1

HISTORISCHES INSTITUT BEOGRAD

INSTITUT FR DIE GESCHICHTE DER VOJVODINA
NOVI SAD

BENJAMIN KLLAYS TAGEBUCH

KLLAY BNI NAPLOJA
18681875
Bearbeitung und Kommentar
Dr ANDRIJA RADENI

Redaktoren
Dr DANICA MILI
Direktor des Historischen Instituts in Beograd

Dr EDOMIR POPOV

Professor an der Universitt in Novi Sad

BEOGRAD NOVI SAD
1976
2

DNEVNIK
BENJAMINA KALAJA
1868-1875
OBRADA I KOMENTAR
Dr ANDRIJA RADENI

BEOGRAD NOVI SAD

1976
 3

Ova knjiga tampana je u zajednikom izdanju Istorijskog instituta u Beogradu i

Instituta za istoriju Vojvodine u Novom Sadu na osnovu referata dr Vasilija Krestia, dr
edomira Popova i mr Aleksandra Forikovia.
4
 5

UVODNA RE

Dnevnik Benjamina Kalaja, austrougarskog diplomatskog predstavnika u Beogradu

od 1868. do 1875, spada u prvorazredne istoriografske izvore. Ostalo je nepoznato da li je
jo neko od onovremenih domaih i stranih politikih linosti u Srbiji svakodnevno
zapisivao dogaaje u kojima je uestvovao. Naa istoriografija i inae oskudeva u
izvorima. Javne i privatne arhive desetkovane su kod nas u toku brojnih ratova i stihijskih
pustoenja, kao to su unitavane i usled nerazumevanja njihovog znaaja za istoriju. Sam
rad na objavljivanju sauvane arhivske grae bio je oduvek potcenjivan i zapostavljan,
iako iziskuje (ukoliko se valjano obavlja) izuzetno precizna znanja, veliku akribinost i
metodoloku istananost. A doprinos, s obzirom na autentinost sadraja, neretko je
neuporedivo vei od rada koji se u raspravi svodi na povrna prepriavanja siea s
odreenom tendencijom.
Pripremanje Kalajevog dnevnika za tampu bilo je oteano time to je voen na
maarskom jeziku. Prilikom prevoenja morala se usredsrediti panja i na istraivanja
kojima su se razreavale enigme u spletu jezine specifinosti. (Na primer, za brau i
sestre postoji samo jedna re u maarskom testvrek, pa je trebalo prethodno utvrditi da
je Kalaj mislio na sestre (dve) poto brae nije imao. Slino vai i za dilemu: brati ili
sinovac, itd.)
Da bi se upotpunio, a mnogo puta i razumeo smisao notiranih dogaaja ili
doivljaja, trebalo je pronai odnosne zvanine izvetaje i privatna pisma iz Kalajeve
prepiske ili iz raznih zaostavtina, fondova i sl. Isto tako nametnulo se ispisivanje ili
kserografisanje) mnogih lanaka iz raznih srpskih, hrvatskih, ekih, nemakih, maarskih
i austrijskih listova (do ruskih nije se moglo doi), na koje je Kalaj obratio panju. Taj
dopunski materijal iskorien je za komentare koji su tampani u dodatku u sklopu
napomena. U predgovoru se koriste najznaajnije pojedinosti iz Dnevnika da bi se u
kontekstu okolnih zbivanja razjasnili Kalajevi stavovi i pogledi u zapisanim akcijama i
reakcijama. Izrada imenskog registra bila je skopana s tekoama oko identifikovanja lica
ija imena izazivaju nedoumice (ista su za vie njih, neitko su ili nejednako napisana) i
meu kojima ima mnogo takvih koja se po oznaenoj ulozi jedva mogu razaznati.
Da bi se ilustrovala teina na izgled jednostavnog rada oko pripremanja Dnevnika,
koji ne iziskuje istraivake radove da bi bio otkriven (uva se meu spisima Kalajeve
zaostavtine u Arhivu Maarske) moglo bi se ovde jo dodati (informacije radi) da je
iziskivao pored prevoda preko tri godine intenzivnog zalaganja (na neizbenim
redaktorskim, istraivakim i spisateljskim naslovima) da bi bio okonan.
Na kraju ovog uvodnog informativnog dela kao prijatnu dunost istiem zahvalnost
Istorijskom institutu u Beogradu i Institutu za izuavanje istorije Vojvodine u Novom
Sadu, koji su preko Republike zajednice za nauni rad u Beogradu i Pokrajinskih
zajednica za nauni rad i za kulturu u Novom Sadu obezbedili sredstva za tampanje
knjige. Istu zahvalnost dugujem upravama i osoblju arhiva i biblioteka u Budimpeti,
Beu, Beogradu i Sremskim Karlovcima, koji su mi svojom predusretljivou olakali rad
na istraivanju, ispisivanju, snimanju i kserografisanju ovde objavljene i koriene grae.
Posebnu zahvalnost izraavam recenzentima dr edomiru Popavu i mr Aleksandru
Forikoviu, kao i istoriarima Itvanu Diosegiju, Itvanu Kalaju, Imreu Reu, Miklou
Sinaiu iz Budimpete, i dr Vasiliju Krestiu, profesoru beogradskog Univerziteta za
pomo pri razreavanju pojedinih strunih problema.

Andrija Radeni
 6

PREDGOVOR

Beni-Benjamin Kalaj (roen 22. decembra 1839. u Peti, umro 13. jula 1903. u
Beu) koji je kao zajedniki ministar finansija Austro-Ugarske (preko 20 godina, od 1882.
do 1903), u iju je nadlenost spadala svemona uprava nad okupiranom Bosnom i
Hercegovinom uao i u istoriju jugoslovenskih naroda, posebno srpskog, zapoeo je svoju
veliku politiku karijeru u diplomatskoj slubi u Beogradu kao austrougarski generalni
konzul.
Na tom konzulskom poloaju (preko 7 godina, od 1868. do 1875.), on je od prvog
do poslednjeg dana vodio dnevnik koji sadri podatke jedinstvene istoriografske vrednosti.
Sa njemu svojstvenom vrednoom pedantno je zapisivao (prvih godina svaki dan, kasnije
u veim razmacima), bez obzira na mnotvo asova ispunjenih radom i drutvenim
obavezama, to je smatrao da treba spasti od zaborava. Tako je uspeo da u toku svog
sedmogodinjeg boravka u Srbiji ispuni sitnim slovima ispisane 1052 stranice Dnevnika. 1
Kalajevo iznenaujue naimenovanje za generalnog konzula (s obzirom na njegovu
mladost, imao je 28 godina, i nespremnost, nije bio iz redova administrativnih i
diplomatskih profesionalaca) bilo je zasnovano na njegovom poznavanju slovenskih,
posebno srpskih politikih prilika (kojima se posvetio tokom svojih studija). U vremenu
kada su maarsko-srpski i austrougarsko-srpski odnosi iziskivali vanredna zalaganja da bi
se unapredili u duhu uzajamnog poverenja i prijateljstva, poto su na pomolu bili zapleti (u
odnosima malih i velikih evropskih zemalja) sa neizvesnim ishodom. 2
Iz tih razloga, verovatno, i u Kalajevom dnevniku, voenom na maarskom jeziku,
prvenstveno se zapisuju u lapidarnom stilu saimani dogaaji dana, prema njegovim
politikim preokupacijama, a ne i drutvenim. Lini doivljaji intimnog karaktera notiraju
se sa najmanje rei, osim u izuzetnim trenucima uzbuenja kad im se posveuje vie
reenica.
Od 1868. do 1871. dok se srpsko-maarski, odnosno srpskso-austrougarski odnosi
razvijaju uglavnom povoljno, na liniji proklamovanog prijateljstva, naroito na srpskoj
strani, istiu se zbivanja i raspoloenja, razgovori i razmiljanja kojima se potvruje
ispravnost stavova vodeih linosti u Srbiji. Shodno tome istie se i opravdanost njegove
misije, u skladu sa njegovim tadanjim prosrpskim ubeenjima koja se pothranjuju
svojevrsnim vizijama dalekosene politike strategije kao i koncepcijama tekue politike.
Prevashodno prema pogledima kojima se on tada posebno isticao u krugu istomiljenika u
Maarskoj na ijem se elu nalazio sam predsednik vlade grof ula Andrai (kome je
mogao zahvaliti i samo konzulsko mesto u Beogradu). Ti pogledi razlikovali su se od onih
slubenih koji su u javnosti bili poznati kao nagodbenjako reimski, iako su ih ispoljavali
u meusobnim poverljivim razgovorima oni od kojih bi se to najmanje oekivalo: sami
zagovornici Nagodbe.
U to vreme, naime, jo ni najeminentniji nagodbenjaki predstavnici Maarske nisu
u dovoljnoj meri uvereni da su u okvirima novog, dualistikog preustrojstva drave
celishodno zagarantovane perspektive budueg razvoja maarske dravne celine. Nisu

1
U rukopisu Dnevnik obuhvata etiri knjige, ije se pozlaene tvrde korice zatvaraju kljuevima specijalne
brave. Prva knjiga ima 332 strane dnevnih zapisa, od 18. aprila 1868. do 29. oktobra 1869, numerisanih na
margini po tematski nanizanim pasusima, od 1. do 1775. Druga knjiga ili sveska sadri 240 stranica dnevnika od
30. oktobra 1869. do 9. jula 1871, sa 1872. tematska pasusa. Trea sveska (manjeg formata) 353 strane pod
datumima od 10. jula 1871. do 13. decembra 1873, sa 1295 pasusa. etvrta sveska (istog formata kao trea)
svega 127 strana, od 1. januara 1874. do 2831. maja 1875, sa 522 pasusa. Iz prostornih razloga kod tampanja
izostavljena je numeracija pasusa poto se i velika veina od njih ne odvaja novim redom. (Magyar Orszgos
Levltr MOL. Centralni arhiv Maarske. R. 344, Kllay Bni hagyatka. Spisi iz zaostavtine Benjamina
Kalaja, sz. (br.) 31 32, 33 34.)
2
U jednom izvetaju biveg austrijskog diplomatskog predstavnika u Beogradu generala Teodora Radosavljevia
u vezi sa situacijom koja iziskuje efikasniju angaovanost Austro-Ugarske u politici na Balkanu posredstvom
beogradskog Konzulata, istie se da dotadanji konzul fon Lenk nije bio dorastao zadacima sloenije
diplomatske igre. Preo vladalo je uverenje da on zbog nedovoljnog poznavanja tamonjih prilika, jezika i
linosti nije u stanju da ... zahtevima novog vremena udovolji u potrebnoj i eljenoj meri. (Haus- Hof- und
Staatsarchiv, Informations-bro, skraeno: HHSA, IB. Objavljeno u zbirci dokumenata pod naslovom Svetozar
Mileti i Narodna stranka, I, 42636, od Nikole Petrovia.)
 7

sigurni ni u to da e moi trajno vladati, po prihvaenim shemama, kao zastupnici interesa

gornjih slojeva, u prvom redu veleposednikih, i istovremeno obezbediti u odgovarajuim
razmerama i napredovanje pripadnika niih klasnih formacija nacije.
Zna se, da su kao uesnici maarske revolucije 1848/49. mnogi meu njima,
ukljuujui Andraija, bili posle pobede kontrarevolucije osueni na smrt. Spasli su se
bekstvom, a neki su se od njih tek posle poraza Austrije u ratu sa Pruskom i Italijom vratili
u Maarsku. Uspeli su ne samo da budu amnestirani i rehabilitovani ve i priznati kao
ravnopravni partneri sa austrijskim predstavnicima u preureenju Monarhije na
dualistikim osnovama. Razume se pod uslovom da se odreknu svojih ranijih
revolucionarnih ideja o samostalnom razvoju Maarske izvan granica Habsburkog
carstva. Odrekavi se, meutim, idejnih konstrukcija jednog revolucionarnog razdoblja oni
nisu odustali od svojih veito idealnih dravotvornih i dravnopravnih planova kojima su
predviali veliku budunost maarske nacije, svakako pod predvodnitvom predstavnika
svoje klase. Poto su im propale nade vezane za revoluciju, iskoristili su ansu koja im se
pruala Nagodbom. Samo nagodba sa Austrijom jo nije dovoljno perspektivna. Jer
Austrija kad je mona predstavlja stalnu pretnju za integritet slabije Maarske, a kad je i
sama slabana, kao to je to tada izgledalo, ne predstavlja garantiju za realizaciju velikih
planova zajednike budunosti. Zato predvodnici Maarske raunaju i dalje sa treom
mogunou perspektivnog razvoja. U glavnim crtama, prema planovima koje je posle
poraza maarske revolucije sa najvie ara razraivao i propagirao u emigraciji njen
predvodnik Kout Lajo prilikom isticanja svojih predloga za stvaranje saveza malih
drava u ovom delu Evrope u okviru Dunavske konfederacije, ili neke druge saveznike
grupacije.
Poznato je da se za Dunavsku konfederaciju koju bi po jednoj varijanti sainjavale
Maarska, Srbija, Rumunija (odnosno prema tadanjoj podeli Vlaka i Moldavija), Kout
najvie zalagao u momentima kada je za maarski narod na pragu novog oslobodilakog
rata protiv Austrije, prema njegovim, Koutovim zamislima, od ivotne vanosti
saveznitvo sa srpskim i rumunskim narodom. Poetkom januara 1859, na primer, uoi
oslobodilakih ratnih akcija Francuza i Italijana, kojima su se imali pridruiti i Maari,
jedan od Koutovih izaslanika dobio je od njega nalog da kod Kavura urgira da Sardinija
poalje u Beograd konzula koji bi, uz tamonjeg tajnog maarskog agenta, radio na
pridobijanju Srbije za zajedniku akciju sa najprimamljivijim saveznikim obeanjima. S
obrazloenjem da su Srbi, razoarani politikom Austrije (posebno upravom u Srpskoj
Vojvodini), sigurno doli do istog saznanja kao i Maari o tetnim posledicama
meusobnog ratovanja 1848/49, uviajui da je budunost u savezu protiv Austrije.
Dodaje se: Srbi sainjavaju jednu viteku naciju s kojima Maari raunaju, s kojima
mora da se rauna.3
U maju 1859. general Klapka u Koutovo ime sporazumeo se sa tadanjim
vladarem Vlake i Moldavije knezom Kuzom o zajednikoj maarsko-rumunskoj akciji u
ratu, odnosno ustanku koji se pripremao. Tim sporazumom predvia se i zdrueno dejstvo
srpskih ustanikih odreda, uz obeanje da e u budunosti Maarska, odnosno Ugarska
biti drava ravnopravnih naroda, sa samoupravnim ovlaenjima predstavnikih tela, po
teritorijalnoj i nacionalnoj razvrstanosti. Da bi se na taj nain to pre dostigao i cilj za
kojim treba stremiti i koji se ovde, u 7. taci sporazuma, formulie kao: konfederacija
triju dunavskih drava Maarske Srpske Vlake i Moldavske.4
Na osnovu ovog sporazuma general Klapka pokuao je odmah i da pridobije kneza
Miloa za slian maarsko-srpski sporazum posredstvom njegovog sina, Mihaila.
Promaarski nastrojeni Mihailo, oenjen maarskom groficom Julijom Hunjadi, nije imao
nita protiv takvog sporazuma, ukoliko se pokae da se moe sprovesti u ivot. Na
sastanku sa Koutom u Londonu (posle razgovora sa carem Napoleonom u Parizu, koji mu
je savetovao da podri borbu Maara), on se takoe izjasnio protiv Austrije, uz
obrazloenje da se ona protivi akcijama koje bi se zavrile sticanjem nezavisnosti Srbije,
kao i drugih zemalja pod Turskom. Sledstveno tome saglasio se sa koncepcijom stvaranja

3
Szarvady Bixinak, Pris, 1859, janur 20. Kossuth Lajos szes munki, Budapest 1880, I, 120.
4
Isto, 371. Najrevnosniji pobornici konfederacije u emigraciji bili su generali Klapka i Tir.
 8

nezavisne Maarske, koja bi posle sa isto tako nezavisnom Srbijom i Rumunijom, stupila
u savez, u okvirima jedne konfederacije, radi lake odbrane slobode njihovih malih naroda
od nasrtaja velikih sila, kao to su bile Austrija i Rusija.5 (Pri tome je iao tako daleko da
je obeao omoguivanje otpreme oruja iz Srbije i preko Srbije u Maarsku mimo znanja
svog oca, kneza Miloa koji se ne bi dao navesti na takve poduhvate.)
Kout je za savez sa Srbijom sondirao teren i kod Garaanina (koga je cenio kao
dravnika irokih vidika i kome je dugovao zahvalnost zbog predusretljivosti prilikom
ukazivanja pomoi njegovoj izbegloj supruzi u Beogradu, posle poraza 1849.). Nije
zaboravio da je, prema informacijama kojima je raspolagao, Garaanin kao politiar koji
je hteo da Srbi postanu slobodna nacija a ne ruske sluge bio smenjen sa ministarskog
poloaja na zahtev predstavnika Rusije zbog svojih veza sa njim (Koutom) i Macinijem. 6
I kada je pojaana aktivnost maarske emigracije 1859, njen tajni agent u Beogradu
Ludvig Jano 22. juna pisao je Koutu da bi jedino dolaskom Garaanina na vlast (uz
oekivanu intervenciju francuskog izaslanika) mogla da se ispune oekivanja vezana za
Srbiju inae [dogovoreni] savez ostaje pusta re. 7
ak u trenucima najveeg udara, kada je saznao da je Francuska u italijanskom ratu
pristala na mir sa Austrijom (primirje u Vilafranki) pre upada njegovih revolucionarnih
odreda u Maarsku, Kout je 31. jula 1859. iz eneve upozoravao svoga beogradskog
poverenika da, imajui u vidu nepresahle izvore budunosti, pokua jo jednom, pre nego
to napusti Beograd, da konsoliduje savezniki sporazum sa Srbijom i dogovor sa
Hrvatima.
U pismu generalu Tiru, 23. juna 1862, povodom otpora konfederacijskoj ideji u
samoj Maarskoj, Kout je naglasio da: konfederacija spada u one pojmove ija je
nunost toliko uslovljena situacijom da e ona ili da se ostvari ili ni Maarska nee biti
slobodna, a kriza Istonog pitanja nee biti usmerena pravcem koji iziskuju interesi
slobode i dobrobiti Evrope.8 On otkriva da protivljenje konfederaciji nije u korelaciji sa
suprotnostima, koje se mogu uzajamnim koncepcijama otkloniti, ve se ono zasniva na
daljim aspiracijama maarskih proaustrijskih konzervativnih krugova prema Srbiji i
Rumuniji. Ponavlja da je budunost nezavisne Maarske u savezu sa isto tako nezavisnim
zemljama drugih podunavskih zemalja. Inae e one svoje aspiracije ostvariti uz pomo
Rusije, i onda apsorbovane (ili bar indoktrinirane, kako bi se danas reklo) od Rusa sa
gvozdenom rukom obuhvatiti sa istoka zemlje Maara.9
U nacrtu konfederacijske konstitucije, koji je Kout prihvatio u Torinu 1. maja
1862. kao osnovu za pregovore sa predstavnicima zainteresovanih zemalja, predvia se
konfederacija Maarske, Hrvatske, Srbije i Rumunije, sa naizmeninim seditem u Peti,
Bukuretu, Zagrebu i Beogradu.10 U Koutovom komentaru odbacuje se svaka pomisao na
to da bi Maari mogli zloupotrebiti poloaj svoje drave u okvirima tako stvorene
konfederacije. Ve i stoga to imajui u vidu tekoe koje im priinjavaju narodnosti
morali bi zaista biti ludi kada bi svoje nedae hteli poveati aglomeracijom novih stranih
elemenata. Konfederacija nije koncesija, ve uzajamno i slobodno udruivanje, radi
odbrane slobode svakog naroda u njenom sastavu. Njome bi se stvorila i dalje po
Koutovim reima jedna bogata i mona drava sa 30 miliona stanovnika, ija bi re i
u evropskim relacijama mnogo znaila.11
Kout nije u to vreme zazirao ni od mogunosti stvaranja nezavisne Srbije izvan
koncipirane konfederacije. ak je predviao i potrebu proirenja njene teritorije
prikljuenjem Bosne i Hercegovine, u krajnjem sluaju i ujedinjenjem sa Crnom Gorom.

5
Isto, 394.
6
Isto, 404.
7
Isto, 408.
8
Nav. delo, VI, 1.
9
U svojim uspomenama Kout na jednom mestu istie kako mu je aprila 1862. ministar inostranih poslova Italije
Durando, kada se upoznao s njim, predoio da bi trebalo da se Maari sporazumeju sa Srbijom na
konfederacijskoj osnovi. Italijanska je vlada tada veliku vanost pridavala saradnji sa Srbijom, pa je smatrala za
neophodno da se pored kontakata zvaninim putem koriste i oficiozni, poluzvanini putevi saobraaja. (Nav.
delo, III, 735.)
10
Nav. delo, VI, 10.
11
Isto, 12.
 9

Njemu je najvanije bilo da Srbija ne pretenduje na teritoriju nastanjenu Srbima u

Maarskoj i da ne postane orue Austrije ili Rusije. Pri tome je raunao sa pretpostavkom
da nezavisna srpska drava sa 1.600.000 do 3.500.000 stanovnika ne moe predstavljati
opasnost za veu nezavisnu Maarsku. A iz razloga bezbednosti, da bi se mogla odupreti
pritiscima austrijskog ili ruskog agresora, morae biti u prijateljskim, saveznikim
odnosima sa snanijom Maarskom.12
Kalaj nije bio Koutov saborac; u vreme revolucije imao je 910 godina. Ni otac
mu se nije nalazio u redovima revolucionara; umro je 1845. Ali je izvesno da ga je
ambiciozna i obrazovana majka visokoga roda vaspitala i kola ekskluzivnog ranga
obrazovala u patriotskom duhu etrdesetosmakog kulta sa svim poukama doba u kome se
mnogo greilo, da bi se u budunosti sa manje greaka upravljalo ivotom nacije (a pre
svega bolje prosperiralo u ivotnoj karijeri).13 Nije toliko izvesno da li je i koliko je majka
(roena Blakovi) usmeravala njegovu znatielju u pravcu uenja jezika i izuavanja
istorije slovenskih naroda. U svakom sluaju po Koutovim porukama iz emigracije kao i
uenjima njegovih sledbenika u izgnanstvu i zemlji panja se i spontano usredsreivala na
odnose sa zemljama nastanjenim Slovenima, a u prvom redu sa Srbijom i Srbima uopte.
Jer od tih odnosa, sudei prema iskustvima prolosti, zavisie moda najvie i budunost
Maarske. Toga su postali svesni i oni iji su se putevi (kao Deakovi i Andraijevi) u
meuvremenu razili sa Koutom.
Onima koji su ostali u zemlji ili se vratili iz emigracije prilikom zakljuivanja
nagodbe sa Austrijom maarsko-srpski problemi nameu se kao akutni sa praktino-
politikog stanovita u tolikoj meri da im se morala posvetiti primarna panja. Ne sme se
dopustiti da pozicije Ugarske budu oslabljene takvim nezadovoljstvom ugarskog srpskog
ivlja koje bi uivalo podrku vladajuih linosti u Srbiji. Treba uiniti sve da se Srbija
pridobije za politiku prijateljstva prema Maarkoj (da bi se poveala samosvest maarskih
predstavnika u okvirima Austro-Ugarske ili ako bi se ti okviri pokazali preuskim da ih se
lake razbije uz pomo Srba).14 Svrsishodnost ove politike u relacijama odnosa Srbije sa
Austro-Ugarskom u celini oevidna je takoe, pa je, uz razumljivu veu rezervisanost
centra Monarhije, stimulie do izvesne mere i zajedniko Ministarstvo inostranih poslova
na elu sa kancelarom-ministrom Bajstom. Iako se Be i dalje dri linije status-kvoa u
odnosima prema Turskoj, iluzije o moguoj veoj podrci Srbiji, u njenim nastojanjima da
ostvari bar deo svojih nacionalno-oslobodilakih aspiracija u okvirima turskog sizerenstva
pothranjuju se blagonaklonim stavovima diplomatije manjeg, prevashodno verbalnog
dometa. Glavno je da se Srbija, uljuljkana nadama austrougarskih obeanja, to vie udalji
od Rusije i sa to vie rezerve odnosi prema avanturistikim protivturskim planovima i
akcijama ostalih balkanskih zemalja.
Kada je 1868. godine Andrai dobio priliku da po nacionalnom kljuu Nagodbe
predloi odgovarajuu linost maarskog roda na mesto generalnog konzula u Beogradu,
njegov izbor je bez veeg dvoumljenja mogao da se zaustavi kod Kalaja. Iako je on, ne
pripadajui redu profesionalnih diplomata svojom nekvalifikovanou za tako visoko i
odgovorno mesto potencirao mogunost burnijih kritikih reagovanja. Samo Kalaj je
svojim rasuivanjem (u politikoj dijalektici) u krugu u kojem se kretao krem maarskog

12
Nav. delo, III 736. U osvrtu na pokrete nezadovoljstva malih slovenskih naroda, Kout je 5. novembra 1871.
povodom nemoguih Andraijevih stavova u pismu jednom prijatelju primetio: Mogu oni [vlastodrci na elu sa
Andraijem] da pokreu gomilu tamparskih procesa, da zatvor u Vacu nasele sa Miletiima, da vitlaju
gvozdenom ibom represija. Ali hteti reiti na takav nain velike probleme koji spadaju u sferu najvie politike
lii na mudrost uvene Partingtonke koja se sirkovom metlom suprostavljala morskoj plimi koja je provalila u
njeno predvorje. (Nav. delo, VIII, 386.)
13
U detinjstvu neko vreme bio mu je kuni uitelj uveni seljaki tribun i revolucionarni publicist Mihalj Tani,
koji je u poetku svoje javne delatnosti propovedao i socijalistika naela. (Blni Gyrgy, Halya kend Tncsics,
Budapest 1946, 154.)
14
Novi predstavnici Maarske trudili su se tada na sve mogue naine da se priblie Srbima i zadobiju njihovo
poverenje. Godinama, pre Nagodbe, zapaalo se, na primer, kako najuglednije politike linosti maarske
aristokratije, grof ula Andrai, baron Joef Etve, Kalman Tisa, Pal Njari, Benjamin Kalaj i drugi dolaze na
srpske priredbe u Peti. Zanimljivo je da se vremenom, prema tokovima sklapanja i uvrivanja austromaarske
nagodbe, ove posete proreuju. U jednom policijskom izvetaju, januara 1867. (kada sporazum jo nije potvren
u javnosti ali je ve utanaen u krugu nadlenih) istie se npr. da su na Svetosavskoj besedi te godine u Peti bili
samo poslanik Svetoandrejskog izbornog sreza A i zemljoposednik Benjamin Kalaj, dok su ostale linosti koje
su ranije redovno poseivale ove besede ovog puta izostale!(HHSA, IB. Nav. zbirka dokumenata, I, 394)
 10

drutva sa odabranim slojem srednjeg i visokog plemstva na elu, potvrivao pravilnu

obrazloenost i opravdanost Andraijevog izbora.
Za tadanje drutvene odnose bilo je od ne malo vanosti to je mladi Kalaj izdanak
porodice plemena osvajaa maarske domovine iz doba Arpadovia. Smatralo se da su mu
prerogative plemstva poticale od predaka koji su za najstarije istorijske zasluge u slubi
vladara i naroda dobili imanja sa feudalnim pravima u naselju oko Velikog Kaloa. Po
cenjenim rodoslovima raunalo se da je njegovo porodino stablo poelo da se
razgranjava poetkom XIII veka.15
Meu njegovim precima nije bilo znamenitih linosti. Samo je jedan izdanak
porodinog ogranka uspeo da stekne grofovsku titulu (1770.) koja se nije sauvala jer je
umro bez potomka. Kalajevi nisu raspolagali sa velikim imanjima. A Beni Kalaj je poticao
od roditelja koji su mu ostavili u nasledstvo prezaduena dobra srednje (po latifundijskim
merilima visokog plemstva sa po nekoliko desetine i stotine hiljada jutara zemlje, zapravo
male) veliine od oko nekoliko stotina ili hiljada hektara. (Preciznije nije utvreno.) U
dravnoj slubi otac mu se ispeo do hijerarhijske lestvice administratora jedne upanije
(anadske). Kada se dakle sumira sve izloeno o porodinom Kalajevom statusu u
maarskom aristokratskom drutvu (a taj status pri tadanjim drutvenim odnosima spada
u primarni faktor uspenog startovanja, pa i daljeg napredovanja u diplomatskoj, politikoj
i politiko administrativnoj struci), moe se utvrditi da je pripadao socijalnoj grupi
srednjeg plemstva vladajue klase posednika, ali sa linim prednostima koje je imao kao
izdanak starog, jednog od najstarijeg, autohtono maarskog plemiskog roda.
U kompeticiji traenih odgovarajuih znanja i ponaanja, obrazovanja i
inteligencije, uporne istrajnosti i bezobzirne snalaljivosti gotovo da mu i nije bilo
premca. Znao je (verovatno samo u manjoj meri nego to se prialo) nekoliko jezika:
nemaki, francuski, engleski, novogrki, pomalo turski, poneto ruski, znatno vie srpski.
Ve od svoje 20. godine, preokupiran politikim pitanjima bavio se problemima razvoja i
odnosa slovenskih, posebno jugoslovenskih naroda, a u tom sklopu specijalno srpskog.
Kao aktivan pobornik Deakove stranake formacije jo pre Nagodbe privukao je na sebe
panju javnosti kada se 1865. na parlamentarnim izborima kandidovao za narodnog
poslanika u Sent Andreji, raunajui i na glasove tamonjeg srpskog ivlja. (Nije bio
izabran.) Svoju obdarenost i obrazovanost potvrivao je i istoriografskim i literarnim
sastavima. Ve sa 16 godina, 1855. oduevljen idejama velikih Rimljana preveo je sa
francuskog jednu brouru iz istorije rimske literature (od Charpentier-a). Godine 1867.
mogao se pohvaliti izdanjem spisa Johna Stuarta Milla o slobodi, u maarskom prevodu sa
predgovorom. Kasnije e se prouti Istorijom srpskog ustanka, 18701815, I, Budimpeta
1877. Uspee da se u njegovom prevodu tampa i na pozornici petanskog Narodnog
pozorita prikae dramsko delo Galatea, od grkog pisca Vasiliadesa.)16 Vodio je ve i
Dnevnik.17 U njemu je dodue pomno beleio samo preokupacije ekonomske prirode u
vezi sa poslovima oko imanja sa mnogo dugova i malo prihoda. Ali njime se potvruje da
je tekst ovde objavljenog beogradskog Dnevnika sastavni deo njegovog metodinog rada,
koji se karakterie i time to paljivo belei i kontrolie sve to je uinjeno sa njegove

15
Meu njegovim linim dokumentima nalazi se potvrda o svedoanstvu porekla iz 1252. godine. U posedu je
imao, bar po nekim saoptenjima Kalajevih savremenika, i imanja koja je kralj Maa oduzeo od ura
Brankovia i darovao Kalajevima. (Vasrnapi ujsg, br. 41 12. X 1879.)
16
Od Kalajevih spisa navodimo: Utazs Dunntul 1851-ben. Utazsi naptredkek. (U rukopisu Szcsnyi
knyvtr, Kzirttar, Thallczy Lajos hagyatka.); A szabadsgrol, John Stuart Mill utn angolbol ford., Pest
1867.(Elszoval ism. Magyarorszg 33 sz.); A szerbek trtente 17801815, I, Budapest 1877 639. (U
nemakom prevodu od vikera): Galtea drma t felvonsban. Irta Vasiliades Sz. N. Uj-grgbl forditota
Kllay Bni. Olcso knyvtr, Budapest 1878, 71. (Eladtk a Nemzeti szinpadon 1877. deczember 21.); mala
rasprava o Prvoj internacionali, u rukopisu (MOL, P.344, 44 cs. F b4); Istorija srpskog naroda, preveo Gavrilo
Vitkovi, Beograd 1882 149; Magyarorszg a kelet s a nyugat htran (olvastatott a Magyar Tudomnyos
Akadmia 1883. mjus 20-ki kzgylsn), Budapest 1883, 63; Oroszorszg Keleten, Budapest, ... (U srpskom
prevodu: Rusija na istoku, historika crta, Novi Sad 1885, 114.); A szerb felkels trtnete 18071810, Kllay
Bni htrahagyott kzirataibol kiadta Thallczy Lajos, I ktet, Budapest 1908, II ktet, Budapest 1909, VIII +
415. (U prilogu: tekstovi dnevnika sa putovanja po graninim podrujima Srbije i Bugarske od 14. do 27.
septembra 1868. i u Bosni od 12. jula do 12. avgusta 1872.) U nemakom prevodu: Die Geschichte des
serbischen Aufstandes 18071810, von Benjamin von Kllay, Aus dem Hand schriftennachlass, herausgegeben
von Ludwig von Thalloczi, bersetzt von Stephan Beigel, Wien 1910, LXIX + 544.
17
Kllay Bni Naploja 18631865. (MOL).
 11

strane u onim ivotnim podrujima kojima je u izvesnim godinama najvie zaokupljen.

U drutvenom ivotu aristokratske elite koja upravlja sudbinom zemlje i ljudi
poznat je kao retko uen i ambiciozan mlad ovek koji, meutim, ne zaostaje za drugima
ni u vetinama zabavnijeg ivljenja (maevanju, lovu, plesu, kartanju, pohaanju pozorita
itd.). Ljubimac je i ena koje oarava mnogovrsnim znanjima i umenostima, a iju e
naklonost umeti takoe da iskoristi za potrebe breg napredovanja na hijerarhijskim
lestvicama.
No najvanije je da se dobro razaznaje u politikim zbivanjima na relaciji
maarsko-srpskih i austro-srpskih odnosa. Pri tom se istie rezonovanjem koje odgovara
ciljevima proklamovane dravne politike, u uim i irim okvirima, jer moe da doprinosi
otklanjanju neeljenih nesuglasica i uvrenju, kako za Maarsku tako i za Austriju tada
veoma potrebnih dobrosusedskih veza sa Srbijom. On je sa vie argumenata nego to je
Andrai bio spreman da prihvati, pledirao za politiku prijateljstva koja se u odnosu na
Srbiju dokazuje ne samo reima ve i akcijama pomoi na unutranjem i spoljnem planu
njenog razvoja. Ali je Andraiju ovakva revnost mogla samo koristiti u nastojanjima da se
vodee srpske linosti ubede u perspektivnost proklamovane politike. Pri tome je znao da
Kalaj, po svom odgoju i pogledu na svet, nee prei granice dozvoljenog u okvirima
dobijenih ovlaenja. A to je od ne manjeg znaaja: Andraija takoe nije naputala
misao da je eto dolo vreme (u oekivanju ratnih zapleta sa Rusijom, i radi izolacije
srpskih nezadovoljnika u Ugarskoj) da se izae u susret opravdanim zahtevima Srbije u
domenima njene unutranje i spoljne politike.
Mnogo se u istoriografiji nagaalo, i jo se uvek nagaa o Andraijevoj politici
prema Srbiji tih godina. Kada je na sastanku sa knezom Mihailom u Ivanci (na
Mihailovam imanju u Ugarskoj) 1867 . obeao (da li eksplicitno ili implicitno od
sporednog je znaaja u kontekstu reenog) da e Ugarska odnosno Austro-Ugarska
podrati zahtev Srbije u pogledu Bosne i Hercegovine. Ili kada se odluio za Kalaja (koji
e kasnije, po mnogima, ui u istoriju prema reima ozlojeenih podanika kao zloglasni
nekrunisani kralj ili vicekralj, namesnik Bosne i Hercegovine) da zastupa interese
Ugarske i Austro-Ugarske u Beogradu.
Mada se ne moe jednostavno razdvajati zajednika spoljna politika predstavnika
Ugarske i Austrije u sklopu dualistike Monarhije, sigurno je da u mnogim situacijama
njihovi pogledi nisu bili istovetni. U godinama o kojima je re predstavnici Ugarske imali
su svakako vie razloga nego upravljai Austrije za veu angaovanost u nastojanjima da
se Srbija izvesnim uslugama, ustupcima, predusretljivostima to vre i konkretnije
obavee za proklamovanu politiku prijateljstva. Oni imaju da se nose sa nezadovoljnim
Srbima u Vojvodini, iji je opozicioni pokret pod predvodnitvom Svetozara Miletia tada
u punom zamahu. Ne sme se nikako dozvoliti da se njihova snaga povea podrkom
Srbije. Istovremeno se rasplamsava sukob sa opozicionim strankama Hrvatske, tako da se
nagodba sa Hrvatima nalazi u fazi najveih kriza. Treba po svaku cenu pridobiti Srbiju da
ne podri borbu hrvatskih opozicionara. Osim toga jo traje dejstvo izuzetno velikog
strahovanja od Rusije. Ne moe se lako zaboraviti ruska intervencija 1849, kojom je
uguena maarska revolucija i spasena velika Austrija. Srbija se mora odvratiti od saveza
sa Rusijom perspektivom efikasnijeg saveznitva sa susednom velikom Monarhijom i
njenim saveznicima. Konano nisu sreeni u eljenoj meri ni odnosi Ugarske i Austrije.
Vojni i drugi konzervativniji austrijski krugovi jo se protive razvojaenju Vojne granice
prikljuenjem njenih teritorija Ugarskoj. Borba se vodi i na svim drugim sektorima
razgranienja, ne samo u tajnosti ve i javno (dodue samo reima, ali sa strepnjom da se
moda nee na tome ostati) za svaku veu deonicu sa nacionalnim obelejem. I poto je
ipak maarska strana slabija ona mora vie voditi rauna o zemlji (konkretno Srbiji) ija
joj je podrka potrebna u situaciji u kojoj se nalazi a bie joj jo potrebnija u situacijama u
kojima e se, pretpostavlja se, uskoro nalaziti.
U nagaanjima oko Andraijevih stavova prema Srbiji, posebno u vezi sa Bosnom i
Hercegovinom navode se najee u proizvoljnoj interpretaciji protivurene izjave
tadanjeg maarskog predsednika, koji e uskoro postati zajedniki ministar inostranih
poslova, na kojem e se poloaju takoe, naroito na poetku, eksponirati kontradiktornim
izjavama. Ako se ve ne uzima u obzir opte poznata injenica da i prosean graanin
 12

svake zemlje daje razliite izjave o istoj stvari u zavisnosti od sabesednika kojem
razjanjava situaciju, onda bi bar trebalo poi od saznanja da je realnija, blia moguem,
adekvatnija u odnosu na stvarnost ona izjava politiara-dravnika koja je rezultanta
objektivnog rasuivanja, kada se moraju uzimati u obzir relevantna dejstva svih uticajnih
faktora.
Andrai se u trenutku koji nalae najveu odgovornost, na sastanku vladara
Francuske i Austro-Ugarske u Salcburgu avgusta 1867. izjasnio protiv prisajedinjenja
Bosne- Hercegovine Austro-Ugarskoj. Napoleonov predlog da se prilikom predviene
nove deobe evropskih zemalja Austro-Ugarska povea prikljuenjem bosansko-
hercegovake teritorije odbijen je najodlunije Andraijevim reima. Tom prilikom on je
rekao i to da je ugarska laa tako puna slovenskim ivljem da joj treba samo jo jedan
teret pa da potone.18 Prepiska i razgovori izmeu Andraija i Kalaja, notirani na mnogim
stranama Dnevnika i opirnije ilustrovani u napomenama kazuju da je tih godina (u
situaciji kada se najvie strepi od pokreta nezadovoljstva Srba u Vojvodini, otpora
nezadovoljnika u Hrvatskoj, ekspanzivnih poduhvata Rusije, trialistiki raspoloenih
krugova Austrije) bio spreman da se zaloi, i zalagao se (naravno u meri koja je u skladu
sa njegovim pozicijama i pogledima na svet) za stvar Srbije, ukljuujui u tu stvar Bosnu i
Hercegovinu.
U razgovoru sa Kalajem 19. avgusta 1868, na primer, Andrai je otkrio da sam
car Franja Josip eli rat u savezu sa Francuskom, da bi se revanirao za poraz kod
Kenigreca u ratu sa Pruskom. Meutim, Andrai je po svaku cenu hteo da sprei, i spreio
je (naravno uz pomo drugih faktora) ponovnu austro-prusku ratnu konfrontaciju u
situaciji kada odgovornost za sudbinu drave dele predstavnici Austrije i Ugarske. Po
Andraiju, kompenzacija za izgubljeni rat imala se potraiti u ratu sa Rusijom. Zato je i
Napoleonovog izaslanika princa eroma Bonapartu, prilikom njegovog boravka u
Budimu odvraao od rata protiv Pruske nagovarajui ga da privoli cara Napoleona kome
je bezuslovno potreban rat... da zajedno sa Austrijom napadne Rusiju pod izgovorom
osloboenja Poljske. (Dnevnik str. 78.) Zato se i slae sa planom (koji mu prezentiraju
Orekovi i Kalaj) da se Bosna preda Srbiji, u situaciji kada se ona mora pridobiti za
blagonaklonu neutralnost, na strani Austro-Ugarske.
Ofanzivni rat protiv Rusije bio je suvie riskantan poduhvat da bi se pokuao
ostvariti, i Andrai, koji se nije mogao osloboditi ruskog kompleksa (kako bi se to u nae
vreme reklo) sve je vie obuzet idejom da e onda ruska strana biti zaetnik neizbenog
rata. Kalaju, po ovde izloenoj dokumentaciji, dokazuje 7. septembra 1869. kako je
izvesno da e Austro-Ugarsku Rusija napasti im zavri svoje eleznice. Dakle opet
radi toga treba sasvim pridobiti Srbe, da ne bi oni ugrozili pozadinske pozicije Austro-
Ugarske i Turske kao austrougarske saveznice. Saveznitvo sa Srbijom u ovim
okolnostima postaje ugaoni kamen nae junoslovenske politike, bez toga gradimo na
pesku kazuje Andrai. Na Kalajevo pitanje: da li je mogue sklopiti savezniki
ugovor sa Srbijom s obzirom da je pod turskim sizerenstvom ak odgovara da je to
njegova briga i da e on to sprovesti. (Dnevnik str. 216.)
U razgovorima sa Kalajem 1870. godine (na primer, 9. maja i 25. jula) Andrai
ponavlja uverenje da je rat sa Rusijom neizbean. Prema tome da Srbija ne bi stala na
strani Rusije mora se vriti pritisak na Portu da ustupi Srbiji Bosnu. (Dnevnik str. 316.)
Ne sme se, meutim, ni tih godina, do 1871, smetnuti s um a druga strana medalje.
Andrai je bio od roda i soja (po klasnoj pripadnosti) politiara, dravnika koji smatraju da
jaima pripada svet, ne samo na osnovu zbivanja koja to potvruju, ve i na osnovu
rezonovanja koja to opravdavaju, kao jedino moguno i ispravno (prirodno samo dok su
u redovima jaih). Posle poraza maarske revolucije 1849. dok je delio sudbinu izgnanika
on je, kao i Kout, postao svestan poinjenih greaka, prvenstveno u odnosima prema
Srbima. Ali on je raskinuo sa Koutom da bi se vratio u zemlju (ve 1857.) doavi do
zakljuka da slabija Maarska na kraju krajeva ipak samo u savezu sa jaom Austrijom
moe opet postati jaka. Za Kouta koji se odluio da spasava uspomenu na revoluciju i

18
Jovan Risti, Poslednja godina spoljanje politike kneza Mihaila, Beograd, 1895, 61. Vasilije Kresti,
Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. godine, Beograd 1969, 367.
 13

ast revolucionara doivotnim izgnanstvom (ako se ne uspe, a za njegova ivota nije se

uspela izvojevati proklamovanim revolucionarnim sredstvima integralna sloboda) prirodna
je i dalja konsekventnost u nacrtima, planovima, izjavama o ravnopravnosti Maara i Srba
u Ugarskoj, o pravima i potrebama Srbije da oslobodi srpske teritorije pod Turskom, kao i
o ravnopravnom savezu izmeu Ugarske i Srbije u okvirima ili van okvira konfederacije.
Za Andraija koji je povratio ne samo svoja imanja i slobodu politikog delovanja ve i
stekao pozicije prvog kormilara u Maarskoj, normalno je da samo u momentima hladnog
rasuivanja, kada ga objektivne okolnosti prisiljavaju na to, priznaje i adekvatna prava
Srbije na samostalnost, teritoriju i sl. Jer u trenucima impulsivnog reagovanja kada misli
da moe i treba da pokae svoju nadmonost a samim tim i nadmonost svoje nacije i
svoje drave onda slede rei kojima se demantuje pravo slabijeg da bi se potvrdila
iskljuiva prava jaeg. Kao na primer u razgovoru sa Prokeom, kada je izjavio da bi u
sluaju upada Srbije u Bosnu trebalo da Austro-Ugarska okupira Srbiju.19 Ili kada je posle
smrti kneza Mihaila, 1868, u vezi sa neizvesnou oko izbora naslednika rekao: da bi
najbolje bilo kada bi se knez Srbije birao kao to se bira veliki upan jedne upanije te
imenovao ukazom vladara Austro-Ugarske. (Na ta je ak uvek velikoaustrijski
raspoloeni Proke primetio: ali put kojim e se Srbija navesti na ovakvu popustljivost
nije naznaio.)20
Iz ovih i drugih kontradikcija Andraijevih, a sledstveno tome videemo i
Kalajevih, ne treba dakle izvui jednostrane statike zakljuke, kao to su to inili i jo
uvek ine neki istoriari. Ne odgovara prema tome istorijskoj istini da je ve u to vreme
bio odluno protivan irenju Srbije u pravcu Bosne i Hercegovine.21 (Za Prokea se,
na primer, to moe rei.) Blie je istini: da je za ustupanje bosansko-hercegovakog
podruja (i to samo jednog dela) traio kompenzacije kojima bi vezao Srbiju za Austro-
Ugarsku u ratu protiv Rusije i borbi protiv srpskih i hrvatskih iredentista u Ugarskoj.
ak i najbolji poznavalac Andraijevih politikih poteza, njegov biograf
Verthejmer pogreno je zakljuivao da je samo do 1869. zakljuno bio spreman da
prepusti deo Bosne i Hercegovine Srbiji. Polazei od tog pogrenog zakljuka (koji je
razumljiv u kontekstu Verthejmerovih antislovenskih interpretacija) on je onda negirao i
verodostojnost navoda (za koji je saznao iz druge ruke, prema raspravi Vladana
orevia, tampanoj na nemakom jeziku, O srpskom pitanju) o Andraijevom predlogu
krajem 1870. godine za sporazum izmeu Austro-Ugarske i Srbije (koji je izloen u
dnevniku od 27. decembra 1870. na strani 3489 u jednoj, a u komentaru pod brojem 261
na strani 733 u drugoj verziji).22 Meutim, taj autentini dokumenat uz mnoge druge
(kojima se ovde dodaju Andraijeve izjave u intimnim razgovorima sa Kalajem, kada se
otkrivaju i tajni porivi pravih raspoloenja) potvruje samo da je do 1871. dok nije dolo
do zaokreta u politici Namesnitva (prema austrougarskoj interpretaciji: posle otpora na
Londonskoj konferenciji austrougarskom predlogu za radove kod erdapa, a naroito
posle puta kneza Milana u Rusiju), zapravo dok se poloaj Ugarske u Austro-Ugarskoj
nije uvrstio reenjem graniarskog pitanja po ugarskom predlogu, dok se nije nemakom
politikom pobedonosne Pruske (posle rata sa Francuskom) obezbedilo zalee Austro-
Ugarske, i (u bliskoj budunosti, ak u dogovoru sa Rusijom u okvirima novog
trojecarskog saveza) otvorio put za Drang nach Sudosten preko bosansko-hercegovake
teritorije, dok je dakle zapravo bio samo predstavnik Ugarske na poloaju ugarskog
predsednika vlade njega nije naputala ideja o mogunostima preputanja (veeg ili
manjeg dela) Bosne i Hercegovine Srbiji (pod odreenim uslovima) u izvesnim
okolnostima23. Tek kad se kao zajedniki ministar inostranih poslova, bude identifikovao
sa ekspanzivnom Austro-Ugarskom u celini a poto e i opasnost od rata sa Rusijom biti
otklonjena novom konstelacijom velikih sila, on e se definitivno sloiti sa onim

19
Proke Bajstu, Carigrad, 6. decembra 1867. (HHSA, Trkei.)
20
Proke Bajstu, Carigrad, 19. juna 1868. (HHSA, Trkei.) Nav. zbirka dokumenata.
21
Grgur Jaki i Vojislav Vukovi, Spoljna politika Srbije za vlade kneza Mihaila, Beograd 1963, 398.
22
Eduard von Wertheimer, Graf Julius Andrssy, sein Leben und seine Zeit, Stuttgart 1910, I, 462.
23
To se potvruje i Prokeovim izvetajem od 5. avgusta 1870. U tom izvetaju, naime, Proke sa indignacijom
iznosi kako je Andrai francuskom ambasadoru u Carigradu Bureu prilikom njegovog proputovanja u Peti
govorio sa arom ubeenja o prednostima... koje bi Porta imala ako bi na Srbiju prenela administrativnu upravu
nad Bosnom... (HHSA, RA, Trkei, Bericht Nr. 56C.)
 14

predstavnicima Austrije (i Maarske) koji su od uvek smatrali da bez Bosne i Hercegovine

budunost Monarhije nije u dovoljnoj meri obezbeena.
Kalaj se sporije prilagoavao novim situacijama nego Andrai. Bio je manje
iskusan u ulozi politiara diplomate, i vie krut po naravi. Njegovo ubeenje da je
Maarskoj neophodna podrka Srbije bilo je zasnovano na 48-makoj prolosti i post 48-
makoj stvarnosti Maarske bez linog angamana u zbivanjima. Mogao je dakle da se
slobodnije i dugotrajnije dri svojih shvatanja ne vodei rauna o faktorima koji
uslovljavaju prevrtljivost, ili fleksibilnost (u zavisnosti od strane na kojoj se nalazi osoba)
uesnika. Prihvatio je Nagodbu kao velika veina njegovih sunarodnika iz gornjih
preteno zemljoposednikih slojeva drutva. Njome je modus vivendi ljudi njegove vrste i
njegovog kalibra obezbeen. A i neizvesnost (u pogledu budunosti nacije) koja nije u
eljenoj meri otklonjena moi e se aktivnijim ueem u zbivanjima okonati tako da e
se u doglednije vreme sa vie izvesnosti znati da li je probitanije (za ljude njegovog
kova) posvetiti se zadacima u slubi zajednike austrougarske drave ili istrajati na
idealima predvodnikog maarstva u savezu ugroenih zemalja malih, podunavskih,
jugoistonih, balkanskih naroda.
Bajst, koji je sa austrijske strane, i prema miljenju najboljih poznavalaca ondanjih
prilika moda najvie doprineo nagodbi sa Ugarskom, budunost Monarhije i dalje je
prevashodno zasnivao na koncepcijama predvodnitva u granicama saveza nemakih
zemalja. Zato se toliko i zalagao za preustrojstvo Habsburkog carstva na dualistikoj
osnovi da bi pomirenjem sa Maarima povratio izgubljenu snagu Austrije za revanistiki
rat sa Pruskom. Na istonom politikom terenu prema Turskoj i zemljama Balkana on se
drao status-kvoa do krajnje moguih granica, ne elei da novim komplikacijama oteava
mogunost ostvarenja zapadnih planova. Njegova spremnost za vee angaovanje u
stvarima koje se tiu Turske manifestovala se samo utoliko ukoliko je pretila opasnost od
poduhvata Rusije, koja je sama po sebi predstavljala rivala u ovom delu sveta, a uz to bila
bi tada u savezu sa Pruskom.
U Bajstovom generalnom uputstvu od 5. aprila 1868. Kalaj se prilikom preuzimanja
konzulske dunosti u Beogradu izriito upozorava da srpske aspiracije na Bosnu i
Hercegovinu ne mogu biti podrane od strane Austro-Ugarske. Jer bez obzira na uslove
pod kojima bi te zemlje bile ustupljene Srbiji (u okvirima turskog sizerenstva, uz plaanje
odreenog tributa Porti), njima bi se poveala teritorija srpske drave ija je dalja tenja u
sticanju potpune nezavisnosti a krajnji cilj: stvaranje drave svih Jugoslovena, odnosno
Junih Slovena. Na taj nain bio bi dakle ugroen integritet krune svetog Stevana i
celokupne Monarhije.
Istim uputstvom prenose se uveravanja o miroljubivosti i dobronamernosti
austrougarske politike. (Ta politika prijateljstva dokazuje se i povienim rangom
beogradskog generalnog konzula u novom zvanju diplomatskog agenta.) Odbacuju se u
kategorinoj formi navodi (rasprostranjeni najvie od srpskih listova) o austrougarskim
aneksionistikim planovima. Srpski dravnici na elu sa knezom Mihailom moraju da se
Kalajevim posredstvom ubede da Habsburka Monarhija ne tei ka proirenju svojih
granica u ovom delu Evrope, a naroito ne na raun zemalja pod sizerenstvom Turske.
U odnosu na Srbiju Austro-Ugarska je prema tim uveravanjima proeta najboljim
eljama. Kalaj je dobio zadatak da podseti vodee linosti u Beogradu kako je
zahvaljujui prvenstveno njenim nastojanjima Porta pristala na evakuisanje turskih
garnizona iz srpskih utvrenja. Zatim da nova status-kvo politika Monarhije nije istovetna
sa onom ranijom koja se nije dovoljno brinula za sudbinu Hriana u Turskoj. Sada ona
svoj ne mali uticaj u Carigradu koristi za ciljeve reforme kojom e se poboljati ivotni
uslovi naroda pod Turskom.
Po Bajstu, najvanije je u Kalajevoj misiji da u Beogradu uzdri vodee linosti od
bilo kakve akcije kojom bi se Srbija u savezu sa ostalim balkanskim zemljama pod
uticajem Rusije angaovala u jednom agresivnom antiturskom poduhvatu. Bajst je tada
najvie bio alarmiran vestima o ugovoru izmeu srpske i rumunske vlade uz uee Crne
Gore i Grke u cilju kombinovanog ustanka protiv Turske. Zato je Kalaj imao primarni
konkretni zadatak da proveri tanost navoda o ovom ugovoru i objasni srpskim
dravnicima kako Turska, uprkos injenici da ne raspolae ranijom ofanzivnom snagom,
 15

jo uvek ima dovoljno odbrambene moi da savlada odrede malih balkanskih zemalja.
Da bi pokazao kako je uzaludna i nada u Rusiju, Kalaj je imao da objasni da ruska
snaga lei u defanzivnim poduhvatima, ona je nepobediva mahom u odbrani zemlje od
agresora, dok u ratu u kojoj igra ulogu napadaa dolaze do izraaja samo njene slabosti.
Ta tvrdnja koja se potkrepljivala primerima iz istorije XIX veka (do 1868), mogla se
opovrgnuti nekim drugim primerima, meutim ona je sadrala toliki deo istine da je u
takvim ili nekim drugim slinim prilikama obino koriena kao oigledan argumenat.
U optem zakljunom delu uputstva Kalaju se jo predoava kao neobino vano za
sprovoenje dobijenih direktiva, da uspostavi takav neposredni kontakt sa knezom
Mihailom kojim e pridobiti njegovo poverenje. A pri negovanju kolegijalnih odnosa sa
ostalim konzularnim predstavnicima da se dri normi koje odgovaraju relacijama na nivou
vlada odnosne zemlje Austro-Ugarske. Nastojei pri tom najvie da deluje u saglasnosti sa
konzulima Francuske i Engleske24.
Mnoge stranice Kalajevog dnevnika svedoe da se on nije slagao s Bajstovim
koncepcijama i da se nije drao njegovih uputstava naroito u pitanju srpsko-turskih
odnosa, koje je od primarnog znaaja za Srbiju i za njene odnose sa Austro-Ugarskom. Ne
suprotstavljajui se direktno direktivama koje je primao i koje e kasnije primiti (poto bi
to bilo inkompatibilno sa njegovim poloajem), u tom pogledu on e ne retko delovati u
suprotnom smeru. Pri tome e ii ak tako daleko da e pokuati da i samog Bajsta ubedi
da je taj smer uputniji. U stvari, njegovo dranje nije tako neobino u tom razdoblju. On se
(kako to proizlazi iz dosad reenog) pre svega smatra predstavnikom Ugarske (tako se
mnogi i odnose prema njemu) a tek onda i predstavnikom Austro-Ugarske.
Prirodno prema tome, (a ne licemerno kako su to mnogi pokuali da utvrde)
nastojae da ubedi svim silama srpske vodee linosti da je Austro-Ugarska spremna da
izdejstvuje kod Porte prikljuenje Bosne i Hercegovine Srbiji. Traie uporno od Austrije
da se energinije zaloi i u bosanskom pitanju za stvar Srbije u Beu i Carigradu. Zato e
koristiti pojedlne prilike da i sm pokua navesti Bajsta na politiku veeg angaovanje u
korist Srbije u bosanskom pitanju. Suprotstavljae se estoko ekspanzivnim tendencijama
vojnih krugova koji se zalau za plan austro-ugarske okupacije bosansko-hercegovake
teritorije. Sa zadovoljstvom e evidentirati bar Bajstova uveravanja da Austro-Ugarska
nema nameru da okupatorskim i aneksionistikim zahvatima prisvoji provincije Turske.
Sa ironijom e prokomentarisati Prokeova prebacivanja da prelazi granice ovlaenja, da
se ne dri dobijenih instrukcija, da izaziva podozrenja Porte, da baca senku na politiku
Austro-Ugarske svojom angaovanou za stvar Srbije, naroito u bosansko-
hercegovakom pitanju. Ni sa Andraijevim dranjem nee uvek biti zadovoljan.
Primetie, na primer, u toku razgovora s njim 9. maja 1870. da Andrai ni u pogledu
bosanskog pitanja zapravo nema vrsto, odluno gledite; voleo bi da se stvar odugovlai
(str. 298). Pre toga je konstatovao sa aljenjem da se u hrvatskom pitanju njihova gledita
potpuno razilaze poto je bio podrao Orekoviev predlog da se hrvatski ban Rauh
otpusti u interesu sporazuma sa Narodnom strankom, to je Andrai odluno odbio.
Za Kalaja su nerazumna ustezanja, kolebanja, odugovlaenja u akciji kojom treba
da se izdejstvuje prikljuenje Bosne Srbiji. Sve dok stoji na stanovitu da se Srbija moe i
treba da zadri na liniji saveznitva sa Ugarskom (odnosno Austro-Ugarskom) on se bez
rezerve zalae za ostvarenje ovog srpskog cilja. Po njegovim koncepcijama ni mogunost
da se Bosna prepusti Hrvatskoj, a kamo li da direktno potpadne pod Austro-Ugarsku, ne bi
smela biti razmatrana. Jer bi se takvom raunicom samo poveale tekoe sa kojima se ve
jedva izlazi na kraj a koje su izazvane brojanom masom slovenskog ivlja u Monarhiji.
(V. razgovor sa Orekovlem 8. avgusta 1868.).
Poto je, dakle, prema ovim njegovim rasuivanjima nuno i svrsishodno da Bosna
pripadne Srbiji, onda je najbolje i za Austro-Ugarsku da zadui Srbiju uslugom na
ostvarenju ove neminovnosti. Zato kada ga informiu da ima izgleda da e Porta predati
Bosnu na upravu Srbiji pod pritiskom Engleske, a ne Austro-Ugarske, on se ak nosi
milju da d ostavku, septembra 1870, jer nema(m) volje da slui(m) politici koja je tako
neaktivna i ne shvata i nije u stanju da ostvari svoje sopstvene interese. (Zabeleka od 4.

24
HHSA, PA, Serbien, XXXVIII K. 177.
 16

septembra 1870. str. 326.) Istie se u prilog njegovih uverenja i kako kod Andraija urgira
perfektuiranje sporazuma o Bosni 15. decembra 1870. kada Andrai poto je rat s
Rusijom, izgleda, otklonjen ve retirira i smatra da ne treba sklapati pismeni ugovor sa
srpskom vladom; dovoljno je da uzajamno daju jedan drugome usmene garantije da e
se drati ugovorenog! (str. 347). I 27. decembra dolazi do izraaja njegova angaovanost,
kada prema dogovoru sa Andraijem (21. decembra) budui da rat nije iminentan moe
da predloi Ristiu samo osnove sporazuma o podeli Bosne i Hercegovine, osnove na
kojima bi kasnije bilo kada mogli sklopiti ugovor. 25
Posle nastaje u 1871. prekid razgovora i dogovora u vezi sa Bosnom i
Hercegovinom, ali u poetku vie Ristievom nego Kalajevom (ili Andraijevom)
krivicom, s obzirom da Risti odugovlai odgovor na predlog o osnovama sporazuma,
poto nije voljan ni pod kojim uslovima da prepusti trei deo bosansko-hercegovakih
zemalja Austro-Ugarskoj, a uz to jo da se vezuje za nju odredbama kojima e izazvati
otpor celog Slovenstva na elu sa Rusijom. 26 Onda jo dolazi otkrie o postojanju
Bajstovog cirkulara kojim se anuliraju sva Andraijeva i Kalajeva obeanja (navodno ak
uz carev pristanak) u vezi sa Bosnom. Jer u tom cirkularu od novembra protekle godine,
za koji se tek tada saznaje (iz Crvene knjige diplomatskih akata Ministarstva inostranih
poslova Monarhije) stoji da Austro-Ugarska nee dozvoliti nikakvo naruavanje status
kvoa od strane Srbije (ni Rumunije, kao ni drugih balkanskih zemalja) na raun Turske.
Uskoro zatim i srpska vlada otkriva svoje karte kada na Londonskoj konferenciji uza sva
nagovaranja ne pristaje na radove oko regulisanja toka Dunava kod erdapa, kojima bi se
prvenstveno koristila Austro-Ugarska.
Kalaj prema tome tek u 1871. godini, preokupiran problemima koji su izazvani
nepovoljnim uzajamnim reagovanjima (konana oslobaajua presuda petanskog
Kasacionog suda u procesu protiv Karaorevia, podozrenja u vezi sa glasovima o
savezu izmeu Srbije, Crne Gore, Rumunije, Grke i Egipta protiv Turske, nepovoljan
ishod Londonske konferencije pribrenih dunavskih zemalja, neeljene komplikacije oko
gradnje eleznica) prestaje da se u ranijem obimu i duhu bavi bosanskim pitanjem.
Jo je, meutim, preuranjeno govoriti o potpunom preokretu u Kalajevim nazorima
i akcijama. U avgustu 1871. on se, na primer, eksponira u javnosti lankom u petanskoj
Reformi, gde povodom razmirica oko ekog pitanja pledira za sporazum sa malim
slovenskim narodima i zemljama, da bi se poveala njihova otporna snaga protiv
velikoruskog hegemonizma pod maskom panslavizma. 27 Znai jo se nije odrekao
koncepcija sporazumevanja izlaenjem u susret opravdanim zahtevima okolnih Slovena
radi zadobijanja njihove podrke u akcijama (odbrambenim i napadakim) protiv Rusije.
Tek kada se iznenadnim putovanjem kneza Milana u Rusiju (u irim, slovenskim okvirima
i usled buntovnike akcije Kvaternika u Hrvatskoj, pa zdruenih akcija i reakcija
maarskih i austrijskih vladajuih krugova) oktobranovembra 1871. razbijaju okviri
iluzija sporazumevanja bez sporazuma (za koje nema i nee imati ovlaenja) i realnost
sagledava na austrougarskoj platformi (poto kormilo Austro-Ugarske u spoljnoj politici
preuzima predstavnik Ugarske), ni na Bosnu i Hercegovinu Kalaj ne gleda vie ranijim
oima. Poto se 1872. sa srpske strane u konkretnom vidu postavlja samo zahtev za
prikljuenjem Srbiji dva sporna granina mesta (Mali Zvornik i Sakar), on se suprotstavlja
i tom minimalnom potraivanju. Vie ne apeluje na predstavnike Monarhije da pritiskom
na Portu izdejstvuju ispunjenje opravdanih srpskih zahteva, ve naprotiv, da je po svaku
cenu odvrate od namere da popusti u ovom pitanju. Ipak se ne moe jo tvrditi da je ve
1872. sondirao teren, putujui kroz Bosnu i Hercegovinu, za pripojenje bosanske i
hercegovake provincije Austro-Ugarskoj. (to je pokuao da nagovesti maarski istoriar
Taloci koristie se pogreno datiranim (1871. umesto 1872.) i proizvoljno interpretiranim
Kalajevim dnevnikom sa ovog putovanja u proaustrijskoj revnosti da to vie istakne
Kalajevu politiku dalekovidost. Po Talociju je posle ispalo da je Kalaj prvi put
proputovao Bosnu 1871. a ne 1872. (od 12. jula do 12. avgusta) uz komentar da mu je
Bajst dao jednomeseni dopust da bi mogao proputovati bosanske krajeve i sa tog puta

25
Dnevnik, 348.
26
J. Risti, Spoljanji odnoaji Srbije, III, 145.
27
V. napomenu 292, str. 397.
 17

dostaviti izvetaj, a Andrai je pak kao predsednik maarske vlade sa velikim

interesovanjem pratio taj put.28 U stvari, u vreme ovog Kalajevog putovanja Andrai je
ve bio ministar inostranih poslova a Bajst samo ambasador u Londonu!) U svakom
sluaju stoji da odsada Kalaj preko svog proteea Teodorovia, koji je zahvaljujui njemu
postao konzul u Sarajevu, podstie delovanje proaustrougarskih krugova, okupljenih
naroito oko katolike bosanske biskupije. Samo je isto tako sigurno prema zapisima
Dnevnika da je 18721875. u vezi sa Bosnom prevashodno zaokupljen vestima koje se
odnose na akcije agenata Srbije a ne planovima za realizaciju austrougarskih pretenzija na
Bosnu.
Prvobitne Kalajeve prosrpske ideje podudarale su se, kao to je u poetku ovog
sumarnog izlaganja nagoveteno, sa konfederacijskim koncepcijama malih podunavskih,
balkanskih, jugoistono- evropskih zemalja, iji je najeminentniji maarski zagovornik bio
Kout. Kada je Blaznavac uoi izbora za namesnika poverio Kalaju da se ponekad zanosi
slinim idejama, da veruje da e jednog dana juni Sloveni, Maari, Grci i Vlasi
stvoriti jednu savezniku dravu u okviru neke vrste konfederacije, koja e da ih uini,
pojedinano i sve zajedno, velikim, Kalaj je sa ushienjem zabeleio u svom dnevniku da
su to i njegove (Kalajeve) omiljene stare ideje! Njima se jo kao mladi ... zanosio u
svom usamljenom sobiku. I zato spontano zabeleivi identine svoje i Blaznaveve
misli dodaje komentar kojim se zapravo objanjava kontroverzna sutina identinosti ove
vrste. Blaznavac, naime, primeuje vispreno Kalaj: Preutkuje ... samo to da je on u ovoj
viziji budunosti glavnu ulogu namenio Srbiji, kao to i ja ne govorim o tome da je ja opet
namenjujem Maarskoj.29
Kada se za takvu kontroverzu koja lei u osnovi svih identinih i neidentinih
dravnih ciljeva na klasnim razlikama zasnivanog drutva u svetskim razmerama zna,
onda su objanjive i bez predimenzioniranja drukije intonirane Kalajeve izjave iz istog
vremenskog razdoblja. Na primer, u pismu Andraiju od 31. maja 1868. u kojem svoje
zalaganje za stvar Srbije (u pitanju potanske konvencije, konzularne jurisdikcije,
bosanske akcije i dr.) u pogledu Bosne ublaava, opravdava, ili samo prosto objanjava
potrebom da se u datim okolnostima srpska politika to vre vezuje za maarsku. Inae
kako se poverava ovde i sam je uveren da e Bosna jednoga dana pripasti Ugarskoj,
odnosno Austro-Ugarskoj. Ali momentano je najvanije: ubediti Srbe da susedna
Monarhija nema namere da se prostre prema Bosni i Hercegovini. (Napomena br. 29.)
Mnogi su istoriari na osnovu tog i takvog pisma zakljuili da ni u bosanskom pitanju
razlike izmeu Bajsta s jedne strane, te Andraija i Kalaja s druge u sutini ne postoje.
Prema tome ni zakljuci o Kalajevim prosrpskim stavovima i nastojanjima u kontekstu
sueljavanja sa Bajstovim intencijama ne bi bili ispravni. Moglo bi se, dakle, ostati pri
zakljuku kojim se razlike svode na razliite prilaze u taktici. Ali izjave u vezi sa
konfederacijskim vizijama, kao i kazivanja ija se iskrenost dokazuje na bezbroj puta
ponovljenim inicijativama prijateljstva ipak se ne daju tako jednostavno anulirati.
Od 1868. do 1871. Kalaj je iz dana u dan beleio u svome intimnom dnevniku ono
to ga je odista najvie okupiralo kad je prijateljski bio raspoloen prema Srbiji i srpskom
narodu u granicama srpske drave. Njegovi izvetaji i pisma samo reitije potvruju da se
svom snagom zalagao za to hitnija povoljna reenja onih pitanja koja su titala
namesniku vladu, a meu kojima su se nalazila i ona koja su bila od ne malog znaaja za
dalji razvoj Srbije u smeru njene to vee samostalnosti. Jasno da je pritom takoe imao u
vidu interese Austro-Ugarske, i to pre svega Ugarske, ijim se zastupnikom prevashodno
smatrao. Ali poto je, bar prema njegovim tadanjim shvatanjima, u interesu drave
Maara bilo isto tako, ako ne vie, da unapredi dobrosusedske odnose sa dravom Srba,
onda se prema merilima politikih opredeljenja koja su uvek vezana za neki interes
(sopstvene klase, nacije, drave) ne moe porei da je u prvoj polovini svog

28
Kllay Bni, A szerb felkels trtnete 18071810. Kiadta Thlloczy Lajos, Budapest 1909, II, 310, 315. Sa
pogrenim datumom objavljeni Kalajev bosanski dnevnik uz neizbeni Talocijev komentar (i bez navoenja
njegovog imena) posle se pominje u mnogim istoriografskim delima. V. Stojan Novakovi, La Serbie regenre
et ses historiens, Archiv fr Slavische Philologie, AprilMai 1910. Ante Malbaa, Hrvatski i srpski nacionalni
problem u Bosni za vrijeme reima Benjamina Kallaya, I dio (18821896), Osijek 1940, 88.
29
Dnevnik, 44.
 18

sedmogodinjeg konzulskog delovanja u Beogradu Kalaj i iz dubljih, trajnijih, idejno

motivisanih pobuda uglavnom iskreno bio za to i radio na tome da se podstie razvoj
Srbije i na taj nain to e joj se prikljuiti teritorija Bosne i Hercegovine.
Iz istih pobuda podravao je i ostale srpske elje i zahteve upuene na adresu Porte,
a u izvesnim stvarima i srazmerama i na adresu vlada u Peti i Beu. Pri reavanju
eleznikog pitanja bio je lino zainteresovan da se gradnja eleznice u Srbiji poveri
koncernu iz Pete i Bea (sa proteeom Feodorom Nikoliem na elu, u sprezi sa
tatsbanom). Ali je pritom imao takoe u vidu ugarsko, odnosno austrougarsko-srpske
dravne veze koje bi se i na taj nain uvrivale. Podravao je upornom reitou
nastojanja namesnike vlade da centralna pruga koja povezuje Pariz i Istanbul prolazi
kroz Srbiju a ne kroz Bosnu pod turskom upravom. Urgirao je na sve mogue naine
reenja kojima bi Porta bila odobrovoljena ili prisiljena da da traenu vezu za srpsku
prugu. Ljutio se, moda u jedinoj stvari sa nepobitnom argumentacijom prave kritike kad
je u pitanju politika Namesnitva, zbog odlaganja ad infinitum odluke o gradnji eleznice
u Srbiji, usled zaostalih shvatanja narodnih predstavnika, pogrenih kalkulacija vladinih
eksperata i inertnih stavova samih namesnika. (Tako se i dogodilo da je Srbija dobila
svoju prvu elezniku saobraajnicu tek u prvoj polovini 80-ih, a ne ve prve polovine 70-
ih godina.)
Kod pitanja konzularne jurisdikcije (kojom su prestupi dravljana velikih,
garantnih sila izuzeti iz nadlenosti srpskih sudova) Kalaj nije prestajao sa ubeivanjem
da je neophodno da se Austro-Ugarska to pre odrekne ovih prava koja nisu vie u skladu
sa stepenom dravnog, posebno pravosudnog razvoja Srbije. Kada je usled nerazumnih
odlaganja bekog Ministarstva Rusija uspela da preduhitri Austro-Ugarsku u ovoj stvari,
Kalaju nije nedostajala inicijativa da uveri odgovorne u Beu da se za Srbiju povoljnijim
ugovorom, bez restrikcionih odredaba rusko-srpskog jurisdikcionog ugovora, demonstrira
vea blagonaklonost sa austrougarske strane.
U ugovoru o potanskom saobraaju takoe se ne moe porei Kalajev udeo pri
odbrani prevashodnih interesa Srbije. Ima jo nekih manje ili vie vanih pitanja za ija se
povoljna reenja Kalaj svom snagom zauzima, podravajui nastojanja namesnike vlade.
U ovo svakako spada i intervencija kojom se Porta prisiljava da prihvati nov Ustav 1869.
Iz dnevnika tih dana oigledno se razabire kako je zabrinut, kako strepi obuzet nemirom
zbog nagovetenog Portinog nepovoljnog reagovanja na Ustav koji je stupio na snagu bez
njene saglasnosti. Strahuje da e Turska, a onda i sile zatitnice protestovati na nain koji
bi mogao imati neprijatne posledice. Da bi to spreio pokuao je i uspeo da putem
ubedljivih izvetaja kojim se dokazuju steena, istorijska prava Srbije na samostalna
ustavna akta privoli Bajsta ne samo da prihvati novi srpski Ustav nego i da opomene
Portu da ne pravi tekoe svojim odbojnim stavom. Istovremeno uticao je i na konzule
Francuske, Italije i Engleske s kojima je odravao prijateljske veze da i oni zatrae
intervenciju svojih ministara inostranih poslova radi slamanja otpora turske vlade. 30
Da je u svim tim i drugim sluajevima imao u vidu interese Srbije i njene vlade
samo zato to je to bio i interes Austro-Ugarske neosporno je. Ali se ne moe osporiti ni
injenica (koju izvesni istoriari preutkuju da bi je posle mogli lake prenebregnuti) da je
bilo mnogo austrougarskih predstavnika koji su taj interes videli u drukijoj, ne
prijateljskoj politici prema Srbiji. I sam Kalaj, u isto vreme, tamo gde je smatrao da
interesi njegove zemlje trae drukije odnose prema onim predstavnicima Srbije i srpskog
naroda koji se ne slau sa proaustrougarskom politikom namesnike vlade, koji se istiu
suvie liberalnim i radikalnim pogledima isticao se intervencijama druge vrste, kojima je
demonstrirao snagu politike neprijateljstva. U tome je takoe prednjaio!
On je po prirodi pripadao tipolokoj grupi raunski nastrojenih ljudi, koji cilj
postizavaju, ili bar pokuavaju postii sistematski razraenim i rasporeenim dejstvima
upornih nastojanja. To se vidi iz njegovog Dnevnika. To se moglo zapaziti i na njegovom
koatom licu sa oima hladnog procenjivaa kako su to zabeleili njegovi savremenici.
On se nije dao zavesti emocijama ni skrupulama. Poto je delio miljenje predstavnika
gornjih slojeva maarskog naroda, da za Ugarsku na unutranjem politikom planu

