ROBERT GREVS - Grcki Bogovi I Heroji PDF

Bosnaunited&Crowarez
ROBERT GREVS
GRKI
BOGOVI I HEROJI
Naslov originala
Robert Graves
GreekGodsandHeroes
www.bosnaunited.net
www.crowarez.org
UVOD
Gotovo svu umetnost i korisne nauke dali su nam stari Grci:
astronomiju, matematiku, tehniku, arhitekturu, medicinu, novac, knjievnost i pravo. ak je i savremeni nauni jezik uglavnom proizaao iz
grkih rei. Oni su prvi u Evropi pisali knjige, i dve dugake Homerove
poeme - o opsadi Troje i Odisejevim avanturama - jo uvek se rado
itaju, mada je on iveo vie od sedam stotina godina pre Hristovog
roenja. Posle Homera doao je Hesiod, koji je pored ostalog pisao i o
boanstvima, ratnicima i Postanku. Grci su veoma cenili Homera i
Hesioda, i prie (danas poznate kao mitovi) koje su oni i drugi pesnici
priali, postale su deo kolskog obrazovanja ne samo u Grkoj ve svuda
gde je bio rasprostranjen grki jezik - od Zapadne Azije do Severne
Afrike i panije.
Rim je osvojio Grku otprilike sto pedeset godina pre Hrista, ali
Rimljani su se toliko divili grkoj poeziji da su je itali i nakon to su
postali Hriani. Rimsko kolstvo se rairilo po celoj Evropi, da bi na
kraju, bez velikih promena, bilo doneeno u Ameriku iz Engleske. Svaka
obrazovana osoba morala je znati grke mitove skoro isto tako dobro
kao i Bibliju makar iz razloga to je grka mapa nonog neba, koju
astronomi i danas koriste, bilaslikovnica mitova. Grupe zvezda ocrtavale
su obrise ljudi i ivotinja koje su se u njima pominjale: junaci kao to su
Heraklo i Persej, krilati konj Pegaz, lepa Andromeda, Zmija koja ju je
umalo pojela, lovac Orion, Kentaur Hiron, krma Arga, Zlatoruni Ovan, i
tako dalje.
Ovi mitovi nisu sveani kao biblijske prie. Grcima, koji su bili
nadarena, svadljiva i aljiva vrsta, nije se dopadala ideja o postojanju
samo jednog Boga bez boginja. Smatrali su da Nebom vlada boanska
porodica, neto slino bilo kojoj bogatoj ljudskoj porodici na zemlji,
samo besmrtna i svemona; i rugali su im se u isto vreme dok su im
prinosili rtve. ak se i danas u zabaenim evropskim selima, gde
bogata poseduje veinu zemlje i kua, deavaju iste stvari. Svaki je
seljak ljubazan prema zemljoposedniku i redovno plaa zakup. Ipak, iza
lea e mu esto rei: Kakav nadmen, nasilan i neobuzdan ovek! Kako
loe postupa prema svojoj eni i kako mu ona zanoveta! A to se tie
njihove dece: oni su pokvarena gomila! Njihova prelepa ker luda je za
mukarcima i ne vodi rauna kako se ponaa; taj sin to je u vojsci je
3
hvalisavac i kukavica; a onaj to se ponaa kao oev izvrilac i uva

stoku je suvie slatkoreiv da bi mu se verovalo... Razlog, pre neki dan
sam uo priu...
Upravo su tako Grci govorili o svom bogu Zevsu, njegovoj eni Heri,
njegovom sinu Aresu, bogu Rata, njegovoj kerki Afroditi, njegovom
drugom sinu Hermesu, i ostatku svadljive porodice. Rimljani su ih
poznavali podrugim imenima: Jupiter umestoZevsa; Mars umesto Aresa;
Venera umesto Afrodite; Merkur umesto Hermesa - a sada su to imena
planeta. Borci, od kojih je veina tvrdila da su sinovi bogova i smrtnih
majki, bili su kraljevi stare Grke, a njihove avanture prepriavali su
pesnici da bi udovoljili njihovim ponosnim potomcima.
R.G. Deja, Malorka, panija
I
PALATA NA OLIMPU
Dvanaest najvanijih bogova i boginja stare Grke, po imenu
Olimpljani, pripadali su toj istoj velikoj svadljivoj porodici. Iako su se
malo bavili manjim, staromodnim bogovima nad kojima su vladali, jo
su manje razmiljali o smrtnicima. Svi Olimpljani iveli su zajedno u
ogromnoj palati, postavljenoj poprilino iznad uobiajenog nivoa oblaka
na vrhu planine Olimp. Veliki zidovi, isuvie strmi za penjanje, titili su
palatu. Zidari Olimpljana, divovski jednooki Kiklopi, sazidali su ih po
uzoru na kraljevske dvorce na zemlji.
Na junom kraju, tano iza Savetne Dvorane, s pogledom na uvene
grke gradove, Atinu, Tebu, Spartu, Korint, Argos i Mikenu, bile su
privatne odaje Kralja Zevsa, Oca-boga, i Kraljice Here, Majke-boginje.
Severni deo palate, koji je gledao na dolinu Tempe prema divljim
breuljcima Makedonije, sastojao se od kuhinje, banketne sale, oruarnice, radionica i prostorija za sluge. U sredini se nalazilo pravougaono
dvorite, otvoreno ka nebu, sa pokrivenim arkadama i privatnim
sobama na obe strane, koje su pripadale ostaloj petorici olimpskih
bogova i pet olimpskih boginja. Iza kuhinje i prostorija za sluge nalazile
su se kolibe za manje bogove, garaeza karuce, tale za konje, kuice za
lovake pse i neka vrsta zoolokog vrta gde su Olimpljani drali svoje
svete ivotinje. Tu su bili medved, lav, paun, orao, tigrovi, jeleni, krava,
dral, zmije, vepar, beli bikovi, divlje make, mievi, labudovi, aplje,
sova, kornjaa i bazen pun riba.
U Savetnoj Dvorani Olimpljani su se povremeno okupljali da bi
raspravljali o poslovima smrtnika - na primer, kojoj vojsci na zemlji da
se dopusti da dobije rat, da li da kazne nekog kralja ili kraljicu koja se
ponaala gadno i oholo. Ali uglavnom su bili zaokupljeni sopstvenim
svaama i parnicama da bi se mnogo osvrtali na stvari smrtnika.
Kralj Zevs imao je ogroman presto od blistavog, crnog egipatskog
mermera, ukraen zlatom. Do njega je vodilo sedam stepenika od kojih
5
je svaki bio emajliran jednom od sedam duginih boja. Njegov svetloplavi

pokrov pokazivao je da celo nebo pripada samo Zevsu; a na desnom
naslonu njegovog prestola, visoko nameten, stajao je crvenooki zlatni
orao koji je stezao zupastu usku traku od istog kalaja, to je znailo da
je Zevs mogao ubiti bilo kog neprijatelja po svojoj volji tako to bi bacio
ravaste plamene munje na njega. Purpurno ovnovsko runo pokrivalo je
hladno sedite. Zevs ga je koristio za magiju pravljenja kie za vreme
sue. Bio je jak, hrabar, glup, buan, napadan, sujetan bog i uvek na
oprezu kako ga se njegova porodica ne bi probala reiti; s obzirom da se
i sam oslobodio svog pokvarenog, dokonog i ljudoderskog oca Hrona,
kralja Titana i Titanki. Olimpljani nisu mogli umreti, ali je Zevs, uz
pomo dvojice starije brae, Hada i Posejdona, prognao Hrona na daleko
ostrvo na Atlantiku - moda Azorska ostrva, moda ostrvo Tori, daleko
od obala Irske. Zevs, Had i Posejdon rebom su podelili Hronovo
kraljevstvo na tri dela. Zevs je dobio nebo; Posejdon more; Had
podzemni svet; zemlju su meusobno razdelili. Jedan od Zevsovih
simbola bio je orao, a drugi detli.
Hron je najzad uspeo da pobegne sa ostrva u malom amcu, i
promenivi ime u Saturn, mirno se smestio meu Italijane i dobro se
vladao. U stvari, dok Zevs nije otkrio njegov beg i proterao ga ponovo,
Saturnova je vladavina bila poznata kao Zlatno Doba. Ljudi u Italiji
iveli su bez rada ili muke, hranei se iskljuivo irevima, divljim
voem, medom, renjevima oraha, i pili su samo mleko ili vodu. Nikada
nisu ratovali, a dane su provodili u pesmi i igri.
Kraljica Hera imala je presto od slonovae sa tri kristalna stepenika
koja su vodila do njega. Zlatne kukavice i lie vrbe krasilo je njegovu
pozadinu, a iznad njega visio je pun mesec. Hera je sedela na beloj
kravljoj koi koju je ponekad koristila za magiju pravljenja kie ukoliko
se Zevs nije mogao uznemiravati da zaustavi suu. Nije bila oduevljena
to je Zevsova ena jer se on esto enio obinim, smrtnim enama i
podrugljivo govorio da se tibrakovi ne raunaju - njegove mlade e
uskoro postati rune i umreti; ali ona je bila njegova kraljica, veno
mlada i lepa.
Kada ju je prvi put zaprosio, Hera je odbila; i odbijala ga je svake
godine u narednih tristo godina. Ali jednog prolea Zevs se preruio u
jadnu kukavicu zahvaenu olujom i lagano joj lupkao o prozor. Hera, ne
prepoznajui ga kroz masku, pustila je kukavicu unutra, milovala njeno
mokro perje i proaputala: Jadna ptico, volim te. Zevs se odmah vratio
u svoj pravi oblik i rekao: Sad se mora udati za mene! Posle ovoga,
6
koliko god se Zevs loe ponaao, Hera se oseala obaveznom da da

primer bogovima, boginjama i smrtnicima, kao Majka Nebesa. Njen
simbol bila je krava, najmaterinskija od svih ivotinja; ali ne elei da je
smatraju obinom i spokojnom kao kravu, koristila je takoe pauna i
lava kao simbole.
Ova dva prestola stajala su u dnu Savetne Dvorane gledajui prema
vratima koja su vodila do otvorenog dvorita. Bono du dvorane stajalo
je jo deset prestola - za pet boginja sa Herine strane i pet bogova sa
Zevsove.
Posejdon, bog mora i reka, imao je presto drugi po veliini.
Napravljen od sivozelenog mermera obeleenog belim prugama,
ukraen koralom, zlatom i glatkom, svetlucavom glazurom
unutranjosti koljke. Nasloni za ruke bili su isklesani u obliku morske
zveri, a Posejdon je sedeo na koi od foke. Zbog njegove pomoi da se
proteraju Hron i Titani,Zevs ga je oenio Amfiritom, nekadanjom
boginjom Mora, i dopustio mu da preuzme sve njene titule. Pored svega
toga Posejdon je mrzeo injenicu da je manje vaan od svog mlaeg
brata, i uvek iao okolo mrtei se, ali se bojao Zevsove munje. Trozubac,
kojim je mogao uskomeati more i prouzrokovati brodolome, bio je
njegovo jedino oruje; ali Zevs nikad nije putovao brodom. Kada bi
Posejdon bivao ljui nego obino, odvezao bi se u svojim karucama do
mesta ispod talasa, nedaleko od ostrva Eubeja, i tamo iskalio svoj bes. Za
svoj simbol Posejdon je izabrao konja, ivotinju za koju je tvrdio da je on
stvorio. Zbog toga se i danas veliki talasi nazivaju beli konji.
Nasuprot Posejdona sedela je njegova sestra Demetra, boginja svih
korisnih plodova, panjaka i itarica. Njen presto od svetlozelenog
malakolita bio je okien zlatnim klasjem jema i malim zlatnim svinjama
za sreu. Demetra se retko smejala, osim kada bi njena ker Persefona nesreno udata za omraenog Hada, Boga Mrtvih - dola da je poseti
jednom godinje. Kao devojka, Demetra je bila prilino divlja, i niko nije
mogao da se seti imena Persefoninog oca: verovatno neki seoski bog koji
se oenio iz ale u pripitom stanju na prazniku etve. Demetrin simbol
bio je mak, koji je kao krv crven rastao meu jemom.
Do Posejdona sedeo je Hefest, sin Zevsa i Here. S obzirom da je bio
bog zlatara, draguljara, kovaa, zidara i tesara, sam jenapravio sve
prestole, dok je njegov presto bio remek delo napravljeno od
najrazliitijih metala i dragog kamenja koje se moglo nai. Sedite se
moglo vrteti, nasloni za ruke su se mogli podizati gore-dole, a celi presto
se mogao savijati uzduno automatski kad god bi poeleo, kao i zlatni
7
stolovi na tri nogara u njegovoj radionici. Hefest je hramao od roenja,

kad je Zevs zaurlao na Heru: Ovako slab potomak me nije dostojan! - i
bacio ga je daleko preko zidina Olimpa. Prilikom pada Hefest je polomio
nogu te je morao nositi zlatnu gvozdenu nogu. Imao je seosku kuicu na
Lemnosu, ostrvu na koje je pao; a njegov simbol bila je prepelica, ptica
koja s prolea plee hramajui.
Preko puta Hefesta sedela je Atena, boginja Mudrosti, koja ga je prva
nauila kako da rukuje alatom, i znala je vie od bilo kog drugog o
grnarstvu, tkanju i svim korisnim zanatima. Naslon i bone strane
njenog srebrnog prestola bili su od zlatne panske trske, a iznad njega je
stajao venac od ljubiica, napravljen od svetloplavog dragog kamena,
lazula. Nasloni za ruke zavravali su se iskeenim glavama Gorgona.
Atena, iako mudra, nije znala imena svojih roditelja. Posejdon je tvrdio
da je ona njegova ker iz braka sa Afrikom boginjom Libijom. Istina je
da je ona kao dete naena kako luta u jareoj koi obalama Libijskog
jezera, ali pre nego bi priznala sebi da je Posejdonova ker, koga je
smatrala veoma glupim, dozvolila je Zevsu da se pretvara da jenjegova.
Zevs je objavio da je jednog dana, obuzet stranom glavoboljom, zavijao
glasno kao kad hiljadu vukova love u oporu. Hefest je tada, ree Zevs,
stigao sa sekirom i neno rastvorio lobanju iz koje se uzdigla Atena u
punoj ratnoj opremi. Atena je takoe bila i boginja Bitke, pa ipak nikad
nije ila u rat osim ako nije bila primorana - s obzirom da je bila previe
osetljiva da namerno izazove svae -no kad se borila, uvek je
pobeivala. Izabrala je mudru sovu za svoj simbol; i imala gradsku kuu
u Atini.
Pored Atine sedela je Afrodita, boginja Ljubavi i Lepote. Ni za nju se
nije znalo ko su joj bili roditelji. Juni Vetar je rekao da ju je jednom
video kako noena strujom plovi u kapici koljke od obala ostrva Kitere i
usmerio je neno ka obali. Mogla bi biti ker Amfirite i manjeg boga
Tritona, koji je slao huktajue udare vetra na koljku, ili moda starog
Hrona. Amfirita je odbijala da pria o tome. Afroditin presto bio je
srebrn, ukraen umecima berila i akvamarina, pozadina izvajana u
obliku kapice koljke, sedite od labueg paperja, a pod njenim nogama
nalazio se zlatni otira - vez od zlatnih pela, jabuka i vrabaca. Afrodita
je imala arobni pojas, koji je nosila kad god bi htela da bilo ko ludo
zavoli. Da bi zadrao Afroditu dalje od nestaluka, Zevs je odluio da joj
treba vredan, pristojan mu; i naravno izabrao svog sina Hefesta. Hefest
je uzviknuo: Sad sam najsreniji bog koji postoji! Ali ona je mislila da
je beasno biti ena obogaljenogmetalskog radnika sa aavim licem i
8
ronatim rukama i insistirala da ima sopstvenu spavau sobu. Afroditin

simbol bio je golub, i poseivala bi Pafos, na Kipru, jednom godinje da
bi plivala u moru, za sreu.
Na Afroditinoj suprotnoj strani sedeo je Ares, Hefestov visok, lep,
hvalisav i okrutan brat, koji je voleo bitke radi njih samih. Ares i
Afrodita su se stalno drali za ruke i kikotali po okovima, to je
Hefesta inilo ljubomornim. No ipak, ako bi se ikad poalio Savetu, Zevs
bi mu se smejao govorei: Budalo, zato si svojoj eni dao taj magini
pojas? Da li moe da krivi brata to se zaljubi u nju kad ga nosi?
Aresov presto izgraen je od mesinga, snaan i ruan - ogromni
mesingani vorovi u obliku lobanja, i prekriva za sedite od ljudske
koe! Ares nije imao stila ni obrazovanja, najgore sklonosti; ali Afrodita
je i pored svega smatrala da je on divan. Njegovi simboli bili su vepar i
krvavo koplje. Imao je seosku kuicu u surovim umama Trakije.
Tik uz Aresa sedeo je Apolon, bog muzike, poezije, medicine,
streljatva i mladih neoenjenih mukaraca - sin Zevsa i Lete, jedne od
manjih boginja kojom se oenio samo da iznervira Heru. Apolon se
jednom ili dva put pobunio protiv svog oca, ali je svaki put bio dobro
kanjen i nauio je da se ponaa razumnije. Njegov uglaan zlatni presto
imao je magine zapise ugravirane svud po sebi, naslon u obliku lire i
kou pitona za sedenje. Iznad je visilo zlatno sunce sa dvadest i
jednimzrakom u obliku strelica, jer se Apolon pretvarao da upravlja
suncem. Njegov simbol bio je mi; mievi su trebali znati tajne zemlje i
prenositi ih njemu. (Vie je voleo bele mieve od obinih; kao jo uvek i
veina deaka.) Apolon je imao predivnu kuu u Delfima, na vrhu brda
Parnas, sagraenu u blizini poznatog proroita koje je ukrao od Majke
Zemlje, Zevsove bake.
Nasuprot Apolonu sedela je njegova sestra blizankinja Artemida,
boginja lova i neudatih devojaka, od koje je on nauio medicinu i
streljatvo. Njen presto bio je od istog srebra, sa vujom koom za
sedenje i naslonom izvajanim u obliku dve urmine palme, po jedna sa
svake strane mladog meseca. Apolon je oenio nekoliko smrtnih ena u
razliitim vremenima. Jednom je jurio za devojkom po imenu Dafne,
koja je toliko jaukala za pomo Majci Zemlji da ju je ona pretvorila u
lovoriku pre nego ju je Apolon stigao uhvatiti i poljubiti. Artemida je,
meutim, mrzela i samu pomisao na brak, iako se dobro brinula o
majkama nakon poroaja. Vie je volela lov, ribolov i plivanje u
planinskim bazenima okupanim meseinom. Ukoliko bi se desilo da je
bilo koji smrtnik vidi nagu, pretvarala bi ga u jelena i lovila dok ga ne
9
ubije. Kao svoj simbol izabrala je meku, najopasniju od svih divljih

ivotinja u Grkoj.
Poslednji u redu bogova sedeo je Hermes, sin Zevsa i manje boginje
Maje, po kojoj je mesec maj dobio ime: Hermes, bog trgovaca, bankara,
lopova, vraeva i glasnika, roen je uArkadiji. Njegov presto iskrojen je
od jednog komada vrste sive stene, nasloni za ruke bili su uoblieni kao
ovnovske glave, a sedeo je na jareoj koi. Na naslonu mu je bio isklesan
kukasti krst, to je bio oblik maine za pravljenje vatre koju je on izumeo
- plamenobaca. Do tada su domaice pozajmljivale od svojih komija
komade drvenog uglja koji su ve goreli. Hermes je takoe izumeo i
alfabet; jedan od njegovih simbola bio je dral, jer on leti u obliku slova
V - prvog slova koje je napisao. Njegov drugi simbol bio je palica od
oguljene leske, koju je nosio kao Glasnik Olimpljana: sa nje se njihala
bela vrpca, koju su budalasti ljudi esto brkali sa zmijama.
U redu boginja poslednja je sedela Zevsova najstarija sestra Hestija,
boginja Domaeg ognjita: na jednostavnom, neizrezbarenom drvenom
prestolu sa obinim jastuetom upletenom od neobojene vune. Hestija,
najljubaznija i najmiroljubivija od svih Olimpljana, mrzela je neprekidne
porodine svae i nikad se nije trudila da sebi pronae neki odreen
simbol. Obiavala je uvati sr drvenog ugljena usred Savetne Dvorane.
To ini est bogova i est boginja. No jednog je dana Zevs objavio da
je Dionis, njegov sin sa smrtnom enom Semelom, pronaao vino, i da
mu se mora dati mesto u Savetu. S obzirom da bi trinaest Olimpljana bio
nesrean broj, Hestija mu je ponudila svoje mesto samo da odri mir.
Sada je bilo sedam bogova i pet boginja; nepravedno stanje stvari jer
kada jetrebalo da se raspravlja o enskim pitanjima bogovi su
nadglasavali boginje. Dionisov presto bio je od jelovine, presvuen
zlatom i okien grozdovima urezanim ametistom (kamen ljubiaste
boje), zmije izrezbarene serpentinom (kamen sa mnogo obeleja), i razne
rogate ivotinje pored toga utisnute oniksom (crno-beli kamen),
sarderom (tamno-crveni kamen), adom (tamnozeleni kamen) i
karneolom (ruiasti kamen). Za svoj simbol izabrao je tigra, jer je
jednom posetio Indiju, kao elnik pijane vojske, i doneo tigrove kao
suvenire.
Od ostalih bogova i boginja koje su ivele na Olimpu, Heraklo Vratar
spavao je u kuici na kapiji; Posejdonova ena Amfirita je ve bila
pominjana. Tu je jo bila i Dionisova majka Semela, za koju je ubedio
Zevsa da je preobrati u boginju; Aresova mrska sestra Erida, boginja
Svae; Iris, Herina glasnica, koja je obiavala trati du duge; boginja
10
Nemezida, koja je za Olimpljane vodila spisak oholih smrtnika koji bi

trebalo da se kazne; Afroditin luckasti sin Eros, Bog Ljubavi, koji je
uivao u pogaanju ljudi strelama da bi ih naterao da se zaljube do
uiju; Heba, boginja Mladosti, koja se udala za Herakla; Ganimed,
Zevsov lep, mlad peharnik; Devet Muza, koje su pevale u banketnoj sali;
Zevsova stara majka, Rea, prema kojoj je vrlo nepravedno postupao iako
mu je ona svojom lukavou spasila ivot kada je Hron hteo da ga
pojede.
U sobi iza kuhinje sedele su Tri Suenice -Klota, Lahesa i Atropa.
One su najstarije boginje koje postoje, toliko stare da se niko ne sea
odakle su dole. Suenice su odluivale o tome koliko dugo e iveti
svaki smrtnik: prele su laneni konac precizno merei svaki santimetar i
metar, koji su predstavljali mesece i godine, i onda bi ga odrezale
striom. One su takoe znale sudbinu svakog olimpskog boga
ponaosob, ali su je retko otkrivale. Zbog toga ih se i sam Zevs plaio.
Olimpljani su pili nektar, slatko pie sainjeno od fermentisanog
meda; a jeli su ambroziju, kau da je to nekuvana meavina meda, vode,
voa, maslinovog ulja, sira i jema - ali nije dokazano. Neki tvrde da je
jedna vrsta pegavih peuraka, koja je nastajala kad god bi Zevsova
munja udarila o zemlju, bila prava hrana Olimpljana, i da ih je to
odravalo besmrtnima. Olimpljani su takoe voleli miris, mada ne i
ukus, peene govedine i ovetine, te su im stoga smrtnici rtvovali ovce i
stoku, a meso bi kasnije oni sami pojeli.
11
II
OSTALI BOGOVI I BOGINJE
U tim davnim vremenima na zemlji je, pored smrtnika, boravio i
odreeni broj jakih renih bogova sa volovskim rogovima, od kojih se
svaki nazivao po odreenoj reci; i tuce ljupkih besmrtnih Najada koje su
bile zaduene za vrela i izvore, i od kojih bi smrtnici uvek traili
odobrenje pre nego bi pili - ili bi u suprotnom bilo gore po njih. Ovi
reni bogovi i Najade odavali su potu Posejdonu; ba kao i morske
nimfe, Nereide. Ali Hamadrijadama, zaduenim za hrastove,
Melijadama, zaduenim za drvee jasena, i drugim Nimfama raznih
imena pod ijim je nadzorom bilo drvee borova, jabuka i mirti, vladao
je seoski bog Pan. Ukoliko bi neko pokuao da posee neko od ovih
drvea, a da prethodno nije prineo rtvu nimfi koja je za njega
odgovorna - obino je rtva bila svinja - njegova bi se sekira odbila o
deblo i posekla mu nogu.
Veliki bog Pan, jednostavan ovek, sklanjao se Olimpljanima s puta,
ali je titio pastire, pomagao lovcima da nau divlja i plesao sa
nimfama na meseini. Pan je bio toliko ruan kad se rodio da je njegova
majka, jedna od ovih nimfi, pobegla od njega uasnuta - imao je male
rogove, bradicu, jaree noge, kopita i rep.
Hermes, njegov otac, poneo ga je na Olimp da bi mu se Zevs i drugi
bogovi smejali. Pan je voleo da svako popodne spava u peini ili
umarku i, ukoliko bi ga sluajno probudio neki strani prolaznik,
isputao je tako stravian urlik da bi se prolaznikova kosa nakostreila,
u, kako i danas kaemo, paninom strahu.
Jednom se Pan zaljubio u nimfu Pitiju. Bila je toliko uplaena kada je
pokuao da je poljubi da je sebe pretvorila u bor da bi mu umakla. Pan je
odlomio jednu od borovih grana i nosio je kao venac za uspomenu na
nju. Ista stvar se desila kada se zaljubio u nimfu Siringu: ona mu je
pobegla tako to se preobratila u trsku. Nesposoban da je prepozna
meu hiljadu drugih trski koje su rasle pored reke, uzeo je tap i ljutito
12
udario po trsci. Onda je, posramljen pred sobom, pokupio polomljenu

