvera su u standardne
pakete za obradu teksta dodali čitav niz specijalnih fontova koji su
korisniku omogućavali sklapanje matematičkih formula od osnov-
nih elemenata, u meniju iz kog su m ogli da se izaberu i upotrebe.
Takvi sistemi bili su jednostavni za korišćenje, pa ipak je proces da
se izaberu različiti elem enti i da se mišem i kursorom postave na
ispravno mesto bio spor i mukotrpan. Povrh toga, rezultati su retko
kad b ili estetski zadovoljavajući, uz nepravilne razmake, znakove
štampane iznad ili ispod teksta koji su bili previše veliki ili previše
mali itd. Ali ti su sistemi bar davali autorima mogućnost da bez bilo
kakve posebne obuke sami sačine sopstvene rukopise.
Drugi pristup razvio je naučnik sa Stanforda Donald Knut, čije je
osnovno polje istraživanja bilo računarstvo. N jegov sistem, nazvan
TeX (izgovara se ,,tek“ , neobičan ispis je deo naziva brenda) proi-
zvodi ispravno raspoređen matematički tekst, i reči i formule, pri
106 Fojlavlje 9

čemu su čak i najsloženije matematičke form ule savršeno ispisane.

Knut je zasnovao svoj sistem najednostavnoj ideji da se strana ispi-
sanog m atematičkog teksta posmatra kao slika, a ne kao tekst.
Autori koji koriste TeX unose reči rukopisa na standarđan način,
ali kada žele da ubace formulu, unose instrukcije koje govore sistemu
kako da iscrta formulu kao sliku. To znači da korisnik treba da nauči
- ili da stalno pretražuje - sve komande koje moraju biti zadate da
bi se stvorili različiti simboli. Na početku, to čini TeX ekstremno
teškim sistemom za korišćenje, ali kada ga korisnik dovoljno dobro
savlada, priprem a matematičkih rukopisa postaje prilično rutin-
ski posao, bez obzira koliko su form ule složene. Program TeX ima
u svojoj m em oriji sva pravila za sklapanje matematičkih form ula i
njihovo pravilno raspoređivanje. Autor koristi običan program za
obradu teksta kako bi priprem io standardni tekstualni fajl, koji ne
sadrži matematičke simbole (osim brojeva).
M eđutim autor m ora da unese komande za kreiranje matema-
tičkih simbola i formula. (TeX komande počinju kosom crtom. Na
primer, \int govori TeX-u da nacrta znak za integral, \infty mu
govori da nacrta simbol za beskonačnost, a \frac{\piH4} mu govori
da nacrta razlomak m/4 na matematički pravilan način, gde je n
smešteno iznad broja 4 a između njih se nalazi horizontalna crta.)
Sigler je izvom o otkucao svoj prevod koristeći program MathText,
sistem prvog tipa. To je bilo kodiranje koje je neimenovani haker iz
Kembridža morao da dešifruje kako bi došao do neobrađenog teksta.
Džudit je onda morala da prevede spaseni tekst u jedan sasvim
funkcionalan TeX dokument. To je bio ogrom an izazov. U stvari,
morala bi da postane još jedan prevodilac Liber abbaci, ovoga puta
prevodeći na kompjuterski jezik TeX prevod na engleski svog pokoj-
nog muža, a on je preveo Bonkompanjijevu štampanu verziju iz XIX
veka koja je bila prevod rukom pisane kopije iz XIII veka rukom
pisanog Leonardovog teksta.
Džudit mi je kazala: da nije bilo podrške i pom oći koju su jo j
ponudile - i pružile - Larijeve kolege s m atematičkog odseka na
 Prevod 107

Slika 13. Matematičari s Univerziteta Baknel koji su pomogli Džudit Sigler

da objavi engleski prevod Liberabbaci njenog pokojnog supruga Lorensa.
Sleva nadesno: Pol Mekgvajer, rukovodilac odseka u vreme kada je delo
završeno; Greg Adams, koji je predložio pomoć, ali je bio odsutan u vreme
rada na pripremi rukopisa; Džudit Sigler Fel, rođena Fon Seger; Džordž
Eksner, kojije poznavao Tomasa Ferstera iz vremena kadaje radio u Šprin-
geru; Karl Vos, rukovodilac odseka u vreme moje posete, novozaposleni u
vreme kada se sve ovo dešavalo, a čije su veštine u TeX-u bile presudne.

Baknelu, ona nikad ne bi prihvatila taj drugi zadatak. TeX je izvan-

redno moćan, veom a složen tehnički je zik za slaganje za čije je
ovladavanje neophodno značajno vrem e i trud. A jasn o je da bi za
slaganje Liberabbaci bila potrebna značajna veština. (I sam koristim
TeX da bih pisao članke i knjige već skoro 30 godina, a ne znam kako
da postignem neke od posebnih rasporeda koji su potrebni za Liber
abbaci, a koje je Džudit na kraju napravila.)
Greg Adams, koji jo j je obećao svoju podršku, bio je na plaće-
nom odsustvu radi stručnog usavršavanja u vrem e kada je Džudit
počela da uči TeX i da radi na Lorensovom rukopisu. Ali rukovodilac
odseka Pol M ekgvajer bio je jednako predusretljiv, i dozvolio je Džu-
dit da koristi njegovu kancelariju i računar (na kome je bio instaliran
TeX) noću, u vrem e kada bi se svi studenti i nastavno osoblje razišli.
10 8 Fejlavlje 9

Srećom, odsek je upravo bio angažovao mladog profesora matema-

tike Karla Vosa (koji je bio novi rukovodilac odseka 2009, u vrem e
moje posete). Poput većine mlađih matematičara, on je bio struč-
njak za TeX, pa je mogao da pom ogne Džudit u situacijama kada bi
se pojavili neki zahtevniji izazovi pri slaganju rukopisa. On je takođe,
prema onome što mi je Džudit ispričala, došao kasno noću i pritekao
joj u pom oć kada ga je zvala je r se Polov računar pokvario.
Prema Gregu Adamsu, Džudit ne samo da je brzo postala struč-
njak za korišćenje TeX-a, već i poznavalac sadržaja Liber abbaci.
Posebno je važno što je , uz konsultaciju s izdavačkom kućom Šprin-
ger, napravila izm ene u slogu koje su značajno poboljšale čitljivost
teksta, na primer, izmeštanjem elemenata sadržaja u margine. Kori-
steći beleške svog supruga, takođe je prevazišla opiranje urednika
Špringera da se u knjigu uključe Lorensove uvodne napomene.
I ondaje, napokon, zadatak bio završen. Bilo je to šest meseci inten-
zivnih napora, od početka aprila do kraja septembra 2001. Pre no što je
poslala rukopis Špringeru, Džudit ga je dala Kristini, Larijevoj kćerki,
koja je diplomirala istoriju i engleski jezik na Državnom univerzi-
tetu Pen, da uradi korekturu. Kada je Džudit izašla iz kancelarije Pola
Mekgvajera s paketom u kome su se nalazile diskete, dočekao ju je ceo
odsek, postrojen s obe strane hodnika. Došli su da aplaudiraju njenom
postignuću i da je isprate do pošte u univerzitetskom kompleksu, kako
bi i oni bili svedoci toga da je Larijev prevod konačno izašao u svet.
Čista je sreća da će knjiga biti objavljena 2002, tačno 800 godina nakon
što je Leonardo završio svoje prvo izdanje Liber abbaci.
Svet je napokon dobio verziju knjige Liberabbaci, jed n e od naju-
ticajnijih knjiga napisanih na savrem enom jeziku. Ali trebalo je da
se odvije začuđujući sled događaja, i b io je potreban trud više ljudi,
da se ona stvori. Posebno, kako j e Adams prim etio za Džudit Sigler
u svom mejlu koji mi je poslao 2003, „iako je dobila pom oć raznih
ljudi s (Baknelovog matem atičkog) odseka, njeno postignuće nije
ništa manje vredno pažnje“ .
 Prevtd JOP

r.$.

U januaru 2003, ubrzo nakon što je Siglerov prevod na engleski bio

objavljen, i pet godina nakon njegove smrti, u vitrini matematičkog
odseka na Baknelu počeli su da se pojavljuju plišani zečevi - prvog
dana jedan, narednog dana drugi, onda ih j e sledećeg dana bilo tri,
pa zatim pet, osam, 13 i 21. To j e čuveni Fibonačijev niz, prikazan
u svojoj izvornoj formulaciji, kao broj jedin ki u rastućoj koloniji
zečeva. Kolege Lorensa Siglera našle su jedinstveni način da pro-
slave naporan rad iz čistog zadovoljstva. I Lorensov - poslednjih
godina njegovog života - i njegove supruge Džudit nakon njegove
smrti. Siglerovi su poklonili svetu prvi i jed in i prevod Liberabbaci
na savremeni jezik. Ljudi koji misle da je matematika suvoparna i
dosadna, a da su matematičari još više takvi, sasvim sigurno nisu
upoznali nijednog pravog matematičara.

Sl ik a 14. Vitrina na odseku za matematiku Univerziteta Baknel, s

postavkom koja je obeležila izdavanje prevoda Liber abbaci Lorensa
Siglera, koji je objavljen 800 godina nakon prvog izdanja. Ljubazno-
šću Džudit Sigler Fel.
 FO fL A V L JE 10

Citajući Fibonačija

Zdhvatjujući la riju Sifleru i njegovoj udovici Džudit Fel, kao i osoblju

m atem atičkog odseka s U niverziteta Baknel koje jo j je pom oglo,
nekoliko meseci nakon što sam se vratio na Stanford s putovanja
po Italiji, mogab sam da otvorim izdanje Liber abbaci na engleskom
i da započnem čitanje.
Dok su m ilioni ljudi širom sveta bili zadubljeni u novu knjigu o
Hariju Poteru - za koju su se narudžbine u pretprodaji na Amazonu
brojale u desetinama hiljada - pretpostavljao sam da sam bio jedina
osoba na planeti (što je verovatno bilo tačno, ako se izuzme pro-
fesor Gecman s Jejla) k o ja je započinjala proučavanje Liberabbaci.
Ali garantujem vam da nem a šanse da je m oje uzbuđenje bilo i
trunku manje od onog koje je doživljavalo mnoštvo čitalaca romana
Dž. K. Rouling.
Prvih sedam poglavlja Liberabbaci bave se osnovama indoarapske
aritmetike. Počinju s objašnjenjem kako zapisivati brojeve i kako
baratati s njima - o tom e piše u prvom poglavlju - koje Leonardo
navodi koristeći m nogobrojne specifične brojevne prim ere, vrlo
slično tom e kako se danas radi s učenicima osnovne škole. Naša
poznata obrazovna praksa (kada su stariji učenici u pitanju) po kojoj
 Č itajući Fibonačija 111

se različita pravila sumiraju ujednostavne algebarske formule, poja-

vila se tek vekovim a kasnije.
Upravo u osmom i devetom poglavlju čitalac se po prvi put sreće
s prim erim a iz stvam og života. U m nogim od njih navode se rolne,
pri čemu je rolna bila jedin ica za težinu, jednaka 12 uncija. Među-
tim, jedin ice za težinu razlikovale su se od grada do grada. Tako su
postojale pizanske rolne, firentinske rolne itd. Jedan rešeni prim er
u osmom poglavlju nosi naslov:

0 određivanju vrednosti firentinske rolne kada je poznata

vrednost one iz Đenove. [str. 148]

Tipičan rešeni primer u ovom delu knjige počinje na sledeći način:

Ako se laneno ulje ili neka druga roba prodaje u blizini Sirije ili
Aleksandrije za 4 saracenska bizanta ,1 a želite da znate koliko
vredi 37 rolni, onda... [str. 142]

Deseto poglavlje, „ 0 udruženjim a i njihovim članovim a“ , prika-

zuje razum ljive dragocene m etode za rešavanje problema kao što
je određivanje isplata u sledećem primeru:

Tri čoveka su se udružila tako da je prvi uložio 17 libri, drugi 29

libri, treći 42 libre, a zarada je bila 100 libri. [str. 220]

Idući ka kraju poglavlja 11 nailazimo na neobičan zadatak koji

je matematičarima veom a poznat (mada ne toliko kao zadatak o
zečevim a do kog ću doći uskoro). Naziva se Fibonačijev zadatak o
pticama. Evo šta Leonardo pita:

0 ČOVEKU ŠTO JE KUPIO TRIDESET PTICA TRI RAZLICITE

VRSTE ZA 30 DENARA

Neki čovek kupio je izvestan broj jarebica, golubova i vrabaca,

ukupno 30 ptica za 30 denara. Jedna jarebica kupuje se za tri

Bizant je naziv koji se koristio u Zapadnoj Evropi za vizantijski solid. ( Prim. prev.)
112 F o f l a v l j e 10

denara, golub za dva denara, a dva vrapca za jedan denar, odno-

sno jedan vrabac za pola denara. Traži se koliko je ptica kupio od
svake vrste. [str. 256]

Ovaj zadatak čini posebno zanimljivim činjenica da očigledno nema

dovoljno informacija da bi se mogao rešiti. Dolazite do tog zaključka
čim pokušate da ga rešite upotrebom savremene simboličke algebre.
Ako s x označite broj jarebica, s y broj golubova i sa z broj vrabaca,
onda na osnovu datih inform acija dobijate dve jednačine:

x + y + z = 30 (broj kupljenih pticaje 30)

3x + 2y + \z = 30 (ukupno je plaćeno 30 denara).

Ali kao što se to nauči u srednjoj školi, na času algebre, potrebne

su tri jednačine da bi se odredile tri nepoznate. Pa, u opštem slu-
čaju to jeste tačno, međutim, ovde raspolažete jedn om dodatnom
ključnom inform acijom koja omogućava da se zadatak reši. V idite
li o čemu se radi? Izložiću rešenje zadatka na kraju ovog poglavlja.
(Leonardo, po običaju, rešenje daje opisno a ne pomoću simbola ali,
ako to zanemarimo, rešenje koje ću vam dati je njegovo.)
Nisu svi Leonardovi zadaci izloženi na nedvosmisleno prim en-
ljiv način. Na primer, m nogi su poput o vo g iz poglavlja 12 Liber
abbaci:

Neki lav nalazi se u bunaru čija je dubina 50 dlanova.2 On se

dnevno penje za l/7 dlana, a spušta za l/9. Traži se za koliko će
dana izaći iz bunara. [str. 273]

Ipak, prim eri iz Liber abbaci većinom su formulisani na očigledno

praktičan način. Štaviše, poglavlje 12 je gigantsko delo koje pred-
stavlja 259 urađenih primera, od kojih Leonardo svaki detaljno

2 Srednjovekovna jedinica mere za dužinu koja je varirala od države do države u Evropi,

ali je obično odgovarala četvrtini lokalne vrednosti stope koja je merila između 27 cm
i 35 cm. (Pnm. prev.)
 Čitajući Fibonačija f?3

rešava - rekao bih do najsitnijih detalja. Za neke j e potrebno samo

dva-tri reda, dok se drugi rasprostiru na nekoliko gusto ispisanih
stranica. U Siglerovom prevodu na engleski celo poglavlje zauzima
187 štampanih strana.
Kada sam p rvi put pročitao Liber abbaci - ne, tačnije bi bilo da
kažem prelistao, pošto je obim knjige učinio zadatak d a je zaista
pročitam previše zastrašujućim - nisam m ogao da poverujem da bi
jedan tako pametan momak kao što je bio Leonardo, koji je možda
bio i najinteligentniji matematičar svog doba, posvetio svoje vrem e
nečemu što je m orao biti nepojm ljivo dosadan zadatak, da objasni
u tančine jednu računicu za drugom. Uostalom, svaka od njih vrlo
se malo razlikovala od m nogih drugih. A li onda mi je sinulo.
Pojavljivanje Liberabbaci bilo je jako slično rađanju personalnog
računara početkom osamdesetih godina XX veka, i to po revoluci-
onarnim efektim a koje su oba događaja imala na društvo u vrem e
kada su se pojavila .3 Mladi genijalci za inform atiku koji su razvili
personalne računare i softver za njih, proveli su sate pažljivo raz-
matrajući fine detalje pravljenja strujnih kola i pisanja program-
skog koda. Prema svim m erilim a osim jednog, nije se m oglo naći
ništa dosadnije i ništa što više zaglupljuje. Taj jedan izuzetak zazvu-
čaće poznato svakome ko je ostao budan do duboko u noć pišući
računarski program. Jednom kada se upustite u projekat, on poči-
nje da živi svojim životom . Samo se iznenada nađete u nečemu što
se često naziva ,,tok“ . Vrem e stoji, a um m ože da se izbori s proi-
zvoljnom količinom finih detalja. U stvari, ne deluje da su u pita-
nju fini detalji; u tom trenutku taj dizajn ili taj deo koda jedin o su
važni na svetu.
Posebno j e tako ukoliko verujete da je ono što radite važno -
toliko važno da može promeniti svet. Današnjem čitaocu kao što sam
ja, Leonardov tekst objašnjava nešto čega se sećamo još sa časova
matematike iz detinjstva. No na početku XIII veka ništa od toga nije

3 Detaljno ću objasniti ovo zapažanje u poglavlju 14.

114- F o j l a v l j e 10

bilo poznato. Kada je Leonardo pisao svoje gigantsko delo, njemu

je to bilo jednako novo kao i njegovim budućim čitaocima. U mno-
gim slučajevima rešavao je prim ere po prvi put na svetu. Rešavao
ih je za sebe jednako koliko ih je rešavao za svoje buduće čitaoce.
M etodi koje je razvijao i koristio bili su mu novi i nepoznati isto
onoliko koliko su to specifikacije silicijumskih čipova i kompjuter-
ski program i bili Bilu Gejtsu (kupio i razvio operativni sistem MS-
DOS za prvi IBM PC), Stivu Voznijaku (projektovao računare Epl I
i Epl II), Denu Briklinu (napisao VisiCalc, prvu računarsku verziju
program a za tabelarne proračune) i svim ostalim pionirim a revo-
lucije personalnih računara. I poput njih, Leonardo je sigurno sma-
trao da je ono što radi bilo strašno važno - da će zauvek prom eniti
život na zemlji.

Z a ć in ja v a n je

Dvanaesto poglavlje je posebno dugačko, i čini ga obim an pre-

gled urađenih zadataka. Kao nastavnici matem atike i pisci pre i
posle njega, Leonardo je očigledno znao kako će m nogi ljudi koji
su želeli da od njega nešto nauče biti slabo zainteresovani za teorij-
ske, apstraktne zadatke. Iako su matematičari sasvim kao kod kuće
kada se nađu u misaonom svetu simbola, većina ljudi više voli kon-
kretne i poznate stvari. Da bi objasnio kako koristiti nove metode
koje je naučio u severnoj Africi, Leonardo je tražio način da apstrak-
tne ideje ogrne u poznate, svakodnevne situacije. Rezultat je klasa
zadataka koji se danas svrstavaju u zabavnu matematiku.
Na primer, on navodi niz „zadataka s kesom novca“ kako bi,
prem a izvesnim pravilima, stavio u svakodnevni kontekst mate-
matički zadatak podeie izvesne količine novca - ili bilo čega dru-
gog što bi ljudi poželeli da dele. Prvi glasi ovako:

Dva čoveka koja su imala neke denare našla su kesu s još

denara; pošto je kesa nađena, prvi čovek reče drugom: „Ako
 Citajući Fibonaćija 115

uzmem ove denare iz kese, onda ću s denarima koje imam,

imati tri puta više od onoga što ti imaš“ . Drugi čovek odgovori:
,,A ukoliko ja uzmem denare iz kese, zajedno s mojim denarima,
imaću četiri puta onoliko koliko ti imaš“ . Traži se koliko denara
ima svaki od njih i koliko su denara našli u kesi. [str. 317]

Danas bi se od učenika očekivalo da ovaj zadatak reše upotrebljava-

jući osnovnu algebru (jednačine), a za to je potrebno najviše neko-
liko redova. Ali savrem ena simbolička algebra je znatno pozniji
izum. Leonardo j e svojim rešenjem ispunio skoro polovinu strane
pergam enta. (U suštini, to je isto rešenje koje bi dobio današnji
učenik algebre, ili bar koje bi trebalo da dobije, ali kada nemate
na raspolaganju jednostavnost simboličkih jednačina, potrebno je
uložiti m nogo više truda i potrošiti znatno više prostora na strani
da bi se došlo do rešenja.)
Slede komplikovanije varijante, uključujući one kada kesu nađu
tri čoveka, četiri čoveka i na kraju petorica ljudi. Na svaki zadatak
otišao je ceo list pergamenta da se dođe do rešenja. Dodatno kompli-
kujući, izložio je posebno izazovan zadatak: četiri čoveka koji imaju
svoje denare nalaze četiri kese s denarima. Rešenje u Siglerovom
prevodu na engleski dato je na pune četiri strane. Sve u svemu, Leo-
nardo je naveo 18 zadataka s pronalaženjem kese, koji zauzimaju
devetnaest i po strana prevoda na engleski.
Iako deluje da je m noge varijante zadataka s kesom koje Leo-
nardo navodi upravo on i smislio, originalni problem je stariji bar
400 godina. U svojoj knjizi Ganita Sara Sangraha, indijski matema-
tičar iz IX veka, Mahavira (oko 800-870) predstavlja svojim čitao-
cima sledeći zadatak:

Tri trgovca našla su kesu na putu. Prvi je izjavio da bi ga to

otkriće učinilo duplo bogatijim od preostale dvojice zajedno.
Drugi je tvrdio da bi se njegovo bogatstvo utrostručilo ukoliko
bi on zadržao kesu, a treći je tvrdio da bi se njegovo bogatstvo
uvećalo pet puta.
1)6 F o j l a v l j e 10

Čitalac treba da odredi koliko je novca imao svaki i koliko je novca u

nađenoj kesi. To je upravo prvi Leonardov zadatak o kesi iz poglavlja
12 knjige Liber abbaci. Po svoj prilici, Leonardo je nabasao na zago-
netku u nekom arapskom tekstu.
Leonardovi zadaci s kesom uključuju deljenje samo sa celim broje-
vima. Da bi objasnio kako postupiti kada su u igri i razlomci, koristio
je drugi scenario koji je njegovim čitaocima mogao da bude poznat:
kupovinu konja. Na strani 337 u Siglerovom prevodu čitamo:

Ovde počinje peti deo o ortačkoj kupovini konja prema nekoj

datoj razmeri.

Prvi zadatak s konjem glasi ovako:

Dva čoveka koja su imala bizante našla su konja za prodaju.

Pošto su hteli da ga kupe, prvi reče drugom: „Ako mi daš tre-
ćinu svojih bizanata, imaću dovoljno da kupim konja“ . A drugi
je čovek predložio da na sličan način dođe do potrebne sume
za kupovnu konja, ako uzme četvrtinu bizanata od onog prvog.
Traži se cena konja i koliko bizanata je imao svaki od ove dvo-
jice. [str. 337]

Ponovo bi onaj ko danas uči matematiku rešio ovaj zadatak kori-

steći (simboličke) algebarske jednačine. Leonardo g a je rešio kori-
steći aritmetiku. Posledicaje da sam se na ovom mestu uhvatio kako
prelećem stranicu pogledom . Pretpostavljam da ćete i vi to uraditi,
ali da se zna, evo šta je Leonardo zapisao.

Poređaj l/4 i l/3 odgovarajućim redom pa oduzmi jedan koje je

nad tri od tri; ostaće dva koje ćeš pomnožiti s četiri; biće osam
bizanata, i prvi ima toliko novca. Takođe se jedan koje je nad
četiri oduzima od četiri; ostaje tri koje se množi s tri; ostaće
devet bizanata i drugi čovek ih je imao toliko. Ponovo pomnoži
tri s četiri; dobićeš 12 od kojih oduzmi jedan što si dobio mno-
ženjem jedan koje je iznad tri s jedan koje je iznad četiri; ostaće
 C itajući Fibonaćija 117

11 bizanata, koliko je cena konja. Ovaj metod sledi iz pravila

razmere, odnosno iz određivanja razmere bizanata jednog
čoveka prema bizantima drugog čoveka; tako je određena raz-
mera. [str. 337]

Ovo se ne čita kao savremeni udžbenik aritmetike. M nogo više pod-

seća na recept za kuvanje, možda na neki iz knjige Osnove kuvanja za
neupućene, napisan tako da se ništa ne prepusti slučaju. Leonardo
objašnjava, korak po korak, koje cifre m orate napisati i gde, kao i
šta s njima treba da uradite. Savremeni udžbenik bi naveo algebar-
sku formulu u koju biste jednostavno uvrstili brojeve, ali algebarska
notacija j e jo š uvek bila vekovima daleko. Umesto toga, Leonardo je
morao da prenese m etod navodeći m nogo konkretnih primera, pri
čemu je svaki imao jedinstveni obrt i u svakom su korišćeni malo
drugačiji brojevi.
Nakon trideset šest strana i dvadeset devet zadataka o konjima,
Leonardo je očito zaključio da je naveo dovoljno prim era kako bi
njegovi čitaoci m ogli da savladaju opšti postupak. Usput je rešio
zadatak u kome petorica ljudi kupuju pet konja [str. 350], zatim još
jedn u posebno zamršenu zagonetku kojoj daje naslov

Zadatakkoji nam je postavio najmudriji učitelj iz konstantino-

poljske džamije

U njoj petorica ljudi kupuju brod, a ne konja. Rešio je i zadatak u kome

sedmorica ljudi kupuju konja, za koji se, uprkos tom e što na prvi
pogled deluje složenije, ispostavlja da je manje zapetljan [str. 366].
Pošto su m nogi njegovi sunarodnici često putovali, Leonardo je
znao da će zadaci u vezi s novcem i putovanjima sigurno izazvati
veliko interesovanje, pa oni čine sledeći skup primera. U prvom
zadatku o putniku napisao je:

Neki čovek putujući u Luku radi trgovine, udvostručio je

tamo svoj novac i potrošio 12 denara. Zatim je krenuo nazad
i na putu prošao kroz Firencu, gde je udvostručio svoj novac
118 F o j l a v l j e 10

i potrošio 12 denara. Odatle se vratio u Pizu, udvostručio svoj

novac i potrošio 12 denara, a tvrdi se da mu ništa nije ostalo.
Traži se koliko je novca imao na početku [str. 372].

Iako završetak ove male izmišljene priče m ože da zazvuči poznato

m nogim današnjim posetiocim a Toskane, konkretan zadatak ima
relativno jednostavno rešenje. Isto važi i za neke, mada ne sve, od
m nogih varijanata zadatka koji Leonardo rešava na sledećim stra-
nama. On takođe te iste aritmetičke principe i m etode rešavanja
ilustruje pomoću nekih drugih zadataka, uključujući nekoliko pri-
mera računanja kamate na kupovinu kuće [str. 384-392].
Jedan zadatak ima posebno ružno rešenje: izvesni trgovac izlazi
iz ortakluka u Konstantinopolju uz zaradu od

1 7 1 4 0 21169
------------------- 206 bizanata
2 8 8 8 8 24767

Kako biste to pročitali, m orate znati da su Evropljani, kada su u

Leonardovo vrem e naučili indoarapski brojevni sistem, zapisivali
razlom ljeni deo ispred celobrojnog dela, gradeći razlomke zdesna
nalevo, pri čemu je svaki novi razlomak predstavljao deo onoga što
mu se nalazilo s desne strane. Na primer:

124 v. 1 2 4 . 29
------ zn a ci----------- + ------- + —, tj. —
235 2X3X5 3X5 5 30

Redosled zdesna nalevo je mogao biti preuzet iz načina pisanja arap-

skog teksta, mada je važno prim etiti da su arapski tekstovi većim
delom izražavali indoarapske brojeve retorički, koristeći reči ume-
sto simbola. Leonardo bi prethodni razlomak izgovorio na način na
koji bi ga arapski matematičari i zapisali i pročitali: „četiri petine i
dve trećine od petine i jedn a polovina od trećine od petine“ .
Decimalni zapis je specijalni slučaj ove notacije kada su svi ime-
nioci jednaki 10. Na primer, Leonardo bi prikazao decimalni broj
koji mi danas zapisujemo kao 3,14159 na sledeći način:
 C ita ju ii Fibonačija 119

9 5 14 1
------------------ 3
10 10 10 10 10

Premda nam se decimalno prikazivanje danas čini znatno jedno-

stavnije, u Leonardovo vreme je za tim bilo malo potrebe, pošto ništa
nije bilo prebrojavano u grupama od po deset. Štaviše, m etod kojim
su razlomci prikazivani bio je posebno dobro prilagođen računicama
s novcem. M onetarni sistem koji se upotrebljavao u srednjovekov-
noj Pizi u suštini je bio isti kao onaj koji se koristio u Ujedinjenom
Kraljevstvu sve do sedamdesetih godina XX veka, pri čemu je 12
denara bilo jednako jedn om solidu, a 20 solida je činilo jednu libru.
Tako bi dve libre, sedam solida i tri denara bilo zapisano ovako:

3 7
2
12 20

Jedinice za težinu i dužinu m ogle su da budu još kompiikovanije.

Prema Leonardu, pizanska centa 4

sastoji se iz 100 delova koji se nazivaju rolne, a svaka rolna

sadrži 12 uncija, od kojih svaka teži X 39 denara, a svaki denar
teži kao i šest semena rogača ,5 a jedno seme rogača je isto što i
4 zrna kukuruza.

Zamislite da morate da računate s tim m ernim jedinicama.

Interesantno je da se u jedn om arapskom aritm etičkom tekstu
koji je napisao Al-Uklidisi u Damasku 952. čak pojavljuju decimale
u pozicionom zapisu s desne strane decimalnog zareza, ali kako nije
postojao konkretan razlog da se to usvoji, ideja je zamrla i nije se

4 Sigler, 2002, str. 128.

5 Drevna praksa preuzeta s Bliskog istoka bilaje da se zlato i drago kamenje mere seme-
nom rogača koje ima veoma uniformnu masu i približno teži oko 0,2 g. Spočetka se
govorilo da je izmerena težina bila npr. 5 semena rogača, pa zatim 5 rogača (lat. carob )
da bi se na kraju došlo do 5 karata, a ta mem a jedinica se upotrebljava i danas. (Prim.
prev.)
120 Potjlavlje 10

pojavila punih 500 godina, kada su je naučnici koji su znali arapski

ponovo uzeli u obzir. Decimalni razlom ci nisu korišćeni u Evropi
sve do XVI veka.
Razlomci zapisani nakon celobrojnog dela u Leonardovo vrem e
označavali su množenje. Na primer, jedna polovina broja 3,14159
bi mogla da se zapiše sa

9 5 14 1 1
------------------3 -
10 10 101010 2

FltONAČIJEVI 3K0JEVI

Pri kraju poglavlja 12, izm eđu zadataka o podeli hrane i podeli
novca, Leonardo ubacuje čudnovat zadatak o rastućoj populaciji
zečeva. Zadatak nije izm islio, on datira bar iz vrem ena indijskih
matem atičara koji su živeli u p rvim vekovim a n ove ere i koji su
razvili brojevni sistem opisan u knjizi Liber abbaci. Međutim, Leo-
nardo je sasvim jasno shvatio, kao što su to učinili i njegovi indijski
prethodnici, d a je to odličan,jednostavan problem za uvežbavanje
korišćenja novog brojevnog sistema. I tako ga je uvrstio u knjigu.
Ono što, naravno, nije m ogao da predvidi bila je činjenica da za
većinu ljudi celokupna slava njenog autora počiva na ovom malom
zadatku, premda će kasnije generacije istoričara matematike sma-
trati Liber abbaci jedn om od najuticajnijih knjiga svih vrem ena .6
Leonardo je utro svoj put u savremenu populam u kulturu slede-
ćim rečima i to će postati njegov najpoznatiji pasus:

Koliko p a r o v a zečeva potekne od jednog par a

ZA GODINU DANA.