30
V. str. 202 Dnevnika.
 19

najveu opasnost predstavlja opozicioni pokret Srba u okvirima Omladine pod

predvodnitvom lidera srpske Liberalne stranke Svetozara Miletia, a na planu spoljne
politike Rusija, za Kalaja je najvanije da se efikasnim sredstvima otkloni dejstvo ova dva
neprijateljska faktora. Da bi i sm to vie doprineo ostvarenju tog cilja on je vie puta
samoinicijativno planirao i preduzimao akcije za eliminisanje protivnika. U akciji protiv
Miletia iao je ak tako daleko da je najmio oveka sa zadatkom da ga ubije. Predomislio
se i povukao nalog tek kada je zbog promena u politikom raspoloenju vodeih linosti u
Budimu zakljuio da ovo ubistvo ne bi donelo oekivani rezultat. 31
Kao politiki pregalac u diplomatskoj slubi on je menjao miljenja i shodno tome
sredstva i ciljeve sopstvenog angaovanja prema kursu politike koju je branio ili
kritikovao. Pri tome je ispoljavao svojstva odlinog poznavaoca ljudi. Brzo je shvatio da
e mu Jovan Risti, drugi namesnik po rangu, sa njemu slinim kvalitetima politiara
diplomate, posle ubistva kneza Mihaila biti prvi protivnik u krugu predstavnika srpske
dravne politike. Zgraavao se poesto nad Ristievim beskrupuloznim postupcima, ne
primeujui da i sam slino postupa. Prema vladajuim linostima koje se smenjuju
ophodi se uopte onako kako to one zasluuju po politici koju sprovode u odnosu na
Ugarsku, tj. u odnosima sa Austro-Ugarskom. Izuzetno ceni i ostaje mu u najlepoj
uspomeni linost ubijenog kneza Mihaila Obrenovia. On je, po njegovim saznanjima,
ciljeve Srbije u najveoj moguoj meri hteo da ostvari u sprezi sa predstavnicima
Maarske. Kod Mihailovog naslednika mladoga Milana zapaa mahom njegove
karakteristine slabosti samovoljnog i lakomislenog vladara. Predskazuje ak njegovu
brzu abdikaciju ili proterivanje (to e se dogoditi petnaestak godina, 1889, kasnije), ali i
mogunost (koja e se bre ostvariti), da se uz njegovu pomo, pod njegovom vladavinom
Srbija vrstim sponama vee za politiku Austro-Ugarske.
Od vodeih politikih linosti Kalaj najee i sa najvie pohvalnih izraza pominje
Milivoja Blaznavca. Smatra ga iskrenim pobornikom srpsko-maarskog prijateljstva ak i
u vremenu kada poinje da menja svoje stavove u odnosu na Srbiju, njene ljude,
institucije, zahteve i potrebe. Zamera mu samo zbog nedovoljne istrajnosti, poto je
dozvolio da ga Risti zaseni svojim predvodnitvom na popritima politike diplomatije,
Marinovievu vladu, 18731874, koja bi po sastavu mogla biti procenjena kao proruska u
veoj meri nego prethodna Ristieva, posle Blaznaveve iznenadne smrti, prati moglo bi
se rei sa iznenaujuom blagonaklonou. Kao dobar poznavalac on zna da se
trezvenjaki oprezni Marinovi nee u spoljnoj politici izloiti riziku daljeg zaotravanja
odnosa sa velikim susedom. Osim toga od konzervativnog Marinovia ne treba strahovati
da e podrati pokret nezadovoljstva u okvirima liberalne srpske Omladine pod
predvodnitvom Miletievaca u Ugarskoj. Po istim stavovima sa dosta blagonaklonosti
procenjuje, uz suzdrljiviju rezervisanost, s obzirom na njihovu manju stabilnost, dve
kratkotrajne konzervativne vlade 18741875, pod predsednitvom Aima umia
odnosno Danila Stefanovia.
Najvei preokret u njegovom odnosu prema Srbiji izazvan je putovanjem kneza
Milana u Rusiju jer ono oznaava poetak nove, proruske linije srpske politike i otkriva
pred celim svetom da je njegova misija dobre volje doivela neuspeh. Otada, uprkos
ubeivanjima srpskih predstavnika da politika Srbije ostaje neizmenjena u negovanju
podjednako prijateljskih odnosa sa Austro-Ugarskom i Rusijom, Kalaj najee deluje sa
dijametralno suprotnih pozicija u poreenju sa onima koje je ranije zauzimao. Sve to je
dotle branio poinje da napada i vice versa. Zahtevi Srbije u odnosu na Tursku ne
izgledaju mu vie opravdani i on se zalae za to da ih Porta kao neopravdane odbaci. Vie
mu se ne ini ni da je rasknez Aleksandar Karaorevi bio umean u ubistvo kneza
Mihaila (to je u vreme suenja smatrao da je dokazano). ak podstie borbu za promenu
dinastije. U maarskim krugovima sve vie zagovara potrebu izlaenja u susret hrvatskim
zahtevima u okviru Nagodbe da bi se Hrvatska koristila u akcijama protiv Srbije. Predlae
(Andraiju) da se inicira i pokret nezadovoljne rumunske manjine u Srbiji. Trai da se
povede protiv Srbije mali carinski rat oteavanjem njenog izvoza svinja u Ugarsku
povienjem uvoznih taksa (emu se ranije, a i kasnije u vreme Marinovieve vlade,

31
Zabeleke od 20. juna i 2. jula 1870, str. 306 i 312.
 20

energino suprotstavljao.) Ukazuje na potrebu da se izmenom plana gradnje eleznice (u

Turskoj i Ugarskoj), za koji je pre toga najvie bio zainteresovan, obiu saobraajnice
Srbije. Naruuje ak, u srpskim listovima koji su prvobitno bili subvencionisani (kao
Vidovdan) na njegovo insistiranje od maarske vlade da bi propagirali politiku srpsko-
maarskog prijateljstva, provokativne lanke (i protiv samog sebe), da bi posle mogao to
otrije protestovati kod srpske vlade. Daje materijale maarskoj i austrijskoj tampi (kojoj
je ranije zamerao da mu svojim antisrpskim ispadima oteava misiju prijateljstva) za
napise protiv Srbije.
Ne mogu se, meutim, ni ovim Kalajevim akcijama protiv Srbije anulirati njegove
prethodne akcije, do 1871. (a povremeno i do 1875.) u korist Srbije, kako su to mnogi
njegovi savremenici, a posle i neki istoriari pokuali da uine. Prema njihovim
uveravanjima, naime, trebalo bi da ove i druge kasnije Kalajeve akcije protiv Srbije
poslue kao dokaz da ni ona ranije njegova angaovanost na strani Srbije nije bila
motivisana iskrenim pobudama prijateljstva. On se, po ovim ocenjivaima, najpre (in
continuo a posle na mahove) sluio lepim reima obeanja iz taktikih razloga, da bi lake
obmanuo vladajue linosti Srbije. A kad je dolo vreme za to otkrio je svoje pravo lice!
U stvari, on je u poetku bio proet namerama jedne vrste to se izraava
prosrpskom politikom), a kasnije druge (to dolazi do izraaja u antisrpstvu) kako to
potvruju i njegovi istoriografski spisi. Prve njegove knjige iz istorije Srbije (Istorija
srpskog naroda, do propasti srednjovekovne drave i Istorija Srba od 1770. do 1815.)
koje je pripremao i delom zavrio u Beogradu inspirisane su prosrpskim idejama. Njima se
odaje priznanja dravotvornim stremljenjima Srba. U predgovoru prve knjige u srpskom
prevodu Kalaj je isticao s iskrenom ubedljivou, koja se lako proverava sadrinom spisa,
da je proivevi u Srbiji toliko godina pristupio ne samo s interesom ve i sa pravom
simpatijom pisanju istorije srpskog naroda.32 Drugo obimno delo od preko 600 tampanih
strana o prvom srpskom ustanku, napisano velikim delom na osnovu dokumentacije koju
je on prvi prouio u itaonici Velike kole i Srpskog uenog drutva, doprinosi sa
istoriografskom argumentacijom, u duhu razumevanja ustanikih potreba, velianju
oslobodilake borbe Srba pod Turcima.
Tek trea i etvrta njegova knjiga o ustanikom razdoblju srpske istorije od 1807.
do 1810. napisane su uz pomo austrijske dokumentacije sa antisrpskih pozicija. One su,
kao to je ve naznaeno, tampane posle njegove smrti, u izdanju maarskog istoriara
Talocija.
Kalajeva evolucija od prosrpstva do antisrpstva, u okvirima srpske dravnosti, bila
je politike prirode. Njene tajne psiholoke pobude i komponente mogu se precizno
utvrditi pomou njegovog ovde tampanog Dnevnika. Kao revnosni diplomata sa
prevashodno politikim pretenzijama u slubi klase koja je reprezentovala naciju i dravu
on je bio razapet linim ambicijama. U trenutku jedne ivotne dileme (suoen sa pitanjem
da li da se oeni ili ne uvenom operskom pevaicom sa kojom je vezan sponama prve
ljubavi i ima vanbranog sina, ali koja po svom drutvenom poloaju i pored svoje slave
ne bi odgovarala obavezama drutva u kojima se kretao) sm zakljuuje i zapisuje: Ne
umem da volim, mogu, dakle, da uzmem samo enu koja mi moe pomoi ... u
ambicioznim planovima. Nemam nikakav drugi cilj ... do da zadovoljim svoje ambicije ...
ne naputam nadu da u jednom ... vladati nad nekim narodom. (Dnevnik, 29. aprila
1869, str. 175.) Oenie se nekoliko godina kasnije groficom Betlen, koja je donosila sa
sobom sve to je eleo: bogatstvo i srodstvo sa jednom od najuglednijih aristokratskih
porodica Ugarske. Kao to se, dakle, opredeljivao u intimnom, tako e se opredeljivati i u
javnom ivotu.
Doao je u Srbiju kao prijatelj, da bi se kao takav afirmisao u politikoj diplomatiji
svoje zemlje. I Srbija mu se oduila ve samim tim to se on prouo svojim akcijama na
srpskom tlu. Otiao je kao protivnik ne zato to se razoarao u srpske prilike i ljude, kako
je sam mislio, govorio i pisao, preokupiran linim, drutvenim i dravnim obavezama, u
trci za uspehom, ve stoga to se pri tadanjim odnosima uspeh za kojim je teio postizao
na strani jae Austrije a ne slabije Srbije. Poput gotovo svih drugih maarskih politikih

32
B. Kalaj, Istorija srpskog naroda u prevodu G. Vitkovia, str. XI.
 21

linosti iz gornjih slojeva drutva (osim retkih izuzetaka koji su ostali verni Koutu u
emigraciji i koutovskim idejama u zemlji), Kalaj se definitivno priklonio Austriji kada je
Austro-Ugarska potvrdila svoju ivotvornost na popritima unutranje i spoljne politike.
Poloaj generalnog konzula napustio je samoinicijativno, imajui pred sobom isti
cilj breg napredovanja na putu koji je odabrao kao politiki pregalac. Njegov mentor i
pretpostavljeni ministar Andrai, kome je najvie stalo da na ovom ne mnogo privlanom
ali veoma vanom poloaju ima zastupnika njegovih kvaliteta, nastojao je da ga po svaku
cenu jo zadri u Beogradu. Kalaj je, meutim, znao da oni koji ne daju da bude prerano
postavljen na novi vii poloaj (dravnog sekretara u maarskoj vladi, naelnika
zajednikog Ministarstva u Beu ili poslanika u nekoj veoj metropoli), nee posle
verovatno dati da se visoko unapredi sa beogradskog poloaja s pozivom da je prekasno
uz argument da je ve prestar za takvo unapreenje. Odluio se, dakle, da ih obie
direktnim angaovanjem u politici kao publicista i poslanik u Parlamentu.
Opredelie se za desno krilo nagodbenike Deakove stranke pod predvodnitvom
enjeija. enjei je svojim beskompromisnijim stavovima privlaio panju mlaih narataja
u nastojanju da se kompromisima optereene generacije vodeih politikih linosti u
Maarskoj smene sa rukovodeih pozicija. Kalaja e postaviti za glavnog urednika
stranakog lista Kelet Npje (Narod Istoka). Na predstojeim izborima bie izabran i za
poslanika. Kao priznatom politiaru nee mu vie biti stavljene prepreke za dalja, bra
napredovanja. Andrai e biti primoran da mu se ponovo obrati za usluge pri reavanju
Istonog pitanja, uz priznanja koja tada prirodno sleduju Kalaju kao afirmisanom ekspertu
u domenu austrougarske politike na Balkanu, posebno u odnosu na jugoslovenske narode.
Posle rata Rusije i Srbije protiv Turske 1875-6. bie postavljen za predstavnika
Austro-Ugarske u meunarodnoj komisiji u Filipopelu i bie mu povereno da zajedno sa
ruskim predstavnikom Cereteljev-im izradi statut za Istonu Rumeliju. Godine 1879.
doivee eljeno naimenovanje za efa II sekcije Ministarstva inostranih poslova u Beu.
Posle Andraijeve ostavke, pod ministrom Hajmerleom, postae ef I sekcije. Neko vreme
posle smrti Hajmerlea vrie i dunost ministra inostranih poslova. 33 Samo nee postati
ministar u ovom ve u drugom zajednikom Ministarstvu, za finansije. Ali ivotni cilj da
vlada nekim narodom o emu je matao kad je zapoeo svoju karijeru u Beogradu, kako
je to zapisao u Dnevniku, ostvarie mu se ba na poloaju ministra finansija. Jer e kao
takav dobiti upravu nad okupiranim provincijama Bosne i Hercegovine. Posle bosansko-
hercegovakog ustanka 18811882, sa zadatkom da kao dobar poznavalac naroda toga
kraja umiri, pridobije i inkorporira za vena vremena u granicama Austro-Ugarske ove
veito buptovne predele Balkana. ta je sve uinio da bi u tome uspeo ne spada u okvire
ove knjige koja se zadrava na njegovim matanjima i ostvarenjima u vremenu kada se
nalazio na konzulskom poloaju u Beogradu. U zakljuku moramo se dakle opet vratiti
Dnevniku.
U njemu ima mnotvo, ovde u predgovoru pomenutih i nepomenutih dragocenih
informacija. Nema gotovo linosti od znaaja, kao ni zbivanja, pojave, procesa, problema
u tom razdoblju u Srbiji na koje se Kalaj ne bi osvrnuo sa vie ili manje komentara. Tu se
nalaze i pojedinosti za koje se ranije nije znalo, koje dosada nisu koriene u istoriografiji.
One e doprineti podrobnijem osvetljavanju brojnih pitanja iz najrazliitijih ivotnih
podruja: u okvirima nacionalno-oslobodilakih pokreta Omladine, jugoslovenstva i
panslavizma; u deonicama kulture, prosvete, ekonomike, trgovine, saobraaja, unutranje i
spoljne politike; u relacijama odnosa Srbije ne samo sa Austro-Ugarskom ve i sa drugim
velikim evropskim silama, kao i sa susednim manjim zemljama i narodima.
Kalaj je u Beogradu vodio veoma aktivan ivot. Nalazio je vremena za sve. Za duge
razgovore sa linostima na vlasti i u opoziciji. este intervencije pri podravanju
prijateljskih i spreavanju neprijateljskih akcija. Pomno praenje politikih zbivanja i uz
pomo velikog broja dounika. Veto intrigiranje u diplomatskom koru meu kolegama.
Odlino napisane izvetaje koje je obino sam sastavljao, uz obimnu privatnu prepisku,

33
U ovom razdoblju ivota doivee da se meu njegovim potinjenima nalazi i grof Bajst, kao ambasador.
Priseajui se tog vremena u svojim memoarima Bajt je uz isticanje Kalajevih sposobnosti i zasluga sa gorinom
zapisao da je Kalaj sigurno imao vie razloga da bude zadovoljan sa njim (Bajstom) kao pretpostavljenim nego
on sa Kalajem! (Mmoires du comte de Beust, Paris 1888, II, 263.)
 22

povremene publicistike napise i redovne zapise u Dnevniku. Zatim uporno uenje

srpskog jezika i izuavanje istorije naroda Srbije. (Stojan Novakovi je zabeleio kako je
po nekoliko asova dnevno radio samo u itaonici Srpskog uenog drutva.) 34 U veim
razmacima za putovanja po Srbiji, Bosni i Makedoniji. Svakodnevno za razne sportove
(jahanje, odnosno veslanje, plivanje, maevanje, ribolov, lov) ili pak etnju po Topideru.
Kao poslednje, iako ne najmanje vano (kako bi to neki rekli) i za zabavni ivot na
sedeljkama, sveanim i drugarskim veerama, ponekad do sitnih asova uz karte i pie, u
drutvu prijatelja, i ena, sa dosta ljubavnih avantura.
Prilike je koristio da se to vie priblii ljudima koji su ga interesovali. Sprijateljio
se sa mnogim beogradskim porodicama. Pozivali su ga na slave, u svatove, na obine
razgovore i kune priredbe. Kao ljubitelj muzike bio je est gost u kui profesora
Milovuka, gde su uz uee domaina i domaice prireivani mali koncerti. Kao poklonik
pozorine umetnosti odlazio je na predstave koje su pre otvaranja Narodnog pozorita
najee davane u dvorani neke kafane. Na javnim skupovima dao se viati, moglo bi se
rei, svuda gde je smatrao da njegovo prisustvo treba da bude zapaeno. Tako je
uestvovao u verskim litijama kao i na prosvetiteljskim besedama.
Mnogi su ga cenili zbog njegovih znanja i zalaganja na strani Srbije. Mnogi su ga
napadali zbog stavova kojima se zamerao politikim linostima na vlasti, a naroito onima
u opoziciji.35 Neki su mu prebacivali to vodi raskalani ivot. Prialo se, ne bez osnova, u
mondenskim krugovima Pete i Bea, da je u Beogradu vie uspeo da zadobije naklonost
ministarskih ena nego ministara. Troio je mnogo na potkupljivanje javnih glasila i
politikih dostavljaa (po raunima njegovog Ministarstva), kao i na potrebe vezane za
razonodu. Sa platom nevelikom za njegove potrebe od oko 67.000 forinti godinje, i do
30.000 forinti prihoda sa prezaduenih imanja bio je preokupiran i novanim brigama. 36
Kada je svodio raune, na kraju svog sedmogodinjeg boravka u Beogradu, mogao je ipak
biti zadovoljan.
Stekao je renome preduzimljivog i upornog predstavnika na terenu politike i
diplomatije, to e mu kao to smo ve pomenuli omoguiti bre dalje napredovanje u
politikoj i diplomatskoj karijeri. Ovladao je znanjima za nauna ili bar nauno
publicistika dela iz istorije srpskog naroda, koja e mu doneti lanstvo Maarske
akademije nauka. Imao je dakle razloga za svevrsne oseaje prilikom naputanja
Beograda. Da je u trenutku rastanka preovladao onaj isto ljudski nostalgini oseaj
svedoe rei koje je tada zabeleio u Dnevniku, kao i one koje je tim povodom uputio
Andraiju. Jedva sam... uspeo da se uzdrim da ne zaplaem poslednja je reenica
Dnevnika kojom se i nesentimentalni Kalaj konano oprata od Beograda i njegovih
itelja.37 A prilikom davanja ostavke Andraiju napisao je: Ne poriem da u sa

34
St. Novakovi, nav. delo.
35
Ilustracije radi navodimo pesmu Zmajeve ie, povodom hapenja Laze Kostia u Ugarskoj zbog
demonstrativnog uea na sveanostima punoletstva kneza Milana u Beogradu:

NAJNOVIJA PESMA
to je narod peva

Kalaj vie: Milane!

Zdravo gospodaru!
Primi opet maarsko
Prijateljstvo staro.

Milan opet Kalaju

Zat robuje Laza?
Il u slavu moje vlade?
Il maarske pravde!

(ia, br. 3031, 28. IX 1872.)

36
Vasrnapi ujsg, br. 41 12. X 1879.
37
Beograd je tada imao svega oko 27.000 stanovnika, u oko 3500 kua (1867. 24.612, 1874. 27.605) od
ukupno 1,400.000 (1867. 1,215.576, 1874. 1,353.890) koliko ih je imala cela Srbija. (L. M. Kosti,
Stanovnitvo Beograda, Beograd u prolosti i sadanjosti, povodom 500 godinjice smrti Despota Stevana, 1389
1417, Beograd 1927, 62.) Posle dugih traganja, ispravljanja pogrenih i dopunjavanja nepotpunih podataka
istoriografske literature, utvreno je i gde se u to vreme nalazio austrougarski Konzulat. Naime, prostorije
Konzulata nisu se tada vie nalazile u Praviteljstvenom zdanju na Savi (kako se to i po jednom Kanicevom,
 23

aljenjem napustiti Srbiju, gde sam za vreme svog sedmogodinjeg delovanja imao iroke
mogunosti da se dobro upoznam ne samo sa stvarima koje su od vanosti za nas ve i da
prouim barem neke od elemenata sloenog Istonog pitanja. 38 Kada, zahvaljujui tim
prouavanjima, kao vrsni poznavalac ovdanjih prilika, bude uestvovao u reavanju
Istonog pitanja i imao odluujuu re u mnogim sloenim situacijama, naroito u vezi sa
bosansko-hercegovakom upravom koja e biti u njegovoj nadlenosti, rado e se seati
mnogih epizoda iz ovog beogradskog razdoblja ivota, da bi se pohvalio kako poznaje
narode ovog podneblja i ume da se ophodi sa njima!39

nedatiranom, opisu nagaalo), niti pored nekadanje Beogradske optine, u sadanjoj Uzun Mirkovoj ulici, br. 1
(kako se to iznosi izmeu ostalog, i u n a j n o v i j o j Istoriji Beograda, knjiga II, str. 248, sl. 2, navodno isto
prema Kanicu. Kod Kanica se vidi da se tu jedno vreme nalazio pruski, odnosno nemaki Konzulat). Austrijski
konzulat je samo do 1861. bio smeten u Pravitelstvenom zdanju na Savi. (Pored konzulatskih kancelarija tu je
bio i konzulov stan, zatim pota, u austrijskom delokrugu, zatvor i smetlite zatvorskih pandura za okrivljene
austrijske podanike, koji su na osnovu kapitulacija potpadali pod konzulsku jurisdikciju.) Prema podacima iz
arhiva Ministarstva inostranih poslova u Beu, austrijski Konzulat se preselio poetkom 60-ih godina u tada
jednu od najlepih i najveih beogradskih zgrada, u kuu Ilije Kolarca, u Kastriotovoj ulici (po kasnijem nazivu)
br. 1 (sada na poetku Makedonske ulice. Kasnije je zgrada prepravljena i tu se nalazila kafana Kolarac.
Godine 1941. je sruena usled bombardovanja). Tu je Konzulat ostao sve do 1879. godine, kada se preselio u
kuu penzionisanog dravnog savetnika ivka Davidovia, u ulici kneza Milana(sada ulica marala Tita) br. 28.
(Pri utvrivanju ovih informacija najvie su mi pomogli: Nemet Anton, iz Arhiva Ministarstva inostranih poslova
Austrije-Haus-Hof-und Staatsarchiv; Nikola Stojanovi, iz Biblioteke grada Beograda i eljko kalamera, iz
Narodne biblioteke Srbije. Za ovu njihovu strunu pomo i ovim putem im zahvaljujem.)
38
MOL, Andrssy csald hagyatka. P 4, cs. 1 d. 105.
39
Na sednici zajednikih Delegacija, 16. juna 1893, povodom diskusije o moguem reagovanju nekih evropskih
drava, na izloene probleme, izneo je kako mu je jedan od njegovih brojnih konfidenata (Bez ovih ljudi ne
moe se molim za izvinjenje egzistirati dodao je pritom) nekih 25 godina ranije pisao iz jednog graninog
mesta na jugu Srbije: Veliko uzbuenje u narodu, Jovi su opet ukradena 2 vola. ta e na to Evropa rei. Tako
se tamo rasuuje. To je Istok, gde se u kafani govori o tome ta e uiniti kraljica Engleske, car Rusije, Sultan,
car Austrije, kakvi e savezniki ugovori biti zakljueni; o vlastitim problemima govori se mnogo manje. Ali
ukoliko se o njima povede re, to se odmah direktno povezuje sa krupnim evropskim pitanjima. Ja verujem da
Evropa nije nita na to rekla i verujem da je bila u pravu. (Veselo odobravanje). (Szcsenyi knyvtr, Fol.
Hung. 1649. Thallczi hagyatkbol.)
Na kraju da bi se dobila to celovitija slika o raznoraznim Kalajevim akcijama i interesovanjima ukazujemo i na
obavetenje, po kojem je Kalaj pre svog odlaska iz Beograda poklonio Narodnom muzeju u Peti svoju bogatu
etnografsku zbirku o Srbiji. Prema vestima koje su prenosile tadanje maarske i srpske novine, ta zbirka je bila
prenesena u Maarsku u 22 sanduka i sadrala je sve mogue, od sedla i pokrovca pa do kuhinjskih sudova,
uzorke poljoprivrednih proizvoda, primerke zanatlijskih izraevina, muzike instrumente, modele
zemljoradnikih alata, itd. (Vidov Dan, br. 97 8. u 1875. B e o g r a d s k e n o v o s t i . )
24
 25

DNEVNIK

od 18. aprila 1868. do 31. maja 1875.

1868

18. april
Polazim ujutro u 6 asova parobrodom.

19. april
Pre podne u 11 asova stiem u Zemun, gde me eka Teodorovi. Zajedno s njim
poseujem: generala Vagnera, komandanta mesta sa inom kapetana, inovnike
Parobrodarskog drutva Baldvajna i Cehmajstera, od kojih potonjeg ne zatiemo kod kue.
U dva asa po podne stiem u Beograd. Posle podne odlazim s Lenkom ministru
inostranih dela Petronijeviu. Predajem mu svoje turske berate i traim audijenciju kod
kneza.

20. april
U podne u 12 asova knez mi je poslao dvoja kola s jednim svojim autantom. Ja,
Lenk i autant sedamo u jedna kola, moji pomonici 1 Teodorovi i Bubenik u druga i tako
idemo u Konak, naravno svi u sveanim odorama. Knez nas je ve ekao u jednom utom
salonu. Lenk me je predstavio i ja sam rekao nekoliko rei na francuskom, ali samo pola
od onoga to sam hteo da kaem, jer sam opet bio zbunjen. Smisao mojih rei bio je taj da
predajem svoja akreditivna pisma i da je novim rangom diplomatskog agenta car eleo da
prui novi dokaz svojih simpatija prema knezu i Srbiji. Knez je odgovorio glasno i na
lepom francuskom jeziku, istakavi znaaj postojeih odnosa izmeu nas i njega kao i da
se veoma raduje novom izboru. To je ve takav obiaj. Novodoaveg treba pohvaliti.
Verujem, meutim, da e me jo vie hvaliti prilikom odlaska. Posle toga smo seli i, po
srpskom obiaju, posluili su nas slatkim i kafom, koje smo, naravno, samo okusili. Posle
kratkog razgovora otili smo. Posle podne je Lenk otputovao. Do broda sam ga odvezao
 26

svojim kolima. Doli su jo engleski, francuski i italijanski konzul, turski komesar, vlaki
agent Jonesko i engleski vicekonzul Vatson. Otpratili smo Lenka brodom do Zemuna i
posle toga odmah se vratili kui. I tako sam sada ve potpuno svoj gospodar.

21. april
Napisao sam izvetaj Bajstu: opisao sam ukratko kako sam primljen i skrenuo mu
panju da e Risti, koji je bio predstavnik Srbije kod Porte, i prole godine bio predvien
za poloaj smenjenog diktatorskog ministra Garaanina 2, ali je zatim pao u nemilost,
otputovati zapadnim silama da ih privoli da potpuno ukinu jurisdikciju, u emu se za sada
u Austriji nije sasvim uspelo. Slian sam izvetaj poslao Prokeu, i uz izvetaj priloio
pismo u kome molim za njegovu blagonaklonost. U istom sam smislu pisao Andraiju,
adresirano na Kalmana Kanda. Naroito sam mu preporuio Ristia, ukoliko bi ga ovaj
moda potraio u Budimu. Bio sam kod ministra unutranjih dela Nikole Hristia, ali ga
nisam naao. Posetio sam jo ministra vojske Milivoja Blaznavca i ministra finansija
Kostu Cukia, kod obojice ve sam pomalo isticao miroljubivu i prema Srbiji prijateljsku
politiku Austrije. Sa Cukiem sam govorio o soli i doznao da za so ne postoji monopol i
svako moe da je uveze, samo mora da plati odreenu carinu. Predao sam mu srednji krst
ordena Leopolda.

23. april
Ujutro sam otiao u Zemun da prisustvujem jednoj jevrejskoj sveanosti koja je
odrana u sinagozi u ast emancipacije. Tamo sam doznao da je carica rodila erku.
Otiao sam na blagodarenje u katoliku i u srpsku crkvu i, na kraju, u jevrejsku. Kada sam
se vraao na brodu je bio i francuski konzul Engelhart, pa smo malo politizirali. eleo sam
da mu razjasnim da mi nemamo nameru da zauzmemo Bosnu i da u nastojati da to
objasnim i Srbima. Uvee smo u ast cariinog poroaja osvetlili Konzulat. Do
veeras sam bio u poseti ve kod svih ministara i kod svih kolega, dalje kod predsednika
senata Marinovia i kod vlakog agenta Joneska, koji, meutim, nije kod nas formalno
priznat. Malo sam ve i uredovao ali se taj rad sastojao samo od potpisivanja gotovih
akata.

24. april
Ujutro u deset asova odrali smo u kapeli Konzulata Te deum povodom cariinog
poroaja. Ja sam bio u sveanoj odori a tako isto i moje kolege, kao i engleski konzul
Longvort, francuski konzul Engelhart, pruski konzul Rozen, ruski konzul ikin, talijanski
konzul Skovaso, vlaki agent Jonesko (koji, meutim, nije zvanino priznat) i talijanski
vicekonzul de Kampo. Doao je jo i ministar inostranih dela Petronijevi s jednim svojim
autantom. Odmah posle Te deuma doao je Ali-bej i izvinio se to nije prisustvovao
samom blagodarenju, ali oni, Turci, ne odlaze ni na ija blagodarenja, jer bi inae morali
 27

odlaziti i Srbima, a ne ele da uestvuju na blagodarenjima koja se odravaju povodom

pobeda izvojevanih nad Turcima. Dugo smo askali, i to veoma prijatno. Ali-bej je veoma
obrazovan ovek, kolovao se u Beu i Parizu, naroito voli matematiku, fiziku i
astronomiju, sada ita Kosmos, i ako se ne varam, po ubeenju je materijalista ili u
najmanju ruku naginje filozofiji prirode. Barem je, izmeu ostaloga, rekao da stvarnu
teologiju sainjavaju prirodne nauke. I inae ima veoma ispravne ideje. elja mu je da
Turci promene svoje pismo i smatra da je to najvanije za opstanak Osmanlija. Pisao je i
knjige i pre nego to je stupio u vojsku, u kojoj je sada pukovnik, bio je profesor i
predavao matematiku. U meuvremenu je naiao ministar pravde Ranko Lejanin i
ubrzo su zajedno otili. Pre toga, neposredno posle Te deuma, bili su kod mene kneevi
roaci, neki Baji i baron Fedor Nikoli. Nikolia poznajem jo iz Pete, bio je veliki
lumpadija i otiao pre nekoliko godina zbog dugova. Sada boravi ovde i, kako je rekao,
ostae jo vie sedmica. U podne sam otiao Ristiu, koji danas treba da otputuje.
Govori neprestano samo o svojoj misiji i ja sam ga u tom pogledu bodrio i ponovo mu
svesrdno preporuio da ode kod Andraija i da preko njega nastoji da utie na beku
vladu. Meni se ini da je Risti donekle rezervisan prema meni, inae, ako se ne varam,
on je ovek koji mnogo dri do sebe, lukav ali i strastan. Govorilo se da je u vreme, kada
je bio izabran za ministra knez odbacio njegov program i njega samog skoro oterao, ovaj
skandal izbio je navodno zbog slobodoumnosti tog programa. 3 Chi lo sa! Sada je,
meutim, opet u milosti i, kako kau, najistaknutija linost posle Garaanina. Po podne
sam se s Teodoroviem odvezao kolima u Topider. Tamo sam naao Engelharta sa
enom, Skovasa i Joneska. Malo smo se etali i za to je vreme Engelhart govorio o
eleznici prema ponudi Edvarda Ziija, a ja sam mu rekao da se maarska vlada, koju ja
predstavljam, protivi sprovoenju pruge kroz Bosnu. To jest, nisam rekao maarska vlada,
nego samo vlada. Uvee sam ponovo otiao Engelhartu, kod koga se igrala partija vista.
Ponovo je poeo da razgovara o eleznici i to, izgleda, s izvesnom uznemirenou, jer sam
mu rekao da smatram da je garantija koju Drutvo trai preterana. ini mi se da sam
primetio da njega interesuje Drutvo, pa sam stoga nastojao da ga umirim time da je nama
svejedno ko u Srbiji gradi eleznicu i pod kojim uslovima, mi samo elimo da pruga koja
povezuje Pariz s Istanbulom prolazi kroz Srbiju, a ne kroz Bosnu.

25. april
Pre podne sam bio kod efa policije Barlovca. Bio je veoma, veoma ljubazan i tako
je naglasio da raspolaem njime i da je uvek spreman da mi bude na usluzi, da u
vremenom moda stvarno pokuati da vidim da li je zaista tako usluan. Bio sam, dalje,
kod komandanta tvrave majora Knianina. Napisao sam jedan izvetaj Ma. kralj.
ministarstvu trgovine, za sada samo toliko da u Srbiji ne postoji monopol za so, jedino
treba platiti izvesnu uvoznu carinu. Inae ceo dan sam proveo u pakovanju i obavio neke
slubene poslove, koji se za sada sastoje samo u potpisivanju. Kasnije, kada budem imao
 28

vremena, ozbiljno u se njima pozabaviti.

26. april
Pre podne sam imao posetioce, izmeu ostalih i nekog Maara po imenu Bekelai,
koji bi po svaku cenu hteo da dobije neko zaposlenje u Srbiji. To je neki nesreni
podvaljiva, koji nema ni pojma o ovdanjim prilikama. Savetovau mu da ode u Vlaku i
tamo okua sreu. Bio je kod mene neki Panajotovi, koji e mi dati izvesna obavetenja o
pitanju soli. uo sam od Kampa da je, uprkos postojeem trgovinskom ugovoru izmeu
Austrije i Francuske, koji dozvoljava slobodan prevoz soli kroz Trst, zabranjen dalji
prevoz jedne francuske poiljke soli namenjene Beogradu. Veruju da se ovo dogodilo na
intervenciju maarske vlade. Po podne sam otiao s Kampom u Topider, tamo smo nali
Milivoja, Crnobarca i Joneska. Odmah sam im se prikljuio i Milivoj nam je pokazao ceo
park, ak smo otili zajedno i u Koutnjak.

27. april
Imao sam posete i iao u posete. Sada sam ve obavio sve zvanine, preostaje jo
samo kneeva enska rodbina. Bio sam kod Petronijevia i zamolio za audijenciju kod
kneza. Zakazana mi je za sutra u 12 asova. Dobio sam pismo od advokata era Bertla, u
kome me obavetava da Gromanka duguje po menici nekoj masi 200 forinti, a Rajhovica
150, pa me pita kako elimo to da izmirimo.

28. april
Primio sam izvetaj od ukovia, efa austrijske pote u Aleksincu, prema kome su
puke ostrague proizvedene u Kragujevcu loe uspele i sada je srpska vlada poruila u
Beu 50.000 puaka i hoe da ih prepravi po Vencelovom sistemu. Ako je to zaista tako,
vlada bi pametno uinila kada bi sama stavila ponude Srbiji. Srbija se i onako naoruava,
pa bilo otkuda, a ako bi to inila iz Austrije barem bismo temeljito saznavali u emu se
sastoji to njeno famozno naoruavanje. Doao je Panajotovi i doneo jednu ceduljicu na
kojoj su napisana imena nekoliko varoi u kojima postoje zalihe soli i gde se so prodaje.
Ovo me, meutim, nee mnogome nauiti. Dalje je rekao da prema tvrenju jednog
poznatog krijumara, pri snienim cenama soli u Maarskoj, krijumarenje soli nee vie
biti unosno. Saoptio je kao novost i to da je prema jednom danas prispelom telegramu
proteran crnogorski knez. U podne sam otiao knezu. Primio me je vrlo srdano. Pitao
me kako se oseam u Beogradu i ja sam mu, naravno, odgovorio da mi se ovde veoma
svia i hvalio Topider.
Posle nekoliko minuta razgovora o ovakvim stvarima odmah sam rekao da od grofa
Andraija imam instrukcije da izjavim kako maarska vlada najivlje eli da istona
eleznica ne bude sprovedena kroz Bosnu ve kroz Srbiju, poto je to najkrai i
najprirodniji put. Knez je trenutak utao i tek onda rekao da se vanredno raduje ovoj izjavi
 29

i poeo da dokazuje da je bosanska pruga besmislica. Ja sam mu, naravno, sekundirao i

nisam propustio da izrazim svoje ubeenje da Edmund Zii i kompanija ele da sprovedu
prugu kroz Bosnu samo zato to tamo turska vlada garantuje 25.000 franaka po jednom
kilometru. U pogledu ove garantije knez je primetio da sumnja da bi je turska vlada mogla
ikada ili barem zadugo ostvariti. Pomenuo je baki koji je u modi u Carigradu i kojim se
sve moe postii, pa verovatno tome i moe ovo Drutvo zahvaliti da je dobilo koncesiju.
Meutim, ako se Srbija neega primi ona e to i da izvri, zato i nije prihvatila uslove
Drutva nego je ponudila 15.000 franaka po kilometru. Na ovo sam primetio da, kako sam
ve u Beogradu doznao, Drutvo nema ozbiljnu nameru da prugu sprovede kroz Bosnu i
veoma bi elelo da se sporazume sa srpskom vladom. (To sam shvatio iz Engelhartovih
rei.) Znajui to, rekao sam dalje, mogao bi se na Drutvo potajno 4 izvriti pritisak. Naa
vlada, naravno, ne moe a i nee da utie na nain na koji Srbija hoe da gradi svoje
eleznice, elela bi samo da knez pre donoenja konane odluke stupi s njom u kontakt u
vezi s takom povezivanja pruga. Knez je to i obeao. Zatim sam mu odmah izneo drugu
instrukciju dobijenu od Andraija, naime pomenuo sam da Andrai trenutno angauje
Stratimirovia, i to za izdavanje lista, pa ga je i novano pomagao. Ali upravo onog dana
kada mu je dao novac doznao je da je Stratimirovi navodno dobio iz Beograda 5000
dukata. Ako je on taj novac dobio od kneza, onda Andrai nema protiv toga nikakav
prigovor, jer protiv njega ne eli nita da uini, tavie, hoe da ide s njim ruku pod ruku,
ali treba da zna o tome. Knez je odluno izjavio da mu on nije nita poslao. Pre nekoliko
godina jednom prilikom ga je pomogao, ali ga smatra takvim nevaljalcem da mu sada vie
nita ne daje. Tom izjavom morao sam da se zadovoljim, iako mi je u vezi s njom ostala
izvesna sumnja u pogledu kneeve iskrenosti. Dugo je govorio o Stratimirovievoj
nespretnosti i o njegovom nevaljalstvu. Poto smo okonali ovu stvar preao sam na drugu
da bih rasvetlio kako sam ja, koji nikada nisam bio u slubi, doao na ovaj poloaj.
Nastojao sam da objasnim da su me izabrali zato to su poznavali moju naklonost prema
Srbima, to je takoe jedan od znakova politike s najprijateljskijim namerama. Knez se
ispoetka nije mnogo uputao u razgovor, ali je zatim ipak zagrizao i posle banalnih fraza
o korisnosti uzajamnog prijateljstva odjednom rekao da ne razume zato se u Evropi toliko
boje panslavizma kada je on besmislica, jer iako Sloveni jedni druge zovu braom i odista
jesu roaci, to e trajati samo dotle dok ne doe red na to da na osnovu tog srodstva
prihvate i jedan isti jezik i slue se njime. To nee uiniti nijedan od njih, jer sopstveni
jezik5 je zapravo najmonije, najvrednije sredstvo nacionalnosti i vlastitog razvoja. U
potpunosti sam prihvatio ovo gledite kao svoje, samo sam primetio da iako se ba ne
bojim panslavizma, bojim se panrusizma, koji vie preti da proguta srodne slovenske nego
ostale narode. S tim se, opet, knez sloio i dalje rekao: Istina da u Srbiji postoje simpatije
prema Rusiji, ali zato nijedan Srbin ne eli rusku vladavinu. Te simpatije potiu jo iz onih
vremena kada je poetkom ovog veka Srbiji, u kojoj Engleska i Francuska ni po imenu
nisu bile poznate, pomagala jedino Rusija. Sada postoji pet do est garantnih sila, ali da li
 30

je zbog toga Srbiji bolje. Knez je ubeen da ne bi dolo do bombardovanja Beograda da

je 1862. godine postojala samo jedna zatitna sila. Neka pokau, dakle, ostale garantne
sile da i one mogu zadobiti naklonost Srba i njihovu zahvalnost, ali ne reima nego
delima. Poto je vreme odmaklo ustao sam i jo jedanput zamolio kneza da me obavesti u
pogledu eleznice. On je to ponovo obeao i otpustio me reima da se nada da e ova
eleznica biti jedna nova spona meu nama, a ja sam jo rekao: Nadam se, ali samo tako
ako Bosna ostane daleko, barem od nas, zauvek. Na to sam otiao. Bio je kod mene
Oto Petenji, agent zavoda za osiguranje ivota Haznk (Naa otadbina) iz Budimpete,
koji ovde hoe da obrazuje veliku agenturu i ve je i dobio obeanja u pogledu koncesije.
U isto vreme interesovao se i za eleznicu u ime jednog drugog konzorcijuma, iji su
lanovi: Braai, Mengles, Donson, Touozen (Towosen), I. Hendsej, Antal Radvanski, L.
Kopelj, igmond Ki, Miklo Feldvari i Oto Petenji. Obeao sam mu da u uiniti sve
to se moe u interesu Haznka. Pisao sam izvetaj Bajstu i Prokeu o razgovoru koji
sam vodio s knezom, izostavivi: 1) da sam o eleznici govorio u Andraijevo ime, 2)
itavu stvar u vezi sa Stratimiroviem, 3) redove pod znacima navoda na ovom listu.

29. april
Napisao sam ukoviu jedno prijateljsko pozdravno pismo. Poslao sam izvetaj
Andraiju, kao i kopiju izvetaja6 [Bajstu i Prokeu], navodei ukratko ono to sam iz
njega izostavio. Bio sam sa Fedorom Nikoliem kod M-me Anke (ima erku Katarinu, u
koju je knez zaljubljen) i kod M-me Ane, kneevih najbliih roaka.

30. april
Danas sam prvi put izjahao s Nikoliem i s kneevim konjuarem. Ova u
poznanstva negovati, iako za sada izbegavam svako politiziranje. Dobio sam pismo od
nekoga Itvana Jovia koji pie da je Zagrepanin i da se u Zagrebu izjasnio za Narodnu
stranku, pa ga je baron Rauh nepravedno otpustio iz slube. On je, meutim, spreman da
svojoj otadbini (Maarskoj) bude od koristi i nudi mi ovde u Beogradu svoje tajne
usluge. Moli me da ga pismeno obavestim. Na ovo pismo, naravno, neu ni odgovoriti.
Ovakvi sumnjivi ljudi nisu mi potrebni, a cela stvar moe biti i klopka. Uvee sam
otiao kod Joneska, gde je bilo vie nas, a od Srba Marinovi, Petronijevi i neki Srni. S
potonjim sam se, naravno, upoznao. Nije bilo nikakvih zanimljivih razgovora.

1. maj
Rano ujutro probudila me muzika. Neka banda, ne znam kakva, svirala je pod mojim
prozorima u ast Prvog maja. Bio sam vrlo pospan pa sam se samo ljutio, inae bi muzika
bila vrlo prijatna. Posle jednog asa probudila me neka druga banda. Kako sam kasnije
doznao ova neprijatna panja7 stajala me je 16 dvadesetica. Ujutro u 7 sati opet sam
izjahao, kao jue. Bio je kod mene ministar Cuki. Zamolio sam ga da naredi da mi
 31

statistiki ured dostavi preglede carinarnica o koliinama soli koje su uvezene u Srbiju.
Bio je kod mene Vilmo igmondi iz Budimpete, rudarski savetnik, uveni pronalaza
izvora. On i jo nekolicina njih, kao Barber, Kluzeman i Hofman novembra prole godine
zakupili su u Srbiji na 50 godina jedan rudnik zlata, srebra i olova. Ve su u njega mnogo
uloili, ali sada hoe da jo vie proire posao. Rekao sam im da im stojim na raspolaganju
ako im u emu mogu biti na usluzi. Dobio sam pismo od klerika Ferenca Maurija. I on je
bio prinuen da napusti Zagreb, zatim je uio u eru, posle toga bio sekretar biskupa
Skutaria, pa 1865. dospeo ovamo, a odavde u misiji srpske vlade poslat u Albaniju.
Prilikom povratka uhapsili su ga u Crnoj Gori, odakle ga je izbavila srpska vlada. Otada
ivi ovde u velikoj bedi i sada trai pomo da bi mogao da otputuje u Budim u bolnicu.
Razgovarao sam o njemu s Teodoroviem. Rekao je da ga poznaje, da je vet, srpskim i
albanskim poslovima veoma vian, a za date sluajeve i na odreen nain moda i
upotrebljiv. Rekao sam da mi ga poalju.
Po podne sam posetio Fia, jednog od lanova engleskog Konzulata (poreklom
Grka). Nije bio kod kue, ve samo njegova ena, roena Beograanka ali, izgleda, od
ovdanjih mnogo obrazovanija, vrlo lepa ena.

2. maj
Od Petronijevia sam dobio kneevo pismo upueno Bajstu kao odgovor na moja
akreditivna pisma. Uz pismo je bila priloena i otvorena kopija za mene. U pismu knez
izraava zahvalnost za blagonaklonost Austrije, izjavljuje da e uvek nastojati da odri
postojee dobre odnose i nada se da u mu ja u tome najbolje pomagati. Bio sam se
dogovorio s Fedorom Nikoliem da po podne pogledamo kneevu ergelu. Ve pre podne
dobio sam od Fedora Nikolia pismo da doem u 4 sata, jer e i knez ii. Naravno, bio
sam tamo u odreeno vreme, knez je ve otiao napred peice a mi kolima za njim.
Nikoli mi je kazao da je rekao knezu da smo hteli da odemo zajedno do ergele, pa poto i
on, knez, ide, upitao ga je sme li da pozove i mene.
Knez je odgovorio neka me samo pozovu. Uskoro smo stigli kneza i, iskoivi iz
naih kola, pourili za njim. On nas je za to vreme ekao. Usput smo proli pored jednog
ograenog groblja. Knez je zastao na grobljanskoj kapiji i skrenuo nam panju na jednu
travom obraslu humku meu drveem, sa koje je 1830. godine za vreme kneza Miloa
proklamovan srpski Ustav. Posle kratkog vremena stigli smo do tala ergele, gde nam je
knez lino sve pokazao. Posle dueg razgledanja ergele knez je otiao, a neto kasnije i
mi. Za sve vreme uvao sam se svakog politikog razgovora.

3. maj
Bio je kod mene Maler, agent bogatog Mie,8 koji se takoe bavi isporukama soli.
Bio sam ga pozvao i zamolio da mi u pogledu soli prikupi to je mogue vie podataka
poto maarska vlada ponovo hoe da izda u zakup snabdevanje Srbije solju. Postavio
 32

sam mu nekoliko pitanja, na koja je obeao da e sutra odgovoriti. Bio je kod mene
Feliks Hofman, jedan od vlasnika rudnika u Kuevu. Bila je to obina poseta. Ponudio
sam mu u sluaju potrebe svoje usluge. Iz Bazjaa sam preko tamonjeg eleznikog
inspektora dobio od Beke direkcije za celu 1868. godinu besplatnu kartu I klase za sve
kopnene i rene pruge dravnih eleznica. Dobro je i to, ovako u barem moi da putujem
u Petu a da me ceo put ne staje ni 5 forinti. Posetio me je Milo Popovi, urednik
Vidovdana, s kim sam se upoznao jo u Peti. ao mi je to je samo kratko vreme mogao
da ostane kod mene, jer sam morao da idem u Zemun. Ovo u poznanstvo veoma
negovati, jer verujem da e mi jo mnogo koristiti. Otiao sam s Teodoroviem i
Badovskim u Zemun. Badovski je na brodu priao da ovde boravi ve nekoliko dana neki
pruski oficir, koji nameta lafete topova u tvravi, a da je u svratitu Kruna odseo i neki
Rus. O ovima u morati da se podrobnije raspitam. U Zemunu sam s Teodoroviem
otiao generalu da doznam kada e nadvojvoda Albreht doi u ove krajeve. Stii e u
Panevo idue srede, estog, i tamo prenoiti. Sudei po ovome, verovatno emo ga tamo
pozdraviti. General nam je u isto vreme proitao i izvetaje iz Graniarske oblasti,
prema kojima su na granici Bosne Turci podstaknuti srpskim emisarima (naroito
zaplaivanjem da Austrija hoe da zauzme Bosnu) napali na jedno pogranino selo i
opustoili ga. Dalje je rekao da je jedan austrijski oficir sada bio u Srbiji i tamo za osam
dana toliko video i stekao tolika iskustva da nije ni smatrao za potrebno da ide dalje ve se
vratio u Be. Mi smo posle ovoga nastojali da mu pokaemo da su svi izvetaji iz Bosne
pogreni, jer onaj napad sigurno nije izvren iz politikih razloga ve, to se tamo vrlo
esto deava, zbog pljake. to se, pak, putovanja onog oficira tie, trudili smo se da
objasnimo generalu da za osam dana niko nije u stanju da upozna prilike u jednoj zemlji i
da e najvie stvari i pojava upravo zbog svog neznanja videti u krivom svetlu, pa e
podneti i takve izvetaje. Po odlasku od generala razgovarao sam s Teodoroviem o
tekoama koje komandantura u Zemunu ini Konzulatu. Vojnici, naime, bez ikakvog
rasuivanja, verujui svakom ko izmisli neku vest i ne proveravajui osnovanost glasina i
izvore iz kojih potiu, vide krajnje pristrasno, svuda ratne pripreme, i podnose takve
izvetaje u Be, kojima tamo najee i poveruju, iako se ve ne jednom desilo da je posle
toga prekoreni Konzulat bio prinuen da ispravi njihove zablude. Vojna stranka, koja i u
Beu jo ima vrste osnove, opte uzevi izaziva mnoge nevolje u ovim krajevima. Tako
nespretno i tako nadmeno govore o zauzimanju Bosne, da je posle toga, naravno, i uz
najvei trud teko uveriti srpsku vladu u iskrenost suprotnih gledita nae vlade. Doao
je k meni Ferenc Mauri. To je ovek rikaste brade, sive kose, zapaljena lica, veoma
sirotinjski odeven. Primio sam ga veoma srdano, ponudio ga da sedne i dao mu cigaru.
Upustio sam se s njim u dug i oprezan razgovor dok nisam saznao, ili barem mislio da sam
saznao, kakav je ovek. Pitao sam ga o njegovim putovanjima. Obiao je Albaniju, Bosnu,
Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju. Poznaje veoma dobro Hrvatsku, Slavoniju i nae
Srbe. Rodio se u Gercu (Gradika) i Sloven je i duom i telom, ali Ruse ne voli, ve ni
 33

zbog toga to je katolik. Samo u sluaju da bi Sloveni bili podjarmljeni eleo bi radije da
bude pod ruskom nego pod nemakom ili maarskom vlau. eli samo dobrobit razliitih
slovenskih plemena i mogunost ispoljavanja njihove individualne nacionalnosti. 9 Smatra
da veliko junoslovensko carstvo10 jo nije mogue ostvariti, moda e ono biti stvarnost u
dalekoj budunosti. Do tog vremena on nema nita protiv toga da junoslovenska plemena
ostanu i u tuoj dravi,11 samo da se ne ini nita protiv njihove narodnosti i da mogu
slobodno da se kreu. Jedino Turke mrzi iz sveg srca. Izgleda da je i njegov ideal jedna
Dunavska konfederacija. Razgovarao sam s njim dva i po sata i tek tako polako doao do
ovakvog izlaganja njegovih gledita u potpunosti. Rekao je da Austrija, a naroito
Maarska, sada ve eli da vodi drugu politiku; uvidela je greke koje je poinila protiv
narodnosti i sada nastoji da ih koliko je mogue izmiri, kako bi na taj nain mogla da ivi
u miru s razliitim plemenima s kojima je brojno otprilike izjednaena. Ja sam mu kao
jedan od dokaza ovog nastojanja pomenuo da e prema jednom predlogu o narodnostima,
koji e biti iznet pred Maarski parlament, u Parlamentu svako moi da govori jezikom
koji mu se svia. Za Turke sam tvrdio da nisu u stanju da opstanu. Ideju Dunavske
konfederacije u budunosti prikazao sam kao neto to nije ba nemogue. Naglasio sam
da mi, koje je sudbina skupila u ovim prostorima, 12 treba da ivimo ne jedni nad drugima,
nego ravnopravno u miru jedni pored drugih. Rekao sam da nikako ne elimo imati
Bosnu.13 On smatra da to ne bi bila nesrea nego srea, tvrdei da Bosna ne pokazuje
mnogo simpatija prema Srbiji, na koju je ve u vie mahova uzalud raunala, slino kao i
Albanija.
Ja sam, meutim, jako naglasio da mi sada elimo da ostanemo mirni neko vreme, a
kada se uvrstimo onda neka se samo stavi na tapet Istono pitanje i mi emo verovatno
pomagati hriane. Meutim, samo pod uslovom da se dre dalje od ruskog uticaja, jer
emo se protiv ovoga boriti svim snagama. Posle ovog dueg razgovora mislim da mogu
da ga okarakteriem na sledei nain: nije ba fanatik, ali je ovek obuzet jednom idejom,
a ta ideja je procvat pojedinih slovenskih narodnosti, iako u tesnoj vezi s drugim
narodima, i tek kad se ovim narodnostima ne bi dozvolio slobodan razvoj onda bi se
pokorili Rusima. Meutim, dogod se nudi drugi nain on je za borbu protiv Rusa. Iako
nije poznat, nisam smatrao za suvino da ovako dugo i iscrpno razgovaram s njim, ba
zato to sam primetio da se rukovodi jednom idejom, a s ljudima ove vrste treba
razgovarati takoe o ideji, o optim gleditima. Poto smo u razgovoru tako daleko
otili, upitao sam ga da li bi hteo da mi ini usluge, naravno u interesu Austrije, ali ne
protiv Slovena nego uglavnom protiv Rusa. Rekao sam da ne elim da vrim nasilje nad
njegovom saveu, neka mi iskreno odgovori. Izjavio je da je spreman da prihvati moju
ponudu. Na osnovu toga poverio sam mu sledeu stvar:
Grof Gida Radai mi je bio rekao da je Stratimirovi dobio pismo od arhimandrita u
Kruedolu (manastir kraj Karlovaca u Sremu) u kome ovaj javlja da je primio 3600 puaka
preko jednog peditera u Brodu. Rekao sam, dakle, Mauriju da ode u Kruedol i sazna u
 34

kakvim je odnosima arhimandrit sa Stratimiroviem, na koga sumnjamo da prima novac

od Rusa, i dozna ta je stajalo u pismu koje je arhimandrit pre nekoliko sedmica pisao
Stratimiroviu. U njemu je, navodno, bila re o nekom zlatu i nekom oruju, ali ja Mauriju
nisam rekao nita vie. Sporazumeli smo se da me, kada neto dozna, obavesti pod
imenom Fekete, a tada emo se sastati u Panevu u gostionici obanica. Dao sam mu za
prvo vreme 5 F i obeao mu vie, ime je na sastanak bio zavren.

4. maj
Doao je Maler i doneo nekakav pregled podataka u vezi sa pitanjem soli, koji e mi
biti od koristi. Ali-bej, koga sam video kod Teodorovia, potvruje nae gledite da su
napadi u Bosni izvreni radi pljake. Teodorovi je doznao od Sokolaija, dragomana
pruskog Konzulata, koji iz izvesnog oseanja zahvalnosti kazuje sve Teodoroviu, da je
pre nekoliko nedelja jedan pruski porunik, koji se zove Horski, angaovan kod ovdanje
artiljerije u inu kapetana.

5. maj
Dobio sam od barona Proke-Ostena odgovor na svoje privatno pismo. Odgovor nije
mnogo topao, meutim, nadugo razlae da Turke na svaki nain treba odrati, a u isto
vreme podravati reforme do kojih u Turskoj moe doi. 14 Posetio sam Miloa
Popovia. U razgovoru je pomenuo da mu je maarska vlada obeala potporu ne bi li se
njegov list mogao vie iriti meu Srbima u Maarskoj. Najbolji nain da mu se pomogne
bio bi kada bi mu besplatno poslali potanske bonove i marke. Tada bi mogao davati svoj
list mnogo jevtinije i imao bi vie pretplatnika. Pisao je ve dva puta u vezi s tim, ali jo
nije dobio odgovor. Ovu u stvar svakako pomenuti Andraiju. U paketu koji je stigao iz
Ministarstva u Beu bili su: a) Teodorovievo naimenovanje za vicekonzula u Vidinu, s
uputstvom da ostane jo neodreeno vreme u Beogradu; b) odobrenje za odsustvo
Bubeniku, koji e prema tome ve idue subote otii na 3 meseca, a na ije e mesto
privremeno doi zemunski auditor Anger; c) pismo sekretara Dilgskrona, kome je on
priloio 80
0# od moje plate. Po njemu ona iznosi od 20. aprila do kraja maja 110
0#, ako
elim odmah e mi poslati preostalu sumu. Meni se, meutim, ini da bi trebalo da
dobijem vie, pa u ga o tome pitati. Uvee u 7 asova veerao sam s veim delom
konzularnog kora kod Longvorta, ostali smo zajedno do posle 11 asova.

6. maj
Ujutro u 8 asova otputovali smo ja i Teodorovi parobrodom u Panevo da bismo
pozdravili nadvojvodu Albrehta koji, odravajui svuda vojne smotre, pri obilasku Vojne
granice danas treba tamo da stigne. S nama su po kneevom nalogu putovali u slinoj
misiji jo Milivoj, potpukovnik Markovi, major Knianin i kapetan Lejanin. Na brodu
sam sve vreme razgovarao s Milivojem. Poeli smo sa eleznicom i uskoro preli na
 35

politiku. Kao i uvek kad god i gde god se moglo, tako sam i sada nastojao da pokaem
koliko je Austrija, a naroito Maarska, prijateljski raspoloena prema Srbiji. Kao jedan
od dokaza za ovo naveo sam upravo pitanje eleznice, dokazujui da kada bismo ma i
najmanje eleli da zauzmemo Bosnu tada bismo svakako nastojali da se u toj pokrajini
izgradi takva eleznica koja e biti neposredno povezana sa nama. Meutim, mi odluno
podravamo izgradnju srpske pruge. Nastojao sam, zatim, da pokaem tetnost ruskog
uticaja po Srbiju, kao i potrebu da se jo neko vreme odri mir. Milivoj se kategoriki
izjasnio u protivruskom duhu i veoma trezveno i pametno (da li zaista i iskreno to jo ne
znam) on sm dokazivao kakva opasnost preti Srbiji od strane Rusije. Prirodno je da ja
prilikom ovakvih razgovora uvek stavljam u izgled nekadanju nezavisnost Srbije i
maglovito upuujem na ideju konfederacije.15 Stigli smo pre deset asova u Panevo, gde
smo svi zajedno s generalom Vagnerom razgledali vojno uilite i pivaru, samo da nam
proe vreme. U podne smo zajedno ruali. S Teodoroviem sam posetio gradonaelnika
Protau, nekog glupog eha, pukovnika, i Radosavljevia, koji je nekada u Beogradu bio
otpravnik poslova [Konzulata]16 a sada se u Panevu bavi privatnim poslovima. Njega
nismo nali kod kue, ve samo njegovu enu i veoma lepu usvojenicu. Nadvojvoda je
stigao tek u sedam i po asova. Odmah su me njemu predstavili, primio me vrlo milostivo.
Rekao je da je s radou doznao da ve dobro stojim kod kneza i zatraio da mu poruim
kako ali to ga sada ne moe videti, ali ne moe doi u Zemun, inae ne dolazi upravo
zato da ne probudi zabrinutost kod Srba ali to neka mu ne kaem. Pitao me jo kakvo je
raspoloenje uopte uzevi, rekao sam da izgleda da je sada prijateljsko prema Austriji.
Uvee smo oko 9 asova, Srbi, Teodorovi i ja seli u jedan Milivojev amac i
krenuli prema Dunavu, ali ne rekom Tamiem nego pravo preko poplavljenog zemljita.
Meutim, poto nismo poznavali put, amac se vie puta nasukao, i najzad smo iz jedne
karaule uzeli nekoliko ljudi, koji su nas ispod grana jednog poplavljenog vrbaka izveli na
veliki Dunav i preko njega pod selo Vinjicu na srpskoj obali, gde smo pristali u jedan as
posle ponoi. Bila je divna, meseinom obasjana no, bez i daka vetra. Samo dok smo
lutali preko poplavljenog zemljita nebo se naoblailo i podigao se zapadni vetar koji je
poeo da die talase, ali se vetar uskoro stiao i mi smo u najveoj bezbednosti stigli do
Vinjice. S jednim od naih kalauza iz karaule upustili smo se u razgovor o krijumarenju.
Rekao je da oni ba mnogo ne diraju siromane krijumare, samo Nemci i Maari ee
pucaju na njih, ali oni su Srbi i nee da lie siromane srpske krijumare njihove zarade. U
Vinjici nas je ve ekalo nekoliko Milivojevih koija, kojima smo u 2 asa nou stigli u
Beograd. Vozio sam se u istim kolima s Milivojem. Usput smo, naravno, opet
politizirali. Mislim da sam prilino veto naveo razgovor na naoruanje, za koje sam
tvrdio da je ne samo potrebno nego i opravdano. Rekao je da je artiljerija ve potpuno
opremljena, a i topova ima u potrebnoj koliini. Puaka ostragua po amerikom sistemu
ima 28.000. Njih, meutim, hoe da preprave prema jednom novom bavarskom sistemu. U
pogledu topova koji su u tvravi, a koje su sada sve pomerili s mesta, tvrdio je da e svi
 36

ostati u tvravi i samo e im prepraviti lafete tako da budu pokretljiviji. Za uniforme

narodne milicije potrebno im je 1.500.000 forinti, a taj je iznos Skuptina ve odobrila i
velikim delom ve je i prikupljen.

7. maj
Danas sam ruao kod Engelhartovih. Sada e redom slediti rukovi, a na kraju u i ja
morati jedan da priredim. Popodne, poto je Markovdan, bilo je u predgrau Paliluli i na
groblju narodno veselje. Uveliko se igralo kolo i prodavali medenjaci i erbet. Treba jo
da pomenem da sam u toku razgovora rekao Milivoju za nae Srbe i da mi je ao to ih
Mileti podbunjuje.17 Na to je Milivoj primetio da je Mileti nitkov koga bi trebalo
obesiti. Od savetnika Ministarstva inostranih poslova Hamera dobio sam pismo u kome
pie da su Bajst i car proitali moj izvetaj i, kako je uo, bili s njim zadovoljni, ali mi
skree panju da se ne zamaram prepisivanjem svojih izvetaja na isto, ve da ih dam na
prepis nekom pouzdanom oveku koji ima lep rukopis. Ovo drugim reima znai da je
moj rukopis ruan.

8. maj
Jutros u 10 asova izili su u Topider lanovi svih konzulata sa enama i decom, a
od Srba Marinovi sa enom i erkom, Lejanin sa erkom, Crnobarac, Hristi i
Petronijevi svaki sa svojom enom. S nama je bila jo i ena generala Vagnera iz
Zemuna sa svojom sestrom i ocem, 84-godinjim baronom oltenom. Ceo dan smo
proveli napolju, loptajui se, razgovarajui i ruajui. Kampo i ja jahali smo na mojim
konjima, poto je u kolima bilo samo malo mesta. Vratili smo se kui oko 6 asova i
celo je drutvo, s izuzetkom Zemunaca i Hristia koji su otili kui, dolo k meni gde smo
uz sviranje Rozenove ene na klaviru igrali do pola jedanaest. Jo napolju u Koutnjaku
Petronijevi mi je rekao da je Risti pisao i javio da je bio kod Andraija, da je vrlo
srdano primljen i da su mu dali vrlo mnogo nade da e jurisdikcija biti ukinuta.
Govorio sam dugo i s Crnobarcem, koji se kao i Milivoj ve nekoliko puta, u izjanjenju
protiv Rusa, u odnosu na nas veoma miroljubivo izjanjavao. 18

9. maj
Teodorovi je umesto mene napisao Bajstu izvetaj o prijemu od strane nadvojvode
Albrehta, dalje o izvesnim pripremama u Srbiji.19 Ministar Cuki mi je poslao izvetaje
carinarnica o izvozu i uvozu soli u toku vie godina. Pisao sam Dilgskronu i zamolio ga
da mi poalje taan obraun moje plate. Slino kao Bajstu pisao sam i Andraiju o
prijemu od strane nadvojvode Albrehta, o razgovorima koje sam vodio s Milivojem i o
Popovievim eljama, koje smatram da treba podrati.19a

11. maj
 37

Stigao je otpremnik pote u Aleksincu ukovi, da pregleda neke nacrtne planove

koje je poslalo Ministarstvo inostranih poslova, a zatim da s vojnikog aspekta, ali tajno,
proputuje jedan deo Srbije i Bugarske. 20 Dugo sam s njim razgovarao. Odavno ivi u
Srbiji, putovao je ve vie puta po zemlji i dobro poznaje narod. Rekao je da narod nije
mnogo ratoboran i ne misli mnogo na rat, ali ga iz Beograda podstiu i ve je navikao da
mrzi Turke. Ministar Hristi vodi unutranje poslove gvozdenom rukom i stvorio je
zadivljujui sistem pijunae tako da niko nigde ne sme slobodno da govori i da kritikuje
bilo koji postupak vlade. Meu inovnicima pretee koristoljublje, svaki nastoji da doe
do novaca, ve i zato to najvei deo ne moe raunati na penziju, kada ostare jednostavno
ih otputaju, nastoje, dakle, da steknu imetak iznuivanjem i primanjem mita.
Patrijarhalnog poretka vie nema, za vreme Karaorevia dozvolili su da se porodice
rasture i da imovinu podele, od toga doba narod stalno osiromauje; tome je doprinelo i
nekoliko loih godina, za vreme kojih je narod potpuno dospeo u ruke zelenaa. Prola je
godina bila veoma rodna, tako da je Srbija izvezla mnogo ita, to se jo nikada ranije nije
desilo. Usevi i ove godine vrlo mnogo obeavaju i posejano je veoma mnogo ita. Porez
srazmerno nije vrlo velik, iako je radi pokria trokova ratnih priprema ve u vie mahova
bio razrezivan veliki porez. Narod voli vebe na milicijski nain u narodnoj vojsci i
prilino je uveban, samo nedostaju dobri oficiri. Ne veruje da bi se u Srbiji pre
zavretka etve moglo ita zapoeti, jer narod ne ostavlja svoje useve i letinu, a zimi su
putevi neprohodni. Ovo sam pribeleio prilikom naeg prvog razgovora. Teodorovi je
doznao da je profesor Jovan Bokovi hteo da ode na sveanost osnivanja ekog
pozorita u Pragu, ali mu je to ministar prosvete zabranio i tako e kao predstavnik
literarnog drutva otii Milan Kujundi, koji je zbog svog opozicionarskog stava prema
vladi izgubio katedru. Pevako drutvo je takoe htelo da poalje nekoga, ali je za
trokove putovanja odobrilo samo 10
0# a za toliko nije se naao niko da otputuje.
Pevako drutvo jo je u prolu subotu bilo priredilo jednu besedu, na koju sam otiao s
Teodoroviem. Pevalo se, sviralo na klaviru, italo sve loe i dosadno. Zatim je poela
igranka. Nisam video nijedno lepo lice, i ve u pola jedanaest otiao sam kui.

12. maj
Bio je kod mene trgovac Stojevi, koji je sada sekretar filijale osiguravajueg
zavoda Haza, koja treba ovde da se osnuje. Zamolio sam ga da prikupi neke podatke o
pitanju soli. Teodorovi je o tom predmetu pripremio za Bajsta izvetaj koji sam
potpisao. Bio je kod mene Fedor Nikoli u kome sam se donekle prevario, jer je mnogo
obrazovaniji, naitaniji ovek nego to sam mislio. Znao sam ve da je naklonjen Srbima
pa sam u tom duhu i govorio s njim. Ponovo je iskrsla ideja konfederacije. Njemu je ovo
takoe omiljena tema i poto i ja smatram to jedinom mogunou za nas i za hrianske
narode u Turskoj, ubrzo smo se sloili. Rekao je da se sada trudi da obrazuje za Srbiju
jedno elezniko i jedno bankarsko drutvo. Nagovarao sam ga da se radije obrati
 38

maarskim drutvima. Izmeu ostalog, ispriao je da je ikin dobio instrukcije da izjavi

kako se ruska vlada konano odrie konzularne jurisdikcije u Srbiji.
Bio je kod mene dr Rozen, mislim neki eki ili inostrani Jevrejin, trenutno
rukovodilac inostranog dopisnikog biroa srpske vlade. Poznanstvo s tim ovekom u,
naravno, negovati. Poto je Kampo, koji je doao kod mene, takoe potvrdio vest da se
Rusija odrie jurisdikcije, napisao sam o tome izvetaj Bajstu i Prokeu. 21 Danas sam
ruao kod pruskog konzula Rozena. Pored Engleza, na ruku su bili jo i Milivoj i
Lejanin. Posetio me Engelhart sa svojim tastom, koji je zajedno s porodicom doao
ovamo iz Galaca.

13. maj
0# u prilogu. Posetio me Magazinovi, agent
Dobio sam od Dilgskrona pismo sa 30
Srbije u Bukuretu, koji je sada doao iz vajcarske i putuje u svoje mesto slubovanja.
Izgleda da je neki vet ovek. Dobio sam telegram od Ministarstva inostranih poslova u
kome mi javljaju da se radi vajcarskog potanskog ugovora i njegovog okonanja na
kratko vreme odlae konferencija o potanskoj konvenciji sa Srbijom, koja je bila
zakazana za 25. maj, o emu treba da obavestim srpsku vladu. Odmah sam odneo
telegram ministru unutranjih dela Hristiu i pokazao mu ga, rekavi da e odlaganje biti
samo za kratko. Dugo sam s njim razgovarao, naravno opet u duhu prijateljstva prema
Srbiji i protivruskom raspoloenju, a on se takoe tako izjanjavao. Pokazao sam navedeni
telegram i ministru inostranih dela Petronijeviu. Iako nisu nita izjavili, verujem da e ovi
sumnjiavi ljudi dati bogzna kakvo nepovoljno tumaenje ovom odlaganju. Piem
advokatu eru Bertlu, u odgovoru na njegovo pismo, u kome sam izneo da je kod mene
ve pre nekoliko meseci bio izvesni Holender u svojstvu staraoca one mase i ja sam mu
tada ponudio da kupim one menice, ako on neto popusti, ili da se obrati sa svojim
zahtevom Starateljstvu koje se nalazi u upaniji Zala. On je bio voljan da popusti, ali se
nismo sporazumeli i vie nije dolazio. Ja sam i sada voljan da one menice otkupim uz
popust, to je, iako mogu dati samo znatno manje, ipak povoljnije za masu jer Godmanka i
Rozelka nita nemaju, pa se od njih ni putem parnice nita ne moe naplatiti.