trsku, isekao je noem od kremena na razliite duine, probuio rupe na
svakoj strani i povezao ih uspravno - stvorio novi muziki instrument
pod nazivom Panova frula.
Jedne aprilske veeri, u prvoj godini nae ere, du obala Grke plovio
je brod ka Severnoj Italiji, kada je posada zaula udaljene zvuke alosti i
gromki glas koji im je dovikivao sa obale: im stignete do sledee luke
postarajte se da proirite tunu vest da je veliki bog Pan mrtav! Ali
kako je i zato umro niko nikada nije saznao. To je, naravno, mogla biti i
samo glasina koju je smislio Apolon jer je eleo Panov hram za sebe.
13
III
DEMETRINAIZGUBLJENA KI
Hadu, sumornom bogu Mrtvih, bilo je zabranjeno da poseuje
Olimp, ve je iveo u mranoj palati duboko pod zemljom. Susreo je
jednog dana svog brata Zevsa u Grkoj, njihovoj zajednikoj teritoriji, i
priznao mu: Zaljubio sam se u tvoju sestrinu Persefonu, Demetrinu
ki. Mogu li dobiti tvoju dozvolu da je oenim?
Zevs se bojao da ne uvredi Hada ako kae: ,,Ne! Kakva grozna ideja!
Ali se takoe plaio uvrediti Demetru ako kae: Sto da ne? Tako mu
je, umesto da mu odgovora sa da ili ne, samo namignuo.
Mig je zadovoljio Hada. Otiao je u Kolon blizu Atine, gde je
Persefona, zaokupljena branjem prolenog cvea, odlutala od svojih
prijatelja i odneo je u svojoj velikoj mrtvakoj karuci. Persefona je
vritala, ali kad su devojke dotrale ona je ve nestala ne ostavljajui
traga za sobom osim nekoliko zgnjeenih narcisa i razliaka. Devojke su
ispriale Demetri onoliko koliko su znale.
Demetra, veoma zabrinuta, preruila se u staricu i lutala Grkom
traei Persefonu. Putovala je devet dana bez hrane i pia, i niko joj nije
znao rei nikakvu novost. Naposletku se uputila natrag u Atinu. U
oblinjoj Eleuzini,kralj i kraljica su se tako ljubazno poneli prema njoj,
nudei joj mesto dadilje mlaim vladarima, da je prihvatila da popije
jemenu sluz.
U tom je trenu najstariji princ, Triptolomej, koji je pazio na kraljevske
krave, urno dotrao: Ako ne greim, moja gospodo, ree, Vi ste
Boginja Demetra. Bojim se da donosim loe vesti. Moj brat Eubul hranio
je svinje na Kolonu, nedaleko odavde, kada je zauo grmljavinu kopita i
video karucu kako ubrzano prolazi. U njoj su bili kralj tamnog lica u
crnom oklopu i uplaena devojka koja je liila na Vau ki Persefonu.
Onda se zemlja otvorila pred bratovim oima i karuca je pojurila unutra.
Sve nae svinje su upale unutra za njom i bile su izgubljene; jer se zemlja
nad rupom ponovo zatvorila.
14
Demetra je pretpostavljala da bi kralj tamnog lica mogao biti Had. Sa

svojom prijateljicom, arobnjakom boginjom Hekatom, ispitala je
Sunce, koje sve vidi. Sunce je odbilo da odgovori, ali mu je Hekata
zapretila da e ga pomraiti svaki dan u podne ukoliko im ne kae
istinu. ,,To je bio kralj Had, priznade Sunce.
Mora da je moj brat Zevs kumovao ovome! ree Demetra besno.
Osvetiu mu se.
Nije se vratila na Olimp, ve je lutala Grkom, zabranjujui drveu da
rodi, ili travi, koju pase stoka, da raste. Da se to jo malo nastavilo
oveanstvo bi sigurno pomrlo od gladi; stoga je Zevs naterao Heru da
poaljesvoju glasnicu Iris niz dugu sa porukom za Demetru: Molim te
budi razumna, draga Sestro, i dopusti stvarima da ponovo rastu! Kad
Hera na to nije obratila panju, Zevs je poslao Posejdona pa Hestiju pa
samu Heru, da joj ponude prekrasne poklone. Ali Demetra je samo
progunala: Odnesite ih. Neu uraditi nikad nita ni za jednog od vas
dok mi se moja ki ne vrati kui!
Nakon toga Zevs je poslao Hermesa da kae Hadu: Ukoliko ne
poalje devojku kui, brate, svi emo biti uniteni. Takoe je Hermesu
dao i poruku za Demetru: Persefonu e dobiti natrag samo ukoliko jo
uvek nije okusila Hranu Mrtvih.
S obzirom da je Persefona odbijala da pojede makar i mrvicu hleba,
govorei da bi radije umrla od gladi, Had je teko mogao sakriti da ona
nije svojevoljno otila s njim. Odluio je da poslua Zevsa, pozvao je
Persefonu i rekao: Izgleda nesrena ovde, draga moja. Nisi se uopte
hranila. Moda je bolje da ide kui. Jedan od Hadovih batovana,
Askalaf, podrugljivo je dobacio kroz smeh: Nije se uopte hranila
kae? Ba sam je jutros video kako bere nar iz tvog podzemnog
vonjaka.
Had se sam sebi nasmeje. Poveo je Persefonu u jednoj od svojih
karuca u Eleusinu, gde ju je Demetra zagrlila, zaplakavi od sree. U to
Had ree: Uzgred, Persefona je pojela sedam crvenih zrna nara - moj
batovan ju je video. Ona mora ponovo sii u Tartar.
Ako ode, vrisnu Demetra, nikada neu maknuti kletvu sa zemlje,
ve u sve ljude i ivotinje ostaviti da pomru!
Na kraju je Zevs poslao Reu (Demetrinu i njegovu majku) da je moli.
Njih dve su se naposletku dogovorile da bi se Persefona trebala udati za
Hada, i provoditi sedam meseci godinje u Tartaru, po jedan mesec za
svako zrno nara koje je pojela, a ostatak vremena iznad zemlje.
15
Demetra je kaznila Askalafa, pretvorivi ga u bukajuu dugouhu

sovu; ali je nagradila Triptolomeja tako to mu je dala vreu jemenog
semena i plug. Po njenom je nalogu obiao svet u karucama koje su bile
upregnute u zmije, uei oveanstvo kako da ore polja, zaseje seme
jema i kako da ubire letinu.
16
IV
TITANI
Titani i Titanke, pod vostvom kralja Hrona, vladali su svetom sve
dok Zevsova pobuna nije dovela na vlast Olimpljane. Bilo ih je sedam
parova, svaki zaduen za jedan dan u sedmici zajedno sa planetom po
kojoj se taj dan zvao. Hron i njegova ena Rea imali su svoj sopstveni
dan, Nedelja (nazvana po planeti Saturnu), kao praznik. Meutim, Savet
Olimpljana zabranio je smrtnicima, koje je Prometej, Titan Srede, stvorio
od renog blata, da ikada vie raunaju vreme sedmicama.
Veina Titana i Titanki bila je proterana u isto vreme kad i Hron.
Zevs je potedeo njegovu tetku Metidu, i majku Reu, jer su mu pomogle
da pobedi Hrona. Potedeo je takoe i Prometeja, koji je upozorio svoje
kolege Titane da Zevs mora pobediti u ratu, borei se na strani
Olimpljana, i ubedivi Epimeteja da uradi isto. Atlasa, vou Hronove
poraene vojske, Savet Olimpljana osudio je da nosi Nebo na svojim
ramenima do propasti sveta.
Zevs je kasnije saznao da je Prometej tajno uao u Olimp, uz pomo
Ateninih uputstava, i ukrao plamtei ugalj iz Hestijinog srca, tako da su
smrtnici koje je stvorio sada mogli kuvati meso, umesto da ga jedu
sirovo. Prometej je sakrio ugalj u jezgro velike stabljike anisa, ibezbedno
ga doneo na zemlju, jo uvek zapaljenog. Da bi ga kaznio to je
smrtnicima omoguio prve korake ka civilizaciji, Zevs je doao na
pametnu ideju. Stvorio je lepu, budalastu, neposlunu enu koju je
nazvao Pandora, i poslao je Epimeteju kao dar. Kad je Epimetej hteo da
oeni Pandoru, Prometej ga je upozorio: Ovo je Zevsov trik. Budi
pametan i vrati je nazad. Tako je Epimetej rekao Hermu, koji je i doveo
Pandoru: Molim te veoma se zahvali Zevsu na njegovoj ljubaznosti, ali
mu reci da sam ja nedostojan ovako lepog poklona i da ga moram
odbiti.
17
Ljui nego ikad, Zevs se pravio da je Prometej posetio Nebo u

pokuaju da ukrade Atenu. Vezao je Prometeja lancima za stenu na brdu
Kavkazu, gde su sedeli leinari i svakodnevno ga glodali.
U meuvremenu se Epimetej, uplaen Prometejevom kaznom,
oenio Pandorom. Jednog dana Pandora je nala zapeaen vr iza
kredenca. Bio je to vr za koji je Prometej rekao Epimeteju da ga dri
dobro sakrivenog i ne otvara ni po koju cenu. Odbivi Epimetejevu
naredbu da ne ostavi vr, Pandora ga je otvorila - ba kako je Zevs i
planirao. Iz njega je izleteo roj odvratnih krilatih stvari koje su se zvale
Starost, Bolest, Ludilo, Pakost, Strast, Porok, Kuga, Glad, i tako dalje.
One su najee ubole Pandoru i Epimeteja, i nastavljajui dalje napad
na Prometejeve smrtnike (koji su do tada iveli srenim, pristojnim
ivotima) i sve im pokvarile. Meutim, stvorenje svetlih krila,nazvano
Nada, poslednja je izletela iz vra, i spreila smrtnike da se, krajnje
oajni, meusobno poubijaju.
18
V
PODZEMLJE TARTARA
Tartar, kraljevstvo u kom su vladali kralj Had i kraljica Persefona,
nalazilo se duboko pod zemljom. Kad bi smrtnici umirali, Hermes je
nareivao njihovim duama da ga prate kroz vazduh, i dovodio ih do
glavnog ulaza - u umarku crnih jablana pokraj Zapadnog Okeana - pa
dole kroz tamni tunel do podzemne reke Stiks. Tu bi plaali Haronu,
starom, bradatom skelediji, da ih preveze na drugu stranu koristei
novie tako to bi ih stavljali ispod jezika svojih tela. Tada bi postajali
duhovi. Haron bi duhovima, koji nisu imali para, govorio da se zauvek
moraju tresti na obali reke ili da nau svoj put nazad u Grku, i da uu
na sporedni ulaz kod Tenara, gde je ulaz bio besplatan. Hadov ogromni,
troglavi pas Kerber, nije dozvoljavao duhovima da pobegnu i spreavao
je bilo kog ivog smrtnika da ue.
Najui predeo Tartara sastojao se iz krevitih Astodelskih Polja, nad
kojima su duhovi beskonano lutali, ali nisu mogli initi nita od onog
to bi voleli da rade osim da love duhove jelena - ako bi ih to zabavilo.
Astodeli su visoko, ruiasto-belo cvee, sa liem kao kod poriluka i
korenjem kao sladak krompir. Izvan Astodelskih Polja nalazio se
Hadov,visoko uzdignut, hladni dvorac. Levo od njega rasli su empresi,
oznaavajui Letu, Bazen Zaborava, gde su obini duhovi edno navalili
da piju. U trenu bi zaboravili svoje prole ivote, to im nije ostavljalo
nita o emu bi mogli razgovarati. Ali duhovi, kojima bi Orfej, pesnik,
dao tajnu lozinku, proaputali bi je Hadovim slugama, i, umesto da piju
iz Bazena Zaborava, otili da piju iz Mnemozine, Bazena Uspomena,
oznaenog belim jablanom. To im je omoguavalo da priaju o svojim
prolim ivotima, a mogli su i proricati budunost. Had je takvim
duhovima dozvoljavao kratke posete u gornji svet, kada bi ih njihovi
potomci imali neto pitati i rtvovali bi mu svinju kao napojnicu.
Kada bi tek doli u Tartar, duhovi su bili odvoeni na sasluanje kod
trojice Sudija Umrlih: Minos, Radamant i Eak. Oni, iji ivoti nisu bili ni
dobri ni loi, bili bi poslani na Astodelska Polja; veoma loi odlazili su na
19
Kazneno Zemljite iza Hadovog dvorca; vrlo dobri, na kapiju pored

Bazena Uspomena, koja je vodila u zemlju vonjaka pod nazivom Elizej.
Elizej je uivao u neprestanom sunevom svetlu; igrama, muzici, i tamo
je zabava trajala bez prestanka; cvee nikad nije venulo; i svo je voe
uvek bilo sezonsko. Sreni duhovi, poslani u Elizej, mogli su nepozvani
poseivati zemlju svake Noi Svih Dua, i ko god je eleo. mogao se tada
uvui u graak, nadajui se da e ga pojesti neka fina, zdrava, bogata
devojka; kasnije bi se rodio kao njeno dete. Ovoobjanjava zato ni jedan
astan ovek ne jede graak tim danima: u strahu da ne proguta duha
nekog od svojih roditelja ili bake i dede.
Had je postao neizmerno bogat zbog svog zlata i srebra i dragulja to
lee pod zemljom; ali su ga ipak svi mrzeli, ukljuujui i Persefonu, koja
je alila jadne duhove pod njegovom vlau i nije imala sopstvene dece
da je tee. Hadovo najvrednije vlasnitvo bio je lem nevidljivosti, koji je
napravio jednooki Kiklop kad ih je Hron poslao u Tartar. im je Hron
bio proteran, Had je po Zevsovom nareenju oslobodio Kiklope koji su
mu u znak zahvalnosti dali lem.
Kaznenim Zemljitem upravljaju Tri Erinije: strahovite, uvenule,
divlje, ene crne kao ugalj, sa zmijama umesto kose, pasjim licima,
krilima kao u slepog mia i uarenim oima; nosile su baklje i korbae.
Erinije su isto tako esto poseivale zemlju, da bi kaznile ive smrtnike
koji su bili okrutni prema deci ili nepristojni prema starim ljudima i
gostima ili neljubazni prema prosjacima; do smrti su proganjale svakog
ko se loe ophodio prema svojoj majci ma kako ona bila rava. Meu
poznatim zloincima na Kaznenom Zemljitu bile su etrdeset i devet
Danaide. Njihov otac, Danaj, kralj Arga, bio je prisiljen da ih uda za
etrdeset i devet roaka, sinovima svog brata Egipta. Danaj je potajno
dao Danaidama dugake, otre igle i rekao im da ih zariju u srca svojih
mueva na no zajednikog venanja. Danaide su posluale, i kad
sukonano umrle, Erinije ih nisu bievale, jer su one ipak samo posluale
nareenje svoga oca, nego su bile osuene da vrevima pune vodu sa
reke Stiks i pune Hadovo batensko jezerce. Vrevi su na dnu bili
izbueni kao sita, tako da su Danaide naporno peaile tamo amo, bez
kraja, od reke do jezerceta i ponovo nazad, nikad ne zavravajui svoj
posao. (Petnaesta Danaida, po imenu Hipermnestra, je takoe dobila
dugaku, otru iglu, ali se zaljubila u svog mua i pomogla mu da
pobegne nepovreen. Hipermnestra je otila pravo u Elizej nakon to je
umrla.)
20
Tantal Lidijski bio je jo jedan zloinac. On je ukrao ambroziju, hranu

bogova, da bi je podeli svojim smrtnim prijateljima, i onda je (kao da to
to je uradio nije bilo dovoljno loe), pozvao Olimpljane na gozbu i
ponudio im varivo od ljudskog mesa, spremljenog od tela njegovog
ubijenog neaka Pelopa! Olimpljani su odmah prepoznali da je meso
ljudsko. Zevs je munjom ubio Tantala i vratio Pelopa u ivot. Dole u
Tartaru, Minos, Radamant i Eak, vezali su Tantala za voku, pored reke
Stiks, na kojoj su rasle kruke, jabuke, smokve i narovi, ali kad god bi
probao da ubere bilo koje voe koje mu je visilo do ramena, vetar bi
uvek oduvao granu. tavie, nivo vode u reci bio je Tantalu do pojasa,
ali kad god bi se sagnuo da pije ona bi se uvek povukla van dohvata.
Trpeo je beskrajne muke od gladi i ei.
Sizif Korintski je jednom izdao Zevsovu tajnu. Sudije su ga osudile
da uz visoku strmu padinu kotrlja ogroman kamen do vrha brda. Kad
god se priblii skoro do vrha, kamen se uvek skotrlja, snano
odskakujui, i on mora sve ispoetka, iako je iscrpljen od napora, stalno
pokuavajui.
21
VI
HERMESOVO ROENJE
im se Hermes rodio u Arkadijskoj peini, njegova je majka, Maja,
uurbano trkarala naokolo, palei vatru da zagreje vodu za njegovo
prvo kupanje, dok je Silen, dadilja, uzela vr da ga napuni na najbliem
izvoru. Poto je bio bog, Hermes je u roku od nekoliko minuta izrastao
do veliine etvorogodinjeg deaka, popeo se uz kolevku, i tiho se
iskrao u potrazi za avanturom. Nameravao je ukrasti izvrsno stado
Apolonovih krava. Da bi prikrio njihove tragove, nainio im je cipele od
kore drveta i ispletene trave, i potom odveo krdo u umu iza peine i
vezao krave za drvo. Apolon je primetio odsustvo krava i ponudio
nagradu za pronalazak lopova. Silinej, Panov sin, koji je iveo nedaleko
od svojih prijatelja Satira -polujarci poluljudi, kao on i njegov otac pridruio se potrazi. Pribliivi se Majinoj peini, Silinej zau prekrasnu
muziku koja je dolazila iznutra. Zaustavio se i videvi Silen na ulasku u
peinu, upita je: ,,Ko je taj muziar?
Silen mu odgovori: Pametni, mali deak, koji se tek jue rodio.
Napravio je novu vrstu muzikog instrumenta tako to je razapeo
kravlje crevo preko upljeg kornjainog oklopa.
Silinej primeti dve bele, svee odrane, kravlje koe, privrene
klinom, kako se sue. ,,Da li ove koe pripadaju istim kravama ije je i
crevo? upita.
,,Da li ti optuuje nevino dete za krau?
Naravno! Ili je tvoje nadareno dete ukralo Apolonove bele krave ili
si ti to uinila.
Kako se usuuje da pria takve stvari, ti pokvareni stare? I,
molim te, stiaj glas, da ne probudi detetovu majku.
U to sleti Apolon, i ode pravo u peinu, mrmljajui: Moja magija mi
govori da je lopov ovde. Probudio je Maju. Gospoo, Va sin je ukrao
moje krave. Mora ih smesta vratiti!
Maja zevne. Kakva smena optuba! Moj sin je tek roen.
22
Ovo su koe mojih dragocenih krava, ree Apolon. Hajde sa

mnom, ti nevaljali deae!
Zgrabio je Hermesa, koji se pretvarao da spava, odveo ga na Olimp,
gde je sazvao savet bogova, i optuio ga za krau.
Zevs se namrgodi i upita: ,,Ko si ti deae?
Tvoj sin Hermes, Oe, odgovori Hermes. Roen sam jue.
Onda sigurno nisi kriv za ovaj zloin.
,,Ti najbolje zna, Oe.
,,On je ukrao moje krave, ree Apolon.
Jue sam bio suvie mlad da bi znao razlikovati dobro od loeg,
objasnio je Hermes. Danas znam, i izvinjavam se. Moete uzeti ostatak
krava, ukoliko su vae. Ubio sam samo dve, i isekao ih na dvanaest
jednakih komada kao rtvu za dvanaest bogova.
Dvanaest bogova? Koje dvanaesti? upita Apolon.
,,Ja sam, ree Hermes, klanjajui se utivo.
Zajedno su otili do peine, gde je Hermes izvadio liru od
kornjainog oklopa ispod pokrivaa svoje kolevke, i tako divno zasvirao
na njoj da je Apolon uzviknuo: Predaj mi taj instrument. Ja sam bog
Muzike!
,,U redu, ali samo ako mogu zadrati tvoje krave, odgovori Hermes.
Rukovali su se za sklopljen posao, prvi ikada napravljen, i vraajui
se na Olimp, obaveste Zevsa da je stvar sreena.
Zevs uze Hermesa u krilo. Sada, sine moj, budi oprezan u
budunosti, da ne krade i ne lae. Izgleda da si veoma pametan deak.
Odlino si sredio stvari sa Apolonom.
Onda me uini tvojim glasnikom, Oe, molio je Hermes.
Obeavam da nikada vie neu lagati, iako bi ponekad bilo bolje ne
kazati celu istinu.
Neka bude tako. Bie odgovoran za sve pregovore, kupovinu i
prodaju, i titie prava putnika, da mogu putovati kojim god im se
javnim putem svidi, dokle god su miroljubivi.
Zevs mu onda dade njegovu oljutenu palicu i belu vrpcu; zlatni eir
protiv kie; i zlatne sandale sa krilima da moe leteti bre od vetra.
Pored slova alfabeta (sa kojima su mu, uzgred, pomogle Tri
Suenice), Hermes je izumeo i aritmetiku, astronomiju, muzike lestvice,
teinu i mere, umetnost boksa i gimnastiku.
23
Sunce, ije je ime bilo Helios, posedovao je palatu u blizini Kolhide