6 Pretraga pomoću Gugla koju sam napravio u septembru 2015, pišući ovo poglavlje,
dalaje 588.000 rezultata za Fibonacci sequence i 607.000 za Fibonacci numbers, ali zna-
čajno manje rezultata - oko 132.000 - za Liber abaci. Ako vam ove ključne reči za pre-
traživanje ne znače ništa, nastavite čitanje. Na sreću, Leonardo nije poživeo dovoljno
dugo da vidi kako se istorija ponela prema njegovom zaveštanju.
 C itajući Fibonacija 121

Neki čovek stavio je par zečeva u zatvoreni prostor. Treba odrediti

koliko ih je poteklo od tog para za godinu dana, ako je u njihovoj
prirodi da nakon mesec dana donesu na svet novi par, a u drugom
mesecu ti novorođeni takođe donesu na svet novi par [str. 404],

Kao i obično, Leonardo je naveo rešenje do najsitnijeg detalja, ali

današnji čitalac m ože brzo da raspozna m etod rešavanja ako baci
pogled na tabelu koju je Leonardo takođe priložio, a koja prikazuje
populaciju zečeva po mesecima:

na početku 1
prvi 2
drugi 3
treći 5
četvrti 8
peti 13
šesti 21
sedmi 34
osmi 55
deveti 89
deseti 144
jedanaesti 233
dvanaesti 377

Opšte pravilo glasi: svaki sledeći broj je rezultat sabiranja prethodna

dva; tako je 1 + 2 = 3, 2 + 3 = 5, 3 + 5 = 8 itd. Leonardo je odredio
da će populacija nakon godinu dana brojati 377 jedinki; on prim e-
ćuje na kraju svog rešenja da se ovim jednostavnim pravilom m ože
odrediti njena veličina posle proizvoljnog broja meseci.
Brojevi dobijeni u procesu sabiranja koji je Leonardo naveo da bi
rešio zadatak sa zečevima danas su poznati kao Fibonačijevi brojevi.
Izgleda da su se prvi put pojavili u knjizi Chandahshastra (Um etnost
p rozodije7) koju j e napisao sanskritski gram atičar Pingala negde

7 Od grčke reči prosodu i, naglašavanje; deo metrike: izgovaranje reči po akcentu i dužini slo-
gova; pravila o akcentu i dužini slogova, ali i knjiga koja sadrži ta pravila. (Prim. prev.)
122 P o f l a v l j e 10

između 450. i 200. p.n.e. Prozodija je bila važan deo drevnih indijskih
rituala. U VI veku, indijski matematičar Virahanka pokazao je kako
niz nastaje iz analize m etrika s dugim i kratkim slogovima. Kasnije
je filo z o f đainizma Hemačandra (oko 1150) sastavio tekst o njima.
Fibonačijevim brojevim a ime je nadenuo francuski matematičar
Eduar Luka sedamdesetih godina XIX veka, nakon što je 1838. fran-
cuski istoričar Gijom Libri dao Leonardu nadimak Fibonači. Veliki
deo početne - i potonje - opčinjenosti tim brojevim a posledica je
iznenađujuće učestalosti s kojom se, kako izgleda, pojavljuju kada
izađete u baštu da brojite stvari.
Na primer, ako b rojite latice cveća, dobićete Fibonačijev broj
m nogo češće nego što biste očekivali da će se to desiti ako imate
sreće. Recimo, perunika ima tri latice; jagorčevina, ljutić, divlja ruža,
kokotić i kandilka imaju pet; ledinjak ima osam; livadska krstašica,
bratić i cinerarija imaju 13; lepa kata, rudbekija i cikorija imaju 21;
bela rada ima 13, 21 ili 34, a zvezdan 55 ili 89.
Još jedan prim er naći ćete ukoliko pogledate cvet suncokreta ili
osnovu šišarke, gde ćete otkriti spirale koje se kreću u suprotnim
smerovima. Ako prebrojite te spirale, ustanovićete da ih suncokret
ima 21,34,55,89 ili 144 u smeru kretanja kazaljke na satu, i da su one
uparene redom s 34,55,89,144 ili 233 spirale u smeru suprotnom kre-
tanju kazaljke na satu. Šišarka ima 8 spirala u smeru kretanja kazaljke
na satu i 13 spirala u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu.
Treći prim er se pojavljuje u filotaksiji, nauci o rasporedu listova
na stabljikama biljaka. Ako uočite kako su listovi raspoređeni na sta-
bljici biljke, otkrićete da oni prave spirale kako rastu duž stabljike.
Sad ih prebrojte. Počnite od jed n o g lista, i neka p bude broj punih
okreta koje pravi spirala dok ne dođete do drugog lista koji se nalazi
direktno iznad prvog. Neka je q broj listova na koje ste naišli idući
od to g p rvog lista do poslednjeg u procesu (ne računajući prvi).
Količnik p/q naziva se divergencija biljke.
Uobičajene d ivergen cije su: kod bresta, lipe, drveta zelen og
limuna i nekih običnih trava l/ 2 ; kod bukve, leske, kupine, šaše i
 Citajući Fibonačija 12Z

nekih trava 1/3; kod hrasta, višnje, jabuke, zelenike, šljive i obične
goluždravke 2/5; kod topole, ruže, kruške i vrbe 3/8; kod badema,
vrbine mace i praziluka 5/l3.
Ni u jedn om od navedena tri primera nećete naći Fibonačijeve
brojeve kod svih vrsta, ali oni se pojavljuju m nogo češće nego što
biste očekivali da se desi pukom srećom, pa ima smisla razm otriti
da li postoji naučno objašnjenje. Bilo je potrebno nekoliko decenija
da se dođe do njega i nisujoš uvek svi detalji do kraja određeni, ali
čini se da objašnjenje postoji. Ključna matematička činjenica koja
leži u osnovi toga da priroda izgleda ima sklonost ka Fibonačijevim
brojevim a jeste njihova bliska veza s podjednako čuvenom mate-
matičkom konstantom koja je poznata kao zlatni presek.
Zlatni presek se često označavagrčkim slovom cp (fi), i poput one
druge matematičke konstante n, iracionalan je broj - broj čiji se
decimalni zapis nastavlja u beskonačnost, a da nikada ne stigne do
obrasca koji se ponavlja .8Decimalni zapis broja n. počinje s 3,14159;
cp počinje s 1,61803.
Broj 9 p rvi put se pojavljuje u Euklidovim Elementima (koji su
napisani oko 350. p.n.e), kao rezultat geometrijskog zadatka o podeli
duži. Euklid mu je dao ime „podela u krajnjoj i srednjoj razm eri".
U XV veku, italijanski matematičar Luka Pačoli dao mu je izazov-
nije ime: božanska razmera, i objavio j e trotom nu knjigu istoime-
nog naziva. Alternativni naziv zlatni presek još j e novijeg datuma,
pojavio se 1835. u knjizi m atematičara M artina Oma (čiji je brat
fizičar otkrio Omov zakon).
Pošto je dobio ne jedno, već dva sugestivna imena, od kojih jedno
aludira na Boga, a drugo na bogatstvo, možda i ne iznenađuje previše da
su se ubrzo pojavila i raširila lažna verovanja i sujeverja o tom broju.

Neki racionalni brojevi s beskonačno mnogo decimala imaju osobinu da se one od početka
ponavljaju, npr. 1/3 = 0,3333... što se kraće zapisuje kao 1/3 = 0,(3) dok kod nekih postoji
na početku konačan broj različitih decimala, nakon kojih se pojavljuje obrazac koji se
ponavlja, npr. l/48 = 0,0208333..., što se može kraće zapisati kao 1/48 = 0,0208(3) ili
l/52 = 0,0192307692 .... koji se kraće zapisuje kao 1/52 = 0,01(923076). (Prim.prev.)
124 F e f l a v l j e 10

Jedna takva priča kaže da su stari Grci verovali da je zlatni pre-

sek odnos stranica pravougaonika koji je ljudskom oku estetski
najprijatniji. Prema tome, nastavlja se priča, Grci su ga ugradili u
većinu svojih zdanja, uključujući tu Partenon u Atini, obezbeđu-
ju ći da njihov pogled m ože da sretne takozvane zlatne (ili božan-
ske) pravougaonike gde god se našli u svojim slavnim gradovima.
To je očigledno netačno iz ugla matematike. Pošto je zlatni presek
iracionalan broj, on nije količnik bilo koja dva rezultata merenja
(koji silom moraju biti svedeni na konačan broj decimala, pa samim
tim i racionalni), te prem a tom e ne m ože odgovarati dimenzijama
bilo kog pravougaonika koji se m ože fizički izm eriti, kao što je zid
ili zdanje. Jednostavnije rečeno, prave m ere Partenona i drugih
drevnih zgrada ne podržavaju tvrdnju da je pri njihovom građenju
korišćen taj broj.
Iako nema dokaza jesu li ili nisu stari Grci smatrali da je Eukli-
dova „podela u krajnjoj i srednjoj razm eri“ bila makar blizu najsa-
vršenije razmere za pravougaonik, m nogi ljudi danas definitivno to
ne primećuju. U bezbrojnim testovim a nije izdvojen jedan pravo-
ugaonik bilo kakvih dimenzija koji bi se svideo većini posmatrača;
štaviše, preferencije posmatranih osoba su se menjale od jed n o g
do drugog dana, i na njih su lako uticali drugi faktori.
Tvrdnje da su savremene arhitekte zasnovale mnoge svoje nacrte
na zlatnom preseku u većini su slučajeva bezvredne, iako je mali
broj ljudi upravo to uradio, uključujući tu i velikog francuskog arhi-
tektu poznatog kao Le Korbizje.
Evo još jed n o g navodnog pojavljivanja zlatnog preseka koje se
često pom inje u popularnoj literaturi: izm erite rastojanje od vrha
glave do poda, i zatim ga podelite rastojanjem od svog pupka do
poda i dobićete zlatni presek. Ponovo, iracionalnost zlatnog preseka
čini ovo teorijski nemogućim. Ali to je najmanji problem s ovom
besmislenom tvrdnjom . Ako m erite ljudsko telo, pojaviće se dosta
variranja. Kako to već biva, rezultati će uvek biti sasvim blizu 1,6.
No nema ničeg posebnog u vezi sa 1,6. Zašto ne bismo rekli da je
 Citajući Fibonačija 12S

rezultat 1,603? Štoje još važnije, nema razloga da se ljudsko telo deli
mestom pupka. Ako potrošite pola sata m ereći različite delove tela
i upisujući rezultate u tabelu, naći ćete proizvoljno m nogo parova
brojeva čija je razmera blizu 1,6 ili 1,2 ili 1 ,8 .
Druge tvrdnje o kojima se često diskutuje ističu vezu izm eđu
zlatnog preseka i umetnosti. Tačno je da su neki umetnici flerto-
vali s brojem cp, ali m orate biti pažljivi kako biste razdvojili činje-
nice od mašte. Često ponavljane tvrdnje da je Leonardo da Vinči
verovao d aje zlatni presek razmera visine i širine ,,savršenog“ ljud-
skog lica i da je koristio broj cp na svojoj slici Vitruvijev čovek, čini
se da nemaju osnova. Takođe su bez dokaza podjednako uvrežene
tvrdnje da je Botičeli koristio broj cp pri slikanju Venere na svojoj
poznatoj slici Rađanje Venere i da je Žorž Sera zasnovao svoju sliku
Cirkuska parada na broju cp. Slikari koji su nedvosmisleno koristili
broj cp, između ostalih, jesu Pol Serizje, Huan Gris i Điro Severini,
svi s početka XIX veka, i Salvador Dali u XX veku, ali čini se da su
sva četvorica eksperimentisali s brojem 9 zbog njega samog, a ne
iz istinskog estetskog razloga.
Tvrdnje da su neki muzičari koristili zlatni presek u svojim kom-
pozicijam a takođe deluju bez bilo kakvih osnova, osim m ožda kada
su u pitanju neka Debisijeva dela.
Uprkos svima dostupnom naučnom članku 9 pa čak i knjizi 10 koja
proučava sve dokaze što potkrepljuju m noge tvrdnje iznete o zlat-
nom preseku, i utvrđuje da je većina tih dokaza krajnje manjkava,
neosnovane i skoro sasvim sigurno lažne tvrdnje kao što su ove
prethodno pom enute i dalje nastavljaju da kruže. Kada bi otkrio
šta se dešava, Leonardo bi se okrenuo u grobu.
Jedan skup tvrdnji o zlatnom preseku za koji se čini da ne posu-
staje pri detaljnom ispitivanju odnosi se na rast biljaka. Pri raspo-
ređivanju latica na cveću, semenki u cvasti i listova na stabljikama

9 Markowsky, 1992.

10 Livio, 2002.
12 6 Fogl avl j e 10

biljaka, n eizbežn a sklonost p rirode ka efikasnosti (što je samo

m aštovit opis efekata prirodne selekcije) vodi ka tom e da ih ras-
poredi na način koji zavisi od zlatnog preseka. Za njega se ispo-
stavlja da ima matematičku osobinu što za rezultat daje optim i-
zovanu strukturu.
Fibonačijevi b rojevi se onda pojavljuju zbog te veze sa zlatnim
presekom na koju sam aludirao ranije, a ona je p rvi put prim ećena
i potvrđena u XIX veku. Haime, ukoliko krenete duž Fibonačijevog
niza, deleći svaki Fibonačijev broj s njegovim prethodnikom, brojevi
koje dobijate ravnomerno rastu približavajući se zlatnom preseku -
u matematičkom smislu, granična vrednost tih razmeraje zlatni pre-
sek. (E vokakosepon ašan ekolikoprvih vrednosti 2/l —2;3/2 = 1,5;
5/3 = 1,666; 8/5 = 1,6; 13/8 = 1,625; 2 l/ l3 = 1,615; 34/21 = 1,619;
55/34 = 1,618.) Pošto je cp iracionalan broj, a broj latica, spirala ili
prašnika na bilo kojoj biljci ili cvetu mora da bude ceo broj, priroda
,,zaokružuje“ na najbliži ceo broj, a zbog prethodno pomenute oso-
bine granične vrednosti, on će težiti da bude Fibonačijev broj.
Spoznaja zašto su Fibonačijevi brojevi zastupljeni pri rastu cveća
i biljaka, međutim, ne prožima te brojeve ostaiim čudnovatim oso-
binama, kao na prim er da se oni m ogu koristiti za predviđanje fluk-
tuacija na berzi. Uprkos tome, nepostojanje bilo kakve verodostojne
teorije nije sprečilo umnožavanje broja sistema koji tvrde da upravo
to rade. Ako prelistate hiljade rezultata što se pojave kada na Guglu
izvršite pretragu pojma Fibonači, otkrićete da dobar deo pripada inve-
sticionim kompanijama koje tvrde da postižu učinak bolji od ostalih
tako što svoje postupke zasnivaju na Fibonačijevom nizu. Ne pitajte
me kako to funkcioniše; gledao sam neke od tih sajtova i njihove tvrd-
nje mi se čine kao puštanje mašti na volju. Iz nekog razloga inače razu-
mni, pametni ljudi izgleda gube svoje normalne kritičke sposobnosti
kada se radi o zlatnom preseku i Fibonačijevim brojevima.
Nije takva situacija, trebalo bi da dodam, s m atem atičarim a
koji su 1963. osnovali Udruženje Fibonači, što redovno objav-
ljuje m atematički časopis Fibonacci Quarterly. Udruženje i njihov
 C itajući Fibonačija 1Z7

časopis posvećeni su matematičkim istragama Fibonačijevih bro-

je v a i nizova poput tog. Većim delom to nije duboka matematika -
u opštem slučaju spada u zabavnu matematiku - ali je prava i može
da bude nepresušan izvor zabave, pošto brojevni nizovi sačinjeni
onako kako se stvara Fibonačijev niz mogu da imaju m nogo očara-
vajućih matematičkih osobina. Leonardo bi se sasvim sigurno slo-
žio s tim delom svog zaveštanja.

Z avzšne keći

Trebalo mi je nekoliko nedelja da prođem kroz Siglerov prevod.

Uprkos tom e što sam bio veom a zainteresovan za Leonarda i nje-
govo delo, svaki put kada bih seo da pročitam jo š malo, uhvatio
bih se kako mi misli lutaju. U tom smislu, Liber abbaci za mene nije
imala istu moć da me zadrži kao što je Hari Poter i Red. feniksa (na
870 strana, znatno više nego što ima Liber abbaci) imao za m nogo
m iliona svojih čitalaca. Iako m ije teško da to priznam, Leonardova
izuzetno značajna knjiga bila je upravo onoliko dosadna koliko je
profesor Baroci rekao da će biti kada smo se sreli u Bolonji.
Pa, ne. Nije baš tačno da mi je bilo dosadno. Najpre, ona ima veliku
istorijsku vrednost. To je, na kraju krajeva, knjiga koja je prome-
nila svet. A kao matematičar, bio sam zainteresovan za često geni-
jaln e načine na koje je Leonardo pokušao da reši različite zadatke
koje je naveo.
Problem je bio u tom e što je to sve veom a bazičan materijal koji
danas m ožem o efikasnije da savladamo pom oću boljih m etoda i
malih uređaja koje nosimo u džepovima. Ne samo da je sadržaj bio
prilično elementaran, bilo ga je m nogo - neophodno za čitaoca iz
XIII veka, ali previše za XXI vek.
Priznajem da nikad nisam zaista pročitao celu knjigu od početka
do kraja. Čeprkao sam po njoj, pročitao tu i tamo neke delove, brzo
pregledao čitave odeljke, dovoljno da steknem valjan utisak o sadr-
žaju - i o čoveku k o jije napisao reči što su se nalazile ispred mene.
1 28 P o j l a v l j e 10

(Imajte na umu, nikad nisam pročitao nijednu jedinu reč iz bilo koje
knjige o Hariju Poteru. Nikad nisam osetio potrebu.)
Ipak, jedn o me je iznenadilo: kraj knjige Liber abbaci. Knjiga se
završava veom a naglo, sledećim rečima:

I ako ti kažem: pomnožio sam 30 cenzusa s 30, i rezultat je isti

kao zbir 30 denara i 30 istih cenzusa; cenzus neka bude stvar,11
i pomnoži 30 stvari s 30, dobićeš 900 stvari što je jednako s 30
stvari i 30 denara; skloni po 30 stvari s obe strane; ostaće 870
stvari jednako s 30 denara; prema tome, podeli 30 sa 870 i dobi-
ćeš l/29 denara za veličinu stvari. [str. 615]

Leonardo razmatra aritmetički zadatak rešen pomoću algebre. Cen-

zus je latinski prevod arapske reči mal (količina novca ili fond), i
upotrebljava se u m nogim arapskim aritm etičkim zadacima, bez
obzira na to koji se m etod koristi za njihovo rešavanje. (Mal i cen-
zus su takođe i nazivi za nepoznatu drugog stepena u srednjove-
kovnoj algebri.)
Knjiga se ne završava zaključkom. Leonardo ne prikazuje razmi-
šljanje o tom e šta je postigao, nema predloga šta još treba uraditi,
niti navodi nove stvari koje treba probati. Jednostavno završava opis
rešenja jo š jed n o g zadatka i zatim prestaje s pisanjem.
Da li je postojalo još nešto što je izgubljeno? Pitao sam se. Odgo-
v o r je vrlo verovatno negativan. Diskutovao sam o tom e s Franči-
je v o m tokom svoje kasnije posete, i ona je rekla da je imala utisak
kako je to bilo potpuno razum ljivo - da je on postigao ono što je
nam erio da uradi, i da je u tom trenutku stao. Drugi stručnjak za
srednjovekovne rukopise kog sam konsultovao dok sam pisao knjigu
Čovek od brojeva, profesor D žeffi Ouks s U niverziteta u Indijanapo-
lisu, takođe mi je saopštio da se m nogi srednjovekovni matema-
tički tekstovi često završavaju na takav način. Najbolje što m ožete

11 Nepoznata veličina koju danas obično označavamo s x u srednjovekovnim tekstovima

označavana je latinskom rečju res (stvar) ili italijanskom rečju cosa (istog značenja).
(Prim. prev.)
 Citajući Fibonačija 129

da nađete jeste kratka beleška o prepisivaču i datum, ponekad uz

zahvalu Bogu. Pisci jednostavno nisu pisali zaključke na način kako
mi to radimo danas.
Siguran sam da njihovo objašnjenje verovatno važi i za Liber abbaci,
ali romantik u meni želi da veruje u suprotno. Želim da mislim da je
Leonardo znao da će ovom knjigom promeniti svet. U tom slučaju bi,
po meni, završio knjigu nekim ekstravagantnim gestom, zaključnim
m igom istoriji koji nije sačuvan. Ili - sada već potpuno preterujem
- možda je nagli završetak bio njegov način da ukaže na to da kraj
ne postoji - da je Liberabbaci bila samo početak znatno sveobuhvat-
nijeg procesa što će tek uslediti. To mi se sviđa.

P. K ziE N JE FlBONAČIJEVOf ZAPATK.A 0 FTICAMA

Naveo sam sledeći zadatak iz Liber abbaci na strani 111:

Neki čovek kupio je izvestan broj jarebica, golubova i vrabaca,

ukupno 30 ptica za 30 denara. Jednajarebica kupuje se za tri
denara, golub za dva denara, a dva vrapca za jedan denar,
odnosno jedan vrabac za pola denara. Traži se koliko je ptica
kupio od svake vrste.

Evo savrem enog rešenja pri kome se koristi algebra. Označite s x

broj jarebica, s y broj golubova i sa z broj vrabaca. Inform acije koje
ste dobili daju dve jednačine:

x + y + z = 30 (broj kupljenih ptica je 30)

3x + 2y + \z = 30 (ukupno je plaćeno 30 denara).

Kako sam tad napomenuo, ovo deluje kao zadatak koji je nemo-
guće uraditi, pošto imate tri nepoznate veličine, ali samo dve
jednačine.
Međutim, kao što sam nagovestio, zadatak vam daje ključnu
dodatnu informaciju koja vam omogućava da ga ipak rešite: vrednosti
13 0 Pogtavlje 10

sve tri nepoznate veličine moraju biti pozitivni celi brojevi. (Rečeno
vam je d a je kupio tri vrste ptica, pa nijedna nepoznata veličina ne
m ože biti jednaka nuli, a sigurno nije kupio delove ptica.)
Pođite od toga što ćete udvostručiti svaki član druge jednačine
da biste se oslobodili razlomka:

x + y + z = 30
6x + 4y + z = 60

Oduzmite prvu jednačinu od druge kako biste eliminisali z:

5x + 3y = 30

Svakako ćete prim etiti da su prvi i treći član deljivi sa pet, pa i y

mora da bude deljivo sa pet. Zato y m ože da bude 5,10,15 itd. Ali
y ne m ože da bude 10 niti bilo koji veći broj, je r neće zadovoljavati
poslednju jednačinu! Zbog toga j e y = 5. Sledi da je x = 3 i z = 22.
Zgodno, zar ne?
 ?0<fLA ViJB 11

Lov na ru kofif,frv i deo (from afaji)

Ujodini nakon što sam se vratio kući iz Italije, u septembru 2002, mogao
sam da, zahvaljujući trudu Lorensa Siglera, pročitam Liber abbaci.
Razumeo sam sadržaj knjige, ali nisam mogao da pretpostavim kako
je morao izgledati original. Pitao sam se kako bi bilo držati u svojim
rukama jedan od prvih rukopisa na pergamentu, onaj za koji možemo
pretpostaviti dajako liči na Leonardovo delo. Nije mi bilo dovoljno da
znam šta je Leonardo napisao. Želeo sam da znam kako je taj rukopis
izgledao, kako j e mirisao, želeo sam da ga dodirnem. To bi bio sle-
deći deo moje potrage, kada ponovo otputujem u Italiju. Jedno je bilo
sigurno: za postizanje tog cilja trebalo je m nogo više truda nego da
se naruči knjiga preko Amazona. Tek ću otkriti da će to biti mnogo
teži zadatak nego što sam mogao zamisliti.
Lov je započeo obećavajuće. Proučavajući tematiku, otkrio sam
da su za razliku od nalaženja lokacije Leonardove statue, gde je
bilo teško razdvojiti činjenice od izmišljotina, različiti stručnjaci
izgleda im ali usaglašen stav o tom e gde se čuvaju najstariji pri-
m erci Liber abbaci.
Kao što sam otkrio na početku m oje istrage o Leonardu, zna se
za 14 rukopisa, i svi su kopije Leonardove druge verzije knjige, one
HZ Fogl avl j e 11

iz 1228, a ne originalnog izdanja iz 1202. Sedam je sačuvano samo u

fragm entim a, i od petnaest poglavlja knjige sadrže između jed n o g
i po i tri. Od preostalih sedam, tri su u suštini potpuna i obično se
smatraju najznačajnijim. Ta tri se čuvaju u Italiji.
Profesor Baroci je ispravno prim etio kada smo se sreli u Bolonji:
jedan od kom pletnih rukopisa je u Vatikanskoj biblioteci u Rimu,
gde nosi oznaku Vatican Palatino #1343. Za taj rukopis, kome nedo-
staje poglavlje 10, veruje se da datira s kraja XIII veka. Drugi, za
koji se takođe smatra da datira s kraja XIII ili m ožda s početka X IV
veka, nalazi se u Nacionalnoj centralnoj biblioteci u F iren ci,gd eje
naveden u katalogu kao Conventi Soppressi C.1.2616. Iako su izveštaji
koje sam pročitao govorili d a je taj rukopis jako izbledeo i d a je zai-
sta „kasnije neko smatrao neophodnim da ponovo ispiše ono što
se u njemu nalazilo", on j e potpun. Ta činjenica verovatno objaš-
njava zašto ga je izdavač Baldasare Bonkompanji sredinom XIX veka
iskoristio kao osnovu za svoje prvo štampano izdanje, mada to nije
najbolje sačuvani rukopis, niti m ožda najstariji. Treći, za koji se
obično smatra da datira takođe iz XIII veka, a prema nekim nauč-
nicim a verovatno je najstariji - iako su neki drugi navodili da bi
m ogao da bude napisan i čitav vek kasnije - čuva se u Javnoj bibli-
oteci grada Sijene.
Od preostalih rukopisa koji su većinom u fragm entim a, četiri se
čuvajuuBNCF-u, zajedno s ovim prethodno spom enutim ;jedan se
nalazi u Biblioteci Laurencijani u Firenci ( Gadd. Reliqui 36, datiran
u XIV vek); jedan u Biblioteci Rikardijani u Firenci; jedan u Biblio-
teci Am brozijani u Milanu; jedan u Centralnoj nacionalnoj biblio-
teci u Napulju, i tri su u Parizu (jedan u Mazarenovoj biblioteci, dva
u Francuskoj nacionalnoj biblioteci).12
Isprva sam bio iznenađen kada sam saznao da nijedan od najra-
nijih rukopisa nije u Pizi, Leonardovom rodnom gradu, a onda mi
je sinulo. U vrem e kada je svaki primerak rukopisa morao da bude

12 Više detalja potražiti u Hughes (2004).

 Lov na r u k o f i f , f r v i deo ( f r o m a f a j i )

ručno prepisan uz veliki trud, ne bi bilo previše korisno čuvati pre-

pis u gradu koji je već imao rukopis. Piza je , naravno, posedovala
Leonardov original. Zbog toga su sačinjene kopije najverovatnije
bile namenjene za upotrebu negde drugde. Rim, Firenca i Sijenabila
bi očigledna mesta na kojima bi se m ogle naći kopije. Bez obzira na
to da li je moja teorija ispravna ili nije, ona ostavlja otvoreno pita-
nje koje nas stavlja na Tantalove muke: da se li m ožda negde u Pizi,
duboko u podrumu neke crkve ili manastira, nalazi rukopis Liber
abbaci koji je lično ispisao Leonardo.
Prim erak u Sijeni označen sa L.IV.20 upravo je rukopis za koji mi
je Rafaela Franči predložila da ga pogledam kada smo se p rvi put
sreli u leto 2002. Na tom rukopisu je ona zasnovala veći deo svog
istraživanja. Iako mu nedostaje znatan deo poglavlja 15, po svemu
sudeći, upravo bi on na najbolji način zadovoljio m oju posebnu
želju da ispitam samu rukotvorinu a ne njen sadržaj. Pored osta-
log, on se obično smatra najatraktivnijim i najbolje sačuvanim od
svih rukopisa Liber abbaci. Profesor R. E. Grim, koji se bavi izuča-
vanjem Leonarda, čovek koji je kritikovao široko rasprostranjen
prevod autobiografije iz uvoda u Liberabbaci, opisao g a je kao ,,naj-
bolji od sačuvanih rukopisa". Frančijeva mi je pokazala fotografije
nekoliko živopisnijih strana iz rukopisa, na kojima se vidi jasan,
elegantantekst i krasni, rukom crtani grafikoni i slike. Ali za mene
je njegova najznačajnija osobina ta da m nogi veruju da je bio zavr-
šen oko 1275, dvadesetak god in a nakon što se pretpostavlja da
je Leonardo preminuo. Pisar je možda započeo svoj posao d o k je
Leonardo bio živ. M ožda je čak i upoznao Leonarda, ili mu poka-
zao prve stranice.
Pitao sam Frančijevu kakve su mi priprem e potrebne da bih
mogao da pogledam rukopis. Kakve mi dozvole trebaju da bih mogao
da dođem do tako retkog predmeta? ,,Nikakve“ , odgovorila je izne-
nađeno. „T o je samo rukopis koji se čuva u lokalnoj javnoj biblioteci.
Svako m ože da ga vidi.“ Izgledalo j e da samo treba da uđem u bibli-
oteku, zatražim da vidim rukopis s oznakom L.IV.20, i da ga zatim
1Z + F o j l a v l j e 11

pregledam u za to predviđenoj prostoriji. Završio bih svoje izuča-

vanje pod budnim pogledom bibliotekara, koji bi mi doneo rukopis
iz skladišta, ali m ogao bih da ga čitam koliko god bih hteo.
Pošto sam veći deo svoje akademske karijere proveo u Engle-
skoj i SAD, navikao sam na to da se retki rukopisi čuvaju u poseb-
nim zbirkama u akademskim bibliotekama. U opštem slučaju, samo
naučnik u koga se ima poverenja mogao bi da čita neki od njih, i to
tek nakon dugačkog procesa dobijanja dozvola. Ideja da bih ja - ili
bilo ko drugi - mogao jednostavno da ušetam s ulice u javnu biblio-
teku i da spustim ruke na takvo blago, bila je skoro pa nezamisliva.
Međutim, tako to funkcioniše u Italiji.
Njene reči su me toliko inspirisale da sam poželeo da ga pogle-
dam odmah, ali nisam dovoljno dugo ostao u Sijeni. Pored toga,
znao sam da ću uskoro pon ovo doći u Italiju, te sam odlučio da
sačekam do trenutka kada budem imao više vrem ena na raspola-
ganju za tako važnu priliku. U sledećim mesecima pratiću uputstva
Frančijeve i saznati više o rukopisu. Vratio bih se sledećeg avgusta.
Tako sam i uradio.