14. maj
Posetio me je Nastas Jovanovi, kneev upravnik dvora. Otiao sam agentu
Parobrodarskog drutva i zamolio ga da po mogunosti prikupi podatke koji se odnose na
isporuke soli i da mi ih poalje.

15. maj
Bio je kod mene ukovi. Rekao je da je posetio Orekovia od koga je saznao da
mu je Milivoj poverio da od njega, ukovia, dozna ne spremaju li se Turci da napadnu
Srbiju. Slino ga je pre nekoliko sedmica zabrinuto upitao paa u Niu da li je istina da
 39

su Srbi kod uprije koncentrisali veliku vojsku. (to, naravno, nije istina. Izgleda da se
obe strane prilino boje jedna od druge.) Dalje je rekao da je Orekovi veliki neprijatelj
Rusa i samo eli ujedinjenje junih Slovena, iako se ve i njegovo oduevljenje prema
Srbima donekle ohladilo poto je video koliko su njihove pripreme nedovoljne, koliko
ovde svako nastoji da pod platom dobra otadbine iari u svoju korist i kako se ustukne
svaki put u trenutku akcije. Ovo je izjavio Kalini, drugi jedan bivi austrijski oficir, koji
je sada takoe u srpskoj slubi. Izgleda da je Orekovi sklon da se preseli natrag u
Hrvatsku. ukovi smatra da Srbija nikako nije spremna i da pri zdravoj pameti ne moe
poeti napadaki rat, a i narod nije mnogo raspoloen za to. ukovi mi je izneo jo
sledee podatke: Srpska narodna vojska ima 18 brigada (u svakom okrugu jednu, samo u
Poarevcu dve), a one u svom sastavu imaju 84 bataljona. Jedan bataljon trebalo bi da se
sastoji od 1 200 vojnika. Imaju nekih 2830.000 puaka prepravljenih u ostrague, od
oruja koje je Austrija neko vreme isporuivala u Ameriku, a koje meutim nisu ba
mnogo dobre. Uskoro e u celoj zemlji biti odrani veliki manevri, za iji e nadzor biti
izaslano est tapskih oficira. tapski oficiri bie takoe razaslati u svih 17 okruga, da bi
celu zemlju snimili sa vojnouilinog gledita, i to treba da zavre za godinu dana.
Onaj austrijski oficir koji je nedavno proveo 8 dana u Srbiji, kapetan po imenu Antal
Ceops, odmah je bio prepoznat i ne uiva ba najbolji glas.22 Preko Sokolaja sam doznao
da je fabrika oruja u pandau predala pediterima Meran Valet 2 000 mesinganih
udarnih igala radi isporuke Srbiji 2. maja, i da oekuju jo 6 000 ovakvih igala, a 20.000 je
ve ranije prispelo iz Pruske. Nikoli je rekao da sada puke ostrague prepravljaju po
jednom sasvim novom bavarskom sistemu. On je s Milivojem isprobao tu puku i s njom
moe da se puca 18 puta u minutu s najveom lakoom. Po podne sam s Teodoroviem
otiao u Koutnjak, gde je Ali-bej bio priredio piknik. Ostali smo napolju do 6 asova.
Razgovarali smo o poslednjim koracima koje su Rusi poduzeli u vezi s kapitulacijom.
Tom prilikom uo sam da Rusija svoje odricanje vezuje za jedan uslov, naime da moe da
protestuje protiv svake nepravedne presude. Primetio sam da bi to bilo tee od bilo kojeg
drugog uslova. Engelhart je bio za to da treba uiniti ustupke, ali da treba odrati
konzularno zastupanje. Skovaso je bio za potpuno odricanje, a Longvort je, naravno,
zastupao gledite da se bez saglasnosti Turaka nita ne moe uiniti. Ja sam pomenuo da
je moja vlada u naelu priznala potrebu ukidanja jurisdikcije i zadrala za neko vreme
samo kriminalnu jurisdikciju, meutim, konano se odrekla konzularnog zastupanja. Moje
lino gledite, rekao sam zatim, moda je jo i ire, i kad bi od mene zavisilo dao bih sve,
samo bih eleo da odricanje bude zajedniki akt garantnih sila. U povratku sam svratio
do Nikolia, koji mi je savetovao da ne idem na sutranju besedu u korist osnivanja
ekog pozorita u Pragu, jer e ona biti u demonstrativno ruskom duhu, pa nee ni knez
otii. O tome u jo razmisliti. Govorio sam s Nikoliem o klauzuli Rusije u pitanju
jurisdikcije. Odgovorio je da to Srbija nee prihvatiti, jer se time ugroava njena
samostalnost.
 40

16. maj
Danas sam u etiri asa ruao kod kneza. Bili su prisutni M-me Anka sa erkom,
ministri i njihove ene, Nikoli i Teodorovi. Na kraju ruka knez mi se okrenuo i
kucnuvi se sa mnom tiho rekao na maarskom: ivela Maarska! Posle ruka (koji je
inae bio veoma dobar) sili smo u vrt. Knez je mnogo govorio o pitanju eleznice i
pomenuo koliko mu je dosadan Piat, inenjer Drutva Elst i Zii, koji je ponovo ovde i
hoe samo da izdejstvuje obezbeenje velikih kamata. Posle izvesnog vremena, kada sam
ostao nasamo s knezom rekao je:
0# koje je Stratimirovi dobio iz Beograda razmiljao sam o tome,
Apropo onih 5 000
da li vi ne znate ko mu ih je odneo.
Ja: Zaista ne znam, ak bih veoma voleo da saznam.
On: Meni su spomenuli jedno ime, ime jednog poverljivog oveka mog oca kneza
Miloa i ja mislim da je to on, iako mi je ime reeno iskrivljeno. Odmah sam se raspitao
kod Barlovca da li ta osoba nije naputala Beograd, i zaista je bila odsutna, samo se ne zna
kada i gde je bila. Ova je osoba u veoma dobrom prijateljstvu sa Joneskovim sekretarom,
koji je Poljak i koji je ranije bio kod Skovasa, a preko ovoga i sa Sokolaijem pa tako i sa
Pruskim konzulatom.
Ja: Ja nemam nikakve podatke o tome od koga je Stratimirovi dobio onaj novac, a
ako ga nije dobio od vae Visosti, kao to ste me milostivo uveravali, onda u se dalje
raspitivati, ali bih u tom pogledu veoma eleo da znam ime osobe koju je vaa Visost
milostivo pomenula.
On: I ja bih sm jako voleo da doznam za vezu koja bi mogla postojati izmeu te
osobe i same stvari.
Ja: im doznam neto sigurno, odmah u vam javiti; meutim, u mojim
istraivanjima mnogo bi mi pomoglo kada bih doznao ime te osobe.
On: Biu vam vrlo blagodaran ako me o neemu izvestite i molim vas da to i uinite,
jer me stvar zanima.
Poto su drugi naili na je razgovor bio prekinut i mi smo otili. Stvar je veoma
neobina. Ja sam o onih Stratimirovievih 5 000
0# govorio samo knezu, a Teodoroviu
sam, ne saoptavajui mu i razlog, dao nalog da pronae izvesnog Hristu Aksentijevia,
0# Stratimiroviu. Teodorovi
koji je, prema podacima Gide Radaija, navodno odneo 5 000
se i raspitivao preko otpremnika pote Ferenevia i Stojevia. Lice s takvim imenom ne
postoji, ali ima neki Arkadije, bivi Miloev poverenik, koji se upravo sada ovde u
Beogradu bavi privatnim poslovima. Vrlo je karakteristino da je knez ba ovo lice doveo
u vezu sa Stratimirovievih 5 000
0#. Nesumnjivo je da su oni koji su se raspitivali ili odali
stvar ili se sluajno izrekli, pa je knez tako ili samo putem kombinacije doao na to da ona
osoba koju su traili ne moe verovatno biti niko drugi osim Arkadija i da se zbog onog
zlata raspitujem o njemu, ili ipak ima neto na stvari, pa je hteo da ima inicijativu ne
 41

rekavi mi, dodue, ime i nastojei da stvar prebaci na talijanski i pruski konzulat ali
ipak stavivi mi do znanja da zna za celu stvar i na taj nain mi moda oteao istraivanja.
A moda je hteo na lep nain da me obavesti o neverstvu mojih ljudi? Jo sam isuvie
kratko vreme ovde a da bih se meu ovim lukavim ljudima mogao lako snai.
Pomenuo sam stvar Teodoroviu, ali mu jo uvek nisam pomenuo i onih 5 000
0#, ve
sam rekao samo toliko da je to ona ista stvar koju istraujem preko Maurija, tj. ono
obavetenje koje je Stratimirovi dobio iz Kruedola. Nagovestio sam mu da je veoma
upadljivo da je knez ovu stvar doveo u vezu upravo s tim navodnim Aksentijem, o kome
ja nisam govorio nikome osim njemu, Teodoroviu. On je bio iznenaen i rekao da se to
moglo dogoditi samo tako to se Ferenevi izbrbljao i knez je o ostalome izveo zakljuak
putem kombinacija, ta on, Teodorovi, nije ni znao iz kojih se razloga raspitujem za
Aksentija. Ovo je rekao s vidljivom radou, uostalom, to je i istina, jer njemu i nisam
rekao. Tako e, dakle, stvar ostati nerazjanjena, dok je, moda, budunost ne razotkrije.
Poto je knez rekao da e otii na besedu, otili smo i mi. On, meutim, nije doao ve
samo M-me Anka, bez erke. Bio je to dug i dosadan koncert, na kome su se pevale
svakojake slovenske pesme i itali tekstovi na slovenskim jezicima. Demonstracija,
meutim, nije bilo i mi smo posle zavretka koncerta, kada je poela igranka otili.
Upoznao sam se sa Stevom, koji je pod Miloem bio predsednik Senata, i s mitropolitom.
Da pomenemo jo da su traili da se ponovi ruska himna, koja je otpevana na kraju.

17. maj
Otiao sam s Nikoliem da posetim mitropolita, ali ga nismo nali kod kue. Treba
jo da pomenem da se Joneskov sekretar, Poljak, o kome je knez govorio, zove Zlotinski.
Bio je kod mene Ali-bej. Govorili smo o kapitulacijama i on je izjavio da ukoliko se
velike sile u podunavskim kneevinama odreknu jurisdikcije, Turska e je u svojim
pokrajinama jednostavno ukinuti. Teodorovi je rekao da je saznao da su ipak bile
pripremane demonstracije na jueranjoj besedi. Naime, kneza su hteli da doekaju
uzvicima: iveo kralj junih Slovena!, a ikina slovenskim uzvicima. Spremali su se da
izvedu jo i vie drugih slinih kojetarija, naroito esi, ali su se Srbi suprotstavili.

18. maj
Bio je kod mene Ali-bej. Govorili smo o kapitulacijama. Ako se velike sile rekao
je on u Srbiji odreknu kapitulacije, onda e je Turska u svojim pokrajinama jednostavno
ukinuti.

19. maj
Piem izvetaje u Be i u Carigrad.23

20. maj
 42

Piem izvetaj Andraiju.24 Bio je kod mene dr Rozen, pokazao mi jedan lanak
koji je za Vidovdan napisao o debati u Maarskom parlamentu u vezi sa pitanjima
pravoslavne crkve, u veoma prijateljskom duhu prema Maarskoj.25 Dalje je rekao da bi
voleo da alje dopise maarskim listovima, pa me moli da mu to izdejstvujem. U tom
smislu sam i pisao u Petu. U pogledu dr Rozena treba da napomenem da on nije
rukovodilac vladinog inostranog dopisnikog biroa, jer je to Ban, nego pomoni
bibliotekar i pomonik urednika Vidovdana. Posetili su me violinista Grin i elista Udl
iz Pete, koji bi eleli da ovde prirede koncerte. Rekao sam im da e to ovde teko uspeti,
ali emo pokuati, naroito ako bi i knez bio voljan da doe. Odveo sam ih eni pruskog
konzula koja je, kao Moskalesova erka, i sama velika umetnica.

21. maj
Ponovo odlazimo s Nikoliem u posetu mitropolitu, koga sad nalazimo kod kue.
Veoma nas ljubazno prima. Grin i Udl ruaju kod mene. Kau da bi voleli da sviraju
danas jedan kvartet s nekoliko Srba kao to su Milovuk i Popovi, koji prilino dobro
sviraju. Pozivam ih da to veeras kod mene prirede. Poseujem Milovuka, koji je
direktor realke i pozivam ga sa enom za veeras kod mene. Ne moe da doe jer je ve
obeao da e ii na drugo mesto. Odlazim s Teodoroviem u Vinjicu, jedno malo selo u
blizini Beograda. Poto je crkvena slava bilo se iskupilo mnogo naroda i uveliko se igralo
kolo uz frulu. Ovde se moglo videti ve mnogo vie izvorne nonje nego u Beogradu. Bio
je i knez kao i M-me Anka s Katarinom i lepa Petronijevika. Vratili smo se kui oko
sedam asova. Uvee su mi doli Grin, Udl, pruski konzul sa enom, Nikoli, Popovi
sa enom i izvesni Re. Grin, Udl, Popovi i Re svirali su kvartet, zatim je sam Grin
svirao due vremena. Ostali smo zajedno do ponoi.

22. maj
U podne sam dobio telegram iz Paneva sa potpisom baron Fekete i tekstom: Stigao
sam. To je Mauri. Odmah sam pourio na brod i u etiri asa ve sam bio u Panevu u
gostionici obanica. Uskoro je doao i Mauri i obavestio me o sledeem: Obiao je neke
delove Srema i Bake i tamo naiao na rusku agitaciju i na ideje o Vojvodini. Glavni su
podravaoci ovih ideja: kruedolski arhimandrit Pavlievi i Karavelov, Srbin koji ivi u
Novom Sadu,26 a koga je srpska vlada proterala. Oni su u stalnoj vezi s Rajevskim,
svetenikom ruskog Poslanstva u Beu. Kruedolski arhimandrit dopisuje se sa
Stratimiroviem, ali ta sadre ta pisma jo nije mogao da dozna. Veruje, meutim, da su
nastojali da pridobiju Stratimirovia za ideju jedne srpske Vojvodine. Kao ruskog agenta u
Beogradu oznaio je Tuminskog, koji radi u Presbirou pored Bana, i profesora
Kujundia, koga je srpska vlada otpustila iz slube. U Irigu su ruski simpatizeri Joco
Stankovi, kod koga su navodno sakrivena 3 topa prikrijumarena iz Brkog, zatim Nikola
Sitanovi i pop Jovanovi. Arhimandrit iz Opova Petrovi mata o kraljevini Vlakoj.
 43

Stefan Vidakovi, trgovac u Vrdniku kraj Ravanice, odjednom je, ne zna se kako, doao
do novaca. Aleksandar Radovanovi iz Karlovaca u vezi je s Karavelovim. Svetenik
Miler u erni do sada je bio maaron. Nedavno mu je dolazio neki stranac i od njega
otiao u pravcu Mitrovice. Od tada je Miler postao u svemu protivnik Maara. S ovim je
izvetaj zavren. Poverio sam Mauriju da nastavi svoja istraivanja, a naroito da nastoji
otkriti niti ruske agitacije, zatim kakvo je raspoloenje prema nama i, najzad, da ispita
kakav je utisak ostavila debata u Parlamentu o pravoslavnoj crkvi. Dao sam mu 20f. Jo
popodnevnim brodom vratio sam se u Beograd.

23. maj
Jutros sam u etiri asa s Nikoliem, kneevim glavnim konjuarem, i jo s nekoliko
konjuara krenuo na konju na vrh Avale, kuda smo stigli u 8 asova. Tamo smo
dorukovali i pomalo, divei se lepom vidiku, ponovo seli na konje i u 1 as stigli kui.
Bio je veoma prijatan mali izlet. Doao je Grin da se oprosti od mene. Poto knez nee
da doe na njegov koncert, nee ga ni odrati, jer ne bi imao publike.

24. maj
Teodorovi kae da je od sobarice u svratitu Kruna doznao da je pomenuti Rus u
stvari izbegli Poljak i zove se P. A. Rovinski. Ne zna se ta ovde radi. Posetio me Milo
Popovi. Razgovarali smo kao i obino o srpskim stvarima. Primetio sam sledee: Boji se
da e prijateljstvo izmeu Austrije i Srbije postojati samo dotle dok se ova vlada bude
mogla odrati. Ako bi knez Mihailo bio proteran, to on ne smatra nemoguim, narod e u
potpunosti potpasti pod ruski uticaj. Ovdanji je dopisnik ruskih listova ruski nastrojeni
Tuminski, iji otac ivi u Varadinu. Posetio me mitropolit. Govorio sam s njim o
Zakonu o pravoslavnoj crkvi koji je doneo Maarski parlament. On smatra da je zakon
dobar, samo se boji da e Vlasi imati vie prednosti nego Srbi. Nastojao sam da otklonim
ovu njegovu bojazan. Posetio me je ministar Lejanin. Posetio sam trgovca Popovia,
koji je s Grinom kod mene svirao. Posetio sam Joneska. Kod njega sam doznao da je
Engelhart postavio srpskoj vladi pitanje o takozvanoj bugarskoj legiji. Ako je to istina,
onda je to veoma nespretno od njega, jer u celoj bugarskoj prii nema niega. Otiao
sam na Kalemegdan, gde su isprobavali ekstinktora. Doao sam kasno, ali poto sam se
sreo s Petronijeviem i njegovom lepom enom otiao sam s njima u Nikolajevievu
batu, kuda su doli jo Cuki, Milovuk, Stanii (carinski inovnik) i Barlovac sa
enama, Filip Hristi i jo mnogi drugi. Ostali smo do 10 asova uvee. Tako u polako
moda ipak uspeti da uem u drutvo Srba.

25. maj
Ujutro sam s Nikoliem izjahao u Topider, gde smo kod gazde dorukovali. Tamo
sam se upoznao s Jeftom Stojanoviem, direktorom dravne ergele u Poarevcu, koji me
 44

je pozvao da ga posetim i pogledam ergelu. To u i uiniti, ak u nastojati da pod ovako

plauzibilnim izgovorima obiem pojedine delove zemlje.
Doao mi je s Kibekovom pismenom preporukom izvesni Moldenhauer, inenjer u
Cirihu, koji putuje ovuda sa svojom enom. Posetio me je dr Kalnak, neki strano
neprijatan matori lekar. Otiao sam profesoru Jovanu Bokoviu i sporazumeo se s njim
da mi daje asove iz srpskog jezika. Uzimau tri asa nedeljno, uz nagradu od 4#
meseno. Uvee sam posetio Moldenhauera i pozvao ga zajedno sa enom sutra na ruak.

26. maj
Ujutro sam otiao u logor, gde je sada sakupljena narodna vojska koja odrava
vebe. Bila su 3 bataljona, 12 topova s odgovarajuim brojem artiljeraca i konjica od
nekih 140 konjanika, ukupno 2853 vojnika, kako sam to od Nikolia doznao. Prisustvovao
sam vebama. Zaista se ne razumem u te stvari, i poneo sam u sebi samo utisak da to ba
nije neka strana vojska. Ruao je kod mene Moldenhauer sa enom. Veoma prijatni
ljudi. Po podne sam s Teodoroviem ponovo otiao u logor i gledao kako granatama
gaaju iz topova. Od Ministarstva inostranih poslova dola je naredba prema kojoj treba
da saoptim srpskoj vladi da e se konferencija u stvari telegrafa odrati 12. juna u Beu.

27. maj
Iz Pete je doao da me poseti Gusti ene, provee ovde nekoliko dana.

28. maj
Dobio sam od mame 200 forinti. Kod kneza je bila velika veernja priredba, vrt je
bio osvetljen i bio je veoma lep vatromet. Dugo smo etali po vrtu, a zatim otili gore u
Konak i igrali kolo, lansir i kadril. Zabava je trajala skoro do dva asa. Ovde se ve moglo
videti poneko lepukastije lice.

29. maj
Piem u Be izvetaj o vojnim vebama. 27 Dobio sam pismo od advokata Bertla, u
kome pie da je voljan da se nagodi samo neka napiem koliko elim da dam.

30. maj
Piem u Be izvetaj o pitanju daljeg ostavljanja potanske ekspedicije u
Aleksincu.28 Odveo sam kolima Gusti enea u Rakovicu, manastir udaljen otprilike
jedan as od Beograda.

31. maj
Dobio sam pismo od Maurija u kome pie da je ugrinovaki pop Jova padijer,
veoma opasan i ruski nastrojen ovek, crnogorskog porekla. Izjavio je da ne bi bio u stanju
 45

ni nametaj da kupi za svoju kuu da nije bilo Rajevskog (ruskog svetenika pri ruskom
Poslanstvu u Beu). Naprotiv veoma preporuuje Gavrila Severa, efa stanice u Deu,
zbog njegove prijateljske naklonosti. Napisao sam izvetaj Andraiju. Piem Goroveu
zbog pote u Aleksincu, istiem koliko nam je ona potrebna s politikog gledita, a
naroito poto je tamo ukovi, i aljem mu prepis izvetaja Res. 45.29 Molim ga da
pouri potansku konferenciju sa Srbijom. Pisao sam upravniku policijskog odeljenja
grofu Gidi Radaiju o nekim pasusima iz Maurijevog izvetaja. Obeao sam mu da u ga
kasnije opirnije obavestiti o ovome.

1. jun
Od beke Vindobone dobijam obavetenje da su Belgijanci moje kasapersko
dugovanje preneli na austrijski Zavod za zemljine kredite i da u vezi s tim treba da
potpiem neku potvrdu. Piem o tome mami u Petu i poveravam Gustiju da tim povodom
ode kod navedenog advokata K. Jurenaka. Dolazi jedan major iz Zemuna i obavetava
me da su Maurija, na osnovu jedne naredbe izdate protiv njega jo prole godine, uhapsili
u Granici i sproveli u Zemun. Tamo su ga zapisniki sasluali i on je izjavio da sam ga ja
poslao u misiju. Teodorovi odmah sastavlja akt u kome izjavljujem da je paso koji se
kod njega nalazi nabavljen intervencijom Konzulata i da se do sada lojalno ponaao. U
isto vreme smo mu poruili da poto bude puten na slobodu doe u Beograd. Ovaj sluaj
me je veoma neprijatno pogodio, naroito zbog toga to se pozvao na misiju koju sam mu
poverio. Pred vee je doao Mauri. Ispriao je da je jedan kapetan s kojim se upustio u
razgovor posumnjao u njega i poto je u svojim spisima pronaao staru naredbu za
hapenje izdatu protiv njega, naredio da ga sprovedu u Zemun. Prekoreo sam ga zbog
neobazrivosti i to je rekao da sam ga ja poslao, te sam mu rekao da sutra ujutro smesta
otputuje i da se ne zaustavlja sve do Budima. Mogue je da u ga kasnije jo koristiti. Dao
sam mu 3#. I tako sam nastradao sa svojim prvim tajnim agentom. teta za njega, jer je
zaista bio vet ovek. Oko devet asova otiao sam s Teodoroviem u jedno amatersko
srpsko pozorite. Pozornica je postavljena u nekoj sali, ne moe biti primitivnija.
Prikazivani su Janjiari, junaka srpska tragedija ispunjena obaveznim ubijanjem Turaka.
Bio je i Marinovi sa enom i erkom, zatim porodica Engelhart. Izvetaje br. 148, 149 i
150 predajem Gustiju eneu da ih urui. 30

2. jun
Otpratio sam Gustija enea na pristanite, ali poto brod danas ne ide lepo smo se
vratili kui. Posetila me je s ocem i sestrom Roza Orosi, biva pevaica Nemzeti sinhaza
(Narodnog pozorita), koju sam nekada poznavao. Proveli su kod mene nekih pola asa.
Posetio me je predsednik vlade Hristi. Govorili smo o elji hrvatske deputacije, koja se
nalazi u Peti, da se odri virtuelno pravo Hrvatske na slovenske pokrajine u Turskoj.
Video sam koliko je to uinilo na njega neprijatan utisak. Rekao sam mu da ne verujem da
 46

bi na to pristao Maarski parlament. Govorili smo i o poti i jurisdikciji. Njegova je elja

da se ve jednom bilo ta uradi u tom pogledu. Rekao sam mu da sam o ovoj stvari ve
dvaput pisao u Be. to se tie napred navedenih hrvatskih zahteva, izgleda da sam
dobro pogodio gledite Srba kada sam na to upozorio Andraija. Poto sam uo da je
ikin takoe postao agent diplomatique otiao sam da mu estitam. uo sam i to da se
Rusija konano odrekla svoje klauzule u stvari jurisdikcije, ali ovo jo ne znam sigurno.
Uvee sam s eneom otiao u Nemaku arenu, meutim nismo mogli dugo podneti tu
neukusnu zabavu.

3. jun
Jutros je ene preko Bazjaa otputovao kui. Bio je kod mene komandant mesta u
Zemunu s jednim izvetajem generalu [Vagneru] kojim ga obavetavaju o navodnom
ustanku protiv Turaka u Bosni i njegovom irenju. Rekao sam da u to ne verujem, a na
svaki nain smatram ovu vest preteranom. Raspitao sam se kod Ali-beja, on takoe ne zna
nita o tome, a ni Srbi to ne pominju. Jo mi je pokazao jednu proklamaciju koja krui u
okolini Zemuna i u kojoj se agituje za proterivanje kneza Mihaila. Rekao sam mu da se tu
jako osea da su umeani Miletievi prsti31 i uopte neka umiri generala. Ovi izvetaji
koje vojne vlasti dobijaju iz turskih pokrajina mahom nisu drugo do nespretne krparije
agenata koji njima ele da se dodvore svojim pretpostavljenima 32 kao i generalu koji je
opsednut osvajakim besom. Uopte, vojna stranka prouzrokuje mnoge nevolje ovde u
Podunavlju i svojom nespretnou i nadmenou moe da upropasti i ono malo poverenja
koje sam prema nama uspeo moda da oivim. Po podne sam posetio uvenog
Orekovia. Govorili smo o moguem protivruskom raspoloenju, poto sam ve znao da
je on protiv Rusije. Rekao je dalje da je nedavno bio u Peti i govorio s Andraijem i jo
sa vie njih. Uinilo mu se da Maari iskreno ele pomirenje i da gaje velike simpatije
prema Srbima. U pogledu hrvatskog pitanja takoe je rekao da od strane Maara moe da
se oekuje sve dobro i da su oni voljni da daju i vie nego to Hrvati trae. Namerava da
ide u Hrvatsku i kae svojim poznanicima da ne grde Maare, jer su oni voljni da ine
ustupke i, izgleda, pre e biti da hrvatski izaslanici trae manje samo da bi se svideli
maarskoj veini i tako doli do poloaja. U pogledu Rijeke smatra zadovoljavajuim
modalitet koji je, navodno, uo od Andraija, naime da Rijeka bude slobodan grad, ali da u
pogledu jurisdikcije bude podreena maarskoj kasaciji. Andrai je, kae, u pogledu
slovenskih pokrajina u Turskoj izjavio da na njih misli samo poneki ratoborni austrijski
general, mi, meutim, elimo da ostanemo suvereni u Maarskoj, to moda ne bismo
mogli biti ako bi te pokrajine nama pripale.Andrai se raspitivao i o meni. Orekovi je
rekao da su se izgleda prevarili u meni, verovali su da u kao Maar nastupiti veoma
vatreno i estoko, meutim, iako ranije nisam bio u diplomatskoj slubi ponaam se
veoma diplomatski. Palo mu je uopte u oi da u Peti u pogledu politike nisu
tajanstveni i da svaki otvoreno iznosi svoje miljenje. Ja sam, sa svoje strane, istakao da
 47

jedna slobodna zemlja moe eleti da bude okruena samo slinim zemljama, i kako
maarske slobodne institucije imaju dobar uticaj i na razvoj Srbije.
Pred vee sam iziao u Topider i tamo zatekao kneza s M-me Ankom i Katarinom.
Seo sam kraj njih i dugo smo razgovarali. Izmeu ostaloga knez je pomenuo da je narodna
vojska izala na vebe u zadivljujue punom sastavu. Tako u smederevskom okrugu
brojno stanje 4 bataljona iznosi 3219 ljudi, a nije izalo na vebe samo njih 81, pa i ovi
zato to su stvarno bili bolesni.

4 . jun
Posetio sam Simieve i Stenove.

5. jun
ikin mi je predstavio svog sekretara Ditlsasa, koji je stigao pre neki dan.

6. jun
Piem austrijskom konzulu u Sarajevu Hercfeldu i molim ga da, s obzirom na
uzajamni znaaj Srbije i Bosne33 s vremena na vreme obavetavamo jedan drugoga o
vanijim stvarima. Pitam ga kakav osnov imaju vesti koje govore o nekom velikom
ustanku u Bosni. I ja mu, sa svoje strane, takoe saoptavam poneto o vojnim vebama.
Danas sam ruao kod Skovasa sa celim diplomatskim korom, ene su takoe bile sve
prisutne. Ruak je bio divan. Sastavljen od samih specijaliteta.34 Pre peenja dobili smo
pun glaze. Ostao sam sve do est asova uvee. Advokat Karlo Jurenak poslao mi je
ispravu o cesiji na potpis. U isto vreme dobio sam i od mame telegram u kome stoji da
pomenutu cesiju poaljem nepotpisanu Sendiju.

7. jun
Pisao sam Sendiju i poslao mu spis dobijen od Jurenaka. Uvee sam, kao i obino,
otiao u Topider. esto je tamo Marinovika sa erkom i zgodna Julijana Pri, ali s
drubenicom. Obino je tamo i Jonesko, pa etamo koji sat. Ja obino s mamom, a
Jonesko sa erkama. Nastojim na sve naine da dodvoravanjem steknem poverenje Srba,35
da bih posle, iako polako, mogao ui i u njihovo drutvo.

8. jun
Dobio sam pismo andora Verteija, u kome pie da je Andrai do sada veoma
zadovoljan sa mnom, ak su se i u Beu s priznanjem izjanjavali o mojim dosadanjim
postupcima i radu. Dobio sam preko Parobrodarskog drutva svoju mesenu platu, koja
po izvrenim odbicima iznosi 89
9#. Uvee dolazi k meni dAlsan i ostaje sve do 11
asova. To je prijatan mlad ovek, koji je mnogo putovao i s kojim se moe lepo
razgovarati.
 48

9. jun
Po podne sam na povratku iz Topidera otiao do ikina i proveo kod njega vee.
Bili smo sasvim sami. Od Bajsta je dola naredba u kojoj me upozorava na jednu raniju
naredbu prema kojoj, zbog ustanovljenja Crvene knjige, treba da u svojim izvetajima
dobro odvajam ono to ne spada pred javnost, pa ono to je sasvim privatno ili tajno da
saoptim u privatnom pismu.

10. jun
Uputio sam pozive za svoj zvanini ruak koji e biti prekosutra i na kome e biti
sav konzularni kor.
Posle est asova smo se Jonesko i ja izvezli njegovim kolima sa namerom da odemo
u Topider. Tek to smo ostavili grad ugledali smo starog Garaanina kako nam kolima
juri u susret. Samo je mahnuo rukom. Ne znajui kako da to protumaimo nastavili smo da
vozimo dalje, kada smo naili na Marinoviku koja nam je iz svojih kola doviknula da je
knez ubijen. Zaustavili smo kola i zadravi jednog konjanika koji je naiao u punom trku
upitali ga ta se dogodilo. Ovaj nam je na svu brzinu rekao samo toliko da su kneza i
njegovu roaku koja je bila s njim nepoznata lica ubila iz revolvera u Topideru. Na ovu
vest odmah smo pourili natrag u grad i otili u Predsednitvo vlade, gde su ve bili
okupljeni svi ministri. Bili su veoma zaprepaeni i izgleda da nisu znali ta da rade.
Jedino Garaanin nije izgubio prisustvo duha, iako je, prema vestima koje su se pronosile,
i njegov sin ubijen. Uskoro je stigao kneev sluga Mita sa smrskanom rukom i ispriao ta
se dogodilo.
Knez je s Ankom i Katarinom iao napred, a Tomanija, pod ruku s mladim
Garaaninom, nekih dvadeset koraka za njima. Sluga Mita ih je pratio. Ostali pratioci, kao
obino, ratrkali su se i pozaostajali. Drutvo se etalo po Koutnjaku i prolo je ve
Hajduku esmu. Odjedanput su pred sobom ugledali tri oveka kako sede meu drveem.
Tomanija je jo pitala kakvi su to ljudi. Garaanin je odgovorio, etai. Najednom su te
osobe skoile, dvojica su potrali prema knezu, jedan prema Garaaninu. Pucaju na kneza.
Garaanin hoe da trgne sablju ali mu jedan metak smrska desnu ruku i on se srui na
zemlju. Tomanija potra, tako i sluga Mita, iju ruku pogaa metak. Video je kako su
izreetali kneza i kako se ovaj sruio na zemlju. Anku, koja je htela da pomogne knezu,
pogodila su dva metka i ona je pala. Katarina je stala da bei, ali su je dva metka pogodila
u lea i ona se bacila na zemlju pravei se mrtva. Ubice su kneevo lice i glavu potpuno
iskasapili handarima. Knez i Anka su ve mrtvi, a Garaanin i Katarina jo su ivi. Ja
sam se takoe provezao s Joneskom kroz zgranutu tihu gomilu do Topidera i pogledao
leeve smetene u starom Miloevom dvoru. Kneeva iskasapljena glava bila je strana.
Grudi su mu bile izbuene sa etiri metka. Anki je jedan metak uao kroz slepoonicu i
iziao na drugi obraz, a drugi joj se zario u grudi. Ubice su pobegle i gone ih na sve strane.
 49

Grad je potpuno miran, nema ni najmanje buke ni nemira; posle 8 asova sve ulice su bile
isto onako prazne kao i obino. Posetili smo na trenutak nesrenu Tomaniju, koja je jedina
ostala nepovreena. U drugoj sobi bila je Katarina. Jo nije znala da su njena majka i knez
mrtvi, ali je bila pri svesti. Upravljanje zemljom su, u smislu Zakona od 20. oktobra
1859., privremeno preuzeli predsednik Saveta Marinovi, predsednik Kasacije Petrovi i
ministar pravde i uvar dravnog peata Lejanin. Petrovi je rekao da knez nije ostavio
politiki testament i tako nije odredio naslednika. Na povratku kui odmah sam
telegrafisao komandama Granice da svako lice koje dolazi iz Srbije stave pod nadzor.
Napisao sam telegrame Bajstu i Andraiju i predao ih u Zemunu.
Govori se da je sluga Mita navodno prepoznao ubice, jedan od njih je, navodno, neki
ovdanji propali trgovac Radovanovi, koji je u podne otiao od kue i jo se nije vratio.
Njegov brat advokat bio je u Topideru i Garaanin ga je video kako posle pucnjave,
gonei sam konje, juri kolima prema gradu. On je ve i uhapen. Ove dve individue imaju
i jednog treeg brata, koji je bio zatvoren u Topideru na 15 godina zbog lanih menica.
Ovaj je veeras bio u Koutnjaku na etnji (poto zatvorenike koji se dobro vladaju
ponekad na kratko vreme putaju na slobodu), meutim, on se sam uskoro prijavio.
Barlovac ispoljava veliku energiju. Izdao je naredbu u kojoj preporuuje mir i zabranjuje
svako okupljanje. Ministri e ostati na okupu celu no. Vratio sam se kui kasno, ali mi
san nikako nije dolazio na oi; iako ne strahujem ni od ega, ipak mi uzbuenje koje sam
za ovih nekoliko asova preiveo nije dalo da spavam. Dugo sam itao i tek sam oko 3
asa ugasio sveu. Smrt kneza Mihaila je velika nesrea za nas. Bio je na iskreni
prijatelj, promiljen, staloen ovek, bez sumnje najobrazovaniji Srbin, neprijatelj ruske
politike, koji nije dozvoljavao da se iskoriava kao sredstvo u avanturistikim planovima.
Sada se ne zna ko e biti njegov naslednik. Po zakonu bi trebalo da to bude Milan,
Tomanijin etrnaestogodinji unuk koji se koluje u Parizu. Ali nee li Skuptina, koja
treba da se sastane najvie za mesec dana, izabrati nekog drugog? Pod kakvim uticajima
e biti novi vladar, ko e pod njim rukovoditi vladom i kako e se prema nama odnositi?
Moj rad ovde je tako dobro poeo, vrsto verujem da bih samo i za jednu godinu mirnog
delovanja uspeo da ubedim Srbiju u to da smo joj mi iskreni prijatelji, i moda bih uspeo
da zauvek unitim ruski uticaj u ovoj pokrajini. Sada moram poeti sve iz poetka, ak se
nema ta ni poeti jer je svima potpuno nepoznat teren kojim se kreemo. Istina je da su
ovo zanimljive prilike i vremena, ali moda mogu imati tetan ishod po nau politiku i
priznajem da bih vie voleo makar lagan i neupadljiv ali siguran rezultat. Premeui takve
misli po glavi, nisam mogao da zaspim.

11. jun
Ujutro oko 7 asova probudila me neka udaljena buka. Bili su uhapsili trgovca
Radovanovia kada je pokuao da pobegne iz svog skrovita. Kau da su andarmi koji su
ga okruavali jedva mogli da ga spasu od narodnog gneva. Oko jedanaest asova sav
 50

konzularni kor, Ali-bej i Jonesko, bio je kod privremene vlade, kojoj smo izjavili sauee
zbog jueranje nesree. Marinovi je rekao da izgleda da je uhapeni Radovanovi
stvarno jedan od izvrilaca dela. Inae, uli su u trag i nekim spisima i pismima, koji e
moi da bace vie svetla na zloin. S poetka su verovali da je re o linoj osveti, ali je
uhapeni navodno rekao: Ja sam samo izvrio nareenje. Marinovi je izrazio nadu da e
provizorijum uspeti da odri red i da e odmah sazvati Skuptinu.
Piem izvetaj o proteklim dogaajima u Be i Istanbul.
Isto tako piem izvetaj i Andraiju.35a Od Andraija sam dobio telegram u kome
izraava svoje duboko aljenje i trai opirnije telegrafsko obavetenje. Odmah mu
telegrafiem.
Gorove alje u vezi sa trgovinom itavu hrpu pitanja, na koja s vremena na vreme
eli odgovor. Posetio sam ranjenog kapetana Garaanina. Nije teko ranjen, metak mu je
proao kroz ruku, ali izgleda da nije povredio kost. Iz Katarine su izvadili jedan metak, ne
znaju da li je u njoj ostao jo jedan, ranjena je, inae, na tri mesta. Stalno je pri svesti i jo
ne zna nita o majinoj i kneevoj smrti. Izmeu mnogih raznih sumnjienja, vladini
krugovi izgleda naginju ka miljenju da je atentat delo stranke Karaorevia i uhapeno
je vie njih koji su poznati kao pripadnici te stranke. Ma kako stvari stajale izvesno je
toliko da narod Beograda celu stvar prima ravnoduno. Kneza su voleli ali njegovu vladu
nisu, pa se tako i ne vidi mnogo da su ganuti.

12. jun
Izgleda da sam se prevario kada mi se uinilo da sam kod naroda otkrio
ravnodunost prema nesrenoj kneevoj sudbini. Bilo je to samo prvo zaprepaenje.
Sauee se uveliko pokazuje. Bio sam kod Engelharta, on je konstatovao to isto, ikin
meutim tvrdi da vlada velika ravnodunost i prorie da e Skuptina izabrati
Karaorevia. Rusi sigurno ne ele dalje postojanje dinastije Obrenovia, jer se boje
nastavljanja miroljubive politike iji je pristalica bio knez Mihailo. Pojavila se jedna
litografisana proklamacija, koja je dejstvom Milivoja podeljena oficirima, u kojoj se uz
izraze alosti za umrlim knezom ukazuje na njegova dela i rodoljublje i veoma odluno
preporuuje za njegovog naslednika Milan Obrenovi. Milan (ui u Parizu, ima etrnaest
i po godina) unuk je Miloevog brata Jevrema i Tomanije. Po srpskom zakonu na njemu je
da vlada. Ali da li e Skuptina potovati ovaj zakon i nee li, poputajui raznim
zakonskim lukavstvima, dovesti drugog na presto. Oko podne doao je k meni
Orekovi. Rekao je da ga je poslao Milivoj, koji me moli da doem k njemu po podne u
pola etiri. Milivoj hoe da na prestolu zadri dinastiju Obrenovia, ali za vreme Milanove
maloletnosti on eli da dri kormilo u ruci. On, dakle, eli da sa dvojicom svojih pristalica
sainjava trojnu vladu koju zakon predvia za vreme kneevog maloletstva. Orekovia
sada alje Andraiju da s njim pregovara u njegovo ime. eli da u potpunosti sledi
protivrusku, a prema Maarima sasvim prijateljsku politiku. Kao dokaz takve politike
 51

Orekovi e po njegovom nalogu otii i u Zagreb i upozoriti trosmajera i Mrazovia da

ne stvaraju bezrazlonu opoziciju protiv Maara. tavie, Milivoj bi bio voljan da s
Maarskom stupi u savez za napad i odbranu. Molio me da Orekoviu dam pismo za
Andraija. Ova me je stvar, naravno, naterala na razmiljanje. Ovde nam se prua
vanredna prednost. Milivoj je energian ovek, a vojska je, kako kau, u njegovim
rukama. Ako je to istina moi e mnogo da uini i da trijumfuje nad svojim protivnicima.
Ali ba je tu grdan vor. Garaanin bi mogao postati najmoniji Milivojev protivnik kod
upravljanja zemljom, jer su njih dvojica neprijatelji. Kada bi oni mogli ii zajedno onda bi
sve bilo osigurano. Ali to je, izgleda, jedva mogue. Milivoj zazire od Steve, koji je
sasvim ruski ovek, i od Garaanina. Protiv onog prvog namerava da postavi Rajevia, a
protiv ovog drugog Ristia, a trei bi bio on sam. Znajui da je Milivoj stvarno neprijatelj
Rusa, odluio sam da odem k njemu i da se upustim s njim u pregovore. ta moe da
kodi ako saznam za njegove planove, pa ak mu dam i obeanja! Ovde se, meutim,
ukazuje jedna tekoa. Kako da sakrijem stvar pred Teodoroviem? Doznae da je
Orekovi bio kod mene i da sam ja bio kod Milivoja, a ako mu nita ne kaem, ta e
pomisliti! Rekao sam mu, zato da je Orekovi bio kod mene i da je govorio o stvarima u
vezi s atentatom, a naroito o tome da nije naen nikakav testament. Naravno, preutao
sam sve ono zbog ega ga je Milivoj poslao, kao i to da e (Orekovi) putovati u Petu.
Umesto toga rekao sam mu da sam od Milivoja dobio jednu cedulju u kojoj me poziva kod
sebe u pola etiri, ali da ne znam zato. Tano u pola etiri bio sam kod Milivoja. On je
ponovio sve ono to mi je poruio preko Orekovia: 1) da na svaki nain hoe da odri
dinastiju Obrenovia, 2) da je to, ako ne ide na drugi nain, spreman da sprovede i vojnom
silom, 3) da u upravljanju on hoe da igra glavnu ulogu, 4) da treba da zaobie
Garaanina, 5) da s Maarskom eli da bude u najboljem prijateljstvu, tavie da s njom
zakljui napadaki i odbranbeni savez. Odgovorio sam mu da ako hoe da vodi iskrenu
politiku prema nama moe u svemu raunati na nau pomo. Tvrdio je da bezuslovno
raspolae ne samo sa stajaom ve i sa narodnom vojskom i da se nada da e njihovom
pomou ostvariti svoje planove. Obeao sam mu da u napisati Andraiju pismo za
Orekovia. Posle toga jo je pomenuo da je uo da Porta hoe da poalje komesara,
meutim, u tom sluaju ne moe jemiti za odranje reda, pa me moli da to spreim.
Obeao sam da u sve uiniti. U povratku kui svratio sam kod Orekovia i rekao da u
mu pismo predati posle 8 asova. Kod kue sam zatim Teodoroviu od onoga to mi je
Milivoj rekao izneo samo onaj deo koji se odnosi na Portu, pa smo odmah i telegrafisali u
Be preporuujui jako da se sprei intervencija Porte, dalje da se javno mnenje izjasni za
Milana i, najzad, da se beki slubeni listovi povoljno izraze o knezu Mihailu. Slian
telegram poslao sam i Prokeu. Pisao sam Andraiju dugako pismo, u kome sam mu
preporuio da iskoristimo priliku kojom se moe dobiti uticaj na tok stvari u Srbiji, a
opisao sam mu i Milivojevu linost, njegove ciljeve i Orekovievu misiju.36 Zatim sam
ovo pismo po stranom pljusku odneo Orekoviu, koji sutra polazi u Petu. I tako, eto
 52

mene u diplomatiji! Moda sam se malo naglo odluio da napiem pismo Andraiju i da
ga predam Orekoviu, ali vreme nije dozvoljavalo da se razmilja, a time ne moemo
nita izgubiti. Jedino ne bi valjalo kada pismo ne bi dospelo u Andraijeve, ve u tue
ruke. U to, meutim, ne verujem. Smatram da su Milivoj i Orekovi ovog puta iskreni
zato to je, naroito kod prvog, u pitanju lina ambicija. Inae, meutim, nismo obeali
nita odreeno, i kada bi Milivoj uprkos naoj pomoi ipak pao izgubili bismo samo toliko
to bismo se morali okrenuti na drugu stranu. U tom smislu, opet, ne smem se osloniti
samo na Milivojevo prijateljstvo, ve bi trebalo da se obezbedim i na drugoj strani, a ta
druga strana je Garaanin. Ali kako?

13. jun
Rano ujutro dobio sam iz Zagreba telegram od marala Gablenca da je on odreen da
predstavlja Njegovo Velianstvo na kneevoj sahrani, pa pita kada e biti sahrana. Odmah
sam mu odgovorio da e sahrana biti prekosutra, 15-og, u 8 asova ujutro. Dobio sam
telegrafsko obavetenje da e kneginja Julija sa svojom majkom i grofom Edmundom
Ziijem stii sutra u Beograd. Posetio me Fedor Nikoli, koji je jue stigao. Poto smo
se izuasavali nad zaista velikom tragedijom preli smo na razgovor o nasledstvu. Knez,
kako izgleda, nije ostavio testament i njegova ogromna imovina treba da po zakonu
pripadne porodicama njegovih sestara, Bajiima i Nikoliima. Da bi Fedor ovo pitanje
mogao bolje prouiti, dao sam mu srpske zakonike. Odneo sam oba telegrama
Petronijeviu i upitao ga ta e uraditi. Kneginju e smestiti u veliki Konak, a Gablenca u
ja pozvati k sebi. Primie ga Milivoj s jednim svojim autantom i s jednim eskadronom
konjice. Odlazim Nikoliu i upoznajem se s njegovim ocem, s dvoje Bajievih i
njihovom majkom Petkom, koja je kneeva sestra.
U Ministarstvu mi Milivoj navodi sledea lica na koja se sumnja da su uestvovala u
kneevom ubistvu: Mileti, Aleksandar Radovanovi (za koga je ve Mauri javio da je u
vezi s Rusima, u najmanju ruku dopisuje se s prognanim Srbinom[?!] Karavelovom u
Novom Sadu), Pavlovi, urednik Zastave, Vladimir Jovanovi, Milovan Jankovi (od
koga sam u Peti uzimao asove srpskog jezika i koji se uvek pokazivao kao veliki
neprijatelj srpske vlade), Sima Popovi, urednik Zemunskog glasnika. U pogledu
Milovana eleo bi da zna kada je bio poslednji put u Zemunu ta je traio kod tampara
Soprona, s kim je razgovarao i kuda je iz Zemuna otiao; navodno, otiao je u Klenak.
Otiao sam odmah s ovim podacima u Zemun i predao ih generalu Vagneru da sve to
ispita. Sa svoje strane Vagner me je obavestio: a) Dolazio je izvesni Popovi iz Novog
Sada i izjavljivao da sada vie nisu potrebni ni Milan ni Karaorevi nego jedan ruski
knez i da je kneza Mihaila i ministra Hristia ve odavno trebalo ubiti, b) Gablenc e
stii u nedelju (sutra) u Zemun, a prekosutra u Beograd. Kada sam hteo da poem na
brod dobio sam od Milivoja pismo, u kome me moli da se raspitam o Filipu Stankoviu i
Dimitriju Ljotiu, koji su navodno u Kovinu i protiv kojih postoji jaka sumnja. Na brodu
 53

sam se sreo s Agotonom Kubinjijem, koji je doao da vidi Beograd. I on je doao u

najnezgodnije vreme, uza sve to nastojao sam da budem prema njemu ljubazan. Po
podne sam s Teodoroviem pogledao kneevo mrtvo telo, koje je bilo izloeno u trpezariji
Konaka. Oko kovega tiskala se ogromna uplakana gomila. Odatle smo otili staroj
Tomaniji, koju jo nisam poznavao, ali koja me je i onako u alosti veoma srdano
primila. Otili smo i Petronijeviu da se jo jedanput raspitamo o smetaju gostiju.
Upravo je sastavljao za mene molbu u kojoj mi saoptava da je iz Zemuna upuen jedan
telegram u Petu sekretaru Karaorevia, u kome stoji prodaja prve robe je uspela, a
druge jo nije, ali se nastoji da i ona uspe, dalje porudbine u Kovin. Kosta. Zamolio me
da pribavim informacije u pogledu verodostojnosti ovog telegrama,37 kao i to da li taj
Kosta nije Milovan Jankovi. Poto sam bio u velikoj urbi vie se ne seam ali mi se ini
kao da je Petronijevi pomenuo i to da je Petar Karaorevi stigao u Zemun i da ga
udaljimo. Posetio me je Agoton Kubinji, koga sam pozvao za sutra na ruak. Ponovo
sam posetio mladog Garaanina. Njemu je ve mnogo bolje. Otiao sam Skovasu. Posle
dugog razgovora izvukao sam iz njega da bi on, ako bi bilo potrebno obrazovati
namesnitvo, eleo da namesnici budu Garaanin i Marinovi, od kojih prvog smatra
najsposobnijim ovekom Srbije. Rekao je da su obojica pravi rodoljubi i, mada ih
smatraju prijateljima Rusa, on ne veruje da bi izdali svoju otadbinu za ruske ambicije.
Slino se izjasnio za Garaanina i Marinovia i Jonesko, koji je kasnije naiao. Na
povratku kui zatekao sam 3 pisma. U jednome od svoja dva pisma Milivoj me obavetava
da je Petar Karaorevi stigao u Zemun i da nastojim da otuda bude udaljen. U drugom
je pismu stajalo da nije stigao Petar nego ore. Tree je pismo od generala Vagnera.
Obavetava me: 1) Milovan Jankovi, Karavelov i Jovanovi bili su pre 14 dana u
Zemunu i raspitivali se kod Soprona koliki bi bili trokovi osnivanja jedne tamparije, i
odande se vratili u Novi Sad. 2) Dimitrije Ljoti je pre 5 nedelja bio u Kovinu i sastao se s
Radovanoviem u Panevu. 3) Filip Stankovi nije bio u Kovinu. 4) Obaveten je da je
Milovan Jankovi jue bio u Zemunu i otuda otiao amcem u Panevo. ore
Karaorevi je u Zemunu, a takoe i Arsa Popovi iz Novog Sada. Dalje me je obavestio
da e po nareenju Njegovog Velianstva, on, general Vagner, sa celokupnim svojim
oficirskim korom uestvovati na kneevoj sahrani. Poto je bilo kasno, nisam mogao o
tome obavestiti srpsku vladu.

1 4 . jun
Teodorovi je jutros stigao i javio da uprkos sveg traenja nisu nali telegram u
pitanju. Poto sam ovo, kao i Vagnerovo pismo saoptio Petronijeviu, otiao sam
amcem u Zemun da saekam kneginju Juliju. Na obali sam video kako se eta oka
Karaorevi, bratued ekskneza. U podne je stigla kneginja sa majkom i grofom
Edmundom Ziijem. Predstavili su nas kneginji. Zii je jednim Andraijevim telegramom
naimenovan za predstavnika maarske vlade na sahrani, poto Mihajlovi koji je za to bio
 54

odreen ne moe da doe. Posle zadravanja od pola asa odlazimo s kneginjom u

Beograd. Beogradska obala je prekrivena velikom masom naroda. Kada je kneginja izila
iz broda, svi su skinuli eire. Mnogi su jako plakali. Inae bila je duboka tiina. Neki su
se probili do kneginje da joj poljube ruku. Kneginja nije primila ponueni smetaj u
Konaku, nego je odsela preko puta u Simievoj kui. Prema naem dogovoru dobio sam
od Orekovia telegram sa potpisom Ki, u kome mi javlja da je predao pismo.38
Agoton Kubinji rua kod mene i nekoliko mi asova grdno dosauje, dok mu
jednostavno ne kaem da imam posla i da odlazim od kue. Otiao sam s Edmundom
Ziijem da posetim lanove privremene vlade i svoje kolege. On ih sve ve poznaje od
ranije. Preko njega upoznao sam se i sa starim Garaaninom. Kada smo se vratili kui i
Zii je poeo da se raspituje o zaostavtini u kneginjinu korist. Zamolio sam ga da sada ne
govori nikome o tome, jer bi to moglo izazvati veoma lo utisak. On je to i obeao. Pred
vee sam sa Ziijem, Bajiem i Nikolievima otiao da pogledamo mesto na kome je
izvren atentat.

15. jun
Ve ujutro u est asova sili smo u crnoj sveanoj odori na pristanite da saekamo
Gablenca. Uskoro je doao i Milivoj s jednim eskadronom konjice za Gablenevu pratnju.
Brod je stigao oko 7 asova, na njemu su bili Gablenc, general Vagner i njegovi oficiri.
Odvezli smo se pravo k meni, poto e Gablenc kod mene odsesti. Pred Konzulatom bila
je u poast Gablenca postavljena poasna straa, poto on predstavlja carevu linost. U 8
asova bili smo u Konaku. Ulice je ve bio prekrio silan svet. Po zavrenom obredu
nekoliko ministara i Longvort izneli su koveg do kola koja su ekala na ulici. Povorka je
krenula, naravno vanredno polako. Neposredno iza kola sa zapregom od est konja ila je
kneginja, pod ruku sa svojim bratom Laslom Hunjadijem, koji je jue stigao.
Posle njih ila je porodica, a posle nje Gablenc sa Ziijem.
Njima se prikljuio i Ali-bej, koji je telegramom bio naimenovan za sultanovog
predstavnika. Posle njih smo ili mi, lanovi konzulata, ministri i drugi. Red se odrao
samo kratko vreme i kako smo se kretali napred sve se vie ljudi ubacivalo meu nas. Ili
smo gologlavi, to je po suncu koje je pripeklo bilo prilino neprijatno. Svuda gde su
prolazila pogrebna kola iskupljeni narod, ne samo na ulici nego i onaj koji je zaposeo
prozore kua, briznuo bi u glasan pla i udario u kuknjavu. ene, mukarci, stariji glasno
su jecali, gotovo svima su bile suze u oima. Usput mi je priao Skovaso i rekao da u, po
Marinovievom uputstvu, ja uneti koveg iz kola u crkvu. Naime, u ceremoniji postoje tri
momenta, u kojima tri po inu najstarija konzula pomau da se nosi koveg. Ova okolnost,
poto nas sada ima tri diplomatska agenta, pruila je priliku za neke suptilnosti. Ve sino
kada smo bili kod ikina Skovaso je pomenuo ceremoniju i rekao da e sigurno i on
nositi koveg, poto je jedan od najstarijih. Tada nisam rekao ni rei, ak sam odluio da u
tom pogledu neu ni insistirati na svom pravu ako ba Skovaso eli da se njime koristi, jer
 55

ne bih eleo da zbog ovakve sitnice pobudim neprijateljska reagovanja protiv sebe.
Meutim, poto je sada Marinovi tako odredio i Skovaso mi je to sam rekao, naravno da
u nositi koveg. Neto pre devet asova stigli smo pred crkvu i, skinuvi koveg sa
kola, uneli smo ga do katafalka postavljenog u crkvi. Za vreme obreda svi prisutni su
stajali. Po zavrenom obredu mitropolit je odrao pogrebno slovo. Za ovim su prisutni
redom prili kovegu i poljubili stakleni poklopac, kroz koji se videlo kneevo lice, kao i
ikonu koja im je prinoena. Ispoetka nismo znali da li treba da i mi to uinimo, zatim su
nam rekli da za nas to nije obavezno. Meutim, kada sam video da je Engelhart poljubio
koveg dao sam znak Teodoroviu pa smo i mi prili, na Longvortovu veliku zgranutost
to smo se tako ogreili o ceremoniju. Sa katafalka je koveg prenet do grobnice, u emu
je s nae strane uestvovao ikin. Koveg je uz trostruki plotun bio sputen u grobnicu,
posle ega smo se vratili kui.
Poto sam se presvukao, otiao sam s Gablencom u zgradu vlade, gde su nas ekali
lanovi svih ministarstava i privremene vlade. Gablenc je u svojstvu carevog izaslanika
uputio vladi nekoliko rei, izjavivi duboko sauee Njegovog Velianstva i naglasivi da
interes svih nas zahteva da se primeran red koji je do sada vladao odri i dalje, uveravajui
vladu u to da je u tom pogledu naa vlada voljna da joj pomogne. Na to je odgovorio
Marinovi, zahvaljujui Njegovom Velianstvu na saueu i izjavljujui da oni ele da
idu stopama umrlog kneza i vrsto veruju da e moi da odre red i mir. Na kraju je
zamolio Gablenca da na Viem mestu izrazi koliku zahvalnost duguju meni, koji sam im u
ovim prilikama uinio tako velike usluge, raduje se to je od njega sada uo da e ove
usluge i dalje biti pruane. Posle toga Gablenc je posetio jo i mitropolita. Na ruku je
kod mene pored Gablenca bio Vagner sa svojim oficirskim korom, ukupno 18 lica. Ruak
je na sveopte zadovoljstvo veoma dobro uspeo. Posle ruka otiao sam s Gablencom u
Topider da pogledamo mesto na kome se odigralo ubistvo, a obili smo i topiderski
park. Gablenc je mnogo sa mnom razgovarao o ovdanjim prilikama. Istina, pomalo je
prilina neznalica, ali je linost sa mnogo dobre volje, a u izvesnoj meri ume i trezveno da
rasuuje. Veliki je neprijatelj Albrehta i reakcije. Saznao sam da je u svom izvetaju Beu
i mene veoma istakao.

16. jun
Ujutro u 8 asova kneginja putuje brodom u Bazja. S njom putuju njena majka,
Edmund Zii i Laslo Hunjadi. Pratim ih na brod. Nije se skupilo mnogo sveta. U
jedanaest asova pratim Gablenca u Zemun, gde ruamo kod generala Vagnera. Gablenc u
4 asa po podne putuje brodom za Petu. U Zemunu nalazim andora Okolianjija, koji
je poao meni s jednim Andraijevim pismom. Prelazim zajedno s njim amcem u
Beograd. Ponaali smo se kao da izmeu nas nikada nita nije bilo, samo to smo,
naravno, izvesnu temu obojica oprezno zaobilazili. On mi je doneo pismo od Andraija,
ifru za tajnu prepisku s Andraijem i jedno Orekovievo pismo za Milivoja, koje u
 56

dostaviti mestu opredeljenja. Glavne take Andraijevog pisma su: 1) Da se ponueni

savez za sada ne moe ostvariti, ali je to ideja koja se ne sme odbaciti i o kojoj treba
razmisliti.39 2) Bajst je za neutralnost, ali Andrai smatra da mi treba da delujemo, i u tom
pogledu prima na sebe svaku odgovornost. 3) U pogledu jurisdikcije maarska vlada
postupie najliberalnije, a i on sam hoe da je se zauvek odreknemo kada se jednom
prilike u Srbiji uvrste.40 Petronijevi me zamolio da pretresemo Simu Popovia,
urednika Z emu n sko g g la s n ika , Acu Popovia i zemunskog popa Ruvarca, jer ima
razloga da se sumnja na njih. Ovu sam molbu odmah poslao Vagneru radi pokretanja
postupka. Doao mi je izvesni Klap, dopisnik lista Noje fraje Prese, s Bajstovom
preporukom da mu dam podatke. Ja to, naravno, uprkos preporuci neu da uinim, ak
sam tog gospodina i primio prilino hladno. Mogu da zamislim kakve e sve besmislice taj
napisati svom listu. Doao je iz Bea od Bajsta ifrovani telegram, u kome mi saoptava
da je izdao uputstva za Milanovo obezbeenje, da je preporuio njegovu kandidaturu
inostranim dvorovima, a Portu je pozvao da abstinira. Dobio sam telegram i od
Andraija, u kome me obavetava da se postarao za Milanovu sigurnost, da je Donji dom
jednoglasno usvojio izjavu sauea povodom smrti kneza Mihaila. Dobio sam pismo od
Sendija, koji mi pie da je postupio u predmetu cesije mog belgijskog i kasaperskog duga,
rezultat e tek kasnije uslediti. Pisao je i da Mezetur do sada dobro stoji. Parnicu koju je
zapoeo Peter Kalaj, a nastavili je njegovi sinovi, dobili smo u prvom stepenu.

17. jun
Saoptio sam Petronijeviu telegrame, izostavivi iz Bajstovog deo u kome stoji da
je povodom Milanove kandidacije ve preduzeo korake kod drugih dvorova. Posetio
sam i Milivoja i saoptio mu da je Andrai voljan da stupi u savez,41 samo ga trenutno ne
smatra moguim. Dalje sam mu saoptio Andraijevu nameru u pogledu jurisdikcije.
Milivoj je ponovio da je na istinski prijatelj, da je siguran u izbor Milana kao i u svoj bez
Garaanina, ak i protiv njega. Za drugove u upravljanju zemljom eleo bi da uzme
Ristia i Crnobarca. Da bih mogao videti Milivoja a da ne pobudim sumnju, ostalim
ministrima sam rekao da elim da s njim govorim o eleznikom pitanju.
Doao je iz Zemuna jedan policijski inovnik i javio da Aca Popovi nije bio u
Zemunu, kod Ruvarca nisu nali nita, meutim kod Sime Popovia nali su neke beleke,
telegrame i spise. Pregledao sam ih, ali u njima nisam naao nita kompromitujue, samo
izvesnost da izmeu imenovanih i ubica postoji neka nejasna veza. Odneo sam ove spise
Marinoviu, i tom prilikom mu izjavio da moja vlada eli da sledi politiku potpune
neutralnosti u izboru kneza.
Posetio me je Kanic, uveni putnik, koji ve godinama izuava Srbiju. Ruao je kod
mene, veoma je prijatan ovek. Andrai je telegrafisao da bi se, prema pouzdanom
obavetenju, Miletievo sauesnitvo u zloinu moglo dokazati kada bi Milovan Jankovi,
Vladimir Jovanovi, Karavelov, novosadski profesor Puibrk, kao i posednik Mari iz
 57

Kamenice bili uhapeni, a on je voljan da izvri ova hapenja ako bi mu se srpska vlada za
to obratila.

18. jun
Saoptio sam Andraijev telegram Petronijeviu, znanja i ravnanja radi. Posetio
sam mladog Garaanina, umesto njega sam, meutim, naao staroga s kim sam dugo
razgovarao, dodue ne o politici, ali je on ipak izneo svoj sud o veem broju maarskih
dravnika. Petronijevi mi se obratio da izdejstvujem hapenje Sime Popovia. Poto je
u tom cilju poslao sve spise koji su mu bili predati ja sam ih prosledio vojnoj komandi u
Temivaru. Petronijevi mi se obratio da putem kralj. maarskog Ministarstva
izdejstvujem pretres kod Vladimira Jovanovia, Filipa Stankovia, Karavelova i
Trifkovia. Ovaj potonji je Karaoreviev sekretar i od njega su nali jedan dopis, u
kome je Paji Radovanoviu poruio da doe u Segedin, gde ih ne poznaju, radi dogovora o
poznatoj stvari. Ovu sam molbu adresirao na ulu Andraija i predao Okolianjiju.
Pisao sam Andraiju. Naroito sam istakao koliko je za nas vaan izbor namesnitva i da u
tom pogledu ne bi trebalo aliti ni novane rtve. Ovo sam pismo takoe predao
Okolianjiju. Napisao sam izvetaj Bajstu i u njemu takoe istakao vanost izbora
namesnitva.42 Dobio sam od konzula u Sarajevu Hercfelda pismo kojim odgovara na
moje pismo i obavetava me da se ne treba bojati ustanka u Bosni, pokrajina je mirna i
samo na ponekim mestima ima nereda zbog izrabljivakog poreza.43 Obeao je da e me
sedmino obavetavati. Posetio me Longvort i rekao da bi bilo korisno kad bismo se mi i
francuski konzul drali zajedno. Govorio sam s njim veoma oprezno. Dobio sam od
Milivoja pismo u kome me izvetava da, prema pouzdanom obavetenju, parobrod Feliks
namerava da u okolini Negotina iskrca oruje. Molio me da se o tome raspitam. Odmah
sam poslao oveka u Zemun.

19. jun
Ujutro u 3 asa stigao je iz Zemuna moj izaslanik sa obavetenjem da je brod Feliks
vlasnitvo Forovia i kompanije. O ovome sam kasnije obavestio Milivoja. Ujutro oko 8
asova Okolianji je otputovao preko Paneva. Posle Okolianjijevog odlaska ponovo
sam legao i spavao sve do 11 asova, da bih se odmorio od viestrukog umora.
Parobrodarski inspektor Baldvajn poslao mi je pismo u kome pie da brod Feliks obino
vue po dva lepa, plovi u Vlaku pod austrijskom zastavom, vlasnitvo je petanskog i
bekerekog drutva Forovi i komp. i moe zajedno sa lepovima da preveze 1 500 ljudi,
ali sa takvim teretom jedva da bi mogao da proe uzvodno kroz erdap. Ne zna gde se
sada nalazi. Ovo sam pismo poslao Milivoju. Andrai je poslao odluku Donjeg doma,
koju treba da saoptim vladi. Bajst je poslao kopiju svog uputstva koje je poslao u Pariz
u vezi s putem kneza Napoleona i pozvao me da se o knezu izjanjavam u istom smislu,
dakle povoljno. Posetio mi Jonesko. On je veliki pristalica Marinovia, pa time i
 58

Garaanina. Od njega sam uo da mnogi iz redova Omladine umesto Garaanina ele

Ristia, jer od ovoga mogu pre da oekuju reforme nego od onog prvog. Ovo mi je dalo
jednu ideju: mi treba da nastojimo da nova vlada stupi na put liberalizma i ustavnosti.
Usled toga bi dolo do obrazovanja stranaka u zemlji, a takva jedna zemlja prema spolja
nije mnogo jaka. Drava moe biti jaka prema spolja samo pod apsolutistikom
koncentracionom vladavinom. Ve samim tim stali bismo na put osvajakim eljama. A to
bi za nas bila vea prednost nego to je zastraujua opasnost da bi napredna Srbija mogla
delovati sa veom privlanom snagom za druge june Slovene.

20. jun
Jutros u 8 asova odran je pomen knezu. To sam, meutim, sasvim zaboravio i
prespavao oznaeno vreme. Sada moram ovu greku nekako ispraviti. Odlazim
Petronijeviu i kaem mu da sam imao greve u stomaku i zbog toga nisam mogao doi na
pomen. Zatim mu uruujem odluku Maarskog parlamenta. Idem staroj Tomaniji i Hadiji.
Posle dolazi kod mene Kanic da se oprosti sa mnom. Stie od Andraija dugaak
ifrovani telegram, u kome saoptava da e Stratimirovi danas doi u Zemun i tamo se
sastati s Garaaninom i Milivojem. Njegov je zadatak samo da izvidi veze koje bi mogle
postojati izmeu bavanskih Srba i ubica. Poziva me, meutim, da nastojim da saznam od
Milivoja o emu su razgovarali.
Dobijam instrukcije od Prokea da budem neutralan kod izbora. Istovremeno prilae
jedan sabirni tabak za skupljanje priloga za spomenik caru Maksimilijanu. Ovo, dabome,
ovde nee dati nikakve rezultate. Gde god samo mogu raspitujem se o raspoloenju u
pogledu Namesnitva. Mnogi ele Garaanina i Marinovia. S druge strane, opet, ujem
da Garaanin nee u tom pogledu da preduzme nikakve korake i da e prihvatiti da bude
namesnik samo ako ga izaberu, tako da Milivoj ima anse. Od Petronijevia doznajem
da e Milan u nedelju ujutro stii u Be, a uvee u Petu. U ponedeljak e se ukrcati na
brod i u utorak stii u Zemun. Ovo odmah telegrafski javljam Bajstu i Andraiju.

21. jun
Od Bajsta dobijam instrukcije da se u pogledu izbora kneza drim neutralno, da ne bi
izgledalo da Austrija podrava Milana. 44 Prilae kopiju pisma koje je u vezi s tim uputio
Andraiju. Fedor Nikoli sada svaki dan dolazi kod mene. Prikuplja spise na osnovu
kojih se trudi da dokae svoje pravo na nasleivanje imovine kneza Mihaila. Zakon je
jasno na njegovoj strani. Preti mu, meutim, opasnost da e Skuptina celokupnu
ostavtinu proglasiti narodnom imovinom, ali bi to, po mom miljenju, teko ilo. aljem
Angera u Zemun da se raspita da li je Stratimirovi bio tamo, a ako jeste s kim je od
ondanjih govorio.

22. jun
 59

Anger stie i javlja da Stratimirovi nije bio u Zemunu. Dobijam pismo od

ukovia, u kome javlja da se, ne mogavi u sadanjim okolnostima nastaviti svoje
putovanje po Bugarskoj, vratio u Aleksinac. Raspoloenje je svuda za Milana, a
neprijateljsko prema Turcima, koje narod optuuje za sauesnitvo. Od Bajsta stie
ifrovan telegram, poziva me da ga radi dopune svog izvetaja obavestim o pojedinim
linostima i potrebnim sredstvima. Sledstveno tome piem odmah dugaak izvetaj u vidu
privatnog pisma, u kome razlaem anse Garaanina i Milivoja tako da izgleda da
naginjem potonjem. Savetujem da nastojimo da se pod naim uticajem u Srbiji stvore
slobodnije institucije, pa e tako akciona snaga zemlje prema spolja oslabiti (ovaj deo ne
pokazujem Teodoroviu). Na kraju traim jedan veliki iznos za podmiivanje. 45 Ceo
dan, a i jue, bilo mi je zlo, mislim da sam jako pokvario eludac. Oseam se udno slabo,
naroito mi trnu noge i ruke. Mogue je da sam jeo vie nego to treba, ali stvar
pripisujem naroito injenici to mnogo radim a nedovoljno se kreem. Maksonovica mi
daje svakojake homeopatske lekove, ali mi do sada nisu koristili, pa mi ova slabost ve
mnogo dosauje.

23. jun
Ujutro u pet asova probudili su me pucnji iz topa. Milan je stigao. Iz broda ga je
izveo Milivoj, drei ga za ruku, a seo je pored njega i u kola. Na obali ga je ekala velika
masa i pozdravila sa uzvicima iveo. Javio se kod mene s posetnicom Gide Radaija
izvesni Dobiecki, koji je od strane maarske policije bio odreen za Milanovog pratioca.
On me upozorio na dve osobe, ija su imena Itvan ili andor Turi i andor Buda. Oni
ee prelaze ovamo i hoe da uspostave vezu izmeu srpskih ultraa i nae krajnje levice.
Narediu da se motri na njih. Pisao sam izvetaj Andraiju. Skrenuo sam mu panju da
proita moje jueranje pismo Bajstu, u kojem je naroito ideja bila izloena. Istovremeno
sam ga obavestio da Stratimirovi nije dolazio u Zemun. Bio je kod mene Fedor Nikoli
i rekao da u pogledu nasledstva, da bi izbegao svaku raspru, eli da predloi da svu
pokretnu i nepokretnu imovinu kneza Mihaila u Srbiji preputa narodu, Milanu i daje u
dobrotvorne svrhe, ako njemu i njegovoj porodici prepuste bez smetnji kneev posed u
Vlakoj i Ivanku. Pravo Nikolievih je jasno, ali bi ipak moglo doi do dugog parnienja,
koje e se ovako moda moi izbei. Imovina koje se odriu iznosi barem 3 miliona.

24. jun
Celo pre podne bilo mi je veoma zlo, imao sam vatru i bila me je obuzela takva
slabost da sam jedva mogao da se kreem. Po podne je bio kod mene Longvort i upitao
da li bih bio voljan da posetim Milana. Odgovorio sam: svakako. Prema tome govoriemo
s Milivojem i u dato vreme posetiemo ga, ali ne zajedno ve svaki posebno i bez ikakve
ceremonije. Po podne sam otiao Jonesku i zajedno s njim Marinoviki, kod koje je bila
i Julka Pri s drubenicom. Marinovika je priala da je ve ula kako i njenog mua
 60

optuuju za sauesnitvo u kneevom ubistvu, dalje se alila koliko su ljudi nezahvalni. Iz

svega ovoga, kao i iz drugih obavetenja, vidim da se smanjuju Garaaninove i
Marinovieve anse da postanu namesnici, a da Milivoj poinje vrsto stajati. Isto to je
rekao danas i Fedor Nikoli, iako bi on vie voleo za namesnika Garaanina.