na Dalekom istoku preko Crnog mora. Ubrajao se u manje bogove, jer
mu je otac bio Titan. Svakog jutra, u zoru, Helios bi upregnuo etiri bela
konja u vatrenu karucu - tako svetlu da niko nije mogao da gleda, a da
ne povredi oi - koju bi vozio preko neba do druge palate na Dalekom
zapadu, blizu Elizejskih polja. Tamo bi ispregnuo svoju zapregu, i kad bi
se napasli, ukrcao bi njih i karucu na zlatan feribot, u kom bi plovili,
vrsto spavajui, oko sveta pratei Okeanski Tok sve dok ponovo ne bi
stigli u Kolhidu. Helios je uivao da gleda ta se deava u svetu ispod,
ali nikad nije mogao uzeti odmor.
Faeton, njegov najstariji sin, mu je neprestano traio dozvolu da vozi
karuce. Zato, za promenu, jedan dan ne ostane u krevetu, Oe?
Helios bi uvek odgovarao: Moram saekati dok jo malo ne odraste.
Faeton je postajao tako nestrpljiv i loe raspoloen -bacajui kamenje u
prozore Palate, i upajui cvee iz vrta - da je konano Helios rekao:
Hajde, dobro, moe je voziti sutra. Ali vrstodri uzde. Konji su vrlo
vatreni. Featon je pokuao da se pokae pred svojom mlaom sestrom,
a konji su, shvatajui da on ne zna da dri uzde, poeli da posru gore
dole. Olimpljani su u jednom trenu osetili ledenu hladnou, a ve u
drugom videli su drvee i travu kako se spaljuje od vruine. Prekini sa
tim glupim trikovima, deae! zaurlao je Zevs.
Moja zaprega je van kontrole, Vae Velianstvo, zadihano je
odgovorio Faeton.
Zevs je, ogoren, pogodio munjom Featona i ubio ga. Njegovo telo
palo je u reku Po. Devojice su plakale i plakale. Zevs ih je pretvorio u
stabla jablana.
Heliosova sestra, Eos, ili Zora, koja je svako jutro ustajala malo pre
Sunca, upregnula je drugu karucu (roze boje), i otila da kae
Olimpljanima da dolazi njen brat. Zora se udala za smrtnika Titona, kog
je Zevs zbog nje uinio besmrtnim; ali zaboravila je da ga pita da li moe
zauvek da ostane mlad. Titon je bivao sve stariji i stariji, sei i sei,
runiji i runiji, manji i manji, dok na kraju nije zavrio kao skakavac.
24
VII
ORFEJ
Orfejeva majka bila je Kaliopa, jedna od Devet Muza, i inspirisala je
pesnike. Osim to je bio pesnik, Orfej je svirao liru tako dobro da, ne
samo da je svojom muzikom mogao ukrotiti divlje zveri, ve je inio da
se stene i drvee pomiu sa svojih mesta da bi ga pratili. Jednog
nesrenog dana njegova lepa ena Euridika zgazila je na uspavanu
zmiju, koja se probudila i ujela je. Umrla je od otrova, a Orfej je
neustraivo siao u Tartar, svirajui svoju liru, da je odnese. Oarao je
Harona da ga preveze preko Stiksa bez plaanja; opinio je Kerbera tako
da je cvileo i lizao mu stopala; armirao je Erinije da spuste svoje bieve i
da ga sluaju, obustavljajui sva kanjavanja; omaijao je kraljicu
Persefonu da mu da tajnu lozinku za Bazen Uspomena; ak je i kralja
Hada zaarao da oslobodi Euridiku i da joj dopusti da ponovo ode gore
na zemlju sa njim. Had je postavio samo jedan uslov: da se Orfej ne sme
osvrtati sve dok Euridika bezbedno ne izae na svetlo sunca. Tako oni
otioe, pevajui i svirajui sreno. Euridika ga je sledila; ali se u
poslednjem trenutku Orfejprepao da bi ga Had mogao prevariti,
zaboravio na uslov, zabrinuto pogledao iza sebe - i zauvek je izgubio.
Kada je Zevs svog sina Dionisa uinio Olimpljaninom, Orfej je odbio
da potuje novog boga, koga je optuivao da smrtnicima daje lo primer
svojim divljim ponaanjem. Dionis je ljutito naredio gomili iz Menade pijanim enama - da progone Orfeja. Uhvatili su ga bez njegove lire,
odrubile mu glavu, koju su bacile u reku, i rastrgle ga na sitne komade.
Devet Muza ih je alosno pokupilo i sahranilo u podnoju brda Olimpa,
gde su slavuji, od tada, pevali slae nego bilo gde drugo. Orfejeva je
glava, pevajui, otplovila niz reku do mora, gde su je spasili ribari radi
sahrane na ostrvu Lemnos. Zevs je tada dopustio Apolonu da Orfejevu
liru stavi na nebo kao sazvee koje se i danas naziva Lira.
25
VIII
DEUKALIONOV POTOP
Jednom, kad je preruen u jadnog putnika Zevs etao zemljom, otkrio
je da su ljudi u Arkadiji okrutni i neljubazni, i odluio je da satre sve
smrtnike velikim potopom. U isto vreme je Deukalion, kralj u Ftiji,
posetio svog oca Prometeja na Kavkazu i uzaludno pokuao da otera
leinare koji su se njime hranili. Prometej, koji je mogao predvideti
budunost, upozorio je Deukaliona na potop; tako je Deukalion sagradio
sebi sanduk, napunio ga oporima, krdima i ostalim to je imao, i
uurbano se ukrcao. Njegova ena, Pira, je takoe pola s njim. Dunuo je
Juni vetar, kia je lila kao iz kabla, reke su jurnule niz planinske strane,
nosei pred sobom gradove, hramove i utapajui iva stvorenja. Sanduk
je plutao visoko iznad drvea, a voda je i dalje rasla. Na kraju je jo samo
nekoliko planinskih vrhova virilo iz vode. Tad je kia prestala, i sanduk
se, nakon devetodnevnog ljuljanja, zaustavio na vrhu gore Otris u
Tesaliji, nedaleko od Ftije. Deukalion i Pira se iskrcae, rtvovae ovna
Zevsu, i im se voda malo povukla, nali su hram prekriven morskom
travom i ostacima ruevina, gde su se tuno molili da oveanstvo bude
poteeno. Zevs je, uvi njihovemolitve, poslao Hermesa da im porui:
Sve e biti u redu. Pokrite glave i bacite kosti vae majke preko glava.
S obzirom da su Deukalion i Pira bili od dve razliite majke, obe
sahranjene na grobljima koja su sada bila duboko pod vodom,
pretpostavili su da je vae majke znailo Majke Zemlje. Pokrivi glave,
bacali su kamenje preko njih. Prilikom pada na zemlju kamenje se
pretvaralo u ljude i ene.
Nekoliko drugih smrtnika je takoe bilo spaseno. Parnasa, sina boga
Posejdona, probudio je zvuk vukova koji su zavijali od straha, on ih je
pratio do vrha brda koje se i danas zove po njemu. I Megar, Zevsov sin,
bio je probuen vriskom dralova, koje je pratio do vrha planine
Gargan. Oba preivela povela su sa sobom u sigurnost i svoje porodice.
26
IX
ORION
Orion iz Beotije, najzgodniji ovek i najpametniji lovac koji postoji,
zaljubio se u Meropu, ki Enopija, kralja Kiosa. Moe oeniti Meropu,
ree Enopij, ,,ako obea da e ubiti sve divlje zveri na mom ostrvu. To
je Orion i uradio, i svake je noi donosio Meropi u dvorac koe mrtvih
medveda, lavova, vukova, divljih maaka i lisica. Kad je oistio Kios od
svih divljih zveri koje su bile vee od mia, pokucao je na Enopijonova
vrata. Sad mi dopusti da oenim tvoju ker.
Nee moi, odgovori Enopijon. Jutros sam, u zoru, uo vukove
kako zavijaju, lavove i medvede kako riu, lisice kako izvikuju i divlje
make kako mjauu. Nisi jo ni priblino zavrio svoj zadatak.
Orion ode i napi se. Te noi je provalio u Meropinu spavau sobu.
Poi u Afroditin hram i udaj se za mene! uzviknu. Meropa je vrisnula
za pomo, i Enopijon, u strahu da ne bude povreen ako se umea, brzo
poalje grupu Satira da odnesu Orionu jo vina da popije.
Zdravica za sretan brak! povikae Satiri.
Orion im zahvali, popije dosta, i padne omamljen na zemlju. Tada se
okrutni Enopijon dovue gore i iskopa mu oba oka. Ali je Orion,iako
slep, uo Kiklope kako kuju u daljini, i pratio zvuk do kovanice. Tamo
je pozajmio deaka od Kiklopa, kao svog vodia do najdaljeg Istoka, gde
je Sunce, pored Okeana, dralo u tali svoje konje, za svoje dnevne
vonje po nebu. Sunce se saalilo na Oriona i povratilo mu vid. Orion je
otiao nazad u Kios da se osveti. Enopijon se, upozoren na njegov
dolazak, sakrio u grobnicu i naredio slugama da kau da je otiao van
zemlje; tako je Orion posetio i Kretu u potrazi za njim. Boginja Artemida,
koja se sluajno zatekla tamo, doekala je Oriona. Zato ne odemo
zajedno u lov, upitala je, ,,i vidimo ko moe ubiti vie divljih jareva?
,,Ja se ne mogu meriti sa boginjom kao to ste Vi, ljubazno odgovori
Orion, ali bi jako voleo da vas gledam kako ustreljujete.
27
Bog Apolon, Artemidin brat, je uo za ovaj dogovor i ljutito je

progunao: Plaim se da se ona zaljubila u ovog smrtnika. Moram to
zaustaviti. Poslao je ogromnog korpiona, veeg od slona, da napadne
Oriona. Orion ga je napunio strelama, pa je iskoristio svoj ma; ali je,
poto nije bio u stanju da ubije udovite, skoio u more i otplivao.
Apolon ree Artemidi, koja je upravo stigla sa lukom i strelom: ,Vidi li
onu crnu stvar koja se njie gore-dole tamo na puini?
,Vidim, odgovori Artemida.
,,To je glava one hulje Kandaona, ree Apolon. Uvredio je jednu od
naih svetenica. Ubijga!
Artemida poveruje Apolonu, paljivo nacilja i odapne strelu. Otkrivi
da je ubila Oriona, pretvorila ga je u sazvee, veno progonjen
korpijonom - da svakog podseti na Apolonovu ljubomoru i lai.
28
X
ASKLEPIJ
Artemida se osvetila Apolonu za Orionovu smrt tako to je ustrelila
Koronu, enu iz Tesalije koju je on oenio. Ali je dopustila da im se dete
rodi ivo. Apolon je deaku dao ime Asklepij, i odneo ga na goru Pelij,
nedaleko odatle, gde je Hiron, kralj Kentaura, preuzeo na sebe njegovo
obrazovanje.
Kentauri su bili pola ljudi pola konji i veoma mudri; njihova najvea
mana bila je navika da se na venanjima napiju i razbijaju nametaj.
Hiron je poduavao neke od najhrabrijih heroja na zemlji, ukljuujui
Herakla i Jasona. Nauio je Asklepija streljatvo, alfabet, astronomiju,
iako je primetio da je on najvie bio zainteresovan za medicinu. Nakon
nekoliko godina provedenih u Hironovoj koli, Asklepij je postao
najbolji doktor u Grkoj. Ne samo da je izleivao ljude na samrti, ve je u
tri ili etiri prilike povratio mrtve u ivot, koristei arobnu biljku koju
mu je pokazala zmija u grobnici.
Kralj Had se poalio Zevsu: Jedan od Apolonovih sinova krade
moje potinjene.
Hajde, hajde, odgovori mu Zevs, Asklepije lei samo iz dobrih
namera. Mogu li ga kriviti zbog toga? U svakom sluaju, svi njegovi
pacijenti umru, pre ili kasnije, pa zato se onda ljuti?
Nisi u pravu, ree Had, ,,on lei za novac. Pre neki dan vratio je u
ivot kralja Likurga, ije telo su divlji konji rascepili na komade po
nareenju tvog sina Dionisa. Likurg je, sea se, porazio Dionisovu
vojsku kad se pobedonosno vraala iz Indije. Kraljevska porodica je
platila Asklepiju hrpu zlata za to to je uradio.
Aha, pa dobro onda, promrsi Zevs. Baci munju na Asklepija i ubije
ga, samo da bi zadovoljio Dionisa.
Asklepijeva smrt je razbesnela Apolona. Osvetio se tako to je
ustrelio sve Kiklope, koji su sagradili zidine Olimpa i iskovali Zevsovu
munju.
29
Zevs je kaznio Apolona tako to mu je naredio da postane obian

pastir na godinu dana, u slubi kralja Admeta iz Fere, pukog smrtika.
30
XI
UI KRALJA MIDA
Mida, kralj Makedonije koji je voleo zadovoljstva, zasadio je prvi
ruinjak na svetu. Dane je provodio u gozbama i sluanju muzike.
Jednog mu se jutra poalio njegov batovan: Pijani Satir se zapleo o tvoj
najbolji ruin grm.
Dovedi hulju ovamo, ree Mida.
Ispostavilo se da je Satir u stvari Silen, koji je iao do Indije i natrag
kao Dionisov uitelj. Priao je Midasu uzbudljive prie o Indiji, o novom
kontinentu koji se nalazi preko Atlantika, gde visoki, lepi, dugoveni
smrtnici naseljavaju predivne gradove; i kako su ti divovi nekad
doplovili u Evropu sa stotinama brodova, ali im je tamo bilo sve
dosadno i runo da su ubrzo otplovili nazad kuama.
Mida je pet dana i noi zabavljao Silena, sluajui te prie, i onda ga
bezbedno poslao natrag Dionisu. Dionis je zahvalno obeao Midasu da
e mu ispuniti koju god hoe elju; Mida je izabrao magini prah koji bi
u zlato pretvorio sve to dotakne. U poetku je bilo veoma zabavno:
pravio je zlatne rue i zlatne slavuje od obinih. Onda je, grekom,
sopstvenu ker pretvorio u kip, i primetio da se hrana koju je jeo i vino
koje je pio u njegovim ustima pretvaralo u zlato; te umalo nije umro od
gladii ei. Dionis mu se glasno smejao, ali mu je dozvolio da spere
zlatni dodir u frigijskoj reci Paktol - ija je peana obala jo uvek sjajna
od zlata - i da povrati svoju ker. Takoe mu je pomogao da postane
kralj Frigije.
Jednog dana Apolon zamoli Mida da bude sudija u muzikom
takmienju izmeu njega i frigijskog pastira Marsijasa. Evo kako se to
dogodilo. Boginja Atena izumela je duplu flautu, nainjenu od kostiju
ukopljenog vola, i svirala je na njoj arobne melodije na gozbama
Olimpljana. Ali bi Hera i Afrodita poele da se kikou i Atena nije mogla
shvatiti zbog ega. Zato je otila u Frigiju i svirala flautu sama gledajui
31
svoj odraz u umskom potoku. Kada je videla kako glupavo izgleda sa

naduvanim obrazima i crvenim licem, hitnula je flautu bacajui kletvu
na svakoga ko je uzme. Desilo se da je Marsijas naao flautu, i kad ju je
zasvirao, iz nje su izale oaravajue melodije da je izazvao Apolona na
ovo takmienje.
Apolon je naredio Muzama i Madasu da budu sudije. Kad je Marsijas
odsvirao na flauti i Apolon na liri, sudije se nisu odmah mogle saglasiti
koji je od njih dvojice bolje svirao. Apolon je onda rekao Marsijasu: U
tom sluaju, izazivam te da svira svoj instrument okrenut naopako, kao
to ja sviram svoj. Rekavi to, okrene liru naopake i odsvira gotovo
isto tako dobro kao i ranije. Kako Marsijas, naravno, nije to isto mogao
uraditi sa svojom flautom, Muze su objavile: Pobednik je Apolon.
,,Ne, to je bio nepoten test, ree Mida. Kako bilo, Muze su bile
protiv njega, devet naspram jedan, i Apolon ree Marsijasu: Mora
umreti, bedni smrtnie, to si se usudio da izazove samog boga
Muzike! I ustreli Marsijasa kroz srce, odere mu kou i da je Satirima za
pravljenje bubnjeva.
Tad Midasa nazove magarcem, i dodirne mu ui, koje izrastu
dugake i dlakave, kao u magarca. Mida je pocrveneo, pokrio ih velikom
frigijskom kapom i molio Muze da ne govore o ovom. Na nesreu
Midov berberin morao je saznati tajnu, jer su Frigijci nosili veoma kratku
kosu; ali mu je Mida pripretio da e ga ubiti ako kae ikom ivom.
Berberin, koji je pucao u sebi od tajne, iskopao je rupu na obali reke
Paktol, paljivo pogledao oko sebe, iz straha da bi ga neko mogao uti, i
proaptao u rupu: Kralj Mida ima magaree ui. Odmah je zatrpao
rupu da bi sahranio tajnu, i srean, otiao. Ali je trska, koja je nikla iz
rupe, doaptala drugoj trsci: Kralj Mida ima magaree ui; kralj Mida
ima magaree ui! Uskoro su i ptice ule novost i prenele je oveku po
imenu Melamp, koji je razumeo njihov jezik. Melamp je rekao prijatelju,
i na kraju je Mida, vozei se u svojoj koiji, uo sve svoje ljude kako viu
u glas: Skini tu kapu, kralju Mida! Hoemo da ti vidimo ui! Mida je
prvo odrubio glavu berberu, a onda se ubio zbog sramote.
32
XII
MELAMPOD I FILAK
Jednog dana Melampod iz Filosa spreio je svoje sluge da ubiju
mladunce zmije, iju je majku zgazila dvokolica. U znak zahvalnosti,
male zmije su se uvukle u njegov krevet dok je on spavao i olizale mu
ui svojim rascepljenim jezicima. Melampod se probudio i shvatio da
razume jezik ptica i insekata. Iako iznenaen kada je otkrio koliko su
njihovi razgovori uglavnom dosadni, ponekad bi sluajno uo
najinteresantnije tajne.
Bijant, Melampodov brat blizanac, hteo je da oeni svoju roaku
Peru; ali Perin otac nije hteo da pristane osim ako Bijant ne obea da e
mu nabaviti pobedniko krdo krava koje su pripadale starom susedu
opake naravi. Taj je sused, ije je ime bilo Filak, odbio da proda krdo po
bilo kojoj ceni, i Bijant je skoro umro od razoarenja. Kako bilo,
Melampod je sluajno uo dva drala koji su razgovarali dok su zajedno
lovili abe u jezercetu blizu njegove kue. Jedan je rekao: Kakva teta u
vezi sa Bijantom i tim kravama, eh?
,,Da, odgovori drugi, ali sluajno znam da ko god pokua da ih
ukrade, osim samog Bijanta, otii e u zatvor na tano godinu dana,a
onda e ih dobiti na poklon. Ako Bijant pokua, Filaku je sueno da ga
ubije. O, kakva divna debela aba!
Da bi pomogao Bijantu, Melampod ukrade krave, Filak ga uhvati, i
zatvori ga u privatni zatvor.
Deset noi pre isteka godine dana u zarobljenitvu, Melampod uje
par gusenica kako priaju na gredi iznad njegove glave. Jedna primeti,
da ako budu snano jeli drvo celu no, u zoru sledeeg dana e pasti.
Melampod je lupao na vrata svoje elije i zahtevao je da bude prebaen u
drugu.
Zato? upita ga Filak.
Zato to e ova greda u zoru pasti. Ako me ubije, bogovi e te
kazniti to nisi uradio kako sam ti rekao.
33
Budalatina!
,,Ne, to je istina.
Ba pred zoru Filak pomisli kako je bolje da premesti Melampoda u
drugu eliju. Tako i uradi, i poalje robinju da donese Melampodov
krevet. Ba ga je izvlaila kad je greda pala i ubila je.
Filak je bio zaprepaten. Izgleda da si ti prorok, moj gospodaru
Melampode, ree. Moda mi moe pomoi. Moj sin je paralizovan od
detinjstva. Ako mi kae kako da ga izleim, obeavam da u ti dati moje
pobedniko krdo krava i tvoju slobodu takoe.
Melampod je rtvovao bika Apolonu, vodei rauna da ostavi
iznutrice pored oltara da leinari mogu jesti. Leinari, poput drala,
suproroanske ptice, i ubrzo su dva doletela. Dok je jedan trgao otpatke
svojim kukastim kljunom, Melampod ga je uo kako govori: Ovo mi je
prvo jelo ovde od pre deset dana kada je Filak rtvovao ovna Zevsu.
Seam se kako je njegov kukaviki mali deak vritao kad ga je video da
je podigao no i ubio ovna. Filak je otrao da utei deaka, ali je prvo
zabio no u ono tamo krukino drvo, sigurnosti radi. Kasnije je
zaboravio da ga ponovo izvadi. To je uznemirilo boginju Heru, kojoj je
kruka sveto drvo. Ona je paralizovala deaka u znak kazne. Pogledaj,
no je jo uvek tamo gde ga je Filak ostavio, skoro obrastao korom
drveta.
Drugi leinar je odgovorio punih usta: Kada bi Filak samo imao
pameti da izvadi no, ostrue ru, pomea je sa vodom i da svom sinu
da to pije deset dana, ujutru i uvee, to bi mu potpuno izleilo paralizu.
Melampod je preneo Filaku savet leinara, koji je rtvovao jagnje
molei se glasno Heri za oprotaj, i za deset dana izleio sina rustinom
vodom.
Filak je dao Melampodu krave, koji ih je dao Bijantu. Bijant ih je
predao Perinom ocu a on mu je za uzvrat dao Peru. Bijant zahvali
Melampodu kao najboljem bratu; i sve se, makar jednom, sreno
zavrilo.
34
XIII
EUROPA I KADMO
Agenor Egipanin, nastanio se u Palestini mnogo pre Mojsijevog
vremena, i imao je pet sinova i jednu ker koja se zvala Europa. Jednog
lepog dana Zevs se, gledajui sa Olimpa, zaljubi u Europu. Preruio se u
snenobelog bika, i skakutao je naokolo na obali blizu Agenorovog
grada Tira. Bik je izgledao toliko pitomo da je Europa otila da ga
pomazi i ponela korpu punu cvea koje je splela u venac oko njegovih
rogova. Onda mu je poljubila nos, popela se na njegova vrsta lea, i
otila na jahanje du obale. Iznenada je on zagazio u vodu i otplivao
daleko sa njom. Europa se bojala da pusti njegove rogove, s obzirom da
je bila veoma lo pliva, a njene dvorske dame su bespomono stajale,
gledajui kako njihova draesna princeza nestaje u daljini.
Agenor je naredio petorici svojih sinova da krenu u potragu za
Europom, i da se ne vraaju bez nje. Ni jedan nije uspeo da je nae, jer je
Zevs ukleo svakog boga ili smrtnika koji otkrije da je on preplivao do
Krete i da ju je tamo oenio. Najstariji sin, Finej, iao je dokle god se
proteu obale Crnog mora, odustao od potrage i nastanio se blizu
Bosfora. Kilik, sledei sin, nastanio se u Kilikiji (koja se odtada naziva po
njemu), i postao gusar. Tasos se zaustavio na ostrvu Tasos i kopao je
zlato. Feniks je posetio Afriku, gde je osnovao gradove, ali se navodno,
posle Agenorove smrti, vratio u Palestinu, deo koji se po njemu zove
Fenikija. Kadmo, najmlai od njih petorice, otiao je u Grku, i pitao
Apolonovo proroite u Delfima gde je otila Europa. Apolonova
svetenica je odgovorila: Budi mudar, Kadmo, i odustani od traenja.
Umesto toga, prati kravu koja ima beli puni mesec na svakoj slabini. Kad
ona legne, rtvuj je Ateni, i sagradi grad.
Kadmo je ubrzo video ba takvu kravu. On i njegovi drugovi pratili
su je sve do Beotije dok nije legla. Tad ree: Moramo je poprskati
svetom vodom radi rtvovanja. Donesi punu kacigu vode sa tog izvora!
35
Izvor je pripadao Aresu, bogu Rata, koji je drao ogromnog zmaja