K u /COFK 12 ŽIJENE - ZAMAIO

U leto 2003, cela Evropa bila je na udaru to p lo tn o g talasa koji je

obarao sve rekorde. Prva dva dana m og sedm odnevnog boravka u
Italiji proveo sam u Pizi, praveći jo š fotografija Leonardove statue
i m esta koja sam v id eo prošle godine, uključujući tu i dva ulična
znaka koji su nosili Fibonačijevo im e. O vog puta sam iznajm io
auto te sam se odvezao do Sijene, putujući preko Livorna, veli-
kog lučkog grada koji se danas nalazi na mestu gde je nekada bila
PortaPisano, od a k le je Leonardo isplovio ka Bedžaji. Rano ujutro,
po sparini, p robio sam se kroz reku turista koji su prep lavili uske
srednjovekovne ulice Sijene kako bih p rvi put uzeo u ruke naj-
stariji sačuvani rukopis knjige kojaje prom enila tok razvoja Zapadne
civilizacije.
 Lov na r u k o f i f , f r v i i e o ( f r o m a f a j i )

[M oraćete da istrpite m oje često ponavljanje te mantre. Dok sam

radio na ovom projektu, bio sam veoma svestan ogromne uloge koju
je Leonardova knjiga imala u ljudskom napretku; najviše dok sam
tragao za najranijim poznatim prim ercim a rukopisa, a zatim i dok
sam ih držao u rukama.]
Bila je čista sreća da sam se zatekao u Sijeni u onom trenutku
u godini kada se održava Palio, sedm odnevni tradicionalni festi-
val čiju završnicu čini žestoka trka konja kada m ladići iz deset od
sedamnaest kontrada (okruga) na koje je podeljen grad jašu neo-
sedlane konje oko centralnog gradskog trga, Pjace del kampo, uz
oduševljeno navijanje publike koja se zbije na trgu da bi uživala u
spektaklu. Ceo grad je okićen raznobojnim zastavama. Rešio sam
da pogledam trku kada se bude odigrala u subotu, dva dana kasnije.
Ali najpre sam želeo da pregledam rukopis L.IV.20.
Sijenska narodna biblioteka nalazi se na adresi Via della Sapienza
(Ulica znanja) br. 5, na nekoliko minuta hoda od Pjace del kampo.
Spolja je to velika, siva, kamena zgrada, potam nela s godinama,
sagrađena p olovin om X V III veka. M oderna staklena vrata ispod
kamenog luka više su podsećala na neki od velikih evropskih hotela
iz XIX veka koji je m odernizovan, nego na javnu biblioteku. No kao
što sam to već naučio, blago koje se čuvalo u ovoj staroj zgradi - a
Liberabbacije samo jedan deo tog blaga - učinilo je ovu biblioteku
potpuno različitom od bilo koje druge u koju sam ikada ušao.
Kada sam se 2009. vratio u Sijenu, otkrio sam da je prvobitni ulaz
zatvoren, a da se u biblioteku sada ulazilo kroz drugi, neupadljiv ulaz
(na broju 3), malo dalje niz ulicu. Da biste ušli, sada m orate da pro-
đete kroz sigurnosnu barijeru. Sve u svemu, znatno manje privlačno,
ali ako je zbog toga Leonardov rukopis sigurniji, ne smeta mi.
Osećaj nadrealnog koji sam imao nastavio se dok sam napuštao
buku, užurbanost i vrućinu ulice zakoračivši u hladnu, tihu unu-
trašnjost. Moj prvi utisak bio je da sam zalutao na mesto snimanja
holivudskog film a koje j e trebalo da prikaže odavno zaboravljenu,
prašnjavu staru biblioteku punu književnog blaga - možda za scenu
1Z6 F o j l a v l j e 11

Sl ik a 15. Ulaz u Narodnu biblioteku Sijene, u vreme moje posete,

2003.

iz jed n o g od onih film ova Harisona Forda o Indijani Džonsu. Uza

zidove su bile poređane izbledele, stare knjige, koje su se protezale
sve do visokog plafona. M etalne spiralne stepenice vod ile su na
m etalno postolje koje j e okruživalo celu zgradu, i s kog se pristu-
palo knjigama na višim policama. Celo zdanje je odisalo ustajalim
m irisom starog papira. Vizuelni efekat tako velikog broja prasta-
rih knjiga u prvom trenutku odvukao je pažnju s druge upadljive
osobine ovog mesta. Očekivao sam da zateknem bibliotekarku za
svojim stolom i stare drvene stolove za kojima muškarci i žene sede
čitajući knjige i vadeći beleške. Ali nizovi računara koje sam video
pred sobom izgledali su u potpunoj suprotnosti sa svim ostalim,
 l o r na r u k o f i s , f r v i i e o ( f r o m a f a j i ) H7

neočekivani upad XXI veka u X V III vek. Delovalo je da čak i bibli-

oteka stara poput ove m ože da ima koristi od onlajn kataloškog
sistema i pretraživača.
Međutim, uprkos njihovoj očiglednoj starosti, knjige koje sam
video u ovoj prostoriji nisu bile vredni, retki rukopisi iz zbirke bibli-
oteke. Da bih dobio mogućnost pristupa tim knjigama, morao sam
da se registrujem kod žene koja je sedela na recepciji, i da je obave-
stim o svojim interesovanjima. Izgledalo je da ne govori engleski,
pa sam nastavio na italijanskom kako sam i počeo - slabom i lošem,
ali dovoljno dobrom da me razume. Posle nekoliko trenutaka dala
mi je znak da je sledim kroz prolaz u drugu prostoriju, očigledno
čitaonicu za referentne knjige. Tamo mi je ozbiljan mladić dao da
popunim jednu karticu, gde je trebalo da navedem detalje ruko-
pisa koji sam došao da vidim . ,,Un m om ento“ , rekao je pokazujući
na stolicu na koju je trebalo da sednem - izgledalo je da ni on ne
govori engleski. Iščeznuo je iza velikih drvenih vrata koja su vodila,
prema m ojoj pretpostavci, u prostoriju gde su se čuvale istorijske
zbirke. Jedva da sam mogao da obuzdam svoje uzbuđenje. Za samo
nekoliko minuta držaću u rukama verovatno najstariji sačuvani
rukopis Liber abbaci.
Čovek j e ostavio vrata delim ično otvorena, te sam mogao da ga
vidim kako hodagore-dole stiskajući moju karticu u ruci, sa zbunje-
nim izrazom na licu. Nakon nekoliko trenutaka izašao je , pokazao
mi da ostanem na svom mestu i napustio je čitaonicu. Na kraju se
vratio. „Rukopis nije ovde“ , rekao je na italijanskom. ,,U Nemačkoj
je .“ Delovao je iznenađen koliko i ja.
Štaviše, bio sam više nego iznenađen; bio sam zabezeknut. Ruko-
pis je bio ovde vekovima. V rlo se retko dešava da bilo koja biblioteka
pozajmljuje bilo koji redak primerak; naučnici koji žele da pogle-
daju vredan rukopis obično putuju do biblioteke koja ga čuva, kao
što sam ja i uradio. Gde se tačno nalazio u Nemačkoj? Zašto je tamo
odnet? Da li je to bila samo privrem ena pozajmica, ili je prebačen
za stalno? Kada će biti vraćen u Sijenu? Borio sam se da nađem reči
1Z8 Potflarlje 11

na italijanskom kako bih postavio ta pitanja, ali čovek je odgovo-

rio da nema pojma. Samo je znao da je , prem a evidenciji, rukopis
L.IV.20 trenutno u Nemačkoj.
Moj italijanski nje bio dovoljno dobar da bih nastavio da se ras-
pitujem, a pored toga, stekao sam utisak da tu nije bilo nikoga ko bi
znao odgovore. Morao sam da odustanem od dalje potrage tog dana
i da pišem glavnom bibliotekaru nakon što se vratim u SAD. Nadao
sam se da bih kroz brzu razmenu mejlova došao do inform acije koju
sam želeo da znam, a svakako ću morati da napravim plan da pre-
gledam rukopis kasnije, ili u Nemačkoj ili ponovo u Sijeni.
Čovek je mogao da primeti da sam razočaran paje dobronamerno
slegao ramenima, dok sam ja uzeo svoju beležnicu i olovku i okre-
nuo se da pođem. Nisam sumnjao da ću na kraju uspeti da vidim
rukopis, ali jasno je bilo da se to neće desiti tokom ovog dolaska u
Evropu. Imaću sledeću priliku na jesen, kada je bilo planirano da
se vratim u Italiju da bih prim io nagradu Peano.13
Kako bih sebi smanjio razočaranje, odlučio sam da ću se odvesti
kolima do Firence da bih pogledao primerak Liber abbaci u tamoš-
njoj Centralnoj nacionalnoj biblioteci. Ako bih uspeo sada da vidim
firentinski rukopis, a onaj iz Sijene prilikom sledećeg dolaska, imao
bih utisak da moje putovanje nije bilo uzaludno. Te večeri proverio
sam na internet stranici BNCF-a i saznao da je biblioteka otvorena
radnim danima od 8.15 ujutru do 7.00 uveče.

C h iu m

Saobraćaj j e bio neuobičajeno redak dok sam žurio auto-putem

Sijena-Firenca rano sutradan, u petak. I Firenca je bila neuobiča-
je n o prazna, i na m oje iznenađenje, bez problema sam našao mesto
za parkiranje na nekoliko minuta hoda od Pjace dei Kavaleđeri,

13
Koja m i j e đodeljena za italijanska izdanja m ojih knjiga M atem atički gen i Jezik
m atem atike.
 Lov na r u k t f i f , f r v i deo ( f r o m a i a j i )

Slika 16. Firentinska Nacionalna biblioteka, kojaje bila zatvorena kada

sam hteo da je razgledam 2003.

m alog trga na severnoj obali Arna gde se nalazi BNCF, veom a blizu
čuvenog muzeja Ufici.
Impozantan glavni ulaz u BNCF bio je okružen velikom drvenom
ogradom na kojoj je bilo odštampano: zgrad aje u procesu obimne
restauracije pa se ulazi kroz sporedna vrata.
Bez po muke sam našao taj drugi ulaz, ali na moje iznenađenje,
kapija je bila zaključana. Stražarska kućica u dvorištu iza kapije
b ila je prazna i celo mesto je delovalo napušteno. Pozvonio sam,
ali se niko nije pojavio. Potražio sam obaveštenje o tom e šta se
dešava. Međutim, ni ispred glavnog ulaza, ni na bočnom ulazu nije
bio postavljen nikakav inform ativni letak, niti je stajalo obavešte-
nje o uobičajenom radnom vremenu, a kamoli da je bilo navedeno
zašto je biblioteka tog dana bila zatvorena.
14-0 Po j l a v l j e 11

Sve me je to podsetilo n ajedn u nedelju, pre godinu dana, kada

sam se odvezao autobusom do obližnjeg srednjovekovnog gradića
San Điminjano, smeštenog na vrhu brda, čije su m nogobrojne kule
jedna od najvećih italijanskih turističkih atrakcija. Pre nego što sam
pošao iz Sijene, pažljivo sam proverio red vožnje autobusa da bih
utvrdio kada se poslednji autobus iz San Điminjana vraća za Sijenu,
i kad sam izašao iz autobusa u San Điminjanu, ponovo sam proverio.
Ne želeći da budem primoran da tu provedem noć, potrudio sam se
da se vratim na autobusku stanicu dobrih deset minuta pre najav-
ljenog polaska. Isto je uradilo još desetak turista - mešana grupa
većinom mladih ljudi, uključujući tu Nemce, Francuze, Skandinavce,
Japance, Britance i Am erikance. Nakon što je prošlo pola sata, a
autobus se još uvek nije pojavio, počeli smo međusobno da razgova-
ramo, pitajući se šta se desilo. Prošlo je još petnaest minuta, a auto-
busa i dalje nije bilo. Spremala se kiša. Odlučio sam da v rlo pažljivo
pogledam autobuski red vožn je koji se nalazio zastakljen u drvenoj
kutiji na zadnjem zidu autobuskog stajališta. Tu, u donjem levom
uglu, gde je bilo skoro nem oguće pročitati podatak ispod drvenog
rama, stajao je datum kadje red vožnje bio objavljen. Bio je iz 1999.
Očigledno, u nekom trenutku u naredne tri godine autobuski pre-
voznik je prom enio red vožnje, ali nije se potrudio da postavi novi
raspored. ,,To je Italija", svi smo slegnuli ramenima. Nedugo zatim,
pojavio se lokalni autobus koji je išao za Pogibonsi, obližnji gradić
za koji j e nekoliko nas znalo da se nalazio na pruzi Firenca-Sijena,
pa smo se svi ukrcali, pri čemu su mlađi turisti popunili prolaz svo-
jim glom aznim rančevim a te je bilo praktično nem oguće kretati se
kroz autobus. Kako se ispostavilo, nismo m orali da se prebacujemo
na voz, pošto je drugi lokalni autobus vozio iz Pogibonsija za Sijenu.
Ali ta me je epizoda podsetila na ono što sam čuo o ekstremno opu-
štenom pristupu životu u Italiji.
Godinu dana kasnije, ponovo sam bio žrtva tog istog stava. I kao
p rvog puta u San Điminjanu, nisam se naljutio ni razbesneo, što bi
se sigurno desilo da sam se u SAD vozio 80 kilom etara do narodne
 Lov na r u k o f i f , f r v i i eo ( f r o m a f a j i ) Jtl

biblioteke i zatekao je zatvorenu, bez istaknutog radnog vremena.

Uostalom, upravo će mi taj veoma opušten italijanski pristup životu
- na kraju, to sam znao - om ogućiti da držim u rukama dva od isto-
rijski najvrednijih naučnih dokumenata na svetu. To što ću morati
da se vratim kasnije, bila je relativno niska cena.
Na kraju sam saznao, razgovarajući s nekim britanskim turistima,
da je dan na koji sam izabrao da posetim biblioteku u Firenci, 15.
avgust, najveći italijanski nacionalni praznik u godini i da je tada sve
chiuso - zatvoreno. Toliko se odavno slavi, da niko ko tamo živi ne
vidi bilo kakav razlog da se postavi obaveštenje o zatvaranju bibli-
oteke - ili bilo čega drugog uostalom - na taj dan.

VTEŠNA NAfKAPA: OBILAZNIĆA KKOZ VlJA FlBONAČt

I tako su moja prva dva pokušaja da pregledam najranije primerke

Liber abbaci propala. Iskoristio sam ostatak ju tra da obiđem severni
deo Firence, u kome se nalazi kratka, mirna, ulica s porodičnim
kućama koja je dobila ime Vija Leonardo Fibonači. U najmanju ruku,
mogao sam da napustim Italiju s nekoliko fotografija naziva ulice!
Makar sam u ovom pogledu bio obilno nagrađen. Iako je cela ulica
dugačka jed va stotinak metara, razmeće se s ni manje ni više nego
jedanaest tabli s nazivom ulice, i na svakoj stoji Fibonačijevo ime,
što je sigurno čini jedn om od najoznačenijih ulica na svetu.
Dve oznake isklesane su u uglačanom m erm eru i pričvršćene
na zid, na tri su plava slova ispisana na belim m etalnim pločama,
takođe pričvršćenim na zid, a preostale su savremene bele metalne
oznake s crnim slovima, postavljene na metalnim stubovima. Foto-
grafisao sam svaku od njih.
Dve od tih oznaka smeštene su pored male garaže, dograđene
na zgradu, a u njoj su se nalazili omalen m otorni skuter, radni sto i
nekoliko alatki. Stariji čovek koji je radio u garaži istrčao je napolje
kada me je spazio kako fotografišem , očigledno uznemiren m ojim
postupkom. Delovalo je da mi ne veruje kad sam mu rekao da je
1+2 Fogl avl j e 11

Sl ik a 17. Vija Fibonači u Firenci. U ovoj uličici nalazi se čak jedanaest

tabli sa nazivom ulice na kojima je Fibinačijevo ime. Sve sam ih foto-
grafisao 2003.

ulica dobila naziv prema poznatom matematičaru i da sam i sam

matematičar koji fotografiše ulične table, a ne unutrašnjost nje-
gove garaže. Pretpostavljam da se uplašio da sam iz lokalnih vlasti,
i da možda proveravam žalbu nekog komšije. Ušao je unutra, ali je
nastavio da me podozrivo posmatra sve dok se nisam spustio niže
niz ulicu da fotografišem preostale znakove.
Posebno m ije bilo zanimljivo da se u kući na adresi Vija Leonardo
Fibonači br. 12 nalazi toskanski ogranak Italijanskog računarskog
društva. (N aziv na kapiji glasi Associazione Informatici Professionisti:
Italian Computer Society - Sede Toscana.) Nastavio se taj naučni duh:
kuća 1 A, na uglu trga najužnom kraju ulice, sedište je Instituta za
neuronauku ( Instituti di Neuroscienze, INS).
Na ovom istraživačkom putovanju nisam mogao da pregledam
dva veom a uticajna srednjovekovna rukopisa, ali sam makar mogao
da se vratim kući zadovoljan što sam napravio odlične fotografije
uličnih oznaka u jedn om delu Firence koji manje opsedaju turisti.
 FOfLAVLJB 12

,
Lov na rukofii druji deo
(nafokon usfetan)

Nif»m imao vremena da svratim ni u Sijenu ni u Firencu kada sam u

oktobru 2003. odleteo da prim im nagradu Peano, ali sam ponovo
došao u Toskanu sledećeg proleća - bio sam četvrti put u Italiji za
dve godine. Ovoga puta prvenstveno sam došao radi odmora ali sam
nameravao da još jedn om pokušam da vidim makar primerak Liber
abbaci koji se nalazi u Narodnoj biblioteci Sijene (iznajmio sam kuću
za odm or južno od Sijene), a možda i rukopis iz Firence.
Dana 13. maja, malo nakon podneva, ušao sam u Narodnu bibli-
oteku u Sijeni i prišao recepciji. „V orrei vedere un m anoscritto",
rekao sam. („V o leo bih da vidim jedan rukopis.“ ) Mlada dama na
recepciji odgovorila je na italijanskom previše brzo da bih je razu-
meo, ali shvatio sam suštinu. Biblioteka za referentnu literaturu
bila je zatvorena zbog dugačke italijanske pauze za ručak i trebalo
je da se ponovo otvori u 15.30. Morao bih da se vratim za tri sata.
Idem o iz početka, pom islio sam.
Posle tri sata - i nekoliko kapućina u bašti kafea na ivici Pjace
del kampo - vratio sam se u biblioteku ponavljajući svoj zahtev da
14-+ Po j l a v l j e 12

pogledam rukopis. Mladu damu s recepcije zamenila su dva starija

gospodina. Jedan me je otpratio do sobe s rukopisima koja se nalazila
u zadnjem delu biblioteke, a gde se moja potraga neuspešno završila
pre godinu dana. Tamo mi je veom a prijateljski nastrojen mladić
dao da popunim obrazac za rukopis koji želim da vidim. „M olim vas,
sedite“ , rekao mi je na italijanskom, pokazujući prema stolovima za
rad. Svuda oko m ene naučnici su ozbiljno i pažljivo izučavali pra-
stare tekstove. Da li ću stići toliko daleko u ovom drugom pokušaju?
Kao što se to desilo i prethodne godine, gledao sam službenika kako
zaviruje u police u sobi s rukopisima, tražeći knjigu koju sam želeo.
Činilo se da taj trenutak traje čitavu večnost, ali onda sam opazio
kako mladić izvlači s police (koju nisam m ogao da vidim ) debelu,
staru knjigu braon boje. Izneo ju j e i stavio pred mene.
Eto je . Trenutak je stigao. Držao sam u rukama verovatno naj-
stariji poznati primerak Liber abbaci na svetu. Knjigu koja je pro-
menila svet. Rukopis koji j e možda bio započet u vrem e dok je Leo-
nardo još bio živ.
Teško mi je da opišem svoja osećanja u tom trenutku. Nikad se
nisam divio velikim filmskim zvezdama ili poznatim muzičarima ili
pevačima koje, izgleda, većina ljudi obožava, ali m ogu zamisliti da
doživljaj držanja po prvi put rukopisa Liberabbaci iz Sijene nije bio
ništa drugačiji od onog koji m nogi ljudi kažu da dožive kada napo-
kon upoznaju om iljenu slavnu ličnost.
Knjiga je bila velika i teška. Debela naslovnica bila je izbledele
braon boje sa zlatotiskom. Hrbat knjige nosio je zapis

LION. PISANI
DE ABACO

pri vrhu, a kataloški broj Narodne biblioteke Sijene

L.VI.20

stajao j e pri dnu. Strane čistog, debelog papira koje su činile unu-
trašnji povez jasno su ukazivale na to da je knjiga relativno skoro
 Lor na r u k o f i f , i r u j i i e o ( n a f o k o n u f f e i a n ) 14-5

bila ponovo povezana. Na unutrašnjoj strani zadnje korice stajala

je mala zalepljena oznaka na kojoj je pisalo

Giuseppe Masi
Restauratore
Firenze

Rukopis kome nedostaje veći deo poslednjeg poglavlja sastojao se

od 224 obostrano ispisana lista. Brojevi strana - koji su išli od 1 do
224, primereno ispisani indoarapskim ciframa - dodati su kasnije, po
jedan na sredini pri vrhu prednje strane svakog lista. Pergament je
bio debeo i krut, ali ne i krt. Izvadio sam mali lenjir koji sam poneo s
namerom. Svaki list bio je 20,5 cm širok i 30 cm dug. Ako se zanemare
debele korice, rukopis je bio đebljine 5 cm. Osim naslovne strane,
koja se delimično raspala i koja je bila pričvršćena za nov list papira
što je služio kao nosač, svaka stranaje bila u izuzetno dobrom stanju.
Poneka strana je imala rupu, a ponegde su spoljne ivice bile istrošene
zbog mnoštva ruku koje su 800 godina okretale strane.
M noge strane su bile bledokrem boje, neke su bile svetlosmeđe, a
mnoge su izgubile boju. Svaka strana je pažljivo bila iscrtana mrežom
kojaje olakšavala pisanje slova, a tekst je bio ispisan mastilom braon
boje, dok su brojevi bili crveni. Na počecima pojedinih pasusa inicijali
su bili uvećani i takođe crvene boje. Pored toga, pisar je početke nekih
poglavlja ukrasio velikim stilizovanim plavim i zlatnim slovima.
Uprkos oštećenju, prva strana je još uvek pri samom vrhu nosila
originalni naslov:

Aritmetica Leonardi Bigholli de Pisa

Eto ga to misteriozno ime Bigholli na koje sam naišao više puta. Otkud
to ime? U svom klasičnom tekstu Istorija matematike, D. J. Smit piše:

Moguće je da je užitak koji su mu [Fibonačiju] donosila puto-

vanja bio razlog da se ponekad potpiše kao Leonardo Bigolo,
pošto je u Toskani reč bigollo označavala putnika. Ta reč
M6 F o j l a v l j e 12

označava i tupana, i smatra se da su ga tako zvali njegovi savre-

menici koji su bili učitelji pošto nije završio njihove škole, a
da im se on svetio prihvatajući to ime, naprosto da bi pokazao
obrazovanima šta jedan tupan može da uradi.1

Ko zna zašto, ali uopšte nisam mogao da prihvatim priču o tupanu.

Leonardo je pokušavao da promeni svet, a ne da se sveti svojim uči-
teljima. Italijan s kojim sam se dopisivao i koji mi je dosta pomogao,
nastavnik matematike Đan Marko Rinaidi, u jedn om svom mejlu je
prokomentarisao to ime. Danas uToskani ljudi ne koriste tu reč, rekao
mi je, a ona se ne nalazi ni u italijanskim rečnicima. I u toskanskom
dijalektu i u književnom italijanskom jeziku postoji glagol bighellare
koji slično zvuči, u savremenoj varijanti glasi bighellonare, i ima zna-
čenje besciljno lutati, a bighelhneje čovek koji traći svoje vrem e i ne
radi ništa korisno. Ali to bi bio potpuno neprimeren opis za Leonarda,
pa mislim da je Rinaldi u pravu kađa sugeriše da Leonardova reč bigo-
llo nema nikakve veze sa savremenom rečju bighellone.
Drugi razlog zbog koga treba sumnjati u negativno značenje reči
bigollo nalazimo u deklaraciji koju je donela gradska vlada Pize 1241,
priznajući Leonardove velike doprinose i određujući izvesnu sumu
novca koju j e trebalo da dobija svake godine. U deklaraciji se Leo-
nardo navodi kao Leonardi Bigolli.1
2 Rodolfo Bernardini, tamošnji
stručnjak koji je izučavao ovaj problem, iznosi jo š jedan predlog.
On kaže da bi Bigollo m oglo da ukazuje na čoveka koji zna dva jezika
(u Leonardovom slučaju, latinski i arapski), uz pozivanje na sred-
njovekovnu latinsku reč biglosus, koja upravo to znači. Kako bilo
da bilo, nepouzdanost koja okružuje poreldo samog imena koje se
upotrebljavalo kada se govorilo o Leonardu, jo š jedn a je misterija
u vezi s ovim čovekom.
Okrećući poslednju stranicu rukopisa, video sam da se završava
(koliko sam mogao da razaznam) natpisom

1 Smith, 1951, str. 216.

2 Što je genitiv od Leonardo Bigollo. (Prim. prev.)

 Lov na r u k o f i f , d r u j i deo ( n a f o k o n u s f e i a n ) 14-7

Exptir cbet aritmetica Leonardo bigholli de pisa

umetnutim na dno stranice.

Proveo sam otprilike sat vrem ena prelistavajući ceo rukopis,
okrećući pažljivo stranice. Ne umem baš da čitam latinski, ali kao
matematičar koji je nekada davno, u srednjoj školi, nekoliko godina
učio latinski, bez velikih poteškoća sam razumeo šta piše. Bilo je to
neverovatno iskustvo. Pitao sam se da li je Leonardo lično razgo-
varao s pisarom koji ga je napisao, ili je možda video neke od prvih
listova ovog konkretnog primerka, koji su bili završeni pre njegove
smrti. Ko je iz njega učio aritmetiku u 800 godina n jegovog posto-
janja? Koje su poznate ruke okretale iste ove stranice koje sada ja
okrećem? Galilejeve? Pačolijeve? Da Vinčijeve? Uz tako malo prime-
raka na raspolaganju u to vrem e, nije bilo sumnje u to da u rukama
d ržim jed a n od originalnih intelektualnih mostova koji je spojio
indijsku i arapsku matematiku p rvog milenijuma sa savremenom
zapadnoevropskom ekonomijom, trgovin om i naukom.
Dok sam prelistavao rukopis, zabeležio sam strane čije sam digi-
talne kopije želeo. Pošto su listovi bili numerisani samo na pred-
njoj strani, izmislio sam sopstvenu notaciju, ,,a“ za prednju stranu
svakog lista i ,,b“ za zadnju stranu, nadajući se da će m oje znanje
italijanskog jezika biti dovoljno da objasnim notaciju službeniku.
(Ispostavilo se da ovu notaciju u stvari uobičajeno koriste arhivari).
Označio sam 12 strana: la, lb, 3a, 5a, 5b, 24a, 3lb, 53a, 53b, 87b, 153a,
207a. Službenik na recepciji bio j e veom a uslužan. Odveo m e je u
susednu prostoriju gde sam razgovarao s čovekom koji će mi napra-
v iti slike i snimiti ih na CD. „Dođite prekosutra (u subotu) ujutru i
biće spremne", tehničar mi je rekao na italijanskom.
Vratio sam se u subotu ujutru da pokupim (i platim) svoj CD, a
bibliotekar i tehničar srdačno su me pozdravili čim sam ušao. Teh-
ničar me j e odveo do svog kompjutera kako bi mi pokazao slike, i da
bih mu potvrdio da su to zaista one koje sam želeo. Strane su delovale
m nogo jasnije i svetlije na monitoru nego kad sam držao knjigu u
14-8 Po j l a v l j e 12

rukama. Zahvalio sam mu i pripremio se da pođem, ali nisam mogao

da odolim, a da još jednom , nakratko, ne pogledam rukopis.
Službenik m i je propisno izašao u susret i jo š jed n o m sam u
rukama držao rukopis. Ponovo sam okretao stranice. Iako reči koje
sam čitao nisu bile ispisane Leonardovom rukom, primerak je bio
završen ne m nogo godina nakon njegove smrti. Zato je postojala
mogućnost da je pisar prepisivao izvorni primerak. M ožda su se
njih dvojica i sreli i m ožda su razgovarali o sadržaju knjige. Kada
sam na kraju vratio knjigu mladiću na recepciji i izašao iz biblio-
teke, znao sam da sam se približio Leonardu kao čoveku najviše što
je to bilo ko mogao da uradi.

F irentinvu KUKOPIi
Ohrabren tim e što sam uspeo da vidim rukopis Liberabbaci u Sijeni,
posle nekoliko dana, 20. maja, otputovao sam u Firencu da jo š je d -
nom pokušam da pogledam prim erak u BNCF-u. Bio je četvrtak,
i ovog puta nije bio državni praznik, što je značilo da sam morao
da se probijem kroz čuveni gusti firentinski saobraćaj i provedem
značajno vrem e tražeći mesto za parkiranje, da bih na kraju pri-
begao m etodi koju sam video da koriste m oje italijanske kolege: to
je konkretno značilo n edozvoljeno parkirati u stambenoj oblasti
u blizini biblioteke i platiti neizbežnu kaznu. (ispalo je 33,906, što
sam smatrao odličnom cenom da konačno uzmem u ruke Conventi
Soppressi C.1.2616.)
Rekonstrukcija koja je bila u toku kada sam prethodne godine
posetio biblioteku u međuvremenu je završena, a drvena ograda
uklonjena, pa im pozantni glavni ulaz u biblioteku nije bio zapre-
čen. Zakoračio sam u sigurnosnu prepreku kroz koju je svako ko
je želeo da uđe u biblioteku morao da prođe. Za šalterom je sedela
žena koja je delovala kao da se dosađuje. Rekao sam jo j da želim da
vidim jedan stari rukopis. Očigledno moj italijanski nije bio dovoljno
dorastao zadatku, ili me možda (a slutim da j e to bilo verovatnije)
 Lov na r u k o f i f , drugi i eo ( n a f o k o n u f f e i a n ) 14-9

žena kojoj je bilo dosadno zapravo nije ni slušala nakon što je pro-
cenila da sam strani turista koji je zalutao u pogrešnu zgradu (vero-
vatno tražeći M ikelanđelovog Davida ), pošto mi je odgovorila da se
nalazim u biblioteci namenjenoj isključivo naučnom istraživanju, i
da, prema tome, ne mogu da uđem. Rekao sam jo j da sam profesor
i da sam došao da vidim poseban prastari rukopis. Za trenutak je
oklevala, odmeravajući m oje farmerke i pamučnu majicu sa sum-
njom, očigledno nije očekivala da se jedan univerzitetski profesor
tako oblači. Ali tada je , po svoj prilici, odlučila da je najlakši način
da m e se reši bio da me pusti da uđem i da tako postanem problem
nekome drugome.
I tako sam dao pasoš i dobio dnevnu člansku kartu za biblioteku,
a dama me j e uputila ka službi za inform acije koja se nalazila u dnu
velikog ulaznog hola s m erm ernim podom. Odatle su me poslali na
p rvi sprat, gde se nalazilo odeljenje retkih rukopisa. Službenik za
p rvim stolom odlično je govorio engleski jezik i poslao m e je kod
koleginice u sledeću prostoriju. Ona j e takođe tečno govorila engle-
ski i zatražila je da jo j pokažem svoju člansku karticu. „0 , Bože“ ,
rekla je , ,,to nije prava kartica za pregledanje rukopisa. M olim vas,
idite do gospođice na kraju, ona m ože da vam pom ogne."
Za sada je išlo dobro. Nalazio sam se u velikoj čitaonici s visokim
plafonom prekrivenim drvenim panelima, okružen policama punim
prastarih knjiga. Nažalost, mlada dama kod koje su me poslali skoro
da uopšte nije govorila engleski. Objasnila m i je na italijanskom da
m i je potrebna pismena preporuka da bi m ogla da mi izda dozvolu
za pregledanje rukopisa. ,Ja sam profesor iz Am erike“ , kazao sam
na italijanskom. (Na sreću, bar polovina naučnika što su sedeli u
dva reda za stolovima bili su obučeni kao i ja, pa je bilo jasno da sam
prošao fazu u kojoj m oram da izgledam onako kako neko pogrešno
očekuje da treba da izgleda jedan profesor.) ,,Da li imate svoju...“ ,
odgovorila je na lošem engleskom, boreći se da se seti reči. „Uni-
verzitetsku identifikacionu karticu", dovršio sam umesto nje. ,,Da,
izvolite." Izvadio sam novčanik i iz njega identifikacionu karticu sa
150 Pogl avl j e 12

Stanforda, stavljajući j e na sto ispred nje. To je bilo dovoljno, i ona

je počela da ispunjava zelenu karticu kako bi mi izdala dozvolu za
pristup rukopisima. „M olim vas, dajte mi svoj pasoš“ , reklaje. Odgo-
vorio sam jo j da sam ga ostavio na recepciji na ulazu u biblioteku,
u zamenu za dnevnu člansku kartu za biblioteku. „A li potreban mi
je vaš pasoš kako bih vam izdala dozvolu", objasnila je. Našli smo
se u ćorsokaku.
Tada mi je bibliotekarka rekla da sačekam trenutak, i prošla je
kroz vrata iza nje, vraćajući se ubrzo s koleginicom . „M ogu li da
pom ognem ?“ , upitala je druga dama na engleskom, s akcentom
vrlo sličnim m om severnojorkširskom akcentu. Objasnio sam jo j
problem s pasošem. „M oram o vam nabaviti odgovarajuću karticu
za biblioteku", rekla je . „Kartica za posetioce koju imate nije name-
njena za posao koji želite da radite."
I tako m e je Džini Nezi (rođena Betani) iz Mančestera, k o ja je
došla u Italiju pre 30 godina kao dadilja, a sada je radila kao bibli-
otekarka u odeljenju retkih rukopisa u BNCF-u, uzela pod svoje i
povela me, najpre kroz dvadesetominutni proces zamene moje kar-
tice za posetioce za regularnu karticu za naučnike (niz stepenice
pozadi), a zatim mi pom ogla da popunim obrazac zahteva za ruko-
pis koji sam hteo da proučim (ponovo uz stepenice). „Vratiću se za
dva-tri minuta s vašom knjigom “ , reklaje. Bilo je tri sata. Prošlo je
već sat vremena, ali bio sam blizu.
A on daje stigla. Ostavio sam svoj pasoš (koji mi je dobavila moja
spasiteljka iz Mančestera), a uzeo debelu knjigu u tamnosmeđem
kožnom povezu koju je donela u čitaonicu. (Objasnila mi je da zbog
prethodnih krađa retkih rukopisa, knjige daju samo u zamenu za
pasoš ili ličnu kartu i delovalaje iznenađeno kada sam jo j objasnio
koliko su bili manje form alni u Narodnoj biblioteci u Sijeni.)
Knjiga je bila iznenađujuće tanja od one u Sijeni, iako je bila
skoro iste visine i širine. Zatvarala se dvema mesinganim spojni-
cama. Na spoljašnjoj strani korice nije pisalo ništa. O tvorio sam
spojnice i izvadio lenjir da bih izm erio rukopis. Svaka strana bila
 Lov na r u k o f i f , i r u j i i e o ( n a f o k o n u f f e i a n ) 151

je 20 cm široka i 30 cm dugačka, baš kao i kod rukopisa iz Sijene.

Ako se izuzmu korice, bila je debljine 4 cm, ceo centim etar manje
od L.IV.20. Imala je 213 obostrano ispisanih listova, što je činilo 426
strana, skoro isto onoliko koliko ih je imao primerak iz Sijene.
Uz prednji povez bila su dva delića rukopisa, očigledno sve što
je ostalo od originalne naslovne strane. Samo sam pročitao reči, a
ni to sa potpunom sigurnošću:

Leonardi Pisani Algorism A[ritm]etica

Na prvoj strani rukopisa, pri vrhu, nalazio se sledeći natpis:

A C Leonardus pisanus Algorisma & Geometrie est Abbacie florenty

Bar sam mislio da tako stoji. Slova su bila jako izbledela.