25. jun
Odlazim u Ministarstvo i molim Petronijevia da mi poalje dve ulaznice za javni
pretres protiv optuenih, koji poinje sutra. On mi predaje jedan spis, u kome nastoji da
dokae da su Mileti, Jankovi, Karavelov i drugi bili umeani u ubistvo i moli da taj spis
prosledim maarskoj vladi, a ako pribave jo neke podatke i njih e mi saoptiti. Odlazim
Milivoju. Uveravao me je da eli da bude s Maarskom u najprijateljskijim odnosima. U
tom pogledu je naisto ve i s Ristiem. Od Stratimirovia je dobio pisma u kojima se ovaj
nudi za posrednika. Obeava da e mi ih pokazati. Bio je kod njega Suboti iz Hrvatske i
on je nastojao da ga na svaki nain ubedi da ne oponiraju Maarskoj. Kae da ele da u
Srbiji sprovedu slobodoumne reforme. Umoljavam ga da mi saopti kada mogu posetiti
Milana, i obeavam mu da ukoliko vodi politiku prijateljstva prema Maarskoj moe uvek
raunati na nau podrku. Napominje jo da se Risti u Petrogradu uverio u to da Rusija
nee da pomogne Srbiti u zauzimanju Bosne, ona hoe samo da podbada narode protiv
Turaka da bi zatim mogla da lovi u mutnom. Piem Bajstu izvetaj o dolasku kneza
Milana i da e Milivoj verovatno biti izabran.46 Od Andraija je stigao ifrovani
telegram da se iz Hamburga za beogradskog trgovca Lazara Trifkovia isporuuje preko
Bazjaa 30.000 puaka, pa treba da doznam da li se to vri sa znanjem vlade. Odmah
odlazim Milivoju i pitam ga o tome. Odgovara da je Trifkovi njegov liferant i oekuje
8.000, a ne 30.000 puaka. Ovo javljam odmah telegrafski. Andraiju aljem onaj spis i u
isto vreme piem izvetaj o onome to sam uo od Milivoja.46a Ceo dan se jo uvek loe
oseam. Ujutro sam ve bio pozvao i lekara, ali nije naao za potrebno da mi neto
prepie. Veoma sam slab.

2 6 . ju n
Danas je poeo zavrni pretres protiv lica optuenih za ubistvo kneza. U tu svrhu je u
dvoritu policije podignuta jedna daara slupana od drveta i od granja. Bio sam tamo s
Teodoroviem ve u pola devet. Bilo se iskupilo mnogo ljudi. U devet asova doao je sud
i izveli su i optuene, sve u okovima i u pratnji straara. Zaista, skoro svi imaju vrlo zla
lica. Mogli smo da sasluamo samo itanje optunice, jer je u pola jedanaest trebalo da
idemo prestolonasledniku Milanu. Tano u pola jedanaest ja i Teodorovi bili smo u
Konaku. Petronijevi je uveo mladog kneza, koji nas je primio u prisustvu svog vaspitaa
Hieta. Zadrali smo se nekih etvrt asa. Knez izgleda veoma ivo i pametno dete, ali je
jo sasvim dete. Na povratku kui napisao sam Bajstu jedan, po formi privatan izvetaj,
u kojem sam mu razloio da poto izgleda sigurno da e Milivoj biti izabran u
 61

namesnitvo, za sada pre izbora nee biti potrebe za trokovima. Dalje sam pomenuo da e
to biti potrebno moda kasnije, kada emo Milivojevo prijateljstvo morati novcem da
branimo od ruskog primamljivanja. Na kraju sam nastojao da pokaem da Milivojev izbor
moe za nas biti velika dobit ako ga budemo mogli iskoristiti, jer on ne samo da je obeao
da e da vodi prijateljsku politiku prema nama ve ga na to nagoni i sopstveni interes,
poto nije prijatelj Rusa.47 Ovu poslednju taku nisam, meutim, saoptio Teodoroviu,
kao ni ono to sam s Milivojem govorio. Zaboravio sam da pribeleim48 da me je Bajst
sino kasno telegrafski pitao koliki mi je iznos potreban za tajne izdatke. Na ovo sam
odmah telegrafisao da mi sada ne treba nita, a zato sam i napisao gornji izvetaj. Bio je
kod mene dr Polak, ali ovog puta ne kao lekar ve kao politiki glasonoa. Ispriao je,
naime, da Milivoj hoe da vlada s Ristiem i s Crnobarcem, a sva ova trojica su veliki
prijatelji Rusa. On to zna otuda to Milivoj hoe da dr Marineka, koji je, kao to je uopte
poznato, ruski plaenik, poalje u Be da vrbuje lekare. Ovo ne moe imati drugi cilj nego
da se ruskom pomou zauzme Bosna. Zahvalio sam Polaku na ljubaznosti, ali mislim da
sam bolje informisan od njega. Dobio sam od Gide Radaija telegram, u kome mi
poverava da doznam da li je Emil Petrovi iz Novog Sada osumnjien za uee u
kneevom ubistvu. Odneo sam ovaj telegram Milivoju. Rekao je da jo ne zna, ali e se
raspitati. Ovom prilikom ponovo sam due razgovarao s njim. Tvrdio je da e sigurno biti
izabran, a da u to bude to sigurniji postavie dva bataljona svojih najvernijih vojnika
naspram skuptine u Topideru. Njegovi drugovi u Namesnitvu bie Risti i Gavrilovi.
Tvrdio je da eli da vodi najprijateljskiju politiku prema Maarskoj, i to tako da se izmeu
maarskog naroda i junih Slovena razvije najprisnije saveznitvo te da ako ustreba i
brane jedni druge, s jedne strane od ruskog i turskog uticaja, a s druge strane protiv
Austrije. Ako se to ostvari49 on e uiniti sve da se nai Sloveni potpuno izmire sa nama.
eli da odri integritet turske imperije jo dugo vremena, ve i zato da bi u Carigradu
stolovala jedna protivruska sila. Meutim, eli s vremenom i to da se uprava nad Bosnom i
Hercegovinom preda Srbiji, naravno uz plaanje poreza Turcima. Ako bi ovo uspelo, bio
bi spreman da u cilju arondizacije nae Hrvatske prepusti neke bosanske teritorije. Ako bi
se prijateljstvo s Maarskom uvrstilo, bio bi voljan da izmeu nas ukine carinske
barijere. Kao upravlja Srbije namerava na svaki nain da joj da slobodnije institucije. To
je njegova politika. I veruje da su juni Sloveni, Maari, Grci i Vlasi pozvani da u ovom
delu Evrope obrazuju jedan jak savez; u kakvom vidu e se on javiti, da li kao jedna velika
republika ili monarhistika konfederacija sitnijih drava, to se sada, naravno, ne moe
odrediti, ali po njegovom miljenju samo savez ovih naroda moe da obezbedi njihovu
budunost i moe da ih uini, pojedinano i sve zajedno, velikim.
Moje omiljene stare ideje! Sve to je Milivoj rekao ve je odavno lebdelo preda
mnom. Velika dunavska konfederacija na demokratskim osnovima, koja ujedinjuje
razliite ali otprilike brojno jednake narode od kojih svaki moe strahovati od toga da e
spoljne sile potiskivati njegovu nacionalnost i individualnost. Okupljeni, pak, u
 62

prijateljskom savezu svi mogu da sauvaju svoju individualnost i jedni druge zatite od
svakog spoljnjeg uticaja. Bila bi neobina igra sudbine kada bih upravo ja mogao da
sudelujem50 u ostvarenju ovih ideja, s kojim sam se kao mladi tako dugo nosio u svom
usamljenom sobiku. Milivoj je obeao da e, im se stvari srede, opirnije i iscrpnije
govoriti sa mnom, ali samo sa mnom, bez ikakvog posrednika. Nemam razloga da
sumnjam u Milivojevu iskrenost, naroito zbog toga to je izneo i svoj plan o Bosni. Sve
je tako plauzibilno, naroito ako ovde uraunamo i njegovu linu ambiciju, da mu u tom
pogledu moram pokloniti poverenje. Preutkuje moda samo to da je on u ovoj viziji
budunosti glavnu ulogu namenio Srbiji, kao to i ja ne govorim o tome da je ja, opet,
namenjujem Maarskoj. Nisam mogao da se suzdrim da mu ne kaem da e, ako
sprovede svoj plan, biti jedan od najveih ljudi novijeg vremena, a obasuo sam ga jo i
drugim pohvalama. Rekao sam mu i to da ako mu posle izbora bude potreban novac, ja
mogu da raspolaem izvesnim iznosima. Pred vee sam dobio od Petronijevia jedan akt
u kome me poziva da telegrafski od maarske vlade traim da u Peti ili u Sentandreji
stavi pod nadzor Filipa Stankovia, koji takoe izgleda da je sauesnik i boje se da e
pobei. Odmah sam telegrafisao Andraiju, a dostavljeni mi akt poslao sam potom.
Uvee neto pre sedam asova zavrni pretres bio je zakljuen. Teodorovi je bio prisutan
do kraja. Optueni su priznali da su oni poinili delo i da su hteli da ubiju i lanove vlade,
poto su imali nameru da promene oblik vladavine i samo ako ne uspeju s republikom da
dovedu na presto mladog Karaorevia. Inae su poricali da su imali bilo kakvu vezu s
Karaoreviem.

27. jun
Teodorovi pie dugaak izvetaj o zavrnom pretresu. 51 Bio sam kod Orekovia,
ali kod njega sam mogao da ostanem samo kratko vreme. Izgleda mi da u Hrvatskoj
raspoloenje nije najbolje, nisu zadovoljni sopstvenom deputacijom, a naroito ne vole
Rauha. Kada je pre kratkog vremena Orekovi iz Hrvatske otiao u Petu pa nije tamo
naao Andraija, koji je upravo pratio Napoleona, poverio je Tiru da prenese njegova
zapaanja Andraiju. Piem Andraiju i aljem mu kopiju svog izvetaja Bajstu, kao i
izvesne napomene o verovatnom sastavu namesnitva. Od Bajsta dobijam instrukcije,
saoptava mi da Rusija u Carigradu sada udeava da umesto Milana dovede na presto
crnogorskog kneza i hoe na to da navede Portu, ali je ova ne slua.

28. jun
Grof Edmund Zii poslao mi je svoje fotografije s krunisanja, jednu meni, a drugu
Simiu kod koga je bio smeten. Odneo sam jednu Simiu i tu uo da presuda ubicama
nee biti izreena sutra, jer se oekuju nova priznanja. Od Fedora Nikolia uo sam da
se Mari, kada je uo da se Karaorevi buni to ga sumnjie, a da izvrioce dela naziva
ubicama, razgnevio, zatraio hartiju i dao nova priznanja, koja Karaorevia veoma
 63

kompromituju. U Nikolajevievoj bati nali su u saksiji za cvee 4 000 i nekoliko stotina

#, tako presuda stvarno nee sutra biti objavljena.

29. jun
Skovaso me pismeno upitao da li hou da uestvujem na jednoj konferenciji kod
Longvorta. Naravno da sam u reeno vreme u 11 asova bio tamo. Uskoro su se iskupile
sve nae kolege. ikin, Skovaso i Engelhart su najpre napali Longvorta zbog posete
uinjene Milanu. Naroito ikin ne moe da se uzdri a da se gde god moe ne izjanjava
protiv Obrenovia. Tako je odmah posle kneevog ubistva rekao da narod ne ali za
knezom i da on veruje da e izabrati Karaorevia. Danas, pak, kada se povela re o
Milanu ispriao je da je video Milana na etalitu u Bukuretu 1859. kada je ovaj imao tek
tri ili etiri godine, i kada ga je upitao ko je, dete je navodno odgovorilo: Ja sam srpski
knez. Poto su se kolege malo isvaale preli smo na stvarni predmet konferencije,
naime na to ta da uradimo posle Skuptine, pa smo odluili da kod Milana odemo
korporativno i u uniformama, a kod namesnika takoe u uniformama, ali pojedinano.
Vraao sam se sa Skovasom po kii, svaki pod svojim kiobranom. Meutim, ispod
kiobrana nastojali smo da se nadmudrimo, izgleda da on dobro sluti da makoliko mi
isticali nemeanje, ja nisam taj koji ostaje neaktivan. Bila je to greka s njegove strane to
mi je to svoje gledite tako jasno stavio do znanja. Stvar naslea Nikolievih reena je,
barem ovde. Oni su sastavili jedan dokument o poklonu koji je ovdanja vlada prihvatila i
kojim se ve sada pozivaju vlake vlasti da im ne prave smetnje. Deo nasledstva u Vlakoj
iznosi nekih 130.000 katastarskih jutara. Od Bajsta je stiglo uputstvo da, isto kao ranije
Lenk, aljem izvode iz srpskih novina.52 Strahovito glupa naredba, ta e nam onda biro za
tampu ako se mi moramo baviti i ovakvim triarijama.

30. jun

Rano ujutro Nikolievi su doli da se oproste, jer danas odlaze kui. Pisao sam
Andraiju i upozorio ga da e doi kod njega Fedor Nikoli, ali da ne politizira s njim
mnogo o srpskim stvarima, inae sam ga hvalio i preporuio za neko upranjeno mesto
velikog upana, kada tome doe vreme. Napisao sam Bajstu izvetaj o raznim
sitnicama.53 Posetio sam Ristia, koji je jue bio kod mene ali me nije naao. Dugo smo
razgovarali. Ispriao je svoje razgovore s Andraijem pre dva meseca. Predmeti ovih
razgovora bili su: jurisdikcija, eleznica i austrijske osvajake tenje. O svemu ovome
Andrai se, po njemu, vrlo povoljno izjasnio. Pomenuo je dalje da oni u Srbiji ele sada
da sprovedu u ivot slobodoumnije mere. U velikoj sam meri hvalio taj plan. Naravno,
nijedan od nas nije pomenuo da znamo da e on verovatno biti jedan od lanova
Namesnitva. Od Engelharta sam uo da e u Skuptini verovatno interpelirati vladu u
vezi s kneevim ubistvom i zbog nedovoljnih mera bezbednosti i pripisujui joj, moda,
 64

sauesnitvo u zloinu hteti da je stave pod optubu ili barem pozovu na odgovornost.
Pitao sam Engelharta od koga je to uo, odgovorio je: od Srba. Ako je tako, onda je to uo
od Marinovia, inae u pronoenju ovih vesti vidim njegovo, ikinovo i Skovasovo delo.
Dobio sam od Andraija pismo, u kome mi saoptava: a) Bajst u poetku nije hteo da
vodi aktivnu politiku prema Srbiji, meutim, on ga je nagovorio; prilae kopiju jednog
svog pisma Bajstu u vezi s tim. b) Privoleo je Bajsta i u pogledu trokova za tajne ciljeve,
samo me upozorava da usled naih ustavnih prilika ovaj iznos ne moe biti velik. Ovo mi
vie nije ni potrebno, kako sam mu ve napisao u svom izvetaju. c) Obavetava me da
je kralj. vladin komesar Ast uhapsio u Novom Sadu Karavelova i Vladu Jovanovia i
sproveo ih u Petrovaradin. Miletia e verovatno takoe smeniti s poloaja
gradonaelnika. Filip Stankovi je pod prismotrom. General Radosavljevi (neko vreme
bio je konzul u Beogradu) premeten je s granice, jer je Karaoreviev prijatelj. Mogu da
izjavim beogradskoj vladi da je s nae strane sve uinjeno da se sauesnici pronau. d) U
pitanju eleznice ostaje pri svom gleditu, naime da se veemo na srpsku prugu, a ne na
bosansku.53a
Dobio sam pismo od Mavra Ludaia, u kome javlja da su Peti naplo (Petanski
dnevnik), Pester Lojd i Debate voljni da prime profesora Rozena za dopisnika, a da on
sam pregovara o uslovima. Srpska vlada zatraila je izruenje Filipa Stankovia i Pavla
Trifkovia. Zahtev sam odmah poslao Andraiju. Kraljevski komesar Ast me je telegrafski
pozvao da srpska vlada saslua Pavla Radovanovia o tome ta je traio od 4. do 12. marta
u Novom Sadu i s kim je razgovarao. Ovaj telegram saoptio sam srpskoj vladi.

1. jul
Posetio sam Hieta, Milanovog francuskog vaspitaa, koji je doao s njim iz Pariza i
sigurno e i ostati ovde. S ovom osobom treba da stupim u dobre prijateljske odnose.
Dobio sam pismo od kraljevskog komesara Asta u kome me moli da putem srpske vlade
sprovedem sasluanje izvesnog Boria, koji je, navodno, u Kamenici odravao sastanke s
Jankoviem, Jovanoviem i Miletiem. Prosledio sam stvar Petronijeviu.
Trebalo je da se uvee skupimo kod ikina da se posavetujemo kako odeveni da
doemo na sutranju skuptinu. Meutim, u toku dana sam se sreo s Longvortom, koji mi
je rekao da nije potrebno da se sastanemo, jer neemo ii u uniformama. Kasno uvee,
meutim, ikin me je zamolio da doem k njemu. Otiao sam, i uskoro svi smo bili na
okupu. ikin je izjavio da e on, imajui kategorika uputstva od svoje vlade, na svaki
nain otii u uniformi. Odmah su mu se prikljuili Skovaso i Engelhart. Longvort, Rozen i
ja nastojali smo da dokaemo koliko je to suvino u jednoj takvoj prilici kada nismo dobili
ni redovan nalog, ali smo izjavili da sve ovo smatramo takvom sitnicom da o njoj ne vredi
raspravljati, pa ako oni obuku uniforme obui emo ih i mi. Dobio sam pismo od
Sendija u kojem mi alje Cessions Urkunde koji se odnosi na moj kasaperski dug s
primedbom da ga sada ve mogu potpisati i kada to uradim da mu ga poaljem. Dobio
 65

sam telegram od Andraija, u kome mi javlja da e Edmund Zii doi u Beograd kao
predstavnik kneginje Julije u pitanju ostavine kneza Mihaila, meutim, on, Andrai, nee
nikako da se mea u ovu stvar.

2. jul
Ujutro je doao Edmund Zii i odseo kod mene. U 8 asova otiao sam u sveanoj
uniformi s Teodoroviem na otvaranje Skuptine. Za Skuptinu su u dolini izmeu
Topidera i Koutnjaka podigli sa svih strana otvorenu ali natkrivenu drvenu zgradu na
stubovima. Nedaleko od nje logorovali su pod atorima poslanici. Na okolnim brdima,
pak, bila je postavljena narodna vojska, sastavljena od ljudstva sa po 4 oveka iz svakog
bataljona irom zemlje. Vidovdan je javio da je i narodna vojska elela da uestvuje u tom
velikom nacionalnom inu i zato su joj dozvolili da svaki bataljon poalje 4 oveka, ali im
je zapravo Milivoj naredio da dou, kako bi ih u sluaju potrebe mogao koristiti protiv
Skuptine. Bile su jo tu i tamo rasporeene pojedine ete stajae vojske. U drvenoj
zgradi bio je podignut podijum za predsednitvo, senat i ministre, a pored njih na dve
strane za konzulate. Ceo kraj pokazivao je veoma lepu i ivopisnu sliku. Od 504
poslanika nije doao samo jedan, a i taj zbog teke bolesti svog sina. Verifikacija je
izvrena jo sino i danas rano ujutro. Za predsednika su izabrali beogradskog trgovca
Karabiberovia. Zasedanje je otvorio Marinovi kao predsednik privremene vlade. On je
proitao svoj govor, u kome je naglasio da Skuptina nema da uradi nita drugo osim da
potvrdi kneza, odredi njegovu civilnu listu i izabere namesnitvo. Prilikom pomene
Milanovog imena ceo skup je zapoeo da klie iveo!. Zatim je odrao govor abaki
prota, koji se u lepom spomen slovu seao kneza Mihaila, pri emu su mnogi plakali.
Zatim je jedan poslanik iz Beograda, istakavi da Skuptina zapravo ne bira kneza, jer je
zakon ve utvrdio red nasleivanja, predloio proglaavanje Milana, a to je odmah i
uinjeno usred ustajanja celog skupa i mnogobrojnih iveo! i Hura! uzvika. Takoe je
jednoglasno primljena i dosadanja civilna lista (40.000 #), samo to su se mnogi izjasnili
spremnima dati i vie. Neki drugi poslanik predloio je lanove Namesnitva, i to:
Milivoja Blaznavca i Jovana Ristia, jednoglasno primljenih, i, kao treeg, senatora
Jovana Gavrilovia. Tada je jedan od poslanika traio da prva dvojica biraju treega,
takvog sa kojim e moi da se sporazumevaju. Kada su mu, meutim, objasnili da po
zakonu i trei namesnik mora da bude biran, a Milivoj ga je umirio da su oni savreno
zadovoljni Gavriloviem, ovaj je takoe izabran aklamacijom. Tada su grunuli topovi i
jedno izaslanstvo otilo je u Topiderski konak, gde je ekao Milan. Uskoro se Milan i
pojavio na konju u uniformi pukovnika, u pratnji Blaznavca, vie oficira, garde, konjice i
narodne vojske. Pred Skuptinom su sjahali i Milan se popeo na tribinu predsednitva.
Doekan je uzvicima iveo! Odrao je kratak govor, posle ega su lanovi Namesnitva
poloili zakletvu na vernost njemu i zakonima. Time je, ne mnogo kasnije od 10 asova,
sve bilo gotovo. Milan je jo odrao smotru okupljene vojske, mi smo se, meutim, vratili
 66

kui i telegrafisali Bajstu, Prokeu i Andraiju. Teodorovi je napisao izvetaj u kome je

opisao ceo tok Skuptine, pa smo taj izvetaj poslali u Be, Carigrad i Budim. Od
konzula nije bio prisutan samo Engelhart, ija je ena jutros rodila erku.
Saoptio sam pomonom uredniku Vidovdana Rozenu Ludaijevo pismo. Pester
Lajdu ve alje dopise, eleo bi jo samo Naplo-u, pa u pisati o tome igmondu
Kemenju. Petronijevi je poslao na Astovo traenje izvrena sasluanja ora
Radovanovia i Ivkovia. Edmund Zii mi je predao pismo Gide Radaija, u kome se
raspituje za dve osobe koje se navodno nalaze u manastiru Ravanici u Sremu. Dao je,
meutim, tako nepotpuno njihov opis da e ih teko biti pronai. Dalje me je obavestio da
mi moe staviti na raspolaganje jednog pouzdanog oveka, ako mi treba, a moe mi
poslati i novaca za tajne izdatke. Na kraju me molio da ga obavestim o onima koji su
kompromitovani u ubistvu. Edmund Zii mi je dao da proitam ugovor izmeu kneza
Mihaila i kneginje Julije, koji su sklopili prilikom njihovog razvoda, i trosmajerov akt o
rastavi od stola i postelje. On tvrdi da rastava nije dovoljna i tako kneginja Julija ima
pravo na nasledstvo. Mi ga, dodue, nimalo nismo podsticali i izgleda da je na na savet
pristao da najpre pokua da se prijateljski nagodi. Odavde namerava da ode trosmajeru
da od njega izdejstvuje pismeno da razvod od stola i postelje u stvari ne postoji. Molio me
da poem s njim kod mitropolita, poto ovaj zna samo srpski, a on bi hteo da s njim govori
o ovoj stvari. Odbio sam rekavi da se ne mogu u to meati. Poto elim da nasledstvo
dobiju Nikolievi, odmah sam pisao Fedoru Nikoliu i obavestio ga o svemu to sam
saznao o Ziijevim planovima. Doao je ikin da mi zahvali to ga nisam pustio samog
da se pojavi u uniformi danas na zasedanju Skuptine. Iako dobro krije svoje misli, iz
pojedinih njegovih rei nazire se da nikako nije zadovoljan tokom stvari.

3. jul
Edmund Zii je danas u podne najzad otputovao. Jue sam se dosaivao sa njim
itavo vee, a danas celo pre podne. Kako sam obaveten, vlada je sino podnela
ostavku i danas su ve naimenovani drugi, kao Ceni, Markovi, Mihajlovi i Jovanovi,
koji veinom vode jo i poneko drugo ministarstvo. Jue po podne u Skuptini, ne na
zasedanju ve samo privatno, izrazili su Namesnitvu neke svoje elje, kao to je izmena
policije, uvoenje odgovornosti ministara itd. Namesnitvo ih je uveravalo da e imati u
vidu njihove elje. Pisao sam igmondu Kemenju i preporuio Rozena za dopisnika
Peti Naplo-a.

4. jul
Hiet me je opet posetio. eli kasnije da vie razgovara sa mnom, naroito o
Maarskoj.

5. jul
 67

Danas je obavljeno Milanovo pomazanje. Zbog toga sam se u deset i etvrt,

naravno u sveanoj uniformi, odvezao s Teodoroviem pred Sabornu crkvu. Ulice su bile
prekrivene silnom masom, a naroito okolina crkve. Crkva je bila dupke puna. Za
nekoliko minuta iskupio se ceo konzularni kor, mi smo stajali sasvim napred. U pola
jedanaest stigao je knez u pratnji namesnika i novih ministara. Na vratima su Milana
saekali mitropolit i 20 svetenika. Poto je mladi knez stao pod baldahin i proitao stav iz
pravoslavne molitve, poeo je obred koji je trajao tri etvrti asa. Na zavretku obreda
mitropolit je pomazao kneza i odrao propoved. Knez se zatim odvezao kolima u Konak, a
mi za njim. Sva vojska koja se trenutno nalazila u Beogradu bila je rasporeena poevi
od velike pijace do Konaka. Ulice su bile pune radoznalaca. Kada se konzularni kor
sakupio u Konaku doao je Milan u pratnji trojice namesnika i Hieta. Pozdravio ga je
Longvort i poeleo mu dugu i srenu vladavinu, na ta je mladi knez odgovorio: Nadam
se da sizerenska sila i ostale garantne sile nee uskratiti onu blagonaklonost koju su
ukazivale mome bratu. Ostali smo jo nekoliko minuta, a zatim otili. Ast mi se ponovo
obratio radi nekih sasluanja. Prosledio sam vladi. Napisao sam Bajstu izvetaj o vetim
metodima koje je Milivoj upotrebio da postigne svoj cilj, o ruskim intrigama i pomazanju.
Kopiju izvetaja poslao sam Andraiju.54 Odgovorio sam Gidi Radaiju. Pouzdanik mi
nije potreban, a niti novac. Podaci o sumnjivim licima iz Ravanice veoma su nepotpuni
itd. Posetio sam s Teodoroviem Tomaniju, estitali smo joj. Katarina jo uvek nije
dobro, jedan metak jo nije izvaen.

6. jul
Jutros su zbog uea u ubistvu kneza Mihaila streljali Mladena Nenadovia, bliskog
roaka Karaorevia. Bilo se iskupilo mnogo sveta, iako je pogubljenje izvreno u 6
asova ujutro i lila kia. Kau da se nije drao onako hrabro kao Mihajlovi, i kada je
narod uzviknuo Proklet bio! odgovorio je: Ja nisam proklet 55. Dalje je, navodno,
rekao da on iako je znao za zaveru nije u njoj uestvovao i da unitavaju rep zavere dok
njenu glavu nisu dodirnuli. Kako ujem, agent ruskog konzulata Toma ide po gradu i
pronosi vest da Milan treba da se veri s nekom ruskom kneginjom. Dalje se govori da e
po elji Skuptine konfiskovati svu imovinu ubica. Oko jedanaest asova otiao sam s
Teodoroviem u sedite vlade da posetim namesnike. Najpre se pojavio samo Milivoj.
Govorio je o elji skuptinara, to su one iste koje sam ve zabeleio.56 Dalje je rekao da je
danas pogubljeni Nenadovi dao priznanje na tri tabaka i to mi je i pokazao. Prema ovom
priznanju Karaorevi ne samo da je znao za ubistvo, nego ga je i pripremio. Nekoliko
pasusa mi je i proitao, naroito onaj u kome stoji da su neki od zaverenika eleli
republiku, drugi stranog vladara, meutim, Karaorevi, znajui da ni jedno ni drugo nije
mogue, pustio ih je da deluju, nadajui se da e on ili njegov sin doi na presto. Prilikom
itanja Milivoj je u dva maha, odjednom, i to veoma brino, pokrio spis kako ja ne bih
mogao videti njegovu sadrinu. Zato je to uinio? Moda je tamo bilo rei o ruskim
 68

intrigama, ili je bilo osumnjieno vie srpskih oficira, a moda je ba neko od strane
Austrijanaca bio tereen za sauesnitvo, pa nije hteo da nam priini neprijatnosti. Rekao
je jo i to da je, izgleda, osumnjien i guverner Bosne Osman-paa. Pitao me da li e
Austrija izruiti Karaorevia. Rekli smo mu da e to verovatno uiniti ako se dokae
njegovo sauesnitvo. Tada su doli Engelhart i ikin, a odmah zatim i Risti i
Gavrilovi. Ostali smo jo neko vreme, zatim smo mi i Engelhart otili, a ikin je jo
ostao.
Pala mi je na pamet ideja da pri sadanjem stanju stvari, a naroito ako budem
mogao da doznam neto odreenije o politici namesnika, trknem u Budim i u Be da bih
lino s Andraijem i Bajstom porazgovarao o ovdanjim prilikama i o tome ta da se dalje
radi. Saoptio sam ovaj svoj plan Teodoroviu, koji ga je mnogo odobravao. Ceo dan
duvao je jak vetar i pljutala kia. Potpuno jesenji dan, koji donekle nepovoljno utie i na
raspoloenje. Malo sam zabrinut da li je Milivoj bio iskren u svojim izjavama
prijateljstva prema nama i kako e ii s Ristiem.

7. jul
Pisao sam sarajevskom konzulu Hercfeldu. Opisao sam mu ukratko dogaaje u Srbiji
i zamolio ga da me obavesti kakav su utisak uinili u Bosni. Sreo sam se s Engelhartom i
Skovasom, koji su rekli da su od strane srpske vlade saznali da ako bi se u turskom
fermanu Milan priznao kao izborni knez, oni ga nee ni primiti ni objaviti, ak e odbiti da
plate i danak, jer ele da se fermanom prizna i Milanovo nasledno pravo. Engelhart i
Skovaso o tome su ve pisali svojim nadlenim poslanstvima. Ni na viestruka moja
zapitkivanja nisu rekli od koga znaju za tu vest, samo sam video da nisu za nju doznali
neposredno od lanova Namesnitva. Lako je mogue da je to samo ikinova i
Skovasova intriga kojom hoe da ugode Srbima. Saoptio sam stvar Teodoroviu,
dogovorili smo se da u vezi s tim govorim s Milivojem. Po nas bi bilo veoma pogodno
kada bi se u Srbiji uvrstila naslednost kneevskog dostojanstva u porodici Obrenovia.
Izgleda mi da ikin nije zadovoljan svojim poloajem ovde, i kako sam od njega i od
drugih uo, eleo bi da zameni Beograd s nekim drugim mestom. Podstie ga i ena, koja
se ovde jako boji. uo sam danas i za jednu nespretnost svog kolege Rozena, i to od
njega samoga. Poto se poznavao s Nenadoviima, ena jue pogubljenog Mladena dola
je k njemu i molila ga da intervenie i spase ivot njenom muu. Rozen je to i uinio i dva
puta molio Milivoja za njega, naravno bez rezultata. Od Prokea je dolo uputstvo u
kome izraava svoje gledite da se iz mojih izvetaja uverio da je osnov ubistva ipak bila
lina osveta. U isto se vreme veoma pohvalno izrazio o mojoj do sada izvojevanoj
povoljnoj poziciji.

8 . ju l
Andrai me obavetava da su Filip Stankovi, Karavelov i Vladimir Jovanovi
 69

uhapeni, a Trifkovia trae. U pogledu izruenja saoptie mi kasnije vladinu odluku.

Koristei ovo saoptenje kao izgovor, odlazim namesnicima, posebno s namerom da se
raspitam o onome. Traim Milivoja, ali nalazim Ristia. Obavetavam ga o Andraijevom
saoptenju, prima ga sa zahvalnou i zatim sam poinje da govori o onome zbog ega
sam doao. Izneo je da su oni svom agentu kod Porte ve poslali uputstva da nastoji
izdejstvovati da Porta prizna Milana kao naslednog a ne izbornog kneza. Ako ovo ne bi
bilo nikako mogue, da ga bar prizna jednostavno kao kneza, samo re izborni da
izostavi iz berata. Ako Porta ne bi bila voljna da to uini, oni nee objaviti berat. Proitao
je tajna uputstva koja su u tom smislu upuena agentu. Zatim me je zamolio da nastojim
kod naih u Beu, Carigradu i Budimu da svojim uticajem privole Portu da ispuni njihovu
elju. Spomenuo je kakve je usluge uinila Austrija Srbiji u pitanju utvrenja, pa se nada
da e joj i sada pomoi. Obeao sam da u smesta telegrafisati, a i pisati, i pozvao ga da
mi se obrate ukoliko bi im bilo potrebno neto u emu im mi moemo pomoi i ja u
nastojati da to sprovedem. Pred kraj naeg razgovora naiao je i Milivoj. Vraam se
pravo kui i telegrafiem Bajstu i Prokeu, preporuivi im ovu stvar. Kasnije o tome
piem i izvetaje, u kojima nastojim pokazati da je priznanje naslednosti za nas veoma
vano, jer bi time velikim delom prestale veite borbe oko prestola. aljem kopiju i
Andraiju.57
Predvee je doao k meni Dora (Dauras) i ostao sve do 11 asova. Prilino smo
prijatno proaskali. On je jedina osoba ovde koja poznaje svetski ivot i njegove zabave.
Tokom dana Jonesko mi je predstavio izvesnog vlakog agenta koji se zove Kogolnian,
ovde je na proputovanju a ide u Petu, Be i Pariz. Malo smo porazgovarali o
narodnosnom pitanju, naroito o Erdelju. Nastojao sam da pokaem da emo nae
narodnosti u potpunosti zadovoljiti. Izgleda, meutim, da bi oni za Erdelj eleli posebnu
skuptinu. Bajst je poslao kopiju svog odgovora na papinu alvenciju s ovlaenjem da se
u nastalim sluajevima izjanjavam u tamo navedenom smislu.

9 . ju l
Novi ministar inostranih dela Milojkovi bio je s Ristiem kod mene ali me nisu
nali, jer sam u to vreme bio upravo na jahanju. Posle mnogog sedenja veoma mi je prijalo
malo kasanja po sasvim jesenjem vremenu. Poto general Vagner eli da pozdravi
kneza, raspitao sam se o tome kod vlade. Knez e ga primiti u nedelju izmeu 11 i 12
asova. Po podne sam se s Teodoroviem i Angerom izvezao kolima u Topider. Tamo
je bio i Milan u pratnji znatnog broja gardista. Doao je na konju. Uvee sam dobio od
Bajsta telegram u kome me obavetava da e stvar koju sam preporuio usrdno podrati u
Carigradu.

10. jul
Saoptio sam jueranji telegram Ristiu. Veoma se obradovao i mnogo mi
 70

zahvaljivao. U isto vreme uzvratio sam posetu Milojkoviu. Od vladinog komesara Asta
dobio sam akt u kome me moli da izdejstvujem sasluanje urednika S rb ije Kaljevia s
pitanjem zato je dao Milovanu Jankoviu 5000 forinti. 58 Prosledio sam akt Srpskom
ministarstvu inostranih dela. U podne sam s Teodoroviem otiao u Zemun i obavestio
generala o vremenu audijencije. Istovremeno pozvao sam ga za taj dan na ruak zajedno s
porodicom. Pisao sam Andraiju o predmetu izruenja kod nas uhapenih Srba. Izneo
sam mu dosadanju praksu u pogledu obinih i politikih krivaca, od kojih potonji nisu
bili izruivani. Skrenuo sam mu panju na pitanje ne bi li se dotini mogli u isto vreme
smatrati obinim ubicama.58a

1 1 . ju l
Ujutro sam izjahao s Kampom. Rekao je da ve mnogi veoma ale to nisu izabrani
Garaanin i Marinovi, nezadovoljstvo protiv novog Namesnitva poinje da se pokazuje.
Ja ovo ne verujem; da je propala stranka, na ijoj su strani ikin i Skovaso,
nezadovoljna, pa da je ak spremna i da agituje, to je verovatno, ali mase nee stati na
njihovu stranu, barem ne uskoro. Skovaso i ikin imaju, naravno, interesa da ire ovakve
vesti, poto su oni eleli Garaanina i Marinovia. Bio je kod mene dr Rozen. Rekao je
da je ubeen da Risti ne simpatie Ruse i da samo eli dobro Srbije, pa e se drati bilo
koga, a naroito Maara ako usled toga Srbiji bude bolje. Saoptio sam mu jue primljeni
odgovor barona igmonda Kemenja na svoje pismo, gde rado prihvata Rozena za
dopisnika i moli ga da mu javi svoje uslove. Najzad sam mogao da uzvratim ruak
svojim kolegama. Bilo nas je petnaestorica, sve sami mukarci. Ruak je dobro protekao.
Za vreme ruka Skovaso i ikin spomenuli su da bi sliku na kojoj je snimljen konzularni
kor pre Lenkovog odlaska trebalo, prema ve donetoj odluci, dati Marinoviu i
Garaaninu. Longvort i Rozen su primetili da ne znaju nita o toj odluci, pa iako je to
sitnica sada bi je ipak smatrali politikom demonstracijom. Prepirka oko toga vodila se jo
dugo i posle ruka, i na kraju, kako sam uo, zavrila se time to su Longvort i Engelhart
obeali da e se potpisati na slici, a Rozen nije. Posle ruka nekolicina je otila, meutim
vie njih je ostalo sve do sedam asova: nekoliko njih igralo je vist, zatim smo malo svirali
klavir, maevali se i izvodili svakojake vebe koje su mogue u sobi. Pre odlaska gostiju
upustio sam se u razgovor sa Skovasom. Rekao je da je zabrinut za budunost Srbije, i to
naroito zbog Ristia. Da je Milivoj sam, sve bi bilo u redu, jer on vodi ispravnu politiku,
ali je Risti, izgleda, naklonjen Rusima. Kada ovu izjavu dodam onome to sam uo, ne
mogu a da ne pomislim da Skovaso i njegovi (ovamo spada ikin i iza njihovih lea
Garaanin i Marinovi), videi da ne mogu sada nita uiniti protiv Namesnitva imaju
plan da makar izazovu rascep meu ljudima na vlasti, pa bi zbog toga eleli da
diskredituju Ristia, znajui da e ruski i talijanski uticaj jako opasti ako ovaj uspe da
sprovede svoje planirane reforme. Vie bi voleli, dakle, da vide samog Milivoja na vlasti,
ak bi voleli da on sprovodi vojnu diktaturu, 59 jer bi tako lake bilo agitovati protiv njega i
 71

oboriti ga s vlasti. Ja sam barem tako shvatio plan te gospode i to zakljuujem iz svega
onoga to sam uo. Kada smo kasnije poli u etnju, Skovaso je i s Teodoroviem vodio
razgovor u tom smislu. Ja se u ovakvim sluajevima, naravno, oprezno izjanjavam i uvek
kaem samo toliko da bi dotini imao priliku da nastavi razgovor. Uvee sam od
Prokea dobio telegram, u kome izraava nadu da e u Carigradu priznati naslednost
kneevog dostojanstva.

1 2 . ju l
Ujutro je preao iz Zemuna general Vagner zbog audijencije. Posetio me
Marinovi. Smisao onoga to je rekao bio je da smatra da e Srbija isuvie brzo dobiti
slobodoumne ustanove za koje jo nije sazrela, pa strahuje da e to izazvati mnoge
nevolje. Naravno, suvie je pametan da bi pomenuo imena, ali svaka njegova re odaje
nezadovoljstvo i neprijateljsko raspoloenje prema namesnicima. To me samo jo
uvruje u miljenju izraenom pod br. 366 str. 68.60 Otili smo s generalom Vagnerom
knezu. On nas je primio u Milivojevom i Hietovom drutvu. Ja sam sedeo pored Milivoja.
Rekao sam mu da u ga obavestiti o nekim intrigama, (podrazumevajui pod tim one
napred navedene). Odgovorio je da namerava da me kroz koji dan poseti pa e i on meni
neto saoptiti, naroito o izvesnoj ponudi koja mu je ispod ruke stavljena sa severa.
Kod mene su ruali Ali bej sa enom i Kampo sa enom, koje sam pozvao jer je bilo
predvieno da tu rua i generalica sa sestrom. One, meutim, nisu dole zbog bolesti
jednog deteta. Na ruku su bili jo i general, Skovaso, Radovski i baron olten. Ruak je
protekao veoma veselo, a zatim smo svi (osim Skovasa i Radovskog) otpratili generala do
Zemuna, a on opet nas sa svojim enama, koje su nas ve ekale na obali, natrag u
Beograd i tek smo se ovde rastali. Dobio sam od Bajsta telegram u kome me je
obavestio da e, prema vesti dobijenoj od Prokea, pitanje naslednosti biti u Istanbulu
verovatno povoljno reeno.61

13. jul
Risti je doao k meni i predao zapisnike sa sasluanja Filipa Stankovia i Trifkovia
koji dokazuju njihovo sauesnitvo u zloinu, i zamolio da ove spise, propraene molbom
srpske vlade za izruenje imenovanih, dostavim maarskoj vladi. Obeao sam da u sve
odmah poslati. Predao mi je jo jedan spis u kome srpska vlada poziva Karaorevia da
predstane na zavrni pretres 23. tek. meseca, ili da imenuje branioca. Ovo u uruiti preko
petanske optine. U pogledu izruenja rekao sam mu da jo nisam dobio nikakvo
obavetenje, ali sam pre dva dana itao u Lojdu da maarska vlada nee izruiti dotine,
ve je delegirala sud grada Pete da im sudi. Dalje je Risti pomenuo da su oni uputili
svog agenta u Istanbulu da saopti svoje instrukcije Prokeu, meutim Proke je ve ranije
bio preduzeo korake za priznavanje naslednosti. Pisao sam Andraiju i zamolio ga da se
dostavljeni zapisnici verno prevedu, dalje da me po mogunosti telegrafski izvesti u
 72

pogledu izruenja. Ovo pismo predao sam na potu zajedno sa spisima koje mi je predao
Risti.

14. jul
Posetio sam mitropolita da mu zahvalim na vou koje mi je u subotu poslao, ali
poto je bio za rukom nisam mogao da uem k njemu. Isto tako nisam naao kod kue ni
Garaanina. Posetio me je Fedor Nikoli koji je jue stigao s Miloem Bajiem. Doli su
u vezi sa nasleem, a idue nedelje odlaze u Vlaku. Dobio sam pismo od Sendija u
kome raspravlja pitanje kasaperske cesije. Ja je, naime, nisam potpisao, jer beki
Zemljini kreditni zavod hoe da intabulie svoja prava na drugom mestu, ali je na III
mestu intabulisano Demelievo potraivanje. To sam 7. o.m. bio napisao Sendiju i sada mi
saoptava da je o tome obavestio Kreditantalt, koji se zahvaljuje, jer bez toga se cesija ne
moe izvriti. Pisao je u isto vreme i Demeliu. Odmah sam i ja pisao Demeliu i zamolio
ga da dopusti intabulaciju na II mestu, meutim, na tom ne insistiram jer mi je savreno
svejedno da li treba da platim Belgijancima ili bekoj banci. O tome sam izvestio i Sendija
i mamu.

15.
Ujutro sam posetio Fedora Nikolia i pozvao ga za sutra s Bajiem na ruak.
Primio sam platu, 89 # uputnicom koju je Dilgskron poslao agenciji Parobrodarskog
drutva. Dilgskron je pisao da su u Beu sa mnom veoma zadovoljni, slino pie i Bela
Orci, od koga sam takoe dobio pismo. Samo neka sve ne ostane na zadovoljstvu, ve
neka to i opipljivo izraze. Garaanin me je posetio, ali sada on mene nije naao kod
kue. Meutim, Mia62 me je ve naao. Iz njegovih se rei takoe vidi koliko bi eleo da
su Garaanin i Marinovi namesnici. Posetio me je Longvort. Razgovarali smo o tome
koliko je ruski uticaj opao i da sada treba da nastojimo odrati ovaj povoljni smer. Izrazio
se veoma pohvalno o mom ponaanju i rekao da je o tome obavestio i svoju vladu.
Posetio sam Marinovia. Ostao sam dugo kod njega, nismo politizirali ali ipak nije mogao
sasvim da prikrije svoje nezadovoljstvo.

16. jul
Teodorovi mi je saoptio jedno Maurijevo pismo u kome ga ovaj obavetava da nije
otiao u Petu nego je nastavio svoje istraivanje, jer hoe da popravi svoju greku. Moli
da mu javim na poste-restante u Osijek ako hou i dalje da ga angaujem i da mu poaljem
novaca. Saoptava da je prikupio mnoge vredne podatke i jednu promemoriju. Moli da ga
angaujemo. Doao je kod mene izvesni Karl Miler, urednik nekog nemakog
bulevarskog lista u Peti, i zatraio savet ta da uini jer je pre 20 godina knezu Milou
(sigurno, meutim, Milanovom ocu) pozajmio 200 forinti i nije dobio svoj novac, pa bi
sada hteo da doe do njega. Pismeno nema nita. Rekao sam mu da ode ministru
 73

inostranih dela koji je u isto vreme i tutor mladog kneza. Bio je kod mene Milo Popovi
i saoptio da vlada ne daje vie subvenciju Vidovdanu, pa me stoga moli da u Budimu
izdejstvujem za njega subvenciju ili neko zaposlenje kod nas. Dobio sam pismo od
Moldenhauera u kome nudi da obrazuje konzorcijum za izgradnju srpskih eleznica i moli
da ga obavestim o uslovima. Posetio me Milivoj. Dugo smo razgovarali. Predmet naeg
razgovora bio je otprilike ovo:
a) Pokazao mi je jedno pismo od Stratimirovia u kome mu ovaj pie da je on
(Milivoj) okruen jo mnogim opasnostima i neka se uva. On (Stratimirovi) uiva
Andraijevo poverenje, uskoro e ii u Mehadiju i voleo bi da se sretne s njim u Zemunu.
b) Rekao je da je Paja Radovanovi pokuao da podmiti tamniara, meutim ovaj ga
je prijavio komandantu tvrave Knianinu, od koga je dobio uputstvo da se pravi kao da
pristaje na podmiivanje. Sledstveno tome Radovanovi je preko tamniara pozvao k sebi
jednog od podoficira Mladena Nenadovia i predao mu jedno pismo. Podoficir je po
odlasku, naravno, uhapen. Pismo je bilo upueno Trifkoviu i u njemu je Radovanovi
pisao da je hteo da spase Karaorevia, ali poto je Vilotijevi otkrio od koga je dobio
novac morao je i on poneto da prizna. Sada je, meutim, spreman sve da povue, ako se
Karaorevi obavee da e se starati o deci njegove (Radovanovieve) brae obezbedivi
im 30.000 forinti, pa se nada da e tim moi da spasi i ime, i imanje Karaorevia. Poto
je ovo pismo u rukama vlade, bie upotrebljeno na zavrnom pretresu 23. jula.
c) Pomenuo sam mu da e, prema novinskim izvetajima, maarska vlada verovatno
odbiti izruenje kod nas uhapenih lica. Rekao je da je to njemu svejedno, samo neka budu
kanjeni.
d) Na kraju je na razgovor uzeo striktno politiki obrt. Skrenuo sam mu panju na
svoj razgovor sa Skovasom i na zakljuke koje sam iz njega izvukao, napominjui da bi
ikin i njegovi eleli da u Namesnitvu doe do rascepa, i to u korist Milivoja jer se
nadaju da e on kao vojnik sprovoditi vojnu diktaturu, protiv koje ne bi bilo teko raspiriti
krajnje nezadovoljstvo. Odmah sam, meutim, dodao da ga ove osobe ne poznaju kao
oveka koji vidi njihove karte i koji, nadati se je, nee skrenuti s terena slobodoumnih
reformi. Na ovo je Milivoj odgovorio da nee odstupiti i da e ostati striktno na terenu
reformi, iako e zbog toga morati da izdri jo mnoge napade. Tako mu je Garaanin dva
puna sata govorio protiv slobodoumnih institucija, a slino i Marinovi, Cuki, Hristi, a
na kraju ak i Rajevi. Njega, meutim, sve ovo ne moe pokolebati i nee dozvoliti da ga
obmanu. Napomenuo sam da se veoma radujem to sam i ja, iako nita nisam znao o tim
razgovorima, shvatio te intrige. Dalje je rekao da su ga, kada je on odmah sutradan po
smrti kneza Mihaila proklamovao Milana, Marinovi i s njim vie njih ljutito napali kako
je smeo samovlasno tako neto da uradi, i poeli da mu prete. Na ovo im je odgovorio da
je vojska u njegovim rukama, zbog svega toga on sada ne prima savete ve nareuje. Hoe
da Milan bude knez, kome se to ne svia i ko se suprotstavi bie uhapen, i nije mu stalo
da li e krv i potocima tei, ali e Milan postati knez. Na ovo su svi omekali i posle u
 74

Savetu prihvatili sve to je Milivoj hteo. Na slian nain kada se govorilo o tome ko e
uz njega upravljati Garaanin je satima preporuivao Marinovia, a ovaj opet Garaanina.
On je, meutim, izjavio da e to biti Risti i Risti je to i postao. Upitao sam ga da li ima
poverenje u Ristia, rekao je da glavom jami da e voditi istu politiku kao on sam.
Spomenuo je da je i mitropolitu zapretio hapenjem, usled ega e ovaj uputiti svetenstvu
cirkularno pismo koje e biti sastavljeno potpuno u duhu Milivojevih elja. Kada je knez
Mihailo umro, napomenuo je Milivoj, raspolagao sam oruanom silom, nedostajale su mi
crkva i inteligencija. Prvu sam zadobio putem mitropolita, a drugu pomou Ristia, pa u
tako nastojati da konano smodim svoje neprijatelje, a s njima zajedno i ruski uticaj, i to
tako da nikada vie ne bude mogao podii glavu. Na to sam primetio da je za postizanje
ovog cilja najsigurniji put slobodoumlje i da zato samo ostane na njemu. Odgovorio je da
e nepokolebivo ii tim pravcem, u tom cilju je i uzeo list Omladine Srbiju za
poluslubeni glasnik.
e) Da bih ga bolje ubedio u podmuklost Rusa pokazao sam mu Bajstov akt u kome
saoptava da je Rusija u Carigradu predloila crnogorskog vladara za srpski presto. Na to
je ispriao da ga je ovde ikin obavestio da Porta eli Karaorevia ili Miu. Dalje je
rekao da je kod njega bio jedan ruski agent, koji je pokuao da ga izdaleka obrlati.
f) Na kraju je jo pomenuo da je Skovaso i njemu izneo pitanje fotografija i traio
njegovo miljenje da li i on to smatra demonstracijom, kao nekolicina konzula. Milivoj je
odgovorio da je to samo po sebi veoma neznatna stvar, ali kao i svugde tako i ovde zavisi
od vremena i od okolnosti da li e se shvatiti kao demonstracija. Zatim je Milivoj otiao.

17. jul
Dobio sam od Andraija pismo, u kome mi saoptava da je maarska vlada
prinuena da odbije izruenje Trifkovia i Stankovia, meutim, strogo e ih kazniti i radi
toga bi eleo da srpska vlada uputi u Petu lice koje je u potpunosti upoznato sa podacima
procesa; dalje, da se izvrenje presude u Beogradu odloi da bi se eventualno moglo
izvriti suoenje. Ovo sam pismo odmah saoptio Ristiu i rekao mu da veoma alim da
se njihova elja ne moe ispuniti, ali je kod nas poloaj odgovornog ministarstva teak i
ono ne moe uiniti nita to nije po zakonu. On je to u celosti uvaio, samo je izrazio
bojazan da sa takve udaljenosti i u nedostatku nekih dokaznih sredstava nee moi biti
doneta odgovarajua presuda. Poslae traeno lice, a osim toga i sve potrebne podatke.
Suoenje ne smatra moguim, jer ako bi se one osobe dovele ovamo i posle ponovo
odvele, narod bi to veoma uzeo za zlo. Isto tako, ne mogu odloiti objavljivanje presude i
njeno izvrenje. Video sam da su malo zamerili zbog toga to smo odbili izruenje. Sada
opet treba da ja popravim ovaj rav utisak.
Obavestio sam Andraija telegrafski o okolnostima koje mi je Risti saoptio, a isto
tako, prema traenju srpske vlade zamolio sam ga, za overene prepise spisa koji su naeni
kod Stankovia i Trifkovia. Bajstu sam napisao izvetaj o stanju ovdanje tampe,
 75

izloivi da se ona ne moe smatrati predstavnikom javnog mnenja, ali, poto je to eleo,
prilaem mu nekoliko lanaka u prevodu.63 Andraiju sam opirnije pisao o okolnostima
pod brojem 38939064 i jo napomenuo da bi s gledita ovdanjeg raspoloenja bilo
veoma korisno kada bi Trifkovi i Stankovi bili strogo kanjeni. Izneo sam mu molbu
Miloa Popovia i preporuio da mu se da subvencija. Dobio sam od Andraija telegram
u kome moli da se poalju u overenom prepisu svi spisi koji se odnose na Trifkovia i
Stankovia, dalje eli da srpski delegat doe to pre u Petu, kao i da traeni spisi stignu
sutranjom potom.

18. jul
Saoptio sam jueranji telegram Ristiu. Delegat i eljeni spisi bie to pre poslani.
Ovom prilikom Risti je podue govorio o njihovoj politici, potpuno u istom duhu kao i
Milivoj. Oni se ne odriu aspiracija na susedne slovenske pokrajine u Turskoj, ali za sada
nee poeti nita protiv integriteta turske imperije ve kroz postepene slobodoumne
unutranje reforme hoe da unaprede civilizaciju. Dalje je pomenuo da je izvesni senator
Majstorovi, koji je takoe uhapen, dao opirno priznanje, po kome je njega Stankovi u
Karaorevievo ime pozvao da pospei atentat.65 Zamolio sam ga da nam dostave sve
spise. Naiao je Milivoj, rekao sam mu da Svetovid nije najprijateljskije pisao o Maarskoj
u vezi s izruenjem. On se zbog toga veoma ljutio i rekao da e govoriti s urednikom.
Srbiji je ve izdao nareenje da o nama pie prijateljski, molio me da ga upozorim ako bih
naiao na lanak koji bi bio suprotnog pravca. Teodorovi je rekao da se sreo s Banom. I
ovaj mu je tvrdio da sadanja vlada hoe da sledi politiku kneza Mihaila i da joj nije ni na
kraj pameti da napadne turske pokrajine. Dalje je pomenuo da se Risti veoma pohvalno
izrazio o meni i da se raduje to sam ovde.
Posetio sam Cukia i njegovu enu, dalje Petronijevieve. Lepa Caja, iako je jo
malo bleda, ipak je zato uvek veoma lepa. Meutim, moja je poseta niukoliko nije spreila
da podoji ericu. Po podne sam izjahao s Mihailom Nikoliem u Topider, sve do
Koutnjaka. Veoma mi je prijalo ovo intenzivno kretanje. Dobio sam pismo od Trebia,
pie da se moemo nadati dobroj etvi, ali su nadnice vanredno visoke i zato me moli da iz
svog dela dam eteocima polovinu risa. Dalje mi je javio da Miklo nije priznao dva
njegova obrauna, pa me moli da nastojim da se oni priznaju. Doao je akt od Prokea u
kome mi saoptava da e Porta sastaviti ferman onako kako to Srbi ele.

19. jul
Danas je s velikom pompom odran pomen knezu Mihailu. Nismo, dodue, bili
obavezni da doemo, ali je ipak veina nas dola privatno, izostali su samo francuski i
engleski konzulat. Cuki i Petronijevi uzvratili su posetu. Dvojica Nikolia doli su
da se oproste. Mihailo odlazi sutra, a Fedor prekosutra u Vlaku. Napisao sam Bajstu i
Prokeu izvetaj o politici koju e Namesnitvo verovatno voditi, i o nekim intrigama
 76

protivnike stranke.66 Doao je telegram od Andraija, u kome saoptava da je dovoljno

ako srpski delegat doe u Petu posle tamonjih zavrnih pretresa. Obavestio sam Ristia
o ovom telegramu.

20. jul
Otiao sam s Teodoroviem u Zemun da saekam mamu, koja je stigla u pola
dvanaest. Zajedno s njom preli smo amcem u Beograd. Naelnik Hofman preporuio
mi je dopisnika Nord-Vesta, nekog Poljaka, zove se Gadon, koji mi je postavljao svakakva
pitanja. Odgovarao sam mu, naravno, veoma oprezno i na kraju mu rekao da od mene
nee nita doznati.67 Piem Andraiju i predoavam mu da bi, ukoliko to zaeli srpska
vlada, trebalo uhapsiti i osuditi i Karaorevia. Doao mi je iz Ministarstva inovnik
Steji s Ristievom molbom da ga obavestim zvanino o odbijanju ekstradicije. Rekao
sam da jo nisam dobio zvanino saoptenje, ali ako ono za dva dana ne stigne ipak u ga
obavestiti. Na to sam telegrafisao Bajstu, molei ga da me zvanino obavesti.

21. jul
Dolo je pismo od ukovia u kome javlja da su u onom kraju veoma zadovoljni
sadanjom vladom i da mnogo oekuju od Ristia. Dalje me je obavestio da se razboleo od
zapaljenja plua. Ministar pravde B. Horvat poslao mi je 19 spisa koji se odnose na
Karavelova, s molbom da se vrate. Poslao sam spise srpskoj vladi. Posetio me je
Bedovski i predstavio se mami. Zatim sam se s mamom i Teodoroviem izvezao u
Topider, sve do Rakovice. Ministar pravde B. Horvat telegrafski je preko mene
upozorio srpsku vladu na dva od poslatih spisa, pitajui da li Sima koji je potpisao jedan
od ta dva nije Sima Nenadovi. Proke je telegrafski pitao da li je istina da su ete iz
Srbije prodrle u Bugarsku, i to na dva mesta. Dobio sam pismo od Bodnara, u kome me
obavetava o tome kako stoje nae stvari. Prodaja Oroa od strane Kreditnog zavoda, kao i
ugovor s Harttajnom su u redu. to se tie Oroa, tu dravni erar trai 1752 forinte po
raunima jo iz vremena kada smo mi ovo imanje kupili. Nastojae da ovo odbije. Na 24.
ovog meseca bie odran porodini sastanak zbog zajednikih imanja u Orou i Turi.68
Prema jednom obavetenju koje sam primio od enea upravo sam mu danas telegrafisao
da ode na taj sastanak. U Ajzenbergerovoj stvari jo pokuava da se nagodi.

22. jul
Ujutro sam otiao Milivoju. a) Postavio sam mu pitanje u vezi s Prokeovim
telegramom. Tvrdio je da iz Srbije nijedan ovek nije preao u Bugarsku, ak su izdali
naredbu naelnicima da ni otuda ne propuste vojsku, a upozorili su i Bugare da budu
mirni. Meutim, prema jednom obavetenju koje sam dobio od Joneska u Vlakoj se oko
sto bugarskih izbeglica skupilo na jednom kotroanskom ostrvu da odande upadnu u
Bugarsku.69 Srpska vlada je, meutim, odmah telegrafisala u Bukuret Magazinoviu da
 77

nastoji da to sprei. b) Upozorio sam ga na intrige izvesnog ruskog agenta Tome 70 (o

kojima sam danas uo od Teodorovia), koji govori da bi Milanu trebalo nai neku rusku
kneginju za enu, pa e onda Rusija pomoi Srbiji da dobije prizrensku krunu i da za
godinu dana postane kraljevina. Dalje sam spomenuo da je ikin, kako ujem, svakog
dana kod Ristia. Na ovo je odgovorio da su Risti i ikin dobri poznanici, ali zato jemi
za njega, a inae on (Milivoj) nastoji svim silama da odavde sasvim odstrani ruski uticaj.
c) U tom pogledu njegova politika je usmerena na to da se sultan u Carigradu odri i da
Turci ne budu uznemirivani u evropskom delu Turske imperije oko Carigrada. eleo bi,
meutim, da sultan mirnim putem preda Srbiji upravu nad Bosnom i Hercegovinom, za ta
bi oni zatim plaali Porti danak. Kada bi to uspelo veruje da bi Istono pitanje bilo reeno
i da Rusija ne bi mogla da istupa kao zatitnica i spasiteljica, jer ne bi imala nikoga ni od
ega da spasava. O ovome je ve govorio s Longvortom, kome nije strana ova ideja, samo
eli u Bosni meovitu upravu za Turke i za Srbe. Rekao sam mu da mi se to veoma svia,
poto pokrajine za nas nikada ne mogu biti opasne, a ako se ujedine mogu predstavljati
najjau barijeru protiv Rusije, pa sam obeao da u ovaj plan u Budimu i u Beu svim
silama podravati i spomenuo da nameravam da u avgustu odem gore i tada u svakako o
tome govoriti kao i o poti i jurisdikciji. Milivoj je rekao da kada bismo se mi odrekli
jurisdikcije, to bi on dobro iskoristio protiv Rusa. Dalje je spomenuo da Bugarska treba
jo jedno vreme da ostane pod turskom vlau i sve kad bi mu je i nudili on je sada ne bi
primio, poto je tamo ruski uticaj jo veoma velik. Napomenuo je da ne bi menjao za deset
vladarskih kruna mogunost da on bude taj koji bi ovako mirnim putem mogao reiti
Istono pitanje. Na to sam, naravno, odgovorio da bi nesumnjivo postao najvei ovek
Evrope. d) Spomenuo je jo da je ikin posle atentata telegrafisao u Be da je Milivoj
proklamovao Milana i da privremena vlada nee da povue ovu proklamaciju ako velike
sile ne protestuju. Time je hteo da insinuira ba mogunost protesta. Dalje, Marinovi je
dobio iz Petrograda jedan letak na srpskom u kome se srpski narod pita zato od
proletarijata, i kod ove rei je u zagradi stavljeno vojske, dozvoljava da bude lien svog
najsvetijeg prava: izbora kneza. Taj e letak pokazati ikinu i upitati ga da li zna ko ga je
pisao. e) Pomenuo sam jo Milivoju da ako ne budem do 12. dobio zvanino obavetenje
o izruenju, obavestiu vladu na osnovu privatnog saoptenja dobijenog od Andraija. f)
On je, pak, izneo da poto e Trifkovi i Stankovi biti i u Beogradu prema srpskim
zakonima osueni nee li to imati uticaja na osudu u Peti, pa me je molio da upitam Petu
o tome. Posetio sam s Teodoroviem Ristiku, ali je nisam naao kod kue. Javio sam
Andraiju telegrafski o Milivojevoj molbi. Izvezao sam se s mamom i Teodoroviem u
Topider, tamo smo naili na kneza i Hieta. Poto smo porazgovarali s potonjim otili smo
u Koutnjak da pogledamo mesto na kome je knez ubijen. Dobio sam od Sendija pismo u
kome pie da ga je Beki kreditni zavod obavestio da je ve pozvao Demelia. Kamate
treba da se plate 21. jula kod Vindobone. Posetio me je general Vagner i oprostio se
od mene, poto sutra ide u logor kraj Bruka. Teodoroviu je rekao da se Ljoti, za koga se
 78

srpska vlada ve raspitivala, nalazi u Zemunu i hoe da ostane tamo sve do izricanja
presuda, poto ga je Karaore poslao. Od Andraija sam dobio telegram u kome mi
saoptava da ovdanje presude ne mogu imati nikakav uticaj na petanske presude. 71

23. jul
Pisao sam Bodnaru da nastoji da budemo osloboeni plaanja procenta od 1752
forinte, za Oro, kao i da se nagodi s Ajzenbergom. Poslao sam mu reenje Zavoda za
zemljine kredite koje je mama donela, a po kome 360 forinti nisu knjiili u nau korist,
ve e taj iznos vratiti eventualnom vlasniku Oroa. Poverio sam mu da nastoji da ovaj
iznos naplati od Lihtblaua. Pisao sam Sendiju i poverio mu da za tedionicu koja se
osniva u Solnoku upie u moje ime 10.000 forinti. Pisao sam Trebiu da u o
etelakom risu odluiti tek na jesen, a u pogledu ostaloga ne meam se u ovu stvar, poto
je sve to primio na sebe Miklo Blakovi. Pisao sam Miklou Blakoviu i saoptio mu
sadrinu pisma upuenog Trebiu. Jutros su poeli zavrni pretresi optuenima za
ubistvo kneza. Izvedeni su samo oni koji su nedavno uhapeni ili protiv kojih su iznete
nove optube. Danas pre podne sasluali su Andriju Vilotijevia, Simu Nenadovia i
Svetozara Nenadovia. Prvi je u celosti priznao da je znao za ubistvo, ak je kao
Karaoreviev opunomoenik dobio od ovoga i mnogo novaca da ga preda
Radovanoviu, pa mu je jedan deo i predao. Sima je takoe priznao da je znao za atentat.
Svetozar je uporno sve poricao. Sada je ve bilo i branilaca, u smislu novog zakona, ali su
govorili veoma kratko i jako traljavo. Pretres je trajao do 12 asova. Otiao sam kod
Ristia i saoptio mu da je Ljoti u Zemunu i pitao ga da li eli da ga udaljimo, to prema
dosadanjem obiaju moemo uiniti, budui da je on srpski politiki emigrant a oni se ne
smeju zadravati na granici. Molio me je da to uinimo. (O ovome sam kasnije obavestio
zemunski magistrat.) Saoptio sam mu Andraijev telegram. Dalje sam ga pitao mogu li
mami pokazati tvravu. Milivoj, koji je takoe bio prisutan, obeao je da e nam staviti na
raspolaganje jednog oficira. Govorili smo jo o Karaoreviu. Risti je pomenuo da je
Karaorevi bio do kraja veran sluga Porte i da je o svakoj krizi vlade obavetavao
velikog vezira. U vezi s tim proitao je jedno pismo koje je veliki vezir pisao
Karaoreviu kada je ovaj umesto Garaanina naimenovao za svog ministra
(predstavnika) Aleksu Simia, u kome veliki vezir kae da se raduje ovom naimenovanju
poto je Simi sultanov najverniji rob. Po podne je pretresana samo krivica Svetozara
Nenadovia. Vie njih iz redova ubica pojavili su se da svedoe protiv njega. Kada je
Pavle Radovanovi prolazio kroz dvorite, narod ga je popljuvao. Iako su ubice svedoile
protiv njega, Svetozar je i dalje poricao. Pred vee sam s mamom i Teodoroviem otiao
u pratnji jednog oficira u tvravu. Vodio nas je Knianin sa svojom enom i pokazao sve
to ima da se vidi u tvravi.

24. jul
 79

Nastavljen je zavrni pretres. Danas se svedocima dokazivala krivica za

sauesnitvo, Karaorevia, Trifkovia i Stankovia. Pavle Radovanovi je poricao
Karaorevievo i Trifkovievo sauesnitvo uprkos onom uhvaenom pismu koje je on
iz tamnice pisao Trifkoviu i u kome ga moli da izdejstvuje kod Karaorevia za decu
njegove brae 30.000 forinti, u kojem sluaju e ih (to jest Karaorevie) spasti svojim
poricanjem. Branioci sve trojice optuenih izjavili su da ne mogu nita o tome da kau i da
potpuno preputaju stvar sudu. Radaiju sam telegrafisao da je srpska vlada zamolila da
se Ljoti protera iz Zemuna. Ovo sam uinio zato to me je Radai pismom obavestio da e
Ljoti otii u Zemun. Kasnije sam od zemunskog magistrata dobio akt u kome me
obavetavaju da je Ljoti pod policijskim nadzorom, i pitaju da li jo uvek elimo da se
protera. Kada sam ovo saoptio srpskoj vladi, ona je ostala pri svojoj molbi za
proterivanje, pa sam u tom smislu i obavestio zemunski magistrat. Zavrni pretres
okonan je tek danas po podne. Ja nisam otiao, ve samo Teodorovi. Izvedena su sva
etrnaestorica optuenih. Bilo je rei o naknadi trokova. Obraun javnog tuioca izneo je
nekih 900.000 forinti. Po zavretku pretresa optueni su zamolili da mogu barem 24 asa
ostati zajedno, poto ve ionako moraju da umru. Presuda e biti objavljena u ponedeljak
po podne u 5 asova.
Pred vee sam se izvezao kolima s mamom i Teodoroviem, otili smo skoro do
Avale. Dobio sam pismo od Demelia. Javio je da on nije u Beu, ali je stvar sa
Zavodom za zemljine kredite poverio svom advokatu i nee odbiti nau elju ukoliko ona
nije po njega opasna.

25. jul
Ministar pravde Horvat poslao mi je zapisnik sa sasluanja Trifkovia i Stankovia i
nekoliko pisama Karavelova. Sve sam ovo poslao srpskoj vladi. Bio je kod mene Ali-bej
i rekao da e u utorak ujutro stii berat. Teodorovi je napisao izvetaj o zavrnom
pretresu.72 S mamom i Teodoroviem izvezao sam se kolima carigradskim putem sve do
Bole mehane, veoma lep kraj. Vratili smo se tek oko 9 asova uvee. Kasno uvee
prispeo je od Andraija telegram u kome saoptava da je, ako to srpska vlada zatrai,
voljan narediti da se Karaorevi uhapsi.

26. jul
Otiao sam Ristiu i obavestio ga o telegramu. Rekao je da e uskoro spremiti sve
potrebne spise i opunomoenik koji e ih poneti moi e ve u petak da krene u Petu.
Dalje e saoptiti maarskoj vladi presudu koja treba da se donese protiv Karaorevia, s
molbom da je ja prosledim. Pomenuo sam da je Ljoti ve otiao iz Zemuna. U vezi s
tim primetio je da izgleda da je vojna stranka jo kod nas u ivotu. Zakljuuje to iz akta
zemunskog magistrata. Ja se, dabome, nisam najpovoljnije izjasnio o toj stranci.
Prilikom izlaska, jo u zdanju vlade sreo sam Joneska koji mi je saoptio sadraj jednog
 80

telegrama koji je prispeo iz Bukureta, po kome je eta Bugara od nekih 150 ljudi stvarno
pokuala da provali u Tursku. Vlaka vlada je, meutim, poslala vojsku na Dunav i bdi da
ne doe do ovakvih provala. S mamom sam se i Teodoroviem predvee izvezao u
Topider, pogledali smo u Konaku sobu u kojoj je Milo umro. Proitao sam u Noje
Fraje Prese jedan telegram datiran iz Beograda, koji govori o zavrnom pretresu. Sadri
mnoge neistine, pa i takve koje e uvrediti Srbe.73 Beka tampa se, uprkos toga to sam
na to ve upozorio Bajsta, vanredno nespretno odnosi prema Srbima. Ovakve okolnosti,
naroito poto je poznato da je Prese polusluben list, veoma oteavaju moj poloaj.
Nastojau da po mogunosti dr Rozen ispravi ovu greku. Uopte mi izgleda da se ovde
ni uz najvee napore ne mogu pobuditi simpatije za Austriju, pa taj nezahvalni posao neu
ni pokuati da preduzmem. Moje glavno nastojanje bie usmereno na to da pobudim
simpatije prema Maarskoj, a u tome u, ako uspem da za svoje ideje pridobijem
Andraija, moda i uspeti. Zbog toga bih voleo, kako ve pomenuh, da odem u Budim i u
Be.

27. jul
U podne sam s mamom i u pratnji Teodorovia otiao u Zemun, gde smo posetili
generala i njegovu porodicu, zatim ruali u jednoj bati i najzad u 3 sata otili na
petansku lau. Njen kapetan ula Malnai moj je stari poznanik, pa sam poverio mamu
njegovoj brizi. General Vagner je takoe otputovao tim brodom, njegova porodica
nameravala je da ga prati do Novog Sada. Brod je krenuo u 4 asa. Ja i Teodorovi smo se
odmah vratili amcem u Beograd i pourili u zgradu policije, gde je u prisustvu silne
gomile izreena presuda petnaestorici prisutnih zaverenika. etrnaestorica su osuena na
smrt, a jedan na 5 godina robije. Odsutni Karaorevi, Trifkovi i Stankovi osueni su
na po 20 godina zatvora. Smrtne presude bie izvrene sutra ujutro.