kao uvara izvora. Kada je zmaj pobio Kadmove ljude, on je i sam otiao
tamo i smrskao mu glavu kamenom. Atena, njuei prijatan miris peene
krave, sleti sa Olimpa, zahvali mu i kae: Izvadi zmaju sve zube i
posadi ih kao da su seme!
Kadmo je posluao i, na njegovo iznenaenje, iz njih su iznikli
naoruani ljudi.
Sad ih gaaj kamenom! naredi Atena.
Ponovo je posluao, krijui se iza stene; i odjednom su naoruani
ljudi poeli meusobno da se optuuju za baeni kamen. Poela je borba,
na kraju koje je ostalo samo petoro ljudi, svi ranjeni. Kadmo im je previo
rane i brinuose o njima dok se nisu oporavili. Oni su mu se zahvalno
zakleli da e mu se povinovati bilo u miru ili u ratu. Dao im je da
sagrade poznati grad Tebu.
Kada se Ares pobunio da je njegov ljubimac zmaj bio okrutno ubijen,
Savet Olimpljana je osudio Kadma da bude Aresov sluga devedeset i
devet meseci; ali je na kraju, nakon to je pomogao Aresu u nekoliko
ratova, osloboen i mirno je vladao Tebom.
U meuvremenu je Europa postala majka Minosa i Radamanta, iz
njenog braka sa Zevsom, koji su kasnije postali Sudije Umrlih; i dala je
svoje ime kontinentu Evropi.
36
XIV
DEDAL
Dedal, Atinjanin, neverovatno vet kova, nauen od Atene i Hefesta,
postajao je ljubomoran na svog neaka Tala i ubio ga je. Tal, iako je imao
samo dvanaest godina, izumeo je pilu. Da bi izbegao veanje, Dedal je
pobegao na Kretu gde ga je doekao kralj Minos, Europin sin. Minosu su
nedostajali dobri radnici. Dedal je oenio devojku sa Krete sa kojom je
dobio sina Ikara; i pravio je Minosu sve vrste kipova, nametaja, maina,
oruja, oklopa i igraaka za decu iz dvorca. Posle nekoliko godina
zatraio je mesec dana odmora, i kada mu je Minos to odbio, odluio je
da pobegne.
Znao je da bi bilo beskorisno ukrasti brod i otploviti, jer bi ga
Minosovi brzi brodovi ubrzo sustigli. Stoga je sebi i Ikaru napravio po
jedan par krila da zaveu na ruke. Velika je pera nanizao na okvir; a
manje perje je bilo spojeno pelinjim voskom. Kad je pomogao Ikaru da
stavi njegov par krila, Dedal ga je upozorio: Pazi da ne leti previe
nisko, sine, da te ne poprska more; niti previe visoko, zbog sunca.
Dedal poleti, Ikar za njim; ali se uskoro uzvinuo toliko blizu sunca da
se vosak otopio, a krila su poela da se odlepljuju. Ikar je poeo da
propada, pao u more i udavio se.
Dedal je sahranio telo sina na malom ostrvu gde ga je more izbacilo,
koje je posle nazvano Ikarija; i tuno odleteo na dvor kralja Kokala na
Siciliji. Minos ga je pratio brodom, ali je Dedal molio Sicilijance da ne
otkriju njegovo skrovite. Meutim, pametni Minos je uzeo ljusku
vodenjaka i ponudio vreu zlata svakom ko moe obaviti laneni konac
kroz sve spiralne navoje ljuske i provui ga ponovo kroz majunu rupu
na samom vrhu. Kad je stigao do Kokalusovog dvorca, Kokal, eljan da
osvoji nagradu, unese ljusku unutra i zamoli Dedala da rei problem za
njega. ,,To je lako, ree Dedal. Zavei tanku pauinu iz paukove mree
za zadnju nogu mrava, stavi mrava u oklop, onda razmai med oko
rupice na vrhu. Mrav e osetiti med i krenue na gore u potragu za njim,
37
kruei po svim spiralnim navojima. im se mrav ponovo pojavi, uhvati

ga, vei dlaku iz enske kose na drugu stranu pauine, i paljivo je
provuci. Onda vei laneni konac za kraj dlake, i takoe provuci kroz
oklop.
Kokal je sledio njegov savet. Minos, videi oklop sa provuenim
koncem, dade mu zlato, ali ree mrko: Samo se Dedal mogao setiti
ovoga! Spaliu tvoj dvorac do temelja ako mi ga ne preda.
Kokal mu obea da e to uraditi, i pozove Minosa na toplu kupku u
novom kupatilu koje je sagradio Dedal. Ali su Kokalove keri, da bi
spasile svog prijatelja - koji im je dao komplet divnih lutaka, sa rukama i
nogama koje se pomeraju - pustile kipuu vodu umesto tople, i na smrt
oparile Minosa. Kokal se pretvarao da je Minos umro sluajno: da se
sapleo o prostirku i upao u kadu pre nego su stigli da dodaju hladnu
vodu. Sreom, Kreani su poverovali u tu priu.
38
XV
BELEROFONT
Belerofont iz Korinta bio je veren sa princezom Efrom, ali je
nesrenim sluajem ubio oveka u takmienju bacanja strelica i morao je
da napusti zemlju. Pobegao je u grad Tirint, gde ga je kralj pozvao da
bude njegov gost. Kraljica se zaljubila u Belerofonta, zustavila ga na
stepenitu i rekla: Dragi, hajde da pobegnemo zajedno!
Nikako! uzviknu Belerofont. Vi ste udati, a kralj je prema meni
bio vrlo ljubazan.
Kraljica je otila kod kralja i zlobno mu apnula na uvo: Onaj nitkov
od Belerofonta me upravo pitao da pobegnem s njim. Da li si ikad uo za
takvo okantno ponaanje?
Kralj je poverovao u priu, ali se nije usudio da uvredi Erinije
ubijajui svoggosta. Umesto toga, napie pismo svom tastu Jobatu, kralju
Likije u Maloj Aziji, i poalje Belerofonta preko mora sa njim. Pismo,
koje je bilo zapeaeno, glasilo je: Molim te, odrubi glavu donosiocu
ovog pisma. Bio je veoma nepristojan prema mojoj kraljici, tvojoj keri.
Kralj Jobat se nije usudio da uvredi Hermesa, boga Putnika i
Glasnika, obezglavljujui Belerofonta. Umesto da to uradi, on mu je
rekao da ubije Himeru. Himera je bilajarac koji je izbacivao vatru, sa
lavljom glavom i zmijskim repom, i uvala je dvorac Jobatovog
neprijatelja, kralja Karije.
Belerofont obea da e dati sve od sebe. Molio se boginji Ateni, koja
ga je savetovala da prvo ukroti divljeg, krilatog konja Pegaza, koji ivi
na brdu Helikon, kojeg su Muze hranile zimi kad bi sneg prekrio travu.
Belerofont je znao da je Pegaz esto leteo na jug do Istama na Korintu; i
jednom ili dvaput ga je video kako tamo, na svom omiljenom izvoru,
pije. Tako je Belerofont u tajnosti ponovo posetio Korint -u strahu da bi
ga mogli uhapsiti zbog ubistva; i ponovo se molio Ateni. Atena mu je
donela zlatne uzde, sa kojima je celu no iza stene ekao pokraj izvora,
39
dok se u zoru, sreom, Pegaz nije spustio da pije. Belerofont je brzo

prebacio uzde preko Pegazove glave, i ukrotio ga nakon estoke borbe.
U tom su asu, Belerofontovi neprijatelji doli da ga uhapse; ali se on
popeo na Pegaza i odleteo u Kariju. Tamo je kruio nad dvorcem dok
nije ugledao Himeru kako bljuje vatru u dvoritu ispod, i napunio je
strelama. Ali nije mogao ubiti udovite dok nije zaglavio hrpu olova na
vrh koplja i gurnuo joj ga u otvorene eljusti. Uareni dah je otopio
olovo: curelo joj je niz grlo i progorelo joj rupe u stomaku. Tako je
Himera umrla.
Kasnije je Jobat zadao Belerofontu jo nekoliko vanih zadataka.
Belerofont se u svakoj prilici vladao hrabro i skromno, da mu je na kraju
Jobat pokazao pismo iz Tirinta irekao: Reci mi, da li je ovo istina? Kad
je Belerofont objasnio ta se u stvari desilo, Jobat je viknuo: Eto ga!
Moja je najstarija ker uvek bila laov, i izvinjavam se to sam
poverovao u tu priu. Onda je Belerofonta oenio svojom mlaom
keri, koja je bila i pristojna i lepa u isto vreme, i u svom testamentu
ostavio mu Likijin presto.
Belerofont je postao veoma ponosan. Glupo je pokuao da poseti
Olimpljane u njihovoj palati, iako nije bio pozvan. Jahao je kroz vazduh
na Pegazu, nosei na sebi krunu i sveanu odeu. Zevs, videvi ga
izdaleka, povika: Prokletstvo na ovog drskog smrtnika! Hera, draga,
molim te poalji obada da ubode Pegaza pod rep. Hera tako i uini.
Pegaz se propeo, i Belerofont se skotrljao. Padao je pola milje, odskoio
niz stranu rene doline i skotrljao se niz obronak u trnoviti grm. Posle
toga, njegova sudbina bila je da luta zemljom po Zevsovoj kletvi: hrom,
bedan i naputen od svojih prijatelja. Ali je Zevs uhvatio Pegaza i
koristio ga kao teretnog konja da mu nosi munje.
40
XVI
TEZEJ
Prilikom posete Korintu, atinski kralj Egej se u tajnosti oenio
princezom Efrom. Bila je umorna od ekanja na Belerofonta da se vrati
kui iz Lidije, ija je ena trebala da postane. Nakon nekoliko lepih dana
sa Efrom, Egej joj ree: Bojim se da sada moram otii, draga moja. Bilo
bi najsigurnije, u sluaju da rodi sina, da se pretvara da je njegov otac
bog Posejdon. Moj bi te najstariji neak mogao ubiti ako bi saznao za na
brak. On oekuje da bude sledei kralj Atine. Zbogom!
Kad se jednom vratio, Egej vie nikad nije naputao Atinu.
Efra je rodila sina kome je dala ime Tezej, i na njegov etrnaesti
roendan ga je upitala: Moe li pomeriti onaj ogromni kamen? Tezej,
izuzetno snaan deak, podigao je kamen i odbacio ga. Skriven pod
kamenom, naao je ma sa arom zlatne zmije ugaviranom na otrici i
par sandala. ,To je tvoj otac ostavio tu, ree Efra. ,,On je Egej, kralj
Atine. Odnesi to njemu i reci mu da si to naao pod ovim kamenom. Ali
oprez, ni rei njegovim neacima koji e biti ljuti ako otkriju da si ti
pravinaslednik atinskog prestola. Zbog njih sam se svih ovih godina,
pretvarala da je Posejdon, a ne Egej, tvoj otac.
Tezej je iao obalnim putem do Atine. Prvo je sreo diva Sinida, koji je
imao groznu naviku da savija dva borova stabla jednog prema drugom,
vezujui nekog jadnog putnika rukama za njihove vrhove, a onda ih
iznenada putajui. Drvee bi se ispravilo nagore cepajui putnika na
pola. Tezej se rvao sa Sinidom, onesveenog ga bacio na zemlju, a onda
postupio sa njim onako kako je on postupao sa drugima.
Nakon toga, Tezej je susreo i ubio monstruoznu divlju krmau, koja
je imala kljove vee i otrije od srpova. Zatim se borio sa Prokrustom,
opakim vlasnikom krme, koji je iveo pored glavnog puta, a u svojoj
krmi je imao samo jedan krevet. Ako su putnici bili prekratki za krevet,
Prokrust bi ih produio koristei instrument po imenu sprava za muenje;
ukoliko bi bili previsoki, on bi im odsekao noge; a ako im je krevet bio
41
po meri, onda bi ih udavio prekrivaem. Tezej je porazio Prokrusta,

vezao ga za krevet i odsekao mu obe noge; i nalazei da je i dalje
previsok, odsekao mu i glavu. Umotao je le u prekriva i bacio ga u
more.
Kralj Egej se nedavno bio ponovo oenio: arobnicom Medejom.
Tezej nije znao nita o tom braku, ali je Medeja, pak, po njegovom
dolasku u Atinu, pomou arolije znala ko je on; i odluila je da ga otruje
- sipajui otrov upehar vina. Ona je htela da jedan od njenih sinova bude
sledei kralj. Sreom Egej je primetio zmijsku aru na Tezejevom mau,
pretpostavio da je vino otrovno, i udarajui urno pehar, izbio ga Medeji
iz ruke. Otrov je progoreo veliku rupu na podu, a Medeja je pobegla u
arobnom oblaku. Onda je Egej poslao karuce da dovedu Efru sa
Korinta, i objavio: Tezej je moj sin i moj naslednik. Sledeeg dana su
Egejevi neaci postavili Tezeju zasedu na putu kojim je iao u hram; ali
on se borio s njima i sve ih pobio.
Desilo se da je, nekoliko godina ranije, sin kralja Minosa, Androgej iz
Krete, posetio Atinu i tamo pobedio na svim takmienjima u atletskim
igrama - tranje, skokovi, boks, rvanje i bacanje diska. Egejev ljubomorni
neak ga je optuio da je kovao zaveru da bi zauzeo presto i ubio ga.
Kada se Minos zbog toga poalio Olimpljanima, oni su naredili Egeju da
mora dati sedam momaka i sedam devojaka iz Atine svake devete
godine da ih proguta kretski Minotaur. Minotaur je bio udovite polubik poluovek - kojeg je Minos drao u sred Lavirinta, ili zagonetke,
koji je za njega napravio Dedal. Minotaur je znao svaki zavoj i krivinu u
Lavirintu, i saterao bi rtve u orsokak gde bi bili u njegovoj milosti i
nemilosti.
Tako su Atinjani, ljuti na Tezeja to je ubio svoje roake, te godine
odabrali njega, kao jednog od sedam momaka koji treba biti pojeden.
Tezej im se zahvalio, govorei da muje drago to je dobio ansu da
oslobodi svoju zemlju tog groznog danka. Brod kojim su rtve plovile
imao je crna jedra u znak alosti, ali je Tezej poneo sa sobom i bela. Ako
ubijem Minotaura, podii u ova bela jedra. Ukoliko Minotaur ubije
mene, neka ova crna budu podignuta.
Tezej se pomolio boginji Afroditi. Ona ga je ula i rekla svom sinu
Erosu da uini da se Arijadna, Minosova ki, zaljubi u Tezeja. Te iste
noi, dola je u Tezejev zatvor, omamila straare, otkljuala vrata
kljuem koji je ukrala iz Minosovog pojasa, i upitala Tezeja: Ako ti
pomognem da ubije Minotaura, hoe li me oeniti?
,,Sa zadovoljstvom, odgovorio je Ljubei joj ruku.
42
Arijadna je tiho povela momke iz zatvora. Pokazala im je magino

klupko, koje joj je dao Dedal pre nego je napustio Kretu. Trebalo je samo
zavezati slobodnu nit za vrata Lavirinta, i klupko bi se samo kotrljalo
kroz sve krivudave staze dok ne bi dolo do praznog prostora u sredini.
Tamo ivi Minotaur, ree Arijadna. ,,On spava tano jedan sat od
dvadeset i etiri, u pono; ali tada spava kao zaklan.
Tezejevih est kompanjona uvalo je strau na ulazu dok je Arijadna
vezala konac za vrata Lavirinta. Tezej je uao, rukom pratei nit u
mraku, i stigao do uspavanog Minotaura malo posle ponoi. Kako je
mesec izlazio, odsekao je glavu udovitu, maem kao ilet otrim, koji
mu je posudila Arijadna, i onda ponovopratio nit natrag do izlaza gde
su ga drugovi nestrpljivo ekali. Arijadna je, u meuvremenu,
oslobodila i sedam devojaka, i svi zajedno su se prikrali do luke. Tezej i
njegovi dugovi, nakon to su prvo izbuili rupe sa obe strane Minosovih
brodova, ukrcali su se u svoj brod, odgurnuli ga i zaplovili ka Ateni.
Kretski brodovi, koji su se dali u poteru, ubrzo su se napunili vodom i
potonuli; tako je Tezej bezbedno pobegao, sa Minotaurovom glavom i
Arijadnom.
Tezej usidri brod na ostrvu Naksos jer mu je trebalo hrane i vode.
Dok se Arijadna odmarala na plai, pred Tezejem se odjednom stvori
bog Dionis. Hou ja da oenim ovu enu, ree. Ako mi je oduzme
unitiu Atinu tako to u sve njene ljude uiniti umobolnim.
Tezej se nije usudio da uvredi Dionisa i, s obzirom da ionako nije
mnogo voleo Arijadnu, ostavi je da spava i otplovi. Kad se probudila,
Arijadna je jecala od besa videvi da je ostavljena; ali se ubrzo pojavio
Dionis, predstavio se i ponudio joj veliki pehar vina. Arijadna je sve
popila, odmah se osetila mnogo bolje, i odluila da bi bilo pametnije da
se uda za boga nego za smrtnika. Dionis joj je, kao svadbeni dar,
poklonio predivnu dijademu od dragog kamenja, koja je danas sazvede
po imenu Severna Kruna. Rodila je Dionisu nekoliko dece, i navodno se
vratila u Kretu kao kraljica.
Od uzbuenja, Tezej je potpuno zaboravio da zameni jedra, i kralj
Egej je, gledajui nestrpljivo sa litice u Atini, video crna jedra koja su se
pojavila umesto belih. Preovladan bolom, skoio je u more i udavio se.
Tezej je tada postao kralj Atine i sklopio mir sa Kreanima.
Nekoliko godina kasnije, Amazonke, ratoborno ensko pleme iz
Azije, nahrupile su u Grku i napale Atinu. Poto je Tezej posluao savet
boginje Atene, uspeo je da ih porazi; ali nikada se kasnije nije prestao
hvaliti svojom hrabrou.
43
Jednog dana, njegov prijatelj Perifoj mu je rekao: Zaljubljen sam u

jednu lepu enu. Hoe li mi pomoi da je oenim?
Svim sredstvima, odgovori Tezej. Nisam li ja najhrabriji ivi kralj?
Vidi ta sam uradio Amazonkama! Vidi ta sam uradio Minotauru! Ko je
ta ena?
Persefona, Demetrina ki, odgovori Perifoj.
O! Ti to ozbiljno? Persefona je ve udata za kralja Hada, boga
Umrlih!
Znam, ali ona mrzi Hada i eli decu. Ne moe imati dece sa bogom
Umrlih.
Lii na prilino rizinu avanturu, ree Tezej bledei.
Zar nisi ti najhrabriji ivi kralj?
Jesam.
Hajdemo, onda!
Stavili su maeve i sili u Tartar sporednim ulazom. Nakon to su
psu Kerberu dali tri kolaa natopljena u sok od maka, da bi ga uspavali,
Perifoj je kratko i otro pokucao na vrata palate i uao.
Had upita iznenaeno: ,,Ko ste vi smrtnici, i ta hoete?
Tezej mu odgovori: ,,Ja sam Tezej, najhrabriji ivi kralj. Ovo je moj
prijatelj Perifoj, koji misli da je kraljica Persefona isuvie dobra za tebe.
On bi hteo da je oeni.
Had im se osmehne. Niko ga nikad pre nije video da se osmehnuo.
Dobro, ree, istina je da Persefona i nije ba srena sa mnom. Mogao
bih je ak i pustiti da ode ako mi obeate da ete pristojno postupati
prema njoj. Hoemo li na miru porazgovarati o tome? Izvolite, sednite
na tu udobnu klupu!
Tezej i Perifoj su seli, ali je klupa, koju im je Had ponudio, bila
arobna. Prilepili su se za nju, tako da nikad ne bi mogli pobei a da ne
otkinu deo sebe. Had je stajao i pucao od smeha, dok su Erinije bievale
dva prijatelja; sablasno takaste zmije su ih peckale; a Kerber, probudivi
se iz drogiranog sna, gloao im je prste.
Jadne moje budale, smejuljio se Had, ovde ste zauvek!
44
XVII
SIZIF
Sizif, kralj Korinta, koji je Korinanima sagradio njihovu prvu
mornaricu, posedovao je veliko krdo stoke. Njegov sused, Autolik, imao
je manje krdo.
Autolik je bio ljubazan prema Maji, pre Hermesovog roenja - krijui
je u svojoj kui, kada je ljubomorna boginja Hera pokuala da je ubije. S
toga je Hermes u znak zahvalnosti dao Autoliku maginu mo kojom je
mogao preobraziti bikove u krave, i menjati im boje iz bele u crvenu ili
iz crne u arenu. Autolik, koji je bio veoma pametan lopov, obiavao je
krasti Sizifovu stoku sa panjaka blizu njegovih, preruavajui bele
bikove u crvene krave, i crne krave u arene bikove. Sizif je posmatrao
kako se njegovo krdo smanjuje, a Autolikovo svakim danom uveava.
Posumnjao je u Autolika, ali nije mogao dokazati da je on lopov. Na
kraju je smislio plan da obelei kopita svoje preostale stoke sa slovima
SIS (skraeno za Sizif). Kada je nestalo jo stoke, Sizif je poslao svoje
vojnike u Autolikove torove. Podigli su kopite svakom grlu koje su tamo
zatekli i pronali pet koji su bili obeleeni sa SIS.
Autolik ree: Nikad ih nisam ukrao. To je moja sopstvena stoka.
Kada je Sizif imao i jednu od ovih boja? Mora da je doao na moje
panjake i obeleio njihova kopita.
Svi su se svaali i vikali. Sizif se, u meuvremenu, osvetio. Uunjao
se u Autolikovu kuu i pobegao sa njegovom kerkom, s kojom je dobio
sina Odiseja, najpametnijeg meu Grcima, koji se borio pod Trojom.
Jednog je dana, reni bog Azop, doao kod Sizifa i rekao mu: ,,Na
loem si glasu zbog beanja sa tuim kerima. Da li si i moju odveo?
,,Ne, odgovori Sizif. Ali znam gde se nalazi.
Reci mi!
Prvo uini da se pojavi izvor iz brda na kojem gradim novi grad.
Azop pogodi zemlju maginom palicom i pojavi se izvor - to je onaj
izvor pored kojeg je Belerofont uhvatio Pegaza.
45
Sizif tada ree: Zevs se zaljubio u tvoju ker. etaju ruku pod ruku u
onoj poumljenoj dolini tamo.
Azop, veoma ljut, ode da potrai Zevsa, koji je neoprezno ostavio
svoju munju da visi na drvetu. Kada je Azop pojurio na njega sa
palicom, Zevs je pobegao preruivi se u kamen i Azop proe pored
njega. Zevs se ponovo vrati u svoj pravi lik, dohvati munju i baci je na
Azopa koji je od tada pa u budue hramao zbog ranjene noge.
Zevs je naredio svom bratu Hadu da uhapsi Sizifa i da ga dobro
kazni to je otkrio Azopu boansku tajnu.
Had ode kod Sizifa: Podi sa mnom!
Nikako. Hermes je bog koji lovi duhove, ne ti. Osim toga, jo mi nije
vreme umiranja. ta ima tu u toj torbi?
Lisice, da mi ne pobegne.
ta su to lisice?
eline narukvice meusobno vezane lancem. Hefest ih je izumeo.
Pokai mi kako funkcioniu.
Had sam sebi stavi lisice i Sizif ih brzo zatvori. Tad odvee svog psa i
prikai pseu ogrlicu za Hadov vrat. Sad te imam na sigurnom, kralju
Hade, smejao se.
Iako je Had besneo i preklinjao, Sizif ga je drao vezanog u pseoj
kuici itavih mesec dana. Niko nije mogao umreti dokle god je Had bio
zatvoren; Ares, bog Rata, uvidevi da su bitke postale besmisleni bojevi
jer niko nije mogao umreti, doao je kod Sizifa i pripretio da e ga
zadaviti.
Beskorisno je da me pokua ubiti, ree Sizif. Drim kralja Hada
vezanog u pseoj kuici.
Znam, ali ti mogu stegnuti vrat dok ne poplavi i dok ti jezik ne
ispadne. To sigurno ne bi voleo. Ili ti mogu odrubiti glavu i sakriti je. Da
si odmah odvezao Hada!
Sizif, gunajui, uradi kako mu je Ares naredio. Posle toga ode sa
Hadom u Tartar, i ree kraljici Persefoni: Nije poteno biti ovako
odveden. Nisam ak ni propisno sahranjen. Kralj Had je trebalo da me
ostavi na drugoj strani Stiksa gde me Sudije ne mogu kazniti.
Persefona odgovori: Dobro. Moe ponovo otii gore i srediti da
bude sahranjen sa noviem pod jezikom, ali se sutra zasigurno vrati.
Sizif je otiao kui smejui se. Kad se nije pojavio u Tartaru sledeeg
dana, Had poalje Hermesa da ga dovede.
46
Sizif upita: Zato? Jesu li Suenice presekle konac mog ivota?