Počeo sam da okrećem strane. Osetio sam isti onaj trep et od
uzbuđenja i strahopoštovanje koje sam doživeo i biblioteci u Sijeni,
ponovo se pitajući koji su to poznati naučnici i matematičari kori-
stili baš ovaj rukopis da nauče aritmetiku.
Kom entari o firentinskom rukopisu koje sam video u knjigama,
člancima i na internetu obično su ga pominjali kao „veom a izblede-
log“ , ali definitivno nije bio takav moj prvi utisak. Upravo suprotno,
delovalo je da j e rukopis u znatno boljem stanju od onog u Sijeni.
Papir je bio suv ali ne krt, i izgleda malo tanji od onog koji je upotre-
bljen za stariji, sijenski primerak - što je objašnjavalo zašto je pove-
zana knjiga bila značajno tanja, čak i pored toga što je broj strana
bio skoro isti. Nijedna strana nije imala rupe ili istrošene ivice, kako
je to bio slučaj sa L.IV.20. Osnovne boje su bile iste, s latinskim tek-
stom ispisanim smeđecrnim mastilom i s crvenim ciframa. Pisar je
sigurno bio više umetnički nastrojen od onog prvog, pošto je ukra-
sio margine velikog broja strana kitnjastim petljama i m nogo češće
pasuse počinjao crvenim , ukrašenim slovim a a velikim , crveno,
plavo i zlatno ukrašenim slovima početak novih odeljaka. Naravno,
neke od tih strana su izbledele, ponekad čak do te mere da je bilo
teško razabrati tekst - makar nekome ko, poput mene, ne zna baš
152 Po j l a v l j e 12

previše latinskog. A papir je na m nogim stranama požuteo ili posi-

veo i dobio pegice. Na nekim stranama prim ećivale su se pom oćne
linije koje je pisar koristio da bi poravnao tekst. Ali, sveukupno,
rukopis je bio u dobrom stanju, uzevši u obzir koliko je star.
Džini, moja zaštitnica iz Mančestera, sedela je za stolom pored
žene kojaje izdavala propusnice (i kod koje je sada stajao moj pasoš
kao otkupnina za rukopis), pa sam je zapitao kako da naručim digi-
talne slike nekih strana. Dala mi je obrazac, a ja sam izabrao strane
koje sam želeo da m i se skeniraju. Pom ogla m i je objasnivši mi
ispravan način da naručim strane iz rukopisa: slovo ,,r“ za recto,
što se odnosi na prednju stranu i ,,v“ za verso, za zadnju stranu.3
(Zbunjuje između ostalog to što italijanska reč recto u stvari znači
zadnja strana, a verso označava prednju stranu, pa sam posebno
vodio računa pri popunjavanju formulara.) Naručio sam strane lr,
lv, 4r, 4v, 14v, 20v, 27v. Prema mladiću koji je radio za šalterom na
kome sam podneo zahtev, slike će biti snimljene na CD i poslate na
moju stanfordsku adresu za dve nedelje.
I to je bilo to. Posle dve godine propalih pokušaja, za samo neko-
liko dana držao sam u rukama i prelistao dva od tri najstarija poznata
rukopisa Liber abbaci. Poslednji preostali rukopis koji sam želeo da
pogledam čuva se u Vatikanskoj biblioteci u Rimu. No sada me je
čekalo uživanje u odmoru. Rukopis Vatican Palatino #1343 moraće da
sačeka neki sledeći put u Italiju. Iako će kraj te epizode moju priču
pom eriti daleko u budućnost, ispričaću vam kako se završilo.

Va TIK.ANZK.1 KUK.0PI*

N iz drugih profesionalnih obaveza značio je da sam morao da odlo-

žim projekat o Leonardu na nekoliko godina, i bilo je proleće 2009.
kada sam najzad mogao da se vratim svojoj potrazi. Baš sam počeo

3 Kao što je ranije naznačeno, naknadno sam saznao da je moje prethodno označavanje
slovima a i b takođe uobičajeno.
 Lov na r u k o f i f , i r u j i i e o ( n a f o k o n u t f e i a n ) 1S j

da planiram put u Italiju kada sam, usled srećne okolnosti, dobio

poziv da održim predavanje na U niverzitetu u V eroni to g oktobra.
Zahvaljujući svom rasporedu na Stanfordu, mogao sam da produžim
boravak za nekoliko dana, te sam počeo da planiram detalje puto-
vanja. Pored toga što sam hteo da se vidim s profesorkom Franči u
Sijeni, nameravao sam da odem do Rima i da pogledam vatikanski
rukopis. Dobro se sećajući nevolja koje sam doživeo tokom pret-
hodnih potraga za rukopisima, posetio sam internet stranicu Vati-
kanske biblioteke da se uverim da će ona biti otvorena na dan kada
dođem. A li umesto da nađem pregled radnog vrem ena i dana kada
biblioteka ne radi, dočekalo me j e sledeće obaveštenje (koristio sam
englesku verziju sajta):

N e d o stupno st zbirki

Trenutno nije dostupna nijedna zbirka biblioteke. Vatikanska

bibliotekaje zatvorena za posetioce od 14. jula 2007. pošto su u
toku važni radovi na renoviranju za koje se očekuje da će tra-
jati tri godine. Renoviranje se nije moglo odložiti zbog ozbilj-
nih problema sa gradnjom u krilu zgrade iz XVI veka u kojoj je
smeštena biblioteka. Tehničari su ustanovili da je nemoguće
ojačati podove i ostatak strukture a da se biblioteka ne zatvori
za javnost. Uprava biblioteke je pokušala da izbegne neugod-
nost za čitaoce, npr. tako što bi preselila više od 300.000 knjiga
iz prostorija u kojima su podovi počeli da slabe; ali stručnjaci
su odlučili da radovi na renoviranju ne mogu da se odlažu.
Kadaje utvrđeno da su radovi neophodni, odlučeno je da se ta
prilika iskoristi za modernizaciju izvesnih delova zgrade, uklju-
čujući ugradnju novih klima-uređaja i liftova. Pored toga, izvr-
šiće se i opšta reorganizacija zbirki biblioteke. Dok biblioteka
bude bila zatvorena, mnoge knjige iz njenih zbirki biće prese-
Ijene u privremena skladišta. Međutim, kopije rukopisa i retkih
knjiga biće dostupne preko servisa fotografskih reprodukđja,
koji će nastaviti s radom.
154- F o j l a v l j e 12

I to j e bilo to. Ili ću sačekati još godinu dana - verovatno i duže,

uzevši u obzir neizbežna kašnjenja u projektim a rekonstrukcije -
ili ću završiti svoju potragu bez pregledanja rukopisa Palatino #1343.
Posle malo razmišljanja, odlučio sam da preskočim putovanje u Rim.
Vatikanski rukopis bi meni lično značio da zatvorim krug - i jed n og
dana očekujem da ću ga pogledati, ukoiiko mi se ukaže prilika - ali
on ne bi m nogo doprineo m om upoznavanju s Leonardom. Moja
priča je već bila završena u m eri u kojoj sam to m ogao da posti-
gnem. Pored toga, Leonardo nije „završio" Liberabbaci. Naprosto je
stigao do tačke kada j e prestao da piše. Odlučio sam da učinim isto,
i rešio sam da svoje istraživanje završim do kraja godine i da okon-
čam pisanje knjige Čovek od brojeva sledećeg proleća. Ali otišao sam
predaleko unapred u svojoj priči. Trebalo je da obiđem jo š jedan
spomenik Leonardu pre nego što se završi moj obilazak iz 2004.

F n .oq LA i

U mejlu u kome mi je u jesen 2003. ispričao istorijat Leonardove

statue, sinjor Renaldi, nastavnik matematike iz okoline Pize, ispri-
čao mi je o drugom spomeniku Leonardu. Rešio sam da ga nađem
2004, kad ponovo dođem u Pizu.
Bila je to kratka šetnja od Trga 20. septembra, na kome je Leonar-
dova statua gledala ka Ponte di meco od 1926. do kraja II svetskog
rata. Fotografisao sam se na istom onom mestu na kome je stajala
(nestvarna) statua Leonarda - to sam želeo da uradim još od kada
mi je sinjor Renaldi poslao tu izuzetnu ratnu fotografiju. Zatim sam
prešao most i zaputio se na istok ulicom Lungarno M edičeo, putem
koji prati severnu obalu reke.
Kratka šetnja od pola kilom etra dovela me je do kuće s brojem 30,
impozantne trospratnice s atraktivno ukrašenim sivim kamenim
zidovima. To je bila palata Toskaneli. S početka je pripadala poro-
dici Lanfranki, ali je zatim prešla u ruke Alesandra dela Gerardeska,
koji je napravio izvestan broj arhitekturalnih izmena. Između 1821.
 Lov n a r u k o f i f , b r u j i beo ( n a f o k o n u f f e f a n ) 155

Slika 18. Komemorativna ploča posvećena Leonardu koja se nalazi u

Državnom arhivu u Pizi, fotografija je iz 2004.

Sl ik a 19. Komemorativna ploča in s itu , fotografija je iz 2004.

156 Po f l a v l j e 12

i 1822. u njoj je stanovao lord Bajron sa svojim krugom prijatelja, u

periodu kada j e Piza bila poznata kao ,,raj za izgnanike“ . Odatle je
lord Bajron krenuo put Grčke u susret svojoj smrti.
Danas se u palati nalazi pizanski Archivio di Stato (Državni arhiv).
Predm et koji sam došao da pogledam bila je kamena ploča na zidu
u ulaznom holu. Postavljenaje 16. juna 1867. Natpis u kamenu ima
nekoliko redova. Nakon uvodne deklaracije napisane 1865, navodi
se dokument iz 1241, kojim je pizanski Commune (gradska vlada -
u to vrem e Piza je bila nezavisna država ili republika) doneo ukaz
prem a kom e Leonardo za svoje zasluge treba da godišnje prim a
izvesnu svotu novca. (Taj proglas je jedina indikacija da je Leonardo
još uvek bio živ 1241.)
Fotografisao sam ploču nekoliko puta, kako bih bio siguran da
sam napravio jasnu sliku celokupnog teksta. Dok sam završavao
prvu verziju knjige Čovek od brojeva, 2010. godine, probao sam da
prevedem tekst s fotografija. Pomoću latinsko-engleskog rečnika
 Lov na r u k o f i s , d r u j i beo ( n a f o k o n u s f e f a n ) )57

obično mogu da shvatim latinski tekst, ali ovaj je bio napisan stilizo-
vanim oblikom jezika iz XIX veka, uz upotrebu reči koje nisu posto-
jale u mom rečniku, a neki delovi su me potpuno zbunili. Zamolio
sam istoričara matematike Barnabasa Hjuza da mi ga prevede, što je
on ljubazno i učinio. Izneo je primedbu da je latinski kojim je tekst
ispisan jako formalan. U svom prevodu, Hjuz je zadržao originalni
latinski redosled reči koji se razlikuje od onog u engleskom jeziku.
Na ploči piše (u prevodu sa engleskog):

Godine 1865, vladari i narod Pize, osuđujući zanemareni dugo-

godišnji veliki propust, i s čvrstom namerom da pregalaštvo
Leonarda Fibonačija postane šire poznato na osnovu boljih
dokaza, naložili su gradskoj arhivi da postavi proglas iste naj-
eminentnije Republike Pize kako bi za tako velikim čovekom
ostao odgovarajući spomenik.

P r o g las iz 1241.

Razmatrajući čast koju je doneo gradu i njegovim građanima i

poboljšanje koje su oni stekli zahvaljujući nastavi i revnosnoj
saradnji tog diskretnog i mudrog čoveka, gospodara Leonarda
Bigolija, kao i njegove stalne patriotske napore u civilnim i
patriotskim poslovima, grad Piza i njeni zvaničnici s izvesnim
pravom i svesni svoje povlastice da mogu da mu nadoknade za
delo koje je učinio tako što je vođio računa o već pomenutim
naporima i poslovima i tako što ih je usklađivao, dodeljuju tom
istom Leonardu, koji veoma zaslužuje našu ljubav i poštovanje,
godišnju platu ili nagradu u iznosu od 20 slobodnih denara, uz
uobičajene dodatke, koju će isplaćivati grad. To potvrđujemo
ovom izjavom.

Nisam našao nikakve inform acije o postavljanju ploče. Pretposta-

vio sam da je to bio rezultat činjenice d a je u XIX veku postepeno
rasla svest o Leonardovim postignućima, što je usledilo nakon što je
158 Pof t a vt j e 12

krajem XVIII veka Kosali otkrio njegovo zaveštanje. Možda je lokal-

nom istoričaru naloženo da pretraži gradsku arhivu i on je našao
ukaz. U svakom slučaju, to je jedin i zvanični otkriven zapis o je d -
nom od najvećih ljudi svih vrem ena. (Znam, ali zaista ne m ogu da
odolim .) Uklesavši ga na mem orijalnu ploču, grad Piza stvorio je
zvaničan m erm erni dokument koji će odoleti zubu vremena.
 POfLAVLJE n

Karika koja nefoftaje

Poftoje veći ieo m og istraživanja arhiva i lokacija bio završen do kraja

2004, nisam zaista imao potrebu da i dalje putujem u Italiju kako
bih završio projekat i napisao knjigu o Leonardu koju sam plani-
rao da sačinim. Ali zaljubivši se u Italiju, a posebno u Toskanu, već
za vrem e svog prvog dolaska u Sijenu tokom 1984, nastavio sam da
tražim prilike da odlazim.
Kako su se p revod i na italijanski m ojih knjiga o popularnoj
m atem atici dobro prodavali u Italiji, pozivi su nastavljali da stižu,
pa sam jed n om godišnje putovao u Italiju, a jed n o m prilikom čak
i dvaput za godinu dana. Onih godina kada poziva nije bilo dono-
sio bih odluku da ipak odem, prvenstveno radi rekreacije. Godine
2002. povredio sam koleno i bio sam prim oran da se okanem dva-
desetpetogodišnje navike da svakog dana trčim na duge staze te
sam kao alternativu za vežbanje napolju prešao na vožnju bicikla.
Stoga sam počeo da odlazim u Toskanu na odm or i vožnju bicikla.
Tokom svake posete, pozvao bih Frančijevu da se vidim o, ili bih
p roveo nekoliko sati u arhivi biblioteke, ili bih m ožda proverio
neko posebno m esto koje sam pom enuo u do tad urađenoj prvoj
verziji Čoveka od brojeva.
160 Po j l a v i j e 12

Kada je ta knjiga 2011. izašla iz štampe, još uvek nisam svojim

očima bio video dva važna prepisa koja su imala veze s Leonardom.
Jedan je bio celovit rukopis Liber abbaci iz Vatikanske biblioteke.
Drugi je bila knjiga o računu koju je Frančijeva izučavala i identi-
fikovala kao skoro sigurno jedan od prvih primeraka Leonardove
„knjige za trgo vce" za koju se inače verovalo da nije sačuvana, a
koju sam u svojoj knjizi nazvao karikom koja nedostaje.
Sve i da sam video bilo koju od te dve knjige, to mi ne bi pom oglo
da bolje razumem Leonarda i njegova dela. Pročitao sam Siglerov
prevod Liber abbaci na engleski jezik, tako da sam znao šta je Leo-
nardo napisao. Ali kada u sopstvene ruke uzmete pravi predmet,
osetite to u stomaku, takvo osećanje se ne m ože izazvati gledanjem
slika u visokoj rezoluciji. Zato mi je bilo važno da držim i pregledam
makar jedan od ona tri celovita rukopisa. Pošto sam već video dva,
treći ne bi napravio veliku razliku.
Da je Leonardov originalni rukopis iz 1228. bio sačuvan, anga-
žovao bih svoje prijatelje i kolege da mi omoguće da mu se što više
približim i da ga, u idealnom slučaju, uzmem u ruke. Da osetim nje-
govu teksturu i miris, uz saznanje da j e predm et koji držim stvorio
lično Leonardo. A li to se nije desilo.
[Naravno, pregledati sijenski i firentinski rukopis nije baš bilo isto
kao dodirnuti izvorno delo. Međutim, oba su bila napisana nedugo
posle Leonardove smrti i vrlo je moguće da su započeta dok je jo š
bio živ, pa su mu bila dovoljno blizu da na mene ostave snažan emo-
cionalni utisak. Jer, skoroje sasvim sigurno da se, d o k je pisar ispi-
sivao m astilom rukopis koji sam držao, pored njega nalazio Leo-
nardov originalni spis.]
A li budući da je postojao rukopis koji je izučavala Frančijeva, a
koji je predstavljao kariku koja nedostaje, bilo je m nogo manje izve-
sno da je on prepisivan direktno iz Leonardove sopstvene „knjige
za trgovce". Knjige o računu su bile znatno kraće od Liberabbaci što
je pojednostavljivalo prepisivanje, a pristupačnost i neposredna
korist koju su pružale načinila j e od njih pom oćno sredstvo što se
 K a r i k a k o j a ne dof t aj e

jednostavno moralo imati. Posledično, prepisi bi se sigurno namno-

žili rastućom brzinom i veliki deo bi bili prepisi prepisa, ili prepisi
prepisa prepisa itd.
Istina je da j e rukopis koji je istraživala Frančijeva napisan ne
m nogo nakon Leonardove smrti, ali je to bilo dovoljno kasnije da
je verovatno, u najmanju ruku, u pitanju prepis prepisa. Zbog toga
nisam ranije pokušao da istražim kariku koja nedostaje. Detaljno
sam proučio rad Frančijeve o toj knjizi i to mi je bilo dovoljno da
završim Čoveka od brojeva.
Tek nakon što mi je knjiga objavljena i nakon što sam počeo da
držim predavanja o njoj, poželeo sam da sam ipak učinio dodatni
napor i pristupio tom rukopisu. I to ne samo zato je r bi mi to omo-
gućilo da izaberem posebno važne strane i da pribavim slike u viso-
koj rezoluciji koje bih dodao u svoju prezentaciju o Leonardu.
Dok sam radio na projektu o Leonardu, uglavnom sam bio usred-
sređen na samog Leonarda. Rukopis knjige za trgovce koji je otkrila
Frančijeva bio j e naprosto prvi poznati prepis prepisa od m nogih
koji su imali sreće da budu sačuvani do danas (ili makar da budu
sačuvani, da budu otkriveni i da budu prepoznati).
Međutim, nakon što je Čovek od brojeva izašao iz štampe, m oje
interesovanje je polako počelo da se premešta s Leonarda na savre-
m eno tum ačenje niza događaja u prošlosti koje je n jegovo delo
pokrenulo.
Čitanje rada Vilijama Gecmana o vezi između Liber abbaci i savre-
m enog finansijskog društva, a zatim komunikacija s njim putem
elektronske pošte, samo su ubrzali tu promenu. Iz m oje nove per-
spektive počinjalo je da se čini da j e ta prva poznata knjiga o raču-
nanju bila m nogo značajnija kao kultum i artefakt nego što sam to
ranije mislio. To je posebno bilo tačno zato što sam počeo da raz-
matram korišćenje svog projektnog dnevnika kao osnove za pisanje
knjige o procesu koji je iznedrio Čoveka od brojeva. Bilo m i je jasno
da ću za novi projekat morati da istražim taj rukopis, kariku koja
nedostaje, kao jedan značajan istorijski artefakt.
162 Fogl avl j e 1$

Jer, nakon otkrića Frančijeve, ni za mene, kao ni za druge nauč-

nike, nije bio upitan ogrom ni značaj uloge koju je u aritmetičkoj
revoluciji odigrala skraćena, pojeđnostavljena verzija Liber abbaci
za koju nam Leonardo kaže da ju je napisao za trgovce i poslovne
ljude. [Kao što sam ranije pomenuo, u izdanju Liberabbaci iz 1228. on
sam je naziva liber minoris guise, pojednostavljena varijanta knjige.
Takođe je pom inje i na drugim mestima.]
Istoričari su se susreli s problemom: nikome nije bilo poznato šta
je pisalo u toj knjizi. Na osnovu dokaza koje su naučnici skupili, ona
se najverovatnije sastojala od materijala iz prvih deset poglavlja Liber
abbaci, koji je proširen delovima druge Leonardove knjige, De Practica
Geometriae. Ali niko nije bio sasvim siguran u to, a bez đetaljnog pozna-
vanja njenog sadržaja nije bilo moguće direktno povezati neizmernu
količinu knjiga o računu s bilo čim što je Leonardo napisao.
Onda je 2003. Frančijeva objavila svoj senzacionalni rad u kome
je navela rezultate izučavanja rukopisa na koji je naletela u Biblio-
teci Rikardijani u Firenci.
Autor rukopisa nije poznat, objašnjava Frančijeva, a rukopis zau-
zima strane od 1 do 178 bibliotečkog spisa Codex 2404. Samo delo
nema naveden datum, ali datumi iz nekih od zadataka smeštaju čin
pisanja otprilike u 1290. godinu, a korišćen je narodni dijalekt iz
regije Umbrije. To je jedin a poznata knjiga o računu koja je napi-
sana pre XIV veka,
Poznato iz uvoda nepoznatog autora kao Livero de Vabbecho -
knjiga o računu - delo j e izdeljeno na 31 kratko poglavlje. To je
definitivno prepis. Približno tri četvrtine zadataka su verni prevodi
zadataka iz Liberabbaci na narodni italijanski jezik. (Za današnjeg
čitaoca posebno je zanim ljivo da je dat čuveni zadatak o zečevim a
koji je, doduše, izm enjen u zadatak o golubovim a.)
Očigledno j e delo bilo napisano da bi ga čitala publika (m ožda
čak samo autor lično) koja nije prošla odgovarajuću matematičku
školu, pošto je autor svaki tip zadataka započinjao prim erim a je d -
nostavnijim od onih u Liber abbaci.
 K a r i k a k o j a ne dof t aj e

Sl i k a 21. Stranica iz prve poznate knjige o računu, iz zbirke Biblioteke

Rikardijane u Firenci.

Da li je to mogao biti primerak Leonardove izgubljene knjige za

trgovce? Ili je nepoznati autor preuzeo materijal direktno iz nekog
primerka Liberabbaci ? Ovo drugo je uvek bilo verovatnije. Analiza
Frančijeve je pokazala d a je moralo biti ovo prvo.
164 Pogl avl j e 1i

Pošto pisac nije naznačio daje posedovao bilo kakve matematičke

veštine, nije delovalo verovatno d aje mogao sam da sprovede težak
zadatak pojednostavljivanja složenih postavki koje se mogu naći u
Liberabbaci. Štaviše, n jegov tekst obuhvata i materijal o geom etriji
koji se skoro i ne spominje u Liber abbaci, iako je moguće da je pre-
uzet iz Leonardove knjige De Practica Geometriae.
Dalji dokaz u prilog tom e da j e knjiga iz Umbrije izvedeni prepis
knjige za trgovce jeste to što ona sadrži tri poglavlja o računanju
kamate i am ortizacije, čega uopšte nema u Liber abbaci. Taj materi-
ja l je očigledno bio ubačen da bi ta rasprava postala korisnija čita-
ocim a trgovcim a, ali odakle se on pojavio?
Prema tome, imali smo rukopis napisan oko 1290. koji daje kraj-
nje pojednostavljen pregled nove i, za to vrem e, veom a složene
matematike iz Leonardova dva dugačka, naučna teksta, teško razu-
m ljiva zbog složenosti iznetih ideja, zajedno s dodatnim materija-
lom o finansijama.
Autor rukopisa nevičan matematici sigurno ga je morao direktno
prepisati iz samo jed n o g izvora. Ukratko, to j e bio srednjovekovni
ekvivalent fotokopije. A li fotokopije čega?
U to vrem e postojao je samo jedan matematičar koji je bio sposo-
ban da napiše izvor na osnovu k ogje ta fotokopija nastala: Leonardo.
To znači daje rukopis iz Biblioteke Rikardijane ne samo najstariji udž-
benik praktične aritmetike u Zapadnom svetu, nego zapravo on mora
biti prepis Leonardove izgubljene knjige za trgovce. To je bio početni
zaključak Frančijeve. Naknadno su ga potvrdili drugi naučnici koji
su izučavali značajan broj knjiga o računu napisanih u prvoj polovini
XIV veka. Premda se u njima ne može naći smisleno pozivanje na Leo-
narda, one pokazuju upadljive sličnosti s umbrijskim spisom.1
Sve te inform acije dobio sam iz rada Frančijeve. Sada, kada sam
završio pisanje knjige Čovek od brojeva, želeo sam da pogledam taj
rukopis.

Detaljno sam izložio te radove na kraju osmog poglavija u knjizi Čovek od brojeva.
 K a r i k a koja nedoftaje 165

U leto 2011. otišao sam na još jedan biciklistički odm or u Toskanu

i odseo sam u maloj iznajmljenoj vikendici nedaleko od mesta Bun-
konvento, na nekoliko kilom etara južno od Sijene, odakle sam bici-
klom direktno m ogao da stignem do utvrđenog grada M ontalčino
koji se nalazio na vrhu planine, a odatle i do drugih utvrđenih gra-
dova na brdima, poput Pjence i Montepulčana.
Dana 4. jula skratio sam dnevnu vožnju bicikla najedan sat rano
ujutru kako bih mogao da se odvezem auto-putem Sijena-Firenca
da bih otišao u Biblioteku Rikardijanu i video najstariji poznati udž-
benik trgovačke aritmetike na Zapadu, čiji je sadržaj skoro sigurno
bio tekst Leonardove izgubljene knjige za trgovce.
Brza pretraga pomoću Gugla otkrila mi je da se Biblioteka Rikar-
dijana nalazi na adresi Via De Ginori br. 10. Prebađvši se na Gugl
mape, video sam da je ona udaljena oko 300 metara od čuvene firen-
tinske katedrale.
Kao i u prethodnih nekoliko prilika kada sam posećivao centar
Firence, izbegao sam vožnju kroz okean turista koji su preplavili
centar tumarajući i praveći fotografije, tako što sam se dovezao
do gradskih zidina, potražio parking izvan njih a u blizini jedn e od
kapija, te sam ostatak puta prešao peške.
Dok sam šetao u šortsu i majici kratkih rukava (bilo je jako vruće),
s torbicom preko ramena, nisam se razlikovao od ostalih turista.
Jedini nesklad u mom ponašanju u odnosu na njihovo bio je da se
nisam zaustavljao da fotografišem m noge firentinske znamenitosti
pored kojih sam prošao. Te stvari koje radi turista kad je u Firenci
već sam bio obavio m nogo godina ranije, za vrem e svog podužeg
boravka na Univerzitetu u Sijeni.
Tačno je da sam poneo mali foto-aparat, ali samo kako bih napra-
vio fotografije spoljašnjosti Biblioteke Rikardijane. (Znao sam da mi
neće dozvoliti da fotografišem u biblioteci.)
Lako sam našao biblioteku. Bilaje to potpuno neupadljiva zgrada,
sa svetložutim gipsanim zidom na kome nije bilo nikakvih ukrasa.
Imala je dvoja velika drvena vrata koja su bila okružena identičnim
166 Pojtavlje 1i

teškim kamenim lukovima, označenim brojevim a deset i jedanaest.

Iz natpisa uklesanog na kamenoj tabli videlo se da je ovo zaista bila
Biblioteka Rikardijana, a ispod njega, na manjoj mermernoj ploči bilo
je navedeno radno vreme biblioteke - dizajn zgrade je govorio mnogo
toga o italijanskoj pretpostavci da se većina stvari ne menja.
Ispred zatvorenih vrata s brojem 11 nalazio se znak da je to ulaz
u deo Biblioteke Rikardijane dostupan za javnost. Bio sam siguran
da m i nisu trebala ta vrata. Zato sam s vrele, užurbane ulice zako-
račio kroz susedna otvorena vrata, označena brojem 10. Unutra je
bilo prijatno hladno, ne zbog klimatizacije već zbog vekovim a sta-
rih, debelih kamenih zidova.
Odmah sam se našao u prilično sumornom holu, gde je u maloj
zastakljenoj kabini sedeo jedan čovek. Kao što sam i pretpostavio
čim sam ga ugledao, nije govorio engleski. Nažalost, moj italijanski,
koji nikada nije bio dobar, prilično je zarđao od vrem ena kada sam
znatno češće dolazio u Italiju, pa sam upotrebio jednu od nekoliko
uvežbanih rečenica da bih mu objasnio kako sam došao da pogle-
dam poseban rukopis.
Jasno, jedna od njegovih glavnih funkcija b ila je da spreči turiste
da ulaze na pogrešna vrata. „N ien te visitare", rekao je . Toliko sam
razumeo: „N ije dozvoljen ulazak!“
Ponovio sam, još sporije na italijanskom, da želim da vidim jedan
poseban rukopis.
Zatim sam mu pokazao beležnicu koju sam poneo, i u njoj oznaku
knjige za koju sam bio zainteresovan: Codex2404, strane od 1 do 178.
Iako je to sigurno ukazivalo na činjenicu da nisam običan posetilac
koji bi samo da pobegne s prepodnevne vrućine tako što će kroz sta-
klo zuriti u neka antička blaga, ponovio je da ulazak nije dozvoljen.
Reči kao što su ,,professore“ i ,,matematico“ nisu delovale, baš kao
ni moje pripremljeno predstavljanje, „Sono un professore di mate-
matica da Am erica" - pretpostavljam delimično zato što su me svi
vidljivi tragovi klasifikovali kao jednog od turista koje sam ostavio na
vrućini što je vladala ispred vrata, a koje ne treba pustiti da uđu.
 K a r i k a ko j a n e i o f t a j e

Čuvar je delovao dovoljno prijateljski nastrojeno da sam pretpo-

stavio da je razlog njegove prividne otresitosti pre bio to što nismo
imali skoro nijednu zajedničku reč - ali moji napori su i dalje bili
bezuspešni.
U tom trenutku, prilično dobro obučen čovek koji je delovao kao
naučnik upravo je napuštao zgradu. Prim etivši m oje bezuspešne
pokušaje da objasnim svoju nameru, prišao je i rekao na engleskom:
„Ulazak nije dozvoljen."
,,Ma, io sono professore“ , odgovorio sam. Čovek u kabini ponovio je
ono što je već rekao, ali ga opet nisam razumeo. Gospodin koji je izgle-
dao kao profesor preveo mi je. „Imate li univerzitetsku identifikacionu
karticu?“ Očigledno je čuvar razumeo moju uvežbanu rečenicu „sono
un professore“ , ali ja nisam razumeo njegov jednostavan odgovor.
Pošto sam tokom prethodnih pokušaja da proučim prastare ruko-
pise u Itaiiji naučio lekciju, ovoga puta došao sam bolje pripremljen.
Izvadio sam novčanik iz džepa i iz njega stanfordsku identifikaci-
onu karticu s fotografijom .
Kako m uje po svoj prilici identifikaciona kartica Univerziteta Stan-
ford bila potpuno nepoznata, čuvar j e sada očigledno pokušavao da
odluči šta da radi sa mnom. M oglo je da krene po bilo kom putu.
„M om ento", rekao sam užurbano tražeći dalje u novčaniku i ovog
puta sam izvadio belu plastičnu karticu na kojoj se nalazio zeleni
logo Centralne nacionalne biblioteke Firence. To je bila bibliotečka
kartica koju mi je još 2004. obezbedila Džini Nezi, poreklom iz Man-
čestera, bibliotekarka u odseku za retke rukopise Centralne nacio-
nalne biblioteke Firence. Crnim slovima na kartici je stajalo moje
im e i članski broj u biblioteci; uz natpis „Sala M anoscritti", bila
je to potvrda da m i j e dozvoljen pristup prostoriji za rukopise u
BNCF-u.
Pokazao sam je čuvaru. ,,Questo buono?“ , zapitao sam. Prema
izrazu n jegovog lica, to što sam mu pokazivao bez sumnje je bilo
m nogo više od ,,buono“ . Ozarenog lica, odmah mi je dao znak da
produžim kroz vrata koja su vodila u samu biblioteku.
168 P o j l a v l j e 1Z

Nakon što sam zahvaljujući kartici BNCF-a prošao kroz ulazni

foaje - hvala, Džini - popeo sam se prilično prljavim stepenicama
i prošao kroz ulaz do prostorije u kojoj se čuva zbirka na prvom
spratu. Ispostavilo se da me j e čekalo jo š nekoliko prepreka koje je
trebalo prevazići, ali to je sad bilo rutinski.
Najpre sam morao da ostavim svoju torbicu u kasetu. U torbici
se nalazila m oja ispisana beležnica namenjena kao pom oć pri ispi-
tivanju rukopisa, mapa Firence, m oje naočare i dve olovke. Bilo
mi je dozvoljeno da izvadim i zadržim naočare i beležnicu, ali ne i
olovku. To će biti problem. Kako ću hvatati beleške?
Ipak sam prema pravilim a odložio u kasetu torbicu s olovkama,
praznom kutijom za naočare i kartom Firence i prošao kroz prosto-
riju u kojoj se čuva zbirka, a u dubokim džepovim a na m om šortsu
nalazili su se ajfon (s kamerom), mali digitalni foto-aparat marke
Kenon, novčanik, pasoš i ključevi od kola koja sam iznajmio - ali,
nažalost, ne i olovke. Prvi korak gotov.
Ispostavilo se da to što sam bio bez olovke uopšte nije problem,
je r kada sam ušao u prostoriju u kojoj se nalazila zbirka, dočekala
me je kustoskinja koja je sedela za stolom na kome se nalazila velika
posuda s olovkama; pružila mi je jednu da bih popunio karticu na
osnovu koje će me registrovati kao korisnika biblioteke, a nju sam
zadržao nakon što sam završio popunjavanje. M oja identifikaci-
ona kartica sa Stanforda, pasoš i bibliotečka kartica iz BNCF-a bili
su propisno ispitani, detalji su prepisani na različite obrasce i tako
sam prevazišao i drugu prepreku.
Glavna čitaonica biblioteke je upečatljiva, dugačka i relativno uska
prostorija, s visoko zasvođenim plafonom ukrašenim velikom freskom
i pozlaćenim gipsanim ukrasima. Knjige prekrivaju oba dugačka zida,
a galerije na polovini visine omogućavaju pristup gom jim policama.
Iznad poslednjeg reda knjiga na svakom dugačkom zidu, baš tamo gde
plafon počinje da se zakrivljuje, nalaze se dva reljefiia grba.
„Sedite, molim vas“ , rekla mi je kustoskinja kada je popunjavanje
svih obrazaca bilo završeno i kada sam na jedn oj ceduljici napisao
 K.arika k o j a n e i o f t a j e

koji rukopis želim da pregledam. Pokazivala j e na jed n o od mesta

za dugačkim stolom za čitanje rukopisa koji se pružao sredinom
prostorije. To je m oglo da znači samo jedno. Samo što nisam dobio
u ruke kariku koja nedostaje.
Za ciglo nekoliko minuta povezana knjiga s koricama izbledele bež
boje doneta je u čitaonicu iz prostorije negde iza arhivatorskog stola
koju nisam mogao da vidim, i spuštena je na sto ispred mene.
Knjiga j e bila debela malo manje od 5 centimetara. Na osnovu
prethodnih istraživanja znao sam da se u njoj nalaze dva rukopisa
i drugi nije bio matematički.
Onda sam otvorio knjigu i zagledao se u prvu stranu najstarijeg
poznatog udžbenika m oderne algebre u Zapadnom svetu, napisa-
n og oko 1290, i skoro sasvim sigurno prilično vern og prepisa Leo-
nardove vlastite knjige za trgovce.