28. jul
Ujutro u pola pet otiao sam s Teodoroviem i Angerom na mesto na kome e se
izvriti pogubljenje; bilo je to na Karaburmi u jednoj udolini opkoljenoj breuljcima
izmeu Vinjice i Dunava. Iako vreme pogubljenja nije bilo objavljeno ipak sam na licu
mesta ve zatekao mnoge ljude, a sve vie ih je pristizalo iz grada. Mi smo zauzeli mesto
na jednom breuljku, u ijem je podnoju bila iskopana dugaka jama, koju su jo i tada
kopali. Kada su bili gotovi, u izbaenu zemlju nabili su etrnaest koeva, jedan pored
drugoga. Uskoro su (oko est asova) pod jakom vojnikom pratnjom stigli u zatvorenim
kolima osuenici. Postavili su ih uz jamu u kareu sainjenom od vojnika i proitali
presudu, to je trajalo prilino dugo. Na nogama osuenih nije bilo lanaca, ali su miice
ruku svakog od njih bile svezane na leima konopcem, ije je krajeve drao po jedan
andarm. Donji deo ruku su, meutim, mogli da pokreu i vie njih je puilo cigare. Narod
ih je doekao uzvicima Prokleti!, ali su se svi oni ponaali veoma odvano, video sam
 81

da se Pavle Radovanovi vie puta i osmehnuo. On je odbacio i eir, u kome su nali

cedulju na kojoj je pisalo da mu donesu u zatvor engleske turpije. Bogami, za ovo je ve
kasno. Posle proitane presude braa Radovanovi zagrlila su se i poljubila. Zatim su
jednog za drugim svu etrnaestoricu privezali uz koeve. Posle toga su prvome (Vidoju)
zavezali oi, a iz stroja su istupila etiri andarma i na dati znak opalili. Vidoje se sruio
mrtav, dva oveka su priskoila i odreila ili odsekla ue i bacili telo u jamu. Na isti je
nain streljan drugi osuenik, pa redom jedan za drugim svi ostali. Poslednji je bio
Svetozar Nenadovi, iji se visoki stas izazivaki uzdizao iznad streljanih drugova. Nije
hteo da dozvoli da mu veu oi, ali su mu ih ipak vezali. Sima Nenadovi, kada su streljali
onog ispred njega, sasvim se okrenuo oko kolca da ga ne bi video. Meutim, nijedan od
osuenih nije pustio ni glasa, nije ak ni zastenjao.74 Nisu bili svi smrtno pogoeni, vie
njih se nije odmah sruilo, ak kada bi skliznuli kraj kolca (sam sam video) otvarali su oi
i usta u bolnom gru. Na ove su ponovo pucali, da li su ih dobro pogodili ne znam, uo
sam da je Sima jo i u jami pokretao rukom. Nisu, meutim, mogli dugo da ive, jer im je
i etrnaesti baen u jamu ona je sva zatrpana. Dogodilo se i da je jedan andarm, opalivi
na jednoga koji se jo grio, promaio i metak je udario u kolac, odbio se otuda i tako
pogodio u oko jednog kapetana, koji se zvao Mijakovi, da je odmah umro. U etvrt do
osam bili smo kod kue. Ovaj prizor, sam po sebi straan, nije na mene nainio naroiti
utisak, najneprijatnije sam se oseao kada su osueni stigli na gubilite, ali zatim sam
oguglao75 i po povratku kui nisam oseao nikakvo uzbuenje. Otiao sam Ristiu i
saoptio mu da e spise koji se odnose na proces, ukoliko ih po meni ne poalje u Petu,
morati overiti kod Konzulata. Rekao je da e to imati u vidu. Izaslanik e krenuti u petak,
u sasvim poverljivom svojstvu, pa e me zamoliti da mu dam pismenu preporuku. Poto se
i Milivoj ukljuio u razgovor Risti je s uzbuenjem spomenuo76 telegram koji se pojavio
ve u svim austrijskim listovima, pa je prema tome jasno da potie iz Korespondenc
Biroa.77 Nije preutao koliko je taj telegram nainio lo utisak, a spomenuo je i to da e
traiti da pozovu na odgovornost onoga koji ga je napisao, kada se dozna ko je on. Rekao
sam mu da sam i ja bio zgranut njegovim sadrajem, skrenuo mu panju na nae teke
prilike i spomenuo da telegram moda potie iz Zemuna, a na kraju mu obeao da u o
tome pisati u Be. Milivoj je odluno urgirao da piem Andraiju, jer on samo u njega ima
poverenja, a ne i u Bajsta. Napisao sam dva izvetaja Bajstu, jedan o presudi i o
pogubljenjima, a drugi u stvari Korespondenc Biroa. U drugom sam malo otrijim tonom
istakao da ukoliko austrijska tampa bude objavljivanjem ovakvih lai davala dokaza
svom neprijateljskom raspoloenju prema Srbiji, moja e nastojanja ovde ostati bez
uspeha. Kopije oba izvetaja poslao sam Andraiju spomenuvi jo dolazak izaslanika. 78
Dobio sam telegram od ministra Boldiara Horvata da nastojim da zadrim
pogubljenja, jer jedna sudska komisija iz Pete namerava da ode u Beograd radi
rasvetljavanja nekih okolnosti, bez kojih Trifkovi i Stankovi teko da e moi biti
osueni. Odmah sam mu telegrafisao da su pogubljenja izvrena danas ujutro.
 82

Telegrafisao sam Andraiju da Karaorevia stavi pod policijski nadzor do prispea

spisa, da ne bi umakao. Spomenuo sam i Ristiu da u telegrafisati u tom smislu, na emu
mi je zahvalio. ukovi je javio da su na vest o bugarskoj raciji pogranini naelnici
dobili odmah nareenje da strogo paze na granicu i da po svaku cenu spree svaki njen
nasilni prelazak. Ovo, dakle, potvruje ono to mi je Risti ranije saoptio. Od Bajsta je
stiglo zvanino obavetenje o tome da kod nas uhapeni zaverenici nee biti izrueni. Ovo
u sutra saoptiti srpskoj vladi. Od Prokea sam ponovo dobio jedno privatno pismo. U
njemu je opisao berat, pa proizlazi da je on imao najveeg uticaja pri njegovom
sastavljanju, nadalje je pomenuo raciju u Bugarskoj. Stari gospodin veoma esto pie, a
to kako ujem nije njegov obiaj, moda me je ak i on zavoleo.

2 9 . ju l
Posetio me Risti, na povratku od amil-beja koji je doneo berat. Proitao je izvetaj
srpskog agenta u Carigradu, u kome ovaj otvoreno priznaje da jedino Prokeu mogu
zahvaliti da je berat ovako sastavljen, pa me je Risti zato zamolio da izrazim zahvalnost
srpske vlade kako Bajstu tako i Prokeu. Rekao je i to da e mi poslati i zahvalnicu
Skuptine na telegram sa izjavom sauea Maarskog parlamenta. Spomenuo sam mu
da sam ve pisao povodom telegrama Ko re sp o n d en c Bi r o a . Dalje sam nastojao da ga
u smislu Horvatovog telegrama pripremim za sluaj da kod nas ne budu osueni Trifkovi
i Stankovi. Rekao je da bi to izazvalo vanredno lo utisak. Proitao mi je francuski
prevod berata.
Otiao sam Longvortu, ponajvie zato da bih saznao da li da na sveano itanje
berata koje e sutra uslediti povedem i Teodorovia i Angera, iako poziv glasi samo na
mene. Longvort je potvrdno odgovorio. Zatim smo jo nadugo o svaemu razgovarali,
poto me je jedan veliki pljusak primorao da ostanem dugo kod njega. Zanimljivije stvari:
potvrda s njegove strane da se Milivoj po svaku cenu suprotstavlja ruskom uticaju, Risti
takoe nije proruski nastrojen ali on tedi Ruse. Onaj deo priznanja Mladena Nenadovia
koji nije obelodanjen (i koji je Milivoj preda mnom prekrio) sadri to da je Karaorevi
samo predao novac za izvrenje ubistva, ali novac zapravo potie od Turaka i od Rusa.
Za vreme moje odsutnosti bio je kod mene amil-bej, pa sam zato po podne otiao Ali-
beju i zajedno s njim amil-beju, koji se nalazio u Srpskom kralju. Sreli smo ga na ulici
i on se s nama vratio u svoje konaite. Bio sam kod njega nekih pola asa. To je mlad,
zgodan, plavokos ovek, veoma lepo govori francuski. Razgovarali smo ponajvie o
slinosti izmeu maarskog i turskog jezika. Dobio sam pismenu zahvalnicu Skuptine
za izjavljeno sauee Maarskog parlamenta. Od mame, koja je trebalo da jutros stigne
u Petu sve do sada (11 asova nou) nisam dobio telegram, to me uznemiruje.
Teodorovi je danas ponovo dobio od Maurija pismo, koje je pisao iz osijeke bolnice.
Mnogo moli da mu poaljemo novaca i obeava da e sjajno ispraviti svoju greku.
 83

30. jul
Danas u jedanaest bilo je u Konaku sveano itanje berata. Bili su prisutni ministri,
senat, jedna deputacija graana i sav konzularni kor. amil-bej je doao s Ali-bejom.
Odmah za njima doao je Milan s namesnicima. amil je izvukao iz svilenih pokrivaa
berat i proitao ga na turskom jeziku, a dragoman na srpskom. Zatim je amil na
francuskom jeziku odrao kratak govor, ali zbog uzbuenja tako tiho i tako isprekidano da
je ovek jedva mogao razumeti nekoliko rei. Odgovorio je Milivoj. Glavna sadrina
njegovog govora bilo je to da e Milan voditi istu onakvu miroljubivu politiku kakvu je
vodio Mihailo. Posle kratkotrajnog opteg razgovora svi smo otili. Naravno, odmah sam
o ovome napisao izvetaj Bajstu i Prokeu. Pisao sam Beli Orciju. Naroito sam mu
skrenuo panju na budalatine Korespondepc Biroa. Dalje sam ga molio da nastoji da
Teodorovi bar jo ove zime ostane u Beogradu. Pisao sam Mauriju, iskrivljenim
rukopisom i bez potpisa, i naloio mu da ode u Budim i da me obavesti o svojoj tamonjoj
adresi. Poslao sam mu 20 forinti.

31. jul
Dobio sam pismo od konzula u Sarajevu Hercfelda, estitao mi je na uspehu koji
sam ovde izvojevao za tako kratko vreme. Obavestio me je o nekim prilikama u Bosni i
priloio pregled rasporeda turske vojske koja se nalazi u Bosni. Steji mi je doneo
prepise akata koji se odnose na atentat, koje sam ja overio. Istovremeno mi je predstavio
predsednika suda Lazarevia koji e ova akta odneti u Petu i pri tamonjem sudu vriti
funkciju izaslanika srpske vlade. Lazarevi e otputovati danas brodom. Pisao sam o
tome Andraiju i ponovo ga zamolio da lica koja su kod nas uhapena budu strogo
kanjena. Pismo sam predao Lazareviu. Od mame sam jo prole noi dobio telegram da
je sreno stigla.

1. avgust
Danas su bili ispiti u ovdanjoj katolikoj nemakoj osnovnoj koli. Naravno, morao
sam da prisustvujem, ak sam delio i bakie kao nagradu deci. Ova kola koju Be
pomae, stoji zaista na veoma slabim nogama. Svako popodne maujem se s
Teodoroviem i Angerom. Danas je bio kod mene i Dozar (Dausare) i maevao se sa
mnom. Prilikom jednog mog napada vrh maa je prodro kroz masku i povredio ga ispod
oka. Nadam se da mu nee biti nita.

2. avgust
Posetio me je kolski savetnik u Granici Bogievi (poreklom Dalmatinac). Ruao je
kod mene i popodne sam iziao s njim u Topider i Koutnjak. uo sam da je general
Vagner proizveden u feldmaral-lajtnanta i naimenovan za guvernera Dalmacije.
Povodom toga preao sam u Zemun da estitam njegovoj supruzi. U Topideru sam se
 84

sreo s knezom. Pitao sam ga kakvu e odluku doneti o Karaoreviu. Rekao je da jo

nisu gotovi sa spisima ali e ih uskoro otposlati i zatraiti njegovo izruenje. Posetio
sam i Dozara, njegova rana na oku prilino je beznaajna.

3 . a vg u s t
Posetio sam Joneska. Kod njega sam zatekao i Skovasa i Marinovia kako uveliko
raspravljaju o zasedanju Skuptine. Prepirka uopte nije bila zanimljiva, iz Marinovievih
tvrdnji video sam samo to koliko on ne smatra Srbiju dopunskim delom Turske, tavie
posmatra je ve kao potpuno samostalnu dravu, koja ima pravo ak i da bude
predstavljana. Odande smo, s izuzetkom Marinovia, otili Engelhartovima i proveli kod
njih vee sve do 11 asova. Posle podne sam s Teodoroviem posetio Tomaniju, dalje
kapetana Lejanina, upravnika kadetske akademije, koji ima veoma lepu enu, zatim
Petronijeviku i, na kraju, Longvorta, koji e prekosutra otputovati u Carigrad.

4 . a vg u s t
Doao je k meni neki dr il, glavni urednik litografisanog bekog
Ko re sp o n d en ca , s pismenom preporukom barona Gagerna. eleo bi da ovde nae
dopisnika i moli me da ga upoznam barem s Ristiem. Dugo sam s njim razgovarao. To je
stari inovnik, sluio je ve i za vreme Meterniha, i ba iz tog razloga nije najvei prijatelj
sadanje beke tampe. Tako sam mogao do mile volje da grdim Noje Fra je P re se zbog
onih zlonamernih lanaka koje u poslednje vreme donosi protiv Srbije. 79 Priao je
zanimljive stvari o pojedinim linostima iz krugova bekog Ministarstva inostranih
poslova. Izgleda da mu je naroito antipatian naelnik Hofman, a prema njegovom
prikazu ni Bajstov poloaj nije najsigurniji. Priznao je da Andrai sada dominira
situacijom i da ima vei uticaj od Bajsta. Za Belu Orcija je napomenuo da je veoma
vredan i da ga u Ministarstvu vole. Povodom praznika strelaca primetio je da je po
njegovom miljenju neizbeno da Nemaka pre ili posle postane velika federativna
republika. Posle toga sam dr ila predstavio Ristiu, koji ga je veoma srdano primio i
obeao da e uvek davati podatke dopisniku koga on ovde bude angaovao. Rekao sam da
sam ja preporuio dr Rozena, Risti nije imao nita protiv toga. Jo sam spomenuo
Ristiu da bi jedan od zaverenika, Antonovi, koji, kako sam uo, nee biti osuen na smrt
jer mnogo zna o Karaoreviu, mogao biti iskorien u procesu koji se vodi kod nas. On
je to oberuke prihvatio, treba samo da razmislimo o modalitetima. Od Ristia sam dr
ila odveo Rozenu, koji se i primio dopisnitva. U isto vreme sam Rozenu spomenuo da bi
bilo dobro lanak Fraje Prese-a demantovati u Lojdu i u Peti Naplo-u. Obeao je da e
jo danas pisati. Dr il je ruao kod mene. Po podne su me posetili inenjeri Oto Petenji
i Laslo enge, koji hoe da u Srbiji kupuju lipere za alfeldsku prugu. Dobio sam od
srpske vlade spise koji se odnose na Karaorevia, kao i zahtev da se na osnovu presuda
izdejstvuje njegovo izruenje. Ove sam spise poslao Andraiju, s napomenom da je zahtev
 85

za izruenje samo formalnost i da je stavljen samo zato da bi Karaorevi mogao kod nas
biti uhapen. Da bih olakao donoenje osuujue presude pomenuo sam jo ivog
Antonovia, ije bi se svedoenje moglo iskoristiti. Na kraju sam ga zamolio da bude
objavljen demanti koji e dr Rozen poslati listu Peti Naplo. Dobio sam od srpske vlade
pismo adresirano na Bajsta, u kome Namesnitvo saoptava izbor kneza Milana i potvrdu
njegovog izbora od strane Porte. Posetio sam sa Joneskom Marinoviku. Izgleda da bi
voleli da me upecaju za njihovu Kristu, barem ova pokazuje silne simpatije za sve to je
maarsko. U Bueovicama je u banji kupila lepezu s Deakovim portretom i nju mi je
veoma slavodobitno pokazala. Ali uzalud! Odatle smo otili ikinovima i tamo proveli
vee do 11 asova.

5. avgust
Posetio sam Petenjija, engea i dr ila, koji se sva trojica spremaju da ve danas
otputuju. Doao je dr Rozen i budui da putuje u Petu zamolio me da mu dam pismene
preporuke za Etvea i Kemenja. Obeao sam mu to za sutra. U isto vreme skrenuo mi je
panju na jedan lanak u Vidovdanu, u kome je jako napadnut poluslubeni Ungarier
Lojd zbog pisanja protiv srpskog pravosua u vezi sa pogubljenjima. 80 Ovaj je lanak
napisan u srpskom Ministarstvu otrijim tonom zato to su verovali da je Ungarier Lojd
poluslubeni list. Zamolio sam ga da ode Ristiu da mu objasni da to nije poluslubeni list
pa ako im je to mogue, neka uine neto u tom pogledu, jer ja ne bih hteo da zbog
ovakvih sitnica stalno trkaram u Namesnitvo. Po podne je Longvort s porodicom
otputovao na dva meseca u Carigrad. Ceo ga je konzularni kor ispratio do broda, a Ali-bej,
ja i Teodorovi sve do Zemuna, odakle smo se odmah vratili. Svratio sam kod Joneska, i
tu se upoznao sa ikinovim sekretarom Trojanskim, koji je bio na odsustvu i stigao jue.
Danas prispeli Viner Abendpost uz demanti telegrama Korespondenc Biroa donosi i moj
izvetaj, o ovoj stvari, ne navodei, naravno, moje ime, i malo drugaijim reima. Nadam
se da e izazvati dobar utisak.81

6. avgust
Bela Venkhajm mi je poslao dva ruska pisma koje je urednik lista Ruskije
Vjedomosti, Samarski, pisao Karavelovu, naravno u prepisu, s uputstvom da ova pisma
mogu pokazati srpskoj vladi ako to naem za shodno. U tim je pismima znaajno to da se
u njima Karavelovu skree panja na dva broja lista Ruskije Vjedomosti, i to na neke
lanke u njima koji su potekli iz veoma pouzdanih izvora. Poto su ti lanci objavljeni jo
proletos i, ako se ne varam, u njima pie da e u Beogradu doi do velikih promena, jasno
je da neko iz Beograda obavetava Ruse. I ko zna nije li ovaj prijatelj Rusa bio upoznat s
atentatom? Pisma su pisana na ruskom jeziku (u prepisu Joefa Ferenca), ali sam ipak
uspeo da ih s Teodoroviem proitam. Posetio me kapetan Lejanin, a kasnije i
Trojanski. Doao je dr Rozen i ja sam mu predao ve pripremljena pisma za Etvea i
 86

Kemenja. U isto vreme dao sam mu da proita i pisma upuena Karavelovu. On je takoe
naao da su veoma zanimljiva i pitao ne verujem li na osnovu ovoga da su u ubistvo
umeani i prsti Rusije. Na to sam, naravno, zaobilazno odgovorio. Rekao je da je govorio s
Ristiem, koji je ve itao lanak u Viner Abendpostu, s kojim je veoma zadovoljan, a to
e biti objavljeno i u slubenom listu. Meutim, u Upgarier Lojdu ima opet neki
uvredljiv lanak, na koji e takoe odgovoriti.82 Rekao sam mu da mi nije stalo, jer me
Ungarier Lojd ba nimalo ne interesuje. Zaista mi je ve dosadilo ovo natezanje zbog
budalatina tih glupih novinara.

7. avgust
Posetio me izvesni advokat iz Novog Sada koji se zove ili i uruio mi posetnicu
vladinog komesara Asta. Rekao je da je doao u Beograd da pribavi dokaze protiv
Miletia, naroito fotografiju Pavla Radovanovia, da bi se moglo utvrditi da su Miletia
videli u razgovoru s njime.
Otiao sam Ristiu, odneo mu Karavelovljeva pisma. On ih je proitao i zadrao kod
sebe. Zamolio sam ga da mi ih posle upotrebe vrati i da me obavesti o rezultatu. Obeao je
da e to i uiniti. Rekao je da o pitanju Bugara zna samo toliko da agent srpske vlade u
Bukuretu nema mnogo poverenja u vesti koje dolaze iz vlakih izvora. to se tie
Karaorevia saoptio mi je da je vlaka vlada na osnovu zahteva srpske vlade stavila
njegova imanja u Vlakoj pod sekvestar, dalje, da se prema verodostojnim obavetenjima
Karaorevi stalno prepire sa svojom enom (u Peti) i da se uzajamno optuuju za
ubistvo.83 U pogledu demantija Viner Abendposta primetio je da on sasvim umiruje srpsku
vladu, a za druge im listove nije stalo. On se bojao samo toga da bi vesti koje sumnjie
srpsko pravosue mogle nepovoljno uticati na razvoj pitanja jurisdikcije. Posetio sam s
Teodoroviem pukovnika orevia. Dobio sam dva pisma od Bele Orcija. U jednom
mi je saoptio da e Teodorovi ostati preko zime u Beogradu, kako sam ja eleo. Dalje je
u pogledu bugarskog pua izneo svoje gledite da je ovaj stvarno bio povezan s
revolucionarnim elementima Balkanskog poluostrva i junih Slovena, pa uprkos zapadnim
vladama i protivljenju ruskog agenta u Bukuretu, nameravaju da sprovedu kolektivnu
anketu. Car se jako ljutio to konzuli u Vlakoj nisu nita znali o tom pokuaju, i eli da
konzulati budu jedan s drugim u vezi. U drugom pismu obeava da e preduzeti korake
u vezi s lanim telegramima Korespondenc Biroa. Zatim me upozorio da su u
krugovima maarske vlade izrazili zabrinutost da srpska vlada, iako je ona sama lojalna,
nee biti u stanju da obuzda srpsku revolucionarnu stranku i zato treba da bdim nad time.
Na kraju me obavestio da je kod njega bio Daud-paa, koji je obilazio Evropu da nabavi
novac za turske eleznice, i da se odluno izjasnio za prugu Novi Pazar Brod, dok nee
ni da uje o tome da bi pruga prolazila kroz Srbiju. Ponovo sam poslao Bajstu nekoliko
izvoda iz srpskih novina, s kratkim izvetajima o povoljnom utisku koji je izazvao
demanti Viner Abendposta.
 87

8. avgust
Poto general Vagner, koji je naimenovan za guvernera Dalmacije, danas ujutro
putuje iz Zemuna preko Paneva, siao sam s Teodoroviem do broda koji usput pristaje u
Beogradu, da bi se jo oprostili od njega. Doao je k meni Orekovi. Milivoj je ve vie
puta pred njim izjavio kako bi to bilo loe kada oni koji su kod nas uhapeni ne bi bili i
osueni, to bi mnogo tete nanelo njegovim prijateljskim nastojanjima, zato je njegova
elja da ih maarska vlada osudi, pa je pozvao Orekovia da pie u tom smislu svojim
prijateljima u Peti. Orekovi nalazi da je ova elja glupa, jer zna da vlada ne moe da
utie na donoenje presude. Doao je da mi to kae samo zato da bih i ja odgovorio u
slinom smislu ako mi se obrate, dodue ukoliko to naem za shodno. Rekao sam mu da
sam to ve u vie mahova uinio i molio ga da govori s Milivojem i s Ristiem i da im
objasni da nikako ne bi bio znak neprijateljskog raspoloenja ako oni i ne bi bili osueni.
Dalje je rekao da je o tome s njim govorio, dodue, samo Milivoj, ali je ubeen da je to
uinio po Ristievoj sugestiji. Uopte, njemu izgleda da Risti potpuno dominira
Milivojem, to je on (Orekovi) ovom prvom bio prorekao. Dalje se alio da
Namesnitvo vana politika pitanja ne shvata dovoljno ozbiljno. Tako da je on
(Orekovi) ve pre est nedelja bio podneo jedan memorandum u pogledu ueg
saveznitva s Maarskom. Stalno ih pouruju da donesu odluku o tome, ali Risti uvek
odgovara: bie to kroz nekoliko dana, jo nismo iscrpli predmet, koji je veoma vaan.
Uopte primeuje da Risti suvie diplomatizira i voli da lavira, a moda i ne shvata u
potpunosti ovako velika pitanja. Milivoj, koji vidi dalje i otrije, uverio se da e Srbija
imati budunost jedino ako se dri Maarske (ne Austrije), on je i voljan da odmah
pristupi reenju ovog pitanja, ali sada ve njime dominira Risti, koga, dodue, ne smatra
prijateljem Rusa, ali koji voli da odugovlai stvari. Orekovi im je rekao da na Bosnu
mogu raunati samo ako ih Maarska pomogne, i to samo mirnim putem, jer ako bi hteli
silom da je zauzmu pojavie se Hrvatska koja to nee dopustiti i koja e takoe eleti da je
zauzme za sebe. Stoga je on (Orekovi), ako bude video da ovde na trezven nain nema
ta da se uradi, spreman da napusti Srbiju i da se preseli u Hrvatsku da tamo agituje za
Bosnu. Na to sam primetio da je nama, po mom miljenju, potrebna jedna vea
junoslovenska drava da bismo paralizovali ruski uticaj, ali je zapravo svejedno da li e u
njoj glavnu ulogu igrati Srbija ili Hrvatska.
Sada bi moda bila bolja Srbija, jer ako bi Bosna bila prikljuena Hrvatskoj to bi
prouzrokovalo izvesne nezgode Kruni svetog Stefana i dualizmu; meutim, ako Srbi nee
s nama, ni to nije neko veliko zlo. Orekovi je upozorio namesnike i na to da se ne
uljuljkuju nadama ni u sluaju rata izmeu Austrije i Rusije, jer Austrija treba ovamo da
poalje samo 50.000 ljudi i celu e Srbiju moi da uniti. Pomenuo je dalje da je jedan
konzorcijum s Klapkom na elu ponudio da e izgraditi u Srbiji prugu, koja e ii od
Jadranskog mora preko Bosne, a nee ni traiti garanciju od Turske. Ni u tom pogledu ne
 88

mogu ovde da se odlue. Na kraju, vraajui se na poetak naeg razgovora, primetio

sam da iako bi nekanjavanje dotinih (Trifkovia, Stankovia i Karaorevia) ovde i
izazvalo izvesno ohlaenje prema nama, imaemo kasnije jo prilike da im dokaemo
nau prijateljsku naklonost, pa e tada to proi. Saoptio sam Teodoroviu jedan deo ovog
razgovora, izostavivi, naravno, sve ono to se odnosilo na Bosnu i na meusobni odnos
dvojice namesnika. Pisao sam Moldenhaueru da u pogledu eleznice nije jo doneta
nikakva odluka, meutim, im neto budem doznao obavestiu ga o tome.

9. avgust
Posetio me ministar vojske Belimarkovi, a ja sam otiao Engelhartu i Ali-bejovoj
eni, kao i Trojanskom, koga nisam zatekao kod kue. Napisao sam u Be izvetaj da je
Srbija mirna, da Bugari nisu odavde upali u Bugarsku i na kraju molio da se to pre rei
pitanje jurisdikcije i pote.84 Po podne sam se sa Teodoroviem odvezao do Banove vile
kraj Topidera. Nije bio kod kue ve samo njegova ena, erka i zet, profesor Todorovi.
Vidik je sa one uzviice divan. Oni izgledaju dobri, mili ljudi, a mlada ena je osim toga i
veoma zgodna. Dobio sam od Orcija telegram, u kome me poziva da saoptim ta sam
uo o upadu eta iz Srbije u Bugarsku, jer je agent u Vidinu javio o tako neem. Milo
Popovi je rekao da je prema jednom telegramu iz Pete Karaorevi uhapen.

10. avgust
Ujutro sam otiao Milivoju i upitao ga u kojoj je meri istinita vest koja se uje o
Bugarima. Naravno, kao to sam ve i onako znao, ponovo je potvrdio da iz Srbije nijedan
ovek nije preao u Bugarsku. tavie, rekao je, novonaimenovanom naelniku u
Negotinu pridodao je nekoliko uglednijih Bugara s uputstvom da opominju svoje
sunarodnike da budu mirni. Dalje sam ga pitao ta misli kako stoji vlada kod naroda. Na
ovo je odgovorio da je prema Namesnitvu, po izvetajima koji stiu sa svih strana,
poverenje moda vee nego to je bilo prema knezu Mihailu, a narodna vojska (koja
zapravo sainjava narod) spremnija je da ide u rat nego ranije. Na to sam primetio da se
tome veoma radujem, ali da li bi bilo uputno da sada neto zaponu. Odgovorio je da oni
to i ne nameravaju, jer svoje elje hoe da ostvare mirnim putem. Njihov je cilj (o emu
smo vie puta govorili) da se odri integritet Porte, da se ouva neposredna Portina uprava
nad Bugarskom, ali da Bosna i Hercegovina potpadnu pod srpsku upravu, uz plaanje
odreenog godinjeg danka Porti. U ostvarenju ovog njihovog cilja raunaju naroito na
pomo Austrije, a poglavito Maarske. Spomenuo je da e u ovoj kombinaciji ruski uticaj
sam po sebi ieznuti, jer nee imati vie ime da mame narode, a s druge strane oni po
nas ne mogu biti opasni jer ih je malo, a ako dobiju Bosnu bie toliko zauzeti unutranjim
poslovima da nee imati vremena da misle na novo proirenje.85 Rekao sam mu da ja
takoe smatram da je u interesu Maarske da se u ovim krajevima stvori jedna vea
junoslovenska drava, ali poto i Hrvati pretenduju na Bosnu nama je otprilike svejedno
 89

da li e se ona stvarati pod hrvatskom ili srpskom hegemonijom; srpska hegemonija bi

moda bila povoljnija, ali ako Srbi nee da idu s nama mi emo podrati Hrvate. Milivoj
je razumeo pretnju i rekao da oni prvenstveno ele savez sa nama, ali poto to ne moe da
bude javno ni sa nae ni sa njihove strane, ve samo tajno izmeu Maarske i Srbije, oni
jedino ele da maarska vlada utie na Be da Bajst kod Porte podri predaju Bosne.
Inae, poto zna da se spremam da odem gore, jo pre nego to otputujem govorie sa
mnom o tome. Napisao sam Prokeu privatno pismo u odgovor na njegovo. Pisao sam
Beli Orciju i zahvalio na njegovoj ljubaznoj intervenciji u stvari Teodorovia. Proitavi
u novinama da Andrai putuje na odsustvo, telegrafisao sam Okolianjiju i zamolio ga da
mi javi kada Andrai odlazi, kuda ide i koliko e ostati. Uvee stie odgovor da Andrai
polazi 23. i ostaje do 15. septembra. Napisao sam uli Andraiju privatno pismo i
zajedno s njim poslao i kopiju svog izvetaja [Bajstu.] Spomenuo sam da bih voleo da
odem gore i da mu lino referiem o stanju stvari.86 Posetio sam Belimarkovia. On je
takoe pomenuo hapenje Karaorevia i zahvalio na tome, rekavi i to da je ovo
hapenje izazvalo veoma dobar utisak u gradu. Pred vee sam otiao s Vatsonom i
Joneskom na ostrvo naspram topiderskog puta, gde smo Vatson i ja malo plivali po Savi.
Na povratku smo videli Petronijevieva kola pred njegovim vinogradom, pa smo otili
gore i zatekli njega i njegovu enu, koja je danas zaista bila veoma lepa. Uvee sam jo
otiao Ali-beju, koji e s porodicom sutra otputovati.

11. avgust
Telegrafisao sam Okolianjiju da mi odmah odgovori kuda ide Andrai. Posetio
me je Marinovi. Izmeu ostaloga govorio je protiv pripremanih reformi za koje jo narod
nije sazreo. Naroito smatra da bi pretvaranje Skuptine, koja je do sada bila samo igraka
u rukama vlade, u pravo zakonodavno telo, moglo dati veoma loe rezultate jer narod
nema ni pojma o ovakvim ustanovama, pa e dozvoliti da je vodi ona omladina koja je tu i
tamo neto proitala, ak putujui po inostranstvu i videla i ula, ali koja e, ne znajui da
to oceni, odjednom hteti da presadi u Srbiju institucije civilizovanijih naroda. Otpratio
sam s Vatsonom i Teodoroviem Ali-beja i njegovu porodicu u Zemun. Oni putuju dalje
koristei dobijeno odsustvo, a mi smo se brodom koji polazi u sedam asova vratili u
Beograd. Dvanaestorici srpskih oficira koji putuju u logor u Bruku, kod Bea, dao sam
otvorenu pismenu preporuku. Ovi e oficiri odneti u Petu i revolvere i bajonet kojima je
knez Mihailo ubijen, a koji su potrebni sudu u Peti. Od Ministarstva (spoljnih poslova u
Beu) dola je naredba prema kojoj e od sada susedni konzulati biti duni da saopte
jedni drugima svaki vaniji dogaaj. Uvee sam s Teodoroviem i Angerom otiao u
Nemaku arenu. Verujem da vie nikada neu kroiti u to pozorite, toliko je sve bedno.
Orci je telegrafisao da e, prema vojnim izvetajima, iz Beograda uskoro otii 500 dobro
naoruanih lica u Bugarsku, i pita me da li je to istina.
 90

12. avgust
Telegrafisao sam Orciju da su vojni izvetaji netani, bugarsku granicu niko ne sme
da pree. Posetio sam Kaljevia, urednika Srbije. Nastojau da se bolje upoznam sa
strankom Omladina. Vee sam proveo kod Vatsona sa Dozarom i Trojanskim.
Okolianji je telegrafisao da e Andrai za sada otputovati na svoje imanje.

13. avgust
Poto sam odluio da odem Andraiju i Bajstu i da im ivom rei referiem o stanju
stvari ovde, zatraio sam telegrafski od Bajsta 8 dana odsustva, a u isto vreme telegrafisao
i Beli Orciju da mi izdejstvuje odsustvo. Posetio me bivi ministar Lejanin i poto
putuje u Poane87 istovremeno se i oprostio od mene. Andrai je telegrafisao da je
danas otputovao na svoje imanje u Terebe, gde e provesti dve nedelje. Poslednja
telegrafska stanica je atoraljaujhelj, poslednja eleznika stanica Koice. 88 Veoma bi se
radovao kada bih ga potraio u Terebeu. Uvee sam s Vatsonom i Teodoroviem otiao
u Nemaku arenu, iako sam bio odluio da tamo vie ne odlazim.

14. avgust
Bela Orci je telegrafisao da mi je odsustvo odobreno, ali da saekam dok se Bajst
vrati u Be. Uprkos tome prekosutra u otputovati. Otiao sam Milivoju da mu kaem da
u otputovati. Rekao je da bi eleo da sa mnom jo opirnije razgovara, budui da stvarno
idem doi e sutra poto se dogovori s ostalim namesnicima. Spomenuo je da e Srpska
omladina uskoro odrati skuptinu u Novom Sadu. Ovo mu je javio jedan oficir imenom
Vlajkovi i obratio se srpskom Namesnitvu za instrukcije. Na to sam primetio da je sada
vreme da pokau da su nam iskreni prijatelji i da ne dozvole demonstracije protiv
maarske vlade. Odgovorio je da e dati instrukcije u veoma pomirljivom duhu, naroito
da Miletievo pitanje odvoje od politike i smatraju potpuno privatnim, dalje da se ne bave
mnogo politikom nego radije samo literaturom. Isti mu je taj oficir o raspoloenju u
graniarskoj oblasti rekao da se Granica jo uvek moe iskoristiti od strane austrijske
reakcije kao sredstvo protiv Maarske, ali Srbija moe na nju vriti veliki uticaj. U vezi s
tim Milivoj je obeao da, ukoliko bi do toga dolo, nee dozvoliti da se Granica iskoristi u
tom smislu. U pogledu bugarskog pitanja spomenuo je da su ponovo savetovali ovdanjim
Bugarima, kojih ima jo 3040, da ne poinju nita i da ostanu ovde i, s izuzetkom
jednoga koji je otiao, svi su ostali ovde. Naiao je Risti. Danas je i on bio naroito
govorljiv, veoma se povoljno izjasnio o prijateljstvu s Maarskom. Spomenuo je da oni ni
u kom sluaju ne bi mogli da poele da se ire prema nama, ali bi to eleli prema
slovenskim pokrajinama u Turskoj, a u tom sluaju ne bi trebalo vie da se bojimo ni
Rusa. Ja sam primetio da je to prirodno, jer ako junoslovenski narodi budu mogli da se
ujedine i da budu slobodni, uticaj e Rusije sam od sebe ieznuti, jer e ih tada uzalud
mamiti osloboenjem, ono njima vie nee biti potrebno. Dalje je rekao da e odmah im
 91

budu gotovi s procesima u vezi s ubistvom, energino pristupiti unutranjim reformama i

molio me da pourim sa reenjem pitanja jurisdikcije i pote.
Pred vee sam otiao kod Marinovike i proveo tamo nekoliko asova. Rekla je da
se pronose vesti da je Trifkovi sve priznao. Nae novine, meutim, jo nisu pisale o tome.

15. avgust
Pre podne je Engelhart odrao u naoj kapeli Te Deum povodom Napoleonovog
dana. Doao je sav konzularni kor, ministar inostranih dela, nekoliko autanata i Hiet.
Posle ceremonije svi smo otili kod Engelharta. Tu sam ikinu spomenuo da u sutra
otputovati, pa ako se do 22. (kneev roendan) sluajno ne bih vratio neka kao trei u
rangu on pozdravi kneza. (Naime, prema naimenovanjima Longvort, ja i ikin dolazimo
jedan za drugim kao diplomatski agenti.) Dolazio je kod mene Milivoj. Rezultat naeg
dugog razgovora je sledei:
a) Da doznam od Andraija da li je Maarska voljna da sklopi sa Srbijom ugovor o
trgovinskim odnosima, a naroito u pogledu tarifa, i to neposredno sa Srbijom. Ako to ne
ide, da li bi Austrija sklopila sa Srbijom takav ugovor, ili barem Austrija sa Turskom, ali
tako da u pregovorima uestvuju i srpski delegati.
b) Kakvo dranje savetuje Andrai Srbiji za sluaj da u slovenskim pokrajinama
Turske izbije revolucija, da li da ostane mirna ili da uestvuje u njoj.
c) ta da uradi Srbija ako se u sluaju francusko-pruskog rata Rusija aktivno umea
na Istoku i pobuni hrianske narode, ili
d) ako bi u tom sluaju Rusija dodue ostala neutralna ali bi te narode pobunila
pomou novca?
e) Moli da se to skorije rei pitanje pote i jurisdikcije.
f) Omladina hoe da odri svoju skuptinu ne u Novom Sadu ve u Temivaru. U
tom pogledu ponovio je ono to je jue rekao. Isto tako je ponovio i ve vie puta
dogovorena opta naela o integritetu Turske, preputanju uprave nad Bosnom i
Hercegovinom Srbiji i savezu s Maarskom.
Milivoj me je zamolio jo i to da izdejstvujem kod maarskog Ministarstva da so
koju nameravaju da prodaju Srbiji nikako ne daju Mii, koga smatraju sumnjivim, jer nee
vie trpeti njegove agencije. Posetila me je ena generala Vagnera sa svojim ocem,
baronom oltenom, i u isto vreme su se i oprostili od mene, jer e prekosutra krenuti u
novo mesto slubovanja njenog mua u Zadar. Za to je vreme doao i ikin, koji je samo
hteo da se pozdravi pre mog odlaska. Zaista je veoma armantan.

16. avgust
Ujutro u 7 asova poao sam iz Beograda i u 1 as stigao u Bazja, gde sam se
upoznao s carinskim inovnikom Keresteijem, koji mi je pokazao carinske preglede koji
e kasnije moi da mi koriste. Pozvao sam eleznikog inspektora Klaubera da mi da
 92

pregled svega oruja koje je preko Bazjaa otilo u Srbiju. Uvee sam dalje otputovao
eleznicom.

17. avgust
Ujutro posle 6 asova stigao sam u Cegled, gde sam se sreo sa Sendijem i dravnim
sekretarom Tanarkijem. Vozom je iz Pete stigao Laci Seenj, s kojim u nastaviti put; on
e me otpratiti do Pipek Ladanja, pa e se onda vratiti. Kao i uvek u poslednje vreme,
tako je i sada neprekidno govorio o svom odnosu sa Keneijevkom. Kod Mikolca je u
moj vagon uao jedan svetenik u graanskom odelu. Upustio se sa mnom u razgovor i
mnogo eleo da sazna ko sam i, poto sam mu rekao da dolazim iz inostranstva i za svaku
zemlju koju je pomenuo odgovorio odreno, najzad sam mu rekao samo da dolazim iz
evropskog dela Turske. Na to je poeo da pria o svojim putovanjima po Istoku i rekao da
se zove Kritofi i da je papin komornik, a zatim je preneo razgovor na Rim i saoptio
mnogo zanimljivih pojedinosti iz ivota Montigrorea, Lista, pape i drugih. Samouveren,
lukav neki ovek, koga je silno kopkalo da dozna ta sam ja. Najzad, kada smo stigli u
Koice i tamo odseli u istom svratitu, rekao sam mu ko sam. Prenoio sam u Koicama.

18. avgust
Rano ujutro poao sam iz Koica u Terebe (Andraijev dom). Put je vodio kroz
divan predeo, meutim, kasnije se vreme natutilo, tako da od lepog predela nisam nita
video. U Terebe sam stigao u 1 as posle podne. ula Andrai, koji sada ovde boravi s
porodicom i Okolianjijem (koji je postao sekretar) i namerava da provede ovde i
odsustvo do 15. septembra, primio me veoma srdano, tako da sam se oseao veoma
dobro. Posle ruka obili smo tale, zatim smo se odvezli do jednog rukavca Bodroga i
tamo okupali. S Andraijem sam o politici govorio samo sasvim uopteno, ostavljajui
iscrpniji razgovor za sutra.

19. avgust
Ujutro smo Andrai i ja zajedno seli i ja sam mu izneo politiku situaciju, naime da
juni Sloveni, a naroito Srbi, nisu mnogo privreni Rusiji i simpatiu je samo utoliko to
svoje osloboenje oekuju ponajpre od nje, a navikli su da i do sada dobijaju od nje
najvie pomoi. Ako bi ih, meutim, pomogla neka druga sila, a naroito mi, i kada bi se
moglo savladati nepoverenje koje jo prema nama gaje, tada bi mogli u potpunosti postati
nai sasvim dobri prijatelji; za to se ukazuje naroito dobra prilika za vreme sadanjeg
Namesnitva, koje izgleda da nama naginje. Izneo sam Andraiju u glavnim crtama
sadraj svojih brojnih razgovora s Milivojem. Napomenuo sam, meutim, i to da srpska
vlada prema Maarskoj pokazuje najvee simpatije, ali prema Austriji samo antipatiju i
Austriji e se pribliiti samo ako bude znala da e onaj koji bude radio na tom zblienju
biti Andrai. To mu se, video sam, jako svidelo. Da bih ovo to vie potvrdio saoptio sam
 93

mu Milivojeva pitanja u pogledu dranja Srbije u sluaju da u Turskoj carevini izbije

revolucija. Na ovo je odgovorio da ih opomenem da budu na miru, jer mi hoemo da im
pomognemo, ali samo ako ostanu mirni. Zatim sam preao na pitanje preputanja Bosne i
Hercegovine Srbiji. Andrai je ve znao za taj plan, verovatno mu ga je saoptio
Orekovi. Njemu se plan svia, a i ja sam nastojao da navedem to je mogue vie
razloga zbog kojih bi njegovo ostvarenje po nas bilo povoljno. Andrai je samo
napomenuo da e to naii na velike tekoe prvenstveno kod nas. Vojna stranka nije
prestala da posmatra Bosnu kao kompenzaciju za sve dosadanje gubitke i sa sigurnou
rauna na njeno zauzimanje, a u tom smeru nastoji da pobudi i carevo interesovanje. 89
Bajst se, pak, boji takve smelije politike. Car bi se, moda, mogao pridobiti za ovaj plan
samo ako bi nama bio pripojen deo turske Hrvatske do Vrbasa. Kada bi, meutim, ovo i
uspelo, drugu e tekou predstavljati suprotstavljanje turske vlade, koja u svojoj
nerazumnoj vezanosti za prolost nee pristati da ustupi Bosnu i Hercegovinu. Treu
tekou predstavlja pripajanje nama onog gore navedenog dela Bosne. Uprkos ovim
velikim tekoama on e to pokuati, a dotle da Bajstu ne govorim o tome. Ovaj je plan
utoliko poeljniji, to bismo njime lake uspeli da zadamo jedan osetljiv udarac Rusiji. Car
eli rat da popravi utisak Kenigreca, Andrai takoe smatra da je carevini potreban jedan
pobedonosni rat, taj rat ne moemo voditi protiv drugih nego ba protiv Rusa, i ako
pobedimo zauvek emo slomiti rusku mo. On je govorio s knezom Napoleonom kad je
ovaj bio u Budimu i nastojao da ga (Andraija) pridobije protiv Pruske. Ovome se Andrai
odluno protivio, ali poto je caru Napoleonu bezuslovno potreban rat, dao mu je savet da
zajedno s Austrijom napadne Rusiju pod izgovorom osloboenja Poljske. Knez je
Napoleon pohlepno prihvatio ovaj plan i s ubeenjem obeao da e za taj sluaj, ma kada
da ustreba, dvesto do tristo hiljada Francuza za nekoliko nedelja biti na Rijeci. Zajedno s
njima prodrli bismo u Poljsku i dalje ne bi trebalo ni ii, ve samo nju odvojiti od Rusa.
(Andrai nije rekao kakvi bi bili njegovi dalji planovi s Poljskom, ali mislim da bi eleo da
je povee s Maarskom.) Meutim, za izvoenje ovog plana potrebno je da Rusija
zapone rat, a za ovo smatra podesnim podravanje plana o Bosni, na ije izvoenje
Rusija nee pristati, zbog ega onda moe doi do rata. S druge bi se strane, opet, juni
Sloveni mogli obavezati jednim tajnim ugovorom da daju odreene kontingente. S ratom
bi trebalo ekati samo dotle dok kod nas stupi u ivot sistem domobranstva, a s druge
strane treba pouriti poto se ovaj plan moe izvesti samo za Napoleonovog ivota a on
teko da e jo dugo. Na osnovu ovoga Andrai me ovlastio da izjavim srpskoj vladi da
on podrava plan o Bosni i da bi eleo da mu o tome srpska vlada sastavi memorandum, u
kome bi iznela nunost ovog plana i nain njegovog izvoenja. Prva taka memoranduma
bio bi, naravno, integritet Turske, zatim davanje odreenog kontingenta u sluaju rata.
Posle ovoga izneo sam nekoliko manjih stvari, naime da bi bilo dobro pouriti stvar pote
i jurisdikcije, zatim elju srpske vlade da s nama sklopi trgovinski ugovor. On smatra da bi
to bilo veoma dobro, samo bi ovaj ugovor morali zakljuiti s Austrijom. Pomenuo sam
 94

skuptinu Omladine i preporuio da je odobre. On takoe smatra da je to uputno.

Pomenuo sam subvencionisanje Vidovdana i da smatram da bi bilo dovoljno 50
0#. On je
voljan da da ovaj iznos, rekao je da mu to dostavim pismeno. U pogledu Karaorevia
istakao sam koliko bi bilo potrebno da bude osuen. Andrai je dobio poziv od cara da
doe u Il u lov na divokoze, pa e prekosutra otputovati. Radujem se tome utoliko to e
sada imati prilike da govori o stvarima koje sam mu spomenuo.

20. avgust
Pre podne sam krenuo iz Terebea i oko 5 asova stigao u Tokaj, gde sam seo u voz
za Petu.

21. avgust
U Solnoku je u voz uao Miklo Blakovi, koji je doao samo da bi se sa mnom
sastao. Oko 9 asova stigao sam u Petu. Odmah sam otiao u Petanski krivini sud, a
tamo kod vrhovnog tuioca Strokaija. Tu sam zatekao i Lazarevia. Rekli su mi da bi bilo
potrebno suoenje ovdanjih uhapenika sa zatvorenicima u Beogradu koji su jo u ivotu,
dalje bi bilo poeljno kada bih ja posvedoio da okrivljeni nisu mueni. Rekao sam da e
to teko biti mogue, ali u pitati Ministarstvo u Beu. Posetio sam Gorova i rekao mu
da do sada nisam imao vremena, ali da u od sada paljivo pratiti trgovake stvari.
Sastao sam se s Domicijem Telekijem, koji me zamolio da mu budem svedok u jednom
dvoboju, ali sam to zbog svojih poslova odbio. Sreo sam se s Maksom Irmenjijem,
Leonom Beotijem i drugima. Uvee sam bio u pozoritu. Odseo sam kod mame.

22. avgust
Jutros sam brzim vozom otputovao u Be. Istim je vozom putovao i Andrai, pa me
pozvao k sebi u kupe. Priao je o veoma zanimljivim stvarima i ispriao mi tajnu istoriju
Nagodbe. Potraio sam Belu Orcija. Rekao je da e Bajst stii tek veeras. Za sada sam s
njim govorio samo uopteno. Otiao sam Mari Rabatinski, ali su mi rekli da je
otputovala. Odmah sam poao kod Gromanke u Pencing. Rekla je da je Mari otila u Il,
ali je naloila da joj ako doem telegrafiu i ona e se odmah vratiti. Poto ja to nisam
hteo, telegrafisao sam joj da doe sutra uvee u Linc i da emo se tamo sresti. Kod
Gromanke sam video svog sina, koji je prilino porastao i veoma je nestano dete.
Uvee sam otiao u pozorite i bio u Andraijevoj loi, a posle smo ga Orci i ja otpratili do
stana, kuda je doao jo i Bela Venkhajm, pa smo ostali sve do pola 12.

23. avgust
Ujutro sam bio kod Bele Orcija, izloio mu optu politiku situaciju i s njim
pojedinano pretresao one take koje u dalje spomenuti kod opisa svojih razgovora s
nadlenim referentima. U pogledu trgovinskog ugovora primetio je da se moe zakljuiti
 95

mimo Turske, neposredno sa Srbijom, pod firmom ispravke graninog prometa. Posetio
sam naeg politikog referenta barona Depona, kome nadugako opisujem politike
prilike u Srbiji. (Naravno, u bekom Ministarstvu nisam rekao ni jednu re o bosanskim
planovima.) a) Spomenuo sam mu pitanje pote i jurisdikcije, on smatra da ih treba
podrati. b) Zamolio sam ga da kod redigovanja Crvene knjige obrate veliku panju na
moje izvetaje, jer ako bi oni bili odtampani onako kako sam ih napisao, ne bi mi bilo
opstanka u Srbiji. On je ovo kategoriki obeao. c) Upozorio sam ga na raspoloenje u
Granici, zbog koga na Granicu ne moe raunati ni Be ni Budim, ve jedino Srbija.
Ispriao sam kako vojna stranka, uprkos nepovoljnoj situaciji, potpiruje vatru
nagovetajima o zauzimanju Bosne i koliko rui moj ugled svojim tajnim izaslanicima koji
u Srbiji odmah bivaju otkriveni. Molio sam ga da obrate panju na ovu okolnost. d)
Pitao sam ga da li je Bajstova elja da pravim izvode iz srpskih novina. Odgovorio je
potvrdno, dodavi da on ak to veoma eli. Poto je to sitnica i treba to da radim, kako on
ree, samo ako ba naem neto, nastaviu s tim. e) Smatra da moje svedoenje u
Karaorevievom procesu nije preporuljivo. Otiao sam kod Bajsta. Doekao me je
reima: Wir haben ein gutes Geschft miteinander gemacht. Poto bih eleo da s njim vie
razgovaram primie me prekosutra u 12 asova. Govorio sam s Belom Orcijem. Rekao
je da e pred delegacije izai s predlogom da svi vaniji generalni konzulati na Istoku
budu agencije, da se generalni konzul bavi iskljuivo politikom i da ima platu 8400 forinti,
a da mu bude pridodat jedan vicekonzul koji e obavljati konzulske poslove. Poto ovo
treba da bude ostvareno jo u toku godine, neu govoriti o povienju svoje plate kako sam
nameravao. Posetio sam Ali-bejovku i s njom proveo vee.

24. avgust
Ujutro me je posetio Bubenik i rekao da nikako ne eli da se vrati u Beograd, emu
se stvarno radujem jer bih vie eleo da zadrim Angera. Otiao sam kod personalnog
referenta Barba. Kod njega sam zatekao konzula iz Sarajeva Hercfelda pa tako nisam
mogao s njim iscrpnije razgovarati. Kasnije sam ruao s Hercfeldom. On je o Granici i
pristalicama vojne stranke rekao isto ono to sam ja ve zapazio. Vratie se preko
Beograda. Upoznao sam se jo s konzulom Hanom, koji je mnogo pisao o Albaniji.
Otiao sam baronu Gagernu i govorio s njim o srpskim eleznicama. On je takoe
miljenja da solunsku i istanbulsku prugu treba provesti kroz Srbiju. U pogledu pote
rekao je da nema nikakvih tekoa da se postigne sporazum i, ako to srpska vlada eli,
pregovori mogu uskoro da ponu. Obavestio sam ga i o jurisdikciji, iako ovo pitanje ne
spada u njegovu nadlenost. Spomenuo sam mu elju Srbije da zakljui trgovinski ugovor.
On to smatra veoma poeljnim, samo tvrdi da Lonjai, kao to je ve i izjavio, nee da
pristane upravo na snienje uvozne carine za svinje, a to Srbima najvie lei na srcu.
Govorio sam o jurisdikciji sa sekretarom grofom Reverterom, meutim, on ne zna u
kakvom je stadijumu ova stvar. Uvee sam otiao u pozorite, naravno u Burg, a posle
 96

toga lepo mirno kui.

25. avgust
Dugo sam razgovarao s Barbom. Za Teodorovia kae da je ve uo od Orcija da e
ovaj preko zime ostati kod mene, ali da e biti dobro da se o tome jo i pismeno izjasnim.
Izrazio sam elju da ostane Anger, jer sam s njim veoma zadovoljan, i naglasio kako
dobro deluje kada meu lanovima Konzulata vlada sloga. On je na to primetio da
ubudue na Orijentu nee niko moi da napreduje ako ne zna maarski. Ja sam ga
uveravao da e Anger, ako treba, i to nauiti, za sada meutim, nije potrebno jer ja i
Teodorovi znamo. Rekao je da piem o tome i da se nada da e Anger ostati. Pitao sam
ga da li treba uvek da zatraim odsustvo ako elim da putujem po Srbiji. Odgovorio je da
treba barem da prijavim. Isto tako treba pismeno da zatraim da se u nazivu pored
Konzulat stavlja svuda i Agencija. U vezi sa ukovievom molbom da mu se vreme
provedeno u Aleksincu prizna prilikom odlaska u penziju, treba takoe da se pismeno
obratim, a ovo treba da uinim i ako elim da za njega izdejstvujem novanu nagradu.
Posetio sam i sekcionsefa Hofmana. Obasuo me pohvalama i rekao da nastavim i
dalje s takvim izvetajima, jer bolje od njih ne mogu ni poeleti. Ponovio sam i njemu
svoje elje, rekao je da im samo podnesem sve to pismeno, sigurno e biti povoljno
reeno. Najzad sam dospeo do Bajsta. Samo sam malo mogao da govorim s njim o
politikom stanju stvari, a naroito o raspoloenju u Granici, koje sam naslikao vrlo
mranim bojama. Rekao je da bi mu bilo milo kada bih napisao neto o Granici. Pomenuo
sam mu trgovinski ugovor, koji on smatra poeljnim, zatim jurisdikciju, u pogledu koje
eli da bude veoma popustljiv.
Po podne sam poao u Linc da se tamo sastanem s Mari Rabatinski. Stigao sam
uvee, ali iako sam obiao sva svratita nisam je naao, pa sam prvim vozom krenuo za
Be, gde sam stigao

26. avgusta
u est asova ujutro. Na stanici sam naao Lacija Seenja, koji je doao iz
Gunundena od Keneeijevke i sa mnom e putovati u Petu, gde e saekati da ja krenem
za Beograd, pa e i on poi sa mnom. Kasnije sam otiao kod Mari Rabatinski i proveo
kod nje ceo dan i celu no.

27. avgust
Ujutro sam svratio na trenutak kui, a zatim sam se vratio Mari i ostao kod nje do
uvee, kada sam seo u voz i

28. avgusta
ujutro stigao u Petu. Otiao sam kod glavnog tuioca grada Pete i rekao mu da
 97

vlada ne dozvoljava da ja svedoim. Zahtev je za suoenje, kako ree, ve poslat meni u

Beograd. Osim toga obavestio me da je, po njegovom miljenju, delegirani sud pristrasan
prema Karaoreviu. Zbog toga sam otiao ministarskom savetniku Mihalju Sabou i
zamolio ga da nastoji da se prestane sa ovom pristrasnosti, jer ako bi usled nje
Karaorevi bio osloboen, to bi imalo vrlo loe posledice. Obeao je da e to izvideti.
Otiao sam upravniku pote Gervaiju, poto i maarska strana ima da kae svoju re o
ugovoru koji treba da se zakljui sa Srbijom. Rekao je da to se njega tie nema nikakve
smetnje i pregovori mogu da ponu u svako vreme. Skrenuo sam mu panju na Aleksinac.
Sa svoje strane, opet, on mi je saoptio da bi eleo da tarifa za Srbiju bude 5 krajcara, dok
oni u Beu ele da bude 1015 krajcara. Ako srpski delegat bude uz njega, onda e njegov
predlog proi. Po podne sam s Leonom Beotijem i Seenjem otiao u zooloki vrt, a
uvee sam bio u budimskom pozoritu u loi Lacija Radaija.

29. avgust
U podne sam sa Seenjem krenuo brodom za Beograd.

30. avgust
U podne smo stigli u Beograd. Teodorovi me obavestio da je dolazio ukovi.
Govorio je s Milivojem i ovaj ga je pitao ta misle o njemu u zemlji. ukovi je rekao da
ga smatraju spasiocem drave, ali nije preutao da iako je u narodnoj vojsci momad
dobra, oficiri ne vrede nita, a naelnici su tirani i ravnoduni. Na Milivojevo pitanje da li
bi se moglo raunati na ustanak u Bugarskoj kada bi tamo potajno bile upuene ete,
ukovi, kome Milivoj veruje, odluno je odgovorio sa ne. Ovo je, izgleda, Milivoja
oneraspoloilo, pa mu je ukovi savetovao da se okrenu prema Peti i nastoje da sklope
s Maarima savez, jer je to jedini spas za Srbiju. Govorio je i o Orekoviu, koji je o
lanovima sadanje vlade izjavio da su sve same iardije koji nikada nee preduzeti
nikakav krupan odluujui korak. Spise koje sam preuzeo od Teodorovia registrovau
sutra.

31. avgust
Danas je pre podne knez Milan poloio, uz crkveni obred, kamen temeljac budueg
pozorita. Bili smo prisutni i ja i Seenj.

1. septembar
Otiao sam u Ministarstvo i govorio s Milivojem i s Ristiem. a) Predao sam im
Bajstov odgovor na njihovo obavetenje o stupanju na presto kneza Milana i ovo im se
veoma dopalo. b) U stvari pote napomenuo sam da od strane beke i petanske
direkcije nema nikakvih smetnji, pa je tako sada na njih red da imenuju jednog delegata,
posle ega u ja pouriti da pregovori ponu. c) U pogledu jurisdikcije rekao sam da usled
 98

odsutnosti ministra pravde nisam, dodue, mogao da doznam u kakvom je stadijumu ova
stvar, ali prema onome to sam uo, Maari su voljni svega da se odreknu, a i Bajst se
izjasnio u istom smislu. d) Tada me Milivoj upitao ta sam svrio u stvari Bosne. uvi
ovo pitanje Risti se osmehnuo. Primetio sam da tu nema mesta smehu, jer emo moda
moi vie da uinimo nego to oni zamiljaju, a zatim rekao da Andrai odobrava plan
predaje Bosne i Hercegovine Srbiji. Jeste, ali Bajst? upitao je Risti. Pouzdano verujem
da e Andrai pridobiti za ovaj plan kako njega, tako i cara odgovorio sam. Zatim sam
rekao da Andrai eli da oni o ovome izrade jednu promemoriju. Risti je odgovorio da e
jo razmisliti, meutim, ne veruje da e Porta mirnim putem popustiti i on, mada bi takoe
voleo da se Istono pitanje moe ovako reiti, misli da e Porta popustiti samo ako na to
bude prisiljena optim ustankom hrianskih naroda. I ako bi prilikom kakvog rata na
Zapadu ovaj ustanak izbio, Srbija ne bi mogla ostati po strani, bila bi primorana da u
njemu uestvuje, ali se tada vie ne bi mogla pogaati. 90 Ja sam ga upozorio na opasnosti
koje bi im ovakav jedan ustanak mogao prouzrokovati. Poto bi ovim ustankom, rekao
sam, verovatno bili zahvaeni i nai Srbi, morali bismo postaviti na granici vojsku, koja bi
moda i intervenisala. Dalje sam jako naglasio kako i Hrvati ele da zauzmu Bosnu i da je
potreban samo mig iz Budimpete pa da se za nekoliko dana u Bosni nae 60.000 Hrvata.
Meutim, sve dotle dok Srbi mogu da dobiju Bosnu na miran nain, mi je ne elimo za
sebe. Risti je ponovo tvrdio da bi on najvie voleo da se ta stvar rei mirnim putem, samo
to bi to moralo biti uinjeno pre izbijanja ustanka. Pomenuo sam jo ispravku granice u
korist Hrvatske, kao i to da mi elimo da sklopimo s njima jo i jedan vojniki odbranbeni
i napadaki savez. Od onoga prvog se ne tue, meutim, to se tie ovog drugog eleli bi
da to odreenije opiemo; izgleda da se boje da emo ih upotrebiti za ponovno osvajanje
Nemake. Rekao sam im da nam to ni u kom sluaju nije cilj ali nisam poblie opisao
stvar i sada im jo nisam rekao da bi ovaj savez zapravo bio uperen protiv Rusije. Risti
je jo govorio o njihovom velikom uticaju u Bugarskoj i u Bosni, ja sam ih, meutim,
upozorio da se mogu razoarati i izrazio sumnju u to da Srbija ima zaista tako velik ugled
kod ovih naroda. Razgovor smo zavrili time da e oni jo razmisliti. Ne znam ta da
mislim o Ristiu, mnogo je sumnjiav, 91 mogue je, meutim, da je bio iskren kada je
izjavio da ne veruje u popustljivost Turaka, budui da ih dobro poznaje; inae, jednom
prilikom je rekao da e biti u prijateljstvu sa svakim ko im pomogne i da vie eli da u
Istanbulu vidi sultana nego ma koga drugoga. Ovo izgleda ne ukazuje na to da je jako
pristrasan prema Rusiji,92 ali nastoji da iskoristi svaku priliku. e) Zatim smo preli na
pitanje Karaorevia. Lazarevi ga je ve obavestio o tome da izgleda da je petanski sud
pristrasan. Rekao sam da sam o tome ve razgovarao u Ministarstvu pravde. Pomenuo sam
i to da je ve stigao zahtev za suoenje koji u im jo danas dostaviti. Oni bi eleli da se
suoenje izvri u Zemunu. Pomenuli su i to da su meu Karaorevievim hartijama
nali pisma od generala Radosavljevia, u kojima ga ovaj podstie od strane carske vlade,
a isto tako i pisma od velikog vezira. f) U vezi s trgovinskim ugovorom rekao sam im da
 99

upute preko mene predstavku vladi. g) Posle toga sam otiao, i to s nekim neodreenim
oseanjem da nae stvari ne stoje tako dobro kao prilikom mog polaska; mogue je da je
to zaista samo jedno neodreeno oseanje, utoliko pre to ne bih ba mogao da ga
obrazloim. Paljivo u pratiti zbivanja, pa emo videti kako e se razvijati.
Po podne i uvee bio sam sa Seenjem u posetama kod kolega, a kasnije smo posetili
Marinoviku.

2. septembar
Posetio sam gradskog kapetana Tvezakovia, a zatim sam sa Seenjem razgledao
tvravu i bivi turski deo grada Dorol. Potpisao sam i overio cesiju svog belgijskog
dugovanja za Kasaper, pa u je poslati Sendiju.

3. septembar
Rano ujutro Seenj, Vatson, Teodorovi i ja odvezli smo se na Avalu, odakle smo
se, posle veselog doruka, vratili kui oko podne. U dva sata ruali smo kod Skovasa, a
uvee sam sa Seenjem, naravno, otiao opet u Nemaku arenu.

4. septembar
Rano ujutro Seenj je otputovao u pravcu Bazjaa. Bio sam ga ispratio do broda,
kojim je i ikin s porodicom putovao u Oravu, gde namerava da provede nekoliko
sedmica. Napisao sam izvetaj u Be i urgirao reenje u pitanju pote i jurisdikcije.93
Obavljao sam posete, izmeu ostalih posetio sam Ristia i ministra finansija. Po podne
sam odjahao u Topider, gde sam zatekao kneza u pratnji namesnika. Sklonio sam se u
stranu i saekao da knez ode, a zatim sam se odmah prikljuio Milivoju i Ristiu. Govorili
smo o eleznici i slinim stvarima. Pomenuo sam Moldenhauerovu molbu za preliminarno
odobrenje. Izgleda da im se to dopalo, naroito poto sam objasnio da se time za vladu ne
stvara obaveza. Rekli su da su ovde bila dva uvena pariska advokata, koji su putovali u
Istanbul da u fon der Elstovoj komisiji izdejstvuju promene koje e biti povoljne po
Srbiju. Namesnici ele da saekaju rezultat ovih pregovora. Pomenuli su jo da bi eleli da
lae Dunavskog parobrodarskog drutva pristaju i u Beogradu i iz tih razloga kad direktor
Karia, kako se govori, doe u Beograd, vodie s njim pregovore. Malo smo i politizirali,
ali sasvim uopteno, naravno na raun Turske.
Uvee sam zatekao saoptenje Maarskog ministarstva pravde o tome da ono, poto
je od Lazarevia u meuvremenu obaveteno o pristanku srpske vlade u pogledu
Karaorevog suoenja, takoe nema nita protiv toga da se suoenje izvri u Zemunu pa
e tamo poslati Karaorevia i njegove drugove.

5. septembar
Otiao sam Ristiu i obavestio ga o saoptenju koje sam primio u vezi sa suoenjem.
 100

On je, pak, rekao da su dobili telegram da su Karaorevieva dobra u Maarskoj

zaplenjena. Dalje je rekao da e, im zavereniki procesi budu potpuno okonani i
vanredno stanje ukinuto, uputiti narodu proklamaciju u kojoj e izraziti zahvalnost
maarskoj vladi za njene usluge i u isto vreme ukazati na potrebu da sa nama ive u slozi.
Pomenuo sam da bih u vezi s trgovinom eleo da dobijem izvode carinskih pregleda. On
je ovu moju elju odmah saoptio Gavriloviu i ovaj je obeao da e mi ih dati.
Bio je kod mene dr Rozen. Rekao je da se, prema njegovim zapaanjima, javno
mnenje sada tako formira da se stranci, pa makar to bili i Srbi iz drugih pokrajina, svuda
iskljue iz slube i da se zaposle samo Srbi iz Srbije. To su shvatanja srbijanske stranke.
Sada se jo ne ispoljavaju ruske tendencije, ali iza ove je stranke nekada stajala Rusija, i
postoji mogunost da ruski uticaj poraste. Prema Maarskoj postoje velike simpatije,
naroito otkako sam ja ovde, ali prema Austriji nikakve. Govorili smo jo o
subvencionisanju Vidovdana. Rekao sam da je Andrai obeao subvenciju, samo u najpre
morati da govorim s Popoviem, zato sam mu rekao da ga sutra poalje kod mene.
Nastavio sam sa posetama, izmeu ostalih bio sam kod carinskog inovnika
Staniia i njegove ene. Po podne sam izaao na konju i za vreme jahanja upoznao se s
kapetanom Horsicem, koji je Prus i u ovdanju je vojsku stupio pre est meseci. Siromah,
jako se dosauje. Uvee sam sa Steiem, Teodoroviem i Angerom opet otiao u Arenu.

6. septembar
Bio je kod mene Milojkovi. Molio me da dam pismenu preporuku dvojici
policijskih inovnika koji treba da idu u Temivar da se raspitaju za izvesnog profesora
Stanojevia, koji se navodno tamo jo proletos sastao s Radovanoviem i Trifkoviem.
Naravno, dao sam mu traenu preporuku za gradsku kapetaniju. Oko podne me posetio
Stratimirovi, koji je na putu iz Mehadije jue stigao u Beograd. Govorio je protiv
Miletia, nada se da e ga moi oboriti i da e mu srozati ugled. I on je pomenuo da
Radosavljevi u Novom Sadu radi za interese reakcije u ime carske vlade. U pogledu
ovdanjih prilika rekao je da je podue razgovarao s namesnicima i oni su iskreno za
uspostavljanje tesnog prijateljstva s Maarskom.
Popodne je doao Milivoj. Rekao je da je ovde Suboti iz Hrvatske (o emu sam,
inae, ve bio obaveten) i da ga je posetio zbog izvesne stvari, a istovremeno je poslat i
od strane trosmajera, Mrazovia i drugih. Naime, Suboti je upitao Milivoja da li je istina
to se uje da je srpsko Namesnitvo u dobrim i prijateljskim odnosima s maarskom
vladom. Milivoj je odgovorio da oni ele da budu u najiskrenijem i najtesnijem
prijateljstvu s Maarskom. Na to ga je Suboti upitao ta on savetuje u pogledu nagodbe
Hrvatske s Maarskom. Milivoj je odgovorio da oni ele iskrenu i bez ikakve zadnje misli
nagodbu Hrvata i izneo razloge zato ele jednu jaku Maarsku: zato to e ona zatiti
Slovene od nemake ekspanzije, isto kao to oni ele da poslue Maarskoj protiv ruske
ekspanzije. Suboti je napomenuo da je njegova stranka u stanju da sprei sva nastojanja
 101

maarske vlade u Hrvatskoj, ali ako ona iskreno pristupa nagodbi, oni e se zadovoljiti s
onim to Deak eli. Milivoj me je upitao, ta mislim, ta da on odgovori Subotiu.
Rekao sam da ga ponovo upozori da se iskreno nagode i da mu kae da e moi da ostvare
svoje elje u skuptini, ali neka ne izraze javno da se zadovoljavaju Deakovim predlozima.
Milivoj je pomenuo da se i trosmajer sprema da doe ovamo i pitao me ta kaem na
to. Rekao sam da ja nemam nita protiv toga. Pomenuo sam da bih eleo da govorim sa
Subotiem, na ta je rekao da e ga, ako bude mogue, poslati k meni. Zatim smo jo s
Milivojem razgovarali o tesnom prijateljstvu izmeu Srbije i Maarske i njegovoj
korisnosti. Ako se ono do kraja ostvari Srbija e svakog trenutka biti spremna da za
Maarsku, protiv Nemaca rtvuje i poslednju kap krvi. Doao je do mene urednik
Vidovdana Popovi. Rekao sam mu da je Andrai obeao njegovom listu subvenciju od
50# meseno. Da li e to biti perfektuirano, ne znam, ali u mu odmah pisati, tako da, ako
je mogue, subvenciju pone primati ve idueg meseca. Posetio sam Stratimirovia.
Upozorio sam ga da Milivoju, kao svom dobrom prijatelju, skrene panju da ne dozvoli da
njegova odlunost malake; ne elim da time optuujem Ristia, jer sam uveren da se u
potpunosti slae s Milivojem, ali verujem da nema toliko energije. Stratimirovi je izrazio
miljenje da nema potpuno poverenje u Ristia i da veruje da je ba na strani Omladine.
Bar je danas bio kod njega i toboe se pravdao zato nije naredio da se uhapse Bokovi i
Kujundi, koji takoe izgledaju sumnjivi da su uestvovali u zaveri. Rekao sam da imam
poverenje u Ristia.

7. septembar
Posetili su me direktor osiguravajueg zavoda Viktorija Galgoci i Vida, koji eli
da pokae vladi neku mainu za lomljenje kamena. Sutra u ga odvesti namesnicima.
Posetio me Stratimirovi i oprostio se od mene, jer e po podne, posle ruka kod kneza
otputovati. Doao je Suboti. Naveo je sve nepravde koje hrvatska Narodna stranka
iznosi protiv maarske vlade. Naroito je, meutim, naglasio da je pogreno gledite da
ova stranka nee da se nagodi, ona ak iskreno eli nagodbu, uz izvesne modalitete. U tom
bi cilju eleo on ili ma koji drugi lan te stranke da govori s Andraijem, i ako ovaj eli,
oni su spremni bilo kada da odu k njemu. Molio me da ovo saoptim Andraiju. Jo je
rekao da ako nagodba ne bi bila po njihovoj elji oni e stvoriti takvu opoziciju da e sav
poduhvat biti onemoguen.94 Posetio me Ban, ije u poznanstvo na svaki nain
negovati, preko njega u doi u blii kontakt s beogradskom inteligencijom. Po podne
sam otiao kod Marinovike i proveo kod nje skoro dva asa. Napisao sam uli
Andraiju dugaak izvetaj, naroito o onome to sam uo od Subotia, i jo sam dodao
da, po mom miljenju, ova stranka ima u Hrvatskoj znatnu veinu. Upozorio sam ga na
prilike u Bugarskoj i koliko bi sada bilo dobro kada bi se Porta mogla privoleti da tamo
sprovede reforme; pomenuo sam Radosavljevieve reakcionarne spletke i na kraju
zamolio ga da donese odluku o subvenciji Vidovdanu.95
 102

8. septembar
Napisao sam Bajstu izvetaj, u kome sam ukratko pomenuo posete Stratimirovia i
Subotia, a opirnije govorio o potrebi sprovoenja reformi u Bugarskoj i izneo
Radosavljevievo delovanje.95a Odveo sam Vidaa kod Ristia i Milivoja. On je s njima
govorio o svojim mainama i o mlinu koji bi eventualno bio podignut u Negotinu.
Ovdanjoj realci poklonio je modele plugova. Jue po podne uzvratio sam posetu
Subotiu. Poklonio mi je dva toma svojih dela napisanih na srpskom jeziku.

9. septembar
Posetio me je dragoman konzulata u Sarajevu Plehajek, sa enom i erkom. Ruali
su kod mene. Govorio je poneto o prilikama u Bosni, meutim, nita to ve i inae ne
bih znao.
Dobio sam pismo od Maurija iz bolnice Roku u Peti. Rana mu je na nozi ve
sasvim zacelila, moli me da ga i dalje angaujem. Pisao sam mu preko Gustija enea,
poslao 25 forinti i pitao da li bi bio voljan da proputuje Staru Srbiju i Bugarsku. Poto bi
mu u tu svrhu bio potreban novac, pisao sam Gidi Radaiju da poalje, ako moe, 300400
forinti. Mauri je poslao i izvetaj o svom putu po Vojnoj granici. Naveo je neke linosti
koje su vie-manje protivmaarski nastrojene, ali inae njegov izvetaj ne sadri nita
interesantno. Posetio sam Orekovia, ali poto su bili prisutni njegova ena i kapetan
Horstig nisam mogao da s njim razgovaram. Posetio sam Skovasa i dugo s njim
razgovarao. Rekao sam mu da se politika Austrije i Maarske sastoji u tome da u ovoj
oblasti bude stvorena jedna jaka slovenska nacija. Kada sam rekao da verujem da Italija ne
odobrava ovu politiku jer bi, pekuliui o Dalmaciji i Trstu, pre elela da Austriji stvara
stalne smutnje, odluno je to porekao i tvrdio da Italija jedino eli da na Istoku niko ne
nastupi kao osvaja, i upravo zato potrebno je da ovdanji slovenski narodi ojaaju i
ujedine se.