Hermes mu odgovori: ,,Da. Video sam kad su to uradile. Nije trebalo
da oda Azopu Zevsovu tajnu.
Sizif uzdahnu: ,,U svakom sluaju, naterao sam ga da obezbedi ist
izvor vode za Korint.
Hajde, sledi me i bez trikova, molim!
Stena, koju su Sudije Umrlih naredile Sizifu da gura na vrh brda u
Tartaru, bila je oblikovana isto kao ona u koju se Zevs preruio kad se
krio od Azopa.
Ali Korinani su voleli Sizifa zbog svega to je za njih uradio, i
odravali su godinju gozbu njemu u ast.
47
XVIII
HERAKLOVA DELA
Herakle, koga su Rimljani nazivali Herkul, bio je sin Zevsa i
Alkmene, Tebanske princeze. Hera, ljuta to je Zevs sklopio jo jedan od
svojih brakova sa smrtnom enom, poalje dve ogromne zmije da ubiju
Herakla dok je jo bio beba. On i njegov brat blizanac Itiklo, spavali su u
oklopu, koji su koristili kao kolevku, kada su zmije dopuzale, preko
patosa, itei do njih. Itiklo je zavritao i skotrljao se iz oklopa. Ali je
Herakle, neverovatno jako dete, uhvatio zmije za vrat, po jednu u svaku
ruku, i zadavio ih.
Kao deak, Herakle se mnogo vie interesovao za borbe nego za
itanje, pisanje ili muziku; takoe je vie voleo peeno meso i hleb od
jema nego medenjake i vone pite. Ubrzo je postao najbolji strelac, rva
i najbolji ivi bokser. Lin, njegov uitelj muzikog, tukao ga je jer se nije
mnogo trudio oko njegovih lestvica, i zato ga je Herakle usmrtio
udarcem lire. Optuen za ubistvo, Herakle je samo rekao: Lin je mene
prvi udario. Ja sam se samo branio. Sudije su ga oslobodile.
Euristej, vrhovni kralj Grke, hteo je da protera Amfitriona, kralja
Tebe, sada Heraklovog ouha; ali mu je Herakle plemenitoponudio da
bude njegov sluga devedeset i devet meseci ukoliko pusti Amfitriona da
ostane i zadri svoj presto. Hera posavetuje Euristeja: Pristani, ali zadaj
Heraklu deset najopasnijih zadataka koje moe izabrati, a sva da budu
ispunjena u roku od tih devedeset i devet meseci. elim da umre.
Prvi zadatak koji je Euristej postavio Heraklu bio je da ubije
Nemejskog Lava, ogromnu zver, sa koom otpornom na kamenje,
mesing i elezo. ivela je u planinskoj peini. Kada su se strele koje je
Herakle odapeo na lava odbile ne nakodivi mu, on je uzeo svoju
veliku toljagu od drveta divlje masline i pogodio ga u glavu; ali je samo
razbio toljagu. Lav je protresao glavom, jer mu je odzvanjalo u uima,
zevnuo i otiao natrag u peinu. Peina je imala dva ulaza. Herakle je
ispleo mesinganu mreu na manjem ulazu i, ulazei na vei, uhvatio
48
lava za vrat. Iako mu je odgrizao srednji prst leve ruke, uspeo je da mu

stavi glavu pod desnu ruku i stegne je dok nije umro. Herakle je odrao
lava koristei jednu od njegovih sopstvenih kandi umesto noa, a kou
je kasnije nosio. Onda je sebi posekao drugu toljagu od drveta divlje
masline i javio se Euristeju.
Drugi zadatak je bio mnogo opasniji: da ubije monstruoznu Hidru u
movarama Lerne. Imala je ogromno psee telo i osam zmijskih glava na
dugakom vratu. Herakle odapne uarene strele na Hidru kad je izala
iz svoje rupe ispod korenja ravnog drveta. Tad jepojurio na nju i udario
po osam glava. Onoliko brzo koliko ih je on razbijao, na njihovim
mestima su nicale druge. Brzim korakom priblii mu se rak, koga je
poslala Hera, i ugrize ga za nogu; Herakle mu razbi oklop jednim
udarcem. U isto vreme isue svoj otri ma sa zlatnim balakom i
pozove Jolaja, svog vozaa karuca. Jolaj je brzo doneo baklju, i nakon to
bi Herakle odrubio svaku glavu, sprio bi vrat da sprei da ne iznikne
nova glava. To je bio Hidrin kraj. Herakle je natopio svoj strele u njenu
otrovnu krv. Koga god bi pogodile umirao bi u mukama.
Trei zadatak mu je bio da uhvati Kerinejsku Koutu, belog jelena sa
mesinganim kopitima i zlatnim rogovima, koja je pripadala boginji
Artemidi. Heraklu je trebala cela godina dana da uhvati koutu. Lovio ju
je kroz brda i doline po celoj Grkoj, dok je na kraju nije pogodio
neotrovnom strelom dok je protravala pored njega; strela ju je pogodila
izmeu tetive i kosti prednjih nogu, a da kap krvi nije prosuto, i
privrstila ih zajedno. Ona se saplela i pala, Herakle ju je ugrabio,
izvukao strelu, i na ramenima je odneo Euristeju. Artemida bi bila besna
da je ubio njenu omiljenu koutu, ali mu je oprostila jer se divila
njegovom vetom odstreljivanju. Euristej je oslobodio koutu.
etvrti zadatak bio mu je da uhvati Erimantskog Vepra, golemo
stvorenje sa kljovama kao u slona, i koom otpornom na strele. Herakle
ga je jurio tamo-amo, prekoplanina, zimi, dok se nije zaglavio u
dubokom snenom nanosu. Herakle skoi za njim i vee mu stranje i
prednje noge zajedno. Kad je Euristej video Herakla da nosi vepra na
leima kroz drvored dvorca, pobee i sakri se u velikom mesinganom
vru.
Peti zadatak bio je da oisti prljave tale kralja Augija za jedan dan.
Augije je imao nekoliko hiljada grla stoke, i nikada nije mnogo mario da
se otarasi nereda koji su pravile. Euristej je ovaj zadatak dao Heraklu
samo da ga iznervira, nadajui se da e Herakle biti pokriven
prljavtinom kad bude tovario balegu u kante i odnosio ih. Augije je
49
stajao i podrugljivo se smejao Heraklu: Kladim se u dvadeset krava da

ne moe oistiti dvorite za jedan dan.
Dogovoreno, ree Herakle.
Zamahnuo je svojom toljagom, sruio dvorini zid, zatim posudio
motiku i brzo prokopao duboke kanale do dve oblinje reke. Rena voda
je, jurei kroz dvorite, oprala tale za kratko vreme.
Kao esti zadatak, Euristej ree Heraklu da oslobodi Stimfalsku
Movaru od ptica sa mesinganim perjem koje jedu ljude. Izgledale su
kao dralovi, ali su imale kljunove koji su mogli probiti elezni oklop.
Herakle nije mogao plivati kroz movaru jer je bilo previe blatnjavo,
niti je mogao hodati kroz nju jer blato ne bi podnelo njegovu teinu; a
kad bi pucao na ptice njegove bi strele skliznule sa njihovog perja.
Boginja Atena se pojavila i dala mu mesinganu egrtaljku. Protresi
ovo! naredila je. Herakle je protresao egrtaljku. Ptice su razbesnelo
uzletele. Odapinjao je i ubio puno njih dok su letele ka Crnom Moru; jer
sa donje strane njihovih tela nije se nalazilo mesingano perje. Nikad se
vie nisu vratile.
Sedmi zadatak bio je da uhvati bika, strah i trepet Krita. Gonio je
zemljoradnike i vojnike, ruio kolibe i ambare, sravnjavao polja
kukuruza do zemlje, plaio ene i decu. Ovaj se bik prvi put pojavio
kada je Europin sin Minos rekao Krianima: Ja sam kralj ovog ostrva.
Neka mi bogovi poalju znak da to dokau! Dok je on govorio, Kriani
su videli sneno belog bika sa zlatnim rogovima kako izlazi iz mora. Ali
umesto da rtvuje prekrasnu zver bogovima, kako je trebalo da uradi,
Minos ga je zadrao i rtvovao drugog. Zevs ga je kaznio pustivi bika
da pobegne i pravi tetu po celom Kritu.
Herakle je pratio bika do ume. Tamo se popeo na drvo, ekajui ga
da proe, i skoi mu na lea. Nakon teke borbe uspeo je da prikai
prsten kroz bikov nos i bezbedno ga, preko mora, odvede Euristeju.
Osmi zadatak je bio da uhvati etiri divlje kobile trakijskog kralja
Diomeda. Diomed je hranio ove kobile mesom stranaca koji su
poseivali kraljevstvo. Herakle je otplovio za Trakiju, iskrcao se u blizini
dvorca, otiao pravo u Diomedove tale, oterao konjuare i odveo kobile,
koje su se bacale i ritale, do obale.
Uznemiren bukom, Diomed je pozvao dvorsku strau i pourio u
poteru. Herakle je ostavio kobile na uvanje svom konjuaru Abderu i
stupi u borbu. Bitka je kratko trajala. Onesvestio je Diomeda udarcem
svoje toljage, i dopustio kobilama da ga ivog pojedu - s obzirom da su,
50
na alost, ve pojele Abdera, koji nije mogao da ih kontrolie. Pre nego

to je otiao, Herakle je osnovao godinje pogrebne igre u Abderovu
ast. Naavi da je njegov brod suvie mali za sve etiri kobile, upregnuo
ih je u Diomedova kola, ostavio brod za sobom, i odveo se kui
sporednim putem preko Makedonije.
Deveti zadatak bio je da uzme uveni zlatni pojas od Hipolite,
kraljice Amazonki, koja je ivela na junoj obali Crnog mora, i da ga
donese kao poklon Euristejevoj keri. Herakle je doao do Amazonije
bez opasnosti. Tamo se kraljica Hipolita zaljubila u njega, i mogao je
dobiti pojas na dar. Kako bilo, boginja Hera se zlobno preruila u
Amazonku i proirila glasinu da je Herakle doao da otme Hipolitu i
odvede je u Grku. Ljute Amazonke su skoile na svoje konje i odjahale
da je spasu odapinjui strele na Herakla dok su dolazile. Mada je
Herakle odbio napad, Hipolita je nastradala u zbrci bitke; te je on skinuo
pojas sa njenog mrtvog tela i tuno otplovio. Svidelo bi mu se da oeni
Hipolitu i mrzeo je to mora dati pojas Euristejevoj keri.
Deseti zadatak je bio da ukrade krdo crvenih krava od kralja Heriona
(koji je iveo na ostrvu blizu Okeanske Struje). Herion je imao tri tela, ali
samo jedan par nogu. Hera se nadala da e Herakle podbaciti na ovom
zadnjem zadatku ili da nee imati vremena da ga ispuni pre nego
istekne devedest i devet meseci. Kada je stigao do zapadnog kraja
Mediteranskog Mora, gde su se u to vreme spajale panija i Afrika,
prosekao je kanal izmeu njih; litice sa obe strane se i danas zovu
Heraklovi Stubovi. Potom je zaplovio na Okean u zlatnom amcu koji
mu je posudilo Sunce, koristei svoju lavlju kou kao jedro. im se
iskrcao na Herionovo ostrvo, napao ga je dvoglavi pas; usmrtio ga je
jednim mahom svoje toljage, a isto je uradio i Herionovom pastiru. Na
kraju je i sam Herion izjurio iz svog dvorca, kao red trojice ljudi. Boginja
Hera je pokuala da mu pomogne bletei ogledalom pravo Heraklu u
oi, ali on se naglo izmaknuo i ubio Heriona strelom koju je odapeo sa
strane kroz sva tri njegova tela. Tada je pucao i na Heru, takoe,
ranjavajui je u rame. Ona je odletela, zapomagajui Apolonu i Artemidi
da joj izvade strelu i da uine da joj opet bude dobro.
Herakle je odvezao crvene krave preko Pirineja i du june obale
Francuske. Na Alpima ga je pak, Herin glasnik, namerno, krivo uputio.
Skrenuo je desno i otiao ak dole do moreuza Mesine pre nego je
shvatio da je to Italija, ne Grka. Ljutito se vratio nazad, iizgubio jo vie
vremena dok je stigao do dananjeg Trsta, zato jer je Hera poslala svog
obada, koji je ubo krave u njihov najneniji deo. One su zagalopirale
51
istono, i Herakle je morao pratiti njihove tragove jedno osamsto ili

devetsto kilometara, sve do Krima. Tamo mu je runa ena sa zmijskim
repom obeala da e sakupiti stoku na jednom mestu pod uslovom da je
on poljubi tri puta. Tako je i uradio, iako je krtario na svakom poljupcu,
na kraju se sigurno vratio kui u Grku sa kravama, tano po isteku
devedest devetog meseca.
Herakle je sada trebalo da bude osloboen, ali po Herinom savetu,
Euristej mu ree: Drugi zadatak nisi obavio kako treba jer si pozvao
svog prijatelja Jolaja da ti pomogne da ubije Hidru. Ni peti zadatak nisi
odradio ispravno jer ti je Augije platio za ienje njegovog obora.
Nije poteno! povika Herakle. Jolaja sam pozvao zato to se Hera
umeala: poslala je raka da me ujede za nogu. I, iako se Augije zasigurno
kladio u dvadeset krava da neu uspeti da oistim dvorite za jedan dan,
ja bih u svakom sluaju izvrio zadatak.
Molim te bez prepirke! Kladio si se; tako da si, umesto da radi
samo za mene, dobio dvadeset krava od drugog oveka.
Besmislica! Augije je odbio da mi plati. Tvrdio je da nisam ja sam
oistio dvorite -reni bog je to uradio.
Bio je sasvim u pravu. Taj zadatak se nemoe raunati kao tvoj
sopstveni rad. Moraodraditi jo dva, ali se oko njih ne mora
uriti.Dogovoreno, ree Herakle. ,,a ukolikopoivim da ih dovrim to
gore po tvojuporodicu.
Euristej je smislio dva veoma opasna dodatna zadatka. Prvi je bio da
donese Zlatne Jabuke Hesperida sa Dalekog zapada. Ove su jabuke bile
plodovi drveta koje je Majka Zemlja dala Heri kao svadbeni poklon.
Hesperide, keri Titana Atlanta, uvale su drvo; a Ladon, zmaj koji nije
spavao, bio je ovijen oko njega.
Herakle je posetio Kavkaz da bi pitao Prometeja za savet. Prometej ga
je doekao i rekao mu: Molim te oteraj te leinare. Spreavaju me da
trezveno razmiljam. Herakle ne samo da je oterao leinare ve ih je
poubijao i molio je Zevsa da oprosti Prometeju. Zevs, koji je imao oseaj
da je kazna dovoljno dugo trajala, ljubazno je dopustio Heraklu da
prekine lance. Ali je naredio Prometeju da uvek nosi elezni prsten, kao
opomenu na njegovo ropstvo. Tako je prsten prvobitno doao u modu.
Prometej je sad upozorio Herakla da on ne bere jabuke, zato to e
svaki smrtnik koji to bude uradio pasti na mestu mrtav. Ubedi nekog
besmrtnika da ih ubere umesto tebe, predloio je. Posle oprotajne
gozbe Herakle otplovi ka Maroku. Po dolasku u Taner, peke je otiao
52
u unutranjost gde je Atlant, buntovni Titan, pridravao Nebesa.

Herakle ree: Akopreuzmem tvoju dunost na jedan sat, hoe li biti
voljan da mi ubere tri jabuke sa drveta tvojih keri?
Svakako, odgovori Atlant, ,,ako prvo ubije zmaja koji ne spava.
Herakle izvue svoj luk i ubije Ladona preko batenskog zida. Onda
stade iza Atlanta i, raskreivi irom noge, preuzme nebeski teret na
svoju glavu i ramena. Atlant se popne uz zid, pozdravi svoje keri,
ukrade jabuke, i povika Heraklu: Budi dobar pa ostani tu jo samo
malo, dok ja odnesem ove jabuke Euristeju. Sa mojim dugim nogama
trebalo bi da se vratim za sat vremena.
Iako je Herakle znao da Atlant nee nikad isporuiti jabuke, ve e
umesto toga otii da spasi druge Titane i zapone novu pobunu, pravio
se da mu veruje. ,,Sa zadovoljstvom, odgovorio je, ,,ali, ako bi molim te,
preuzeo od mene teret samo na tren, dok ja podmetnem ovu lavlju kou
umesto udobnog jastuka.
Atlant poloi jabuke i uradi to mu je Heraklo traio. Herakle uze
jabuke i ode. Pokuao si da me pree, ree smejui se, ,,ali sam ja
preao tebe. Zbogom!
Kako se Herakle vraao kui kroz Libiju, divovski sin Majke Zemlje,
po imenu Antej, izazvao ga je na partiju rvanja. Herakle se sav nauljio,
tako da ga Antej nije mogao vrsto zahvatiti; Antej se, naprotiv, istrljao
peskom. Svaki put kad bi Heraklo snano bacio Anteja na zemlju, bio je
iznenaen videvi ga da se ponovo die jai nego ikad zato to bi
mudoticanje Majke Zemlje povratilo snagu. Shvatajui to mu je initi,
Herakle podigne Anteja od zemlje, polomi mu rebra i drao ga je u
vazduhu, daleko od dohvata Majke Zemlje, dok nije umro. Mesec dana
kasnije Herakle donese jabuke Euristeju.
Poslednji i najgori zadatak bio je da uhvati psa Kerbera, i da ga
dovue iz Tartara. Nakon to je primio ovo nareenje, Herakle ode na
proienje u Eleuzinu, gde su se odravale Demetrine Misterije, i tako
proien od svih zlodela, smiono sie u Tartar. Haron je odbio da
preveze ivog smrtnika preko Stiksa.
Unitiu tvoj amac, zapreti Herakle, ,,i napuniu te strelama, kao
to je je pun bodlji.
Haron zadrhta od straha i preveze ga preko. Had je kasnije kaznio
Harona zbog kukaviluka.
Herakle vide Tezeja i Perifoja prikovane za Hadovu klupu, kako ih
Suenice biuju. Oslobodio je Tezeja naglo ga povukavi i otrgnuvi sa
53
klupe, iako mu je na njoj ostao veliki komad lea. Ali je, zakljuujui da
je nemogue osloboditi ga, osim sekirom, Perifoja ostavio tamo.
Persefona je dojurila iz palate i uhvatila Herakla za obe ruke. Mogu
li ti pomoi dragi Herakle? upita.
Budite toliko ljubazni pa mi posudite Vaeg psa uvara na nekoliko
dana, Vae Velianstvo. Moe se vratiti kui im ga pokaem Euristeju.
Persefona se okrene ka kralju Hadu: Molim te, Muu, odobri
Heraklu to trai. Ovaj mu je zadatak postavljen po savetu tvoje snahe,
Here. On obeava da nee zadrati naeg psa Kerbera.
Had odgovori: Onda u redu, moe povesti i tu budalu, Tezeja,
natrag, takoe, dok jo moe. Ali ipak, moram da postavim pravilo da
Kerberom mora gospodariti bez upotrebe toljage ili strela.
Had je mislio da je ovo siguran uslov, ali je Heraklova lavlja koa bila
otporna na udarce Kerberovog bodljikavog repa; i njegove snane ruke
stegle su Kerberov vrat dok mu sve tri glave nisu poplavele. Kerber se
onesvestio i dozvolio da bude odvuen gore na zemlju. Naalost, jedini
tunel koji je bio dovoljno irok za njega bio je onaj koji je izlazio u blizini
Marijandine, pokraj Crnog Mora; tako da je Herakle imao dugako i
teko putovanje. Pre nego je poao, poneo je granu bele topole sa sobom
kao trofej, i nosio je kao venac.
Euristej se skoro na smrt preplaio kad se Herakle pojavio, vukui
Kerbera za sobom na uzici. Hvala ti, plemeniti Heraklo, ree, sada si
osloboen od svojih zadataka. Ali, molim te, poalji odmah tu neman
natrag.
Herakle se vratio u Tebu, gde ga je njegova majka Alkmena veselo
doekala. Tada se Hera dosetila pametne spletke. Rekla je Autoliku da
ukrade krdo arenih kobila i drebadi od oveka po imenu Ifit, promeni
im boje i proda ih Heraklu. Ifit je pratio krdo sve do Tirinta pootiscima
njihovih kopita, i pitao da ih moda on nije, sluajno, uzeo. Herakle
odvede Ifita na vrh visoke kule i ljutito ree: Pogledaj oko sebe! Vidi li
negde neku arenu kobilu na mom panjaku?
,,Ne, odgovori Ifit. Ali znam da su tu negde.
Herakle, gubei strpljenje jer ga smatraju lopovom i laovom, lansira
Ifita preko kunita.
Bogovi su osudili Herakla da bude rob kraljici Omfali iz Lidije; novac
dobijen od njegove prodaje, koju je Hermes organizovao, dat je Ifitovoj
sirotoj deci. Omfala, koja nije znala ko je Herakle, upitala ga je ta zna da
radi. Sve to hoete, gospoo, spremno je odgovorio. Tako ga je
54
obukla u enu, u utu podsuknju, uruila mu preslicu i pokazala kako

da prede vunu. Heraklu je taj posao bio veoma oputajui. Jednog je
dana gigantski zmaj poeo da jede Omfaline lidijske podanike, i ona ree
Heraklu: Izgleda kao snaan mukarac. Usuuje li se boriti sa
zmajem?
Vama na usluzi, gospoo.
Zmajevi su bili sitnica za Herakla. Odstrelio je otrovnu strelu meu
zmajeve vilice, i Omfala mu je, zahvalna, dala njegovu slobodu.
Kasnije se Heraklo oenio princezom Dejanirom, kerkom boga
Dionisa, i osnovao je Olimpijske igre, koje su trebale da se odravaju
svake etvrte godine dokle god je sveta. Odluio je da se pobedniku
svakog dogaaja da venac, umesto uobiajenih vrednih nagrada, zato
to ni on nije bio plaen za svojezadatke. Ni jedan se ovek nije usuivao
rvati protiv Herakla, to je razoaravalo gledaoce. Meutim, kralj Zevs
se srdano spustio sa Olimpa. On i Herakle imali su predivno zajedniko
rvanje. Me se zavrio nereeno i svi su navijali.
Herakle se sada osvetio kraljevima koji su ga tretirali sa prezirom
dok je izvravao svoje zadatke, ukljuujui Augija, i ubio je tri
Euristejeva sina. Zevs mu je zabranio da napadne samog Euristeja. To bi
bio lo primer drugim osloboenim robovima. reni bog Aheloj izazvao
je Herakla na borbu, ali je u borbi izgubio rog. Herakle se takoe borio
sa bogom Aresom i poslao ga epajui natrag u Olimp.
Jednog dana, Kentaur Nes se ponudi da ponese Heraklovu enu,
Dejaniru, preko poplavljene reke za malu nadoknadu. Herakle mu je
platio, ali je Nes, stigavi na drugu stranu, odjurio sa Dejanirom u
naruju. Herakle je ustrelio Nesa, sa razdaljine od oko osam stotina
metara, koristei jednu od strela natopljenih krvlju Hidre. Dok je umirao
Nes je apnuo Dejaniri: Sipaj malo moje krvi u ovu malu teglu za ulje.
Onda, ako Heraklo ikad zavoli drugu enu vie od tebe, evo ti sigurne
ini da iskoristi. Ulje e spreiti moju krv da se isui. Razli je po
njegovoj koulji. Nikada ti vie nee biti neveran. Zbogom! Dejanira
uradi kako joj je Nes savetovao.
Dok je jo bio u Euristejevoj slubi, Herakle je uestvovao u
streljakom takmienju, koje je predloio ojhalski kralj Eurit, a ija je
nagrada bi bila njegova ki Jola. Eurit se hvalio kako je on najbolji strelac
u Grkoj, i osetio se veoma prevarenim kad ga je Herakle pobedio.
Zaurlao je: Moja ki je princeza, i nikako je ne mogu udati za
Euristejevog roba. Takmienje je nevaee. Seajui se te uvrede
nekoliko godina kasnije, Herakle je opljakao Ojhaliju, ubio Eurita, i
55
odveo Jolu, zajedno sa njene dve sestre, da ribaju podove i kuvaju.