Slika 22. Čitaonica Biblioteke Rikardijane u Firenci.

77 0 F o f l a v l j e 1Z

Bez problema sam čitao tekst na narodnom italijanskom jeziku.

,,0vo je knjiga o računu prema sudu gospodara Leonarda iz kuće
sinova Bonačija iz Pize“ , počinjao je nepoznati umbrijski pisac.
Savrem enim rečnikom , d ržao sam u rukama ,,fotokopiju“ -
m ožda (m ada ne i sigurno) prvu fotokopiju, ali sasvim sigurno
jedin u za koju se danas zna - knjige (Leonardove knjige za trg o v c e)
k oja je om ogućila stvaranje sveta u kome svi danas živim o. Zahva-
ljujući tom e im am o superm arkete, račune u bankama, kreditn e
kartice, hipoteke, kredite za kupovinu kola, teh n ologiju , lekove,
kom unikacije, transport, teh n olo gije nam enjene zabavi, m eđu-
narodne trgovin ske im p erije i sve ostalo što uzim am o zd ravo
za gotovo.
Prihvaćena akademska terminologija ne može da prenese snažnu
em otivnu reakciju koju sam iskusio. To je bio trenutak koji sam
doživeo prvi put u svom životu, a možda i poslednji put. Ne znam
zašto, ali ovaj naročiti rukopis ostavio je na mene m nogo upečat-
ljiviji utisak n ego dva prim erka Liber abbaci koje sam pregledao
godinama ranije.
Da li j e razlika bila u tom e što su m i trebala dva pokušaja za
godinu dana da ih vidim ? Da li je razlog bio taj što je m nogo ljudi
pregledalo rukopise Liberabbaci, i znatno pre nego što sam ih video
bio sam pročitao njihove izveštaje o tom e šta su pronašli? Zato što
sam, prema mom saznanju, ne računajući Frančijevu, bio prva osoba
koja je čitala ove strane jo š od XIII veka? Ilije razlog bio da su sve te
kratke knjige o računu pisane narodnim jezik om zaista podstakle
aritmetičku revoluciju? Šta god da j e bilo objašnjenje, moja prva
reakcija m e je iznenadila i svladala.
Proveo sam oko sat vrem ena polako okrećući strane, ne toliko
čitajući koliko uživajući u trenutku. (Već sam bio upoznat sa sadr-
žajem knjige je r sam pročitao prikaz Frančijeve.)
Napolju su se hiljade turista sjatile na ulicama Firence da vide i
fotografišu ono za šta su verovali da su neka od najvećih blaga ljud-
ske civilizacije. I u toj oceni su bili u pravu. Ali ovde, u hladnoj, tihoj,
 H a r i k a k o j a ne bof t aj e

elegantnoj čitaonici za rukopise Biblioteke Rikardijane, držao sam u

sopstvenim rukama m nogo veće blago: jedin u poznatu rukotvorinu
koja nam govori kako je postalo sve ostalo i kojaje omogućila mnogo
toga što danas poznajemo i što m ožem o da iskusimo.
Pa šta sam to tačno našao u prvoj polovini (tačnije, u približno
dve trećine) rukopisa Codex 2404?
Kao što mi je već bilo poznato iz članka Frančijeve, autor je nepo-
znat, a rukopis je pisan narodnim italijanskim jezikom . Svaki list je
obostrano ispisan, a tekst prema savremenoj konvenciji o numeri-
sanju knjiga ima 356 strana. Za razliku od velikih strana rukopisa
Liberabbaci koje sam video u Sijeni i Firenci, strane ovog dela bile
su veličine savremene knjige. Pergam ent je bio tanak, neke strane
su bile pom alo krte, a m noge su bile sjajne. Ipak, bio je u odličnom
stanju, i jasna, pravougaona slova lako su se čitala. Autor je išpar-
tao je d v a vidljive horizontalne i vertikalne margine kao i linije na
kojima će pisati tekst.
Osnovni tekst je pisan braon bojom, a brojevi crvenom. Velika
slova kojima počinju odeljci su ili crvena na plavoj podlozi ili plava
na crvenoj podlozi. Prvih nekoliko reči novog odeljka crvene suboje
(često je to postavka zadatka).
Delovalo je da je knjiga upotrebljavana kao udžbenik, s beleškama
na marginama m nogih strana, pisanim sitnijim veom a lepim ruko-
pisom, nekad braon a nekad crvenom bojom. Nije mi bilo jasno da
li je beleške na marginama pisao autor teksta. M om savremenom
oku koje nije prošlo trening za arhivatora, delovalo je da su oba
teksta ispisana sličnim rukopisom. Sasvim sigurno nije nerazumno
pretpostaviti da je autor najpre doslovno prepisao Leonardov tekst
(tako sam žarko želeo d a je koristio Leonardov originalni tekst) bez
razumevanja i da je zatim prošao kroz njega kako bi naučio aritme-
tiku, pa je detalje izvodio na marginama.
Sat vrem ena sam pregledao knjigu prikupljajući utiske o njenom
sadržaju i pokušavajući da sebe zamislim u XIII veku kako namera-
vam da iz nje učim osnove aritmetike i geom etrije.
172 F o j l a v l j e 12

Naručio sam kopije strana la, 24a, 121a, 140a, 142a, 145a, 153b,
155b zaključivši da one najbolje predstavljaju celokupno delo.
I onda sam otišao - kao potpuno drugačija osoba od one koja je
ušla pre malo više od jed n o g sata.
Poslovica kaže „V id i Firencu, pa um ri“ . Pa, ja sam upravo video
nešto što je, za mene, imalo uticaj m nogo veći od bilo čega što se
nalazilo na ulicama izvan čitaonice Biblioteke Rikardijane.
 FOfLAVLJE 1*

Ovo ćefromeniti fvet

Uvekje teiko, a možda j e čak i nemoguće, pojm iti kako je m oralo biti
preživeti veliku revoluciju u ljudskoj misli ili veliku društvenu revo-
luciju koju su iskusile m noge prethodne generacije. U prirodi je
takvih revolucija da menjaju sam pogled na koji posmatramo život,
čineći nem ogućim da se zamisli kako j e m oralo biti odrastanje u
svetu koji nije posedovao ono što je ta revolucija donela.
Nastanak ljudskog jezika očigledno j e bio proizvod jedn e takve
revolucije. Svet se bukvalno ne m ože zamisliti bez jezika.
Isto tako, da li zaista m ožem o da zam islim o svet u kom e ne
postoje brojevi, kao što je to bio slučaj pre 8000 godina? Vrlo sum-
njam u to. Čak i najveći protivnik matematike među nama, koji uz
to nem a ni osnovna znanja iz matematike, stalno koristi brojeve i
zavisi od njih. Dok sam čitao Liber abbaci, koliko god da sam poku-
šavao, nisam uspeo da se postavim na mesto trgovca - niti čak na
mesto matematičara iz XIII veka.
174- F o j l a v l j e 14-

Povrem eno samo m ožem o da povučem o paralele između neke

prethodne revolucije i one koja se odvija sada ili se desila u sko-
rijoj prošlosti, pa j e se sećamo. Naravno, to je moguće samo ako
imate dovoljno sreće da živite u vrem e takve revolucije. Što se mene
tiče, imao sam sreće. Osamdesetih godina XX veka desila se revo-
lucija koja ima neobične sličnosti s Leonardovim činom uvođenja
indoarapskog brojevnog sistema i metoda savremene aritmetike (u
Zapadno društvo). Tek kada sam prepoznao tu značajnu paralelu,
stekao sam utisak o uticaju kakav j e morala imati Liber abbaci.
Obe revolucije bile su povezane s računanjem, i obe su uglavnom
inicirali pojedinci koji su, pošto su imali oštro oko za tržište (ideja),
pre odigrali ulogu katalizatora nego pronalazača. Druga revolucija
na koju mislim je uvođenje personalnih računara 1984, a posebno
Mekintoš kompanije Epl. 0 toj revoluciji pisao je Stiven Livi, novi-
nar koji se bavio tehnologijom , u svojoj knjizi Insanely Great: The Life
and Times ofMacintosh, the Computer that Changed Everything iz 1994.1
Ponovo sam pročitao Livijevu knjigu onda kada sam shvatio da je
uvođenje Mekintoša, a posebno sada opštepoznatog WIMPS inter-
fejsa (Windows - Icons - Mouse - Point - Select2), nosilo mnoge sličnosti
s pojavom Liber abbaci. Kada sam završio čitanje, zaprepastilo me
je otkriće koliko su paralele jake.3

1 Penguin Books, 1994.

2 Prozori - ikonice - miš - pokazivač - označavanje, opštepoznati elementi pri radu s

personalnim računarima. ( Prim. prev.)

3 Ostatak ovog poglavlja prilagođen je iz elektronskog dodatka koji sam napisao uz

knjigu Čovek od brojeva, a čiji je naziv Leo and Steve: The Young Cenius Who Beat Apple to
Market by 800 Years, objavljen na Amazonu kao elektronska knjiga za Kindl (2011).

Fa m l e l e
PALO ALTO, KALIFORNIJA,
DECEMBAR 1979.
„Zašto niste ništa uradili s ovim?
Ovo je ogromna stvar! Ovo je revo-
lucionarno otkriće!"
Ove reči izgovorio je dvadesetče-
tvorogodišnji mladić Stiven Džobs.
Tri godine pre toga, on i njegov pri-
jatelj, koji se takođe iz hobija bavio
računarima, još uvek žutokljunci,
osnovali su računarsku kompaniju
Epl.
Zajedno s grupom svojih kolega
obišao je čuveni Ziroksov istraži-
vački centar u Palo Altu, gde su im
istraživači koji su tamo radili poka-
zali revolucionarnu novu vrstu
računara nazvanog Star. U sklopu
dogovora, Džobs je ubedio šefove
istraživačkog centra da mu dozvole
da izbliza pogleda taj revolucionarni
novi računar o kom se govorkalo.
Džobs je oduvek smatrao da raču-
nari treba da budu jeftini, pristu-
pačni svima i pre svega da se jed-
nostavno upotrebljavaju. Nisu imali
nijednu od tih osobina. Računar Epl
II koji je napravila njegova kompa-
nija prodavao se za manje od 1500
dolara, što nije bila ni desetina cene
Ovo će f r omeKt t i fvet
BEDŽAJA, MAGREB, SEVERNA
AFRIKA, oko 1190.
„Zašto niste ništa uradili s ovim?
Ovo je ogromna stvar! Ovo je revo-
lucionarno otkriće!“
Ove reči izgovorio je osamnae-
stogodišnji mladić Leonardo iz Pize.
Dve godine pre toga, nakon što je
završio školu, otplovio je za Bedžaju
da bi se priključio svom ocu, koji je
tamo dobio nameštenje kao carin-
ski zastupnik.
Leonardaje otac pozvao da dođe u
Bedžaju između ostalog i radi toga da
nastavi obrazovanje. Tokom vremena
provedenog na severu Affike Leonardo
je upoznao arapske naučnike i imao
priliku da razgovara s njima, kao štoje
njegov otac i namerio, i od njihje nau-
čio neobičan sistem za zapisivanje bro-
jeva i računanje s njima. Arapski nauč-
nici preuzeli su taj sistem od indijskih
matematičara koji su ga razvili.
Odrastajući kao sin uspešnog
trgovca u velikom trgovačkom cen-
tru kakav je bila Piza, Leonardo je
znao koliko su brojevi važni. Ali je
takođe znao da su bile potrebne
godine vežbanja da bi se naučilo
kako se računa pomoću abakusa. Ta
veština nije se predavala u školama.
176 FojUvlje 1+
PA LO A LTO , nastavak
Stara koji su upravo videli na delu,
ali opet ste morali biti posvećeni
zaluđenik za računare da biste mogli
da ga koristite. Jedini način da nate-
rate računar da uradi bilo šta bio je
da mu s tastature zadate niz jedva
razumljivih instrukcija.
Računar koji su upravo videli bio
je potpuno drugačiji. Star bi delo-
vao jako poznato svakome kome su
bliski današnji personalni računari
s operativnim sistemom Windows
kompanije Majkrosoft ili s njego-
vim prethodnikom, operativnim
sistemom Mekintoš. Sve osnovne
komponente današnjeg interfejsa
personalnog računara bile su tu -
miš, tastatura i monitor s ikonama
i prozorima koji su se mogli otvarati,
zatvarati, pomerati i čiji se sadržaj
mogao premeštati pomoću jedno-
stavnih operacija označavanja i pri-
tiskanja mišem.
Džobs i njegove kolege odmah su
znali da su naišli na zlatni rudnik.
Ako Ziroks ne uviđa koliki je poten-
cijal ovoga, sam je kriv, mislio je.
Od trenutka kada je grupa napu-
stila laboratoriju, Džobs je znao da
će sledeći računar marke Epl biti jef-
tina verzija Ziroksovog Stara koju će
svako moći da priušti.
Četiri godine kasnije, 1983, poja-
vio se Mekintoš. Nedugo zatim,
Majkrosoft je objavio svoju verziju
BEDŽAJA, nastavak
Leonardo ju je naučio posmatrajući
računovođe na delu u zadnjoj sobi
fon d a ca , dok je njegov otac primao
trgovce u prednjoj prostoriji. Samje
vežbao mnogo puta, ali muje i dalje
bilo teško.
Ali kada se koristio indijski
sistem, to je bila potpuno druga
priča. Danas bi ga svako prepoznao
kao sistem koji je učio u školi. Zapi-
sivanje i čitanje brojeva bilo je jako
jednostavno. Bilo je dovoljno samo
deset osnovnih simbola, sve ostalo
se rešavalo pomoću pozicije na kojoj
su se nalazili - u koloni jedinica, u
koloni desetica, u koloni stotina itd.
Sabiranje, oduzimanje, množenje i
deljenje izvodili su se na tablici za
pisanje pomoću jednostavnih pra-
vila. Nije bilo potrebe da se koristi
abakus.
Leonardo je odmah znao da bi
ovaj aritmetički metod mogao da
napravi revoluciju u trgovini. Činilo
se da evropski trgovci nisu uvaža-
vali taj novi sistem koji su naučnici
pažljivo proučavali. I dalje su raču-
nali pomoću abakusa. Leonardo će
sve to promeniti.
Nakon što se vratio u Pizu, Leo-
nardo je 1202. napisao L ib e r a bba ci
gde je opisao indijski brojevni sistem

PALO A LTO , nastavak
Mekintoševog operativnog sistema
napravljenu da radi na IBM-ovim
personalnim računarima. Nazvali
su taj sistem Windows. Odjednom,
računari više nisu bili mašine name-
njene stručnjacima za matematiku.
Uz malo vežbe, svako je mogao da
ih koristi.
Svet više neće biti isti. U eri u
kojoj su informacije postajale sve
važnije, stoni personalni računar sa
svojim Windows interfejsom koji se
jednostavno upotrebljavao omogu-
ćioje svakome da tim informacijama
pristupi. U samo nekoliko godina,
internet i njegov naslednik World
Wide Web promeniće sve.
Ali zašto je bilo potrebno da se
pojavi drzak fanatik za računare
poput Džobsa da bi se desilo nešto
takvo? Uostalom, ideja o ovom novom
načinu pravljenja računara postojala
je već neko vreme. Daglas Engelbart,
iz Istraživačkog instituta Univerzi-
teta Stanford, 1968. godine, pred pre-
punom salom na računarskoj konfe-
renciji u Sivik centru u San Francisku
predstavio je jednu od prvih verzija
kojuje napravio. A 1973. istraživači iz
PARC-a su napravili složeniju verziju
koju su nazvali Alto. Kogod je video
kako ovi sistemi rade bio je mišljenja
da su oni vrlo zgodni, ali novi metod
nikada nije izašao iz laboratorije i sti-
gao na tržište.
Ovo će f r o m e n i t i f ve t )77
BEDŽAJA, nastavak
i pokazao kako se on koristi. Ako ste
koristili taj sistem, niste morali da
se bakćete s nezgrapnim rimskim
brojevima ili da postanete vešti u
korišćenju abakusa. Uz malo vežbe,
svako ko je znao indijski sistem
mogao je da računa.
Svet više neće biti isti. U eri trgo-
vine, u kojoj su brojevi bili suštinski
važni, indijski sistem omogućio je
svakome da tim brojevima pristupi.
Za samo dva veka, naučna revolu-
cija, koju bi nepostojanje efikasnog
načina računanja ozbiljno usporilo,
promeniće sve.
Ali, zašto je baš Leonardova
knjiga to učinila? Uostalom, u IX
veku El Horezmi je napisao knjigu
u kojoj opisuje isti taj sistem. Pede-
setak godina ranije, Adelard iz Bata
preveo je El Horezmijevu knjigu o
računanju na latinski. To su uradili
i drugi naučnici, između ostalih i
Gerard iz Kremone. Dokje Leonardo
odrastao, španski grad Toledo postao
je priznat centar gde su naučnici
iz celog sveta dolazili da izučavaju
dela Arapa. Svako ko je video indij-
ski sistem mogao je odmah shvatiti
koliko je on bio bolji od svih ostalih
koji su se koristili. A opet, taj sistem
nikad nije našao put od naučnika do
ruku trgovaca.
17 8 P o j l a v l j e 14-
PA LO A LTO , nastavak
Eplov programer Endi Hercfild bio
je jedan od posetilaca laboratorije
PARC-a tog sudbinskog dana 1979. Se-
ćajući se posete posle nekoliko godina,
ne mnogo nakon što se pojavio Mekin-
toš, rekao je:1 „Postoje dve prepreke
zbog kojih 150 miliona ljudi ne koristi
računar. Prvo, previše je skup.
Drugo, teško ga je koristiti. Morate
da uronite u tu zbrku jezivih stvari.
Računari su super, ali oni ne donose
nikakav boljitak ako ne stignu do obič-
nog čoveka. No po prvi put mi dajemo
računare ljudima. Kada smo stvarali
Mekintoš, ciljna publika smo nam bili
mi sami - ljudi... Želimo da prosečan
čovek nabavi Mek i oseti taj ogromni
potencijal... Ovo će promeniti svet.“
Evo kako je pisac Stiven Livi obja-
snio ove događaje 1994:1
2,,0ni [istra-
živači iz PARC-a] su obično sebe
doživljavali kao puke istraživače.
Prototip, naučni rad o njemu, čla-
nak u časopisu S a je n tifik am eriken ...
To su bili njihovi proizvodi."
Istraživač iz PARC-a, Batler Lamp-
ton, kazaoje to sledećim rečima:3,,Na-
mena PARC-a bila je sticanje znanja...
Ali nije bilo presudno za Ziroks da se
te ideje razviju... osnovni proizvod
istraživačke laboratorije su ideje.“
1 Navedeno u Levy, 1994, str. 23-24.
2 Ibid, str. 72.
3 Ibid, str. 73.
BEDŽAJA, nastavak
Delimičan odgovor je da trgovci
nisu imali jaku potrebu za novim
sistemom. Bilo je dovoljno obučenih
korisnika abakusa koji bi radili raču-
nice za njih. Verovatno nikad nisu ni
pomislili da bi bilo mnogo efikasnije
kada bi sami mogli da računaju.
Računati je značilo zaroniti u
rimsku notaciju za zapisivanje bro-
jeva i naučiti kako se koristi abakus.
Da, brojevi su bili super, ali barata-
nje njima bilo je smatrano za viso-
kospecijalizovanu aktivnost često
prepuštenu stručnjacima. Leonardo
je posmatrao stvari drugačije. Shva-
tioje da bi, uz indijski sistem, brojevi
i računanje mogli da budu dostupni
svakome. A to bi promenilo svet.
Naučnici u Evropi nisu bili istog
mišljenja. Oni nisu bili ni privrednici
ni trgovci. Oni su se bavili idejama.
Njima je indijski brojevni sistem
bio zanimljiv za izučavanje, nešto
o čemu bi sukobljavali mišljenja i
pisali jedni drugima.
Svi su oni pročitali El Horezmi-
jeva dela, bilo u originalu ili preve-
dena. Indijski način računanja bio je
čudesan deo matematike, tu su se svi
slagali. Izvrstan komadić nauke.

PALO A LTO , nastavak
Međutim, mladići iz kompanije
Epl kompjuter posmatrali su stvari
drugačije. Livi sumira njihov stav:4
„[Njihov] posao je bio da stvaraju
nove proizvode kojima će ujedno
promeniti svet i zaraditi novac.
Radna etika im je bila praktičnija:
ako ne stigne na rafove, nije vredno
truda. Ideje su bile beskorisne ako
nisu izlazile napolje. Za Mekintoš,
najvažniji motiv koji je trebalo uzeti
u obzir pri dizajniranju bio je da sti-
gne na stolove običnih ljudi.
Kada su u pitanju nove ideje,
jeste, ljudi iz Epla su ih ponudili
mnogo. Ali najbolje su bile pozaj-
mljene ideje. Njih su, naravno, smi-
slili i razvili prosvetitelji računar-
stva u Ziroksovom istraživačkom
centru u Palo Altu.“
4 ibid, str. 74.
Ovo će f r o t n e n i t i f v e t
BEDŽAJA, nastavak
Leonardo je posmatrao stvari
drugačije. Njegova knjiga neće biti
pisana za naučnike. Planirao je da je
nameni privrednicima i trgovcima
- ljudima poput njegovog oca i dru-
gih trgovaca koje je posmatrao odra-
stajući u Pizi. To je značilo da će je
pisati bitno drugačije nego što je to
bilo uobičajeno za naučne tekstove.
Pre nego što opiše sistem, morao
bi da navede mnogo primera koji
bi ukazivali na to kako se on kori-
sti za rešavanje stvarnih, životnih
problema.
Leonardo je bio odličan mate-
matičar, i njegova knjiga će sadr-
žati mnogo novih ideja. Ali glavni
značaj L ib e r a bba ci bio je u tome što
je ona donela na tržište ideje koje
su razvili izuzetno nadareni indijski
matematičari.
180 F o j t a v l j e 14-

Pa &ALELNE FRAVE SE MOŽPA NIK.AP NEĆE FKEZEĆI,

ALI IMAJU ZAJEPNIĆKI FRAVAC

Naravno, sve analogije se ovde završavaju. Paralelne prave nikada

se ne presecaju. Postoje izvesne razlike izm eđuLeonardovogobjav-
ljivanja Liber abbaci i proizvodnje Eplovog računara Mekintoš (u
opštijem smislu, uvođenja potpuno novog načina rada računara).
Kao prvo, vremenski okviri bili su drugačiji. U XII veku stvari su
se dešavale sporo, decenijama; krajem XX veka teško da je bilo ko
mogao da ide u korak s brzinom kojom su se stvari menjale.
Štaviše, ja sasvim sigurno ne tvrdim da je Stiv Džobs bio Fibonači
XX veka. Analogija je izvedena između dva događaja i promena do
kojih su oni doveli, a ne između pojedinaca koji su u njima učestvo-
vali. Leonardo j e sam napisao Liber abbaci. S druge strane, iako je
početni nagon Stivena Džobsa da razvije M ek bio suštinski važan
za njegovu realizaciju, ipakje m nogo pojedinaca učestvovalo u nje-
govom stvaranju i proizvodnji.
Ali to su samo detalji (naravno, osim u slučaju da ste jedan od
prvih zaposlenih u Eplu). Paralelne prave se možda nikada neće pre-
seći, ali sasvim sigurno imaju zajednički pravac - uostalom, para-
lelne su. Dok sam postepeno sklapao sliku Leonarda i događaja koji
su doveli do toga da objavi Liber abbaci, često sam naletao na velike
sličnosti izm eđu te dve revolucije koje je razdvajalo 800 godina.
Ako zanemarite prilično različite vrem enske okvire u kojima su se
promene desile, iskrsava jo š više paralela.
Na primer, prošlo je nekoliko decenija od pojavljivanja Liber abbaci
dok ta knjiga nije dobila bilo kakvu pravu konkurenciju (koliko smo
s tim upoznati). Nasuprot tome, čim se Mekintoš pojavio u trgovi-
nama na malo, m noge kompanije su predstavile svoje kopije. Jedna
od tih kopija će vrlo brzo pom račiti slavu Meka i započeti domi-
naciju na tržištu personalnih računara. Tek nešto više od decenije
kasnije, 95% svih personalnih računara na svetu koristiće opera-
tivn i sistem Windows, plagijat M ekintoševog operativnog sistema
 Ovo će f r o m e n i t i f v e t 181

koji je proizvela kompanija M ajkrosoft osnivača i rukovodioca Bila

Gejtsa, strastveno am bicioznog m ladog softverskog preduzetnika.
Pozicija Mekintoša na tržištu računara će preći na marginu i sve-
šće se tek na nekoliko specijalizovanih niša. (Prva verzija Majkro-
softovog operativnog sistema W indows pojavila se 1985. W indows
je zaista postao profitabilan početkom devedesetih godina kada se
pojavila verzija 3.1. Mekintoš j e napokon uspeo da preuzme znača-
jan deo tržišta nakon što se Džobs vratio da vodi Epl 1997.)
A li kada zanemarite različite vrem enske okvire, paralele se lepo
uočavaju. Tokom vekova koji su usledili, preko stotinu pisaca inspi-
risanih Leonardovim delom sačinilo je izvedene radove, počev od
neoriginalnih prevoda na narodni italijanski je zik delova iz Liber
abbaci, pa sve do dela koja su imala malo toga specifično zajed-
ničkog s Leonardovim tekstom. To su bile knjige o računu i one su
došle u poziciju da dominiraju tržištem, tako da se čini da je od X IV
veka retko ko uopšte čitao knjigu kojom je sve započelo. Upravo
tako, knjige o računu bile su srednjovekovni računari s operativ-
nim sistemom Windows.
Mišljenja sam da nama, koji živimo u današnjici, ova analogija može
pomoći da zamislimo kako bi izgledalo stajati Leonardu iza leđa dok je
pisao svoju knjigu. Uostalom, što više razmišljate o tome, to više shva-
tate da su paralele značajno jače nego što sam do sada na to ukazao.
Kao prvo, i jedan i drugi napredak su u svojoj suštini rešavali pita-
nje interfejsa. Indijski m atematičari nisu izm islili brojeve; razvili su
nov način njihovog zapisivanja i rada s njima. Slično tom e, pioniri
WIMPS računarstva nisu izm islili računare već su razvili nov način
da se s njima radi i da se od njih dobijaju informacije.
Takođe, oba procesa su se bavila pronalaženjem efikasnijih inter-
fejsa za apstraktne pojmove: b rojevi su apstraktan pojam, kao što su
to i bitovi i bajtovi od kojih su sačinjene inform acije pohranjene
u računaru.
Obezbedivši efikasan interfejs i indijski brojevni sistem i WIMPS
računari preneli su kontrolu na korisnika. Italijanski trgovac više
182 F o j l a v l j e 14

nije morao da predaje knjige svom računovođi i da čeka dok one ne

budu urađene; mogao je to da obavi sam, na licu mesta. Slično tome,
osoba k ojaje sedela za WIMPS računarom nije više morala da unosi
nejasne nizove komandi i čeka da računar izvrši svoje procese i vrati
rezultat. Korisnik je dobio kontrolu nad inform acijama i m ogao je
direktno da rukuje računarom pomoću miša i tastature.
Povrh toga, a ovo napom injem u slučaju da se pitate da u celom
ovom p oglavlju ne dižem previše buke oko nečeg tako običn og
i svakodnevnog, i je d a n i drugi napredak su za rezu ltat im ali
sistem e koji su b ili toliko prirodn i i jed n ostavn o se upotreblja-
vali da su ljudi vrlo brzo zaboravili koliko je svaki od njih zapravo
napravio veliki korak i koliko je prom enio živo t na planeti. Danas
je teško zam isliti svet b ez brojeva i WIMPS računara. A li takav
svet je nekada zaista postojao, jed a n pre 1200. godine, a drugog
se čak sećam!
Pre nego što su uvedeni indijski brojevi, aritm etikaje bila teška.
Sistem za zapisivanje brojeva bio j e nezgrapan, a da bi se raču-
nalo m oralo se savladati složeno računanje na prste ili upotreba
abakusa. Isto tako, pre nego što su uvedeni WIMPS računari, bilo
je teško raditi s računarima. Unošenje i dobijanje inform acija je
bilo komplikovano. M orali ste da naučite tajanstvene računarske
jezike kako biste naterali računare da bilo šta urade. Računari su
bili namenjeni stručnjacima - često samoukim, i u opštem slučaju
veom a mladim.
Pom oću indijske aritm etike - koju su m nogi Evropljani (Leo-
nardo nije bio jedan od njih) uskoro počeli da nazivaju indoarap-
skom aritmetikom - svako je m ogao da računa s brojevima. Efika-
snost novog sistema omogućila je naučne i tehnološke revolucije
koje su usledile. Pom oću WIMPS računara svako je m ogao da radi
s računarom. Jednostavnost i efikasnost novog sistema omogućila
je pojavu stonog računarstva (i u kancelariji i kod kuće), obradu
teksta, priprem u za štampu, komunikaciju m ejlovim a, internet i
trgovinu putem veba.
 Ovo će f r o m e n i t i f ve t 18Z

I za Leonardovo uvođenje indoarapske aritmetike i za uvođenje

WIMPS računara dva koraka su bila ključna: prvi, spoznaja da nova
ideja ima veliku praktičnu primenu, i drugi, mogućnost da se nova
ideja upakuje na takav način da pravi ljudi mogu da jo j pristupe i
da je iskoriste. U oba slučaja - i kad su u pitanju brojevi i kad su u
pitanju računari - mnogi su videli te iste sisteme, ali nisu prepoznali
njihov značaj. (ili nisu uspeli da s njime bilo šta urade, što izađe na
isto kada je u pitanju menjanje sveta.) Upravo je Leonardo napravio
ta dva koraka za indoarapsku aritmetiku. Grupa mladih zaluđenika
za računare, koju j e predstavljao i u neku ruku vodio Stiven Džobs,
uradila je isto za WIMPS računare. Ni Leonardo ni Džobs (i kasnije
pisci knjiga o računu i Gejts i ostali) nisu sami došli do ključnih
ideja. Njihova uloga bila je da uvide potencijal i da ga iskoriste uz
poboljšanje, pakovanje i odgovarajući marketing.
 FOfLAVLJE JS