10. septembar
Posetio sam Tomaniju, Rozena, Cukiku i Kampa.

11. septembar
Otiao sam Milivoju i predao mu opis maine za lomljenje kamena, koji mi je
ostavio za njega Vida. Dalje sam zamolio audijenciju kod kneza za novog generala u
Zemunu Kria, koji eli da obavi posete; biemo tamo u 12 asova. Govorio sam s njim i
o zasedanjima Omladine, koja su do sada protekla u potpunom redu. Nije se ba vrlo
povoljno izrazio o Omladini. Teodoroviu su doli u posetu njegov stariji i mlai brat i
ruali kod mene. Treba da pomenem da su prema Milivojevom tvrenju kod Prahova i
Lom Palanke ponovo upale dve ete u Bugarsku. On je, isto kao i ja, priznao
 103

nesavremenost ovih pokreta i njihov mogui lo uticaj na Srbiju. Dalje je pomenuo da je,
prema obavetenju dobijenom od Longvorta preko Vatsona, Fuad-paa voljan da rei
pitanje Malog Zvornika.96 Napomenuo sam da je i meni Proke pisao u istom smislu.
Sledstveno rekao je, srpska e vlada odustati od namere da to pitanje u Istanbulu pouruje.

12. septembar
Rano ujutro doao je general Kri. Uinio sam s njim posete najpre kod svojih
kolega, a kasnije kod namesnika i kneza. U podne sam ga ispratio na brod. Teodorovi
je danas s braom otputovao u Novi Sad, odakle se vraa za jedno dva dana. Posetio me
Kanic i ruao kod mene. On sada putuje u Bugarsku, pa nameravam da s njim otputujem
Dunavom do Vidina, a otuda da kopnom preem u Srbiju i proputujem granicu prema
Bugarskoj. Mnogo smo govorili o Srbiji. Telegrafski sam dostavio Bajstu svoj plan
putovanja.

13. septembar
Napisao sam privatno pismo Prokeu, naroito o pitanju Malog Zvornika i
preporuio da bi bilo dobro kada bi to Porta sama od sebe reila. Kanic je ponovo ruao
kod mene. Rekao je da je dugo razgovarao s namesnicima. Boji se da oni, iako su odluni,
nee biti u stanju da se odupru jednom eventualnom pokretu. Kod Ristia mu je palo u oi
da naroito podrava Omladinu. Bio sam u duim posetama kod Petronijevike i
porodice oke Simia. Bio je kod mene Andri, urednik Svetovida s bratom, koji je
austrijski oficir. Urednik izgleda prilino beznaajna linost.

14. septembar
Jutros sam bio kod Milivoja i Ristia i rekao im da u otputovati i da elim da
obiem granicu Srbije prema Bugarskoj, pa sam ih zamolio da mi daju preporuke za
tamonje naelnike. Obeali su (a kasnije i poslali preporuke). Pokazali su mi jedan tajni
izvetaj iz Istanbula, kojim su ih obavestili o Prokeovim reakcionarnim shvatanjima i o
tome kako govori protiv Bajsta i Maara. Otiao sam kod ministra finansija i zamolio ga
da mi da prepise pregleda carinarnica za 1867. godinu, to mi je svesrdno obeao. Govorio
sam i sa efom statistikog odseka Jakiem, koji mi je obeao da e mi poslati originale
pa mogu da ih kod kue prepiem. Posetio sam Milovuka i rekao da u mu poslati
Vidaev poklon, to sam kasnije i uinio. Napisao sam izvetaj u Be i u Carigrad i javio
im da u otputovati, na ta me je sino Bajst telegrafski ovlastio. 97
Pisao sam o tome takoe i Andraiju. Preao sam u Zemun, da bih otuda nastavio
put za Vidin. Prenoio sam na malom brodu zajedno s Kanicom.

15. septembar
Pre svega treba da napomenem da ovde neu opirnije izloiti svoje predstojee
 104

putovanje, jer elim da ga posebno opiem. 98 Ovde u samo turo beleiti tok putovanja.
Krenuo sam s Kanicem ujutro u 6 asova brzim brodom iz Zemuna, i poto smo na
brzacima Dunava nekoliko puta menjali brod, ak smo se jedanput itav sat vozili
vlakom obalom kolima, uvee oko 8 asova stigli smo do velikog broda koji nas je ekao
i koji stoji celu no kraj obale.

16. septembar
Ujutro u 8 asova krenuli smo dalje i stigli po podne u 3 asa u Vidin. Odseli smo u
praznoj zgradi Konzulata, koju je za nas privremeno namestio jevrejski trgovac Pinkas,
dragoman i privremeni rukovodilac Konzulata. Tu je bio jo i jedan pisar kome je ime Sol.
Upoznao sam se s ruskim vicekonzulom Kira-Denjanom i s francuskim (jo
neakreditovanim) agentom ampoazom. Vee smo proveli kod Kira-Denjana.

17. septembar
Pre podne sam posetio Sabri-pau, guvernera Ruuka, koji je upravo doao na
nekoliko dana u Vidin. Ostao sam kod njega skoro itav sat i za to smo vreme razgovarali
o bugarsko-srpskim odnosima. Zatim sam posetio guvernera Vidina Asiz-pau. Posetili
su me ampoazo i Kira-Denjan i pozvali za sutra na doruak i ruak. Obili smo grad i
vee proveli kod Rusa.

18. septembar
U jedanaest smo dorukovali kod ampoazoa. U pola jedan posetio me je Asiz-paa
i pozvao na veeru. U dva asa smo ruali kod Kiradindana, a zatim svi zajedno otili
da obiemo tvravu. U pola sedam veerali smo kod pae. Poklonio mi je jedno veoma
lepo medvee krzno i jednu jo lepu srebrnu kutiju za duvan.

19. septembar
Kanic je ostao u Vidinu, a ja sam poao parobrodom oko 8 asova i u 11 stigao u
Radujevac, odakle sam se u jednoasovnoj vonji prebacio kolima u Negotin. Posetio
sam pomonika naelnika Baria i episkopa. Uvee su stigli naelnik i Alimpi.

20. septembar
Pre podne Alimpi mi je predstavio oficire ovdanjeg garnizona, s kojima sam se
odvezao kolima do oblinjeg manastira Bukovo, gde smo i ruali. Po podne smo obili
vaar koji se odravao kraj Negotina, na kome se iskupilo 45 000 ljudi.

21. septembar
Krenuo sam ujutro s Alimpiem, njegovim kolima. On me je otpratio do Koprivice,
gde nas je saekao zajearski naelnik Milan Jankovi (Milovanov mlai brat) i povezao
 105

dalje u Zajear. Odseo sam kod njega.

22. septembar
Ujutro sam s Jankoviem obiao rimske ruevine Gamzigrada, a po podne sam
krenuo s Jankoviem dalje dok nismo sreli knjaevakog naelnika Naumovia i lekara
Maaija, poreklom Maara, koji ovde ivi ve 9 godina. Posle kratkog vremena produio
sam s njima put i uvee smo stigli u Knjaevac.

23. septembar
Pre podne smo obili grad i primio sam oficire i sudije. Po podne smo s
Naumoviem krenuli na konjima i uvee kasno po oluji stigli u pograninu postaju
Gramadu, gde smo i prenoili.

24. septembar
Rano ujutro krenuli smo dalje, opet na konjima, i u podne stigli u manastir Svetog
Arhanela, gde nas je ve ekao naelnik iz Aleksinca Devi. Poto je put do Aleksinca
veoma lo, prenoili smo u manastiru.

25. septembar
Ujutro smo krenuli iz manastira i u podne stigli u Aleksinac, gde smo odseli u kui
Prendia (biveg engleskog tatarina). Sreo sam se s ukoviem. Po podne su mi
predstavili oficire, inovnike, graane. Uvee sam se etao.

26. septembar
Pre podne smo bili na manevru artiljerije, a zatim na vebama narodne vojske (2
bataljona) kod Deligrada. Ruali smo, posno, u manastiru Sv. Romana. Doao je i
naelnik Kruevca sa svojim oficirima. Posle ruka preli smo preko Morave u Kruevaki
okrug, a odatle natrag u Deligrad, gde sam u 5 asova seo u potanska kola.

27. septembar
Posle neprekidnog putovanja od 24 asa jo sam posetio u Grockoj Garaanina, a u 4
sata po podne stigao sam u Beograd. Teodorovi javlja da se od vremena mog odlaska
nije dogodilo nita naroito; samo to je on jedanput bio kod Milivoja i iz njegovih rei
razabrao da bi za postizanje svojih ciljeva eleli pomo Austrije.99 Naao sam pismo od
ule Andraija u kome pie da je s carem govorio o Bosni, ali samo ovla, uinilo mu se
da nema nita protiv. S Bajstom je razgovarao podue, on nije protiv pomenute zamisli,
samo je smatra neizvodljivom. Andrai se, meutim, nije odrekao ove zamisli, ali me
upozorava na opreznost i pre svega preporuuje da se pokua diplomatskim putem.
 106

28. septembar
Posetio sam Milivoja i Ristia i zahvalio im na ljubaznom prijemu koji mi je, usled
njihovog zauzimanja, ukazan celim putem. Rekli su da je to samo rezultat prijateljskih
odnosa koji meu nama postoje. Zatim sam im estitao i rekao da nalazim da je
raspoloenje naroda takvo da e narod u svemu bezuslovno posluati vladu, makar da
itava evropska Turska bukne u plamenu, Srbija se nee ni maknuti ako to oni ne ele.
Ovo sam kazao zato da ne bi jednom rekli kako su, ne mogavi se odupreti elji naroda,
prinueni da uestvuju u nekoj akciji. Skrenuo sam im panju na neke nedostatke koje
sam primetio, naroito na unitavanje uma i na puteve. Posetio sam kolege i vee
proveo kod ikina.

29. septembar
Napisao sam dugaak izvetaj o svom putovanju. 100 Da bismo pomogli jednom
slepom talijanskom muziaru, nekoliko mojih kolega dolo je kod mene i uvee je
umetnik svirao. Svi smo mu dali poneto. Kada su ostali otili, Kampo, njegova ena, ja i
Anger, poto je bila divna meseina, odvezli smo se oko ponoi u Koutnjak.

30. septembar
Engelhart je za kratko vreme izgubio dvoje dece i danas je s celom porodicom
napustio Beograd s namerom da se vie ne vrati. Otpratili smo ga do Zemuna. Od
Maurija sam dobio pismo u kome javlja da je spreman da krene na put po Staroj Srbiji i
Bugarskoj.

1. oktobar
Pisao sam Mauriju i pozvao ga da mi saopti sve to zna o bugarskim i bosanskim
komitetima u Srbiji. Jaki mi je obeao da u najkasnije za dve nedelje dobiti izvode
izvetaja carinarnica, ve se piu u Ministarstvu finansija.

2. oktobar
Poto sam dobio telegram od ministra pravde Horvata da e se suoenje s
Karaoreviem obaviti za koji dan, otiao sam Ristiu i pokazao mu ga. Tom prilikom
due smo razgovarali, naroito o pitanju Bosne. Rekao je da oni ne poriu da im je cilj
prikljuenje Bosne Srbiji, samo bi eleli da to sprovedu mirnim putem. Dao je asnu re
da vie eli Bosnu pod turskim suverenitetom, mirnim putem, nego putem rata kao
potpuno nezavisnu. Zatim je upitao ta sam o tom pitanju doznao od Andraija. Pomenuo
sam Andraijevo pismo i da je samo letimice govorio sa carem i s Bajstom; bie
neminovno velikih tekoa rekao sam ali moda ne nesavladljivih; pomenuo sam i
pripajanje jednog dela Bosne nama, to sam prikazao potrebnim zbog Hrvata; protiv toga
nema nita. Zapitao je da li da rade na memorandumu za Andraija. Odgovorio sam:
 107

svakako, i da naroito istaknu obezbeenje turskog integriteta.101 Preli smo zatim na

razne mogunosti u sluaju izbijanja rata u Evropi. Izrazio je svoje uverenje da u tom
sluaju Istok nee ostati miran i pitao me ta da uradi Srbija. Rekao sam da vlada toliko
dri u rukama narod da je u stanju da ga zadri i u sluaju nekog sukoba. On je to, dodue,
potvrdio, ali je izneo dva razloga zbog kojih, po njegovom miljenju, Srbija ne bi u tom
sluaju mogla ostati pasivna. 1. Poto Srbija sada hoe da stupi na teren ustavnosti sigurno
da e se obrazovati stranke, koje nee trpeti da vlada bude neaktivna. 2. A ako ostane
mirna Srbija e izgubiti poverenje susednih zemalja. Ja sam to priznao, ali sam za sada
preporuio samo diplomatski put, koji i on smatra najispravnijim. Pomenuo je dalje da
im je nedavno dolazio u carevo ime jedan ruski agent, ali su mu odgovorili da car ima u
Beogradu svog redovnog predstavnika i da oni s njim saobraaju i tako ga jednostavno
otpravili. Pomenuo je da su im dolazili i Srbi iz Maarske i pitali da li je srpska vlada
voljna da intervenie kod maarske vlade u njihovoj stvari, a oni su odgovorili da to mogu
u vidu preporuke, ali im ne mogu savetovati da oponiraju. Na kraju smo jo govorili o
situaciji u Hrvatskoj. Pomenuo je da bi bilo bolje da je prihvaen manjinski predlog, jer je
sadanja veina vetaka. Nastojao sam pokazati da to nije sasvim tako, to dokazuje i
pozdravni akt zagrebake upanije, jer javno mnenje upanije obino nije vetako. 102
Dalje sam nastojao da dokaem da je po Srbiju opasnija takozvana Narodna stranka nego
ona koja je stvorila Nagodbu; Risti je, naime, bio pomenuo da prema Nagodbi kralj
imenuje bana na predlog predsednika maarske vlade. Na ovo sam primetio da je to zato
da bi Maarska imala moralnu garanciju, jer kad bi se naimenovanje vrilo u Beu, moglo
bi se dogoditi da vojna stranka naimenuje lice koje bi povelo Hrvatsku protiv nas, i tada bi
u Beu Hrvatskoj ponudili Bosnu, a to mi, Maari, ne elimo. Uinilo mi se da mu se ovaj
argument veoma dopao. Inae je i on priznao da su linosti Narodne stranke ponajvie
osobe koje se rukovode sopstvenim interesima.
Posetio me general Kri i dugo dokazivao da se nee uputati ni u kakvu politiku.
Napisao sam pisma konzulatima u Bugarskoj i pozvao ih da me redovno obavetavaju o
tamonjim dogaajima.

3. oktobar
Pisao sam izvetaj u Be, u kome sam otro istupio protiv politike vojnih vlasti u
Granici, politike kojom se razdrauju Srbi a koja je usmerena na zauzimanje Bosne. 103 To
sam uinio povodom jednog izvetaja Generalne komande u Temivaru, koji se odnosi na
Srbiju i iju su mi kopiju dostavili. Ne znam kako e im se svideti. Kampo mi je
predstavio nekog talijanskog advokata koji se zove Ferari s kim smo se uvee izvezli u
Topider.

4. oktobar
Poto je danas carev roendan odrali smo u naoj kapeli Te Deum, kome su
 108

prisustvovali lanovi konzularnog kora i predstavnici srpske vlade. Kasnije je doao Kri
sa tri oficira i ruao kod mene. Za vreme moje odsutnosti Teodorovi je napisao jedan
izvetaj u Be, u kome se naroito na kraju veoma nespretno izrazio istiui da Austrija
ako ne zauzme Bosnu moe sa sigurnou raunati s time da e se Srbija radovati njenom
unutranjem razvoju naroito u pogledu narodnosti, pogotovo ako one budu
zadovoljene.104 Na to je sada iz Bea stigao odgovor u kome veoma zameraju to se Srbija
usuuje meati u unutranje stvari Austrije i nalau da ovako neto ne dopustim. 104a

5. oktobar
Posetio me negotinski episkop Evgenije, koga sam sreo u Negotinu. Izgleda da nije
sasvim zadovoljan novim tokom stvari da se svuda gde god se moe postavljaju samo Srbi
roeni u Srbiji, a zapostavljaju oni koji dolaze iz naih krajeva, kao to se to poslednji put
dogodilo i kod izbora abakog episkopa. Ova osoba je, inae, kako sam uo,
mitropolitova kreatura i kao takva nalazi se pod ruskim uticajem. Posetio me je Nastas
Jovanovi, bivi upravnik dvora kneza Mihaila. I on spada u redove nezadovoljnika, jer je
smenjen s poloaja a nisu mu dali ni penziju. Moda e se jo moi iskoristiti. Napisao
sam izvetaj Bajstu u odgovoru na njegov akt i nadam se da je time stvar ispravljena. 105
Inae, u ovom svom izvetaju ve sam jae naglasio elje Srbije za Bosnom. Dobio sam
pismo od Gide Radaija i 300 forinti. Istovremeno u prilogu mi je poslao jedno pismo na
poljskom, koje treba da predam izvesnom Kanedulskom i uz to da saznam da li je
pouzdan, a zatim mu predam 100 forinti kao nagradu za septembar i oktobar, poto ve
izvesno vreme alje izvetaje Radaiju. Dalje me je obavestio da e uskoro u Beograd doi
dva njegova poverljiva oveka koji e mi se javiti. Izrazio je miljenje da se ustanak u
Bugarskoj vie potpiruje iz Srbije nego iz Vlake i da treba paziti na Ristia. Preostalih
200 forinti alje meni i taj u iznos izdati za Maurijeva putovanja.

6. oktobar
Dva Bosanca, Trifun Stojanovi i Nikola Jovanovi (alias Okan) i ranije su u vie
mahova nudili svoje usluge Konzulatu da rade kao agenti Austrije u Bosni, poto su nekad
ve bili u slubi Rusa i Srba, a nudili su se i Turcima. Teodorovi je uvek odbijao njihove
ponude, ali je zato odravao s njima poznanstvo. Pre nekoliko meseci Trifun je zbog
bolesti oiju zatraio savet od Teodorovia i ovaj ga je uputio u Be. Tamo je on
Ministarstvu spoljnih poslova podneo pismenu ponudu, u ime svog druga, i u svoje ime u
kojoj je izjavio da je spreman da radi kao austrijski agent. Meni je iz Bea u vezi s tim tek
ovih dana postavljeno pitanje, na koje sam odgovorio, opisavi te osobe kao politike
varalice. Doznali smo, meutim, da je srpska vlada obavetena o koracima ovih individua
u Beu. Da bismo predupredili sumnju koja bi eventualno zbog toga mogla nastati,
posluio sam se, na Teodoroviev savet, sledeom strategemom. Otiao sam kod Milivoja
i ispriao mu da sam iz Bea dobio pismo u kome mi saoptavaju da je neki Bosanac,
 109

pozivajui se na Teodorovia, stavio ponude na utrb Srbije. Poto ja ovo smatram

lukavstvom kojim se nameravaju pomutiti nai meusobni odnosi puni razumevanja, ja
mu ovo saoptavam i molim ga da i on uini isto ako neto o ovome dozna. Rekao je da je
zaista uo neto o toj stvari, navodno to da je to lice pokazalo ak i Teodorovievo pismo.
Odgovorio sam mu da sam pitao Teodorovia i on tvrdi da nikoga nije poslao u Be radi
takve ponude. Milivoj je obeao da e me odmah obavestiti o pojedinostima im ih dozna,
a naredie da se privede i ta osoba. Rekao sam da meni nije toliko potrebna ta osoba
koliko onaj po ijim upustvima je radila. To sam rekao samo zato da bih otklonio dalje
posledice ove stvari, koju sam u celosti poznavao, a cilj mi je bio samo da pobudim
poverenje. Govorili smo i dalje o ovakvim tajnim delatnostima i Milivoj je saoptio
sledee:
a) Bratianu je hteo da sm doe u Srbiju da razgovara s namesnicima. Meutim,
savetovali su mu da to ne ini i saoptili su mu pismeno svoja gledita o bugarskim
bandama, srpskom pitanju i o ratu koji bi mogao da izbije u Evropi. Ali koja su to gledita,
to Milivoj nije rekao.
b) Srpska je vlada poslala u Bugarsku sekretara beogradskog tajnog komiteta, nada
se da e on pouzdano doznati ko je Bugare podsticao i snabdeo novcem. Tvrdi da je
Namesnitvo upozorilo Bugare na nemogunost sprovoenja njihovog plana, kao i na to
da e raditi protiv njih, i sad se nada da e ponovo preuzeti rukovoenje bugarskim
poslovima.
c) Obeao je da e uskoro otkriti itav niz intriga koje se oko nas pletu.
d) Govorili smo o Vlasima. Rekao je da se oni ljute na Maare. Na to sam i ja
primetio da Vlasi zameu kavgu svojim glupim osvajakim planovima, te sam rekao da
ukoliko se ne budemo mogli sjediniti s ovim narodima prikljuiemo se Nemakoj, ali
Vlasi neemo postati. U tom sluaju, meutim, verujem da on to uvia, Srbija i Vlaka su
izgubljene. Rekao je da on to uvia, i kao uvek govorio o potrebi sklapanja saveza.
Meutim, meni izgleda da namesnike sada na neto podstiu, Jonesko je esto kod
Milivoja i kod Ristia, a i ovi kod njega. Pitao sam Milivoja ta misli da li je vlaka vlada
znala neto o bugarskim bandama. Nije smeo da porekne ovu injenicu i, mada veoma
tiho, priznao je. Predao sam mu izjavu sauea hrvatskog sabora povodom smrti kneza
Mihaila.106 Posetio me Kanic, koji se jue vratio sa svog puta po Bugarskoj, ali sada
nismo mogli mnogo da razgovaramo. Preao sam s Teodoroviem u Zemun da posetim
direktora Dunavskog parobrodarskog drutva Kasijana, koji me je traio ali me nije naao.
Rekao je da je bio kod Milivoja i govorio s njim o proirenju brodskog prometa na
srpskim obalama. U tom cilju eleo bi da dobije pristanita i odobrenje za izgradnju
skladita, u kojem bi sluaju veliki putniki brodovi mogli da pristanu i u Beogradu. eleo
bi da ispita i granicu plovidbe Moravom, a trudi se da radi i na miniranjima u erdapu.
Milivoj ga je primio veoma predusretljivo i u svemu obeao pomo od strane Srbije. Po
povratku sam posetio negotinskog episkopa, s kim sam se oprostio poto sutra polazi kui.
 110

7. oktobar
Obavljao sam posete s Teodoroviem, posetio sam izmeu ostalih i Hieta. Milivoj
mi je pisao i pitao kakva je osoba izvesna grofica Svetov koja je bila kod njega i ponudila
mu svoju muziku kompoziciju, od ijeg prihoda polovinu eli da nameni kneevoj
uspomeni. Otiao sam kod Milivoja i rekao mu da je to jedna pustolovka, dodue, stvarno
je grofica Svetov, ali se mu razveo od nje i ona je vodila veoma raspusan ivot, neka je,
dakle, jednostavno odbije. Posle toga smo razgovarali o politici. Poto je jue za
ministra prosvete i vrioca dunosti ministra inostranih dela naimenovan lan Omladine
Mati, upozorio sam ga da pripazi na svoj poloaj. Postupa veoma pravilno da uvlai i
liberalne elemente u vladine krugove, samo neka povedu rauna da oni ne preovladaju i da
jednom njih (sadanje namesnike) ne istisnu sa njihovih mesta. Tvrdio je da e jako paziti
na tu okolnost i da e pozivati samo one koji odluno obeavaju da e ii s njima. Zatim
sam ga upitao ne podstiu li ih Vlasi na akcije. Na to nije odreeno odgovorio, rekao je
samo toliko da je srpska vlada preporuila vlakoj vladi da bude umerena, a kada je ova
izrazila zabrinutost da e Turci zauzeti Vlaku, Milivoj je obeao da e u tom sluaju on
ui s vojskom u Bugarsku. Posetio sam Longvorta, koji se posle dugog odsustvovanja jue
sa enom vratio. Bio je u Bugarskoj i u jednom delu Srbije, svuda je naiao na red i mir.
Meutim, u Istanbulu je video veoma jasne znake revolucije koju Turci pripremaju protiv
sultana. Kanic je ruao kod mene. Na svom putovanju i on je naao da se sada ne treba
bojati ustanka, ali da su stvari ve veoma zrele; Kira-Denjan veoma efikasno deluje. Dalje,
u redovima turske vojske je takoe naiao na veliko nezadovoljstvo protiv sultana.
Dobio sam pismo od Maurija, uz koje je priloio jedan izvetaj o komitetima u Bosni. 107
Meutim, poto on ve due vremena nije radio u toj oblasti, ovaj izvetaj ne sadri nita
zanimljivo.

8. oktobar
Dobio sam pismo od ministra pravde Horvata, u kome mi javlja da e Karaorevi
danas krenuti iz Pete i da Lazarevi moe prisustvovati suoenju. To sam odmah saoptio
namesnicima, a istovremeno poslao Angera u Zemun da dozna kada stie brod. Dalje,
pozvao sam namesnike da, vodei rauna o svom dostojanstvu, preduzmu korake da
Beograani ne prirede kakve demonstracije. Obavestili su me iz Zemuna da je brod s
Karaoreviem krenuo sino u 2 asa. Saoptio sam to Milivoju, a ja sam s
Teodoroviem i Kanicom preao u Zemun. No sam proveo u drutvu generala Kria,
Teodorovia, Kanica i nekoliko oficira.

9. oktobar
Brod je stigao u dva sata posle pola noi. General i ja smo odmah izjavili Titusu
Pajoru, predsedniku suda, da smatramo uputnim da se suoenje izvri na brodu, na ta je
 111

on odmah pristao. Ja sam mu tada saoptio da je srpska vlada delegirala Lazarevia (to je
i naa vlada prihvatila) da bude pri komisiji, ali bi inae elela jo jedno lice za
zapisniara. Protiv ovog poslednjeg nema nikakav prigovor, ali eli da Lazarevi ne bude
prisutan, jer ga knez ne podnosi. Odgovorio sam da e sada ve biti teko da se stvar
izmeni, a zatim mu saoptio da bih i ja, kroz ije ruke je cela stvar prolazila, voleo da
prisustvujem suoenju. Rekao je da bi to bilo veoma teko i neuobiajeno, ali e moju
elju saoptiti svojim drugovima i zatvorenicima, pa ako se oni ne budu protivili, nee ni
on. Tada sam opazio glavnog tuioca Strokaija i saoptio i njemu svoju elju. On se
tome jako obradovao i rekao da je to dobro ve i zato to e Pajor, koji je vanredno
pristrasan u odnosu na Karaorevia, zbog toga moda biti malo uzdrljiviji. Nikakva
prepreka u tom pogledu ne moe postojati, a zatvorenici nemaju ba nita da kau o tome
ko e biti prisutan. Zatim smo se rastali i ja i Teodorovi otili smo da spavamo.
Teodorovi je rano ujutro otiao u Beograd, ja sam ustao kasnije i naao brod ve usidren
nasred Dunava, gde e i ostati.
U podne sam preao u Beograd s tuiocima Strokaijem i Sarvaijem, koji su kod
mene i ruali. Strokai je rekao da bi eleo da svog druga Sarvaija ostavi posle suoenja u
Beogradu da prikupi podatke koji jo nedostaju i, ako je mogue, da izvri sasluanje 108
dotinih o tome da li je protiv uhapenih, a naroito protiv Pavla Radovanovia, bila
primenjena tortura. Odgovorio sam da u, iako ne verujem da e srpska vlada pristati na
ovo potonje, ipak pokuati. to se tie Lazarevia, njihova je elja da on i dalje bude
prisutan.
Posetio me je austrijski konzul u Istanbulu Soreti, neka blagoglagoljiva osoba koja
mnogo dri do sebe, ali utoliko manje vredi. Doao je kod mene Longvort i u ime i
ostalih kolega upitao da li bi i oni mogli prisustvovati suoenju. Odgovorio sam da ne
mogu izdejstvovati da mu se to odobri jer e se suoenje izvriti na maarskoj teritoriji (na
brodu) i tajno. On se s tim u celosti i pomirio. Otiao sam kod Milivoja i saoptio mu
elju tuilaca u pogledu torture, istakavi da mi ni izdaleka ne elimo da izvrimo reviziju
postupka srpskog suda, ve samo da uinimo izvesnijim da e Karaorevi biti osuen.
On je naao da je to ispravno i odmah doao na ideju da e oni zatraiti da jedan od
tuilaca ostane ovde i da ispita da li je primenjivana tortura. Uostalom, stvar e jo
saoptiti Ristiu. Poveo sam kolima dvojicu tuilaca u Topider i Koutnjak i pokazao
im mesto na kome je knez ubijen. Za to vreme stigao je iz Zemuna Lazarevi, s kojim su
se jo posavetovali i zatim kasno uvee amcem preli u Zemun. Suoenje je zakazano
ujutro u 9 asova. Vee sam sa vie njih proveo kod Kampa.

10. oktobar
Rano ujutro preao sam u Zemun i pre 9 asova na brod, na kome su se sakupili
lanovi komisije Pajor, tuioci Strokai, Sarvai i Pap, zapisniar i sudija Peteri, tuma i
zapisniar Verovac. Na brodu su i dva lekara: Lajo Gros, koga je odredio emovi uz
 112

kneza, i mit, koga je odredio sud. Kao straa: eta vojnika, panduri grada Pete i
inspektori, a uz Karaorevia jedan porunik, baron Neftre. Srpski brod Deligrad sa
srpskim zatvorenicima i Lazareviem, te Nedeljkoviem koji e voditi zapisnik, stigao je
tek u pola 11 i pristao uz Maksimilijana. Nije mi namera da opiem i predmet suoenja,
govoriu samo o utiscima koje sam stekao.
Suoenje je izvreno u velikoj kabini Maksimilijana. Oko jednog stola u obliku
slova U latinicom sedeli su lanovi komisije, u sredini Pajor, pored njega Strokai, a
pored njega iza zavijutka stola Lazarevi i Nedeljkovi, s druge Pajorove strane, opet iza
zavijutka stola Sarvai i Verovac. Prvi s kojim je trebalo izvriti suoenje bio je Filip
Stankovi, visok, sme ovek, izbrijane brade s tvrdim izrazom lica.109 Tvrenja suoenih
propratio bi uvek s izvesnim veoma zlim osmehom, nije im dozvoljavao da zavre iskaz,
govorio je mnogo i s velikom estinom, poricao sve i optuivao srpski sud za primanje
mita i udaranje na muke. Suoili su s njim jednog za drugim zatvorenike i uesnike u
zaveri Brankovia, Letia, Kuzmanovia, kao i svedoke Anela, Nikolia i Kovalerika.
Svi su izneli podatke koji su ga vie-manje teretili i ostali vrsto pri svojim tvrenjima, a
Stankovi je, naravno, sve poricao. Pajorova pristrasnost naroito se pokazala kod
Kovalerika, koga je na svaki nain pokuao da zbuni u Stankovievu korist. Uopte, jasno
je nastojao da podri okrivljenoga i s mnogo ara prihvatao svaku okolnost koja bi mu ila
u prilog. Posle dvanaest asova suoenje je obustavljeno i nastavak zakazan za posle
podne u 3 asa. Za to vreme otiao sam na obalu, gde sam naao Bercija Sentkiraljija,
koji je doao iz Novog Sada da me poseti. Rekao sam mu da me saeka, pa emo uvee
otii zajedno u Beograd. Posle ruka izdao sam nalog da mi se Kamedulski poalje sutra
preko, zatim sam posetio Soretia, ali ga na sreu nisam naao. Po podne posle 3 sata
otiao sam ponovo na brod, gde je suoenje nastavljeno oko 3 i sata. Sada se pojavio
Karaorevi, visok, sed ovek s debelim, savijenim nosom i okruglo potkresanom
bradom. Glavu stalno dri oborenu, ali od bolesti koju je simulirao nema ni traga. On
jedva da je na poneko pitanje odgovorio odreeno, ve ponajvie zaobilazno, a ako ve
nije mogao drugaije, onda reima: la, nije istina, ili: ne seam se, ne znam. Treba da
zbog neobinosti pomenem jedan njegov odgovor. Tvrdio je, naime, da se 1858. godine,
iako je vlast bila u njegovim rukama, odrekao prestola i to u korist Obrenovia, jer nije
hteo da vlada pree u ruke kajmakama, pa je tako zapravo on ponovo doveo Obrenovie
na presto. Suoili su s njim Kuzmanovia i Zdravkovia, koji su ostali pri svojim
tvrenjima, ali ih je on poricao. Suoenje je zavreno u 6 asova. Odmah sam otiao na
obalu, gde mi je Dobiecki, jedan od agenata Gide Radaija predao preporuku ovog
potonjeg. Rekao sam mu da sutra doe kod mene u Beograd. Preao sam u Beograd ve
sasvim po mraku sa Sentkiraljijem, s kojim sam u znak seanja na nekada zajedno
provedene veeri i dane ispraznio dve boce odlinog vina, seajui se naih nekadanjih
doivljaja, koji mi sada izgledaju jo samo kao san. Naao sam jedno izvanredno
prijateljsko pismo od vidinskog pae Asiza, u kome me obavetava da im uprkos vlakim
 113

intrigama nee uspeti da pobune Bugarsku, a nada se da e Srbija takoe ostati mirna.

11. oktobar
Doao je Kamedulski i kada sam ga ispitao doao sam do ubeenja da zna vanredno
malo i da ne vredi na njega troiti novac, pa sam mu jednostavno rekao da ide. 110 Doao
je Dobiecki. Predao sam mu 100 forinti za Kamedulskog da mu ih preda, uz priznanicu
koju treba da mi dostavi. Pitao sam ga, dalje, po kakvom je poslu doao. Rekao je da
Radai verovatno hoe da ga poalje u Vlaku da ispita tamonje raspoloenje i pripreme.
Rekao sam da smatram da je to dobro, samo sam mu savetovao da ne poe iz Zemuna, gde
ga ve poznaju i mogli bi da jave u Vlaku, nego da ide u Petu i otuda za Bazja, ili za
Erdelj. Obeao je da e tako uiniti. Posetili su me Radosavljevi iz Paneva, Pajor, dr
Gros i porunik Horstig. Posetio me i novi ministar inostranih dela i prosvete Mati s
Milojkoviem. Izraavao se o meni vanredno laskavo i naglaavao potrebu prijateljskih
odnosa s Maarskom. Ruao sam kod Kampa s Jovanovievima i Teodoroviem. Posle
ruka krenuli smo peice u Topider. Usput sam svratio kod Milivoja, koji mi je saoptio
da pristaju na sasluanje u pitanju torture. Dalje mi je skrenuo panju na lanke objavljene
u srpskim listovima, koji su povoljni po Maarsku. Molio sam ga da srpski listovi ne
objave nita o suoenju. Produili smo etnju do Topidera, a otuda smo se uvee vratili
mojim kolima.

12. oktobar
Uvee sam preao u Zemun, gde mi je Dobiecki predao priznanicu Kamedulskog.
Posle sam preao na brod, gde je oko 10 asova nastavljeno suoenje, prvo izmeu
Karaorevia i Antonovia. Ovome je Karaorevi ve odreeno govorio o ubistvu, i
on mu je to i otvoreno rekao u lice, meutim Karaorevi je poricao. Dalje su
Karaorevi, Filip Stankovi i Trifkovi suoeni s Vuieviem, a na kraju sa svedokom
[neitko A. R.] Stankovi. Rezultat je kao i uvek: uporno odricanje sa strane onih, a
potvrivanje priznanja i poricanje bilo kakve prinude sa strane ovih. Ruao sam u
Zemunu i posle ruka oko 4 asa ponovo otiao na suoenje koje je sada izvreno izmeu
svedoka Nikolia i Stankovia, te Stankovia sa bratom Dimitrijem. Poslednja dvojica su
tako besno davala izjave jedan protiv drugoga i tako se ljutito psovali, da su se skoro
potukli. U Beograd sam preao kasno uvee srpskim brodom.

13. oktobar
Ujutro sam opet otiao u Zemun i na brod. Prvi se pojavio Filip Stankovi i eleo da
protestuje protiv jedne bratovljeve izjave, pri emu se izraavao veoma izazivaki, a u
pogledu dvojice prisutnih srpskih izaslanika i jako uvredljivo. Tu se takoe ispoljila u
velikoj meri pristrasnost predsednika, koji je Stankoviev govor, koji uopte nije spadao
ovamo, takoe hteo da unese u zapisnik. Zatim je kao svedok sasluan Stevan Andrejevi
 114

iz Zemuna, (redovni glasonoa zemunskih generala, a i pijun beke policije, inae od svih
omrznuta osoba), koji je kasnije, kada je za to dao povoda svojim suoenjem sa
Dimitrijem Stankoviem, i uhapen. Jo je bio sasluan jedan u Zemunu zatvoreni
krijumar i time je suoenje bilo zavreno. Oko dva asa sa celom sam komisijom,
izuzev predsednika, koji je ostao na brodu, preao u Beograd i tu smo ruali kod mene.
Sarvai i Verovac su i ostali ovde da nastave istragu, ostali su, meutim, po podne otili i
sutra e ujutro krenuti za Petu. Sino sam napisao izvetaj u Beu o suoenju, koji sam
danas poslao.111 Uvee sam otiao kod Milivoja i rekao mu da zahtev u pitanju torture,
na osnovu koje Sarvai moe ostati ovde, poalje sutra meni, a sasluanje emo vriti u
zgradi Konzulata. Kada sam ministru Matiu uzvratio posetu, on je takoe konstatovao
koliko je ovo suoenje imalo povoljnog uticaja na uvrenje simpatija prema nama.

14. oktobar
Poto je trebalo da produim svoje menice kod Reka, morao sam da otputujem u
Petu. Poao sam ujutro parobrodom, po podne sam stigao u Bazja, a otuda uvee
eleznicom krenuo za Petu.

15. oktobar
Stigao sam ujutro u Petu, gde sam odseo kod mame. Kod nje sam naao i svoje
sestre, kao i Arveda. Odmah sam otiao Reku i menicu na 10.500 forinti produio za 6
meseci, do 4. aprila 1869., plativi za to 630 forinti kamate. U pogledu menice od 2 500
forinti zamolio sam ga da mi nabavi do sutra jo 2 500 forinti, pa emo oba iznosa staviti
na jednu menicu. On je to obeao. Poto s Andraijem nisam mogao iscrpnije da govorim,
pozvao me je na ruak u 5 i 1/2 asova. Posle ruka smo zatim dugo razgovarali. Plan o
Bosni jo uvek smatra veoma umesnim i zato nee da ga napusti, pa e opirnije
razgovarati o njemu kako s carem tako i s Bajstom. Meutim, preporuio mi je da u
Beogradu ne govorim o toj stvari, ili samo veoma oprezno, sve dok se u Beu ne donese
konana odluka. Stvar je opasna jer emo time, na stranu to kako bismo mogli privoleti
Turke, nahukati protiv nas Ruse, to jo ne bi bilo tako veliko zlo kada bismo bili sasvim
naisto u pogledu zapadne politike. Postoji tu samo jedan siguran put, naime da u sluaju
rata izmeu Pruske i Francuske ostanemo potpuno neutralni, tako da bi se Prusi mogli
privoleti da prestanu sa svojim agitacijama koje vode u Vlakoj, ekoj i nekim delovima
Maarske. Na alost, Bajst je u poslednje vreme poeo da koketira s Francuskom i kae da
se juni Nemci ipak ne mogu sasvim napustiti. Od tog pravca treba ga odvratiti i
obezbediti se na Istoku. Eto, to mi je saoptio Andrai. Dalje je rekao, da je obaveten s
vie strana, a naroito od Stratimirovia, da je srpska vlada voljna da stupi u savez s
Maarskom, i najradije bi pomagala Maarskoj u sluaju rata koji bi ona vodila s
Austrijom. To nije u redu jer Maarska bez nemakog elementa ipak ne moe da opstane.
Na to sam primetio da se Srbija zapravo boji samo beke vojne stranke, i to se boji za
 115

Bosnu, jer ta stranka jo i sada daje jasne dokaze o svojim osvajakim eljama i
namerama. Jedino poverenje imaju u Maarsku, i upravo zbog toga i rado veruju i onoj
Austriji u kojoj bi Maarska igrala glavnu ulogu, barem dok ovaj odnos traje. Slino sam
odgovorio i na Andraijevu bojazan da Srbi hoe da postignu samo svoj cilj, a zatim se
mogu okrenuti protiv nas. Rekao sam da njih za nas vezuje njihov sopstveni interes, i to je
najjaa spona. Dalje sam izloio da Bugari ne ele da potpadnu pod Srbiju, a poto to Srbi
dobro znaju i ne misle da anektiraju Bugarsku. Kada bi, meutim, dobili Bosnu bili bi
toliko zauzeti unutranjom organizacijom da ne bi imali mnogo vremena da se bave
daljom ekspanzijom. Izgleda da je moj odgovor umirio Andraija. Pomenuo sam mu jo
svoju platu i elju da se ona povisi, a on je obeao da e o tome govoriti u Beu i
savetovao mi da i ja piem o toj stvari Orciju.
Govorio sam i s Gidom Radaijem i izneo mu u optim crtama prilike u Srbiji. On
mnogo zazire od Ristia, jer veruje da je potpuno proruski nastrojen. Predao sam mu
priznanicu Kamedulskog i rekao da tu osobu ne smatram podesnom.
Uvee u Kasini upoznao se sa mnom knez artorijski. Govorili smo o prilikama u
oblasti Donjeg Dunava. Pitao me, izmeu ostalog, da li sam dobio neto o tajnim
komitetima koji tamo deluju i ta mislim o tome. Odgovorio sam da sam dobio jedan
takav izvetaj, ali to se tie Srbije imena zvue tako udno, a i imena mesta u kojima su
navodno sedita komiteta tako su nepoznata da sam sklon da sumnjam u istinitost tog
saoptenja. Rekao je da je on predao ovaj pregled Ministarstvu inostranih poslova u Beu.
Tako sam, dakle, saznao od koga potie saoptenje koji sam pre nekoliko nedelja dobio od
Ministarstva u Beu kao vrlo poverljivo.112

16. oktobar
Ujutro sam bio kod Reka. Predao mi je 2 500 forinti, a ja sam ispostavio menicu na 5
000 fti s rokom od 6 meseci, do 15. aprila, i platio 300 fti kamate. Kupio sam neto
nakita za 170 fti, poslau ga enama naelnika kod kojih sam bio odseo za vreme svog
putovanja po Srbiji. Kod enea sam se sreo s Ferencom Maurijem, predao sam mu 260
forinti. Zatim sam ispunio na njegovo ime jedan prazan paso, koji sam dobio od Radaija;
upisao sam njegovo ime, samo sam kao mesto roenja upisao Nasombat. Posle toga sam
mu poverio da ode u Staru Srbiju i u susedne krajeve i ispita za moj raun tamonje
raspoloenje. Dao mi je priznanicu na 480 forinti, koliko je sa ranijim iznosima ukupno
primio od mene. Otiao sam Boldiaru Horvatu, ispriao mu itavo suoenje u Zemunu.
Skrenuo sam mu naroito panju na pristrasnost Titusa Pajora, zamolio ga da izdejstvuje,
ako je mogue, da Karaorevi bude osuen. Obeao je da e uiniti sve to je u
njegovoj moi. U pogledu jurisdikcije rekao je da je maarska vlada ve poslala u Be
svoje miljenje, po kojemu se konano odrie jurisdikcije. Uvee sam ponovo otiao
Andraiju i pomenuo mu subvenciju za Vidovdan. Predao mi je na to 250 forinti kao
jednomesenu ratu i za taj sam mu iznos dao potvrdu.
 116

17. oktobar
Ujutro sam krenuo brodom, koji ide samo do Apatina, gde ostaje preko noi.

18. oktobar
Plovei danas ceo dan, stigao sam uvee oko 6 asova u Zemun, gde me ekao
Teodorovi. S njim i s kapetanom broda Kolovarijem preao sam, na prilino jakim
talasima, nekim malim amcem u Beograd. Kolovari e prenoiti kod mene, a sutra
ujutro vratie se u Zemun. Dobio sam pismo od Bele Orcija, u kome se raspituje za
izvesnog inovnika Parobrodarskog drutva Gergelja Kurija, koji uiva podrku generala
Radosavljevia i voleo bi da doe u Beograd za agenta Parobrodarskog drutva.

19. oktobar
Srpska je vojska odrala probno gaanje s pukama ostraguama, koje je, meutim,
loe uspelo, jer patrone nisu htele da opale. uo sam i to da e biti obrazovano 9 bataljona
redovne vojske od po 800 vojnika. Teodorovi mi je saoptio da mu je dr Polak priao
da je itao neko pismo upueno iz Bea nekome u Beogradu, u kome se ovaj potonji
obavetava da e pisac pisma uskoro pribaviti elaborat koji se sada izrauje u bekom
Ministarstvu rata, pa ako bi mu doao neki poverljiv ovek on bi elaborat poslao u
Beograd. Teodorovi je u vezi s tim telegrafisao u Be da paze na pomenuti elaborat.
Polak je dalje rekao da je Stojisavljevi, Filipoviev autant pred izvesnim Jovanoviem u
Beu (koji je roak beogradske udovice Sekulike) izjavio da je tih dana tamo dolazio
neki Bosanac (Trifun) koji radi na pripajanju Bosne Austriji, ali ga Bajst nije primio. On
se (Stojisavljevi) udio to je Teodorovi, koji je dobar Srbin, uputio Bosanca u Be a ne
srpskoj vladi, poto Bosna zapravo pripada Srbiji. Slino kazuje Teodorovi da je Trifun
bio kod njega i ispriao kako je proao u Beu i pitao nije li doao odgovor na njegovu
predstavku. Odgovor, naravno, nije stigao, ta vie Teodorovi ga je upozorio na to da
ukoliko bi ga od strane srpske vlade upitali da li je bio u Konzulatu odgovori da je bio. 113
Dalje je (Trifun) ispriao i to da se osim Stojisavljevia nije u Beu ni sa kim drugim
sastao, ali mu je ovaj rekao to se sa svojom ponudom radije ne obrati srpskoj vladi. Po
ovome bi izgledalo da je Stojisavljevi moda bio taj koji je javio u Beograd ta Trifun
radi, i nije nemogue da je on i ono lice koje hoe da ukrade elaborat. Teodorovi mi je
saoptio da e trosmajer doi ovamo da izvri krizmanje. U isto vreme je od strane
Miloa Popovia obaveten da ovdanje pevako drutvo hoe da mu priredi bakljadu s
muzikom. To e morati nekako da se sprei.
Danas je poeo zavrni pretres protiv preostalih ovde uhapenih optuenika u vezi sa
ubistvom kneza. Nisam otiao, poslao sam samo Teodorovia. Dobio sam odgovor od
konzula u Ruuku Dragovia. Javlja da je tamo sve mirno i da bugarskim bandama nema
ni traga. Pisao sam Beli Orciju i saoptio mu ono to sam doznao, naroito od
 117

Kolovarija, da je Kuri nevaljalac i protivnik Maara. Dalje sam ga zamolio da urgira

reenje za pregovore o potanskoj konvenciji, kao i reenja u pogledu Teodorovievog i
Angerovog ostajanja u Beogradu. Na kraju sam mu pisao i za povienje svoje plate. Bio
sam kod Longvorta i razgovarao s njim o namesnicima. Izrazio je miljenje da u Milivoja
moemo imati puno poverenje, a ni Risti nije prijatelj Rusa, samo je njegova uloga da
odrava kontakte s Rusima i s Omladinom i da s njima koketira. Obrazovanje novih 9
bataljona smatraju Milivojevim majstorskim potezom; tako e raspolagati veom vojnom
silom i ako to bude potrebno utoliko sigurnije moi svakog trenutka da porazi svoje
neprijatelje.

2. oktobar
Dobio sam odgovor na talijanskom jeziku od konzularnog agenta u Sofiji, javlja da
je tamo sve mirno. Proveo sam nekoliko asova na zavrnom pretresu, na kome su upravo
sasluavali Majstorovia. Bio sam s Teodoroviem u Zemunu i posetio Kria i njegovu
enu, koja, kao i njena sestra, izgleda veoma prijatna ena, barem na prvi pogled. Vee
sam proveo kod Rozenovih, gde su Rozenova ena i Milovuk svirali klasinu muziku, na
klaviru i violini.

21. oktobar
Doao je kod mene Milo Popovi. Predao sam mu 250 forinti dobijenih kao
subvenciju za Vidovdan, za to mi je dao priznanicu. Zatraio sam od njega da me
obavetava o svemu to uje, a to mene interesuje. Napisao sam pismo Asiz-pai,
beznaajno po sadrini, kitnjasto po stilu.

22. oktobar
Bio sam kod Milivoja i rekao mu da Andrai jo nije mogao govoriti sa carem i
Bajstom o Bosni, meutim, im neto doznam odmah u ga obavestiti. Pomenuo sam mu i
trosmajerov dolazak. Rekao je da mu je to ve poznato i da je uo da pevako drutvo
hoe da mu priredi serenadu. Primetio sam da bi to za mene bilo veoma neprijatno, zbog
okolnosti to e trosmajer verovatno biti moj gost. Obeao je da e se raspitati i
obavestiti me. Uvee je dolo kod mene vie njih da igraju vist. Od ena je bila samo
Kampova, s kojom sam, naravno, askao.

23. oktobar
Posetio sam Orekovia i dugo razgovarao s njim. Glavna tema razgovora bila je,
naravno, Bosna. Izgleda da je malo oneraspoloen zbog mlakosti namesnika, ali Milivoja
to doputa da ga vodi Risti, koji je, opet, u savezu sa Stevom, barem prividno, jer iza
njegovih lea stoji mitropolit i Rusija. Po njegovom miljenju namesnicima i uopte
najveem delu inovnika stalo je samo do toga da zadre svoja zvanja i obezbede od njih
 118

prihode. Iz onoga to je govorio razabrao sam da njemu nisu saoptili ono to su meni
govorili o Bosni. I sada se on, koji je iskren prijatelj Maarske i samo od nje oekuje
pomo, boji da e Andrai promeniti nameru. Uveravao sam ga da je Andrai jo uvek za
plan, ali nije na nama red da molimo nego na Srbima, jer bi najvie njima koristio. Rekao
je da bi on najvie pourio savez s Maarskom, na ta sam primetio da se u ovom vidu ne
bi mogao sklopiti, meutim, forma uopte nije vana i doe na isto ako Srbija stupi u
savez i s Austrijom, samo neka se ostvari ono to Andrai eli. Njemu nije strana ni ova
ideja. Na njegovo pitanje da li bi sada trebalo pokrenuti revoluciju u Bosni, rekao sam da
za to jo nije dolo vreme; najpre treba pokuati diplomatskim putem, pa ako tako ne ide
bakalum. Podbadao sam ga da podstie Milivoja i da pokua da ga odvoji od uticaja
Steve, koga emo, ako drugaije ne bi ilo, morati da oborimo. Njegovo je delo i to to se
ljudi kao Natoevi i Sundei jednostavno otputaju samo zato to su poreklom iz naih
krajeva, a to moe samo stvoriti zlu krv kod susednih naroda prema Srbiji. On je
napomenuo da bi se svi oficiri poreklom iz Austrije koji sada ovde slue rado vratili kui
kada bi to bilo mogue; uopte je miljenja da nai Srbi, kad su jednom preli u Srbiju i
proveli neko vreme ovde, redovno postaju prijatelji Maara. Govorili smo o slabosti
srpske vojske, koja naroito oskudeva u oficirima i zato i ne moe da nastupa ofanzivno.
Po Orekovievom miljenju srpska vojska nije podobna ni za kakav dui vojni pohod, jer
se vojnici posle kratkog vremena razilaze kuama i mogu koristiti samo za odbranu
sopstvenih ognjita. Tom prilikom upitao sam ga da li je istina da e biti obrazovano 9
novih bataljona. Ni govora, rekao je on, za to nemaju novaca, ministar vojni je predloio
obrazovanje samo dva bataljona, ali se ne zna da li e i to uspeti, a elja je samo da se
obrazuju ete za obuku. Nastojao sam da ga, kao Hrvata, zasenim bleskom ba hrvatskih
interesa i rekao mu da emo pristati da Srbija zauzme Bosnu samo ako hrvatski deo
Turske bude pripojen Hrvatskoj. Obeao je da e podrobno razgovarati sa trosmajerom
kada doe i nastojati da ga pridobije za novi red stvari i za nagodbu, ime bi Srbi bili
zaplaeni, kada bi, naime, hrvatska Narodna stranka bila zadovoljena. Govorei o
demonstracijama koje nameravaju da prirede trosmajeru, on je, na moju inicijativu,
obeao da e mu on diskretno dati do znanja da bi bolje bilo da noi u Zemunu i da samo
preko dana bude ovde. U odnosu na Milivoja jo je rekao da on u celoj vladi nema
nijednog prijatelja, ali e on, Orekovi, preko nekih graana koji su mu dobri prijatelji,
nastojati da utie na njega i da ga podstakne da bude energian. Rastali smo se s time da
emo Stevu, ako bude potrebno, po svaku cenu oboriti. Inae. zamolio sam ga da o
onome to sam mu rekao o Bosni ne govori nikome a, ako hoe, neka to saopti Milivoju
samo kao sopstveno gledite.
U dogovoru s Kampovom enom proveli smo vee kod ikina, kod koga je osim
nas bio i Marinovi.

24. oktobar
 119

Posetio me je Hiet, a u isto vreme doao je i Longvort. Prvi je pomenuo da je u

Beogradu uveni francuski putnik Lean, koji je sada doao iz Bugarske i ne izraava se
najpovoljnije o turskom gazdovanju. To svoje miljenje izneo je i Milivoju. Pred vee
sam otiao kod Joneska gde sam zatekao Leana, s kojim sam se upoznao i razgovarao
nekoliko sati. Stvarno izgleda da raspolae velikim znanjem iz oblasti arheologije i
etnografije, ve sam od Kanica uo pohvale o njemu.

25. oktobar
Posetio me je major Mia i rekao da sada ide u Petu da preda Ministarstvu svoju
ponudu za zakup soli, pa me moli da ga preporuim. Rekao sam mu da to nee mnogo
koristiti, ali ako eli mogu to da uinim. U to je naiao Milivoj i Mia je otiao. Milivoj mi
je saoptio da je Mia bio kod njega i zamolio ga da mu izdejstvuje preporuku za Lonjaija,
pa me sada i on moli da mu dam preporuku. Obeao sam da u to rado uiniti. Po podne
sam posetio Miu, ali poto on nije pomenuo preporuku nisam je pomenuo ni ja. Uvee mi
je Milivoje pisao i javio da se Mia nije usudio da trai od mene preporuku, i zato on to
ini. Napisao sam, dakle, pismo Lonjaiju i poslao ga Mii. Sastao sam se s Kampovom
enom na ulici, pozvala me da doem uvee kod Longvorta. Zaista je vie nas provelo
tamo vee, sve do ponoi.

26. oktobar
Po podne sam obavljao posete, a vee proveo kod francuskog trgovca koji se zove
Le Breton. Poto su se ostali kartali meni je, naravno, opet prijala uloga da razgovaram s
Kampovom enom. Ostali smo sve do 2 asa po ponoi.

27. oktobar
Obavio sam nekoliko poseta. Inae sam najvei deo dana sedeo kod kue i radio na
svom putopisu po Srbiji.

28. oktobar
Danas je bila kod mene neka ena i rekla da je poslala ministarka Cenika, koja bi
elela da se upozna sa mnom i stupi sa mnom u ljubavne odnose. Znajui koliko Cenika
tri za svakim mukarcem, ova ponuda mi nije bila naroito primamljiva i posrednicu sam
jednostavno odbio.

29. oktobar
Doao je da se sa mnom oprosti Joneskov sekretar Rizo, koji zbog Joneskovog
grubog i nesnosnog ponaanja ne moe vie da ostane ovde i vraa se u Bukuret. To je za
nas velika teta, jer bismo zbog neprijateljstva izmeu njega i Joneska mogli od njega
mnogo doznati. Zadrao sam ga kod mene na ruku. Napisao sam dugaak izvetaj
 120

Bajstu, u kome sam ve unekoliko pomenuo i pitanje Bosne.114

30. oktobar
trosmajer je stigao u Zemun, pa sam poslao k njemu svetenika Konzulata Babia
da mu saopti da se pripremaju za njega manifestacije i da bi se to izbeglo neka ne spava
kod mene nego da se vrati u Zemun na noenje. Poslao sam uli Andraiju kopiju svog
izvetaja i podsetio ga na hitnost bosanskog pitanja. Posetio sam Jovana Bokovia i
zajedno s njim otiao Miloradu Popoviu, koga sam zamolio da mi daje asove iz srpskog
jezika. Poeemo sa asovima narednog utorka. Doao je kod mene po Milivojevom
nalogu Orekovi da mi javi da se manifestacije za trosmajera nee odrati, meutim
ipak nije siguran pa e s dotinima i on govoriti u smislu da trosmajer to ne eli. Zatim
smo jo dugo razgovarali o srpskoj oruanoj snazi i njenim nedostacima. Babi je doao i
javio da e trosmajer prei ovamo u nedelju ujutro, ruae kod mene, ali e se uvee
vratiti. Povodom jednog lanka u Lojdu, koji je bio uperen protiv Prokea 115 Noje Fraje
Prese me je veoma otro napala. To je besumnje delo pripadnika reakcije, koji teko
podnose Maare u Ministarstvu spoljnih poslova. Prese je ovaj lanak objavila u svom
prilogu broj 1490.116

31. oktobar
Doao je dr Polak i javio da je doznao od apotekarke Sekuli da je ikinov kuni
lekar dr Main poslat u Be da bi pribavio vojni elaborat. Putovao je preko Praga i poneo
sobom 1000 imperijala. Sada je traio jo 2000
0#, ali su mu pisali da se vrati natrag.
Mogue je da u toj vesti ima neto, ali mi izgleda veoma avanturistika. U nameri da
posetim trosmajera u Zemunu siao sam s Teodoroviem na Savu, ali sam tamo uo da je
biskup ve jutros doao u Beograd. Tako sam se vratio kui. Uskoro je doao Orekovi i
javio da mu je trosmajer danas poslao poruku da mu se poalju kola. Oko 11 asova on
je, sasvim privatno, doista preao ovamo, posetio namesnike i mitropolita i sad dolazi k
meni. Uskoro posle Orekovia doao je trosmajer, visok, vitak ovek, s pametnim,
zanimljivim licem. Ostao je samo kratko vreme, rekavi da mora biti u 2 sata u Zemunu,
jer e ruati kod prelata. Pozvao sam ga za sutra na ruak, to je i prihvatio, ali kada sam
ga pozvao i da prenoi kod mene odgovorio je, ne sasvim bez negodovanja, da sam mu
preko Babia izrazio elju da ne spava ovde, zatim je rekao da ovacije nisu ni njemu
potrebne, mada bi vie voleo da spava ovde, ali ako se to petanskoj ili bekoj vladi ne
svia, on ni najmanje ne eli da pobudi panju.117 Uveravao sam ga da vlada o tome nita
ne zna, a ni ja lino nemam nita protiv bilo kakvih ovacija, samo ne mogu tako neto
trpeti pred zgradom Konzulata. Posle toga smo se, uz duboko klanjanje, rastali, ali se
videlo na njemu da negoduje. Zatim sam otiao i pozvao nekoliko osoba na ruak,
naroito one koji nameravaju da prirede demonstracije, da trosmajer vidi da nije re o
neemu linom, nego da se samo protivim ovacijama pred zgradom Konzulata. Tako sam
 121

pozvao Bokovia, Milorada Popovia, Kaljevia i, na kraju, Orekovia. On je takoe

spomenuo da izgleda da trosmajer negoduje, pa sam ga zamolio da mu objasni da mu
nisam poruio da ja ne elim da ovde noi, trebalo je da to Babi kae kao svoje miljenje.
Obeao je da e mu to rei. Pozvao sam i afarika.
Otiao sam kod Milivoja i preporuio mu nekog trgovca. On je zatim rekao: a) da ga
je Marinovi zamolio da za Miu izdejstvuje kod mene novu preporuku Lonjaiju, u kojoj
bih izjavio da i srpska srpska vlada eli da Mia dobije so. Rekao sam mu da mi je o tome
pisao i Arsen ernovi, kome sam odgovorio da to nije potrebno, jer sam ve u prvom
pismu napisao takvu preporuku da bolje ne moe biti, pa sam izneo Milivoju sadraj
pisma. I on se sloio da nije potrebna druga preporuka. b) Rekao je da je trosmajer bio
kod njih i takorei prebacio im to su sklopili savez s Maarima na utrb Hrvata. Na to
je Milivoj odgovorio da izmeu Srbije i Maarske ne postoji nikakav savez; ne poriu da
postoje prijateljski odnosi, ak ele i da ih odre, jer su imali dosta tete od toga to su se
1848. borili protiv Maara. to se Hrvata tie, srpska vlada se ni na koji nain nije oseala
ovlaenom da u tom pogledu daje u Peti savete, poto bi se njima izloila samo tome da
bude s punim pravom odbijena. trosmajer je, navodno, izjavio da on eli upravo to da
Nagodba izmeu Maarske i Hrvatske bude iskrena i boji se da e ovaj sadanji sporazum
koji ne zadovoljava narod, proiriti teren za reakciju, naroito beku. Naroito bi eleo
izvesne izmene u pogledu finansija i vojske. To mi je Milivoj naveo iz razgovora koji je
vodio sa trosmajerom, u kojoj meri iskreno, to, naravno, ne mogu da utvrdim.
Uveravao me dalje da nee biti nikakvih demonstracija, doveo sam to malo u sumnju, ali
sam napomenuo da poto trosmajer nee provesti no kod mene, a ujem da e veerati
kod mitropolita, ne marim ako mu tamo prirede ovacije, samo neka ih ne prireuju pred
Konzulatom. c) Saoptio mi je da je bio kod njega jedan bivi Stratimiroviev agent i
priao da je Andrai, navodno, rekao Stratimiroviu da je iz Beograda dostavljeno u Be
da je on poslao Stratimirovia u Beograd da direktno pregovara sa srpskom vladom, pa su
zbog toga u Beu njemu, Andraiju, prebacili. Milivoj bi eleo da zna da li je to istina, jer
ako jeste, onda bi to znailo da reakcija zadobija teren. Napomenuo sam da u sve to ne
verujem, jer Andrai nije u takvim odnosima s Beom da bi mu tamo mogli neto
prebacivati, a zatim on nije ni znao da je Stratimirovi dolazio u Beograd. d) Isti je onaj
agent javio da general Radosavljevi, pukovnik Jovanovi i jo neko tree vojno lice
putuju po Granici i hukaju u duhu beke reakcije. e) Na kraju je Stratimirovi zatraio
savet od Milivoja da li da definitivno raskine s novosadskom ultrakom srpskom strankom
ili ne. Na to sam primetio da, po mom miljenju, raskid nikada ne vodi cilju, treba tediti
svaiji interes i veto lavirati. Dok sam bio kod Milivoja doneli su mi telegram od
Orcija, u kome mi nalae da saoptim srpskoj vladi da e pregovori o poti poeti 5.
novembra u Peti. Ovo sam mu, naravno, odmah saoptio. f) Posle toga smo jo
razgovarali o optim stvarima i on me uveravao da, kada bi Maarska ratovala protiv
Austrije, ne samo to nijedan Srbin ne bi bio protiv Maara, nego bi zajedno s njima ili u
 122

borbu. Uveren sam da je Milivoj u tom pogledu iskren. Ko zna nije li meni sudbina
namenila da u ovakvoj borbi, do koje e, moda, doi, vodim Srbe, kao to sam to toliko
puta zamiljao u prolim godinama.
Vee sam proveo kod dIstrije, u drutvu vie njih. Bila je tu i Akabi Kampo i Le
Bretonovi. Udvarao sam se Akabi, naravno na svoj nain, ne znam koliko u kod nje
uspeti.

1. novembar
Ve u 8 ujutro sam s Teodoroviem kod Save. Uskoro je doao trosmajer u pratnji
nekoliko svetenika. Odvezli smo se u Konzulat, gde mu je veliki deo prepodneva
protekao u sluenju mise, propovedi i krizmanju. U svojoj propovedi, odranoj u veoma
katolikom duhu, trosmajer je nainio samo jednu daleku politiku aluziju rekavi:
hrianska vera je pozvana da uvrsti mir i razumevanje kako meu pojedincima tako i
meu narodima, kada se to ostvari narodi e sreno iveti ne jedni nad drugima, ve jedni
pored drugih, a jai e se truditi da pomognu slabijemu. Mislim da osim mene i
Teodorovia niko nije ni primetio na ta ove rei ciljaju. U dvanaest smo otili kod
kneza. trosmajer je razgovarao sa knezom, a ja s Ristiem. Rekao sam da se nadam da e
posle stvari pote brzo doi na red i pitanje jurisdikcije. Odgovorio je da bi to veoma
olakalo njihov stav prema nama, jer bi mogli istupiti injenicama nasuprot razliitim
strujama koje se trude da ih odvrate na drugi pravac. Govorei o zavrnom pretresu
istakao sam da se zapaa veliki napredak, samo bi bilo poeljno da ne bude vie
pogubljenja. Iz njegovog odgovora razabrao sam da ih vie nee ni biti, izuzevi
Majstorovia, koji e, izgleda, biti pogubljen.
U jedan sat bio je kod mene ruak, bilo je prisutno njih 18. Na kraju ruka nazdravio
sam trosmajeru kao plemenitom pokrovitelju junoslovenske knjievnosti. Sad ve
trosmajer nije bio tako hladan, a za to, izgleda, mogu da zahvalim Orekoviu. Potonji
me zapitao da li bih veerao kod mitropolita, odgovorio sam da ne bih ni u kom sluaju,
jer bi moglo izgledati kao da nadzirem trosmajera. Posle ruka trosmajer je otiao s
Orekoviem u Topider i najzad sam se oslobodio popova. trosmajer se vratio pre
osam asova i proveo kod mene samo pola sata, a zatim otiao kod mitropolita na veeru.
Poto je trebalo oekivati muziku s bakljadom, poslao sam Angera da bude tamo, slua ta
razgovaraju i gleda ta se deava. Uvee sam otiao kod Longvortovih da se zabavljam, jer
mi je ve bualo u glavi.

2. novembar
Rano ujutro preli smo u Zemun, posetili trosmajera i posle se u 10 sati zajedno s
njim vratili u Beograd. Tu smo posetili ministre i Marinovia. Anger javlja da je u
sinonjim ovacijama moglo biti oko 100 buktinja, a ljudi je bilo mnogo. Jovan Bokovi
je odrao pozdravnu re trosmajeru. Istakavi njegove zasluge za junoslovensku
 123

knjievnost napomenuo je da je trosmajer prvi koji je zasnovao duhovno bratstvo izmeu

hrvatskog i srpskog naroda, koji svojim ujedinjavanjem, meutim, ne ele da prete
drugom narodu, iju ljubav prema slobodi potuju. (Ovim se nesumnjivo ciljalo na
Maare.) trosmajer se u svom odgovoru zahvalio na prijemu uveravajui da je spreman
da sve uini za Srbe. Od politikih aluzija se, meutim, uzdrao. U jedan sat otili smo
na ruak kod kneza. Sedeo sam pored Ristia i razgovarao s njim. Izgledao je veoma ljut
zbog jueranjih demonstracija i rekao da je Milivoj poverio Orekoviu da ih sprei, on je
to i obeao ali, kako je uo (Risti) od Bokovia, u stvari je jo podsticao demonstrante i
prema tome podvalio Milivoju, no oni e ve uiniti da on to oseti. Vlada je i u
poslednjem trenutku mogla da zabrani demonstracije, ali nije htela da pridaje ovoj stvari
vei znaaj nego to to ona zasluuje. Zamolio me da budem uveren da su ove literarno
obojene demonstracije priredili samo oni lanovi Omladine koji su nekada odlazili kod
trosmajera i koje je on ugostio. Vlada ipak nee dozvoliti da je ovakve pojave
pokolebaju, i po prestanku vanrednog stanja odgovorie proklamacijom u kojoj e izraziti
svoju zahvalnost maarskoj vladi. Inae mnogi nastoje da pomute prijateljstvo koje postoji
meu nama, meutim, u tome nee uspeti. Veruje da i trosmajerovo putovanje ima takav
cilj. Na to ukazuje vest prema kojoj je on, izgleda, obavestio Asta da je Risti Omladinu
pozvao u Beograd u sluaju ako joj ne dozvole da odri zbor. On ovo porie i proglaava
za la, kao i vest da je srpska vlada pozvala na savetovanje Miletia. Zamolio me da im se
direktno obratim ako ujem ovakve vesti, a oni e mi uvek davati iskrena obavetenja.
Zatim je govorio da e sada sastaviti jednu veliku komisiju za izradu zakonskih predloga
koji e biti podneseni Skuptini. Mati je, poput Ristia, posle ruka izrazio svoje aljenje
zbog demonstracija. I njemu sam kao i Ristiu odgovorio da sam ubeen u
dobronamernost vlade, samo smatram da trosmajer nije ba kavaljerski postupio kada je,
poto je preda mnom obeao da e izbegavati sve demonstracije, ipak uvee otiao kod
mitropolita, gde je znao da e do njih doi.
Posle ruka trosmajer i ja bili smo kod pruskog konzula Rozena, koji ga je ranije
bio posetio, zatim smo otili na brod i oprostili se. Tamo ga je ekalo nekoliko lanova
Omladine. Vee sam proveo kod Kampovih.

3. novembar
Pozvao sam Miloa Popovia i upitao o prekjueranjim demonstracijama. Potvrdio
je ono to je rekao Anger, samo je rekao da je trosmajerov odgovor bio snanije
formulisan, tj. tako nekako da je za pravac koji ovde Srbi slede spreman dati i poslednju
kap krvi. Ovo se moglo razumeti u poetskom smislu, 118 ali i u politikom. Kazao sam mu
da me obavesti ma ta uo. Posetio me Longvort i rekao da je u Napretku objavljen
lanak koji govori o ugovoru sklopljenom izmeu Rusije, Pruske, Rumunije i Srbije.
Veruje da u tome ima neto, govorio je s Milivojem i ovaj nije odluno poricao. Moramo
biti budni.119
 124

4. novembar
Pre podne je preao ovamo general Kri, posetili smo moje kolege kod kojih prolog
puta nismo bili. Svratio je Capkai, diplomatski agent i konzul Sjedinjenih Drava u
Bukuretu. Izmeu ostalih zanimljivosti naroito istie da su se Vlasi potpuno bacili u
naruje Rusije, ali sada kao da zaziru od neeg prilikom njegovog odlaska i Bratianu i
Golesko molili su ga u vie navrata da uznastoji pobuditi prijateljskije raspoloenje
Maara prema njima, ako bude iao u Petu. Pozvao sam ga za sutra na ruak. Posle
podne smo Kampovu enu uputili kolima u Topider, a ja i Kampo smo tamo odjahali.
Uvee smo se sastali kod Longvorta. Napisao sam izvetaj o trosmajeru jue Bajstu a
danas Andraiju.120

5. novembar
Primio sam iz Budima subvenciju za Vidovdan, 250 fti za novembar. Jue me je
Milivoj izvestio da me Marinovi u Miino ime zamolio za pismenu preporuku bekom
Ministarstvu finansija u stvari soli. Otiao sam Marinoviu i rekao mu da ne poznajem
Bekea te ne mogu ni da mu piem, u krajnjem sluaju mogao bih pisati Orciju, premda to
ne bi imalo nikakvog dejstva. On to uvia i kae da e pisati svom tastu da pismo nije
potrebno. Otiao sam Milivoju i obavestio ga o emu sam razgovarao s Marinoviem. U
toku razgovora veoma je osudio demonstracije u vezi sa trosmajerom, rekavi da ga je
Orekovi prevario u tom pogledu. I on je spomenuo proklamaciju koja treba da se izda. U
tom pogledu primetio sam da bih sa svoje strane veoma eleo da se tamo gde govore o
Maarskoj makar samo jedanput pomene ime Austrije, inae bi me u Beu mogli optuiti
da agitujem protiv Austrije. Izjavio je da to treba da se uini. Kod kue sam ubrzo dobio
koncept odnosne proklamacije, propraen jednim Ristievim pismom u kome me poziva
da dam svoje primedbe. Capkai je ruao kod mene i ostao sve do 9 asova. Ponovio je,
opirnije, sve ono to je rekao o Vlakoj i konstatovao veliku demoralizaciju i slabost
Vlaha. Sada ide u Petu i tamo ostaje, ako dobije egzekvaturu, bie konzul Sjedinjenih
Drava. Pria vanredno zanimljive stvari o Americi. Upitao sam ga o rusko-amerikom
prijateljstvu. Kazao je da ono postoji, ali u stvari od strane Rusije iz predostronosti zbog
njene azijske politike. Amerika, meutim, ne moe imati vri savez s despotskom
Rusijom.