Dejanira se uplaila da bi se on mogao zaljubiti u Jolu, koja je bila veoma
lepa. Kad je poslao glasnika kui, traei od Dejanire da mu poalje
njegovu najbolju izvezenu koulju, ona pomisli: Hoe da je obue kad
se bude venavao sa Jolom. S toga je zamazala malo Nesove krvi po
crvenom vezu na koulji, gde se nije videlo, i predala je glasniku.
Heraklu je zaista trebala ta koulja za rtvu zahvalnicu Zevsu, nakon
osvajanja Ojhalije. Obukao ju je, i sipao je vino za oltarom kada se
iznenada osetio kao da ga je ujeo korpion. Vrelina njegovog tela otopila
je Hidrin otrov u Nesovoj krvi. Urlao je, rikao, vritao, udarao po oltaru i
pokuavao da strgne koulju; ali su, takoe, otpadali i veliki komadi
mesa. Onda je skoio u reku; otrov ga je pekao gore nego pre. Herakle je
znao da je osuen na propast.
Preklinjao je svoje prijatelje nesigurnim glasom: Molim vas, odnesite
me na goru Etu, napravite lomau od hrastovine i divljemasline.
Posluali su ga, jecajui. Herakle se popeo na platformu na vrhu i mirno
legao na svoju lavlju kou, koristei svoju toljagu kao jastuk. Na smrt je
izgoreo; a vatra je bolela manje od Hidrinog otrova.
Zevs se osetio ponosnim zbog svog sina. Rekao je Olimpljanima:
Herakle e biti na vratar, i oenie moju ker Hebu, boginju Mladosti.
Ako se iko pobuni, poeu da bacam munje. Ustani, plemenita duo
Heraklova! Dobro dola na Olimp!
Zevs je izgledao tako divlje da se Hera nije usudila nita da kae.
Heraklova besmrtna dua uspela se na oblak, i Atena ga je uskoro
predstavljala ostalim bogovima. Jedino je Ares okrenuo lea, ali se, kad
ga je Demetra molila da ne bude lud, rukovao sa Heraklom - prilino
neutivo.
Dejanira, uvi da je ona uzrokovala Heraklovu smrt, samu sebe
probode maem.
56
XIX
POBUNA GIGANATA
Kada je Antej ubijen, Majka Zemlja se poalila Olimpljanima. Rekla je
da bi za nadoknadu Zevs trebao makar pomilovati Atlanta i ostale
Titane, njene sinove, koji su jo uvek bili u veitom ropstvu. Zevs ju je
grubo uutkao. Da bi se osvetila, Majka Zemlja poseti Flegriju u Tesaliji,
i tamo stvori dvadeset etiri ogromna giganta sa dugim bradama i
zmijskim repovima umesto nogu. Nameravali su napasti Olimpljane,
tako to bi bacali kamenje i baklje na palatu. Hera je prorekla da jedina
nada Olimpljana lei u pronalasku cveta koji raste negde na zemlji; ko
god ga pomirie nee nikada biti ranjen. Stoga je Zevs naredio Suncu i
Mesecu da ne sijaju na neko vreme, potom naslepo traio po celoj Grkoj
dok nije naao cvet i dao svim Olimpljanima da ga pomiriu. Hera je
ponovo prorekla: Sada e nas spasti borac u lavljoj koi. Ovo se,
naravno, odnosilo na Herakla, njihovog novog vratara.
Bogovi su izmarirali iz Olimpa i upali u Flegriju. Herakle namesti
strelu na svoj luk i pogodi Alkiona, vou Giganata, koji je pao kao
mrtav, ali se odmah uzdigao, oivljen dodirnuvi rodno tlo. Herakle se
rvao sa Alkionom,odvukao ga izvan granica Grke u Skitiju, i tamo ga
toljagom udarao dok nije umro. U meuvremenu su ostali Giganti
preuzeli vostvo i, oterali Olimpljane nazad na brdo Olimp, nagomilali
ogromnu hrpu kamenja izvan strmih zidina pomou koje bi preskoili
preko i uli u palatu. Kamen je pogodio Aresa u glavu. Pao je na kolena,
mrmljajui. Gigant Porfirion pokuao je da zadavi Heru, ali ga je Eros
pogodio u srce svojom malom strelom, pa se on ludo zaljubio, zgrabio
njenu ruku i sono je izljubio. Zevs, razjaren, baci munju na Porfiriona,
koji ju je uhvatio svojim titom, i ponovo poljubio Heru punim ustima.
Herakle se vratio tano na vreme da slomi Gigantov vrat i dri ga daleko
od zemlje dok nije umro. Da bi pomogao Aresu, Apolon je ustrelio
Giganta u desno oko, dok ga je Herakle pogodio u levo. Hefest je
oslepeo drugog Giganta sa varjaom punom rastopljenog zlata, koju mu
je bacio u lice. Potom Herakle podigne oba Giganta, i pouri sa njima
57
preko granice, jedan pod svakom mikom, i tamo ih udari u glavu. Dok
je bitka besnela, Afrodita se sakrila u ormar za ve. Demetra i Hestija su
stajale, drhtei ispred jednog prozora palate. Ali se Atena borila
hladnokrvo i veto, a Artemida se bacila na ustreljivanje Giganata u
najnezgodija mesta. Izazvane bukom, Tri Suenice su napustile svoju
predionicu i otrale u kuhinju, gde se svaka naoruala zlatnim tukom,
onim koji se koriste za drobljenjeperuna, mente ili belog luka u prangiji.
Svi Giganti su pobegli, jer niko se nije mogao suprostaviti Suenicama.
Olimpljani su na neprijatelja, koji se povlaio, bacali sve to im je
dolo pod ruku. Jedan ogroman kamen koji je bacio Posejdon, pao je u
more i postao ostrvo Nisiros. Giganti su pruili poslednji otpor kod
Trapeza u Arkadiji. Posejdon, Zevs i Ares, koji se do sada i nisu ba
pokazali, sada su se estoko borili sa munjama, trozupcima i kopljem;
dok je Hermes, koji je pozajmio Hadov lem nevidljivosti, s lea udarao
po neprijatelju. Herakle je, kako bilo, ubio vie Giganata nego svi ostali
bogovi zajedno. im se bitka zavrila, Hera je dola i zahvalila mu to se
otarasio tog odvratnog Porfiriona. Rekla je: Stid me je kad pomislim
kako sam se loe ponaala prema tebi na zemlji.
Molim Vas, zaboravite na to, kraljice Hero, odgovori joj Herakle i
duboko joj se nakloni.
58
XX
DRUGE DVE POBUNE
Po savetu Majke Zemlje, blizanci Aloidi -gigantski smrtnici koji su
svake godine bivali sto osamdeset santimetara vii i ezdeset
santimetara iri - odluili su da ukradu hranu besmrtnosti, proteraju
Olimpljane i da sami vladaju svetom. Prvo su uhvatili Aresa u njegovoj
seoskoj kuici u Trakiji i, nakon to su mu vezali ruke i noge, zatvorili ga
u mesinganu krinju. Potom su veliko brdo Pelij obruili na njegovog
suseda, brdo Osa, tako da su odozgo mogli bacati kamenje na Olimp.
,,Ja u se oeniti kraljicom Herom, hvalisao se stariji, po imenu
Efijalt.
,,A ja u oeniti Artemidu, hvalio se mlai, Otis.
Apolon je pozvao svoju sestru na stranu. Artemida, jedino nas ti
moe spasiti.Kako?
Obeanjem da e se udati za Otisa.
Brate, radije bih umrla nego se udala!
,,Ne mora da odri obeanje. Koristi zdrav razum. Moe olako
poslati oba blizanca u Tartar i osloboditi ih se.
Jesi li siguran? Hera je prorekla da ni jedan bog niti drugi smrtnici
ne mogu da ih ubiju.
Moda. Ali u svakom proroanstvu postoji zakoljica.
Tako Artemida obea da e se sastati sa Otisom na ostrvu Naksosu, i
da e se tamo udati za njega. Efijalt je postao vrlo ljubomoran kada je
Hermes doneo Otisu njenu poruku. Zareao je: Zato i Hera nije
obeala da e doi? Sigurno joj se sviam vie od Zevsa? Ja sam daleko
snaniji.
Otis se smejao: Moda si jak, ali kako oekuje od boginje da se
zaljubi u to tvoje runo lice?
,,A ta je sa tvojim?
Artemida ga oboava.
59
,,Da li? Dobro, u tom sluaju moe oboavati moje. Ja sam stariji, i
kada bude stigla ja u se njom oeniti, ne Herom!
,,Ne, Artemida je moja. Osim toga, ona zna da sam ja daleko bolji
strelac od tebe.
Laove! Dokai!
Dok su oni stajali i svaali se, Artemida se preruila u jednu od
svojih belih kouta, i projurila izmeu njih. Giganti su zgrabili svoje
lukove. Otis je na nju pucao sa leve, a Efijat sa desne strane. Prola je
tako brzo, da su obojica promaila; i onda su oba pala mrtva na zemlju svaki sa strelom kroz glavu. Nijedan bog i ni jedan drugi smrtnik ih nije
mogao ubiti; ali su ubili sami sebe.
Hermes je, za kaznu, poveo Aloide u Tartar, a potom oslobodio
Aresa, polumrtvog, iz mesingane krinje.
Majka Zemlja je uinila poslednji pokuaj da se rei Olimpljana.
Stvorila je Tifona, najvee udovite ikada vieno. Imao je magareu
glavu, sa uima koje su dodirivale zvezde, krilima koja su zatamnjivala
nebo i gomilu namotanih zmija umesto nogu. Tifon je toliko preplaio
Olimpljane juriajui ka palati, bljujui vatru, da su oni pobegli u Egipat.
Zevs je otiao preruen u ovna; Hera u kravu; Apolon u vranu; Posejdon
u konja; Artemida u divlju maku; Ares u vepra; Hermes u drala; i tako
dalje. Jedino je Atena odbila da uzmakne: nazvala je Zevsa kukavicom i
rekla da se srami to je njegova ker.
Zevs je pocrveneo, vratio se u svoj pravi oblik, i bacio munju na
Tifona, ranivi ga u rame. Sa bolnim vriskom, Tifon je epao Zevsa,
tukao ga dok nije poplaveo od batina, zatim mu je isupao tetive iz ruku
i nogu, da bi ga nainio bespomonim, i ostavio ga na milost i nemilost
monstrumu Delfini.
Tifon zatrai lek od Suenica jer ga je bolelo rame. Tiho su mu
dodale nekoliko jabuka i nastavile da predu. Smrvio je voe svojim
krupnim zubima, ali su ga Suenice prevarile, dajui mu smrtonosne
jabuke. Tifon je, pod dejstvom otrova, postajao sve slabiji i slabiji.
Hermes, Apolon i Pan posetili su Delfininu peinu u toku noi. Pan je
naglo i uasno viknuo, da je Delfina umalo iskoila iz sopstvene koe.
Hermes se neprimetno uvukao unutra, ukrao tetive iz sanduka pod
njenim krevetom, i namesti ih na Zevsovenoge i ruke. Apolon je tad
ustrelio Delfinu, a Zevs je pogodio munjom onemoalog Tifona, bacivi
na kraju veliku stenu na njega. Ta stena je sada brdo Etna na Siciliji. S
60
vremena na vreme, Tifonov vatreni dah pojuri na gore kroz krater,

isputajui dim, lavu i kamen plavac.
61
XXI
JASON I ZLATNO RUNO
Kraljica Ina, mrzei svog posinka Friksa, kovala je zaveru protiv
njega. Ubedila je ene iz Beotije, zemlje u kojoj su iveli ona i Friksov
otac, kralj Atamant, da u tajnosti ispeku svo seme jema u pei, tako da
kad bude posejano u prolee ni jedno ne iznikne. Znala je da e Atamant
poslati glasnika da pita Proroite u Delfima da li su Olimpljani ljuti na
njega, i zato je podmitila glasnika da slae: Proroite kae da, ukoliko
Atamant ne rtvuje svog sina Friksa na vrhu brda, jeam vie nee rasti
u Beotiji.
Atamant je osetio da se mora povinovati. Poveo je Friksa na vrh brda
blizu Tebe i tamo bi ga rtvovao da nije Herakle sluajno proao onuda
vraajui se kui iz lova na Diomedove kobile.
Zevs se gnua ljudske rtve, uzviknu Herakle, izbijajui no iz
Atamantovih ruku.
Ali moram posluati Proroite iz Delfa, jecajui odgovori
Atamant.
U to Zevs poalje krilatog, zlatnog ovna, koji je doleteo sa Olimpa.
Friks ga uzjaha. Njegova mlaa sestra, Hela, koja ga je volela, preklinjala
je: Povedi i mene, inae e me otac ubiti umesto tebe! Friks je povue
iza sebe, i ovan se uputi na istok, u zemlju Kolhidu, nadrugom kraju
Crnog Mora. Hela, plaei se vazduha, na pola puta pade, i udavi se u
moreuzu kasnije nazvanom Helespont.
Friks je odleteo dalje. Kada je stigao u Kolhidu, rtvovao je ovna
Zevsu i obesio je njegovo zlatno runo u Aresovom hramu, gde ga je
uvala ogromna zmija. Friks je iveo jo nekoliko godina i oenio se
kolhskom princezom sa kojom je imao etvoricu sinova. Ali u Kolhidi
ljudi nisu bili propisno sahranjivani -njihova su tela uvek bila umotana u
volovsku kou, vezana na vrh drvea i pojedena od strane leinara.
Friksov duh se vratio i poalio se prijatelju, kralju Peliju, koji je skoro bio
62
zauzeo presto Jolka u Tesaliji, da ne moe dobiti dozvolu za ulazak u

Tartar.
Pelij je, zato to mu je Proroite u Delfima proreklo da e ga ubiti
mladi roak, pozvao sve svoje roake i neake na gozbu i masakrirao ih.
Meutim, ba te veeri, rodio se novi neak po imenu Jason, i Jasonova
majka ree slukinjama da uviju bebu tako kao da je umrla na poroaju.
Kasnije je Pelij ubio majku da bi spreio da ima jo dece; ali je Jason bio
bezbedno prokrijumaren na goru Pelion, gde ga je mudri Kentaur
Hiron vaspitavao u tajnosti. Proroanstvo je tada upozorilo Pelija: Pazi
se oveka sa jednom sandalom!
Prolo je dvadeset godina. Dok je Pelij, sada ve veoma star, prinosio
rtvu na obali Jolka, video je stranca kako se pribliava, naoruan
kopljima sa irokim otricama, i nosei samo jednu sandalu. ,,Ko si ti?
upitao je.
Ja sam tvoj neak Jason.
Zato ne nosi dve sandale?
Jednu sam izgubio u reci dok sam prenosio staricu preko nje.
Ispostavilo se da je ona bila preruena boginja Hera i prekoravala te to
njoj nikad ne prinosi rtve.
Pelij prodorno pogleda Jasona. ta bi uradio da ti je proroanstvo
proreklo da e te ubiti tvoj rod roeni?
Hera se preruila u muvu i apnula neto Jasonu na uvo. On ponovi
za njom: Naredio bi mu da ide u Kolhidu, da tamo sahrani Friksove
kosti, i donese Zlatno Runo.
Pelij ree: Mora da si ti ovek na koga sam upozoren. Kreni odmah i
donesi mi to runo!
Jason poalje glasnike po celoj Grkoj, pozivajui heroje da mu se
pridrue u avanturi; i ubrzo je stotine njih stiglo u Jolk. Veinu njih je
morao da odbije jer je Argo, brod koji se tada gradio za njih, mogao
primiti samo pedeset veslaa. Kada se Herakle, koji samo to je bio
ulovio Erimantskog Vepra, pridruio posadi, svi su hteli da on rukovodi
ekspedicijom. On im je odgovorio: ,,Ne, ta ast mora pripasti Jasonu, ne
meni. Ja sam jo uvek rob.
Argonauti, kako se zvala herojska posada, otplovili su u rano prolee
istono od Jolka, i ubrzo pristali na ostrvo Lemnos zbog hrane i vode.
Nekoliko meseci ranije, Lemnjanke su poubijale sve njihove mueve, jer
su bili okrutni prema njima, ali su se sada osealeizgubljene i usamljene.
63
Ove su ene pokuale nagovoriti Argonaute da ostanu i da ih oene.

Herakle ih je silom ukrcao ponovo na brod.
Argo je plovio uz Helespont, proao Troju i stigao do mora Marmara.
Tamo su Argonauti odrali prijateljsko takmienje, ko od njih moe
najdue veslati. Herakle, Jason i Nebeski Blizanci (Kastor i Polideuk)
izdrali su celu jednu no do doruka sledeeg dana. Do podneva su
ostali samo Jason i Herakle - svako veslajui na jednoj strani broda. Kako
se pribliavala vee Jason se onesvestio, a Heraklovo veslo je puklo u
istom momentu; stoga su izveli Argo na obalu Mizije i pripremili veeru
- svi osim Herakla, koji je otiao da odsee drugo veslo. Sa sobom je
poveo siroe po imenu Hila, koji je sad bio deak koji posluuje na
brodu. Dok su Argonauti ubili i rasekli nekog jelena, Hila je sa kragom
otiao da uzme vodu za paprika. Od tad ga niko vie nije video.
Herakle je trao tamo-amo dozivajui: Hila! Hila! iz sveg glasa, ne
znajui da su se Najade, koje su ivele u bari iz koje ja Hila zahvatio
vodu u krag, zaljubile u lepog deaka i povukle ga u vodu. Herakle je
hteo da Argonauti objave rat mizijskim seljacima, koje su optuili da su
ukrali Hilu. Toliko se uzbudio, i ponaao se tako udno - videli su, na
primer, da je njegovo novo veslo bilo duplo vee od svih ostalih - da su
oni sledee noi otplovili i ostavili ga tamo.
Blizu mesta gde je kasnije bio Konstantinopolj nali su Kadmovog
brata, kralja Fineja, u veoma nezavidnom poloaju. im bi mu sluge
postavile jelo, tri odvratne ptice sa enskim likom i smrdljivim zadahom,
zvale Harpije, nasrnule bi na sto. Na sve, to od hrane nisu mogle
poneti, dunule bi svoj zadah i uinili je prilino nejestivom. Argonauti su
oterali Harpije, a Finej je u znak zahvalnosti dao Jasonu dobar savet.
Njegove zadnje rei bile su: Kad stigne u Kolhidu, veruj u boginju
Afroditu!
Da bi uao u Crno more, Argo je prvo morao proi kroz Bosforski
moreuz. Njega su uvale dve plutajue stene koje bi se sudarale i lomile
svaki brod pri pokuaju da ue. Finej je savetovao Argonaute da sa
sobom ponesu goluba. Kad su stigli do Sudarajuih stena Jason pusti
goluba. Letei meu njima stene su mu otkinule perje na repu. Argo je
punom brzinom iao za njim. Stene su se brzo otvorile i ponovo
zatvorile otkinuvi ukras sa krme. Zevs ih je tada zauvek vrsto usidrio.
Poto je struja u moreuzu bila veoma jaka, Orfej, koji je bio jedan od
Argonauta, zasvira na svojoj liri i veslai su veslali u ritmu muzike;
posle velike borbe uplovili su u Crno more.
64
Na pola puta du june obale, Argo je stigao do Aresovog ostrva, gde

su se smestile ptice mesinganog perja, koje je Herakle proterao iz
stimfalijke Movare. Argonauti su brzo preplovili pored njih, udarajui
maevima po svojim mesinganim titovima da bi preplailiptice.
Sledeeg dana su spasili druinu putnika brodolomnika. Ispostavilo se
da su oni etvorica Friksovih sinova, koji su putovali u Grku u nadi da
e ih kralj Atamant proglasiti njegovim naslednicima. Jason ih je
upozorio da ne oekuju nita od Atamanta, koji je sada proteran na
naputeno mesto u Tesaliji, i pozvao ih da se pridrue Argonautima. Za
njih e biti mesta na brodu, jer su izgubili Herakla i tri druga lana
posade u raznim nezgodama. Friksovi sinovi su prihvatili poziv i zakleli
se da e potivati Jasonove naredbe. Jason je sazvao ratni savet u
ustajaloj vodi reke Fazis i prineo rtvu Afroditi. Boginja se pojavila i
obeala da e pomoi. Nala je svog nestanog sina Erosa kako baca
kocke sa Zevsovim peharnikom Ganimedaom, i obeala mu prekrasnu
zlatnu loptu, sa plavim emajlom, ako uradi kako mu kae. Eros poleti ka
dvoru kralja Ejeta u Kolhidi, sakrije se iza stuba, i spremio se da ustreli
kraljevu najmlau ki Medeju. Malo posle toga doe Jason, voen
Friksovim sinovima, i ljubazno upita kralja Ejeta da mu uini uslugu i da
mu Zlatno Runo.
Pobediu sve tvoje neprijatelje ako mi ga da, ree.
Ejet odbije. Idi kui, mladiu, pre nego ti odseem jezik!
Ali Medeja je preklinjala: Oe, pazi na manire! Ovaj hrabri princ
spasio je ivote etvorice tvojih unuka.
Eros odapne svoju strelu, i Medeja se u istom trenu ludo zaljubi u
Jasona. Molila je Ejeta da mu da Runo pod uslovom da izvri odreenje
zadatke.
Ejet se nerado sloio. Ali, bie to uasno teki zadaci, ree Jasonu.
Imam dva bika koja bljuju vatru. Upregni ih, uzori polje od etiri
hektara i posadi ga zmajevim zubima. Evo ti puna vrea zuba, koje
Kadmo nije iskoristio.
Nakon to je naterala Jasona da se zakune svim bogovima da e biti
njen mu do smrti, Medeja mu je pomogla premazujui njegovo telo
sokom nekog kolhidskog afrana. Ovaj sok titio ga je od bikovih
vatrenih zadaha. Upregao je bikove, izorao polje, posadio zube, i, kada
su iznikli naoruani ljudi, uradio je upravo ono to je uradio i Kadmo bacio kamen meu njih i naterao ih da se meusobno poubijaju.
65
U meuvremenu su, etiri Friksova sina, po Jasonovom nareenju,