Leonardo i radanje favremenih finanfija

U vrtme kad fam udarao glanc knjizi Čovek od brojeva, naleteo sam
na članak o Leonardu s pogledom na njegovo delo koga nisam bio
svestan: u članku je razmatrana njegova uloga u rađanju savreme-
nih finansija. Autor članka, profesor Vilijam N. Gecman s Univer-
ziteta Jejl je , poput mene, pročitao Siglerov engleski prevod Liber
abbaci odmah čim se pojavio. Dok sam ja čitao Leonardov tekst očima
matematičara, Gecman, koji upravlja Međunarodnim centrom za
finansije u o k viru jejlove škole menadžmenta, uneo je u njega per-
spektivu svetskog stručnjaka za finansije. Njegov članak pokazuje
d a je finansijski sistem koji u današnjem svetu uzimamo zdravo za
gotovo još jedan odjek rada Leonarda Pizanskog.
Gecman je napisao: ,,U periodu od pet stotina godina nakon
pojave Liber abbaci u Evropi su se razvili svi elem enti finansijskog
kapitalizma kakve danas poznajemo: deljeno vlasništvo nad firmama
preko em itovanja akcija, dugoročni krediti državama i pravnim
licima, aktivna i likvidna međunarodna finansijska tržišta, životno
osiguranje, doživotna renta, zajednički fondovi, finansijski deri-
vati. M nogi ovi elem enti imaju korene u ugovorim a zasnovanim na
 Leonardo i r a d a nj e i a v r e m e n i h f i n a n f i j a 185

Sl ik a 23. Vilijam N. Gecman, profesor finansijskih studija i studija

menadžmenta i direktor Međunarodnog centra za finansije na Jejlu.
Ljubaznošću Vilijama Gecmana.

matematičkim analizama koje j e Leonardo uveo u Zapadnu Evropu

preko Liber abbaci.ul
Prem a Gecmanu, dokazi u Liber abbaci posebno ukazuju na to
da je Leonardo prvi razvio m etod utvrđivanja sadašnje vrednosti
radi upoređivanja ekonomskih vrednosti alternativnih ugovorenih
novčanih tokova.
Analiza sadašnje vrednosti je m etod za upoređivanje relativnih
ekonomskih vrednosti različitih novčanih tokova, pri kome se uzima
u obzir promena vrednosti novca s protokom vremena. Matema-
tički svodeći sve novčane tokove na jednu tačku u vremenu, m etod
omogućava investitoru da izabere koji od njih je bez ikakve sum-
nje najbolji. Prema jedn om istraživanju iz 2001. koje je obuhvatilo 1

1 Goetzmann, 2005, str. 125.

186 P tf l a r l j e 15

finansijske stručnjake zaposlene u korporacijama, m etod sadašnje

vrednosti danas koriste bukvalno sve velike kompanije kada donose
odluke o planiranim investicijama. Savremenu formulu za sadašnju
vrednost razvio je ekonomista Irvin g Fišer 1930,2 ali, prem a Gec-
manu, njeno poreklo m ože se uočiti u Liber abbaci.
Pročitao sam Gecmanov članak i shvatio da ću m orati da uklju-
čim p regled njegove analize u ovu drugu knjigu. A li postojao je
jedan problem. Matematika finansija je usko specijalizovana oblast
u kojoj, poput većine matematičara, imam malo iskustva. S druge
strane, Gecman je priznati stručnjak za tu oblast. Zato sam stupio
u kontakt s njim i zam olio za pomoć. Uz njegovu ljubaznu dozvolu,
ovo poglavlje prilično verno prati njegov članak.
Zan im ljivoje da smo i Gecman i ja prim etili isto: Liberabbaci je
imala tako ogrom an uticaj na svet, delujući na razvoj kapitalistič-
kih preduzeća i javn ih finansija tokom vekova koji su usledili, zato
što je odgovorila na određenu potrebu u oblasti trgovin e u presud-
nom trenutku evropske istorije.
Recimo, zbog složenosti novih evropskih kom ercijalnih običaja
u XII veku, tražile su se aritmetičke alatke za rešavanje problema
konverzije i razmene. Na primer, pizanski trgovac koji je trgovao
samo u severnoj Italiji morao je umeti da računa kurs za konverziju
valute svakog grada-države, što j e podrazum evalo da se savladaju
uporedne vrednosti i različita količina srebra u bolonjskoj, pizan-
skoj, venecijanskoj i đenovljanskoj liri, i da se zna njihova vrednost
u odnosu na vizantijske bizante, carsku funtu, barselonsku liru i
melgejske solide.3
Štaviše, potreba za novom matematikom nikako nije bila ogra-
ničena na razm enu novca. Zbog samih faktora koji su om etali
evropsku trgovinu - počev od loših puteva i mnoštva valuta, pa do

2 Fisher, 1930.

3 Melgejski solid, kovanica grofa Melgeja, bila je jaka srednjovekovna valuta francuske
provincije Langdok koja se pominje još od X veka. (Prim. prev.)
 Leonardo i r a d a nj e f a v r e m e n i h f i n a n d j a 1 87

raznolikih zakonskih norm i i nepostojanja kreditnih tržišta - isto-

vrem eno su stvarane povoljne prilike za one preduzetnike koji su
nalazili način da ih prevaziđu. Liber abbaci j e tim preduzetnicima
dala niz praktičnih m atem atičkih alatki: m etode za određivanje
sadašnje vrednosti, složeni kamatni račun, izračunavanje zbira geo-
metrijskih redova, podelu profita iz poslovnih poduhvata, određi-
vanje cene robe i n o v c a k o je je obuhvatalo čitavo mnoštvo težina,
mera, valuta itd.
Na opštijem nivou, Gecman tvrdi d aje Liberabbaci obezbedila nov
matematički pristup donošenju odluka u okviru finansija, inovaciju
koja je zauzvrat, tokom vekova što su usledili, om ogućila evrop-
skim matematičarima da procenjuju finansijske instrumente koji
su postajali sve složeniji.4
Leonardova rasprava o matem atici finansija zasniva se na nizu
prethodnih tekstova o vršenju finansijske računice, ali je imala i
važne nove osobine kojih nije bilo u ranijim delima.
Bar sedam vekova pre Pizanca, indijski matematičari su računali
kamatne stope i rast ulaganja. Na primer, jedan od prvih indijskih
matematičara, Arjabhata (475-550), naveo je i rešio neke zadatke
u vezi s kamatnim stopama u svojoj čuvenoj knjizi Arjabhatija , delu
koje je poznatije po doprinosu koji je dalo astronomiji. U VII veku
je Baskara (oko 600-680) napisao dodatak i komentar na Arjabhatiju
s nekoliko praktičnih prim ena matematike iz prethodnog teksta,
uključujući podelu zarade između partnera i određivanje cene robe
na tržištu. A delo Sridharakarje (oko 870-930) iz X veka, pod nazi-
vom Trisastika, napisano u 300 dvostiha, sadržalo je veoma praktične
zadatke o kamatnim stopama i podeli zarade među partnerima.
Bliže Leonardovom vremenu, i slično po finansijskim zadacima iz
knjige Pizanskog, nalazi se Baskarakarjino (1114-1185) delo Lilavati

4 Goetzmann, 2005, str. 123-125. Gecman u stvari sugeriše da je Leonardo izmislio pri-
stup, ali to je teško održiva tvrdnja. Međutim, ako se uzme u obzir trgovačko okru-
ženje u kome je Leonardo napisao Liberabbaci , vrlo je verovatno d aje njegov pristup
bio inovativan i d aje on koristio nove tehnike.
1 88 P o f l a v l j e 15

napisano oko 1150. Kao i raniji tekstovi Trisastika i Arjabhatija, Lila-

va tije sadržao zadatke o pozajmicama i metodima određivanja glav-
nice i kamate.
Nema dokaza da je Leonardo koristio bilo koji od tih indijskih tek-
stova, ali je verovatno da je preko arapskih rukopisa znao za ideje koje
prikazuju. Posebno valja naglasiti da su mnogi metodi i problemi u
Liberabbaci došli iz El Horezmijeve al-Jabr.5 Osnovna razlika između
arapskih i italijanskih tekstova nije bila u opisanim metodima, već
u samim zadacima. Arapska dela su se često bavila zakonskim pita-
njima u vezi s nasleđem i mirazom, kao što je podela imovine među
članovima porodice i drugim potražiocima. Italijanski algebarski tek-
stovi ne sadrže takve zadatke zato što, po hrišćanskim pravilima o
nasleđivanju, nisu postojali isti matematički izazovi kao u islamskom
kodeksu. Kuranje ustanovio pravila za podelu imanja, a računice su
m ogle da budu jako komplikovane. S druge strane, čini se da su neki
tipovi zadataka karakteristični za dela italijanske algebre. Naročito
to važi za zelenaštvo je r je bilo u suprotnosti sa islamom, pa se zadaci
o kamatnim stopama ne nalaze u arapskim tekstovima.
Sledi tipičan problem iz al-Jabr:6

Neki čovekje preminuo. Ostavio je dva sina. Trećinu svog

bogatstva namenio je nekom strancu. Jednom od sinova pre-
pisao je vlasništvo u vrednosti od deset dirhama7 i menicu na
deset dirhama.

Leonardo j e preuzeo m atematičke m etode iz al-Jabr i prilago-

dio ih podeli glavnice iz poslovnih poduhvata izm eđu učesnika,

5 Arapski naziv knjige bio je Al-kitab al-mukhtasar fi hisab al-gabrw ai-m uqabala, što bi se
moglo prevesti kao Učcnje o dopuni i dvostranom oduzimanju. ( Prim. prev.)

6 Rosen, 1831, str. 86. El Horezmi u stvari ne postavlja pitanje, već direktno nastavlja da
računa vrednost imovine preminulog.

7 Dirham (od starogrčke reči 5paxpn, drahma), novčana jedinica koja se još uvek koristi
u nekim arapskim državama. Ista reč je nekada označavala i jedinicu mere za težinu u
Otomanskom carstvu i starim persijskim državama. (Pn'm. prev.)
 Leonario i raian je fav rem en ik f i n a n f i j a 189

umesto između članova porodice. Zato je matematika u ta dva tek-

sta u suštini ista, ali se razlikuje u primenama.
Gecmanov članak daje čitaocu iz XXI veka pogled na Liberabbaci
iz perspektive savremene matematike finansija.

L ič ER A88A CIIZ PERSFEKTIVE SAVREMENIH FINANilJA

Osmo poglavlje Liber abbaci ima naslov 0 određivanju vrednosti robe

prema osnovnom metodu. Osnovni metod obično je bio poznat kao pra-
vilo trojno. Čitalac se sreće s njim u prvom zadatku u poglavlju, u kome
se traži da se odredi cena date količine robe ako je poznata jedinična
cena: ako sto rolni košta 40 lira, koliko bi koštalo 5 rolni? Leonardo ga
rešava tako što poznate informacije zapisuje pomoću dijagrama:

40 100
? 5

iz kog dobija rezultat (40 • 5)/l00, tj. 2 lire.

Leonardo je koristio ovo pravilo trojno u sve složenijim zada-
cima kad su u pitanju veličine i valute, primenjujući ga na prim ere
koje je prikupio iz trgovin e širom Mediterana. Kao roba kojom se
trgovalo u zadacima pojavljivale su se cente kože,8 biber u džako-
vima, tone pizanskog sira, rolne šafrana, morskog oraščića i cimeta,
m etre ulja, sekstarije žita, bale platna, ulje iz Konstantinopolja. Od
valuta su se javljali denari, masamutini,9bizanti, tareni.101Opisane
su transakcije koje su izvršene na Siciliji, na Berberskoj obali,11 u
Siriji, Aleksandriji, Firenci, Đenovi, Mesini i Barseloni.

8 U količini od oko 50 kg. (Prim. prev.)

9 Zlatni bizanti koje je u XII veku kovala dinastija Almohada (Muhavida) u Španiji. (Prim.
prev.)

10 Taren ili tari (od arapske reči s bukvalnim značenjem „novakovanica"), vrsta zlatnog
novčića kovana na Siciliji od ziata dopremljenog sa severa Afrike gde je dobijano u
zamenu za žito. ( Prim. prev.)

11 Stari naziv za deo mediteranske obale koji se proteže od Maroka do Egipta. (Prim. prev.)
190 Fofjlavlje 1 5

Očito je izbor zadataka u Liber abbaci bio napravljen tako da

Leonardova knjiga bude zanimljiva trgovcim a a tako su i njihove
postavke formulisane. Na primer, jedn om pizanskom trgovcu plat-
nom koji je trgovao sirijskim damastom i nadmetao se s trgovcem iz
Đenove, bilo bi korisno da m ože prevoditi dužinu u tri m erne jed i-
nice, a Leonardo je propisno izašao u susret takvoj potrebi navo-
deći sledeći zadatak:12

Pizanska rolna ima 10 dlanova ili 4 lakta, međutim rolna iz

Đenove ima 9 dlanova. Dalje, rolne iz Provanse, Sicilije, Sirije i
Konstantinopolja su međusobno jednake mere, i to 8 dlanova.

Drugi zadatak bi sigurno privu kao pažnju trgova ca sirovim

pamukom:13

Neko je blizu Sicilije natovario na brod 11 centi i 47 rolni

pamuka i želi da ih pretvori u bale; pošto | l cente pamuka, kao
što smo rekli, čini jednu balu, onda četiri cente čine tri bale a
četiri rolne pamuka su tri rolne bale; zapiši 11 centi i 47 rolni,
to je 1147 rolni ispod 4 rolne pamuka, te ćeš stoga pomnožiti
1147 s tri i podeliti s četiri; količnik će biti 1860 rolni bala.14

Leonardo je zatim razmatrao razmenu dve vrste robe. Na primer:15

Ako 7 rolni bibera vredi 4 bizanta, a 9 libri šafrana vredi 11

bizanata, traži se koliko će se šafrana dobiti za 23 rolne bibera.

Da bi rešio ovaj zadatak, Leonardo j e nacrtao dijagram s tri kolone:

12 Sigler, 2002, str. 168.

13 Ibid, str. 176.

14 U suštini, ovaj zadatak daje prostu proporciju pamuka u centama i rolnama u odnosu
na pamuk u balama (4 :3 ) i traži da se odredi nepoznati član proporcije ako je poznato
da 11 centi i 47 rolni pamuka (odnosno 1147 rolni pamuka, pošto jedna centa ima 100
rolni) treba pretvoriti u bale pamuka. Danas bismo zapisali da je 1147:4 = x : 3 i odre-
dili x na isti način kao Leonardo, odnosno x = 1147 • 3/4. (Prim. prev.)
15
Ibid, str. 184.
 l e o n a r d o i r aS an je f a v r e m e n i h f i n a n f i j a 191

šafran bizanti biber

2 8
----- 10 4 7
7 11

9 11 23 ,

Kako bi se dobio rezultat, mora se odrediti vrednost proizvoda 23*4-9

i ona se zatim deli proizvodom elemenata 7 • 11 na dijagonali. Kako
primećuje Gecman, Leonardov prikaz jasno ukazuje na to da se „ovaj
obrazac može primeniti na bilo koji duži niz posrednih razmena da bi
se uspostavila nearbitražna16veza među robom na tržištu".17
Premda se čini da je pravilo trojno danas trivijalno (a ono to i
jeste), bez sumnje je bilo vitalna kvantitativna alatka trgovcim a iz
XIII veka. Prema Gecmanu:

Italijanski trgovci kupovali su šafran i biber od arapskih trgo-

vaca, koji su bili primarni posrednici u trgovini začinima. Trgovci
koji nisu mogli da izračunaju relativnu vrednost šafrana i bibera
na tržištu - ili su možda to mogli da učine samo približno, ili uz
poteškoće - bili su u krajnje nepovoljnom položaju tokom trgo-
vanja i pregovaranja. Kao što današnji menadžeri hedž fondova
koriste napredne kvantitativne modele da odrede i dinamički pri-
lagode relativnu cenu hartija od vrednosti obezbeđenih hipote-
kama, tako su i pizanski trgovci iz XIII veka dok su se trampili s
trgovcima začina na suku18u Damasku morali da koriste aritme-
tičke računice kako bi ugovorili razmenu koja bi im omogućila
profit. Zato ne iznenađuje činjenica da se poznavanje pravila troj-
nog u starom veku raširilo duž trgovačkih puteva.19

16 U ekonomiji, arbitraža podrazumeva zaradu na razlici u ceni između dva ili više tržišta.
Ako tržišne cene ne omogućavaju profitabilnu arbitražu, kaže se da je tržište nearbi-
tražno. (Prim. prev.)

17 Goetzmann, 2004, str. 17 (takođe i Goetzmann, 2005, str. 131-132).

18 Souq ili souk, rec arapskog porekla; znači pijaca. (Prim. prev.)
19 Goetzmann, 2004.
192 Foflavlje 15

Leonardo je pravilo trojno prim enjivao i u zadacima o zameni

valuta.20 U to vrem e morala j e biti značajna potreba za vodičem za
novčane konverzije. Italija je imala najveću koncentraciju valuta u
Evropi; tamo je s vrem ena na vrem e 28 gradova kovalo novac, od
toga sedam samo u Toskani. Većina tih kovanica, ali ne sve, bile
su zasnovane na rimskom sistemu d,s, I - denari, solidi, lire - koji
je poznat starijim čitaocima iz Engleske kao sistem funti, šilinga i
penija. Međutim, njihova relativna vrednost i sastav m etala zna-
čajno su se menjali tokom vrem ena i od mesta do mesta. M noštvo
valuta stvorilo je posao za menjačnice, Banche de Giro, gde su se sre-
tali razni novčani sistemi pa su menjačima i njihovim mušterijama
bile potrebne alatke za računanje.
Dodatno j e komplikovalo stvari to što je transakcija m ogla biti
iskazana u određenoj valuti ili u nominalnoj novčanoj jedinici, ali
vrednost kovanica koja je odgovarala toj jed in ici m ogla je da se
menja tokom vremena, pošto su vlasti redovno smanjivale ili pove-
ćavale vrednost svog novca. Zbog toga su kovanice od čistog zlata
dobile značaj, kao npr. firentinski florin koji je prvi put iskovan 1252,
a m ogao j e istovrem eno da služi kao nominalna novčana jedinica
i kao jedin ica transakcije, s odnosom 1:1. Nasuprot tom e, većina
srebrnjaka iz to g vrem ena pretrpela je bar neko smanjivanje vred-
nosti; dodavan im j e bakar i tako se njihova vrednost u odnosu na
zlatne poluge menja. To objašnjava zašto se Leonardova novčana
analiza osim konverzijom valuta bavila i problem im a pri kovanju
i legiranju novca. (Celo jed n o poglavlje Liberabbaci posvećeno je
metodama kovanja srebrnjaka i bakrenjaka.)
Određeni gradovi - među njim a i Piza - im ali su kraljevsku
dozvolu da izrađuju novac, a kovnice su u tim gradovim a poslo-
vale proizvodeći kovanice od poluga dobijanih iz privatnih i javn ih
izvora. Trgovac koji j e hteo da doda neku količinu m etala (možda

20 Goetzmann, 2004, str. 18-20. (Takođe, u malo izmenjenom obliku u Goetzmann, 2005,
str. 132-133.)
 Leonardo i r a d a nj e f a v r e m e n i h f i n a n f i j a 19i

čak i stare novčiće) u valutu, plaćao bi naknadu za emisiju kovnici

novca.
Tokom većeg dela Leonardovog života, pizanska lira bila j e vezana
za vrednost lire koja se koristila u Luki, i zajedno su postale stan-
dardna novčana jedinica u Toskani, uz malo dokaza da im je sni-
žavana vrednost ili da im se m enjao sastav metala. S druge strane,
takođe tokom Leonardovog života, valuta severne Italije prošla je
kroz revoluciju - gradovi su počeli da kuju velike srebrnjake koji
su se nazivali grossi. Krajem dvadesetih godina XIII veka (otprilike
u vrem e drugog izdanja Liberabbaci ), Luka je uvela kovanicu s veli-
kom količinom srebra koja je vredela 12 denara. To se desilo nakon
što su Đenova i Venecija uvele grose, prva 1172, a druga 1192. Leo-
nardo nije posebno razmatrao relativnu vrednost grosa i denara
u svom poglavlju o kovanju novca. Umesto konkretnim valutama,
bavio se opštim metodim a računanja i procene relativnih razmera
srebra i bakra u novcu. Po svoj prilici, m etodologija razvijena u
Liber abbaci bila je korisna ne samo vlasniku pizanske kovnice, već i
trgovcim a koji su donosili metal za kovanje novca i plaćali naknadu
za emisiju.

<feCMANOVA TEZA

Leonardo je posvetio veliki deo dvanaestog poglavlja Liber abbaci

posebnim finansijskim problemima. Taj materijal je toliko bogat,
i njegov je uticaj na razvoj finansijskog poslovanja koji je usledio
toliko velik da ni sada, čak i uz Gecmanovo stručno znanje kao
pomoć, nisam sposoban da delo predstavim u potpunosti kako to
zaslužuje. Kao matematičar, mogu da čitam Leonardove reči i da
razumem njegovu matematiku. Međutim, ne mogu da sagledam
svet očim a nekoga ko zna kako se primenjuje matematika u trgo-
vini i u finansijama. Zato sam bio srećan kada je profesor Gecman
ljubazno pristao da njegovo mišljenje predstavim koristeći njegove
sopstvene reči. Ostatak ovog poglavlja sadrži Gecmanov članak iz
19 4 F o j l a v l j e 15

2004, koji sam već citirao ranije, i to deo od dvadesete do tridesete

strane, prenet tačno onako kako je napisan (osim načina pisanja
reči abbaci).21
Većina čisto finansijskih zadataka u lib era b b a ci nalazi se u dva-
naestom poglavlju i spada u jedan od četiri opšta tipa. Prvi tip zada-
taka razmatra kako bi zaradu od udruženih poslovnih poduhvata
trebalo pravedno podeliti onda kada su ulaganja nejednaka i kada su
načinjena u različitim trenucima, u različitim valutama ili u različi-
toj robi, i u slučajevima kada poslovni partneri uzimaju pozajmice
je d n i od drugih. Drugi tip tiče se određivanja zarade nakon niza
poslovnih putovanja na kojima se zarada i troškovi ili povlačenje
uloga dešavaju pri svakom prekidu. Treći tip j e računanje buduće
vrednosti novca položen og u banke. Četvrti tip je analiza sadašnje
vrednosti na način kako se ona shvata danas, posebno obuhvatajući
razliku izm eđu godišnjeg i kvartalnog pripisivanja kamate.

Podela zarade
Matematika podele zarade od udruženih poslovnih poduhvata oči-
gledno je bila važna italijanskim trgovcim a XIII veka. Osnovni model
za finansiranje mnogih trgovačkih poduhvata u severnoj Italiji tokom
srednjeg veka bila je commenda, ugovor između investitora i njegovog
saputnika i istovrem enog partnera gde je prvi ( commendator ) ulagao
novac, a drugi ( tractator ) svoj rad. Džon H. Prajor u svom istraživanju
(1977) komende iz XII veka, opisuje dva osnovna tipa ovog ugovora -
unilateralni i bilateralni - pri čemu je prvi tip podrazumevao ograni-
čene obaveze, ali i manju zaradu traktatora, a kod drugog su se poten-
cijalni gubici delili na jednake delove između ugovom ih strana.22Kod
uobičajene, unilateralne komende, komendator bi prebacio kapital
traktatoru dok je trajao put (ili ugovor) i uzeo bi 3/4 zarade. Veliki

21 Isti tekst se takođe pojavljuje u nešto prerađenom obliku u Goetzmann, 2005, str. 133-
139.

22 Pryor, 1977.
 L e o n a r i o i r a d a n j e f avr eme ni h, f i n a n f i j a 1?S>

deo savremenog znanja o komendi sakupljenje proučavanjem doku-

menata notara koji se nalaze u italijanskim i francuskim arhivama, a
među njima pizanski zapisi spadaju u najstarije. Pizanski dokument
Constitutum Usus (1156) najstariji je sačuvani gradski dokument koji
ugovom o definiše uslove komende .23 Unilateralna komenda u Pizi
veoma je ličila na ugovor koji je Leonardo opisao u zadatku o podeli
zarade, pišući 44 godine nakon donošenja uredbi. Zadatak pod nazi-
vom 0 udruženjima vredi navesti u celosti :24

Kadgod... se bilo koja zarada nekog udruženja deli među člano-

vima, moramo pokazati da se isto mora uraditi prema prethodno
izloženom metodu pregovora... Zato predlažemo ovaj primer
izvesnog udruženja koje poseduje 152 libre, za koje je zarada 56
libri i traži se koliko od te zarade treba isplatiti svakom članu u
librama. Najpre, zaista, prema pizanskom običaju, moramo sklo-
niti na stranu jednu četvrtinu gorepomenute zarade [očigledno
namenjene traktatoru]; nakon što smo to završili, preostaju
42 libre. Zaista, ukoliko želiš da to odrediš u skladu s običajem,
odredićeš pravilo za 152, odnosno gy 9; podelićeš zaradu, odnosno
42 libre, sa 8 . Količnik će biti 5 libri i 5 solida što je 105 solida, a
onda ćeš to podeliti sa 19; količnik će biti 5 solida i ^ 6 denara.

profit kapital
42 152

A A A i
K 19 12 20 ,

Ako želiš da odrediš po prethodno zapisanom pravilu koliki će

biti rezultat... ako je zarada 13 libri u udruženju, onda uradi
ovako: pomnoži 13 s delom zarade u jednoj libri, dakle s 5
solida i j| 6 denara... Dobiće se 3 libre i 11 soliđa i ^10 denara.

23 Siegler, 2002, str. 10.

24 Ibid, str. 172.

196 F o j l a v l j e 1S

profit kapital
42 152

2 10 1 1 3 13
\ 19 12 20 )

Ovaj zadatak je fascinantan prim er kako se koristila komenda. Iako

je zarada traktatora bila podeljena prem a pizanskom običaju, deo
koji je pripadao komendatoru m ogao je biti razdeljen na nekoliko
ulagača, čije se udruživanje zvalo societas. Zbog toga Fibonači razvija
opšti princip za podelu zarade društva, prema učešću pojedinačnih
ulagača u ukupnom uloženom kapitalu. Njegov pristup odgovara
danas poznatoj definiciji prinosa na jedinicu uloženog kapitala koja
se primenjuje na iznos uloženog kapitala. Robert Lopez smatra da
su komendni ugovori i societas ugovori predstavljali izvorne evrop-
ske oblike poslovnih udruživanja iz kojih su se razvili savremena
partnerstva i korporacije. Stoga, kom ende i srodni zadaci kojima
se Fibonači bavio u Liber abbaci, predstavljaju prve značajne dopri-
nose ,,pretkorporativnoj“ finansijskoj ekonomiji.

Zadaci o trjovatkom pu tn iku .

Drugi tip finansijskih zadataka čini skup primera s trgovačkim put-
nikom, koji su slični računovodstvenim kalkulacijama zarade ste-
čene nakon niza putovanja u trgovačke gradove. Prvi prim er j e :25

Neki čovek putuje u Luku radi trgovine; udvostručio je tamo

svoj novac i potrošio je 12 denara. Zatim je krenuo nazad i
na putu prošao kroz Firencu, gde je udvostručio svoj novac i
potrošio 12 denara. Odatle se vratio u Pizu, udvostručio svoj
novac i potrošio 12 denara, a tvrdi se da mu ništa nije ostalo.
Traži se koliko je novca imao na početku.

Leonardo predlaže genijalan metod rešavanja. Pošto se imetak udvo-

stručava u svakom gradu, diskontni faktor za treći tok novca (u Pizi)

25
Ibid, str. 372.
 Leonario i radanje favrem enih f i n a n s i j a 197

iz n o s iy -y ' On m noži novčani priliv od 12 denara s diskontnim

faktorom, koji predstavlja zbir pojedinačnih diskontnih faktora na
svakom putovanju, tj.
1 1 1
- + - + -
2 4 8

Rezultat je 10y denara. Diskontni faktor efektivn o svodi pojedi-

načne novčane tokove natrag u tačku pre nego što je čovek stigao
u Luku. Obratite pažnju na to da ovakav pristup m ože da se uopšti
kako bi se pokrili različiti tokovi novca u raziičitim fazama puto-
vanja, duži niz putovanja, različite stope prinosa u svakom gradu,
ili završni novčani tok.
U dvadeset zadataka koji slede ovom e s putovanjem u Luku,
Firencu i Pizu, Leonardo navodi i rešava sve složenije varijante s
različitim nepoznatim elementima. Jedna verzija zadatka navodi
početni iznos novca i traži se broj putovanja - na primer, „neki
čovek ima 13 bizanata i nosi ih na putovanja, ne znam koliko ih je
obavio, ali j e na svakom udvostručio imetak i potrošio 14 bizanata.
Traži se koliko je putovanja bilo .“ 26 Ovaj zadatak i ostali zadaci pri-
kazuju mnogostranost njegovog metoda diskontovanja. Pored toga,
daju okvir za eksplicitno uvođenje vremenske dim enzije i zasniva-
nje onoga što mi danas smatramo finansijama.

Zadaci o k a m a tn im fto fa m a i ban karftvu

Odmah nakon zadataka s putovanjima, Fibonači postavlja i rešava
niz zadataka s bankama. Svaki sledi obrazac koji je ustanovljen u
prim eru s putovanjima - kapital se u svakoj fazi povećava za neki
procenat i neki deo se oduzima. Na prim er :27

Neki čovek uložio je 100 libri u neku [bankarsku] kuću po

mesečnoj kamati od 4 denara za libru, i svake godine je na ime

26 Ibid, str. 383.

27 Ibid, str. 384.

198 Voglavlje 15

rente pođizao iznos od 30 libri. Na početku svake godine treba

za tih 30 libri umanjiti ulog i zaradu na pomenutih 100 libri.
Traži se koliko će godina, meseci, dana i sati držati novac u
banci.

Fibonači objašnjava da se rešenje dobija korišćenjem iste tehnike koja

je prikazana u delu o putovanjima. Vremenski intervali zamenjuju
niz posećenih gradova i na taj način mogu da se procene vremenski
nizovi ulaganja i prinosa. Nakon što se savlada metod putovanja, biće
lako odrediti diskontni faktor za više vremenskih perioda i primeniti
ga na periodične isplate iznosa od 30 funti - iako je u ovom zadatku
trik da se odredi broj tih perioda iskorišćenih za definisanje vremen-
skog faktora. Mi možemo da rešimo zadatak određivanja n-tog korena
nepoznate veličine n pomoću logaritama, ali Fibonači je živeo mnogo
pre otkrića logaritama. Stoga on koristi grubu silu na tri strane knjige,
polazeći od jedn og perioda, pa nastavljajući s dva perioda itd. sve dok
ne dođe do rezultata od 6 godina, 8 dana i ~ 5 sati. N ivo složenosti
prikazan samo ovim jednim zadatkom nema takmaca u istoriji finan-
sijske analize. Iako je matematika kamatnih stopa već postojala 3000
godina pre Fibonačija, on je svojim izvrsnim izlaganjem i izvođenjem
diskontovanja za više vremenskih perioda načinio ogroman skok u
odnosu na svoje prethodnike.
Ovaj prvi m atematički tour theforce praćen je sa jo š jedanaest
zadataka o bankarskim kućama. U svakom je neka veličina nepo-
znata - buduća vrednost, sadašnja vrednost, kamatna stopa, traja-
nje pozajm ice ili iznos dividende koji se periodično podiže. Fibo-
nači daje prim ere rešenja za svaku nepoznatu veličinu, zasnivajući
ih na prethodno uvedenim paradigmama putovanja.
Pom alo iznenađuje tako otvoren opis bankarskog zaračunava-
nja kamate u XIII veku, naročito kad se uzme u obzir da je Crkva
zabranjivala lihvarstvo. Džon Manro je naveo ubedljiv argument da
su, iako je crkvena doktrina dugo zabranjivala zelenaštvo, snažni
institucionalni napadi na zaračunavanje kamate ozbiljno počeli da
 Leonardo i r a i a n j e f a v r e m e n i h f i n a n f i j a 199

se pojavljuju početkom XIII veka i bili su glavni podsticaj za razvoj

cenzusa ,28 rente i doživotnih ugovora o obveznicam a - a svi oni
su zaobilazili crkvenu definiciju kredita .29 Liber abbaci je bila napi-
sana neposredno pre formiranja franjevačkog i dominikanskog reda
(1206. i 1216) koji su bili prethodnica borbe protiv lihvarstva. Napad
Crkve na naplatu kamate bio je u stvari samo napad na aktivnosti
koje su opisane i analizirane u Leonardovoj knjizi.
Postoje delim ični dokazi u Liberabbaci da je Fibonačijeva finan-
sijska analiza možda imala korene na drevnom Bliskom istoku. Raz-
m otrite sledeći zadatak :30

Neki čovek dao je jedan denar pod kamatu tako da za pet

godina dobije dvostruko više denara, a da za sledećih pet ima
duplo od dva denara i tako zauvek na svakih 5 po 5 godina glav-
nica i kamata se udvostručavaju. Traži se koliko će denara imati
od ovog jednog denara za 100 godina.