6. novembar
Od Bajsta sam dobio telegram u kome me izvetava da u Londonu smatraju da nije
bez osnova teza o postojanju jednog tajnog prusko-rusko-vlako-srpskog ugovora. Da o
tome govorim s Longvortom. Oko devet asova doao je general Kri sa enom i
njenom sestrom, razgledali smo tvravu, otili u Topider i Koutnjak. Vratili su se u
Zemun po podne oko 2 sata.
 125

Iao sam Ristiu, vratio mu koncept proklamacije i kazao da nemam nikakvog

prigovora na tekst poto je samo zbog stvari Karaorevia izraena zahvalnost maarskoj
vladi. Zatim sam mu izneo stvar o tajnom ugovoru, kako je to napomenuto u Napretku,
primetivi unapred da ja u to ne verujem. 121 Na to je izjavio da oni sada nisu u
najprijateljskijim odnosima s Vlakom ve ni zbog toga to su tamo odjednom bez
ikakvog obrazloenja skinuli sekvestar stavljen na imovinu Karaorevia. U vezi s tim
upoznao me sa notom koju je srpska vlada uputila svom diplomatskom agentu u
Bukuretu, u kojoj se vrlo otro izjanjava o vlakoj vladi, dok u vie mahova pohvalno
spominje postupak maarske vlade. Dalje je rekao da je imao opor razgovor s Joneskom,
koji je donekle prebacio Srbiji da sasvim naputa stvar Bugara, na to mu je on odgovorio
da Srbija ima aspiracije na srpske pokrajine turske imperije, da Bugarska u njih ne spada,
prolo je doba obmana i oni ne ele da vre nikakav pritisak na Bugare. A kada je Jonesko,
po njegovom miljenju veoma dobro obaveten o svim trosmajerovim namerama,
pomenuo da je trosmajer prilikom ruka kod kneza eleo da govori s namesnicima, ali
nije stigao da to uradi, Risti je odgovorio da oni ne ele da tim putem stignu do cilja.
Dalje je izrazio svoje uverenje da je Bratianu stvorio bugarske bande i da hoe da
kompromituje Namesnitvo pred vlakim svetom, a obaveten je da je i lanak u
Korespondencu napisan u Bukuretu.122 Primetio je da, ukoliko bi mi iz Bea postavili
pitanje o tajnom ugovoru, mogu slobodno rei da stvar nije istinita, jer me nee
demantovati. Otiao sam kod Longvorta i govorio o tajnom ugovoru, ne rekavi nita o
razgovoru s Ristiem. Njega je o tome obavestio Grin, engleski konzul u Bukuretu, i
vrsto veruje u njegovo postojanje, iako mu ne pridaje nikakvu vanost. Zatraie od svoje
vlade ovlaenje da moe od srpske vlade traiti demanti. Kazao sam mu da u, poto je to
moje ubeenje, u sluaju da o tome podnosim izvetaj Beu, izraziti sumnju u njegovo
postojanje. Telegrafisao sam Bajstu da ne verujem u postojanje tajnog ugovora.

7. novembar
Doao mi je Fedor Nikoli, koji je jue stigao. Kae da je ovamo stigao i zbog
drugih poslova osim svog nasledstva. eli da od srpske vlade zatrai preliminarno
odobrenje za izgradnju pruge od Beograda do Aleksinca, ali na taj nain da njegovi ortaci
po ovom odobrenju budu Srbi. Od strane maarskog Ministarstva saobraaja ima obeanje
da e od Kikinde biti izvedena jedna pruga tako da se kod Beograda vee na srpsku
eleznicu. Maarska vlada spremna je da srpskom drutvu, koje e biti osnovano stavi na
raspolaganje i svoje inenjere. O planu e obavestiti Milivoja.
Napisao sam Bajstu izvetaj o tajnom ugovoru utkavi u njega i razgovor s Ristiem,
istiui potrebu reenja problema jurisdikcije.123
Poao sam do Akabi Kampo i zatekao je samu. Ovog puta dospeli smo do ljubljenja,
ali poto je naiao njen mu morao sam da odem. Nikoli je ruao kod mene. Saoptio je
Milivoju plan o eleznici a on e o tome govoriti sa mnom. Bio je ovde dragoman
 126

pruskog konzula Sokolaj i javio da je itao izvetaj koje je Rozen pisao Bizmarku. Prema
tom izvetaju Milivoj je Rozenu, na njegovo traenje da ga upozna sa srpskim ratnim
pripremama, preporuio da ode u Kragujevac i sve vidi. Odredio je da ga prati
potporunik Markovi. Sem toga, za nekoliko dana bie objavljeno novo ustrojstvo
vojske. Milivoj je predlagao da se proizvede 100 novih oficira, ali je predlog Senata bio da
se to odloi, ukoliko nije neophodno potrebno, i tako je i odloeno do prolea.

9. novembar
Danas je izreena presuda okrivljenima za ubistvo kneza. Majstorovi je osuen na
smrt, Antonovi, Zdravkovi i Perii dobili su po 5 godina, Rakii, Kuzmanovi,
Milojevi i Stanojevi puteni su na slobodu, uz policijski nadzor u trajanju od 5 godina.
Majstorovi je bio veoma utuen i pokuavao da umoli sud. Ostali su primili presudu
utke. Publika je primila s odobravajuim mrmljanjem etiri oslobaajue presude.

10. novembar
Primio sam odgovor od vicekonzula Hempflinga iz Filipopola i agenta Luterotija iz
Sofije. Javljaju da je sve mirno. Iao sam Akabi Kampo, naao sam je samu, ali mi jo nije
uspelo da je dobijem.

11. novembar
Bio sam kod Jakia da se raspitam o carinskim izvodima. Kae da u spiskove
uvoza dobiti u originalu, spiskove izvoza oni e prepisati, a to e biti gotovo za nedelju
dana. Posetio me Karol, Majerfi, Radaijev agent koji boravi u Novom Sadu. Za vreme
naeg podueg razgovora konstatuje da je u graniarskoj oblasti i kod naih Srba, naroito
usled hukanja beke vojne stranke, raspoloenje protiv nas tako neprijateljsko da se na
dati znak bilo kada mogu ponoviti prizori iz 1848.

12. novembar
Danas je, u prisustvu malog broja zvanica, obavljeno Milivojevo venanje s
Katarinom. eleo bih da dobro uspe ovaj brak kojim je Milivoj jae zategao lanac izmeu
sebe i Obrenovia. Sad emo se morati boriti i s uticajem jedne ene, koju, naravno, po
svaku cenu treba da pridobijemo. Bio sam u veoma dobrom prijateljstvu s Ankom i
njenom erkom i eleo bih da to prijateljstvo potraje, poto bi moj uticaj porastao.
Ministarstvo mi je poslalo nekoliko primeraka proklamacije na srpskom i
francuskom jeziku. Ovim je prestalo i vanredno stanje.
Svratio je Longvort. Raspitivao se o trosmajerovim politikim nastojanjima.
Iskreno sam mu govorio o komplikovanim odnosima koji postoje u Granici i u Hrvatskoj.
Naroito sam naglasio delatnost beke vojne stranke protiv Maarske u tim krajevima i
istakao da moda ne bi kodilo kad bi on o tome obavestio svoju vladu. Time bi moje rei
 127

kada budem govorio o Granici dobile na teini, jer znam da engleski ambasador u Beu
ima obiaj da primljena obavetenja saopti Bajstu. Dalje kazao da se Osman-paa u Bosni
ponaa veoma neumesno. Bilo bi dobro zameniti ga Asiz-paom, koji je bosanskog
porekla i veoma taktino deluje meu Bugarima. Obeao sam mu da u, ukoliko eli, o
tome rado obavestiti Be. Spomenuo je da se Blaznavac veoma boji okupacije Bosne od
strane Austrije. Akabi Kampo mi je poruila da je posetim. Smesta sam otiao k njoj,
ona je za poziv navela veoma nitavan razlog, naravno, to je bio samo izgovor, poto joj
mu nije kod kue. Iako je dozvolila da s njom sve radim, ipak se nije htela konano
predati govorei da ne eli da dobije dete. Uza sve to obeala je da e za nekoliko dana
popustiti. Kad je doao njen mu rekao je da je jue stigao neki Grk, koji e ostati ovde
kao grki konzul. Posetio sam Marinovieve, tamo sam naao i Julku Pri. Ostao sam
podue. Kad sam uo da je Jonesko otputovao u Petu ne govorei nikome o tome,
telegrafisao sam Andraiju i upozorio ga za sluaj da Jonesko ima politiku misiju, da je
on veran Bratinov ovek.

13. novembar
Jutros je krovove kua prekrio tanak sneni pokriva. Prvi sneg ove godine. I po
podne je poeo da pada sneg, a uvee se smrzlo. Doao mi je Ki, direktor zavoda Haza,
eleo bi da dobije koncesiju, ali samo za osiguranje ivota, a ne kako je Cuki eleo i za
osiguranje protiv poara. Poao sam s njim u Ministarstvo finansija, ministar je otputovao
a inovnik koji ga zamenjuje nije znao da da obavetenje. Odveo sam Kia Ristiu, koji ga
je veoma ljubazno primio i obeao da e se zauzeti za njegov plan. Napisao sam Bajstu
izvetaj o presudi Majstoroviu i njegovim drugovima, o proklamaciji i o Milivojevoj
enidbi.124 Isto sam saoptio i Andraiju.
Uvee se kod mene sastalo drutvo za kartanje. Akabi Kampo je bila jedina ena.
Telegrafisao je Asiz-paa, pozvao me u lov zajedno sa francuskim konzulom u Ruuku.
Odgovorio sam da ne mogu ii.

14. novembar
Ki je ruao kod mene. Moli da pourim njegovu stvar.

15. novembar
Kako sam obaveten, danas se kod kneza predstavio grki generalni konzul Dosko,
koji e od sada rezidirati u Beogradu. Doao je Popovi, predao sam mu 250 forinti za
novembar, izdao mi je priznanicu. Posetio me Orekovi. Dugo smo razgovarali. Vrlo je
nezadovoljan ovdanjim tokom stvari, jer kako vidi (a to je i trosmajer prebacio
namesnicima) srpska vlada rtvuje interese Hrvata i preanskih Srba sa stanovita
sopstvenog dobra i da bi ostvarila svoje ciljeve. On je sanjao o drukijoj budunosti, o
jednoj ujedinjenoj junoslovenskoj pokrajini tesno povezanoj s Maarskom. To je jedino
 128

reenje i zato ga boli to Maarska nije udovoljila tenjama hrvatskog naroda, poto bi u
tom sluaju ubrzo zadobila i Bosnu, posle ega bi dola i Srbija. 125 Sad su Srbi i Hrvati
podeljeni, i jedni i drugi ele Bosnu i nemaju poverenja jedni u druge. Odgovarao sam,
naravno, tako da ne povredim njegova hrvatska oseanja i ulivao mu nade da jo sve moe
da se okrene na dobro po Hrvatsku. Govorei o trosmajerovom boravku, otvoreno je
kazao da je iz Beograda otiao veoma razoaran. Orekovi je zatim dodao da bi eleo da
u toku zime posetimo trosmajera i da s njim razgovaram. Veruje da bi se sada mogao
mnogo lake pridobiti za nagodbu nego pre. Obeao sam, poto sam i onako eleo da
posetim trosmajera. Ovaj razgovor uvrstilo je moje viegodinje uverenje da mi u
ovim krajevima moemo mnogo postii koristei ljubomoru koju Srbi i Hrvati uzajamno
oseaju. To moramo veto iskoriavati i na jednoj i na drugoj strani. to se mene tie, ja
u u tom pogledu sve uiniti, ali se bojim da ministri nee u potrebnoj meri shvatiti znaaj
ove stvari.
Posetio me Belimarkovi. Razgovarali smo o planovima za izgradnju eleznice,
preporuio sam Nikoliev plan kao najpovoljniji po Srbiju. Iako ovaj predmet spada u
njegov resor, Markovi se, kako vidim, mnogo u to ne razume. Uvee sam otiao
ikinu, gde sam prema dogovoru naao Akabi s muem. Bio je tamo jo i izvesni Krojter,
pruski elezniki preduzima.

16. novembar
Doao je k meni Kiko, trenutno vojni lekar, koji bi eleo, da ponovo stupi u
honvedsku vojsku, u kojoj je ranije sluio, ukoliko se ona oformi. Obeao sam mu da u to
izdejstvovati ako ikako bude mogue i zamolio ga da mi sa svoje strane daje obavetenja o
odeljenju vojnog saniteta, to je i prihvatio. Longvort i njegova ena, Akabi s muem,
Teodorovi i ja preli smo u podne u Zemun i posetili generala i njegove. Vratili smo se
kui oko etiri asa. Dobio sam akt od Prokea, odgovara pomalo razdraeno na moj
izvetaj o Bosni.126 Ne mari.

17. novembar
Teodorovi kae da je uo od Stejia da je vlada telegrafski odobrila slobodan
povratak Milovanu Jankoviu. Dalje, da je Stojan Bokovi naimenovan za sekretara, a da
ministar Mati nita nije o tome znao. Sve ovo ukazuje na to da se Namesnitvo jako
udvara Omladini. Nadalje je raireno miljenje da ja nisam sam od sebe doao na pomisao
da trosmajer prenoi u Zemunu, ve me je na to naveo Teodorovi. Vee sam proveo
kod Kampovih, ali kako je bilo vie ljudi nisam ni jedan trenutak mogao da ostanem
nasamo s Akabi.

18. novembar
Piem Andraiju i Gidi Radaiju i javljam im o Jankovievoj amnestiji, molei ih da
 129

ga, ukoliko bi prolazio kroz Maarsku, kojim sluajem ne uhapse, jer bih ga ja ovde
mogao jo dobro iskoristiti, a preko njega doi u vezu i s Omladinom.

19. novembar
Poao sam Kampovoj eni i zatekao je samu. Rekla je da danas stie Skovaso i radi
toga njen mu posle podne ide u Zemun; poto e celo popodne biti sama, otii u do nje.
Otiao sam Ristiu i s njim razgovarao o sledeim stvarima:
a) Molim da se stvar Haza to je vie mogue pouri. Kae da su, dodue, jako
zauzeti, ali ipak obeava da e urgirati kod nadlenog referenta.
b) Govorim o Nikolievom planu u pogledu eleznice ukazujui na njegove
prednosti, naroito na to da u Drutvo hoe da ukljui i Srbe, te tako ono ne bi dolo
sasvim u tue ruke. Pominjem da maarska vlada ne moe dugo da eka i ako nema nade
da se izgrade srpske eleznice traie vezu na drugoj strani. Najzad istiem da bi se novac
mogao lako nabaviti pri sadanjem stanju evropskog novanog trita. Njegova glavna
bojazan je da ukoliko se veza kod Aleksinca ne sprovede odmah, Srbija bi due vremena
morala da plaa na ime garancije veu sumu, to ona nije u stanju. Meutim, na kraju se
izjanjava da su voljni da daju ne samo preliminarno ve i konako odobrenje.
c) Pitam ga ta zna o potanskoj konvenciji. Odgovara da je poverenik sada ovde i
trai instrukcije u pogledu nekih taaka, naroito o tarifama i daljoj otpremi austrijsko-
turske pote. Veoma su zadovoljni s ponudama maarske direkcije pota. Nevolja je samo
u tome da Skuptina, poto se ubrzo rasputa, nee moi da ratifikuje ovaj ugovor koji
tako nee stupiti na snagu pre prvog jula naredne godine.
d) Pominjem mu da slubene Srpske novine manje-vie otvoreno ali stalno u
neprijateljskom tonu piu protiv Austrije i Maarske. 127 Kae da to potie samo od
urednika, on lino nema vremena da ita list i moli me da mu pokaem jedan takav lanak.
Kaem mu da ne elim da izdvojim nijedan lanak128 ve jedino da ga upozorim na
pravac.
e) Pita me zatim da li sam primetio da u prakom Korespondencu jo uvek piu
protiv njih. Ovi lanci, po njegovom miljenju, potiu od ovdanje hrvatske emigracije i
sigurno i Orekovi ima u njima udela.129 Pita da li sam Orekoviu pomenuo da vlada zna
za trosmajerov dvolini postupak prilikom njegovog ovdanjeg boravka. Odgovorio sam
da o tome nije meu nama bilo govora, razgovarali smo samo o trosmajerovoj linosti.
Na to je jako planuo protiv Orekovia, govorei da se u poetku prikazivao veim
prijateljem Maara nego bilo koji roeni Maar i da se jedva otarasio i njega i njegovih
predloga. Ali ako im ne bude davao mira, jednom e ga posaditi u amac i poslati preko
Save. Napomenuo sam da kod nas veoma dobro poznaju tenje hrvatske takozvane
Narodne stranke, usmerene nita manje nego na zauzimanje Bosne i osnivanje jedne
velike Hrvatske, kojoj bi se kasnije morala prikljuiti i Srbija. Bio bi to stvarno lep
rezultat kad bih Hrvate i Srbe mogao da otuim jedne od drugih. Zadatak nije malen, ali
 130

u barem dejstvovati u tom pravcu, i u tom pogledu Orekovi e biti dobro orue. Moja
je stara ideja da ova dva naroda ne mogu biti prijatelji, oba tee ka hegemoniji, naroito
to se tie Bosne. Bosansko pitanje je, dakle, ona Eridina jabuka, koja, blagovremeno i
veto ubaena meu njih, moe konano otuiti jedne od drugih.
f) Na kraju sam zapitao da li je zaista, kao to je jedan list javio, ve sazvana ona
velika komisija za izradu reformi. Odgovorio je da jeste, a zatim je smeei se podrugljivo
dodao: Vi, zar ne, uvek preporuujete da reformiemo nae unutranje stvari i da ostanemo
u miru, a za to bi se vreme vi kod kue sa vojskom od 800.000 ljudi dobro ojaali. Istina
je, odgovorio sam, da elimo mir i hoemo da jaamo, ali vi upravo zbog toga nemate
razloga da od nas zazirete, jer inae ne bih predlagao ba slobodoumne reforme, koje
zadovoljavaju narodne elje, ve apsolutizam, ne bi li tako narod bio nezadovoljan i mi
mu mogli predloiti neto. Mogue je da je Ristieva primedba bila samo ala, ipak ne
mogu nikako u njega imati poverenja i moram ga pratiti budnim okom. Teodorovi
odlazi u Zemun da bi se tamo sastao s Bubenikom, koji putuje u Ruuk, svoje novo
mesto slubovanja. Odlazim Kampovoj eni i nalazim je potpuno samu najzad sam
uspeo da je potpuno pridobijem i tako sam ve i u Beogradu stupio u odnose. Ne moram
ni da kaem da ne samo to nisam zaljubljen u nju ve mi se moda ak i ne svia, ali u
nedostatku drugog dobro je i to, u stvari je zabavno samo to da je ona Jermenka iz
Carigrada. Doznajem da su ponovo naimenovali jednog lana Omladine, Kujundia, za
sekretara. Tako je ve skoro svaki lan ovdanje Omladine u slubi. Ve emo videti nee
li prerasti Namesnitvo.130 Ubeen sam da ak ni Risti ne deli sasvim njihove poglede.
Vee provodimo kod Trojanskog, ima nas vie. Dolazi, stiui iz Zemuna, i Skovaso.
Govori o svom putu u Italiju, o svome naimenovanju u Tanger. Zatim podue
razgovaramo o ovdanjim prilikama. Kae da rado odlazi, jer ne veruje da e se ovde
stvari okrenuti na dobro. Imao je zamisao da se Maari i juni Sloveni ujedine, a to se, kao
to vidi, ne ostvaruje. Ali ovde i nema ni jednog oveka u koga bi se moglo imati
poverenja. Osuuje onaj Ristiev postupak kad je lanove Omladine u Maarskoj pozvao
u Beograd u sluaju da im tamonja vlada ne dozvoli zasedanje Skuptine. Na kraju
izraava svoje miljenje da e se Risti pre ili posle baciti u naruje ruske politike.

20. novembar
Poto je Miholjdan, posetio sam mitropolita, dvojicu Simia i Belimarkovia, koji
slave. Zatim sam pred vee posetio Marinovia. Teodorovi je doao iz Zemuna, s
Bubenikom nije govorio ni o emu naroitom. Potonji je samo izrazio miljenje da e se
Bajst zajedno s dualizmom teko odrati due od nekoliko meseci. Samo po sebi
Bubenikovo miljenje ne znai nita, meutim, on je odjek reakcionarne klike.

21. novembar
Veliki deo dana proveo sam kod kue, radei na ve dobijenim carinskim izvodima.
 131

Uvee sam otiao kod dIstrije, gde sam izmeu ostalih naao i Akabi Kampo.

22. novembar
Po podne odlazim s Teodoroviem u Zemun da bih prisustvovao besedi koja se
odrava uvee. Ruamo kod generala. Posle podne piem Faju Radnotu i molim ga da
mi poalje program uilita Narodnog pozorita, poto bi hteli da ga upotrebe u
beogradskom Srpskom pozoritu. Uvee odlazim na besedu. Dosadan diletantski koncert
u ogromnoj hladnoj sali, zatim igranka koju sam gledao do jedan as posle ponoi.

23. novembar
Jutros sam se vratio u Beograd. Poseuje me Dosko, novi grki konzul. Po podne
odlazim Akabi, poto joj mu nije kod kue, nastavljamo na odnos.

24. novembar
Miklo Na obavetava me iz Tokaja od strane Drutva za regulisanje Tise da u
januaru lino doem na godinju skuptinu ili da poaljem svog poverenika. Otiao sam
Milivoju i pre svega mu poeleo sreu u braku, a onda pitao kada mogu doi da izrazim
svoje potovanje njegovoj eni. Rekao je: po svoj prilici za nedelju dana. Zatim
razmatramo sledee stvari:
a) Pitam da li je istina ono to se govori da je vlada pozvala Miletia na
savetovanje. Odluno tvrdi da nije istina, dodajui da im Miletieva mudrost nije
potrebna.
b) Pominjem da je bio vet potez to su uzeli u slubu vie lanova Omladine, koji
su tako u njihovim rukama. Na to ne odgovara, samo kae da je svaki od njih morao dati
pismenu izjavu da e podrati vladu, a u velikoj komisiji koja e se sastati bie, dodue, i
najturbulentnijih elemenata, ali i najumerenijih.
c) Pitam ta je moj kolega Rozen traio u Kragujevcu, odgovara da ne zna, moda je
otiao da pogleda arsenal u kome, meutim, sada ne rade.
d) Pominje da je kod njega bio ovek koji je u tesnoj vezi s Rigerom i Palackijem i
zamolio ga ne bi li mogao uiniti neto za zbliavanje eha i Maara. Pita da li bih o
ovom pisao Andraiju. Kaem mu da neu pisati ni o kakvoj vanijoj stvari dok traju
delegacije.
e) Pokazujem mu veernje izdanje Lojda, u kome ima izvoda iz Crvene knjige,
gde su sadrane veoma prijateljske izjave o Srbiji.
f) Pominje da je Orekovi pokazao jedno Tirovo pismo, u kome ga ovaj pita da li je
srpska vlada jo uvek prijateljski naklonjena Maarskoj. Milivoju se ne svia to se tako
raspituju iza njegovih lea. Kazao sam da ni u kom sluaju Andrai nije Tiru poverio da
postavi ovo pitanje, uinio je to sigurno sam po svojoj glavi, moda na podsticaj
nekolicine poslanika. Milivoj dalje pominje da nikako ne voli to se Orekovi uplie u
 132

ovakve stvari, sprema se da mu kae da konano napusti politiku jer mu je sluba ionako
prilino nesigurna. (Ako zaista na taj nain izazovu protiv sebe Orekovievo
neraspoloenje, potrudiu se da to iskoristim.)
Teodorovi kae da je uo od Sokolaja da je Rozen u svom izvetaju Bizmarku
izmeu ostaloga pomenuo i to da ja po svaku cenu nastojim da pobudim simpatije prema
Maarskoj, u emu neu uspeti poto Srbi, naroito zbog Srba u Maarskoj, ne vole
Maare. S Teodoroviem sam uvee poao u Zemun, gde se na soareji sa plesom kod
generala proslavljao imendan njegove svastike. Bilo je osam parova, ene sve iz oficirskih
porodica. Igrali smo do 3 ujutro. Ako se ne varam, generalova svastika ne bi imala nita
protiv toga da joj se udvaram.

25. novembar
Bajst mi alje Crvenu knjigu i jedno uputstvo u pogledu novog naziva cara i
imperije, koje treba da saoptim srpskoj vladi. Popoviu sam po Teodoroviu poslao
Crvenu knjigu da bi u svom listu objavio delove koji se odnose na Srbiju i koji su veoma
povoljni.131 Budui da je Popovi takoe u velikoj komisiji za ustav, moi u od njega
mnogo saznati o njenom toku. Odgovorio sam Miklou Nau da e Bodnar imenovati
opunomoenika, a pisao sam i Bodnaru da to uini. Vee smo proveli kod Longvorta,
gde se u velikom broju okupio skoro sav konzularni kor.

26. novembar
Jutros sam jo bio u krevetu kada je u sobu utrala Maksonovica viui da je u kui
izbio poar. Naravno, odmah sam ustao i pourio napolje. Gorio je jedan dimnjak. Uskoro
smo, meutim, uspeli da ga ugasimo i tako izbegnemo svaku dalju opasnost, koja je uz
vetar koji je besneo mogla da postane velika. Po podne sam poao kod Akabi, slutei da
u je nai samu. Meutim, vie neu beleiti ove svoje posete, osim ako se neto naroito
ne desi. Vee sam proveo kod Joneska.

27. novembar
Od direkcije Haza dobio sam pismo, mole me da pourim stvar komisije. C. kr.
ministarstvo uputilo mi je pitanje da li u Beogradu postoji neko peditersko drutvo
Kondota i da li je u Austriju poslalo nekog Osvalda Hornija da najmi koijae, to se taj
ovek kod njih time bavi, a sumnjaju da dotine ljude moda angauje u vojne svrhe. 132
Bio sam kod Ristia i saoptio mu uputstvo. Govorio je da su u pogledu eleznice
voljni da prihvate Nikoliev plan i ve su razgovarali sa vie trgovaca koji su spremni da
stupe u konzorcijum. Isto tako urgirao je kod nadlenog referenta stvar Haza.
Zamolio sam da ne trae kao garanciju vie od ponuenih 4.000 #. Jo smo razgovarali o
nedavnim postavljenjima iz redova Omladine. Ako se ne varam, vlada je dotine postavila
iz politikih razloga, da bi ih na taj nain bolje drala u rukama. To sam miljenje izrazio i
 133

Ristiu, koji nije protivreio, tavie, smeei se izjasnio o tim novim inovnicima,
posebno pomenuvi da su Bokovia hteli da poalju u unutranjost. Pitao sam ga da li je
istina da su angaovali Miletia, porekao je kao i Milivoj. Stigavi kui poslao sam
Ristiu da proita Crvenu knjigu, koju sam danas dobio od Okolianjija.
Popodne sam poao kod Longvorta i tamo zatekao Akabi, Ivanoviku i Terezu
Perakovi. Ostao sam sve do est asova. Uvee, pak, poao sam kod Kampovih, gde su
bili jo Ivanovika i Perakovi.

28. novembar
Posetio me Jaki i zamolio da mu, ako je mogue nabavim statistike podatke o
stanovnitvu Maarske i stanju prinosa. Kae da Srbija ima 200.000# duga, koji je podigla
1862. u Parizu. Ovo drugi poriu. Uvee idem u Srpsko pozorite, koje se otvorilo pre
nekoliko dana. Dali su neki dosadan komad, naravno loe.133

29. novembar
Kino, maglovito vreme, ceo dan najveim delom provodim kod kue. Pred vee
ruam kod Joneska sa celim konzularnim korom. Ruak je prireen u ast Skovasa, koji
uskoro odlazi. Poto se popilo prilino mnogo vina, sve je bilo propraeno velikom
galamom. Ostajem sve do pola noi.

30. novembar
Jutros sam s Teodoroviem brodom otiao u Panevo, gde smo posetili porodicu
Pei, advokata Gaanskog, ija je ena Stevina sestra, i porodicu Spirta. Vratili smo se u
podne i istim brodom otili u Zemun, posetili generala i njegovu porodicu. Vratili smo se
amcem. Uvee je kod mene doao Kanic, koji je danas stigao. Kae da je poverenik
jednog austrijsko-engleskog konzorcijuma koji ga je sada poslao ovamo u stvari eleznice.
ele samo prethodno odobrenje, a pripremne radove izvrie o svom troku. Naravno,
bodrio sam ga i nisam rekao ni rei o Nikolievom planu.
Noas je u gradu izbio poar, u zgradi pote izgorela je jedna upa i u njoj 8 novih
potanskih kola. Naravno i ja sam tamo pourio i video kako su se uzalud trudili da ugase
vatru s dve male trcaljke, koje nisu primale vodu. Najzad su pioniri iskopali zemlje i
bacali je na vatru. Na sreu, bilo je mirno vlano vreme, tako da se vatra nije mogla
proiriti.

1. decembar
Jutros mi je doao Kanic. Govorio je o svom putovanju, o ruskim agitacijama u
Bugarskoj i o nemoi austrijskih konzula, kao i o osujeenom pokuaju navaradskog
biskupa Pap Silaija da u Bugarskoj vri katoliku propagandu. Faj Radnot mi alje
traene spise, koje predajem Miloradu Popoviu. Piem Leonu Beotiju i molim ga da mi
 134

poalje statistike podatke o stanovnitvu i prinosu. Kod mene su ruali Skavoso, Akabi
Kampo, Ivanovika, Tereza i jo nekoliko njih iz Konzulata. Ostali su do devet asova,
sve je dobro proteklo osim male neprijatnosti do koje je dolo izmeu Akabi Kampo i
Ivanovike zbog Akabine estine.

2. decembar
Posetio me Fedor Nikoli, koji je doao na pomen koji e se sutra odrati knezu, a
osim toga eli da pouri i stvar sa eleznicom. Govorio sam mu ta sam o tome razgovarao
s Ristiem, kao i o Kanicovoj ponudi. Agot Gregu, glavni dopisnik Agencije Rojter u
Peti, poziva me da mu za filijale Agencije Rojter u Berlinu i Frankfurtu naem dopisnike,
koji e slati vesti u duhu maarske vlade. Odmah sam poao do Miloa Popovia i upitao
ga da li bi bio voljan da se prihvati dopisnitva. Kazao je da ne moe i preporuio dr
Rozena. U razgovoru je jo napomenuo da se plai da e se protiv vlade sada formirati
opozicija sasvim razliita od one koje se bojala i koju je htela da paralie time to je njene
lanove primila u slubu; ta se nova opozicija stvara u redovima starih Srba, meu onima
koji su bili najvee pristalice kneza Mihaila i bie opasnija od Omladine. Odlazim dr
Rozenu. Rado prihvata dopisnitvo, meutim, postavljam uslov: da svoje vesti pre nego ih
poalje saopti meni u svakom vanijem sluaju kada se injenice mogu protumaiti na
vie naina. Po povratku kui odmah obavetavam o tome Gregua. Uvee je Kanic kod
mene veerao. Kae da je ve razgovarao o svom planu u stvari eleznice s Ristiem, koji
ga je veoma predusretljivo primio, rekao da i Nikoli ima slian plan i uputio da govori s
Blaznavcem i Belimarkoviem. Iako je Kanic Nikoliev plan samo saaljivo pomenuo,
ako se ne varam ni njegov plan nije primljen ba s velikim oduevljenjem, barem mi je
tako izgledalo po nekim njegovim reima.

3. decembar
Danas je u 10 asova odran knezu Mihailu estomeseni pomen, kome smo,
naravno, i mi prisustvovali. Doao je preko iz Zemuna i general s nekoliko oficira, koji su
po zavretku ceremonije proveli jo malo vremena kod mene i zatim otili. Kod mene je
na ruku bio Nikoli, mnogo smo razgovarali o njegovom planu u vezi sa eleznicom.
Kae da je vlada ve pozvala nekoliko trgovaca da stupe u konzorcijum koji e se
osnovati, i sutra e s njima pregovarati. Vee sam proveo kod Joneska.

4. decembar
Sva estorica sakupili smo se na poziv u 11 asova kod Longvorta, gde je Skovaso
izloio kako je, vrativi se posle odmora u Beograd, posetio namesnike koji mu nisu
uzvratili posetu, tavie, kada im je posrednim putem stavio do znanja da ukoliko mu je ne
uzvrate, nee ni on kod njih ii u oprotajnu posetu, doao mu je ministar Mati i izjavio
da namesnici niti su ikoga zvanino poseivali, niti e poseivati. On, dakle, iznosi ovo
 135

pred konzularni kor i moli da u toj stvari neto poduzmemo. Isprva nisam hteo da se u to
meam, ali poto se problem izneo u vidu linog pitanja, prikljuio sam se miljenju
kolega, koji su smatrali da uzvraanje posete ne moemo zahtevati od kneza, ali od
namesnika, koje ni u kom sluaju ne moemo smatrati ravnopravnim s knezom,
zahtevamo da uzvraaju posete ve i kao predstavnici garantnih sila. Odluili smo da u
vidu jedne kolektivne note podnesemo ovo miljenje Namesnitvu. Sastavljanje smo
poverili ikinu i dIstriji. U meuvremenu je otiao Skovaso, poto je imao oprotajni
prijem kod kneza. Nota je sastavljena i, sa nekoliko primedaba, koje sam predloio, a koje
su bile usmerene da ublae pojedine veoma jetke izraze, prepisana. Kroz jedan as vratio
se Skovaso i rekao da su namesnici bili prisutni audijenciji gde je govorio o ovom
problemu. Molili su da im se stvar ne podnese u vidu kolektivne note, nazvali ga
prijateljem Srbije, izjavivi, meutim, da oni koji predstavljaju kneza ne mogu da prave
posete. Poto je i Skovaso proitao notu potpisali smo je i neki od nas su otili. Kada
sam ve sedeo u kolima sa Skovasom i dIstrijom video sam Milivojevog andarma, koji
je doneo jedno pismo Longvortu. Vratili smo se da saznamo sadrinu pisma. U njemu je
Milivoj molio Longvorta da ne preda notu pre nego to s njim razgovara. Zamolio sam
Longvorta da problem izloi usmeno i ako dobije zadovoljavajue objanjenja povue
notu. On je to rado obeao i zatim smo otili.
Uskoro poto sam se vratio kui doao je Risti. Bio je vidljivo uzbuen i, naravno,
odmah je poeo da govori o noti, pitajui da li smo je svi potpisali. Izgleda da ga je moj
potvrdni odgovor veoma neprijatno pogodio. Rekao je da cela ova stvar nije drugo do
intriga njihovih neprijatelja, naroito Marinovia, koji ele da poljuljaju ugled
Namesnitva. Nadali su se da njihovi prijatelji nee doprineti krnjenju njihovog ugleda.
Na ovo sam odgovorio da problem, poto je samo pitanje formalnosti, nije toliko vaan da
bi mogao da im nakodi, a prikljuili smo se samo zato to nije bila politika stvar u
pitanju; meutim, sam zahtev uzvraanja poseta zvanino moramo podrati, jer to na
poloaj zahteva. Jako je napao Skovasa, rekavi koliko se od pre izvesnog vremena, poto
njegovi lini prijatelji nisu uli u vladu, pogrdno izraava o Namesnitvu optuujui ga da
vodi Radovanovievu politiku; napomenuo je i koliko se raduje to Skovaso odlazi. On
deluje pod ikinovim uticajem. Pomenuo sam da na moju intervenciju notu nee predati
ukoliko oni dadu zadovoljavajua objanjenja. To ga je, izgleda, donekle umirilo. Doao
je dr Rozen i upitao moe li poslati telegrame o skorom ishodu stvari pote i jurisdikcije.
Odgovorio sam potvrdno. Napomenuo je da sadanja vlada nije ba prijatelj Rusa kao to
to nije ni Risti. Rusi, meutim, dejstvuju, moda upravo zato to im je uticaj opao.
Smatra za potrebno da se paljivo prati rad njihovih agenata. Spomenuo je jo da e list
Srbija verovatno prestati sa izlaenjem, dalje da e Ban biti penzionisan, a Tuminski da je
otputen. Na kraju, da je pitanje jurisdikcije s Rusijom potpuno raieno i da e uskoro
biti objavljena prepiska u vezi s tim. Teodorovi kazuje da je kod njega bio Orekovi i
rekao da je Milivojeva energija potpuno zamrla pored Ristia koji je obian intrigant;
 136

inae ne misle na drugo nego na to kako e zadrati svoje lukrativne poloaje, Srbija zbog
toga i na moe da osvoji Bosnu ve je u tome i zakasnila. Teodorovi je govorio i s
Popoviem, koji je, kao i preda mnom spomenuo da se boji da e usled naimenovanja iz
krugova Omladine u krugu stare srpske stranke biti stvorena opozicija protiv vlade, mada
Risti ne dozvoljava da se u listovima pie protiv vlade koja je dala ostavku.
Po podne sam bio kod Longvorta da doznam ta je uradio. Bio je kod Milivoja,
predao mu notu, ali zapeaenu, i dao mu kopiju, molei ga da oni uzmu inicijativu i
formuliu neki prihvatljiv predlog, i u tom e sluaju povui notu. Milivoj je obeao da e
najkasnije sutra ujutro poslati svoje uslove, ali je zatim i on izjavio da je ovo ruska intriga,
Rusi ine sve da ih odvrate od politike koju su dosad vodili, i ranije su im pretili a sada
nastoje da im oteaju poloaj. Zaista izgleda da su namesnici u pravu i da je cela ova
stvar bila unapred zameana od strane Marinovia, Garaanina, ikina i Skovasa. Zato
me to vrlo pogaa i alim to sam potpisao notu. Meutim, doli smo ipak do sigurnog
saznanja da Namesnitvo do sada nije sledilo rusku politiku.
Uvee je svratio kod mene Kanic. Govorio je o eleznici, bio je kod Milivoja koji ga
je bodrio. Napisao sam Bajstu izvetaj o drutvu Kondota i krai vojnog elaborata o
Srbiji.134 Primio sam 250 fti za Vidovdan za mesec decembar.

5. decembar
Pre podne je doao k meni Longvort i pokazao Milivojev akt kojim izjavljuje da e
Namesnitvo preko jednog svog lana uzvraati zvanine posete konzula prilikom
njihovog dolaska i konanog odlaska. Sastaemo se tim povodom po podne u 4 sata. Po
podne smo se sakupili kod Longvorta. Poto je predlog svima bio prethodno saopten,
posle nekoliko Skovasovih neprijateljskih upadica prihvatili smo ga s dopunom da isto
pravo uivaju i od svojih vlada imenovani zamenici. Poveo se razgovor da li da se posete
namesnicima ine u uniformi. Longvort, Rozen i ja izjasnili smo se za uniformu, a ikin,
Skovaso i dIstrija protiv. Poto su glasovi bili obrazloeni, svakome je preputeno na
volju da postupa u toj stvari kako mu se svia.

6. decembar
Ujutro odlazim Nikoliu. Danas namerava da obrazuje Drutvo osnivaa eleznice.
Izraavam elju da bih i ja voleo da pristupim. Odluili smo da se neijim posredstvom
upiem i da uplatim prethodnih 15 f. Pozvao sam Miloa Popovia i zamolio da izvri
potpisivanje, to je rado obeao. Nikoli e me obavestiti o datumu potpisivanja. Poto
je sv. Katarina iao sam prema obiaju na slave i imendane. Zatim sam posetio Hieta i
upoznao se s njegovom enom. Kod mene su ruali Spirta i Kaanski iz Paneva, i
Steji. Vee sam proveo kod ikina. Treba jo da spomenem da sam jue bio u
pozoritu, gde su davali jednu prilino zabavnu originalnu srpsku komediju.
 137

7. decembar
Dolazi kod mene Kanic i kae da je dobio preliminarno odobrenje za prethodne
radove na eleznici, ali bez ikakvih drugih uslova. Odlazim Ristiu. Govorimo o pitanju
poseta. Kae da bi stvar sada bila u redu, samo se u pogledu eranata ne mogu saglasiti sa
naom eljom. Budui da ima savreno pravo obeavam mu da u razgovarati sa
Longvortom. On sa svoje strane predlae da Namesnitvo da izjavu kako ne insistira na
poseti eranata, tako bi otpao razlog za traeni ceremonijal. Odlazim Longvortu i
Rozenu i privatno im kazujem ono to sam uo od Ristia. Odobravamo predlog i
odluujemo da emo stvar, ako opet iskrsne, podrati, ve i zbog toga to neemo da se
eranti izjednae s nama. Poao sam Nikoliu, koji je rekao da danas potpisuju osnivaki
akt. Dao sam nalog da se potrai Popovi i poslao mu akt da bi ga potpisao.
Odlazim Ristiu i poverljivo mu saoptavam ta smo odluili, predlaem da nam
polju samo jednu okrunicu u kojoj e nam saoptiti svoju odluku. Kae da je bio kod
njega ikin i da se nije izjasnio u ba najzadovoljnijem tonu. Zatim mu obraam panju
na opoziciju koja nastaje iz stare stranke. To mu je poznato, ali se ne boji, to su mahom
plaljivi ljudi koje e Milivojeva odlunost lako potisnuti. Ni Garaanina ni Marinovia,
na koje sam im takoe obratio panju, ne smatra sposobnima za velika dela. Na kraju
spominje da je Milovan Jankovi stigao u abac i moda je ve u Beogradu. Vee
provodimo kod Rozena. Bila je tamo Hietova, Milovuk sa enom, Zah i dr Valenta.
Sluali smo sonete. Dolazi ifriran telegram od Bajsta, u kome pita da li se moe pota
koja se prevozi kolima izmeu Beograda i Aleksinca bezbedno prepustiti Srbiji.
Odgovaram da e bezbednost biti ista kao sada, jer i sada je prevoze srpski organi. 135

8. decembar
Dobijam od Namesnitva cirkularno pismo u kome nam saoptavaju da e zvanine
posete generalnih konzula prilikom njihovog dolaska i pre konanog odlaska uzvraati
preko jednog od svojih lanova. Posete se od eranata ne trae.136
Odlazim kod Milivoja i pitam ga da li je istina da je reeno pitanje jurisdikcije
izmeu Rusije i Srbije. Odgovara da jeste, ele da promene jo samo jednu taku, po kojoj
ruski konzul ima pravo da protestuje protiv nezakonitih presuda i da ponovo otpone
proces. Sutra e biti objavljena odnosna akta. Kazuje zatim da je Vlaka, poto Srbija
nije htela da uestvuje u nekim politikim planovima, uskratila recipronost izvrenja
presuda, naroito to se tie poseda Karaorevia; ona optuuje srpsku vladu da za ljubav
prijateljstva s Maarskom ostavlja na cedilu pripadnike svoje nacije (tj. Srbe u Maarskoj
i Hrvate). Srpska vlada, meutim, rekao je Milivoj, nee slediti Vlaku u njenim
pustolovnim planovima, poto iznad svega ceni prijateljstvo Maarske. Radovao bi se,
dodue, kada bi se narodnosti mogle smiriti tako da Maarska zbog toga vie nema
nezgoda, ali ne mari ako Maari svoje Srbe ugnjetavaju, jer Srbija moe imati ciljeve i
tenje samo na Balkanskom poluostrvu, a u okviru tih tenji vie od svega ceni
 138

prijateljstvo Maarske. Spomenuo je jo koliko bi probitano bilo izmirenje s esima.

Na kraju je rekao da sada ve mogu da posetim njegovu enu bilo kada od 3 do 5 sati.
Govorim s Nikoliem. ini mi se da je usled tekoa koje mu srpska vlada pravi u
pogledu nasledstva, prilino izgubio volju i da vie ni stvar eleznice ne isteruje s
dovoljno energije. Stoga u povui potpis koji je za mene dao Popovi.
Dolazi Longvort, zatim i Skovaso. Po odlasku potonjeg pitam Longvorta ta da
uradimo s cirkularnim pismom Namesnitva, napominjui da je kod mene bio dIstria, koji
nije zadovoljan delom pisma koji se odnosi na erante. Kae da bi i on voleo da mu je
Namesnitvo saoptilo sadraj cirkularnog pisma pre njegovog odailjanja, ali poto stvari
tako stoje on je zadovoljan i nee vie preduzeti nikakve korake. ikin nije zadovoljan,
obavestie svoju vladu traei instrukcije. Tako je, dakle, zavrena, i to sreno, ova
neprijatna stvar u kojoj su nas u poetku ikin i Skovaso nesumnjivo obmanjivali. Oni
nisu postigli svoj cilj, jer, poto nota nije predata, Namesnitvo je poteeno neprijatnosti,
a mi smo sauvali dostojanstvo svog poloaja i, to je najvanije, uverili se da
Namesnitvo ne stoji najbolje s Rusijom. Piem izvetaj Bajstu u stvari posete i o pitanju
rusko-srpske jurisdikcije.137 Bodnar pie da e se on lino pojaviti u Tokaju u vezi sa
problemom oko regulisanja Tise. Dalje, poto je novi zakupac asarsalaa obezbedio
kauciju trai da mu se vrati njegova kaucija od 100# Iz Jedrena dobijam odgovor na
pismo koje sam tamo uputio.

9. decembar
Otiao sam kod Longvorta. Odluili smo da Skovasa, ako danas putuje, otpratimo
samo do Save a ne i do Zemuna. Longvort se plai da e ikin podstai svoju vladu da
preduzme nove korake u pogledu reavanja pitanja zvaninih poseta i da trai da se nota
urui Namesnitvu. Uveravao sam ga da u povui svoj potpis i tako se nota vie nee
moi predati. To ga je veoma umirilo. Zatim sam predloio da mu saoptim svoj izvetaj u
vezi s tim pitanjem, pa je Vatson poao sa mnom i preveo ga kod mene. Dobio sam
pisamce od Milivoja u kome me pozvao da ako hou da posetim njega i nevestu to uinim
u 3 sata, poto ima i da mi neto saopti. Naravno, pojavio sam se u odreeno vreme.
Katarina se nita nije izmenila. Poeleo sam joj sreu u braku, neko vreme smo govorili o
obinim stvarima a zatim, kada je Milivoj morao da izae da primi nekoga, Katarina je
povela re o svojim ranama i o topiderskoj drami i rekla da je ona primetila revolvere u
rukama ubica ali od straha nije mogla da progovori, a i knez je naslutio zlo jer je jako
pobledeo i oborene glave pribliavao se ubicama. Zatim je ponovo uao Milivoj i zamolio
svoju enu da nas ostavi nasamo, jer ima neto da mi saopti. Kada je Katarina izala
kazao je da ga je Longvort ponovo pitao o tajnom rusko-vlako-srpskom ugovoru i da je
on odluno izjavio, a to isto ini i sada preda mnom, da izmeu Vlake i Srbije ne postoji
nikakav ugovor. Dodue, srpska vlada je pozvana od strane Bratiana da sklopi savez protiv
Maara, meutim, on je to odluno odbio jer ne eli da se bori protiv jednog
 139

slobodoumnog naroda od kojeg, kao od dobrog suseda moe da oekuje samo neto dobro
i korisno. Na to je Bratianu odbio da sprovede u ivot presudu protiv Karaorevia u vezi
sa njegovom imovinom u Rumuniji. Upitao sam ga nije li takav ugovor ranije postojao,
odgovorio je da jeste, ali samo u odnosu na izvesno oruje, tj. na eventualnost ako bi Turci
hteli da ga zaplene, Vlaka i Srbija su se uzajamno obavezale da ga slobodno propuste na
svoje teritorije. Podsticao sam ga da svakako nastave tim putem, jedino takva trezvena
politika moe dovesti do cilja. Govorili smo zatim o pitanju poseta, kao i o politikom
znaaju ove ruske intrige. Rekao je da ma ta elela ruska vlada u vezi sa ikinovim
predlogom, oni nee popustiti ak ni u sluaju ako bi zatvorili Konzulat. Longvort ga je
ve obavestio o mojoj izjavi da u povui svoj potpis i to ga je, izgleda, veoma umirilo s
obzirom da je Skovaso jo i danas izjavio da e svi konzuli zajedno poduzeti dalje korake.
Ponovio sam i pred njim svoju izjavu dodavi jo da verujem da e me moja vlada sigurno
podrati. Rekao je kako je ikin insinuirao da ne bi bilo ni kolektivne note da su se njemu
obratili. Sada je, meutim, besan to mu je plan osujeen, i ako ja povuem svoj potpis
istupie s izjavom da zaista postoji tajni savez izmeu Maarske i Srbije. Na to sam
odgovorio da je upravo zato dobro ispalo to smo potpisali zajedniku notu, tako je
njihova elja ispunjena, a to im se plan posle ipak nije ostvario to im ne daje otvorenog
razloga za optubu. Izneo je, prema Longvortovom obavetenju, ikinovu izjavu
prilikom jednog naeg sastanka, da se nalazi pod nadzorom tajne policije. Milivoj je to
poricao, rekao je da je istina samo to da ikin ini sve da potkopa ugled Namesnitva u
korist Garaanina i Marinovia. Popularnost ove dvojice ve je jako opala i uskoro e biti
sasvim nitavna, vlada vrsto stoji i moe raunati s takvim ishodom. Ve je i zbog toga
bilo dobro uzeti u slubu nekoliko lanova Omladine poto su oni neprijatelji Rusije i
Garaanina. Na kraju smo govorili o ustupcima koje je Rusija uinila u pitanju
jurisdikcije. Dokazivao sam da to zapravo nije ustupak nego na lep nain ak uveavanje
konzularnih prava. Na to je primetio da su ih iz Rusije direktno pozvali da tu stvar objave,
to su rado i prihvatili, pod uslovom da se ikin saglasi sa objavljivanjem celokupne
prepiske. On je to uinio i tako je sve objavljeno u slubenom listu pa je postalo jasno da
Rusija, u stvari, nije uinila nikakav ustupak. Rekao sam da bi moda bilo dobro ako bi o
tome pisale novine. Po njegovom miljenju bilo bi celishodnije kada bi najpre pisali nai
listovi, a zatim ovdanji samo to preuzeli. Najzad sam otiao poto sam se oprostio od
njega i Katarine koja se ponovo bila pojavila.
Pre toga poslao sam Teodorovia Popoviu s nalogom da napie lanak o pitanju
jurisdikcije protiv ruskog ustupka. Meutim, na osnovu razgovora s Milivojem verovatno
u najpre traiti da se o tome pie u naim listovima. Teodorovi kae da je uo od Bana
da su Tuminskog otpustili zbog njegovih lanaka protiv Austrije i da nisu dozvolili da se
objavi njegov poslednji lanak u Svetovidu. Pisao sam Beli Orciju molei ga da nastoji
da Ministarstvo odobri moj postupak u vezi sa posetama, preporuio sam stvar jurisdikcije
s tim da bi po mogunosti trebalo da se o tome pie u novinama. Poto je zavren prevod
 140

dokumenata koji se odnose na pitanje ruske jurisdikcije, napisao sam o tome izvetaj
Bajstu.138

10. decembar
Bio je kod mene Rozen, poverio sam mu da za Lojd napie lanak o pitanju ruske
jurisdikcije, u kome e izneti da to u stvari nije ustupak. Dobio sam pismo od Bele
Orcija, ponovo izraava svoju sumnju u Teodorovia navodei kao razlog naroito to da je
u prijateljstvu s generalom Radosavljeviem.

11. decembar
Skovaso je otputovao. Vie nas ispratilo ga je do Zemuna. Od strane vlade niko nije
doao da se s njim oprosti, samo nekoliko Srba iz ruske stranke, Marinovi, Proti, zatim
Rajevi, iji je on kum, Orekovi i Steji. Prus Rozen nije doao niti je ikoga poslao u
svoje ime. Dr Rozen doneo je traeni lanak i otiao. Proitao sam ga ali poto skoro od
rei do rei glasi kao moj izvetaj, ne mogu dozvoliti da se odtampa, i vratim ga. Uvee
mi je doao Milo Popovi i zatraio 100 forinti akontacije na raun subvencije za
Vidovdan. Dao sam mu uz pismenu potvrdu. Kao da se meu graanstvom pojavljuje
izvesna antipatija protiv Namesnitva zbog uzimanja u slubu ljudi iz redova Omladine, a
naroito zato to je pozvan natrag Milovan Jankovi. Zatraio sam da nastoji saznati da li
je istina da je mitropolit napustio rusku politiku i da mi spremi spisak sa karakteristikama
uglednijih graana. Milovan stanuje kod Kaljevia.

12. decembar
Poto je danas dan sv. Andreje (svetac zatitnik Srbije) bili smo u crkvi na sveanom
blagodarenju. Ponovo smo zatim korporativno otili knezu, koga je Longvort pozdravio s
nekoliko rei. Posle sam jo jednom s generalom koji je preao iz Zemuna bio u
kurtoaznoj poseti knezu. On je tada razgovarajui s Ristiem rekao da bi eleo da uje
moje miljenje o jednom nacrtu ustava, jer se oni boje da bi se usled niskog stepena
obrazovanja skuptinski poslanici za one tri godine koliko bi im mandat trajao i dok su
kod svoje kue ponaali kao voe naroda. Da bi se to izbeglo, planiraju da se od 120
poslanika njih, tj. 40, povue svake godine rebom, a umesto njih da se izaberu novi.
Odgovorio sam da je ta kombinacija tako iznenaujua da ne mogu dati odgovor na
brzinu, ve da u razmisliti. Jo je rekao da dodue hoe da sprovode reforme, ali samo
polako i samo one koje su u narodnom duhu.
S generalom, njegovom enom i njenom sestrom bili smo jo u poseti kod Tomanije,
ena namesnika, Marinovia i kod ena mojih kolega. Posle podne su otili. Napisao
sam uliju Andraiju izvetaj o tajnom vlako-srpskom ugovoru i poslao mu kopije
[konzulskih] izvetaja.138a
 141

13. decembar
Vratio sam lanak dr Rozenu poto veoma lii na moj izvetaj i zamolio ga da napie
drugi. Obeao je za sutra. Kampo je poruio da mu je najmlaa erka jutros umrla od
arlaha. Naravno, odmah sam ga posetio. Sahrana e biti sutra po podne. Vee sam
proveo zajedno s Teodoroviem kod Staniia, gde smo nali iskljuivo srpsko drutvo.
Uz muziku i igru ostali smo do ponoi. Zalaziu u to drutvo, poto u tako dolaziti u
dodir sa Srbima.

14. decembar
Doao je dr Rozen i pokazao svoj lanak, koji mi se sada uinio prihvatljivim.
Govorio je zatim o ruskim manipulacijama. Ispriao o uklanjanju Tuminskog i kako je
ovaj na intervenciju ruskog konzula dobio slubu u Odesi. uo je da i Orekovi od pre
izvesnog vremena veoma dobro stoji s ruskim konzulom i da e moda takoe otii u
Rusiju. Rovinski mnogo zalazi u unutranjost zemlje, sigurno da agituje meu narodom, a
da ne bi upadao u oi ide peice. Video je Garaaninovo pismo napisano nekom privatnom
licu, u kome pominje da u pojedinim oblastima sami inovnici agituju protiv prijateljstva s
Maarskom. Na kraju je rekao da je ikin nedavno proitao Ristiu jednu poverljivu ali
veoma otru notu, na to je potonji veoma estoko odgovorio. Pretvarao sam se kao da ovu
notu poznajem, ali sam dao da mi ispria njenu sadrinu. Ruska vlada opominje srpsku da
odustane od pravca koji sada sledi i da se ne bori protiv tradicionalnih simpatija, jer bi se
lako moglo dogoditi da se pomeri teite Istonog pitanja. Podsticao sam Rozena da mi
saopti sve to uje, biu mu zahvalan. Na koncu je jo spomenuo da bi bilo dobro davati
subvenciju Vidovdanu (ne zna da se to ve ini), a urednitvo e uputiti pismo Tiru da
intervenie u tom pogledu.
Poto je Dunavsko parobrodarsko drutvo podnelo molbu da srpska carinarnica ne
pravi potekoe u sluaju da brodovi koji idu u Bazja pristanu i u Panevu, odneo sam je
Milivoju i zamolio da se povoljno rei. Obeao je da e odmah ispitati stvar. Poeo je
zatim odmah da govori o ikinu koji mu je besan u vezi sa pitanjem poseta izjavio da se
nikada nee potiniti naredbama namesnika, kao i da to vie nije njegova privatna stvar
ve stvar njegove vlade, pa e nastojati da ona privoli i zapadne sile na energine korake.
Milivoj smatra da bi njegov lini poloaj postao veoma teak ukoliko bi se to dogodilo, jer
bi u tom sluaju prijatelji Rusa mogli s pravom da pitaju zato se dri zapadnih sila, koje
ga ne podravaju. Uveravao sam ga da se Austrija nee prikljuiti ovakvim koracima.
Govorio je dalje da Rusija sada nastoji da june Slovene otui od Srbije. I sam je ikin
pred nekolicinom albanskih stareina, koje je srpska vlada opomenula da budu mirni,
nazvao namesnike laljivcima i izdajicama i podsticao stareine da se samo organizuju
zarad revolucije. Uveravao me da Omladina nije ba rusofilska. Od Gide Radaija dobio
sam pismo, raspituje se za navodne srpske agente: Mladena Radojia ili Vujia, i Vuka
Kneia. Najmlaa Kampova erka umrla je od arlaha. Danas su je sahranili. Svi smo
 142

bili na sahrani. Vee smo proveli kod Stejia.

15. decembar
Milivoj mi je poslao pisamce u kome me moli da ukoliko je ikako mogue
izdejstvujem da suenje Karaoreviu bude javno. Bela Orci mi je pisao nadugo o
bosanskom pitanju i pozvao me da sada ve otvorenije o tome piem. Pre nego to sam
primio ovo pismo poeo sam bio da piem Bajstu dugaak izvetaj privatne prirode,
navodei u njemu primere ruske agitacije i intrige, i upozoravajui ga na opasnost
situacije. Pod uticajem Belinog pisma pomenuu sada i bosansko pitanje. Popoviu
predajem 250 forinti za decembar.

16. decembar
Nastavio sam izvetaj Bajstu, na kraju, kao najsigurniji nain za ouvanje mira
pomenuo sam preputanje Bosne. Ministarstvo se raspituje za jednog navodno veoma
opasnog agenata koji se zove Uzelac, a boravi u Beogradu. 139 Fedor Nikoli je dobio
preliminarno odobrenje za eleznicu, ali ja, nakon to sam bolje razmislio, neu stupiti u
Drutvo. Fedor e sutra otputovati.

17. decembar
Pre nekoliko dana primio sam od mame pismo u kome pie da je Arved u Kenelu
dobio dizenteriju; odmah sam telegrafisao za obavetenje. Danas sam od Mikloa dobio
odgovor da je izvan opasnosti i da mu je bolje. Doao je kod mene dr Polak, opet s
nekoliko alarmantnih vesti: Da je srpska vlada dobila od grke ifrovan telegram u kome
se poziva na akciju. Da Srbija hoe da ostane u dobrim odnosima s Maarskom samo
dotle dok ne dobije 200.000 puaka kojima se nada iz Belgije. Da je srpska vlada
obavetena o svemu to se dogaa u bekom Ministarstvu rata. Naroito je opasna osoba
izvesni Pavkovi, bivi vicekancelarista u Beogradu, koji sada ivi u Beu. Moli me da
nastojim da se Srbi udalje iz bekog Ministarstva rata. Piem u vezi s Milivojevim
pismom glavnom tuiocu Strokaiju i molim ga da me obavesti ima li izgleda da se
Karaoreviu javno sudi.
Bio je kod mene dr Rozen. Kae da u vezi sa postavljanjem ljudi iz redova Omladine
vlada kod starijih veliko nezadovoljstvo, koje ruska stranka i ruski agenti jo i raspiruju.
Na primer, priao mu je jedan abaki trgovac da kod njih u gradu, koji je par ekselans
obrenovievski, vie nisu sasvim zadovoljni, i to stoga to uju da vlada hoe da raspusti
narodnu vojsku. Ovakve vesti iri, naravno, protivnika stranka da bi oslabila ugled vlade.
Izgleda da naroito u velikom [Nikoljskom] odboru hoe da prave potekoe
Namesnitvu, oslanjajui se na jednu taku ustava po kojoj za vreme maloletstva vladara
Skuptina ne moe da izvri izmenu Ustava, pa ak ni da vea o izmenama. Protivnika
strana hoe da izdejstvuje sprovoenje te take.
 143

18. decembar
Poto je danas Nikoldan ponovo sam iao po slavama. Iziao je prvi broj Jedinstva,
koje ureuje Stojan Bokovi, novi sekretar Ministarstva. Poto je jedan pasus u izvesnoj
meri neprijateljski prema nama, staviu primedbu. 140

19. decembar
Odlazim Kaljeviu, dugo diskutujemo o tome zato Srbija pie protiv nas s takvim
neprijateljskim raspoloenjem.141 Izgleda da on u nekoj meri, iako ne u potpunosti,
prihvata Miletievo gledite. Naravno, ne moemo ba da ubedimo jedan drugoga, ali zato
na razgovor ne prelazi granice objektivnosti. Govorimo zatim i o poslovima Srbije, o
reformama koje su na pragu. Izgleda da u mnogom pogledu dobro poznaje svoju
otadbinu i njene nedostatke, ali je malo isuvie pristrasan prema naprednim tekovinama u
inostranstvu. Tako je, na primer, pomenuo da su mnogi sada, a bie to i dalje, protivnici
plana da se obrazuje neto kao gornji dom. Priznao je, dodue, da ako Skuptina ostane
kao to je sada narod e u nju birati sve same seljake dok e inteligencija biti sasvim
iskljuena; zato treba nastojati da se biraju i inovnici. Na kraju sam ga zapitao ta misli
zato me ne poseuje Milovan Jankovi. Odgovorio je da on nikuda ne izlazi. Na to sam
ga upitao gde stanuje, poto bih hteo da ga posetim. Nije mi rekao adresu stana, ali se
ponudio da me sutra odvede k njemu.

20. decembar
Kaljevi me u pismu obavetava da Jankovi usled svoje povremene bolesti veoma
ali to me ne moe videti. Izgleda da se boji da se sa mnom kompromituje, ali se nadam
da u ga nadmudriti. Posetio sam izmeu ostalih i senatora Filipa Hristia. Doao je kui
upravo s otvaranja velikog [Nikoljskog] odbora. lanovi odbora su, s jednim ili dva
izuzetka, bili prisutni u punom broju, otprilike njih 75. Milivoj ih je pozdravio, zatim je
Risti proitao dugaak govor. Za predsednika su imenovani Ceni i Milojkovi. Sutra
poinje debata i to najpre o pitanju da li su reforme potrebne i savremene. Posetio me
negotinski naelnik Alimpi koji me je tako srdano primio u Negotinu. I on je lan
odbora. Vee sam proveo kod Staniia, gde je bilo vie njih, posebno Orekovi i
Petronijevi sa enama. Ostali smo sve do pola jedan, najveim delom smo igrali.
Razgovarao sam i s Orekoviem o prilikama u Hrvatskoj. Izjavio je da Hrvati mogu biti
potpuno zadovoljni ako odista dobiju Dalmaciju i Granicu, u tom sluaju jo emo uti
trosmajera kako govori u petanskom Parlamentu. to se tie finansijskog dela Nagodbe,
i tu postoji utena strana, poto e na taj nain Hrvatska pomou Maarske doi do
eleznice, to ne bi bila u stanju da postigne sopstvenim snagama. Tako na pr. ve
trasiraju prugu SplitSisak, koja prolazi kroz jedan deo Bosne. Primetio sam da je to
veoma vano po Hrvatsku i sa politikog stanovita, jer e time dobiti pied--terre u
 144

Bosni. Mi neemo, dodue, Bosnu, ali ne moemo stajati na putu Hrvatskoj u njenim
nastojanjima. Ubeen je da Srbija ne moe osvojiti Bosnu, od Hrvatske zazire zbog njene
vee inteligencije, i Bosna e pre ili posle pripasti Hrvatskoj.
Dobio sam odtampan Ristiev govor. Veoma je veto sastavljen. Kroz sve
provejava miroljubivi duh, predloene reforme hoe da nekako proisteknu iz ve
postojeih institucija. Senat, to je pametno, ne ukida, samo eli da ga preinai. to se,
pak, tie opravdanosti reformi, primeuje da se elje naroda izraene na ovogodinjoj
Velikoj skuptini ne mogu i ne smeju ignorisati.

21. decembar
Od Poslanstva u Carigradu dobio sam telegram da je Porta obavestila srpskog agenta
o proterivanju grkih podanika i, prema telegramu, poeljno je da se to samo primi na
znanje, poto se odgovor ne oekuje.142 Otiao sam Ristiu i veoma mu laskavo govorio
o njegovom jueranjem govoru, to mu se, izgleda, veoma svidelo. Rekao je, zatim, da je
na jueranjem zasedanju zamolio kolege da posmatraju izraze lica prisutnih dok bude
itao svoj govor. U prvom redu sedeli su senatori Marinovi, Hristi i Stefanovi,
smrknuta lica, jer jo nisu znali kakvo je gledite vlade u pitanju senata. Kada su,
meutim, uli da senat ostaje, lica su se poslednje dvojice razvedrila, samo se Marinovi
jo vie smrknuo. Naime, u toj okolnosti on vidi jedan razlog manje za diskreditovanje
vlade, to sada prieljkuje najvie pod uticajem Rusije, koja je neprijatelj reformi u Srbiji
o emu je ve, mada ne i zvanino, obavestila Namesnitvo. Risti je ubeen da e moi
bez tekoa nastaviti u pravcu u kojem su krenuli i da nee naii na veliku opoziciju ni sa
strane ljudi stare vlade ni sa strane ekstremista.
b) Upitao sam ga ta zna o tursko-grkoj raspri. Ne vie nego to pie u novinama.
Upitao sam ga nije li Porta obavestila srpskog agenta u Carigradu da e proterati grke
podanike. Kae da jeste, izvestila je. Naravno, rekao sam, srpska e vlada to samo primiti
na znanje i nee odgovoriti. Na to i nema odgovora, odvratio je, jednostavno e biti
primljeno na znanje. (Tako se elja izraena u telegramu na str. 169 pod br. 927
ispunjava.)143 Meutim, dodao je, Porta ne bi pametno postupila kada bi zatraila da se
udalji ovdanji grki konzul, poto sad nema ni najmanje razdraenosti, a u tom bi sluaju
do nje dolo. Takvo sam gledite u potpunosti odobrio i premda nisam nita rekao, u sebi
sam odluio da u u tom smislu telegrafisati Bajstu.
c) U meuvremenu uao je i Milivoj. Upitao sam ga da li je Jedinstvo poluslubeni
list i u isto vreme pokazao lanak, dodavi da neu zbog toga staviti prigovor, samo mu
skreem panju na zapoeti pravac. Risti je odgovorio da Jedinstvo nije ba poluslubeni
list, uostalom oni paze na to da se protiv nas ne vri agitacija. To su saoptili uredniku
slubenih novina, dalje su iz istog razloga otpustili i iz zemlje proterali Tuminskog. Isto
tako su i jednom izvesnom velikom agitatoru, koji se zove Uzelac, dali sikter-paso. On je
na to, dodue, uzvratio pismom Ristiu optuujui ga i prebacujui mu da je paso diktirao
 145

izvesni Kalaj, ali to ne mari nita, uza sve to mora da ide. (Tako sam, dakle, bre i
jednostavnije nego to sam mislio dobio obavetenje o sluaju Uzelac).144
d) Milivoj je pomenuo da je dobio pismo od Stratimirovia u kome stoji da se
maarskoj vladi ne svia to je srpska vlada pozvala u Beograd Miletia. U vezi s tim on
izjavljuje, molei me da to i napiem, da oni niti su zvali niti e zvati Miletia, za njih bi
bila sramota kada bi spali na njega.
e) Na kraju su jo rekli da bi bilo poeljno da suenje Karaoreviu bude javno;
rekao sam da sam o tome ve pisao. Pomenuli su takoe da bi se ovde mnogi zadovoljili
kada bi Vladimir Jovanovi bio puten na slobodu, vlada to, meutim, ne trai. Rekao sam
da je teko da u moi neto uiniti u tom pogledu, ako nije kriv i onako e ga pustiti na
slobodu.
Kada sam doao kui poslao sam Bajstu telegram koji sam dobio iz Carigrada, s
primedbom da bi, ako se eli izbei reagovanje ozlojeenosti, bilo uputno da Porta ne
zatrai proterivanje grkog konzula u Beogradu, ve da njegovo postojanje ovde ignorie.

22. decembar
Dolazi dr Rozen i izvetava o jueranjoj sednici odbora za ustav. Debata se vodila o
tome da li su reforme savremene i potrebne. Govorilo je vie njih, uz jedan izuzetak svi su
bili za reforme, ak i Marinovi, iako se izraavao veoma uzdrano i posebno ukazivao na
14, po kome knez za vreme svog maloletstva ne moe vriti izmene Ustava. Jedini koji
je govorio protiv bio je Ili, lan vea Kasacionog suda (pripadnik ruske stranke). Tvrdio
je da sada nema vremena za bavljenje unutranjim poslovima, treba motriti na susede,
Austrija se naoruava i misli na kompenzacije koje moe nai samo u ovim krajevima;
treba, stoga, biti na oprezu i pre svega voditi rauna o vojsci. Po Rozenovom gleditu
ovakve stavove zastupa i Milovan Jankovi, koji sa svojim istomiljenicima vue Rusiji, i
pre ili posle stvorie opoziciju protiv vlade, u ta je, inae, i Risti ubeen, jer se u tom
smislu ve i izjasnio pred Rozenom. Ta stranka gaji veliku mrnju protiv Maarske.
Govori [Rozen] zatim o tajnoj prepisci voenoj izmeu vlade i Miletia, u kojoj ovaj
dokazuje da su kod nas pod izgovorom sauesnitva u zloinu Karaorevia samo zato
uhapsili nekoliko lanova Omladine da bi kompromitovali celu stranku te srpska vlada ne
sme da napusti ljude koji su je potpomagali. Vlada se putem ove prepiske udvara
Omladini. Kazuje dalje da je grki konzul bio kod Ristia i prilino jasno aludirao na to
da bi trebalo da Srbija pomae Grku, to je Risti odluno odbio. Posle toga Dosko je
nekoliko puta pomenuo da ne bi trebalo toliko verovati strancima. Na kraju je kao novost
jo izneo da je turska vlada uistinu, kako ovde tako i u Bukuretu, zahtevala proterivanje
grkog konzula, meutim, to ne mogu da usaglasim sa telegramom iz Carigrada.
Napisao sam Bajstu izvetaj o Ristievom govoru odranom prilikom otvaranja
zasedanja velikog (Nikoljskog) odbora i telegramu iz Carigrada.145 Danas mi je
roendan, imam 29 godina, sutra ulazim u tridesetu, poslednju godinu prave mladosti.
 146

Ono to sam do sada proiveo nije bilo vredno ivljenja, a u budunosti da li u jo biti u
stanju da budem srean? Pozvao sam na ruak mlae lanove Konzulata i nekoliko Srba.
Ostali smo do pola jedan i nekoliko njih se toliko opilo da nisu mogli da odu kui. Iako
sam mnogo pio, sam sam ipak ostao trezan.

23. decembar
Napisao sam izvetaj Andraiju i poslao mu kopiju br. 931.146 Proke je saoptio da
je otiao na odmor u Egipat na nekoliko nedelja i da za to vreme poslove vodi savetnik
Hajmerle. Potonji navodi u jednom pismu telegram, ali ni tu ne govori o tome da je Porta
traila proterivanje grkog konzula.
Idem u posete. Bio sam i kod Orekovia. Kao i uvek od pre izvesnog vremena i
sada govori o nesposobnosti i sebinosti ovdanjih krugova kao i o tome da se konano
odrie svojih snova, tj. ostvarenja jednog junoslovenskog carstva; bie potpuno
zadovoljan, a veruje da e se s tim pomiriti i Narodna stranka, ako Dalmacija i Granica
zaista budu prikljuene Hrvatskoj. to se tie Bosne tvrdi da e i ona verovatno poput
Srbije postati jedna donekle samostalna dravica, pa sva ta siuna tela treba da se okreu
oko jednog veeg (iako to nije izrekao, gorina njegovog glasa odala je da pod tim
centrom podrazumeva Maarsku). Pomenuo je da ovde nema ni najmanjeg uznemirenja
zbog tursko-grke raspre. Niko na to ne misli, to je dokaz vie da ovi narodi nisu u stanju
da na Balkanskom poluostrvu podignu zajedniki ustanak.

24. decembar
Milo Popovi izvetava o sednici odbora za ustav. Poto ih sakupim obradiu
odjednom sve ove izvetaje. Dan je bio za mene veoma neprijatan. Od Mari Rabatinski
ponovo sam dobio pismo u kome trai novac. Ako ikako budem mogao da to izbegnem,
neu joj poslati, silno mi je ve dosadilo ovo eksploatisanje. Uvee sam otiao na jednu
besedu, koja je vanredno bedno ispala. Bio je i Marinovi s erkom. Poto ga je vie nas
otpratilo do kue pozvao nas je k sebi, ostali smo do pola 12. Hristina se zaista veoma
prolepala.

25. decembar
Veeras sam priredio prvu veernju zabavu. Sa izuzetkom dve Le Bretonove bile su
prisutne sve same Srpkinje, njih 12 na broju. Igrali smo sve do jednog sata i drutvo je
stalno bilo u veselom raspoloenju. I tako sam, uprkos sumnje nekolicine kolega, pokazao
da e srpske ene doi u Austrijski konzulat ak i ako nema domaice. U to niko nije
verovao, ali mi smo ipak veto sakupili drutvo.