spustili oeve kosti sa drveta na kom su jo uvek visile umotane u
volovsku kou, sahranili ih sa srebrnjakom za Harona, i podigli
nadgrobni spomenik.
Kada je Ejet saznao da je Jason ispunio zadatak povikao je: Nee
dobiti Runo bitango! Moja ki ti je nepoteno pomogla. I zato si
sahranio Friksove kosti? Sahrana je zabranjena po naem zakonu. Mora
napustiti Kolhidu pre zore.
Te je noi Medeja odvela Jasona u hram gde je sa jednog stuba visilo
Runo, i otpevala je zmiji magine ini, posipajui joj sok od maka po
oima sve dok ih nije zatvorila i zaspala.
Onda je Jason ukrao Runo i pobegao sa njom na Argo. Nakon estoke
borbe Argonauti su odbili kolhidsku vojsku, i odveslali niz reku. Medeja
im je zaleila rane kremom iz njene medicinske kutije.
Ejetova mornarica je gonila Argo preko Crnog mora, moreuza Bosfor,
mora Marmare, Egejskog mora, po celoj Grkoj sve do ostrva Drepan
(sada Krf), na pola puta do Jadranskog mora. Medeja i Jason su se tamo
iskrcali u podne i traili zatitu od kralja i kraljice. Admiral kolhidske
Mornarice posetio je dvorac za vreme veere i rekao: ,Vae Velianstvo,
nitkov po imenu Jason pobegao je sa kerkom kralja Ejeta, princezom
Medejom. Nas je poslao da je vratimo kui, kao i Zlatno Runo, koje su
oni ukrali.
Kralj je odgovorio: ,,Za mene je ve kasno da odluim da li vi imate
pravo da odvedete bilo Medeju ili Runo. Vratite se ujutru, kad mi je
glava bistrija.
Kraljici se ukaza boginja Afrodita govorei: Dopusti mi da ti
posudim moj zlatni pojas, da natera kralja da se ponovo zaljubi u tebe i
da radi sve to mu kae.
,,To bi bilo divno. Prilino me se zasitio u poslednje vreme. Ali ta da
mu traim?
Trai da Kolhiane poalje kui.
Kad je kraljica zakopala pojas, kralj je uzviknuo: Draga, kako si
samo lepa! Mogu li neto uiniti za tebe?
elim novu krunu, sa dijamantima, rubinima i smaragdima; i
dugaak, izvezen, zlatni ogrta. Takoe elim da znam ta e sutra
odgovoriti kolhidskom Admiralu.
Obeavam ti krunu i ogrta. Ali jo uvek nisam odluio ta sutra da
kaem.
66
Dopusti mi da te posavetujem. Kai Admiralu da se Medeja, ako se

jo uvek nije udala za Jasona, mora vratiti kui svom ocu kralju Ejetu, sa
Runom. Ali ako se ve udala za njega, onda je Jason moe zadrati, i
smatrati Runo svadbenim poklonom.
,,U redu, to u rei - ako mi dopusti da ti dam stotinu poljubaca!
Paljivo je brojala poljupce, dala mu jedan dodatni, i onda otila kod
Jasona - skidajui prvo pojas, iz straha da bi se i on mogao zaljubiti u nju
i napraviti Medeju ljubomornom. Pouri, povikala je, ,,i smesta se
venajte!
Argonauti su organizovali ponono venanje za Jasona i Medeju.
Sledeeg jutra, kralj je uo ta se dogodilo i rekao Admiralu da i Medeja i
Runo sada pripadaju Jasonu.
Admiral se nije usudio da se bori protiv Argonauta, ali se isto tako
nije usudio da se vrati kui praznih ruku. Zatraio je od kralja dozvolu
da se nastani u Drepanu sa celom svojom mornaricom. To mu je bilo
odobreno. Nekoliko meseci kasnije, vesti su dospele do kralja Ejeta u
Kolhidu. Umro je od besa.
Argonaute je, plovei kui u Jolk, zahvatio divlji vetar oduvavi ih na
obalu Afrike. Tamo je ogroman talas podigao Argo i izbacio
gapoljuljanog i suvog na pustinjski pesak. Bili bi primorani da ga
napuste, da se nije pojavila boginja Libija, obuena u jareu kou, i
pozajmila im drvene valjke. Argonauti su gurnuli Argo ponovo u vodu.
Otplovili su na Kretu, gde je bronzani kip, napravljen u Hefestovoj
kovanici, uvao luku bacajui stene na strane brodove. Kako im je
trebala hrana i voda, Medeja je pogledom zaarala bronzanog oveka.
On se zateturao okolo, zapeo petom za kamen i na smrt iskrvario.
Argonauti su se bezbedno iskrcali.
Stigli su u Jolk, bez vie avantura, rano jedne oktobarske veeri.
Usamljeni ribar sedeo je na obali i krpio svoju mreu. Kada je rekao
Argonautima da je Pelij izdao nareenje da se Jason ubije im se ugleda,
Medeja se preruila u staricu i povela svoje kolhidske slukinje sa sobom
u dvorac. Tamo se pretvarala da je boginja koja je dola iz Engleske
svojim trijumfalnim kolima. Ponovo u te uiniti mladim, kralje Pelij,
ree mu.
Pelij je gledao kako je Medeja isekla starog ovna i skuvala komade u
eleznom loncu, koristei magine trave i ini. Tada je izvela trik
prizivanja duhova: izvukla je godinu dana staro jagnje iz lonca,
67
govorei: Ovo je ovan kog sam isekla. Pogledaj ga sada! Iste ini e
delovati na tebe.
Ako moe podmladiti stare ljude, zato i sebe ne podmladi?
oprezno upita Pelij.
Hou, ako te to ini srenim. Zatvori oi i broj do stotinu!
Dok je Pelij brojao, ona je brzo skinula svojepreruenje. Otvori oi!
Videvi Medeju, kako je odjednom postala mlada i lepa, Pelij naredi
jednoj od svojih keri da ga isecka sa sekirom i da skuva njegove
komade u loncu. Ispostavilo se da je ker u stvari mlada roaka kojoj je
sudbina bila da ga ubije, jer u loncu, naravno, nije bilo magije.
Jason je obesio Zlatno Runo u Zevsovom hramu, na brdu blizu Tebe,
sa kojeg je ovan odneo Friksa. Onda je Argom otplovio u Korint, usidrio
ga i ponudio ga bogu Posjedonu kao dar.
Kreont, kralj Korinta, iznenada je umro. Jason je izabran da zauzme
njegovo mesto. Ali ljudi iz grada su saznali da je Kreont otrovan, a
Medeja je priznala zloin. S toga su od Jasona zatraili da oeni neku
drugu i ostane kralj. Sloio se pod uslovom da Medeji potede ivot.
Medeja mu ree: Zakleo si se svim bogovima da e biti moj mu do
smrti.
Nisam znao da si trova, odgovori Jason. Bolje da brzo ode, pre
nego se Korinani predomisle oko tvog kanjavanja. Ja u oeniti
princezu Glauku.
Glauki su bili poslani zlatna kruna i dugaki beli ogrta. Glasnik koji
ih je doneo rekao je: Svadbeni darovi od Here. U stvari ih je poslala
Medeja. im ih je Glauka stavila oni su se zapalili i ona je izgorela.
Dvorac se zapalio, a gosti su bili u klopci od plamena. Samo je Jason
pobegao.
Medeja je otila, i kasnije se udala za atinskog kralja Egeja, kao to je
ve reeno. Olimpljani su prokleli Jasona to je razbio sudbinu sa
Medejom. Izgubio je svoj presto, i bedno lutao Grkom, izbegavan od
svojih bivih prijatelja. Kao starac, vratio se u Korint, obuen kao
prosjak, i seo u senku Arga, jadikujui za svojom prolom slavom.
Pramac je pao i ubio ga. Ali je Zevs postavio krmu na Nebesa, kao
sazvee Argo.
68
XXII
AKLESTIDA
Nekoliko kraljeva htelo je da oeni Aklestidu, najlepu ker kralja
Pelija. Malo pre nego to se Argo vratio u Jolk, Pelij je objavio da e je
dati za enu onom kralju koji upregne vepra i lava u njegova kola, i
proveze ih po lokalnoj stazi za trke. Mnogi kraljevi su pokuali i nisu
uspeli.
Ali je kralj Admet iz Fere pozvao boga Apolona, koji mu je u to
vreme sluio kao rob za kaznu to je ubio Kiklope.
,,Da li se dobro postupa prema tebi ovde, Apolone? upita Admet.
Zaista dobro, Vae Velianstvo. Neki smrtni kraljevi bi mi postavili
odvratne zadatke samo da pokau koliko su vani. Ali Vi ste vie
prijatelj nego gospodar.
,,U tom sluaju, molim te da mi uini odreenu uslugu!
Svakako.
Doi u Jolk, i pomozi mi da upregnem vepra i lava u moju
koiju.Kako Vi kaete!
Apolon je poneo svoju liru u Jolk. Svirao je tako neno da je vepar
stajao mirno otvorenih usta; a lav je poeo da prede kao maka. Admetu
je sad bilo lako da ih upregne i vozi.
Sledeeg dana Admet se oenio Aklestidom, ali grekom je zaboravio
prineti uobiajenu rtvu Apolonovoj sestri Artemidi; stoga je ona
pretvorila Aklestidu u dugaku, koprcajuu zmiju. Admet je ponovo
poslao po Apolona, koji ga je uteio: ,,Ne tugujte, Vae Velianstvo. Rei
u sestri da ste bili dobar gospodar, i da niste hteli da je uvredite.
Po Apolonovoj elji, Artemida je vratila Aklestidu ponovo u enu.
Hvala ti, draga sestro! ree Apolon. Hoe li mi, kad si ve
raspoloena, uiniti jo jednu uslugu? Sredi sa Hadom da, kad Admetu
doe sudnji dan, neko drugi od njegove porodice moe otii u Tartar
umesto njega.
69
Artemida je pitala Hada da li mu je mnogo vano iji e duh dobiti,

dokle god on stie na vreme.
,,Ne, odgovori Had, ,,ali mora doi kako tano tako i svojevoljno.
Onda je jednog dana Hermes uao u Admetovu spavau sobu.
Molim te, poi za mnom u Tartar!.
Apolone! Apolone! Pomagaj! jaukao je Admet.
Apolon se pojavi i prodrma Hermesa za ruku. Samo momenat,
brate! Kralj Had je obeao Artemidi da neko drugi moe umreti umesto
Admeta.
Admet mora da pouri. Suenice samo to nisu odrezale nit
njegovog ivota.
,,Ja u ih usporiti. Pouri, Admete: nai zamenu!
Apolon je odleteo na Olimp, isprosio od Dionisa veliki pehar vina, i
odneo ga u predionicu. Pobajte ovo! ree Suenicama. One su probale
vino i cmoknule uvelim usnama. Najstarija, Atropa, je poloila svoje
makaze i zamolila: Daj mi jo jedan pehar! Popila je toliko da je Admet
dobio jo tri ili etiri sata.
Prvo je otiao kod svojih roditelja, koji su imali skoro sto godina.
Hoe li i jedan od vas umreti umesto mene? upitao ih je.
Nipoto! Kakav si ti to surov sin! Samo to smo poeli da uivamo u
ivotu.
Admet ode do dvojice, bednih, zatvorenika u tamnicu, koji su ga
molili da ih spasi bede. Pitao je: Hoe li i jedan od vas umreti umesto
mene?
Nikako! Sto pre ti umre mi emo biti sreniji. Moda e nas sledei
kralj osloboditi.
Admet ode do nekog jadnika to je bolovao od neizleive bolesti, i
upitao ga: Hoe li ti umreti umesto mene?
Nema anse! Ljudi moju bolest zovu neizleivom, ali nada uvek
postoji: moda Asklepije doe i spasi me.
Utom se Aklestida vratila iz Jolka, gde je bila jedina, od tri keri
kralja Pelija, koja nije poverovala u Medejinu varku da e ga podmladiti.
Odbijam da iseckam oca, rekla je, ,,ak i ako mi on to naredi. Idem
pravo kui.
Admet ju je sreo kod dvorske kapije. Nikonee da umre umesto
mene, kukao je.
70
Pretpostavljam da je beskorisno pitati ak itebe, koja se pretvara da

me voli najvie? Aklestida je poljubila svoja dva sina zarastanak. Onda
je progutala smrtonosni otrovi klimnula glavom Hermesu. Vodi me
sasobom! mirno je rekla. Ali to nije bio kraj.
Kada je Aklestida stigla u Tartar, Persefona je izala iz palate da je
doeka. ,,Da ste se odmah vratili kui, gospoo! Ne mogu da dozvolim
lepim enama da umiru zbog njihovih sebinih mueva.
Ali kralj Had me nee pustiti, sad kad sam ve ovde.
Njega prepusti meni. Ja znam kako se prema muevima treba
ponaati. Odmah idi odavde, sporednim stepenicama!
Aklestida se vratila deci, koja su potrala da je zagrle. Nakon strane
svae sa Persefonom, Had pokuca na Admetovu kapiju. Doao je da
vrati Aklestidu nazad.
Apolon pozva Herakla sa Olimpa da je zatiti.
Draga, zar se nisi pokorila Hadovim nareenjima? upita Admet
nervozno.
Ti, kraljice Aklestido, ostani ovde! promrmlja Herakle.
Po Apolonovom savetu, Admet je Hadu rtvovao svinju. Svinjska
dua moe preuzeti moje mesto, promrmljao je drhtavim glasom.
Hadu se nije svidela zamena, ali ga jeuplaila Heraklova toljaga od
drveta masline.
Otiao je gunajui. ,,Pa dobro: prihvatamsvinjsku duu. Tvoja i ne
vredi vie od toga, tikukavice! Iluzorno oekuje od tvojih
jadnihroditelja da umru umesto tebe!
ta te je uopte nateralo da popije otrov?upita Herakle Aklestidu.
Uradila sam to zarad moje dece. Da jeAdmet umro, njihov bi ujak
zauzeo presto iubio ih.
,,To sve objanjava, ree Herakle.
71
XXIII
PERSEJ
Proroite je upozorilo Akrisija, kralja Arga, da e ga ubiti njegov
unuk. Onda u se pobrinuti da nemam unuke, zagroktao je Akrisije.
Na povratku kui, zatvorio je Danaju, svoju ki jedinicu, u kulu sa
bakarnim vratima, koju je uvao divlji pas, a svu hranu joj je on donosio.
Zevs se zaljubio u Danaju kad ju je video, iz daleka, kako se naginje
preko zidina. Da bi se sakrio od Here, Zevs se pretvorio u pljusak zlatne
kie i spustio se na kulu. Danaja je pourila dole, a kia je curila za njom,
i onda se Zevs vratio u svoj pravi lik. Hoe li se udati za mene?
upitao je Danaju.
,,Da, odgovorila je, veoma sam usamljena ovde.
Rodio joj se sin. Dala mu je ime Persej. uvi deiji pla iza bakrenih
vrata, Akrisije se razbesneo.
,,Ko ti je mu?
Bog Zevs, Oe. Usudi se da takne svoje unue, i Zevs e te ubiti!
Onda u vas oboje skloniti dalje od njega.
Akrisije zatvori Danaju i Perseja u drvenu krinju, sa korpom hrane i
bocom vina, i baci krinju u more. Ako se udave, bie to Posejdonova
krivica, a ne moja, ree svojim dvoranima.
Zevs je naredio Posejdonu da se posebno brine o krinji. Posejdon je
drao more mirnim, dok jedan ribar sa ostrva Serif nije video krinju
kako pluta po vodi. Uhvatio ju je svojom mreom i izvukao na obalu.
Kad je otvorio poklopac, iz nje su izali Danaja, neozleena, nosei
Perseja u rukama.
Prijateljski ribar ih je odveo kod Polidekta, kralja Serifa, koji je odmah
ponudio da oeni Danaju. ,,To ne moe biti, rekla je. ,,Ja sam ve udata
za Zevsa.
Ako smem da primetim, ako Zevs moe imati dve ene, zato ti da
nema dva mua?
72
Bogovi rade to im je volja. Smrtnici ne mogu imati vie brakova u

isto vreme.
Polidekt je uporno pokuavao da natera Danaju da se predomisli.
Ona je uvek tresla glavom, govorei: Ako se udam za tebe, Zevs e nas
oboje ubiti!
Kad je Persej napunio petnaest godina, Polidekt ga je pozvao i rekao:
Poto tvoja majka nee biti moja kraljica, oeniu princezu sa Grkog
kopna. Traim od svakog mog podanika da mi da konja, jer njen otac
trai pedeset konja u miraz. Hoe li posluati?
Persej odgovori: Nemam konje, Vae Velianstvo, niti imam para da
ga kupim. Ali, ako mi obeate da ete se oeniti tomprincezom i prestati
da uznemiravate moju majku, dau Vam ta god hoete - bilo ta na
svetu - ak i Meduzinu glavu.
Meduzina glava e biti dobra, ree Polidekt.
Meduza je bila lepa ena koju je Atena jednom uhvatila kako ljubi
Posejdona u njenom hramu. Atena je bila toliko razljuena njegovim
ponaanjem da je Meduzu pretvorila u gorgonu - krilato udovite sa
bletavim oima, ogromnim zubima, i zmijama umesto kose. Ko god bi
je pogledao pretvorio bi se u kamen.
Atena je pomogla Perseju dajui mu uglaan tit da ga koristi kao
ogledalo kad odsee Meduzinu glavu, kako se ne bi pretvorio u kamen;
a Herme mu je dao otar srp. Ali Perseju je jo uvek nedostajao lem
nevidljivosti kralja Hada, a i arobna torba u koju bi stavio glavu, kao i
par krilatih sandala. Sve ove korisne stvari uvale su Najade sa reke
Stiks.
Persej je otiao da pita Tri Sive Sestre -Graje, za tajnu adresu Najada.
Bilo je vrlo teko nai Graje, koje su ivele u blizini Bate Hesperida, i
njih tri su imale samo jedno oko i jedan zub. Kad je Persej najzad stigao
do njihove kue, dopuzao je iza njih u trenutku kada su dodavale oko i
zub jedna drugoj. Tada zgrabi oba blaga koja je odbio da im vrati sve
dok mu Sive Sestre ne daju adresu Najada. Naao ih je u bari ispod
kamena blizu ulaza u Tartar, i pretio da e svima rei za njih ukoliko mu
ne pozajme lem, sandale i torbu. Najadene bi volele da iko sazna za
njih, iako su, osim to su imale psee glave, dobro izgledale; tako uradie
to je Persej traio.
Persej je sada, nosei lem i sandale, odleteo neprimetno u Libiju.
Naavi Meduzu kako spava, pogledao je u njen odraz u izglaanom
titu i odrubio joj glavu srpom. Jedini nesreni dogaaj bio je to je
73
Meduzina krv kapala iz torbe, u kojoj je bila glava, i pretvarala se u

zmije kako bi pala na zemlju. Ovo je zemlju. Libije nainilo nesigurnom
zauvek. Kada se Persej zaustavio da se zahvali Grajama, Titan Atlas je
povikao: Reci svom ocu Zevsu da u, ukoliko me ubrzo ne oslobodi,
pustiti Nebesa da padnu - to e biti propast sveta.
Persej pokaza Atlasu Meduzinu glavu, i on se odmah pretvori u
kamen, i postade veliko Brdo Atlas.
Letevi dalje ka Palestini, Persej vide lepu princezu Andromedu
vezanu lancima za stenu u Jopi, i morsku zmiju, koju je poslao bog
Posejdon, kako pliva prema njoj irom otvorenih eljusti.
Andromedinim roditeljima, Kefeju i Kasiopi, kralju i kraljici Palestine,
proroanstvo je naredilo da je veu tamo kao hranu za udovite.
Izgleda da je Kasiopa rekla Palestincima: Ja sam lepa od svih Nereida
u moru - hvalisanje koje je naljutilo njihovog ponosnog oca, boga
Posejdona. Persej se, odozgo, sruio na morsku zmiju i odsekao joj
glavu. Nakon toga odvezao je Andromedu,odveo je kui i zatraio
dozvolu da je oeni. Kralj Kefej je odgovorio: Bezobrazluk! Ona je ve
obeana kralju Tineju.
Zato je onda kralj Tinej nije spasio?
Jer se plaio da ne uvredi Posejdona.
E pa, ja se nikog ne plaim. Ubio sam udovite. Andromeda je
moja.
Dok je Persej govorio, kralj Tinej stie na elu svoje vojske, urlajui:
Bei, strane, ili emo te iseckati na sitne komade!
Persej ree Andromedi: Molim te dobro zatvori oi, princezo!
Andromeda ga poslua. On izvadi Meduzinu glavu iz svoje torbe i
sve, osim Andromede, pretvori u kamen.
Kada se Persej vratio u Serif, nosei Andromedu u rukama, uvideo je
da ga je Polidekt ipak prevario. Umesto da je oenio princezu na kopnu,
on je i dalje dosaivao Danaji. Persej je njega i celu njegovu porodicu
pretvorio u kamen, i svog prijatelja ribara postavio za kralja ostrva.
Onda je Meduzinu glavu dao Ateni, i zamolio Hermesa da vrati
pozajmljeni lem, torbu i sandale Najadama Stiksa. Ovako je pokazao
mnogo veu razumnost od Belerofonta, koji se nastavio sluiti krilatim
konjem Pegazom i nakon to je ubio Himeru. Bogovi su odluili da je
Persej zasluio dug, srean ivot. Dozvolili su mu da se oeni
Andromedom, postane kralj Tirinta, i podigne, u blizini, poznati grad
Mikenu.
74
to se tie kralja Akrisija, Persej ga je sreo jedno poslepodne na

atletskom takmienju. Dobar dan, Deda! Moja majka Danaja me
zamolila da ti oprostim. Ako je ne posluam, Erinije e me ibati, tako da
si siguran od moje osvete.
Akrisije mu se zahvalio, ali kada je doao red na Perseja da se takmii
u vitekoj igri gaanja kopljem, iznenadni vetar dohvati koplje koje je
bacio, i poalje ga pravo kroz Akrisijevu lobanju. Kasnije su se Persej i
Andromeda pretvorili u sazvee, kao i Andromedini roditelji, Kefej i
Kasiopeja.
75
XXIV
LOV NA KALIDONSKOG
VEPRA
Kada je bio samo sedam dana star, Meleagar, princ Kalidonije, dobio
je groznicu. Desilo se da su Tri Suenice zastale u dvorcu na povratku iz
borbe sa Gigantima. Atropa ree: Njegov e ivot trajati sve dok ne
dogori cepanica svetog drveta koja gori na ognjitu.
Meleagrova majka izvadi cepanicu iz vatre, pospe vodu po
upaljenom kraju i sakrije je u sanduk. On se oporavio i postao najbolji
kopljanik u Grkoj.
Jednog je dana, Meleagrov otac, kralj Kalidonike, zaboravio na
boginju Artemidu dok je prinosio rtve Olimpljanima. Kada ga je
Artemida kaznila, tako to je poslala ogromnog vepra da ubije njegove
zemljoradnike i pogazi njegova itna polja, on je poslao glasnike da
pozovu heroje iz cele Grke da dou da ga ulove. Ko god ubije vepra,
bie mu dozvoljeno da zadri kou. Veina heroja su bili Argonauti - kao
Jason i Amfijaraj iz Arga (koji je kasnije poginuo kod Tebe), Nebeski
Blizanci i njihovi suparnici, Idas i Linkej, Ankej, kormilar sa Arga, i sam
Meleagar.
Meu ostalim lovcima bili su Heraklov brat blizanac Itikle; i Tezej,
poznat po tome to je ubio Minotaura; Pelej, mu morske boginje Tetide;
Meleagrova dva ujaka; te visoka i vitka devojka Atlanta; i jo dva
Kentaura.
Atalantin otac, kralj Arkadije, eleo je naslednika i bio je toliko
razoaran kad se ona rodila da je naredio svojim slugama da je odnesu
na brdo i da je ostave tamo da umre. Meutim, Artemida je poslala
meku da neguje Atlantu, koja je kasnije postala uveni lovac i najbri
trka na svetu. Kao Artemidino usvojeno dete, zaklela se da se nikad
nee udavati.
76
Kad je Atlanta stigla u Kalidoniju, Ankej povie: Odbijam da lovim