Uporedite taj zadatak s ovim s vavilonske tablice 8525 koja se čuva

u muzeju u Berlinu i koju je 1935. godine obelodanio Oto Nojgeba-
uer. Pitanje s tablice glasi:

Ako pozajmim nekome jednu minu srebra po stopi od 12 šekela

godišnje (jedan šekel odgovara šezdesetom delu mine), i ako
dobijem kao isplatu jedan talent (60 mina) i četiri mine, koliko
dugo je novac bio oročen?

Rešenje se dobija pripisivanjem kamate glavnici samo onda kada

se stanje glavnice udvostruči. Kada je kamatna stopa 20%, glavnica
se udvostručava svakih pet godina. Prem a tome, odgovor je da će
dug narasti do 64 mine za 30 godina. Udvostručavanje iznosa na

28 U srednjem veku cenzus je bio uobičajeni oblik ulaganja u zemljište. Kupac je cenzus
često uzimao za gotov novac, a prodavac je bio dužnik i morao je da plaća godišnju
ratu. (Prim. prev.)

Munro, 2003.
30
Sigler, 2002, str. 437.
200 Pojlavlje 15

krajevim a petogodišnjih intervala deluje kao upečatljiva paralela,

posebno kada se uzme u obzir da godišnja složena kamatna stopa
koja daje taj rezultat nije ceo broj - m alo je manja od 15%.

A n aliza fadašnje vrednofti

Najsloženiji Fibonačijev zadatak o kamatnim stopama nosi ime 0
vojniku kojije dobio 300 bizanata za svoje feudalno imanje. U njemu, voj-
niku je kralj odobrio godišnju rentu od 300 bizanata, koja se ispla-
ćuje tromesečno u ratama od po 75 bizanata. Kralj menja raspored
isplata na jednu isplatu od 300 bizanata na kraju godine. Vojnik može
mesečno da zaradi 2 bizanta na 100 (tokom svakog tromesečja) koje
uloži. Koliko iznosi njegova efektivna nadoknada nakon što su se
uslovi isplate izmenili? Da bi ovo izračunao, Fibonači objašnjava :31

Zaista, najpre ćete pokušati da ovaj zadatak svedete na metod

putovanja i on se svodi ovako... pošto postoje četiri isplate,
slično se obavljaju četiri putovanja, i pošto je svaka isplata po
75 bizanata, to odgovara troškovima napravljenim na svakom
putovanju. Dalje, pošto je 53 napravljeno od 50, uzmi četiri
puta za četiri isplate, pa je

50 50 50 50
53 53 53 53

Proizvod ovih količnika koristi se za diskontovanje isplate na četiri

perioda (ili putovanja). Obratite pažnju na to da Fibonačijev nov
način izražavanja razlomaka omogućava da se svaki član sukcesivno
diskontuje s po jedn im dodatnim periodom. Sadašnja vrednost 300
bizanata isplaćena na kraju poslednjeg perioda je 259 bizanata i
kusur. Kao i ranije, Fibonači objašnjava kako formirati diskontni fak-
tor za više perioda kao proizvod recipročnih vrednosti stope rasta
nekog ulaganja, koristeći m odel razvijen na prim eru trgovačkih

31
Sigler, 2002, str. 392.
 Leonario i raian je favrem enih f i n a n f i j a 201

putovanja gde je procenat zarade realizovan u svakom gradu. U

ovom zadatku on eksplicitno kvantifikuje razliku u vrednosti dva
ugovora koja proističe isključivo iz razlike u novčanim tokovima.
Ovaj prim er obeležava otkriće jedn e od najvažnijih alatki u mate-
matici finansija - analize koja eksplicitno rangira novčane tokove
na osnovu njihove sadašnje vrednosti.

In ftitu cion aln i i kom ercijaln i k o n tek ft

Prethodni zadatak o vojniku koji se bavi sadašnjom vrednošću svedoči
o činjenici da je matematika diskontovanja na vremenskoj osnovi oči-
gledno bila važna 1202. godine kadaje napisana Liberabbaci. Međutim,
tokom nekoliko sledećih vekova njen značaj za državne i komerci-
jalne transakcije strahovito je porastao. Uz porast međunarodne trgo-
vine i oružanih sukoba u kasnom srednjem veku, porasla je potreba
za prenosom novca na veće daljine. Kineski trgovci rešili su taj pro-
blem vekovima ranije, koristeći feichan, potvrde o pošiljkama „lete-
ćeg novca“ koje su izdavale državne institucije u glavnim gradovima
provincija. U Fibonačijevo vrem e arapski trgovci koristili su finan-
sijski instrument koji je veoma ličio na danaŠnji ček na donosioca.
Ništa od navedenog nije izričito podrazumevalo smanjivanje vredno-
sti novca zbog protoka vremena, ali prvi evropski novčani transferi
- menice - jesu. Svaka novčana pošiljka u daleke krajeve značila je
kako će neko vrem e pošiljka putovati, pa je bilo razumljivo uključi-
vanje naknade za korišćenje novca tokom tog vremena, zbog čega su
menice obično bile diskontovane da bi se nadoknadio izgubljeni pri-
hod od kamate - suštinski na isti način kao u primeru 0 vojniku koji
je dobio 300 bizanata za svoje feudalno imanje. Prema tome, menice su
istovremeno bile instrumenti kamatnih stopa. Eštor (1983) objavljuje
prvu poznatu menicu, koja datira iz 1220.32 Siveri je pronašaojedan
italijanski ugovor o diskontovanju s implicitnom kamatnom stopom

32 Ashtor, 1983. Citirano u: Kohn, 1999, „Bills o f Exchange and the M oney Market to
1600“ , nedovršen rad, Darmouth College. Ovo drugo je ažurirano i odlično istraživa-
nje o menicama.
202 Pogl avlj e 1 5

od oko 11% iz 1252. godine.331datiranje na početak XIII veka i istoč-

njačko poreklo srednjovekovnih menica čine zanimljive paralele s
datumom objavljivanja Liber abbaci i istočnim uticajima na nju. Da li
su matematičke alatke za određivanje trenutne vrednosti donete u
Italiju zajedno s menicama i arapskim ciframa? Ili je tehnološka ino-
vacija, a to je upotreba menica kao dužničkih hartija od vrednosti
(koje su srednjovekovni ljudi od struke nazivali suva razmena) sti-
mulisala da se matematički obradi vremenska vrednost novca? Po
svemu sudeći, bilo je to plodan uzajamni uticaj trgovine i matema-
tičkog napretka, a Leonardo iz Pize nalazio se u njegovom geograf-
skom i intelektualnom središtu.
Druga ključna inovacija koja se ja v ila u severnoj Italiji otprilike
u Fibonačijevo vrem e bila je pojava dugoročnih državnih obve-
znica. Krajem XII veka i V enecija i Đ enova p očele su da izdaju
prinudne ob vezn ice svojim b ogatim građanim a. P rim era radi,
V en ecija j e 1171. izdala obaveznu pozajm icu s kam atnom sto-
pom od 5% za sve građane Republike kako bi finansirala grad-
nju flote za rat p ro tiv V iza n tije .34 Po osnovu ove pozajm ice, kao
i pozajm ica pod n azivom prestiti koje su usledile, u V eneciji se
do sredine X III veka razvilo stalno tržište za državne obveznice.
Ukrupnjavanjem venecijanskog ja v n o g duga na osnovu ukaza iz
1262. zvanično je uređeno pitanje finansiranja gradskog duga i
stvorena naširoko rasprostranjena savrem ena praksa finansira-
nja države putem ja v n o g duga.
Koreni ove sveprisutnosti dužničkih hartija mogu se naći u finansij-
skim dokumentima u samoj Pizi. U Leonardovo vrem e Piza je redovno
izdavala dugoročne dužničke papire svojim poveriocima, obavezujući
se na neprekidne prilive iz posebnih izvora za otplatu dugova. Favje
navodijedan baš takav ugovor grada s poveriocem iz 1173.35 Istoričar

33 Sivery, 1983. Citirano u: Spufford, 2002.

34 Pezzolo, 2005.
35
Favier, 1971, str. 283.
 Leonardo i r a d a nj e s a v r e m e n i h f i n a n s i j a 202

Dejvid Herlihi ukazuje na to da sujavne finansije grada postajale sve

složenije tokom XIII veka. Pizanski gradonačelnici - podesta - počeli
su da prikupljaju novac kroz kapitalizaciju poreskih i monopolskih
prava .36 Ekonomska odluka o odricanju od niza budućih novčanih
priliva u zamenu za sadašnji jednokratni prilivjeste, u svojoj suštini,
prim er prim ene principa sadašnje vrednosti. Nem a sumnje da bi
matematičke tehnike prikazane u Liberabbad omogućile podesti da
kvantifikuje te odluke na način koji nije bio izvodljiv pre nego što
je Fibonači napisao svoje delo. Štaviše, renta koja je dodeljena Fibo-
načiju pred kraj života, za službu državi, ukazuje na to da je možda
upravo on bio savetnik baš za takve finansijske ugovore.
M etodologija određivanja trenutne vrednosti iz Liber abbad bi
takođe m ogla da posluži za analizu privatnih komercijalnih tran-
sakcija. Razmotrite, na primer, neobičan terminski ugovor naveden
u susednoj Pistoji, koji datira bar s početka XIII veka. Od 1201. do
1 2 1 0 , ugovori o stalnim isporukama staia 37 pšenice prodavani su po
srednjoj ceni od 2,8 Iira - u vrem e kada je, prema Herlihiju, „term in-
ska“ cena jed n o g staia prodavana za četvrtinu lire. U nedostatku
matematičkog m etoda za diskontovanje budućih isporuka, kako su
učesnici na tržištu određivali sadašnju vrednost takvih ugovora ? 38
Kako su špekulanti bili u mogućnosti da upoređuju relativne cene
obradivog zemljišta i terminskih ugovora? Zaista, da li je veština
diskontovanja budućih vrednosti postojala u severnoj Italiji pre
Fibonačija ili je njegova matematika om ogućila pojavu terminskih
ugovora i složenih ugovora o fiksnim prihodima?

36 Herlihy, 1958. Šesto poglavlje opisuje te nove ugovore. Pezolo u Goetzmann i Rouwen-
horst (2005), citira primere sličnih prodaja prava na prihode u Đenovi 1152. i u Vene-
ciji 1164.

37 Staio je tradicionalna italijanska antička jedinica mere, izvedena iz rimske mere sek-
starij i upotrebljavana uglavnom za žita. Staio je imao različite vrednosti u različi-
tim italijanskim gradovima, počev od 18,27 litara u Milanu, preko 35 u Kremoni, 63 u
Modeni, do 83,317 u Veneciji. (Prim. prev.)
38
Herlihy, 1967, str. 138-139.
204 F o j l a v l j e 15

Čak i ako uzmemo sve u obzir, teško je razmrsiti uzročnu vezu

izm eđu kom ercijalnih problem a to g vrem ena i m atem atičkih
m etoda za njihovo rešavanje. Skoro je sigurno da je , kao što to važi
i danas, postojao dinamičan odnos između analitičkog okvira i trži-
šta. Matematičari su tada, kao što je tako i sada, morali biti m oti-
visani problem im a iz sveta koji ih je okruživao, a zauzvrat, njihova
rešenja su izazvala novi napredak u finansijskom inženjeringu.
Iako će Leonardo uskoro biti zaboravljen, njegova dostignuća u
oblasti trgovine već su bila prepoznata za n jegovog života.
 FO(fLA VLJE 16

Odrazi u frednjovekovnom ojledalu

Dana 12. maja 1983. o tvo rio sam Gardijan, britanske nacionalne
dnevne novine, a u njima, u nedeljnoj rubrici posvećenoj nauci,
pod nazivom Budućnosti, nalazio se p rvi članak koji sam napisao
kao gostujući novinar.

N aJVEĆI PKOST BKOJ NA iV E TU

Prost broj je bilo koji ceo broj koji je deljiv (bez ostatka ili bez
upotrebe razlomaka) samo brojem jedan i samim sobom (na pri-
mer, brojevi 2 ,3 ,5 ,7 ,9 i 11 su svi redom prosti). Iako matemati-
čari (podjednako i profesionalci i matematičari am ateri) izuča-
vaju proste brojeve još od davnih vremena, prosti su brojevi tek
poslednjih nekoliko godina privukli pažnju ostalih.
Kao što je u ovoj rubrici već bilo pisano pre nekoliko nedelja,
skorašnji rezultati u oblasti kriptologije (nauke koja se bavi stva-
ranjem i razbijanjem tajnih šifara) težili su ka tom e da iskoriste
sve više i više aspekata iz grane matematike koja je poznata kao
teorija brojeva, a posebno osobine prirodnih brojeva. Stoga ne
iznenađuje da velike organizacije koje se bave komunikacijama
206 P o f l a v l j e 16

i organizacijom podataka, poput IBM-a i kompanije Bel telefoni

sada ulažu velike sume novca u istraživanje prostih brojeva, a
m nogi smatraju (iako to, naravno, nije potvrđen o) da su malo
manje univerzitetski nastrojene agencije poput CIA takođe veoma
uključene u te stvari. Zato je malo verovatno da će skorašnja objava
prema kojoj je otkriven nov prost broj, nem erljivo veći od bilo kog
poznatog prostog broja, zanimati samo šačicu matematičara koji
žive van dodira s realnošću u svojim kulama od slonovače.
Broj je toliko velik da bi bilo besmisleno čak i pokušati zapi-
sati ga na način na koji se brojevi obično izražavaju, pomoću niza
cifara od 0 do 9. Ako bi urednik Gardijana odlučio da odštampa taj
broj na ustaljeni način, znacima uobičajene veličine, bez navo-
đenja naslova, oglasa ili slika u tekstu, taj broj bi zauzeo nešto
više od tri i po strane novina.
Na sreću, matematičari koriste posebnu notaciju za opisivanje
brojeva tog reda veličine. Upotrebim o li tu notaciju, broj o kome
pričam o deluje prilično ukroćeno, i zapisuje se kao 2 86-243 - l .1
Da je taj broj prost otkrio je Dejvid Slovinski iz SAD. Kao što
m ožete da pretpostavite, imao je pom oć veću od one koju bi mu
pružio običan džepni kalkulator koji košta pet dolara. Štaviše,
upotrebio je najmoćniji računar na svetu, divovsku mašinu Krej-1
istraživačke laboratorije Krej. Čak i uz neverovatnu moć računa-
nja, mašini je bilo potrebno jedan sat, tri minuta i 22 sekunde
samo da proveri da je broj o kome pričamo zaista prost. Da bi se
broj pronašao, bili su potrebni meseci računanja.
Nije teško objasniti šta notacija koju sam pomenuo znači. Da
biste dobili broj Slovinskog, pođite od broja dva i pom nožite ga
samim sobom 86.243 puta, a onda mu, što je poslednja sitnica,
oduzmite jedinicu. Rezultat će biti broj koji ima tačno 25.962 cifre
ako se zapiše na standardni način.

1 Približno u vreme objavljivanja ove knjige na srpskom jeziku, 26. decembra 2017,
Džonatan Pejs, pedesetjednogodišnji elektroinženjer iz SAD otkrio je trenutno naj-
veći prost broj: 277232,17 - 1, koji ima preko 23 miliona cifara. ( Prim. prev.)
 O i ra zi u f r e d n j o v e k o v n e m ogl edal u 207

Odakle uopšte da počnemo kako bismo uspeli da pojmimo veli-

činu takvog čudovišta? Da bismo stekli neku predstavu, razmo-
trim o broj 264 koji je za ovu priču očigledno tričav. On se može
dočarati na sledeći način: zamislite običnu šahovsku tablu. Ako
označimo polja na toj šahovskoj tabli počevši od gorn jeg levog
ugla, i nastavljajući red po red nadole, prema desnom donjem
uglu, koristeći brojeve 1 , 2 ,3 itd., poslednje polje biće označeno
brojem 64.
Sada zamislite da počinjem o da stavljamo novčiće od deset
penija na polja šahovske table. Na prvo polje stavimo dva nov-
čića od deset penija, na drugo polje stavimo četiri, na treće polje
stavimo osam, i tako nastavimo stavljajući na svako sledeće polje
tačno duplo više novčića nego što ih je bilo na prethodnom.
Na poslednjem polju form iraćem o hrpu od upravo 264 nov-
čića od deset penija. Šta mislite, koliko će biti visoka ta hrpa?
Dva metra? Petnaest metara? Više od toga? Pazite samo, hrpa
će biti visoka oko 37 m iliona m iliona kilom etara! Dakle, hrpa
će otići znatno dalje od Meseca (koji je udaljen od Zem lje pukih
400.000 kilometara) i Sunca (udaljenog 150 miliona kilometara od
Zem lje), štaviše dostići će najbližu zvezdu, Proksima Kentauri.
A to je samo za 264. Da biste stigli do novog prostog broja Slovin-
skog, morali biste da udvostručite broj novčića u h rp ijoš dodat-
nih 86.179 puta. Napustili biste ceo univerzum m nogo pre nego
što biste došli do tačnog broja.
Zašto bi bilo koga zanimali tako ogromni brojevi? Postoje razli-
čiti odgovori na takvo pitanje. Za matematičare, pitanje kako su
prosti brojevi raspoređeni među svim brojevim a samo po sebije
vrlo zanimljivo. Niko ne m ože sigurno tvrditi kada će se pojaviti
sledeći prost b roj. Kada su u pitanju mali brojevi, čini se da među
njima ima m nogo prostih. Na primer, među brojevim a manjim
od 25 p rostibrojevi s u 2 ,3, 5,7,11,13,17,19,23. A li čim počnete
da pretražujete znatno veće brojeve, prosti se ređe pojavljuju,
iako ne deluje da slede neku pravilnost.
Z08 F e g la v l j e 16

Zanemarimo li ovo interesovanje koje je m ožda teško razu-

meti, kao što to važi za skoro svako potpuno teorijsko istraživanje,
pojavljuju se različiti korisni bočni izdanci. Recimo, samo da bi se
postiglo da računari mogu da barataju brojevim a koji se sastoje
od 86.243 binarne cifre, poput broja Slovinskog, morala je da bude
razvijena čitava disciplina u okviru računarstva, poznata kao ari-
tm etika višestruke preciznosti, i m ožete se kladiti u poslednji
prost broj koji ste našli da j e za nju zainteresovana CIA (izm eđu
ostalih).

U roku od nekoliko sati pozvali su me s BBC-ja i rekli da su zain-

teresovani da prikažu prilog o otkriću na njihovim prvim večernjim
vestima, koje su bile blago orijentisane ka mlađoj publici. Ubrzo
nakon toga ponovo su m e pozvali s BBC-ja i pitali hoću li da im
pom ognem da snime prilog za popularnu dečju emisiju Record Brea-
kers (Obarači rekorda).
U tom trenutku nisam bio svestan daje upravo začeta moja para-
lelna karijera popularizatora matematike. Pored zanimanja koje
je iskazao BBC, značajan broj starijih ljudi iz Gardijana, od kojih su
većinu činili diplomci političkih nauka, istorije i književnosti, pozi-
tivno su komentarisali članak.
Čitajući svoj članak danas - što sam upravo uradio kad sam ga
kopirao u rukopis ove knjige - stekao sam utisak da je poprilično
svakidašnji. Ali tada su stvari bile drugačije. Koliko mi je poznato,
moj članak je bio prvi takav objavljen u britanskim dnevnim novi-
nama koji je govorio o matematičkom otkriću a napisao ga je pro-
fesionalni matematičar.
Čini mi se da je to takođe bio prvi put da je lov na rekordno velike
proste brojeve iskočio iz matematičkih žurnala i časopisa i usko-
čio u dnevne novine. (U godinama koje su usledile, takve priče su
se pojavljivale u neku ruku redovno, kako su otkrivani novi i novi
prosti brojevi. M islim da sam pisao o dva, ili možda tri od tih sle-
dećih otkrića, ali ne više od toga.)
 O i ra zi u s r e i n j o v e k o v n o m ojfledalu 209

Međutim, tada sam znao samo to da sam napisao članak, d a je on

bio objavljen, i da g a je televizija BBC odmah iskoristila kao udarnu
vest, a d a je planirala da snimi jo š jedan prilog.
Tek sam kroz nekoliko dana, kada m e je urednik Gardijanove
naučne rubrike pozvao je r je bio zainteresovan za još m ojih čla-
naka, počeo da razmišljam o tom e da pišem za njih makar povre-
meno. Tada sam shvatio da imam paralelnu karijeru pisca popu-
larnih matematičkih tekstova.
M oje aktivnosti u vezi s tom drugom karijerom dovešće do toga
da postanem opčinjen Fibonačijem, kako sam ga nazivao pre nego
što sam ga ,,upoznao“ i pre nego što sam video da je on zaslužio
da ga zovu njegovim pravim imenom, a ne po nom de plume iz XIX
veka koje j e izm islio neko drugi.
Ali, bilo je tu jo š nešto u vezi s reakcijom na p rvi članak koji sam
napisao, a što sam tokom karijere popularizatora matematike iznova
i iznova primećivao. Postoji velika opsednutost brojevim a i mate-
matikom - pod uslovom da su predstavljeni na interesantan način.
U decenijama koje su usledile, a koje su počele dvonedeljnom
kolumnom u Gardijanu ubrzo nakon m og prvog članka o prostim
brojevim a, bavio sam se popularizacijom matematike i toliko sam
puta otkrio da su ljudi duboko privrženi brojevim a. Često se ta pri-
vrženost ispoljava kroz numerologiju, pa knjige kao što je Biblijski
kod2 postaju međunarodni bestseleri.
To sam takođe primetio kada sam pisao o izvesnim matematičkim
temama, a posebno kada bih se bavio paradoksom Montija Hola .3 Ta
lukava pitalica iz verovatnoće pri prvom susretu zbunjuje mnoge,
čak i matematičare, a ponekad i poznate matematičare. Aspekt koji

2 Ne, neću navesti izvor. To je pseudonauka kojaje velikodušno prikazana kao takva.
Njena glavna teza da se u Svetom pismu nalaze numerički šifrovane tajne poruke
namenjene čovečanstvu sumnjivog je porekla, a opisani metod će stvoriti (a ne otkriti!)
„skrivene poruke" u svakoj knjizi približno istog obima kao Biblija.

3 Pročitajte najpre članak na Vikipediji. Molim vas da mi ne pišete o tome. Kada je reč
o ovoj konkretnoj temi, neću pročitati šta ste napisali - sve sam to već imao prilike da
vidim - i neću odgovoriti. Druge teme su prihvatljive, ali ne i ova.
210 F o f l a v l j e 16

m i je najzanim ljiviji nije šta ljudi misle ili kažu, već količina strasti
koju unose u razmatranje. Kada jednostavan matematički zadatak
na kom počiva televizijski kviz iz pedesetih godina XX veka izazove
strastvenu raspravu, bolje bi vam bilo da priznate da brojevi i ari-
tm etika čine značajan deo ljudskog saznanja, šta god neko rekao o
stepenu do kog je sam nadaren za brojeve.
Tu su, zatim, zlatni presek i s njim u vezi Fibonačijev niz, o kome
sam govorio u desetom poglavlju. M oji višegodišnji pokušaji da svo-
jim čitaocima i publici na javnim predavanjima razdvojim istinite
tvrdnje o zlatnom preseku od maštovitih izmišljotina koje se nalaze
na internetu ovih dana, neizbežno izazivaju žestoke i povrem eno
uvredljive kritike. Ljudima je zaista stalo. Do jed n og jed in o g broja!
Čini se da ljudi žele da veruju da njihovim životim a i sudbinom
na neki način vladaju brojevi i jednačine. Naravno, postoji način na
koji oni to zaista čine; naime, jednačinam a m ožem o opisati različite
aspekte naših života. A li opisano (u opštem slučaju) nije propisano.
(Štaviše, kao što se to dešava, izvan botanike, zlatni presek se retko
javlja bilo kao opisan, bilo kao propisan.)
Osim toga, od 2005. do 2008, u vrem e kada sam bio konsultant za
matematiku za kriminalističku TV seriju ,,Broj3vi“ ,jedna od glavnih
poruka koju su producenti dobijali anketiranjem gledalaca bila je
„ubacite više matematike". I tu sam prim etio da obični ljudi poštuju
brojeve i zanimaju se za njih čak i onda kada tvrde da im matema-
tika ne ide.
Ipak, uprkos ovoj dubokoj povezanosti s brojevima, posebno na
Zapadu, ljudi se hvale izjavama da „nisu nadareni za brojeve". Oda-
kle potiče ova prividna dihotomija?
Skoro sigurno, deo to g n egativn og osećanja koje prim ećujem
prem a m atematici posledica j e loših iskustava s loših časova mate-
matike u školi. To je prirodni mehanizam odbrane! Kada se suočite
s lošim iskustvom iz matematike, sami sebe ubedite da ni vama
matematika nije važna i da ste, zapravo, izabrali da je ne radite -
ili, što j e jo š gore, da niste sposobni da je radite.
 O i r a zi u f r e i n j o v e kovttom o j l e i a l u 211

Međutim, postoji i podrška društva takvom načinu razmišljanja

koja datira iz davne prošlosti, sigurno bar iz antičke Grčke, od koje
smo makar mi, na Zapadu, nasledili tako m nogo kulture i intelek-
tualnih sklonosti.
Kao što mnogi od nas nauče u školi, antičko grčko društvo pošto-
valo je intelektualnu aktivnost praktikovanu radi sebe same, ali
je potcenjivalo trud zanatlija. Matematika, naravno, pokriva oba
tabora, sa čisto intelektualnim predmetima poput geom etrije i teo-
rije brojeva u umetničkoj kategoriji i s aritmetikom, posebno trgo-
vačkom aritm etikom u zanatlijskoj kategoriji.
U vrem e m og odrastanja, u Engleskoj je vladao ekstremnojak stav
društva da se pametna deca poput m ene neprestano nagovaraju da
se bave društvenim naukama (koje su, potpuno u skladu s oboža-
vanom kulturom starih Grka, podrazumevale i Euklidova dela) i da
ne troše svoj talenat na prozaične utilitarističke nauke.
Čuveni engleski teoretičar brojeva Godfri Harold (G. H.) Hardi u
svojoj proslavljenoj knjizi Izvinjenjejednog matematičara objavljenoj
1940, napisao je , s očiglednim ponosom:

Nikada nisam uradio ništa „korisno". Nijedno moje otkriće nije,

niti je verovatno da će, direktno ili indirektno, u dobru ili zlu, i
najmanje uticati na udobnosti sveta.

Nešto kasnije, u predavanju na Kembridžu, koje je naknadno pre-

točeno u knjigu, engleski naučnik i romanopisac Čarls Persi (Č. P.)
Snou govorio je o ,,dve kulture“ u britanskom intelektualnom životu
- umetnosti najedn oj strani, nauci na drugoj .4
Snou je istakao činjenicu da bi kulturna podela između druš-
tvenih i prirodnih nauka, sa sebi svojstvenim davanjem predno-
sti prvim a nad drugima, veom a išla na štetu bilo kojoj naciji koja
je prihvatila očigledni dolazak nove ere kojom dominiraju nauka
i tehnologija.

Snow, 1959.
212 F o j l a v l j e 16

Naglašavajući stepen do koga je Snou bio na pravom putu, osam-

desetih godina XX veka matematičari su iskoristili deo Hardiju omi-
ljene teorije brojeva da bi izgradiii sistem enkripcije koji podržava
komunikaciju preko interneta, om ogućava onlajn kupoprodaju,
savremene oružane sukobe i široko rasprostranjen nadzor koji spro-
vodi država, te opovrgava Hardijevu izjavu o nedostatku korisne
upotrebne vrednosti.
Činjenicaje da je podela na društvene i prirodne nauke veštačka.
Matematika i prirodne nauke su oduvek bile, i sasvim sigurno uvek
će biti, podjednako kreativne i estetski bogate kao bilo koja druš-
tvena nauka ili kao književnost. Problem se ne krije u različitim
karakteristikama Ijudske misli, već u načinu na koji se različite dis-
cipline ponekada poučavaju.
Kako privodim kraju ovaj prikaz pisanja moje prve potpuno isto-
rijske knjige, a dok razmišljam o desetogodišnjem procesu njenog
stvaranja, ne m ogu da odolim a da se ne nasmešim ironiji: za mene
je istorija bila najdosadniji predm et u školi.5 A opet, nema misterije
u tom e zašto je do toga došlo. Nastavni plan i program istorije, koji
me je zadesio šezdesetih godina XX veka u Engleskoj, predstavljao
je, zbog testiranja, tešku muku memorisanja imena i godina rođe-
nja i smrti svih britanskih kraljeva, kraljica i datume ratova i bitaka
koje su oni vodili. (im a ih m nogo - vladara, ratova i bitaka!) Činje-
nice je trebalo naučiti i pam titi dovoljno dugo da bi se položio test.
Trik da se dobro prođe na testu kada je trebalo napisati esej bio je
da se natrpa (iz sećanja) što više stvarnih činjenica, većinom imena
i datuma. M oji drugovi i ja smo nabavili jeftin e knjižice s puškicama
koje nisu bile ništa drugo do spiskovi ključnih činjenica koje je tre-
balo upamtiti da bi se položio ispit.

5 Godine 2010. objavio sam kratku knjigu o počecima razvoja savremene teorije vero-
vatnoće, Nedovršena igra: Paskal, Ferma i pismo iz sedamanestog veka kojeje promenilo svet
(Centar za promociju nauke i Matematički institut SANU, 2015), ali u to vreme je moj
projekat o Leonardu bio u završnoj fazi a pored toga, za tu knjigu nije bilo potrebno
ozbiljnije istorijsko istraživanje.
 Odrazi u f r ed nj o v e k o v n o m o g l e i a l u

Nabavio sam slične knjižice za predm et engleska književnost.

Jedna koja se pokazala posebno korisnom svodila je, na svega dve
do tri strane, svaki Šekspirov komad na spisak ključnih inform a-
cija potrebnih za polaganje testa. (Ne treba ni posebno naglašavati
da sam tek znatno nakon završetka srednje škole zapravo počeo da
uživam u Šekspirovim delima.)
Na sreću, imao sam jako dobre nastavnike matematike i prirod-
nih nauka u srednjoj školi, pa je to, zajedno s m ojom prvobitnom
željom da postanem „kosmički naučnik“ , značilo daje moje školsko
obrazovanje iz matematike i prirodnih nauka neprekidno stimuli-
salo moja interesovanja. Nikad taj predm et nisam smatrao lakim; i
danas smatram da je matematika teška. Upravo to je , po meni, čini
tako zanimljivom. Onaj ko misli da je matematika laka ne zna šta
je matematika u stvari - jednako kao što ja u vrem e srednje škole
nisam zaista znao da su istorija i književnost više od jednostavnog
memorisanja činjenica. Ali, iako sam uvek smatrao matematiku teš-
kom, nikada me nije napustilo zanimanje za ono što je očigledno
veom a visoko zdanje kolektivne ljudske misli građeno tokom neko-
liko hiljada godina (m eni je to bilo jasno, a pretpostavljam i sva-
kome ko prevaziđe bilo koju negativnu posledicu loših predavanja
matematike u školi).
Savremenom čitaocu koji izabere Liber abbaci, ta knjiga predstavlja
naporan niz aritmetičkih rutina za obavljanje računica, pri čemu je
svaka od njih obilno ilustrovana urađenim primerima. Kao udžbenički
recepti za obavljanje računica, čine se toiiko daleko od „kreativne,
ljudske intelektualne aktivnosti" koliko je to moguće zamisliti.
Ali povucite se korak unazad. Umesto da se izgubite (kao što se
mnogima desi) u moru detalja (kojih ne manjka), obratite pažnju na
ono što se dešava. Preciznije, pogledajte šta su Leonardo i „ljudi od
brojeva" koji su se pojavili pre njega pokušavali da urade.
Mi, ljudi, evoluirali smo u društvena stvorenja koja zadovoljavaju
svoje potrebe i ispunjavaju svoje želje sarađujući s drugima. (Sarad-
nja, naravno, m ože da podrazumeva i nadmetanje. Dvoje ljudi koji
21+ P o j l a v l j e 16

igraju šah mogu se takmičiti, možda strastveno, ali to čine samo ako
sarađuju pri igranju igre, tako što oba igrača poštuju pravila.) U savre-
menom žargonu teorije sistema, formiramo interaktivan sistem.
Međutim, to nije sistem slučajnih interakcija, onako kako m ole-
kuli gasa udaraju jed n i o druge u posudi. Svakako, postoje slučajne
interakcije u ljudskom sistemu, ali tokom m iliona godina evolu-
cije prirodnom selekcijom, razvili smo načine ponašanja i načine
međusobnog delovanja koji proizvode obrasce interakcija što idu
u korist našeg opstanka.
Još je važnije što smo naučili da stičemo specifičnija znanja, da
se usredsredimo na različite aktivnosti, oslanjajući se na veštine i
stručno znanje koje su razvili drugi da nam pom ognu da zadovo-
Ijimo svoje potrebe i ispunimo svoje želje.
Prednost ovog beskonačnog trenda ka sve užoj specijalizaciji leži
u tom e da on omogućava svakome od nas da se sve više i više usred-
sredi na stvari koje ga najviše zanimaju. Danas malo ko od nas zna
kako se uzgaja povrće ili kako se gaje i čuvaju domaće životinje.
Ostavljamo drugima da nam obezbede hranu. Isto kao što ostav-
ljamo drugima da nas snabdeju ugodnim - i ponekad provokativnim
- umetničkim delima, da nas podstaknu i zabave romanima i film o-
vima, da nas umire ili uzbude muzikom, da nas izleče kad se razbo-
limo, da naprave i održavaju naša prevozna sredstva, da nam obez-
bede različite komunikacione i inform acione tehnologije i da nam
pom ognu da razumemo sebe same i svet u kome živim o iz m nogo
različitih perspektiva (a to su prirodne i društvene nauke).
Često aktivnosti drugih ne vidim o dublje od površine, i to je cena
koju plaćamo da bismo m ogli da se prepustimo svojim ličnim inte-
resovanjima. Kada kod drugih ljudi samo zapažamo obično ulazno-
izlazno ponašanje (npr., odvezem o kola kod majstora i dva dana
kasnije dođemo po njih, a kvar je otkriven i otklonjen), lako je pomi-
sliti da je za to dovoljno samo malo stručnog znanja, dovitljivosti ili
kreativnosti. Ali to je retko slučaj. Uostalom, govorim o o ljudima.
Ljudskim bićima poput nas samih. Da, veom a smo prilagođeni tome
 Odrazi u f r e d n j ov e ko vn om o j l e d a l u 215

da primećujemo razlike među nama, ali imamo m nogo više zajed-

ničkog jed n i s drugima nego što se međusobno razlikujemo.
Naravno, veliki deo onoga što radimo postaje rutina i redovno
se ponavlja. Ali to nas ne čini bezumnim robotima. Kada klasifiku-
je m o rad drugog čoveka kao bezuman ili dosadan, posmatramo tog
pojedinca kroz ličnu perspektivu. A rangiranje ljudi tako d aje neko
bolji od nekog drugog (recim o, po kreativnosti), egocentrično je,
bez obzira na to da li sebe rangiramo kao bolje, kao što su to radili
književni tipovi zbog kojih j e protestovao Č. P. Snou, ili kao gore,
kao što to rade m nogi koji tvrde da ne m ogu da nauče matematiku.
M ožem o imati relativnu slobodu da živim o kako smo to izabrali
samo zahvaljujući tom e što živim o u razvijenom , složenom, inter-
aktivnom sistemu koji nazivamo ljudskim društvom.
M alo je očigledne kreativnosti u načinu na koji sledim recept
kad priprem am jelo. Kada zaista želim da dobro pojedem, odem u
restoran. Čineći to, ne kažem sebi: „Otići ću u restoran Chez Panisse
zato što kuvarica Elis Voters m nogo bolje čita recepte od m ene.“
Činim to zato što znam da je ona vrlo dobra kuvarica. Poseduje kre-
ativno stručno znanje.
Slično tom e (i namerno bežeći od domena kao što je sklonost
snobizmu prema X-u, kada je X=hrana), u prošlosti sam s vrem ena
na vrem e uviđao da ne m ogu p rom en iti gumu na svom biciklu,
uprkos tom e što sam pročitao uputstva i pregledao video zapise
postupka, već sam na kraju odnosio točak i gumu u lokalnu rad-
nju za bicikle. Naravno, deluje da ni za šta ne treba manje veštine,
stručnog znanja ili kreativnosti od stavljanja gume na točak bicikla.
Znam. Uprkos tom e što sam pogledao te video zapise, stajao sam i
posmatrao majstora dok je on brzo i bez napora stavljao gumu na
točak. Jednostavno, zar ne?
Jasno je da je ono što je on radio - i iskusio - bilo potpuno druga-
čije od onoga što sam ja radio i iskusio onda kada sam pokušao i kada
nisam uspeo. Znao sam da to naprosto ne m ože biti trivijalan zada-
tak, pošto ja nisam uspeo da ga obavim. Ali šta m i je promaklo?
216 F o j l a v l j e 16

U ovom slučaju, nakon što sam (iz dobrih razloga) prešao na toč-
kove koji nemaju unutrašnju gumu, nisam mogao da ostavim to pita-
nje bez odgovora. Pošto često vozim bicikl po zabačenim delovim a
nenaseljenih krajeva prirode, bilo je važno da naučim bar nešto od
veštine majstora iz radnje za bicikle za slučaj da mi pukne guma.
Zbog toga nisam odustajao. Nije bilo lako. Ali nakon m nogo poku-
šaja i dosta komentara o tom e šta je potrebno, naučio sam kako da
zamenim gumu. Moj veliki napredak odigrao se jedn om prilikom
kada m i je mehaničar, držeći točak horizontalno, pritisnut na svoj
stomak, dok je baratao gumom s obe ruke, objasnio šta zapravo radi.
„M orate da posmatrate gumu kao živo biće“ , kazao je. ,,0na želi da
čvrsto stoji na felni (uostalom, za to je napravljena), ali nije previše
poslušna. Kao malo dete, kreće se ukrug i pruža otpor vašim poku-
šajima da je prisilite. M orate je razumeti i da, preko svojih ruku,
budete svesni šta ona pokušava da uradi. Radite s njom - neprekidno
imajući na umu šta ona pokušava da uradi - da biste oboje dobili to
što želite: guma da bude postavljena na točak, a vi da m ožete da je
napumpate i da nastavite vožnju."
Nestvarno? Možda. Ali uspelo je. I dalje uspeva. Kao rezultat, ne
samo da mogu da zamenim gume na svom biciklu, nego je to za
mene postalo „bezumno i automatski", jednako lako koliko je Pikasu
bilo da nešto nacrta na salveti u restoranu da bi platio svoj obrok.
Pikasu je trebalo m nogo godina da bi naučio da slika na način na
koji je to činio (kao i tržištu da njegovim delima pripiše veliku vred-
nost), ali to ne znači da n jegov rad nije bio kreativan; pre će biti da
je on deo tog rada pretvorio u rutinu. Kad gledam film o njemu kako
stvara, vidim površinski kako to radi, ali ne vidim njegovo platno
na način na koji ga on vidi, i ne bih m ogao da slikam onako kako
on slika. Isto tako, moja veština baratanja unutrašnjom gum om za
bicikl, rezultat je toga da sada vidim i razumem ono što m ije ranije
bilo nejasno. (Priznajem da je znatno lakše naučiti kako se pom e-
nuta guma postavlja na bicikl, nego crtati kao Pikaso. Ali m ože se
učiti pomoću analogije.)
 Odrazi u (r e dn j ov e ko v no m o j l e d a l u 217

No da se vratim Leonardu i Liber abbaci: o n je bio jedan od mnogih

u generaciji trgovaca, bankara i matematičara koji su koristili svoj
kreativni intelekt da razviju bolje i m oćnije m etode za izvršavanje
numeričkih računica koje su nepokolebljivo postajale sve važnije
za održavanje m reže međuljudskih interakcija različitih vrsta. Tim
pionirim a brojevi su bili (a u ovo sam apsolutno siguran) ne manje
živi i s karakterom, nego što je guma za bicikl to bila m om majstoru
iz radnje za bicikle (a sada i meni), a Pikasu njegovo platno. Oni su
razvijali, u Leonardovom slučaju i otkrivali, kreativne načine da
drugima objasne m etode i procedure koje bi koristili u svakodnev-
nom životu - pa čak i u slobodno vrem e, kao što se m ože videti iz
nekih m aštovitijih zabavnih zadataka koje je Leonardo uvrstio u
svoju knjigu.
Jedan od problema koji muči matematiku je , m ožda zvuči iro-
nično, činjenica da j e matematika izuzetno bitna za tako m nogo
društvenih slojeva. To znači da svako treba da dobije obuku iz mate-
matike. Svako treba da zna ponešto o m atematici da bi m ogao da
postane sasvim funkcionalan član društva sa sposobnošću da mu
doprinese. A li ovu izjavu ne bi trebalo tumačiti da je fokus samo
na „korisnoj m atem atici“ (šta god to značilo - a G. H. Hardi bi to
pogrešno protum ačio). Na p rvim stranicama svoje knjige Uvod. u
matematičko razmišljanje napisao sam:

Obrazovanje nije samo sticanje specifičnih alatki za korišćenje

u karijeri koja će uslediti. Kao jednu od najvećih tvorevina ljud-
ske civilizacije, matematiku treba predavati zajedno s prirodnim
naukama, književnošću, istorijom i umetnošću kako bi se dragu-
lji naše kulture prenosili sjedne generacije na drugu. Mi, ljudi,
mnogo više smo od poslova koje radimo i karijera koje gradimo.
Obrazovanje je priprema za život, a samo jedan deo toga je savla-
davanje specifičnih veština potrebnih za obavljanje posla.6

6 Devlin, 2012, str. 8.

218 F o j U v l j e 16

Leonardo je napisao Liber abbaci, a jo š pre svoju „knjigu za

trg o vc e", za društvo vrem en a u kom e j e živeo. Bio je to n jegov
živopisan, kreativan doprinos ljudskoj društvenoj aktivnosti. Ono
što se nama danas m ože činiti suvoparnim i dosadnim tekstom koji
se ponavlja, deluje tako samo kao posledica prom enjenih okolno-
sti - prom ena koje su dobrim deiom izazvane samim tim knjigama.
Slava koju je u čitavoj Italiji Liberabbaci donela Leonardu za njego-
vo g života, treba da ukaže na to da je knjiga nudila znatno više od
onoga što mi u njoj danas vidim o. M oja spoznaja da postoji velika
sličnost između Leonardove očigledne opčinjenosti i m arljivosti
tokom stvaranja knjiga i entuzijazma i pregalaštva Stiva Džobsa pri
stvaranju Epl I, Epl II, Mekintoša, Ajfona i Ajpeda, navela me je da
napišem, u elektronskom obliku, dodatak knjizi Čovek od brojeva, u
kome paralelno razmatram karijere ta dva čoveka, onako kako sam
ih sumirao u četrnaestom poglavlju .7
U današnjem društvu Džobsova kreativnost u tehnološkoj areni
ne dolazi u pitanje. Šta god inače mislili o njemu, moramo ga posma-
trati kao genija XX veka. Predlažem da na takav način posmatramo
Leonarda u XIII veku. Njegove knjige se nalaze među velikim kultur-
nim i intelektualnim rukotvorinama ljudske istorije. One su „ludački
genijalne", kako pisac Stiven Livi govori o Džobsovom činu stvara-
nja računara M ekintoš .8
Liber abbaci je Leonardova Mona Liza, njegov David, njegova Deveta
simfomja, njegova katedrala Notrdam, n jegov most Golden Gejt, i
da, n jegov Ajped. Stoga je Leonardovo delo važan deo ljudske kul-
turne istorije.
Sjed n e strane, Leonardovo delo je možda čak značajnije od dela
m nogih drugih. Jer, iako se Da Vinči, M ikelanđelo ili Betoven ne
sviđaju baš svakome, niti baš svako poseti Notrdam ili pređe preko 1

1 Leo and Steve: The Young Cenius Who BeatApple Market hy 800 Years, 2011.

Levy, 1994.
 Odrazi u f r e d n j o v e k o v n o m o j l e i a l u 219

mosta Golden Gejt, i nema baš svako u svom džepu pametan telefon ,9
svi mi u svojim mislima nosimo elemente osnovne aritmetike kojima
je Leonardo pom ogao da tu stignu.

9 Ovo možda neće ostati tačno još mnogo dugo što, u svetiu svega iznetog u četrnaestom
poglavlju, u stvari potkrepljuje ono što hoću da kažem.
 POPATAK

Vobič kroz fojlavlja iiber abbaci

Nazivi petnaeft foglavlja Liber abbaci razlikuju se od rukopisa do ruko-

pisa, što ukazuje na to da su pisari koji su pravili kopije slobodno
unosili izm ene za koje su smatrali da će doprineti razum evanju
sadržaja. Međutim, ako se zanemare izvorne formulacije, Leonardo
je podelio Liber abbaci na sledeći način. (Navedeni broj strana pre-
uzet je iz Siglerovog prevoda na engleski jezik.)

1. 0 prepoznavanju devet indijskih cifara i kako se svaki broj

zapisuje pomoću njih; kako se brojevi moraju drzati u rukama1
i o uvodu u računanje
Posveta i uvod obuhvataju dve strane, a prvo poglav-
lje zauzima šest strana u Siglerovom prevodu, i u njemu
se objašnjava kako zapisivati - i čitati - cele brojeve u
indijskom decimalnom sistemu. Kod velikih brojeva
po tri cifre su grupisane da bi se olakšalo čitanje. Leo-
nardo takođe opisuje sistem za računanje pomoću prstiju
na rukama, što je ilustrovano detaljnim dijagramima u

Prikazivati uz pomoć prstiju. (P rim. prev.)

 Vobič kr oz f o g l a v l j a L i b e r a b b a c i 221

prim ercim a rukopisa Liber abbaci. Taj sistem je omogućio

efikasnije izvođenje računica i naširoko se upotrebljavao
u srednjem veku. Leonardo je takođe naveo tablice sabi-
ranja i množenja koje su se m ogle koristiti - ili, još bolje,
upamtiti - da bi se olakšalo računanje.
Nakon što je prebrinuo pravila za čitanje i pisanje,
Leonardo posvećuje ostala poglavlja, sve do poslednjeg
petnaestog, pravilim a i m etodim a u aritmetici.

2. 0 množenju celih brojeva

O v o je priručnik tipa „kako da“ na 16 strana. Pri-
stup se malo razlikuje od on og kojim se danas deca uče
da pom nože dva cela broja. Leonardo najpre objašnjava
množenje parova dvocifrenih brojeva i m noženje više-
cifrenih brojeva jedn ocifren im brojem, a zatim stiže do
komplikovanijih primera. Opisuje različite m etode za pro-
veravanje rezultata. Jedan od njih, „odbacivanje devetki“ ,
baš su povlačili iz upotrebe u Ujedinjenom Kraljevstvu
početkom pedesetih godina XX veka, u vrem e kada sam
ja učio aritmetiku, a u današnjoj eri je ftin ih sveprisutnih
elektronskih kalkulatora malo je razloga da trošim vrem e
kako bih ga objasnio - pa ću to preskočiti.

3. 0 njihovom zbrajanjujednog s drugim

Treće poglavlje je kratko i sadrži samo pet strana
uputstava. Današnjem čitaocu će verovatno biti čudno
što Leonardo obrađuje sabiranje posle množenja, ali tako
je. Nagoveštavajući stvari koje slede, opisuje proceduru
za vođenje troškova u tabeli s kolonama za libre, solide i
denare.

4. 0 oduzimanju manjih brojeva od većih brojeva

Na ovo, najkraće poglavlje u knjizi, otišle su samo tri
strane Siglerovog prevoda. Naslov vam sve govori.
2ZZ Podatak

5. 0 deljenju celih2 brojeva

Peto poglavlje bavi se deljenjem malim brojevim a
i jednostavnim razlomcima. Značajno j e duže, najduže
poglavlje za sada, s 28 strana uputstava. Deljenje i raz-
lomci su teški i treba ih detaljnije objasniti. Današnji čita-
oci kojima je poznat „algoritam pisanog deljenja", nekada
važan elem ent školskog matem atičkog obrazovanja,
ali sada opcioni dodatak u m nogim zemljama, uz malo
napora, prepoznaće starog prijatelja.

6. 0 množenju celih brojeva razlomcima

Tema su brojevi koji se danas nazivaju mešovitim,
brojevi koji se sastoje od celih brojeva i razlom ljenih
delova. Leonardo objašnjava da s njima računate tako što
ih najpre prebacite u razlom ljen oblik (danas bismo takve
brojeve zvali nepravi razlom ci), računate s njima i zatim
rezultat vratite u m ešoviti oblik. Ovo poglavlje zauzima
22 strane.

7. 0 sabiranju, oduzimanju i deljenju celih brojeva razlom-

cima i o svođenju više delova najedan
Leonardo ispunjava 28 strana prim erim a kako sjedi-
niti sve što je do to g trenutka bilo naučeno.

8. 0 određivanju vrednosti robe prema osnovnoj metodi

U osmom poglavlju dobijamo prvu dozu praktične
matematike, kroz 51 stranu rešenih prim era o vrednosti
robe, gde se koristi ono što bismo danas nazvali zaklju-
čivanje pom oću proporcija - matematika koju koristimo
u prodavnici da bismo proverili najbolju ponudu. Na pri-
mer, Leonardo nas pita: ako 2 libre ječm a koštaju 5 solida,
koliko košta 7 libri? Zatim pokazuje kako izračunati

2 Ceo broj je tehnički naziv za nerazlomljen broj, bez obzira na to da li je on pozitivan,

negativan ili nula.
 Vodii k ro z f o j l a v l j a L i b e r a b b a c i 223

rezultat. Koristi jednostavne dijagrame proporcija, koje

naziva m etoda pregovora. Prim eri koje navodi odnose se
na razmenu novca, prodaju robe prema težin i i prodaju
platna, bibera, sira, trske i robe u balama.

9. 0 razmeni robe i sličnim stvarima

Leonardo predstavlja dalje (u Siglerovom prevodu) 33
strane rešenih praktičnih prim era koji produbljuju raz-
matranje iz prethodnog poglavlja. Tu su zadaci o trampi
svakidašnjih stvari, o prodaji i kupovini novca, o konjima
koji pojedu ječam za određen broj dana, o Ijudima koji
sade drveće i o ljudima koji jedu žito.

10 . 0 udruženjima i njihovim članovima

Na ovih 14 strana Leonardo daje rešene prim ere o ulo-
ženom novcu i zaradi preduzeća i njihovih članova, poka-
zujući kako odrediti koliko kome sleduje.

11.0 kovanju novca

Jedanaesto poglavlje zauzima 31 stranu Siglerovog
prevoda na engleski. M etodi koje Leonardo navodi u
ovom poglavlju bili su vrlo potrebni. U to vrem e, naj-
veća koncentracija valuta u svetu bila je u Italiji gde je u
srednjem veku 28 gradova kovalo novac, a samo ih je u
Toskani bilo sedam. Njihova relativna vrednost i sastav
m etala značajno su varirali, i od grada do grada i tokom
vremena. Takva situacija sasvim sigurno je značila dobar
posao za menjače novca - a Liber abbaci je davala mnoštvo
zadataka to g tipa. Pošto su vlade redovno menjale vred-
nost svojih valuta, zlatne i srebrne kovanice davale su
znatno stabilniju osnovu. Kako su većinu srebrnjaka to g
vrem ena legirali s bakrom, zadaci o kovanju i legiranju
novca bili su važni.
22* Podatak

12. 0 rešenjima mnoštva postavljenih zadataka

Ovo ogrom no poglavlje ispunjava zapanjujućih 186
stranica raznovrsnim urađenim zadacima. Fokus je na
algebri. Ne na simboličkom rasuđivanju s kojim danas
povezujem o tu reč, već na „algebarskom rasuđivanju",
izraženom svakodnevnim jezik om (i često nazivanom
retorička algebra). Leonardo veliku pažnju posvećuje
primenama m etoda lažne pretpostavke, koji on naziva
m etod drveta - kako j e u opštem slučaju poznato. Ta se
procedura koristi pri rešavanju zadataka koji su (u savre-
m enom značenju) ekvivalentni običnoj linearnoj jedna-
čini oblika Ax = B. Onaj ko rešava jednačinu najpre bira
približan odgovor, i zatim rasuđuje kako bi ga prilagodio
da dobije ispravno rešenje. M noge zadatke koje je razma-
trao Leonardo naziva zadaci o drveću, pa zato kaže da ih
rešava pom oću „m etoda drveta“ . To je čitava klasa zada-
taka kojima je dao ime po posebnoj zagonetki koju umeće
u poglavlje, a koja traži dužinu stabla kada je poznata
dužina njegovog dela koji se nalazi pod zemljom.
Pored toga, pokazuje kako da se ti isti zadaci reše
direktnom m etodom (regula recta ), gde se počinje tako što
se veličina koju treba naći nazove stvar (res), i zatim se
form ira jednačina (iskazana rečima), što se zatim rešava
korak po korak da bi se dobilo konačno rešenje. Ukoliko
se izrazi simbolički, ovo je upravo savremeni algebarski
m etod. Bio je poznat jo š arapskim naučnicima, a opisao
ga je matematičar El Horezm i oko 830. u knjizi iz čijeg
naslova potiče savremena reč algebra. Nešto više o El
Horezm iju rekao sam u jedanaestom poglavlju.
M nogi zadaci koje j e Leonardo prikazao finansijske
su prirode, te su pružali poslovnim ljudima u XIII veku
i kasnije neke veom a m oćne alatke koje su pom ogle u
 Voiič kr oz f o g l a v l j a L i b e r a b b a c i 225

radikalnoj prom eni evropske trgovine. (Pogledati dvana-

esto poglavlje ove knjige.)

13. 0 elchatyam metodu i kako se njime rešavaju skoro svi

matematički problemi
U savremenoj terminologiji, elchataym je pravilo,
poznato još i kao pravilo dvostruke negacije, koje se koristi
za rešavanje jedn e linearne jednačine ili više njih. Reč elc-
hataym je Leonardova latinska transkripcija arapske reči al-
khata'ayn, koja znači ,,dve greške“ . Naziv oslikava činjenicu
da polazite od dve aproksimacije traženog rešenja, jedne
premale, druge prevelike, i zatim rasuđujete kako biste
ih popravili sve dok ne stignete do ispravnog rezultata.
Može se koristiti za rešavanje linearnih jednačina, ne samo
oblika Ax = B, za koje se može upotrebiti i pravilo negacije,
već i za rešavanje opštijeg oblika Ax + B = C. Ovo poglav-
lje pruža 41 stranu urađenih primera. Leonardo dovitljivo
formuliše zadatke sa zmijama, četvoronošcima, jajima,
poslovnim putovanjima, brodovima, bačvama punim teč-
nosti koja curi kroz rupe. Zatim postavlja pitanja kako
grupa ljudi pod različitim uslovima treba da podeli novac
kada pronađu novčanik ili novčanike, kako grupa ljudi
treba da podeli troškove kupovine konja, ponovo pod razli-
čitim uslovima. Daje i neke zadatke samo s brojevima.

14. 0 određivanju kvadratnih i kubnih korena, o njihovom mno-

ženju, deljenju i oduzimanju, kao i o načinu postupanja s bino-
mima, apotomama i njihovim korenima
Leonardovo pretposlednje poglavlje ima 42 strane
urađenih primera. Glavna pažnja mu je na m etodu za rad
s korenima. Za sabiranje i oduzimanje različitih korena,
koje naziva binomima i apotomama, koristi Euklidovu
klasifikaciju iz desete knjige Elemenata.
226 Podatak

„Šta su apotome?“ , pitate se. Setite se da je otkriće

iracionalnosti V2 dovelo stare Grke do toga da izučavaju
nešto što su nazvali nesam erljive veličine. Euklid je za
zbir dve nesam erljive veličine, poput V 2 + 1 koristio reč
binom (veličina s dva imena), a za razliku, poput V 2 - 1,
reč apotoma. Baratanje nesam erljivim veličinam a pomoću
onoga što bismo danas nazvali algebarskim izrazim a bila
j e uobičajena praksa grčke i srednjovekovne matema-
tike, a na isti način su se ponašali s algebarskim bino-
mima kao što je ,,dve stvari umanjene za dirham“ . To je
jedan od razloga što su m noge srednjovekovne knjige
o algebri počinjale dugačkim poglavljem o binom im a i
apotomama.
U pogledu matem atičkog sadržaja, četrnaesto poglav-
lje je tek malo više od zbirke poznatih m etoda i rezultata,
a Leonardo ne donosi ništa značajno što se već ne m ože
naći u Elementima.

15. 0 vaznim geometrijskim pravilima i o problemima algebre i

almuchabale
Ovo poslednje poglavlje zauzima 85 strana, koje su
ponovo ispunjene urađenim primerima. Šta je almucha-
bala? U savrem enom žargonu ta reč se odnosi na pro-
m ene na obe strane jednačine koje je ostavljaju u rav-
noteži. Kada to znate, naslov poglavlja vam sve govori.
Leonardov pristup se malo razlikuje od onog koji se nalazi
u El Horezm ijevoj knjizi o algebri k oja je napisana ranije.
Poreklo naše reči algebraje zanimljivo. Ono što mi
danas nazivamo algebra, na arapskom se zvalo al-jabr
wa’l-muqabala, ili ponekad skraćeno al-jabr. Dve reči al-
ja b r i al-muqabala odnose se na dva koraka u pojednostav-
ljivanju jednačina. P rvi znači obnova ili dopuna. U jedna-
čini kao što je „deset minus nešto jednako je pet nečega“ ,
 Voiič k ro z f o j l a v l j a L i b e r a b b a c i 227

„deset minus nešto“ posmatrano je kao okrnjeno ,,deset“

kome je trebala obnova. Arapski matematičari bi zapisali:
„obnovite deset tako što ćete mu dodati nešto, i dodajte
to isto na p et nečega", čime se dobija jednačina „deset
je jednako šest nečega“ . Drugi termin, al-muqabala, znači
suočavanje. U jednačini kao što j e „deset i dva n ečegajed-
nako je šest nečega“ , suočićete dva nečega sa šest nečega,
pa se traži da izračunate njihovu razliku, čime se dobija
jednačina „deset je jednako četiri nečega“ .
Sigler za Leonardovo „algebre et alm uchabale" stav-
lja „algebra i almukabala", što je transkripcija arapskog
al-jabr wa’l-muqabala, ali ceo taj izraz u stvari znači samo
„algebra". D žefri Ouks, savrem eni stručnjak za srednjo-
vekovnu algebru s kojim sam se konsultovao u vrem e
kada sam pisao knjigu Čovek od. brojeva,3 ukazuje na to
da je Leonardo preveo dve reči frazom „p rop ortion em
et restauationem " (p roporcija i obnova), ali tim e ih je
zam enio. Restarareje bio uobičajen p revod za al-jabr, dok
je proportionem loš p revod za al-muqabala. Štaviše, dodaje
Ouks, Leonardo j e upotrebio reč restarare na način koji
ne odgovara arapskom al-jabr, što ukazuje na to da nije
razum eo tu reč.

3 Privatna prepiska, 2010.

 Bibliografija

Arrighi, G., ur. 1964. Paolo Dell’Abaco, T ra tta to d ’a ritm etica . Piza: Domus
Galilaeana.
_______ , ur. 1967. Antonio de’ Mazzinghi, Tra tta to d i F ioretti. Sijena: Domus
Galilaeana.
_______ , ur. 1973. Libro d ’abaco. Luka: Cassa di Risparmio di Lucca.
_______ , ur. 1987. Paolo Gherardi, Opera mathematica: Libro di ra gion i-L ib er abaci.
Luka: Pacini-Fazzi.
Ashtor, Eliyahu. 1983. Levant Trade in the La terM id d le Ages. Prinston: Princeton
University Press.
Bernardini, Rodolfo. 1977. „Leonardo Fibonacci nella iconografia e nei marmi“
[Leonardo Fibonači u ikonografiji i mermeru], Pisa Economica, (br. l), Pisa
Camera di Commercio, Industria, A rtigia n a to (Privredna komora), str. 36-39.
Devlin, Keith. 2001. M atem atički gen. Beograd: Plato.
_______ . 2011. The M a n o fN u m b e rs : Fibonacci's A rith m e tic Revolution. Njujork:
Walker Books.
_______. 2011. Leo and Steve: The Young Genius Who Beat Apple to M arket by 800 Years.
E-knjiga koju je objavio Amazon Kindle.
_______ . 2012. In trod u ction to M athem atical Thinking. E-knjiga koju je objavio
Amazon Kindle.
Favier, Jean. 1971. Finance and Fiscalite au Bas Moyen Age. Pariz: Societe D’Edition
D’Enseignement Superieur.
Fisher, Irving. 1930. The Theory o f Interest. Njujork: Macmillan.
Franci, Rafaella. 2003. „Leonardo Pisano e la Trattatistica dell’Abaco in Italia
nei Secoli XIV e XV“, Bollettino di Storia delle Scienze M athem atiche, Istituti
Editoriali e Poligrafici Internazionali, 23, Facs. 2, str. 33-54.
Gies, F. i J. Gies. 1969. Leon a rd oofPisa a n d th e N evvM a th em a ticsofth eM id d leA ges.
N.p.: Crowell Press.
 B ibliojrafija 229

Goetzmann, William N. 2004. Fibonacci and the Financial Revolutfon. National

Bureau of Economic Research, rad br. 10352, mart.
_______ . 2005. Fibonacci and the Financial Revolution. U: Goetzmann i Rouwen-
horst, ur., Origins ofV a lu e: The Financial Innovations th a t Created M o d e m Capi-
talM arkets. Njujork: Oxford University Press, 2005, str. 123-143. (Izmenjeno
izdanje Goetzmann 2004.)
Goetzmann, William N. i K. Geert Rouwenhorst, ur. 2005. Origins o fV a lu e: The
Financial Innovations that Created M od em Capital Markets. Njujork: Oxford Uni-
versity Press.
Graham, John R. i Harvey Campbell. 2001. „The Theory and Practice of Cor-
porate Finance: Evidence from the Field“ J o u m a l o fF inancial Economics, 60,
br. 2-3, str. 187-243.
Grimm, Richard E. 1973. „The Autobiography of Leonardo Pisano", Fibonacci
Quarterly, 11, br. 1 (februar), str. 99-104.
Hardy, G. H. 1940. A M ath em a ticia n ’s Apology. Kembridž, UK: Cambridge Uni-
versity Press.
Heefler, Albrecht. 2007. „The Abbacus Tradition: The Missing Link between
Arabic and Early Symbolic Algebra." Proceedings o f the I n tem a tion a l Seminar
on the H istory ofM a th em a tics, Nju Delhi, Indija.
Herlihy, David. 1958. Pisa in the Early Renaissance: A Study o fU rb a n Growth. Nju
Hejven: Yale University Press.
_______ . 1967. M edieval and Renaissance Pistoia. Nju Hejven: Yale University
Press.
Hughes, Barnabas. 2004. „Fibonacci, Teacher of Algebra: An Analysis of Chap-
ter 15.3 of Liber Abbaci“, Mediaeval Studies, 64, str. 313-361.
_______ . 2008. Fibonacci's De Practica Geometriae. Njujork: Springer-Verlag.
Kohn, Meir. 1999. „Bills of Exchange and the Money Market to 1600.“ Dartmo-
uth College, naučni rad.
Levy, Steven. 1994. Insanely Great: The Life and Times ofM a cin tosh , the C om puter
th a t Changed Everything. Njujork: Penguin Books.
Livio, Mario. 2002. The GoldenRatio. Njujork: Broadway Books.
Markowsky, George. 1992. „Misconceptions About the Golden Ratio“, College
M athem aticsJoum al, 23, br. 1 (januar), str. 2-19.
Munro.John H. 2003. „The Medieval Origins of the Financial Revolution: Usury,
Rentes, and Negotiability“, In tem a tion a l History Revie w, 25, br. 3 (septem-
bar), str. 505-562.
Pezzolo, Luciano. 2005. „Bonds and Government Debt in Italian City States: 1250-
1650.“ U: Goetzmann i Rouwenhorst, ur., Origins ofValue: The Financial Innova-
tions that Created M od em Capital Markets. Njujork: Oxford University Press.
Pryor, John H. 1977. „The Origins of the Commenda Contract", Speculum, 52,
br. 1 (januar), str. 5-37.
2 i0 Bibtiograftja

Rosen, Frederic. 1831. The Algebra o f M oham m ed B enM usa. London:J. Murray.
Sigler, Laurence. 1987. The Book ofSquares: A n A nnotated Translation into M od em
English. Njujork: Academic Press.
_______ . 2002. Fib on a cci'sLiberA ba ci:A Translation into M od em English ofLeonardo
Pisano’s B ookofC alculation. Njujork: Springer Verlag.
Sivery, Gerard. 1983. „Mouvements de capitaux et taux d'interet en occident
au XIIIe siecle“, Annales Economies Societes Civilizations, 38, str. 367.
Smith, D. E. 1951. History ofM a th em a tics, tom 1. Mineola: Dover.
Spufford, Peter. 1986. H andbookofM edieval Exchange. Offices ofthe Royal Histo-
rical Society, London.
_______ . 2002. Power and Profit: The M erchant in M edieval Europe. Njujork: Tha-
mes and Hudson.
Snovv, Charles Percy. 1959. The Two Cultures. Kembridž, UK: Cambridge Uni-
versity Press.
van Egmond, Warren. 1980. Pra ctica l M athem atics in the Italian Renaissance: A
Catalog o flta lia n Abbacus M anuscripts and Printed Books to 1600. Firenca: Isti-
tuto e Museo di Storia della Scienza; monografija br. 4.