sa enom! Zene uvek izgube glavu im vepar napadne. Grekom ustrele
sebe ili svoje prijatelje. Oterajte Atlantu!
Meleagar odgovori: Nipoto! Ja sam nadlean za ovaj lov. Ako ti se
ne svia Atlanta, idi ti. Ona o lovu zna vie nego to e ti ikad nauiti.
Hajde, pijmo vino zajedno i budimo prijatelji.
Ankej proguna, ali pristane da ostane. Strano je eleo da ubije
vepra.
Dva su se Kentaura potpuno napila od vina. Poeli su da bacaju
nametaj naokolo, jedan od njih se kladio sa drugim da e, kad pone
lov, prvi ukrasti poljubac od Atlante.
Rogovi su zasvirali, i lovci su krenuli napred, kroz drvee. im su
Kentauri pokuali da poljube Atlantu, ona ih je obojicu ustrelila, imirno
nastavila dalje. Linkej je video vepra kako se krije u starom vodenom
putu, i podigao uzbunu. On je izjurio napolje i ubio tri lovca. etvrti,
mladi Nestor, koji se kasnije borio pod Trojom, viknuo je i popeo se na
drvo. Jason i Nebeski Blizanci bacili su koplje na vepra. Svi su promaili.
Itiklo je uspeo samo da ga okrzne po ramenu. Pelej je potrao da
pomogne lovcu koji se sapleo o koren, ali bi i sam poginuo da Atlanta
nije odapela strelu i pogodila vepra kroz glavu, iza uva, i oterala ga
ucveljenog.
,,Ko prava ena! povika Ankej. ta bi bilo da je promaila svoj cilj?
Ta me je strela mogla pogoditi. Sada gledaj kako se ja borim!
Zamahnuo je svojom borbenom sekirom na vepra koji je juriao, ali je
posekao samo vazduh. Veprove kljove su ga raskomadale. Pelej divlje
baci svoje koplje. Ono se odbilo o drvo i ubilo jo jednog lovca - sedmog
koji je umro tog kobnog jutra. Na kraju je Amfijaraj oslepeo zver strelom
kroz desno oko. Krenuo je na Tezeja, i odradio bi ga po kratkom
postupku, da mu Meleagar nije priao sa njegove slepe strane. Uterao je
koplje, vepru ispod pleke, duboko u srce.
udovite je palo mrtvo. Meleagar ga je odmah odrao i dao kou
Atlanti.
Zasluujete ovo, gospodo, ree. ,Vaa bi strela uskoro izazvala
njegovu smrt.
Meleagarov ujak se usprotivio: ,,Ne, Meleagar, zadri kou za sebe!
Poteno si je osvojio.
Atlanta je prva pustila krv.
77
,,To nije tano! Itiklo je ranio zver mnogopre nje. Ako ti nee kou,
daj je Itiklu.Tiina, obojica! Dodelio sam veprovu kou
Atlanti.
,,Ti si zaljubljen u devojku, podrugljivo se nasmejao mlai ujak. ta
e rei tvoja ena?
Izvini se za tu primedbu, ili u te ubiti! povika Meleagar.
Zato da se izvine? upita stariji ujak. Svako vidi da je rekao
istinu.
Meleagar u besu zgrabi svoje koplje i probode obojicu.
Meleagrova majka uje da je ubio njena dva omiljena brata. Izvadi
svetu cepanicu iz sanduka i baci je u vatru.
Meleagar je osetio iznenadan vatreni bol u sebi, i polako umro.
Atlantin otac, kralj Arkadije, uvi da je osvojila veprovu kou,
poalje poruku: Ponosim se tobom, moja devojko. Doi da me poseti.
Kada je stigla u njegov dvor, on ree: Dobro dola kui! Dozvoli da
ti naem mua vrednog tebe.
Ali, Oe, ja sam se zaklela da se nikada neu udati! Mrzim
mukarce!
Kraljica Afrodita e te otro kazniti zbog takve prie. U svakom
sluaju, kao tvoj otac, nareujem ti da se uda za onog koga budem
odredio za mog naslednika.
Neka me prvo uhvati.
ta pod tim misli?
Mislim da me prvo mora pobediti u trci na sto metara. Takoe
mislim da imam nameru da ubijem svakog ko ne uspe da me pobedi.
Kralj se sloio, gunajui. U narednih godinu ili dve dana, Atlanta je
ubila nekoliko brzonogih prineva. Na kraju je princ Melanij prineo
rtvu Afroditi, i pomoli se: Pomozi mi, boginjo!
Afrodita je posudila Melaniju tri zlatne jabuke koje je Herakle doneo
iz Bate Hesferida, i koje joj je potom Euristej dao na poklon. Rekla je
Melaniju da ih u toku trke baca na zemlju, jednu za drugom. To je i
uradio. Atlanta je usporila da bi ih pokupila, i izgubila.
Melanij se oenio njom.
78
XXV
TAKMIENJE U JEDENJU
GOVEDINE
Zevs, preruen u labuda, oenio je spartansku kraljicu Ledu. Tokom
vremena, Leda je izlegla plavo jaje sa tri bebe unutra, od kojih je jedna
bila Jelena Trojanska. Drugo dvoje bili su takozvani Nebeski Blizanci.
Kastor, stariji, postao je uveni ukrotitelj konja; Polideuk, mlai, poznati
bokser. Zajedno su pobeivali na veini takmienja na Olimpijskim
igrama, i uvek su se drali zajedno.
Njihovi roaci, Idas i Linkej, Posejdonovi blizanci, takoe su uvek
bili zajedno. Idas je odlino bacao koplje, a Linkej je imao najotriji vid
na svetu. Mogao je videti u mraku, ili pronai skriveno blago paljivo
virei u zemlju. Linkej je prvi ugledao Kalidonskog vepra i napravio
uzbunu; a na putovanju Argonauta Jason ga je izabrao da bude Argov
osmatra.
Dva para blizanaca odravala su dobre odnose za vreme tog
putovanja, kao i za vreme lova na Kalidonskog vepra, zbog zajednike
opasnosti; ali su kasnije Kastor i Polideuk ukrali bliznakinje sa kojima su
Idas i Linkej bili vereni, odneli ih i oenili. Ovo bi odvelo u borbu da se
Idas, sreom, nije zaljubio u devojku Marpesu i bilo mu je drago da
Kastor zadri njegovu bivu draganu. Kada je bog
Apolon pokuao da Idasu preotme Marpesu, on povika: Volim
Marpesu vie od ivota, Apolone. Izazivam te na dvoboj. Nema prava
da oveku ukrade draganu samo zato to si bog.
Zevs se divio Idasovoj hrabrosti. Rekao je: Marpesa moe da bira
izmeu Apolona i njega.
Marpesa je izabrala Idasa, objanjavajui: Bilo bi budalasto udati se
za boga. Primetila sam da bog uvek naputa svoju smrtnu enu im ona
doe u srednje godine. Ali Idas e mi biti mu do kraja ivota. Ja biram
Idasa.
79
Linkej je takoe naao enu, i rekao Nebeskim Blizancima: Hajde da

sada svi budemo ponovo prijatelji!
to da ne? ree Kastor. ta mislite da nas etvorica odemo zajedno
u Arkadiju i ukrademo neku stoku kralja Jasosa?
,,To bi bila dobra ala, sloio se Idas.
Sledeeg dana, dva para blizanaca su ukrala sto i jednu kravu od
kralja Jasosa, i pobedili vojnike koji su krenuli u poteru.
Na putu kui, zaustavili su se pored izvora. Polidekt upita: Kako
emo pravedno podeliti krave na nas etvoricu? Sto i jedan nije ba
tano deljivo sa etiri.
rebali su, i Idas je izabran da rei problem. Ubio je kravu, rasekao je
po sredini, ispekao obe polovine i rekao: Predlaem takmienje u jelu.
Ova polovina je za Linkeja i mene, druga je za vas dvojicu. Gledajte:
sada u podeliti svaku polovinu opet na pola. Od preostalihstotinu
krava, pedeset e dobiti onaj koji prvi pojede svoju etvrtinu, a drugih
pedeset sledei najbri. Jeste li spremni? Jedite!
Kako Kastor i Polidekt jo uvek nisu bili naotrili svoje noeve, Idas
je imao prednost u startu. I tako je pohlepno prodirao meso da je
zavrio svoj deo pre nego su ostala trojica pojela po koje kilo. Onda je,
takoe, pomogao Linkeju da pojede njegov deo.
,,Mi smo dobili sve krave, objavio je, briui usta rukom. Hajde
Linkeje!
Kastor i Polidekt su nastavili da jedu. Kada je svako pojeo svoj deo,
posetili su Mesenu i alili se gradskim sudijama. Idas je prerano poeo
da jede!
,,Da, a Linkej je pojeo samo polovinu svog dela.
,,Ni jedan od njih nije u stvari pobedio.
Sudije su odgovorile: Saekajte dok se Idas i Linkej ne vrate, pa
emo onda presuditi. Oni su tamo, na vrhu brda, prinose rtvu
Posejdonu.
Kastor i Polidekt su se ljutito udaljili. Sakrili su se u uplje hrastovo
drvo u podnoju brda, s namerom da ubiju Idasa i Linkeja.
Linkej je imao tako otar vid da je ak, i dok je stajao pored oltara na
brdu, mogao videti Nebeske Blizance kroz deblo drveta. Naciljaj ono
uplje hrastovo drvo, apnuo je Idasu.
Idas se zatrao i bacio svoje koplje. Ono se zabolo u hrast i ubilo
Kastora. Polidekt je izjurio da osveti svog brata blizanca. Idas ga jegaao
80
delom oltara. Polidekt, iako teko povreen, uspeo je da stigne Linkeja

svojim kopljem.
Kako se Idas nagnuo nad Linkejem da vidi da li je rana kobna,
Polidekt je bolno dopuzao do njih i obojicu ih na smrt izbo.
Polidekt se molio Zevsu: Oe, ne dozvoli da budem rastavljen od
mog voljenog brata!
Bilo je sueno da jedan od Nebeskih Blizanaca bude besmrtan, a
drugi smrtan. Zevs je ipak uspeo da se nagodi sa Hadom, koji je obojici
dozvolio da postanu polubogovi: to je znailo da bi pola godine
provodili u Tartaru, a pola na zemlji.
Posejdon je tada zatraio da ista poast bude data i njegovom paru
blizanaca.
,,Ne, ponosno odgovori Zevs, ,,jer je moj sin Polidekt dobio bitku!
81
XXVI
SEDMORICA PROTIV TEBE
Jednog se dana Adrast, kralj Argosa, posvaao sa svojim zetom
Amfijarajem. Adrast je hteo da dopusti Poliniku, bivem kralju Tebe, da
nae utoite u Argosu. Amfijaraj mu ree: ,,Ne, proteraj ga. Izgubio je
svoj presto zbog loeg ponaanja, i donee samo nesreu u na grad.
Adrast mu odgovori: ta se to tebe tie ako ja odluim da ga
udomim u svom dvoru?
Moje je da te upozorim na nesreu.
Jo jedna re i ubiu te!
Obojica isukae svoje maeve. Ali je Erifila, koja je bila Adrastova
sestra i Amfijarajeva ena, utrala u sobu i preslicom im izbila maeve iz
ruku. Sad se pomirite! I obeajte da ete uvek posluati moj savet kad
ponovo doe do svae.
Sveano su obeali, s obzirom da ih je spreila da se poubijaju.
Polinik je ubrzo molio Adrasta da mu pomogne da povrati presto od
svog brata, koji je proglaen novim kraljem Tebe. Adrast obea da e
Tebancima objaviti rat ako treba. Ali Amfijaraj ree: Upozoren sam u
viziji da e ovaj rat prouzrokovati mnoge smrti, ukljuujui i moju.
Glupost! uzviknu Adrast.
Preklinjem te da ostavi Tebu na miru!
ta se to tebe tie?
Polinik, znajui da e Erifila biti pozvana da smiri svau, dade joj
arobnu ogrlicu koju je doneo iz Tebe - koju je njegovim precima,
Kadmovoj eni, dala boginja Afrodita kao svadbeni poklon. Lice onoga
ko bi je nosio ostajalo bi veno mlado i lepo.
Erifila, ije je lice postajalo prilino runo, s oduevljenjem je
prihvatila ogrlicu. Zatim je rekla Amfijaraju da se mora povinovati
kralju Adrastu, ta god da bude.
82
Kada je vojska iz Argosa stigla do Tebe, prorok Tiresije, koji je iveo

u gradu, upozorio je Tebance da grad mora pasti osim ako se jedan od
Posejanih Ljudi - potomci onih roenih od zmajevih zuba koje je posadio
Kadmo - svojevoljno ne rtvuju bogu Aresu. Posejan ovek je odmah
skoio na glavu sa najistaknutije zidine i smrskao lobanju o kamenje
ispod.
Vojska kralja Adrasta bila je rasporeena u sedam eta kako bi
napala svih sedam kapija Tebe istovremeno. etvoro voda je poginulo;
ali je poginulo i toliko puno Tebanaca da su proglasili primirje i Polinik
je pozvao svog brata, kralja Eteokla, na dvoboj, za osvajanje prestola.
Borili su se i meusobno se ubili. Na to su Tebanci jurnuli i oterali
Adrastovu vojsku. Amfijaraj je umro kad su njegova kola upala u
jarugu; tako da je, od sedam voa koji su zapoeli bitku, samo Adrast
pobegao.
Mnogo godina kasnije, sinovi mrtvih voa udeli su za osvetom - svi
osim Amfijarajevog starijeg sina Alkmaona, koji ih je pokuao odvratiti
od drugog napada na Tebu - dok je Polinikov sin podmitio Erifilu da
svau presudi u korist rata. Dao joj je Afroditinu arobnu odoru, drugi
svadbeni poklon njegovim precima, koja bi telo onoga ko ju je nosio
inila zaista gracioznim. Erifilino telo je do sada postalo bezoblino
uprkos njenom lepom licu.
Ljudi iz Argosa su ponovo napali kapije Tebe, i ponovo su bili
odbijeni. Ovaj put je umro samo jedan od voa - naime sin kralja
Adrasta, naslednik prestola Argosa. Tiresije tada ree Tebancima: Sve je
izgubljeno. Sueno je da Teba ne padne sve dok je Adrast iv; ali on je
na putu da umre od tuge kad uje za sinovu smrt. Bolje da odmah
napustimo Tebu da ne bi bili izmasakrirani.
Tebanci su povikali: O, Tiresije! Moda ti to izmilja jer se boji da
e umreti u borbi?
,,Ne, ja sam zabrinut za vau bezbednost, ne moju. Meni je sueno da
sutra umrem, ta god vi odluili.
Te noi su se svi tiho iskrali iz Tebe, ostavljajui vojsku Argosa da u
zoru provali unutra i opljaka kue. Tiresije je sledei dan umro, ba kao
toje i predvideo - ugrizla ga je otrovna zmija dok je pio sa izvora pored
puta.
Ljudi iz Argosa su se pobedniki vratili sa zlatom, srebrom, hranom i
vinom. Polinikov sin se u pijanstvu hvalio kako je bio pametan kada je
Erifili dao arobnu odoru. Tada jeAlkmeon uo ono to nije uo ranije:
83
njegova je majka dva puta bila podmiena da objavi rat Tebi, a prvi je
put je znala da e njegov otac, Amfijaraj poginuti u borbi.
Osvetio je Amfijaraja ubivi Erifilu. Ali kad joj je zadao udarac, Erifila
je zavritala: Erinije, Erinije! Gonite ovog bednika koji ubija roenu
majku! Od svih zemalja koje Sunce sada greje, neka mu ni jedna ne da
sklonite od vaeg gneva!
Erinije su gonile Alkmeona svojim bievima. Erifilina kletva padala je
na svaku zemlju koju bi posetio. Rod bi opadao, ovce i krave umirale;
uvek mu je bilo nareivano da ode. Naposletku je naao pare zemlje
koje Sunce nije grejalo u trenutku kad ga je Erifila klela. Od tada je
velika oluja nosila zemlju i kamenje sa planina severne Grke, i stvorila
novo ostrvo na uu reke Aheloj. Tu se Alkmeon nastanio i mirno iveo,
oenivi kasnije ki renog boga. arobna odora i ogrlica poslane su u
Delfi, gde je bog Apolon preuzeo brigu o njima, da bi spreio daljnja zla.
84
XXVII
KRAJ OLIMPLJANA
Kada se Narcis rodio, njegova majka je posetila proroka Tiresiju.
Ovaj e deak, ree Tiresije, doiveti duboku starost, ako se nikad ne
vidi.
Narcis je postao veoma lep, i svaka se ena zaljubljivala u njega. Ali
on ih je terao, govorei da nije zainteresovan za ljubav.
Zevs se, kada se oenio Ledom, preruio u labuda, i rekao gorskoj
nimfi po imenu Eho: Odvrati Heru od toga da me prati, molim te!
Kako?
Priaj s njom. Kai ta god hoe. Lai.
Tako se Eho pretvarala da je videla Zevsa kako odlazi preruen u
detlia. Hera je paljivo sluala dok ne bi ula zvuk detlia kako udara o
deblo, i onda bi pourila da ga uhvati. Ali to je bila obina ptica, ba kao
i sledea koju je uhvatila.
Hera je pretpostavila da je Eho pravi budalom. ,,U redu, curo,
promrmljala je. Tvoja e kazna biti da veno ostane nevidljiva i da
moe samo ponavljati tue rei.
Eho se tada zaljubi u Narcisa; to je bilo nezgodno jer je on nije
mogao uti, niti je ona mogla zapoeti razgovor.
Jednog dana Narcis ode u lov, i nae se daleko od svojih drugova.
Eho ga je pratila. uo je korake u blizini, ali nije video nikoga.
Ima li koga ovde? povika Narcis.
Ovde, odgovori Eho.
Onda doi kod mene! Zamenio ju je sa nekim od svojih prijatelja.
Doi kod mene! odgovori ona.
Ovde sam!
Ovde sam!
Eho pojuri ka Narcisu i obavije mu ruke oko vrata.
85
On uzviknu: ,,Ti si ena. Mrzim ene koje me ljube!

Ljube! ponovi Eho.
Narcis se otme i pobee kui.
Boginja Afrodita je kaznila Narcisa zbog njegove tvrdoglavosti.
Dopustila mu je da vidi svoj odraz u jezeru, kad se spustio na rub da
pije, i ludo se zaljubio u njega.
Kad god bi pokuao da se poljubi, samo bi smoio lice i pokvario
odraz. Ipak nije mogao podneti da napusti jezero. Na kraju se, od tuge i
razoarenja, ubio.
Jao, jao! stenjao je.
Jao, jao! stenjala je Eho, koja je stajala u blizini i posmatrala.
Zbogom, divni liku kojeg volim!
Zbogom, divni liku kojeg volim! ponovila je Eho.
Posle toga ga je Apolon pretvorio u cvet narcis.
Odmah nakon to je Car Julijan iz Konstantinopola, poslednji od
rimskih careva koji je potovao Olimpljane, poginuo borei se protiv
Persijanaca 363. godine nae ere, Tri Suenice su rekle Zevsu da je
njegova vladavina zavrila - on i njegovi prijatelji moraju da napuste
Olimp.
Zevs je ljutito munjom unitio Palatu, i svi su otili da ive meu
poniznim seoskim ljudima, nadajui se boljim vremenima. Ali su ih
hrianski misionari isterali odatle sa znakom Krsta, pretvorivi njihove
hramove u crkve, koje su podelili meu vodeim svecima. Smrtnicima je
sada bilo dozvoljeno da ponovo raunaju vreme nedeljama, kako ih je
Titan Prometej bio nauio. Olimpljani su bili prisiljeni da se kriju po
umama i peinama, i niko ih vekovima nije video.
Meutim, Eho je ostala; kao i narcisov cvet, koji tuno dri oborenu
glavu, gledajui svoj odraz u planinskim jezerima; i Irisova duga.
tavie, Hriani nisu nikad dali zvezdama nova imena. Jo uvek na
nonom nebu moete videti Skorpijona koji je ugrizao Herakla; samog
Herakla; Nemejskog lava kog je ubio; i Artemidinu Meku koja je
odgajila Atlantu; Zevsovog orla; Perseja i Andromedu; Kefeja i
Kasiopeju, Andromedine roditelje; Arijadnin Venac; Nebeske Blizance;
Kentaura Hirona, danas poznatijeg kao Strelac; Friksovog Ovna; Bika
koji je odneo Europu; krilatog konja Pegaza; Ledinog Labuda; Orfejevu
Liru; krmuArga; Lovca Oriona, sa svojim pojasom i maem; i mnoge
druge spomenike Olimpljanske stare i okrutne vladavine.
86

ROBERT GREVS - Grcki Bogovi I Heroji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ROBERT GREVS - Grcki Bogovi I Heroji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Bosnaunited&Crowarez

hvalisavac i kukavica; a onaj to se ponaa kao oev izvrilac i uva

je svaki bio emajliran jednom od sedam duginih boja. Njegov svetloplavi

koliko god se Zevs loe ponaao, Hera se oseala obaveznom da da

stolovi na tri nogara u njegovoj radionici. Hefest je hramao od roenja,

ronatim rukama i insistirala da ima sopstvenu spavau sobu. Afroditin

ubije. Kao svoj simbol izabrala je meku, najopasniju od svih divljih

Nemezida, koja je za Olimpljane vodila spisak oholih smrtnika koji bi

udario po trsci. Onda je, posramljen pred sobom, pokupio polomljenu

Demetra je pretpostavljala da bi kralj tamnog lica mogao biti Had. Sa

Demetra je kaznila Askalafa, pretvorivi ga u bukajuu dugouhu

Ljui nego ikad, Zevs se pravio da je Prometej posetio Nebo u

Kazneno Zemljite iza Hadovog dvorca; vrlo dobri, na kapiju pored

Tantal Lidijski bio je jo jedan zloinac. On je ukrao ambroziju, hranu

Ovo su koe mojih dragocenih krava, ree Apolon. Hajde sa

Sunce, ije je ime bilo Helios, posedovao je palatu u blizini Kolhide

Bog Apolon, Artemidin brat, je uo za ovaj dogovor i ljutito je

Zevs je kaznio Apolona tako to mu je naredio da postane obian

svoj odraz u umskom potoku. Kada je videla kako glupavo izgleda sa

Izvor je pripadao Aresu, bogu Rata, koji je drao ogromnog zmaja

kruei po svim spiralnim navojima. im se mrav ponovo pojavi, uhvati

dok se u zoru, sreom, Pegaz nije spustio da pije. Belerofont je brzo

po meri, onda bi ih udavio prekrivaem. Tezej je porazio Prokrusta,

Arijadna je tiho povela momke iz zatvora. Pokazala im je magino

Jednog dana, njegov prijatelj Perifoj mu je rekao: Zaljubljen sam u

Sizif upita: Zato? Jesu li Suenice presekle konac mog ivota?

lava za vrat. Iako mu je odgrizao srednji prst leve ruke, uspeo je da mu

stajao i podrugljivo se smejao Heraklu: Kladim se u dvadeset krava da

na alost, ve pojele Abdera, koji nije mogao da ih kontrolie. Pre nego

istono, i Herakle je morao pratiti njihove tragove jedno osamsto ili

u unutranjost gde je Atlant, buntovni Titan, pridravao Nebesa.

obukla u enu, u utu podsuknju, uruila mu preslicu i pokazala kako

odveo Jolu, zajedno sa njene dve sestre, da ribaju podove i kuvaju.

vremena na vreme, Tifonov vatreni dah pojuri na gore kroz krater,

zauzeo presto Jolka u Tesaliji, da ne moe dobiti dozvolu za ulazak u

Ove su ene pokuale nagovoriti Argonaute da ostanu i da ih oene.

Na pola puta du june obale, Argo je stigao do Aresovog ostrva, gde

U meuvremenu su, etiri Friksova sina, po Jasonovom nareenju,

Dopusti mi da te posavetujem. Kai Admiralu da se Medeja, ako se

Artemida je pitala Hada da li mu je mnogo vano iji e duh dobiti,

Pretpostavljam da je beskorisno pitati ak itebe, koja se pretvara da

Bogovi rade to im je volja. Smrtnici ne mogu imati vie brakova u

Meduzina krv kapala iz torbe, u kojoj je bila glava, i pretvarala se u

to se tie kralja Akrisija, Persej ga je sreo jedno poslepodne na

Kad je Atlanta stigla u Kalidoniju, Ankej povie: Odbijam da lovim

Linkej je takoe naao enu, i rekao Nebeskim Blizancima: Hajde da

delom oltara. Polidekt, iako teko povreen, uspeo je da stigne Linkeja

Kada je vojska iz Argosa stigla do Tebe, prorok Tiresije, koji je iveo

On uzviknu: ,,Ti si ena. Mrzim ene koje me ljube!

You might also like