26. decembar
Kri me je pozvao poto idueg ponedeljka prireuje lov na vukove i danas sam
 147

otiao preko, do njega da o tome porazgovaramo. Kola e nas ekati kod Burne u
ponedeljak ujutro u 6 sati. Ii e vie nas, Kampo, Vatson itd. Vratio sam se kui amcem
i vee proveo kod ikina.

27. decembar
Vee sam proveo kod Staniia, gde se opet sakupilo povee drutvo. Igrali smo sve
do jednog sata.

28. decembar
U pet sati ujutro poao sam s Kampom i Vatsonom u lov na vukove. Preko stanice
Burna, u drutvu vie oficira iz Zemuna u Surin, a otud s kapetanom Bariem,
organizatorom lova, u umu na jedan sat udaljenosti. Tri puta smo poli u hajku, ali
vukovima ni traga. Osim jedne sove nita nisam ni video. Vraali smo se po kii, umorni i
uvee u pola devet stigli svojim kuama.

29. decembar
Odlazim Ristiu i saoptavam mu prema Strokaijevom pismu da e Vladimir
Jovanovi biti puten na slobodu ako ne bude dokaza protiv njega. Smatra poeljnim da
to pre do toga doe. Meutim, to se Karavelova tie, poto nije srpski podanik, nee ga
ni pustiti u zemlju. Zatim smo govorili o radu Odbora [Nikoljskog]. Kazuje da e biti
nesumnjivo prihvaen predlog vlade o naimenovanju lanova senata od strane kneza.
Samo nekoliko profesora, kao umi, Pavlovi i ljudi kao Kaljevi ele da lanove senata
bira narod, ali oni ne ine stranku, premalo ih je za to, a velika masa naroda ne eli ove
ultrademokratske forme ve odravanje kneevskog ugleda. Govori veoma trezveno i
staloeno o spoljnoj politici Srbije, kae da u tom pogledu slede primer kneza Mihaila i ne
ele da se uzalud zanose. U pogledu grko-turskog sukoba napominje da po njegovom
miljenju nee doi do rata, a i kad bi dolo ne vidi da su spoljnopolitiki odnosi puni
opasnosti u toj meri kako to prikazuje izvesna stranka samo zato da bi mogla optuiti
vladu za nemarnost i slabost. Meutim, delovanje ove stranke (Marinovi itd.) samo je
agonija oajnika. Skreem mu panju na jedan lanak u Zastavi, u kome se srpska vlada
optuuje da sledi Bajstovu politiku. 147 Na to primeuje da e je uskoro opet zabraniti.
Povodom lanaka protiv srpske vlade u Korespondepcu moli me da interveniem kod
pote da se listovi ne izdaju dok ih cenzura ne pregleda.148 Na kraju primeuje da ve
veoma dugo nisu videli ruskog konzula. U vezi sa proterivanjem grkog konzula
pominje jo da je Porta obavestila srpskog agenta samo o merama koje je donela sa eljom
da se i izvre. Meutim, turski ministar je izjavio de to predstavlja samo formalnost i da
oni ne zahtevaju izvrenje tih mera.
Hajmerle alje srpskom agentu saoptenu notifikaciju Porte koja glasi onako kako je
Risti rekao i dodaje da Porta ne eli da protera Grke. Iao sam u posete ministrima i
 148

njihovim enama, meutim, naao sam kod kue samo Matia.

30. decembar
Pisao sam Bajstu o Uzelcu, obavestio ga o njegovom proterivanju za koje sam uo
od Ristia napomenuvi da je 6. o.m. otputovao u Bosnu. Doznao sam da Mladen
Radojkovi, za koga se raspitivao Gide Radai nije niko drugi nego inovnik koga je srpska
vlada poslala u Petu da bi se zakljuila konvencija o poti.
Od ule Andraija dobio sam pismo u kome mi poverava da u njegovo ime estitam
namesniku za govor odran u velikom [Nikoljskom] odboru i istaknem da je izneo
najpravilniji pravac kojim Srbija moe ii; na taj e se nain spasti ruskog prijateljstva i
sauvati nae, koje jedino vodi cilju. Raduje se da se iz ovog govora uverio da su moji
izvetaji temeljiti, iako su ve poinjali da me optuuju da sve vidim ruiasto i da
proguraju miljenje kako je Garaanin jedini dravnik u Srbiji, dok je Risti samo ruski
plaenik. Govori zatim o bosanskom pitanju, o potrebi njegovog to skorijeg reenja, ali
se na Bajsta koji se ne usuuje da u tom pogledu odluno istupi, ma koliko ga on
podsticao. Posle nove godine, meutim, otii e u Be i konano o tome govoriti s carem.
Bilo bi dobro da Namesnitvo sastavi memorandum za beko Ministarstvo spoljnih
poslova, ali tako kao da ja o tome ne znam, gde bi se izloila potreba integriteta turske
carevine, ali istovremeno i to da Namesnitvo nee biti u stanju da se suprotstavi struji, te
se jedini nain za otklanjanje opasnosti sastoji u preputanju Bosne. Na kraju pominje da
e za nekoliko dana biti doneta odluka o pitanju jurisdikcije, koje maarska vlada eli da
rei na bazi najireg pariteta.148a Od Hajmerlea dobijam telegram u kome me obavetava
da e turska vlada u svom saoptenju o proterivanju Grka izmeniti deo na koji je Srbija
stavila zamerku.

31. decembar
Odlazim Ristiu i iznosim mu Andraijevu estitku u francuskom prevodu. Izgleda
da mu priznanje veoma prija. Zatim govorim o njegovim tobonjim proruskim
oseanjima. Na ovo dugo izlae u kojoj meri to ne stoji i kako on eli da sledi onu spoljnu
politiku koju je knez Mihailo priznavao za svoju. U tom pogledu izmeu njega i pokojnog
kneza nikada nije bilo nikakvog razmimoilaenja u miljenjima, i sukob do koga je
izmeu njih dolo krajem prole godine nastao je u vezi s unutranjom politikom. Da bi
pak prikazao kakva je bila politika kneza Mihaila pokazao je i proitao jedan kneev
svojeruno napisani spis koji se sastojao iz zapisa o jednom razgovoru sa ikinom. U tom
je spisu knez Mihailo ispriao kako mu je jednom prilikom doao ikin, bled, i ne
pruajui mu ni ruku predao jedno pismo od Gorakova, u kome mu se prebacuje da ne
sledi ruske sugestije i da ne razvija u potrebnoj meri nacionalnu oruanu silu. Risti je
samo preleteo jedan pasus tog spisa, ali sam dobro video ta je u njemu stajalo:
prebacivalo se knezu da je sam traio ruske oficire a kasnije dozvoljavao da se izvrgavaju
 149

ruglu. U meuvremenu je naiao Milivoj i sad su obojica dokazivali kako se ne

priklanjaju ruskoj politici. A to se tie primanja u slubu lanova Omladine, to smatraju
potrebnim ve i zbog toga to su na taj nain ti ljudi dospeli u njihove ruke. Ako bi hteli
da prekorae granice, primetio je Risti aljivo ja u podstai Milivoja da odluno
istupi protiv njih.
Govorili smo o velikom [Nikoljskom] odboru. Kau da su svi lanovi uz njih, sa
izuzetkom Ilia i Marinovia. ak je i umi, koji je naizgled govorio protiv vlade,
kasnije izjavio da e biti s vladom. Saoptavam telegram Hajmerlea. Risti primeuje da
je Norta zaista povukla svoju notu. Na kraju pominjem da u Andraijevom pismu ima
rei i o Bosni, ali poto mi je jedna taka nejasna, najpre moram zatraiti razjanjenje u
tom pogledu, a zatim u im saoptiti o emu je re. (U pitanju je taka koju sam u ( )149
podvukao, jer nisam razumeo ta hoe Andrai: da li da srpska vlada saini odnosni
memorandum prividno bez mog znanja, ili da beka vlada ne nasluti da je i meni stvar
poznata.) Pominjem pitanje jurisdikcije i ono to je Andrai o tome pisao, sve to primaju
sa velikom radou. Na kraju me mole da ukoliko je ikako mogue nastojim da suenje
Karaoreviu bude javno i da se ne desi da maarska vlada prida ovoj stvari manji znaaj
samo zato to je srpska vlada primila u svoju slubu nekolicinu ljudi iz redova stranke
kojoj su u Budimpeti uhapsili nekoliko lanova. Kaem im da u tom pogledu jedva mogu
ita da uinim.
Piem uli Andraiju traei objanjenje u pogledu take: ko ne sme da zna o tome
da i ja znam za memorandum koji e sainiti srpska vlada. U svom pismu pomenuo je i to
da ne deli sasvim moje miljenje da ukoliko plan o Bosni ne uspe bar to otvoreno kaemo.
Primeujem da sam to drukije razumeo, naime tako da pokaemo makar simpatije prema
hrianima u Turskoj. Na kraju mu skreem panju na nespretni Stratimiroviev lanak
objavljen u Napretku, u kome poziva Srbe u borbu za pomo Grcima, dalje na jedan
veoma antiruski Politov lanak u Zastavi.150
Posle podne odlazim s Teodoroviem u Zemun, gde idemo u nekoliko poseta i zatim
kod generala provodimo novogodinju no. Bilo je prisutno vee drutvo, ostali smo do
dva sata. Generaliina sestra (Irma Dravevici) nastojala je veoma nespretno i upadljivo da
mi se udvara.
Prekjue je veliki [Nikoljski] odbor zakljuio svoje sednice i veliki deo lanova
otiao je kui.
150
 151

1869

1. januar
Poto je Nova godina, primio sam velik broj pozdravnih poseta. Izmeu ostalih, od
Matia i abarca u ime vlade i kneza. Posle podne iao sam u nekoliko poseta.

2. januar
Milivoj mi alje jedan broj Korespondenca, po kome kao da je Francuska predloila
Rusiji da na Istoku obrazuju vie sitnih napola nezavisnih dravica. Milivoj hvali taj plan.
Odlazim u pozorite sa ikinovima, a zatim provodim kod njih vee.

3. januar
Danas ujutru Teodorovi putuje u Budimpetu, gde eli da provede nekoliko dana sa
svojom porodicom. Odlazim Blaznavcu i dajem mu jedan broj Lojda sa jednim veoma
povoljnim lankom o Srbiji. Nailazi i Risti, razgovaramo o bosanskom pitanju, ali samo
sasvim uopteno. Dalje pominjem da prema nekim listovima izgleda da izmeu srpske i
ruske vlade postoji najbolja saglasnost. Na to Risti primeuje da su neki ruski emisari
izjavili da bi namesnike trebalo ubiti. Dalje Risti kae da se ruski poslanik u Istanbulu
raspitivao kod srpskog agenta da li je istina da je Srbija obeala Austriji da dve godine
nee zapoinjati rat. Iz svega ovoga vidi se samo to da je postojee prijateljstvo izmeu
Maarske i Srbije veliki trn u oima Rusa.

4. januar
Ceo dan provodim kod kue i samo po podne idem u nekoliko poseta.

5. januar
Odlazim dr Rozenu, dajem mu 10 # i pozivam da me i dalje obavetava ako neto
dozna. Kae da je grki konzul veoma neraspoloen, jer ovde ne nailazi na onakvo
oduevljenje za grku stvar, kakvo je oekivao. Dalje kazuje da iz Novog Sada neprestano
pouruju srpsku vladu da otvoreno istupi na strani Grke, ak su tamonji Srbi izjavili da
e u Srbiji obrazovati i dobrovoljake odrede za Grku. Naelniku odeljenja u bekom
Ministarstvu spoljnih poslova Hofmanu aljem estitku za unapreenje sa titulom
ekselencije koju je pre nekoliko dana dobio. On je sada mona linost, nee koditi ako
mu se ovek malo ulaguje.
 152

6. januar
Piem izvetaj Andraiju ponovo pourujui reenje bosanskog pitanja i
opominjujui ga da ne zakasnimo.150a Bela Venkhajm poziva me slubeno da od dvojice
kandidata: andora Telekija i Friea Horbanjija, koji su se kandidovali za poslanika u
sentandrejskom srezu, po mogunosti podrim potonjeg. Sreem Kampa i pitam ga
kakvo je ovde raspoloenje prema grkoj stvari. Odgovara da nije mnogo ratoborno, ali da
u narodu raste uzbuenje i vie je njih izjavilo da e ukoliko izbije rat i srpska vlada ne
uzme u njemu uee, nastojati da je obore. Kampo, naravno, shvata stvar sa svog linog
stanovita, ali se ne moe porei da u sluaju irenja pokreta na istoku srpska vlada, kako
na podsticaj jednog dela ovdanjih, tako i naih Srba, nee moi da se iz toga izvue.
Vee provodim kod Milorada Popovia, gde se upoznajem s Novakoviem, urednikom
Vile.

7. januar
Dobijam od Teodorovia pismo, u kome me moli da interveniem da bude
naimenovan za konzula i da moe ostati u Beogradu.

8. januar
Posetio me Milivoj. Bila je to samo obina poseta, bez ikakvog cilja. Kao i obino
nastojao je da me uveri o svojoj prijateljskoj naklonosti. Pitao sam ga zato je penzionisan
pukovnik orevi, komandant stajae vojske. Kae da iako nije ba opasan, nema
energije i nije pouzdan zbog svojih simpatija prema Rusima. Umesto njega naimenovani
Nikoli jeste, dodue, veliki magarac, ali je barem veran i na sve spreman vojnik. Uvee
sam sam s vie njih na veeri kod dIstrije. Napio sam Trojanskog, a i sam sam se skoro
opio.

9. januar
U izvetaju Bajstu piem da opta politika situacija sad jo nije opasna, ali ako
izbije tursko-grki rat moe se svata oekivati. 151 Jonesko dolazi iz Pete, gde je boravio
zbog stvari pote. Govori da je bio kod ministara, da su ga svuda najsrdanije primili i da
je naiao na prilino pomirljivo raspoloenje. Dobijam 250 forinti za Vidovdan.

10. januar
Vee provodim kod Staniia, gde se sakupilo veliko drutvo, igrali smo do 1 sata.
Piem Beli Orciju u Be, iznosei mu Teodorovievu molbu.

11. januar
Bio je kod mene dr Rozen. Nije javio nita naroito, osim da se Risti jako razoarao
 153

u Omladini. Dalje, da zbog lanaka u Korespondencu nameravaju da poalju u Prag

jednog eha da bi se spreilo izlaenje tih lanaka.152 Anger javlja da je saznao da je
Jonesko jue bio vie puta kod Milivoja i kod Ristia, a i da se vie novodoavih Grka
javilo kod vlade. Raspoloenje izgleda miroljubivo, naroito imuniji stale nee ni da
uje za rat.

12. januar
Pred vee je iz Pete doao Teodorovi. Govori kako je uo od Strokaija i Sarvaija
da e Vladimira Jovanovia i Karavelova za jedno deset dana verovatno pustiti na
slobodu. U procesu Karaoreviu bio bi poeljan javni pretres. Grad je prepustio
ministru pravde da o tome odlui. Kod njega bi, dakle, trebalo to izdejstvovati.

13. januar
Izlaem Boldiaru Horvatu kako je potrebno da se stvar Karaorevia javno
pretresa i molim ga da to sprovede. Poto me Orekovi pozvao da posetimo
trosmajera piem Beli Orciju da mi, ukoliko smatra da moje prisustvo ovde nije
neophodno, da nekoliko dana odmora. Kako je srpska Nova godina idemo knezu na
estitanje. Risti kae da je dIstrija dobio od svoje vlade odgovor u pitanju poseta i
prema tome francuska vlada nee u tom pogledu preduzeti nikakve korake. Pominje jo da
ikin zamera to su on i Blaznavac nas vie puta posetili, a njega nisu. Odgovorili su mu
da ne broje posete. Mati me pita za Vladimira Jovanovia. Kaem mu ono to znam od
Teodorovia. Kada sam to pomenuo Ristiu rekao je, smejui se, da njega stvar uopte ne
interesuje ve samo Matia koji je Jovanoviev roak. Kau (ja nisam uo) da je ikin
u razgovoru sa vie njih u dvorani glasno saoptio vanu vest da je Bizmark otputovao u
Petrograd. Posle toga idem s Teodoroviem u novogodinje posete, nekih 40, to traje do
6 i 1/2 sati uvee.

14. januar
Doao je kod mene dr Rozen. Javlja da je govorio s Ristiem i da je primetio na
njemu veliku promenu. Izjavio je da i Srbija mora da neto poduzme; to se tie jednog
veoma povoljnog lanka u Lojdu rekao je da isti, izgleda, Srbiji preporuuje samo mir, a u
pogledu antimaarskih lanaka u Jedinstvu rekao je neka piu ta im se svia, ta i Hrvati i
preanski Srbi su naa braa. Uopte, Rozen zapaa, a o tome ve i drugi govore, da se
izmeu Blaznavca i Ristia sprema raskid, potonji priprema nekakvu akciju, ne zna se pod
kakvim uticajem. I grki je konzul izjavio pred Rozenom da je sada u srpskim vladinim
krugovima raspoloenje mnogo bolje nego pre samo nekoliko dana. Moe biti da je Risti,
koji sigurno zna da Rozen dolazi k meni, ovo pred njim izjavio da bi me, poto mi on to
ispria, privoleo na pourivanje bosanskog pitanja. Za svaki sluaj nastojau da uem u
trag ovom navodnom raskidu. Kazuje jo da se Omladina, a i mnogi drugi, poinju
 154

napajati ruskim duhom. Ove me vesti vrlo uznemiravaju, utoliko vie to, poznavajui
Ristievu tatinu i strah od opozicije nije neverovatno da e na kraju popustiti pred
neprekidnim agitacijama i prei u ruski tabor. Moja bojazan je utoliko vea to strahujem
da e naa vlada dotle razmiljati i dvoumiti se dok opet ne zakasni i tako izgubimo
izvojevani poloaj. Odlazim u Zemun s Teodoroviem i pozivam generala s porodicom
na svoju sutranju veernju sveanost. Posle toga odmah se vraamo u Beograd.
Teodorovi odlazi Popoviu. Pria mu sve to je meni dr Rozen jutros rekao. Treba ovde
jo da zabeleim ono to sam kod izvetaja dr Rozena zaboravio da zapiem, da je,
navodno, knez Milan pre nekoliko dana hteo da se izveze kolima u Topider i poruio
Milivoju da poe s njim. Milivoj je uzvratio da on u to vreme nee ii. Na to je knez
ponovo poslao po njega s tim da je kneeva elja da ide. Milivoj je odgovorio da je za tri
godine on knez. uvi to, Milan se razgnevio, zbacio uniformu, izlomio sablju i, obukavi
civilno odelo, otrao Tomaniji. Tu su ga, zatim, smirili i pomirili, barem se tako govori.
Teodoroviu su jo javili da su kod Kaljevievog stana prole noi otkinuli tablu
urednitva Srbije.

15. januar
Idem kod svog kolege Rozena. Dugo razgovaramo, iznosim mu svoje ubeenje da bi
najispravnija austrijska politika bila da ide s Pruskom, a to maarska vlada i eli. On
potpuno deli to miljenje. Dalje iznosim svoje gledite da neprijateljski stav pruske tampe
prema Bajstu ima za cilj razdvajanje Austrije od Maarske.
Odlazim Milivoju i pitam ga da li je istina da izmeu njega i Ristia postoje neka
trvenja. Odluno izjavljuje da meu njima vlada najpotpunija saglasnost kako u pogledu
unutranje tako i spoljne politike. Kae da se ruska stranka trudi da ih jednog od drugoga
otui i to je najpre pokuala kod ena, ali su oni blagovremeno obaveteni o intrigama.
Iznosi svoje gledite da bi rat bio velika nesrea jer bi oni, poto ih ve ionako optuuju da
su Srbiju prodali Austriji, bili prinueni da uestvuju u njemu, meutim, rat bi ak i da se
zavri pobedom hriana, Srbiju za dugo vremena upropastio. Zato on eli da se odri mir.
Ako se u tome uspe, srpska e vlada istupiti pred Evropu sa srpskim pitanjem i predloiti
mirno preputanje Bosne (Srbiji.) Radi toga bi eleo da nae novine ve sada piu u
navedenom smislu. Na moje pitanje odgovara da je Omladina samo zbog toga neprijatelj
Maara jer veruje da oni hoe da osvoje Bosnu, kada bi se stvarno mogla uveriti u
suprotno, ne samo Omladina nego i svaki Srbin bio bi na najbolji prijatelj. Na to sam
izjavio da ako beka vlada ne bi htela da pristane na plan o Bosni, maarska e vlada
potajno pomagati Srbiju. Milivoj primeuje da bi vie voleo kad bi se to zbilo javno, jer bi
u tom sluaju mogao dokazati narodu da je prijateljstvo Maara po Srbiju najkorisnije.
Pinkas pie iz Vidina Teodoroviu i izvetava kako su erkezi opljakali jedno
bugarsko selo. Popodne je preao ovamo general sa enskim lanovima svoje porodice,
uvee je kod mene dolo vie njih, sa deset parova igrali smo do 1 sata. Pozvao sam i
 155

ministre, ali su odgovorili da godinu dana nikuda nee ii.

16. januar
General se sa porodicom rano ujutro vratio u Zemun. List Jednistvo objavljuje
uvodnik, u kome izlae potrebu prijateljstva s Maarskom, ali u odnosu na nedavni lanak
u Lojdu primeuje da ako Maari hoe samo da Srbija ostane mirna a nee da potpomau
tenje Srba prema Bosni, onda ne moe biti pravog prijateljstva. 153 Dok ovo itam nailazi
dr Rozen i kae da je lanak pisao sam Risti i njemu naloio da ga telegramom dostavi
Lojdu. Mali se Jevrejin zgranuo154 kada sam mu rekao da je lanak takav kao da sam ga ja
sam napisao. Zatim sam mu kazao da telegrafie Lojdu da ne odgovaraju dok od njega ne
dobiju ceo lanak, a za to vreme ve u se pobrinuti za potreban odgovor. Jo javlja da
je ovih dana stigao jedan pruski kurir i Rozen se trenutno obreo kod Ristia.
Po odlasku dr Rozena piem Miki Falku, uredniku Pester Lojda i molim ga da na
lanak u Jedinstvu odgovori u smislu da se Maarska ne protivi srpskim tenjama.
Piem izvetaj Bajstu prikazujui opasnost opte situacije u sluaju izbijanja tursko-
grkog rata.155 Uvee odlazim na jednu besedu, na kojoj ostajem nekoliko asova.

17. januar
Piem izvetaj Andraiju, aljem mu i kopiju.155a Teodorovi odlazi Popoviu,
predaje mu 250 forinti i podnosi priznanicu. Kazuje da su u Smederevu rasturali pakvile
protiv sadanje vlade, a za Karaorevie. Izgleda da se rasturanje ovih pakvila
vremenski poklapa s pojavom jednog Rusa koji je iz Beograda otputovao u Smederevo.

18. januar
Dolazi kod mene ministar Mati i moli me kao hitno da pristanem da se moe kazniti
telesnom kaznom Kovaevi, austrijski podanik koji je u Smederevu izjavio da zna od
koga potiu pakvile. Odgovaram da treba da o tome razmislim, ali da e to teko biti
mogue s obzirom na nae zakone. Razgovaram o tome s Teodoroviem koji kae da
ukoliko nema paso mogu da ine s njim ta ih je volja, u suprotnom mogu da ga osude na
mesec dana (kao izgrednika u policijskom smislu i tu emo presudu potvrditi, ili pak mogu
da ga proteraju iz Srbije. Traim i Ristia da mu to saoptim, ali ne mogu da ga naem.

19. januar
Poto je danas Jovandan odlazim da estitam Ristiu, tamo nalazim kneza koji,
meutim, ubrzo odlazi. Obavetavam Ristia o stanju stvari u vezi s Kovaeviem. On s
osmehom odgovara da njima nije ozbiljno ni padalo na pamet da trae batinanje, to se
dogodilo samo zbog Matieve preterane revnosti. Rekao sam: neka ga osude ili proteraju.
Napomenuo sam jo da alim to Jedinstvo nije poluslubeni list (a znam da jeste), inae
bih vladi izjavio zahvalnost za lanak koji je napisan potpuno u skladu sa mojim
 156

shvatanjima. Razgovarali smo jo nekoliko minuta o tom predmetu, a u meuvremenu je

naiao i Milivoj. Nije se primeivala meu njima ni najmanja zategnutost, a i prema meni
su bili vanredno ljubazni.
Jo sino sam dobio preko Gusti enea jedno Maurijevo pismo iz Ruuka, trai
novac i moli me da dozvolim da nastavi put u Bukuret. Prilae i jedan mali rezime, ali iz
njega ne doznajem mnogo. Piem eneu da mu poalje 80 forinti i da mu naredi da odmah
poe u Petu. Vee provodim kod Kampovih, tamo je bila i Ivanovika sa svojom
kuzinom Terezom Perakovi, nelepom ali prilino ekscentrinom devojkom. esto
poseujem ove potonje, Ivanovika je ovde jedina ena s kojom se o svaemu i veoma
prijatno moe razgovarati. Izgleda da se njena kuzina Tereza, da li stvarno ili iz nekog
odreenog rauna prikazuje kao da je zaljubljena u mene. Barem dok smo je s Kampom
ispratili do kue prilino je jasno govorila da me voli, meutim, inio sam se kao da je ne
ujem. Ako to samo bude mogue vie sa devojkama neu ni zapoinjati odnose, te su mi
istorije ve dosta neprijatnosti priinile u ivotu.

20. januar
Dobijam od Bele Orcija pismo, pie da su njegove bojazni u odnosu na Teodorovia
proistekle na osnovu Radaijevog izvetaja; poto sam ga umirio uinie za njega sve to se
moe. Za vreme svog boravka u Beu Andrai nije mogao da s Bajstom razmotri srpska
pitanja, jer je sve vreme morao da upotrebi na to da ga umiri s obzirom na vesti prema
kojima kao da on hoe da zauzme njegovo mesto. Sendi pie da je osnovana tedionica u
Solnoku. Skuptina e biti poetkom februara, poslae mi obrazac punomoi koju treba da
mu dam.

21. januar
Posetio me kolega Rozen; ne naavi me kod kue ostavio je pisamce u kome me
obavetava da bi imao neto da mi saopti i da bi voleo da govori sa mnom. Po podne
odlazim k njemu i tada iznosi da je o naem razgovoru od pre nekoliko dana napisao
izvetaj u Berlin i sada je stigao odgovor. Zatim mi ita Bizmarkovo pismo, u kome ga
ovaj poziva da izjavi svom austrijskom kolegi (tj. meni) da pruska vlada ni u najmanjoj
meri ne namerava da ugrozi integritet Austrije; otriji ton koji se mogao zapaziti u
pruskim listovima bio je samo odgovor na polemiki ton Crvene knjige sada e i s tim
prestati; otpoeli bi ponovo samo u sluaju ako bi i Austrija ponovila svoja neprijateljstva.
Izrazio sam Rozenu svoje uenje to je pisao izvetaj o jednom takvom sasvim
privatnom razgovoru, zatim smo nastavili razgovor i ja sam ga sa svoje strane uveravao da
Bajst nema nita protiv Pruske, a naroito da maarska vlada i nee i ne eli da se uplie u
nemake poslove.
Piem Sendiju i aljem mu traenu punomo. Izvesni Ferenc Nadler iz Viegrada u
ime vie njih pie da su osueni zbog nekakvih izgreda prilikom izbornih pokreta 1865.
 157

godine, njihov predmet je sada pred Stolom sedmorice i oni me, kao moji tadanji birai,
mole da interveniem. Vee provodim kod orevia, gde se sastalo vie njih da se
karta. Ostajem do 2 sata posle ponoi, bila je i lepa Caja.

22. januar
Poto je umrlo dete ministra finansija odlazim po podne na sahranu. Piem
Harkanjiju da u u sentandrejskom srezu rado potpomoi njegovu kandidaturu savetima i
objanjenjima, istovremeno mu preporuujem da se zauzme za Nadlerovu stvar, kao
korteki potez. Piem i Nadleru da sam stvar njegovu i njegovih drugova ve preporuio.

23. januar
U danas prispelom Lojdu objavljen je u odgovor Jedinstvu uvodnik u kome se iznosi,
u smislu u kome sam pisao Falku, da se Maarska uvek sa simpatijama odnosi prema
legitimnim ekspanzivnim tenjama Srba na Balkanskom poluostrvu. Meutim, beki
listovi, pa i Prese, koji je Bajstov organ, s negodovanjem se izjanjavaju o lanku u
Jedinstvu.156 Piem izvetaj Andraiju, urgirajui preporuujem mu stvar s Boenom i
jurisdikciju. Zatim ga obavetavam o saoptenju kolege dr Rozena i opisujem
karakteristine crte Ali-beja koji je ve stigao u Petu kao turski konzul. 156a Prole noi
pao je silan sneg pa koristim priliku da izaem s Teodoroviem na sankanje.

24. januar
Dolazi dr Rozen i javlja da je lanak u Lojdu ostavio veoma dobar utisak na Ristia,
koji je sada ve potpuno umiren, te e uslediti odgovor u Vidovdanu. Piem izvetaj
Bajstu, naroito jer vidim koliko je njegov organ Prese ravo shvatio lanak Jedinstva.
Prirodno to ne spominjem, ali objanjavam lanak Jedinstva i nesavladljive tenje Srba za
Bosnom.157 Taj lanak u Prese ne da mi mira, iz njega vidim da u Beu nee da se pomire
s ovim planom. Ako Andrai ne bude u stanju da ga sprovede, onda, naravno, nee biti
zadovoljni ni s mojim radom pa e me ili jednostavno otpustiti ili me barem opomenuti.
Za ovo poslednje ba nimalo ne hajem, a ni za ono prvo ne marim mnogo, jer ako se
bosansko pitanje ne bude moglo reiti moja aktivnost ovde i onako e postati nekorisna, i
u tom u sluaju verovatno sam napustiti ovo mesto. Vie se brinem to je Andrai moda
saznao da je lanak u Lojdu napisan po mojoj sugestiji pa mi to zamera. Meutim,
nastojau da se iz toga izvuem. Ako budem morao napustiti Beograd bie neprijatno
samo to to sam zakasnio i za Parlament i ko zna dokle u morati da ostanem neaktivan.
Ipak, moja je vrsta namera da uspem, a jaka volja e u nadi ve pronai i potrebna
sredstva i naine. Andraiju u poslati izvetaj i dopisati jo nekoliko redova
objanjenja.157a

25. januar
 158

Izvesna Gligorovika otkrila je falsifikatore naih novanica. Odlazim Ristiu radi

dogovora o njihovom hapenju. Tom prilikom pominje da prema izvetajima iz Istanbula
Grka ne prihvata odluku konferencije, meutim, on se jo uvek nada da e mir biti
sauvan. Govori s puno priznanja o lanku u Lojdu i o dobrom utisku koji e na sve
ostaviti. Ovom prilikom, kako kae, pokazalo se i to da nezadovoljnici u ekoj i
Hrvatskoj samo zato podstiu Srbiju na akciju da bi prouzrokovali pometnju u Austriji.
Govorei o Jedinstvu priznaje da mu se daje subvencija, ali porie solidarnost s njim i
izjanjava se ne ba laskavo o Stojanu Bokoviu i o Omladini. Opte uzevi, njegove je
rei proimalo veoma miroljubivo raspoloenje. Andraijev govor biraima kuje u zvezde.

26. januar
Mama pie da je propao stari Kon, otac i jemac naeg zakupca Birija. Njegov sin,
meutim, nudi intabulaciju i obeava da e biti isto tako taan platia. Mama je ve
povodom toga pisala Bodnaru da, ako se moe, zaista intabulie na ugovor. Po podne
Trojanski, Jonesko, Teodorovi i ja idemo u Zemun na jednu besedu. Bio je tamo i general
s porodicom. Generaliina sestra mi se toliko udvara da se stvarno bojim da e me uskoro
zaprositi. Dolazimo kui ujutro u 5 sati.

27. januar
Umoran od sinonjeg bdenja ustajem tek veoma kasno i poseujem Akabi. Njen je
mu otiao u Zemun da doeka svog novog efa Joaninija, koji danas stie. Preko
Ministarstva urueno mi je reenje suda u Makou, kojim se u korist Austrijskog kreditnog
zavoda uknjiuje cesija mog dugovanja belgijskoj banci za Kasaper. Ovo reenje aljem
odmah Sendiju, a piem o njemu i mami. Uvee ruam s Teodoroviem kod Longvorta,
gde je pored ukuana prisutan samo Rozen.

28. januar
Od Hajmerlea dobijam akt u kome izlae potrebu za mirom i alje odluku Pariske
konferencije. Takoe od Hajmerlea dobijam i ifrovan telegram, u kome me pita da li je
istina da Medakovi kuje zaveru protiv namesnika, kao i Garaanin, koji je preko
Nikolajevia u vezi sa ikinom. Od Matia primam pismo u kome pie da je, prema
dobijenim informacijama, predsednik Pajor naklonjen Karaoreviu pa me moli da
preduzmem korake u vezi s tim.

29. januar
Telegrafiem Hajmerleu da u u pismu odgovoriti opirnije na njegovo pitanje.
Odlazim Milivoju, saoptavam mu sadraj telegrama. Kae da Medakovi dodue
otvoreno govori protiv namesnika u korist Garaanina, ali ne veruje da bi postojala zavera,
inae su na oprezu i nee dozvoliti da ih iznenade. Govorimo o grkom pitanju, tvrdi da je
 159

mir veoma poeljan, jer iako Srbija ima 80 000 dobro naoruanih vojnika, 25 baterija,
dovoljno municije, hrane za nekoliko godina a i novaca, ipak ne bi elela da se upusti u
rat, a ako to uini to e se dogoditi samo u sluaju krajnje nude. Pominjem da Jedinstvo,
koje je provociralo lanak Pester Lojda, ne samo da nije odgovorilo nego ga nije ni
objavilo. Obeava da e odmah izdati uputstva. Ovom prilikom ponovo govorimo o
Omladini i Milivoj se opet nepovoljno izjanjava o njoj, otprilike tako nekako kao da ne
veruje da e dugo moi ii zajedno. Fedor Nikoli pisao je ovih dana molei me da
doznam nije li se srpska vlada upustila u pregovore s bekim bankarima zbog eleznice.
Postavljam, dakle, pitanje ne pominjui Nikolievo ime i Milivoj odgovara da je izvesni
Dumba stavio ponudu preko Marinovia, meutim, izgleda da jo nita nisu odluili.
Odlazim Ristiu i iznosim i njemu telegram, odgovara isto to i Milivoj, a u pogledu u
telegramu navedenog Nikolajevia primeuje da e to sigurno biti Arsenije Nikoli. Zatim
dodaje da im je dobro poznato da u Beogradu ima mnogo nezadovoljnika, ali iz
unutranjosti imaju drukije izvetaje, i to ne samo slubene nego i privatne, svaki
namesnik od svojih prijatelja. On, Risti, ukoliko dalje odmie u upravljanju, utoliko
mirnije gleda u budunost. Povodom lanka u Jednistvu primeuje da e u prvom
narednom broju biti objavljen lanak Pester Lojda, ve je izdato nareenje da se objavi, a
to to nije uinjeno ranije uzrok je samo smrt urednikovog deteta.

30. januar
Piem izvetaj Bajstu i Hajmerleu, kaem da ikin, Garaanin i Medakovi dodue
intrigiraju, ali da ne verujem da se stvar razvila do zavere. 158

31. januar
Mama pie da su iz Mezetura otkazali Miklou 20.000 forinti za idui Miholjdan i da
su mu skrenuli panju na ono nae obeanje, koje se ima kasnije uzeti u obzir, da smo
spremni da odustanemo od celog poduhvata. Miklo je prihvatio otkaz, meutim, u
pogledu obeanja odgovorio je da se ono sada ne moe izvriti. Dolazi u svoju prvu
posetu grof Joanini, novi italijanski generalni konzul, izgleda da je obrazovan, fin ovek.
Povodom Matievog pisma piem Boldiaru Horvatu i skreem mu panju na Pajorovu
pristrasnost.

1. februar
Dolazi dr Rozen i javlja da Risti nije zadovoljan s Jedinstvom. Omladina nastoji da
navede vladu na to da agituje meu Srbima Maarskoj, a ona to nee i Risti kao da se
izjasnio nekako da s Jedinstvom nee moi ii jednim putem. Milovana Jankovia, poto
ve ne moe postati ministar, predloili su za naelnika u nekom okrugu, ali je to u
ministarskom savetu nailo na tako estoko protivljenje da je plan propao. Vlada ve od
pre izvesnog vremena radi na udaljenju ikina, za to koristi mitropolita koji je o tome
 160

pisao svojim poznanicima u Rusiji. Ovu privatnu prepisku Gorakov je poslao ikinu s
primedbom da ako je srpskoj vladi u interesu ikinov odlazak, caru je u interesu njegov
ostanak. Jednom kuriru koji je iz Grke putovao Dosku ukrali su u Panevu telegrame.
To je javio dr Rozen. I ja sam dobio iz Mezetura isto pismo kao i Miklo, odgovaram da
otkaz prihvatam, a to se tie obeanja, poto se toga vie ne seam, upuujem ih na
Mikloa. Pie Harkanji, zahvaljuje na mom predlogu i moli da uputim srpskim biraima
jedan proglas kojim bi ga preporuio. Vraam posetu Joaniniju, ali ne nalazim nikoga
kod kue i tako ne mogu da se upoznam s njegovom enom i njenom urnjajom M-me
Herington, koje su Amerikanke.

2. februar
U slubenom listu objavljen je zakon koji razrezuje znatnu uvoznu carinu na
kolonijalnu robu, alkoholna pia i druge sitnije stvari. Svrha ovog propisa nesumnjivo je
uveanje prihoda, ali morau da se raspitam u kom cilju.

3. februar
Idem u posete, pozivam vie njih na veernju zabavu koju prireujem prekosutra.

4. februar
Upoznajem Joaninijevu enu i pozivam nju i njenu urnjaju za prekosutra.
Nalaem Teodoroviu da pie konzulatima u Bugarskoj i da trai od njih izvetaje, isto
tako i u Sarajevo. Bili su kod mene na ruku Kampovi, Ivanovika s Terezom i stari
Hadija. Ostali su skoro do 10 asova.

5. februar
Odlazim Ristiu i raspitujem se o novom porezu na potronju. Kae da to nije nita
drugo do izvor prihoda, poto se glavarina ne moe povisiti primenjuju taj nain koji
narod ne osea. Veruje da e iz ovog poreza pritei u dravnu blagajnu 200.000
0# godinje.
Na moje pitanje: Kako to da oni pored jednog uravnoteenog budeta razrezuju novi
porez, odgovara da je budet kod njih ve godinama isti, stacionaran, jer se porezi ne
mogu poveavati; potrebe, meutim, stalno se mnoe i ravnotea se mogla uspostavljati
samo tako to su stezali potrebe, a poto to vie ne moe tako da ide, potrebni su im novi
izvori prihoda, koji, prema tome, nisu nikako namenjeni u neke ratne svrhe. Kordon za
spreavanje krijumarenja nee postaviti. Kae da je ve gotovo pismo u kome mole
nau vladu za sklapanje jednog trgovinskog ugovora. To u pismo sutra, ili jo danas
dobiti i moli me da ga podnesem s povoljnim miljenjem. Istovremeno me moli da
pourim i stvar jurisdikcije. Na kraju govorimo o eleznici, ita jedno pismo od Fedora
Nikolia, po kome je u Beu govorio s Andraijem, koji je ve slubeno izjavio turskoj
vladi da nee dozvoliti vezu kroz Bosnu dok ne bude gotova eleznica kroz Srbiju. Po
 161

Nikolievom tvrenju kapital je pripremljen i u martu e doi inenjeri da proue trasu.

Piem izvetaj Bajstu u stvari potroakog poreza, i prenosim saoptenje dr Rozena u
pogledu ikinovog udaljenja.159 Dobijam pismo od Bele Orcija, pie da je Andrai ve
govorio s carem i s Bajstom o bosanskom pitanju, i ovaj potonji je rekao cette ide me
sourit; ali zato i on i drugi vide i veoma velike tekoe. Naravno, to to vide tekoe
dovoljno je da ne urade nita. Veeras prireujem svoju sveanu veeru. Sakupilo ih se
mnogo vie nego inae. Dola je Joaninijeva ena sa svojom urnjajom M-me Herington
koja je zgodna riokosa ena, a i ikinova. Igralo je jedno 20 parova do pola dva,
Joaneska sam dobro izgrdio jer je opet pravio budalatine, ali izgleda da on za tako neto
uopte ne mari.

6. februar
Dobijam pismo u vezi s trgovinskim ugovorom, koje je Mati potpisao. Piem
Harkanjiju i dajem mu neka uputstva u pogledu pojedinaca i s obzirom na prilike, ali
proglas Srbima ne upuujem. Piem Bodnaru zbog Kona, ako dobije boljeg zakupca
samo neka ga izbaci.

7. februar
aljem Goroveu svoj izvetaj Beu o pitanju poreza na potronju. Odgovaram Beli
Orciju. Nadugo razlaem znaaj bosanskog pitanja i preporuujem, ako jednom doe na
tapet, da pokrenemo posredstvom Hrvata pitanje kompenzacije, tako emo dobiti tu
oblast, a Hrvate i Srbe otuiti jedne od drugih. Uopte, najpogodniji rezultat politike
preputanja Bosne bio bi da se izmeu Srba i Hrvata izrodi neprijateljstvo. Pourujem
jo i pitanje jurisdikcije. Poseuje me ikin, govorimo o porezu na potronju. Po
njegovom miljenju on e doneti veoma neznatan prihod, udi se da su se pojedinci
uplaili i u tome videli pripreme za rat, kao na primer Joanini, koji je zbog toga
interpelirao ministra finansija. Da li ovo nije bilo usmereno protiv mene i nije li Risti
rekao ikinu da sam mu ja postavio ovakvo pitanje? Ako jeste, onda bi Risti i ikin bili
u prijateljstvu. Istina je, dodue, da je Risti i meni pomenuo Joaninijevo pitanje.
Poseuju me ministri Ceni i Jovanovi. Ovaj potonji kae da e porez na potronju
0 # prihoda godinje. Teodoroviu je kazivao Cehmajster da se u
verovatno donositi 50.000
Beu sreo sa starim Konstantinoviem koji je kada se o meni povela re pomenuo da mi
pojedini ljudi u Beogradu zameraju to sam mnogo s Cukiem i to esto nosim okrugli
eir. Poto je Konstantinovi stanovao u Konaku, to je naravno tamo uo, moda od
namesnika. Tako su tu jo sitni ljudi. Kao redovno svake nedelje, vee provodim kod
Staniia.

8. februar
Ivanovika pria da je pre moje sveane veere njenog mlaeg brata porunika
 162

pozvao pukovnik i poeo da govori o mojoj veeri, da se tu skupljaju samo velika gospoda
i nije za porunika da se tu pojavi, jednom rei zabranio mu da doe. Poto su kod mene
bila dva majora, ova zabrana moda ipak nema politiki razlog, a moda ne dolazi ni od
straha da oficiri mogu odati neto o srpskoj vojsci. Meutim, ipak je sve to mogue. No,
mogue je i to da je za majore predstavljalo krnjenje ugleda da se sretnu u drutvu s
oficirom niim po inu. Ovo je dostojan pandan gornjoj msquine prii o mom eiru. I
ovi ljudi sanjare o osvajanju.

9. februar
Doao je k meni Risti i preporuio njihovu molbu u pogledu trgovinskog ugovora.
Odgovorio sam da sam ve napisao izvetaj koji sutra aljem. Govorimo o grkim
stvarima, kae da je izvesni Zarmit prihvatio da obrazuje vladu i da e nova vlada
potpisati odluku konferencije. Po njemu je istina i to da je Rusija predloila mir, barem je i
u Istanbulu Ignjatijev preporuio miroljubivo dranje srpskom kapu-ehaji. Zatim je
proitao odlomak pisma jednog svog poverenika u Hrvatskoj, prema kome se Austrija i
tamo i u Granici jako sprema protiv Bosne. On u to ne veruje, miljenja je da su njegovom
povereniku ovom veu podvalili, jer poneki ele da tako izazovu uznemirenje u Srbiji,
uopte mnogi govore protiv politike razumevanja koja postoji izmeu nas i Srbije. Na to
sam se pohvalno osvrnuo na poslednji lanak Jedinstva protiv Pozora.160 Risti je uzvratio
da je jednom ve trebalo odluno odgovoriti, jer ovi listovi (Korespondenc, Pozor,
Zastava, Napredak) neprekidno daju Namesnitvu samo savete, koji, meutim, nisu ba
sraunati na korist Srbije. Najzad je govorio o ovacijama prireenim u Novom Sadu u ast
Vladimira Jovanovia. Poto nije politiki muenik ve lice koje je bilo optueno za
obino ubistvo, ove ovacije smatra veoma neumesnim, u Beogradu su izazvale uglavnom
veoma lo utisak. Ne znam da li Risti stvarno tako misli, moe biti da mi je ovo rekao
samo zato to hoe da se umili da bih podrao stvar s trgovinskim ugovorom, dovoljno je
sitniav da bi pomislio da se ovako neim moe kod mene napraviti utisak. Pomenuo je i
to da je proli put pogreno rekao da se od poreza na potronju oekuje prihod od
0#, jer e on izneti samo 4050.000
200.000 0#. O svim stvarima koje sam ovde naveo poeo
je da govori sam a da ga ja nisam pitao. Bio je kod mene Cuki i pozvao me kod sebe za
etvrtak uvee. Teodorovi je bio kod Miloa Popovia koji pria da se ovih dana Risti
jedanput veoma rasrdio to esto postavljam pitanja zbog lanaka u novinama i da je rekao
pred dr Rozenom da e jednom odgovoriti tako da e mi biti dosta za godinu dana.
Dalje, jue ili prekjue Kaljevi, Milovan Jankovi, Cetkovi, Bokovi i jo nekoliko
slinih osoba bili su pozvani kod ministra unutranjih dela koji ih je ispitivao o njihovim
eljama. Na ovo su svi skupa natruali svega i svata i kada je ministar primetio da je sve
to nemogue, odgovorili su da e onda oboriti vladu, meutim, ministar je rekao da e pre
toga njih razjuriti. Ako je ovaj mali dogaaj istinit, to bi bilo veoma ugodno.161 Vee
provodim kod Longvortovih, bili su tamo Rozenovi i Hietova ena.
 163

10. februar
Mama pie da bi trebalo podii iz tedionice 5 000 forinti poto joj je potreban
novac; ako pristajem poslae mi na potpis menicu, Miklo i Ernest e jemiti. Uvee
idem na besedu.

11. februar
Jutros kada sam hteo da ustanem osetio sam slab zemljotres. Mami odgovaram da
poalje menicu, potpisau je. Poseuje me Orekovi. Dugo razgovaramo. On sada ve
porie svaku bolju budunost Srbiji, eli samo da Hrvatska dobije Dalmaciju, tada e
Hrvati biti zadovoljeni. Nabacujem mu da je Hrvatskoj potrebna Bosna. Govori jo
zanimljive stvari o ustanku na Kritu, kako ga narod nikad nije podrao, jedinice ustanika,
kojih nikad nije bilo vie od 56.000, ponajvie su bile sastavljene od stranaca i mogu
zahvaliti stenovitom predelu i pomoi grkih brodova da ih se Turci sve do sada nisu
mogli potpuno domoi. Orekovi namerava da ide u Petu krajem ovog meseca.
Teodorovi je govorio s Banom, koji mu je rekao da sada bolje stoji nego pre; on je pisao
poznate lanke u Jedinstvu, esto se prepire s Ristiem i upozorava ga na opasnost od
Omladinaca. Risti se polako okree od njih. to se tie reformi, ne boje se niega jer su
ubeeni da mogu raspolagati sa Skuptinom. Risti se plai samo slobode tampe i zbog
toga sada preko njega (Bana) izrauje zakon o tampi. Jo kazuje da Vlasi za svoju vojsku
od 60.000 ljudi nemaju vie od 60.000 puanih metaka. Vee provodim kod Cukia,
gde je bilo sakupljeno veliko drutvo, naravno niko od novih ljudi iz vlade, i tamo
ostajemo do 2 sata posle ponoi.

13. februar
Bio je kod mene stari Garaanin, ali me nije naao kod kue. Kasnije Kampo kazuje
da je posetio Garaanina i da je preko puta kue video jednog postavljenog andarma, koji
je zabeleio svakoga ko je uao u kuu. Vee provodim kod dIstrije. Odlazim oko
ponoi s Joneskom i zatim pred mojim stanom etamo do 2 sata, razgovarajui o potrebi
razumevanja izmeu Maarske i Vlake. Naa je diskusija poela otro, zatim je poprimila
blae forme, i u toku nje pronaao sam odlian argument. Naime: kao to mi Maari
nismo zadovoljni Nagodbom, i prihvatili smo je samo iz nude, tako neka se i narodnosti
zadovolje privremeno onim to su dobile. Maari ne ele drugo do da uvrste ideju
Maarske protiv austrijske reakcije, a ako se to jednom ostvari, ako se svet upozna s
imenom Maarske, onda i mi moemo da vrimo iroke ustupke: ako bismo to uinili
sada, usred postojee agitacije, beka bi vojna reakcija to iskoristila, jo vie pritisnula
narodnosti,162 a rezultat bi bila revolucija, graanski rat i moda povratak apsolutizma.
Zato, dakle, jo izvesno vreme strpljenje i sloga. Na ovo nije mogao nita da odgovori i
ponavljao je samo svoj stari refren: Neka daju prava Erdelju. Sendi pie da smo u
 164

Solnoku dobili parnicu s poveriocima Petera Kalaja. Doao mi je izvesni Jevrejin Levi,
izaslanik pariske Izraelske alijanse, s jednim drugom, i zamolio da delujem ovde u korist
Jevreja, rekavi da u u tom pogledu dobiti i uputstva od svoje vlade. Primio sam ga
prilino hladno jer ne bih hteo da ovom sitnicom stvorim neugodnosti srpskoj vladi, i
rekao sam da ne mogu o tome da govorim dok ne doe uputstvo od vlade. Dolazi kod
mene pisar turskog komesara Horvat, poreklom Maar, i javlja da su dobili anonimno
pismo u kome im prete ubistvom. Komesar je ve obavestio o pismu ministra unutranjih
dela. Rekao sam mu neka se umiri, jer se u tom pogledu ne moe nita uiniti, ali ako bi
neto saznao, neka mi saopti.

14. februar
Ovde dejstvuje neko drutvo falsifikatora novanica. Pojedini su njegovi lanovi
jedan drugog ponaosob meni izdali (Gligorovi, varc) da bi se lino spasli. Svakom od
njih dao sam nalog da nastoji da me izvesti upravo u vreme kada sede zajedno i rade.
Teodorovi isplauje Popoviu 250 forinti za Vidovdan.

15. februar
Iao sam da posetim Garaanina, ali ga nisam naao kod kue. U vezi s tim: Jue
sam uo da je Jonesko priredio ruak, na koji su bili pozvani Garaanin sa svoja dva sina,
Marinovi, Cuki i Petronijevi, dakle najglavniji meu nezadovoljnicima. Ovu
Joneskovu nespretnost iskoristiu koliko je vie mogue.

16. februar
Idem kod Ristia, pod izgovorom da u mu uputiti jedno beznaajno pitanje o
suenju Karaoreviu u Peti. Posle toga govorimo o drugim stvarima. Priam mu o
Joneskovom ruku i udim se kako jedan inostrani predstavnik moe tako neto da uini.
Na to primeuje da je Jonesko po povratku iz Bukureta prole godine izneo formalne
predloge srpskoj vladi za savezniku akciju protiv Maarske, to oni, naravno, nisu
prihvatili. (Ovo mi je, inae, ve ranije rekao Milivoj.) Razgovaramo o vlakim stvarima,
izjasnio se sa velikim omalovaavanjem o vlakoj vojsci i uopte o politikim
sposobnostima Vlaha. Na slian podrugljiv nain pomenuo je i novosadske Srbe. Uopte,
ako se ne varam, bio je veoma dobro raspoloen. Na kraju mi je obeao jednu karikaturu
koja prikazuje Bratiana sa drugovima (na njoj je i Jonesko), a nainjena je u Bukuretu.
Ovu sliku i maarsku zastavu spalili su pred Bratianovom kuom. Karikaturu je kasnije i
poslao. Idem kod Longvorta. Upoznaje me s jednim lankom Napretka koji je uperen
protiv Namesnitva163 i na osnovu njega objanjava mi da proruska stranka preti
namesnicima mukim ubistvom, obeshrabreni namesnici ve poinju da se priklanjaju
Rusiji. To se moe spreiti samo na taj nain da im Zapad dade podrku. U poetku sam
nastojao da protivureim to se tie planova mukog ubistva, on je, meutim, utoliko vie
 165

ostao pri svome. Tek tada sam primetio da ga je Milivoj u to ubedio, ne bi li tako dokazao
potrebu prijateljstva sa Zapadom i pripremio ga za plan o Bosni. Tada sam mu i ja dao za
pravo i podsticao ga da samo o tome izvesti svoju vladu i nastoji da izdejstvuje da zapadne
sile pokau delotvornije prijateljstvo prema Srbiji. Ovaj put je stari doajen lepo naseo
lukavom Milivoju.

17. februar
Poseuje me Joanini i posle nekoliko rei odmah me obasipa politikim pitanjima,
nastojei da pokae kako je budunost nas Maara na Istoku i da pre ili posle treba da u
tom pravcu irimo nau civilizaciju. Naravno, do toga moe doi samo na bazi jedne
konfederacije. Odgovaram oprezno i naroito se trudim da otklonim svaku elju za
osvajanjem. Kri dolazi iz Zemuna, pa zatim s njim i s Teodoroviem odlazim peice u
Zemun da posetim enske lanove njegove porodice, ali mogli smo videti samo gospoicu
Irmu, budui da joj je sestra bolesna. Vraamo se posle podne, s porodicom Joanini
izvozim se kolima u Topider.

18. februar
Danas ruam kod Longvorta s Joaninijevima.

19. februar
Danas je s prvom petanskom laom stigao Engelhart, koji se vraa na svoje mesto.
Ovaj brod je, po novom utanaenju, ve pristao u Beogradu, ta uveliko olakava
saobraaj. Veeramo kod Joneska s Engelhartom. Ispituje me o ovdanjim prilikama.
Odgovaram mu samo uopteno i kaem da emo o tome jo opirnije razgovarati. Zatim
intrigiram malo i s njim u pogledu bosanskog pitanja.

20. februar
Idem da posetim Engelharta. Dugo razgovaramo o bosanskom pitanju. Iznosim
njegove prednosti. On smatra da je to veoma vano i da o tome treba dobro razmisliti.
Meutim, veruje da e se beka vlada tome protiviti. Odgovaram da neki znaci ukazuju na
to da moda ipak nee biti protiv. Po njemu, francuska vlada u istonom pitanju u
potpunosti e slediti nae interese.

21. februar
Pisao sam 6. o. m. Demeliu, molei ga da ostavi i dalje kod mene 30.000 forinti
koji su plativi narednog 20. oktobra. On sada na to odgovara da e ih rado ostaviti ako mu
umesto 6% platim 8%. Obavetavam o ovom pismu mamu, molei je da govori sa
Sendijem da li bi se od tedionice u Solnoku mogao dobiti novac kojim bismo isplatili
Demelia. Mami sam prekjue poslao potpisanu menicu na 5.000 forinti, koju mi je ona
 166

tog dana dostavila. Vee ponovo provodim kod Staniia, ostajemo sve do 3 asa.

22. februar
Prohladan neprijatan vetar odjedanput je zamenio divno proleno vreme. Ceo dan
sam ostao kod kue. Uvee je doao Gligorovi i javio da su falsifikatore novanica koje
je on odao i uspeo da obmane, veeras u njegovoj kui uhapsili i kod njih nali njihovo
orue.

23. februar
Mama alje jedno Bodnarovo pismo, u kome saoptava da Ajzenberger eli da, sa
izuzetkom tereta na Biriki, isknjiimo 106.000 forinti i da se odreknemo ostatka
potraivanja od 10.000 forinti u iznosu od 7.000 forinti. Piem Bodnaru da pristajem na
isknjienje ako on umesto 7.000 forinti odmah isplati 4.000 forinti, da bi se tako okonalo
parnienje. Ovo saoptavam i mami. Idem s Joaninijevima u Zemun, gde poseujemo
generala i posle podne se vraamo. Zatim s Kampovima veeram kod Joaninija.

24. februar
Ministarstvo alje iz Bea spis, u kome nastoji da dokae povezanost srpskih
agitacija s Praanima.164 U njemu nema drugih zanimljivih podataka osim da poznate
lanke u Korespopdencu pie Gruji.165 Idem kod Ristia. Vraam mu karikaturu. Kae
da je pre nekoliko dana bio kod njega Jonesko i pomalo razdraeno napomenuo da Srbi
izgleda sasvim zaboravljaju na Vlahe i da listovi ne piu ni jednu re o njima. Na ovo je
Risti odgovorio da lanke ne pie on, nego neka pokua Jonesko da pie, neki list e ga
ve primiti. to se tie grkog sukoba izneo je svoje ubeenje po kome on nikad nije
verovao da e doi do rata, i to u toj meri da je drugima koji su ga podsticali na akciju
jemio da nee biti nita, i zaista ta bi bilo da je izbio rat, budui da su Grci potpuno
nespremni. Pominjem mu da po mojim obavetenjima Gruji pie lanke u
Korespondencu. On to ne veruje, po njemu njihov autor je Orekovi i sad hoe da nabedi
Grujia. Moli me da pourim stvar jurisdikcije. Dobijam odgovor iz Sarajeva i iz
Ruuka.

26. februar
Danas opet prireujem veeru, na koju dolazi jo vie osoba nego ranije. Dolazi
preko i general s porodicom.

27. februar
Ivanovika je rekla da je ula od vie ena da vodim strano razvratan ivot. Ovu
vest iri Longvortova ena, koja na svaki nain nastoji da otui od mene srpsko drutvo,
jer mi zavidi na mojim sveanim veerama.
 167

28. februar
aljem 18 akcija, ili bolje rei obveznica, valjano potpisanih. Vee provodim kod
Staniia.

1. mart
Piem Beli Orciju i molim ga da nastoji da izdejstvuje to skorije reenje u predmetu
jurisdikcije. Dalje, ponovo predlaem Teodorovievo naimenovanje za konzula i
poveanje svoje plate. Pred vee mi jedan sluga donosi pismo od Alajoa Flea, koji je
danas stigao i pita kad moe da doe. Oznaujem mu vreme: sutra u 10 asova. Pismo je
Andraijevo, pie da Fle putuje u Beograd u stvari eleznice; na interes je samo da se
putem bilo kojeg Drutva ali to pre izgradi eleznica kroz Srbiju, da bi se tako osujetila
nastojanja Daud pae u pogledu bosanske eleznice, koju, izgleda, podrava i Bajst. Jo
obeava da e me o bosanskom pitanju izvestiti za kratko vreme, bilo ifrovano, bilo
putem posebnog izaslanika.

2. mart
Pre podne dolazi Alajo Fle i kazuje da mu je od strane jednog konzorcijuma
povereno da se nagodi sa srpskom vladom u stvari eleznice. Poznaje Ristia i veoma se
uzda da e stvar to skorije sprovesti. Glavno je da srpska vlada d garantiju i za sluaj
ako turska vlada ne bi odmah odobrila vezu kod Aleksinca. Moli me da interveniem, to
ja obeavam. Dolazi akt od Ministarstva iz Bea: poto moj izvetaj broj 74 (od 2.
decembra 1868.) sa ukovievim kartografskim radovima nije stigao neka poaljem
duplikat. Veoma je upadljivo da se izgubio upravo ovaj izvetaj s tajnim geografskim
kartama Srbije, meutim jo je upadljivija hladnokrvnost Ministarstva, koje bez ikakve
druge primedbe trai samo jedan duplikat. Odmah sam pozvao potanskog kontrolora da
proveri u potanskoj knjizi. Odavde je izvetaj jo 2. decembra otiao u Zemun. Dao sam
uputstvo da sutra pree u Zemun i ispita ta se dogodilo s poiljkom.

3. mart
Danas ujem da je za kapuehaju u Carigradu naimenovan Jevrem Gruji. Ovo je
znaajno utoliko to je Gruji glava Omladine i pod knezom Mihailom bio je osuen na
dve godine zbog osloboenja Majstorovia. Ovo je, dakle, s jedne strane satisfakcija
Omladini, s druge strane je, meutim, mogue da samo hoe da ga udalje. Razmiljajui
o pitanju eleznice obuzela me izvesna zabrinutost. Ako su u Beu stvarno za bosansku
prugu i ako njeno ostvarenje uspe, onda se sva moja ovdanja delatnost rui, jer tada vie
nikakvim lepim reima neu moi uiniti da se poveruje da smo stvarno prijatelji Srbije.
Ako se ovo dogodi verovatno u napustiti svoj poloaj. Kontrolor pote javlja da je
poiljka u svoje vreme tano otila iz Zemuna. A poto je iz Zemuna otila pravo u Be,
 168

poslali su upit tamonjem potanskom uredu.

4. mart
Ponovo dolazi Fle. Kae da je hteo da nekoliko trgovaca iz Nikolievog
konzorcijuma ukljui u svoje Drutvo, ali su ovi na brzinu potpisali neku deklaraciju
prema kojoj nee uzimati uea ni u kakvom drugom konzorcijumu. Sada, dakle, hoe
[Fle] da ostvari svoje preduzee bez Srba. Sutra putuje u Bosnu, odakle e se vratiti kroz
nekoliko dana.

5. mart
Dolazi mi izvesni Hercl, agent Franko-maarske banke, s pismom grofa Ede
Karoljija. Namerava da ovde u Beogradu takoe osnuje banku. Govorim mu o tekoama
s kojima se ovde treba boriti, o siromatvu zemlje, o nepoverenju prema svemu to je tue,
o tromosti, neupuenosti u pogledu materijalne preduzimljivosti, sebinom iardijstvu
itd., itd. Sve to ga ne plai i poto poznaje nekoliko trgovaca nada se da e za nekoliko
dana dobiti koncesiju. Ne veruje da su za ovo, kako ja tvrdim, i u najboljem sluaju
potrebni meseci. Ovako su lakoverni, inae, bili ve i drugi, ne poznaju ovdanje prilike i
ljude. Odlazim s njim Ristiu, kome izlae svoj plan. Prima ga veoma ljubazno i kae da
je to davnanja elja drave, a zatim poziva da preda molbu Ministarstvu finansija, koje e
istu razmotriti putem trgovinskog odbora. Ovo se, naravno, nije svidelo gospodinu Herclu,
jer bi eleo koncesiju odmah, ali s time treba da se pomiri. Sutra u ga odvesti kod
ministra finansija i kod Blaznavca. Posle Herclovog odlaska ostajem jo kod Ristia,
govorimo o eleznici, kaem mu da Daud-paa uveliko radi za bosansku eleznicu. Risti
primeuje da Porta uvek preporuuje Srbiji da sama nastoji da razvija svoje materijalno
blagostanje, a sada putem ove eleznice hoe da joj oduzme tu mogunost. Ovo je takvo
ivotno pitanje za Srbiju da ona to ne moe dozvoliti i izgradnju bosanske eleznice, ako
treba, i silom e spreiti, a ako drugaije ne bude moglo, iznee Istono pitanje na tapet u
vidu rata. Na ovo sam, opet, primetio da bi to stajalo veoma mnogo i da bi bolje bilo da se
taj novac upotrebi za garantiju, za koju on veruje da je drava nee moi pruiti dok se ne
izvri povezivanje kod Aleksinca. Jo dugo razgovaramo o ovoj stvari i na kraju ga
uveravam da maarska vlada ono (sa bosanskom eleznicom) nikada ne moe dozvoliti,
samo se treba uriti jer je nama potreban dbouch prema Egiptu. Inae, ceo na razgovor
voen je u vrlo intimnom, ak aljivom tonu. Na kraju mi je stavio do znanja da e lan
Ministarstva finansija Mijatovi uskoro ii u Be zbog kovanja bakarnog novca, ali osim
toga povereno mu je i da pred Bajstom izjavi da ukoliko se eleznica bude gradila kroz
Bosnu, Srbija e to i fiziki spreiti. Nije hteo da za ovo zamoli mene, ali ja sam mu
rekao da u to i ja napisati, kao ishod jednog intimnog razgovora, molim ga jo samo da
Mijatovi u Beu govori s potrebnim obzirima to on i obeava, i, ponovo, moli da
Mijatoviu dm preporuke za Andraija i Bajsta. Iz Ministarstva u Beu dolazi uputstvo
 169

u stvari Izraeliana, kojim se, meutim, ne nareuje aktivnost odmah ve samo

prouavanje stvari i tome shodan izvetaj, koji moe posluiti kao osnova moje kasnije
delatnosti. Preko Gustija enea dobijam pismo od Maurija u kome me izvetava o
previranjima u Bugarskoj, izazvanim proklamacijama mareinista i vlakim agitacijama;
saoptava i druge zanimljive podatke, a na kraju trai novac da bi mogao doi u Petu.
Zato odluujem da i dalje putuje. Piem Mauriju da ostane i dalje tamo i preduzme
putovanje po unutranjosti zemlje, u tom cilju aljem mu 200 forinti, odnosno ovo pismo
aljem eneu s uputstvom da trai od mame 200 forinti i da ih poalje Mauriju.

6. mart
Telegrafie grof andor Karolji i moli da ga obavestim s kakvim tekoama mora da
se bori izaslanik Franko-maarske banke. Hercl ponovo dolazi. Kae da uznemirenost
andora Karoljija moda potie od jednog njegovog telegrama, meutim, on ga je ve
umirio. Zatim odlazim s njim kod ministra finansija, kome predaje svoju predstavku u
kojoj za sada samo moli da mu vlada dozvoli da moe razgovarati s ovdanjim trgovcima.
Moli da to to pre prihvate. Odvodim ga jo Blaznavcu, koji ga veoma ljubazno prima i
obeava da e uiniti sve to se moe. Idemo i kod Markovia. Kau da e veeras biti
ministarski savet i na njemu e, ako se moe, izneti stvar.
Poseujem Petronijevia. U toku razgovora dolazimo i do Grujia. Kae da je uio s
njim, da nije ba sposoban ali je silno vredan, veoma je podesan za demagogiju i jako
dobro se razume u nju, ali e, moda, biti manje podesan za diplomatiju. Komandant
Petrovaradina TML. Veber pita u pismu kada bi mogao uiniti slubenu posetu knezu. O
ovome u jo morati da se raspitam. Medakovi je rekao Teodoroviu da je ikin dobio
od kneza Nikole orden Danila II, a Trojanski III reda, to je novi dokaz da sada Crna Gora
koketira s Rusijom. Bela Orci pie da sam naimenovan za generalnog konzula I klase i
da mi je plata sa 6 700 forinti poveana na 7 000 fti. to je, bogami, veoma malo. U isto
vreme Teodorovi se imenuje za konzula (samo ne pie da li ulazi u II klasu) i definitivno
ostaje u Beogradu. Piem izvetaj u Be, saoptavam podatke sadrane u Maurijevom
pismu, zatim, prelazei na bosansku eleznicu, iznosim ono to sam u ovoj stvari uo od
Ristia, naravno u neto blaoj formi, i javljam o Grujievom naimenovanju. 166

7. mart
Hercl ponovo dolazi i javlja da je razgovarao s najuglednijim trgovcima i da su se
svi pokazali kao veoma skloni da uestvuju u banci. Preporuujem mu da pouri i da
obeanja uzme pismeno. Kaem mu da u doznati da li je njegova predstavka razmatrana
na jueranjem ministarskom savetu.
Idem kod Milivoja. Tamo nalazim Longvorta, koji, meutim, odmah odlazi.
Obavetavam ga o nameravanoj poseti TML Vebera. Kae da knez prima svakog dana u
12 asova, samo neka ga obavestim nekoliko sati ranije. Poto je uskoro doao Engelhart
 170

da se predstavi Milivoju u svojstvu diplomatskog agenta, ovaj vie nema vremena i zato
samo kratko razgovaramo o eleznici. Preporuujem mu da podstakne Longvorta i
Engelharta da piu svojim vladama u povoljnom smislu, bie upeatljivije nego moj
izvetaj poto mene mogu optuiti da govorim u interesu Pete. Kae da je Longvort ve
obeao da e pisati.
Na ulici nailazim na Cenia i od njega doznajem da je stvar banke jue razmatrana i
da vlada nije protivna, o emu e me obavestiti. Ovo javljam Herclu. Piem TML.
Veberu privatno pismo da moe biti primljen bilo kada u privatnu audijenciju, poto,
meutim, pominje slubenu posetu sigurno ima neku misiju, o emu ga molim da me
obavesti. Iako znam da nema, ovo piem zato da shvati da osim mene moe da uini
slubenu posetu samo onaj ko dolazi sa misijom.

8. mart
Mijatovi je bio kod Teodorovia i traio pismene preporuke, jer sutra putuje. Piem
dakle Bajstu i Andraiju, preporuujui im Mijatovia, a Andraiju napominjem i to da
Mijatovi dolazi ne samo u stvari kovanja bakarnog novca nego i u stvari eleznice.
Kasnije dolazi sam Mijatovi, predajem mu pismo i preporuujem da nastoji da u svakom
sluaju najpre govori s Andraijem. Prireujem veliki ruak u ast Joaninijevih. Osim
ikinove ene, Rozenovih i Trojanskog, koje je delom spreila bolest a delom odsutnost,
bio je prisutan ceo konzularni kor sa enama.

9. mart
Dolazi Hercl i javlja da je najvei deo akcija upisan i da e verovatno sutra sreno
zavriti ovaj posao. Dolazi Fle, koji se ve vratio iz Bosne. Sutra e ve otputovati.
Razgovaramo o eleznici, kaem da u uiniti sve da privolim srpsku vladu na davanje
garancije. Zatim pita ne elim li da uestvujem u Franko-maarskoj banci, kaem da
nemam novaca, on odgovara da to nije ni potrebno i ako stvar prepustim njemu on e tako
manipulisati za moj raun da bez plaanja ijedne krajcare doem do lepe zarade. Na ovo
odgovaram da ne marim. To treba da bude podmiivanje na jedan lep nain, koje ak ne
moe tako ni da se nazove. Bojim se, meutim, da iz toga nee biti nita, imam tu nesreu
da ni pored najbolje volje ne mogu doi do lako steenog novca.
Odlazim Longvortu i malo ga provociram u vezi sa bosanskom eleznicom. On je
sada protiv nje i zato jo dodajem da u prilog srpske eleznice, pored materijalnih
prednosti, govori jo i to da maarska vlada nee odobriti vezu s bosanskom eleznicom.
Napominjem da to kazujem sasvim poverljivo; jeste, ali kako da saoptim svojoj vladi?
pita on; ne mari, kaem, samo ne tako kao da je doznao od mene, jer ja sam ovde zapravo
predstavnik Austrije, a Be eli bosansku eleznicu. Piem Prokeu privatno pismo, u
kome nadugako opisujem karakteristine crte novog kapu-ehaje Grujia, o kome sam u
izvetaju samo ovla govorio.
 171

10. mart
Dolazi Hercl i javlja da je ve ceo iznos upisan. Ma koliko da me stvar interesuje
ipak mi je ve dosadno da dnevno provodi jedan do dva asa kod mene i pria mi o svim
svojim nedaama. Povrh toga svakog dana, i to veinom nou, dobijam za njega telegrame
iz Pete od banke. Dolazi kod mene izvesni baron Vatman, penzion. pukovnik i kae da
je poslat od strane Franko-austrijske banke da pregovara u stvari eleznice. Zatim odlazi
Teodoroviu, koga navodno ve due vremena poznaje. Teodorovi kasnije pria da je
kod njega ostao dugo, ne poznaje ga, jer kako kae bio je 1854. u Zemunu kao oficir.
Malo govori o banci i o eleznici, zatim pita sve i svata o ovdanjim prilikama, naroito
da li ja ne radim u iskljuivo maarskom duhu i uopte kako stoji Konzulat ovde.
Teodorovi je odgovorio da Konzulat nikad nije imao vei ugled, a da se austrijski i
maarski interesi zastupaju sa posebnih gledita za to niti je bilo razloga niti se pruila
prilika. Sad sumnjam da su ovu individuu moda poslali iz Bea i da nije nita drugo do
pijun, iji je zadatak da dozna u kom duhu ja ovde delujem. U Beu su sposobni za tako
neto.

11. mart
Vatman ponovo dolazi. Najpre ide Teodoroviu, koji mi saoptava da bi sada eleo
da se preko mene predstavi namesnicima, poto se uverio da sada zaista nije kao pre, kada
je, naime, preporuka konzula bio dovoljan razlog za sumnju. Posle toga ja i odlazim s njim
Blaznavcu, kome iznosi da je doao u stvari eleznice i da bi bankar Erlanger, osniva
Franko-Austrijana, eleo da istu sprovede kroz Srbiju. Sada govore samo uopteno, tek
kasnije e govoriti opirnije. Milivoj pominje da su danas poslali akt velikom veziru, u
kome trae povezivanje pruge kod Nia. Danas moja sumnja to se tie Vatmana poinje
malo da se rasprava, jer izgleda da se zaista samo zato raspitivao to Austrijski konzulat,
barem kakav je ranije bio, nije poznavao po najboljem glasu; pri svemu tom biu oprezan.
Piem izvetaj Andraiju. U predmetu eleznice nabacujem ideju da Maarska primi
jedan deo garancije za srpsku eleznicu. Zatim jo pourujem jurisdikciju. Teodorovi
kae da je od jednog od naih pandura doznao da, upravo u vreme kad sam ja bio kod
Milivoja, Cukia jedan policijski inovnik sa dva andarma priveo u Ministarstvo i da je
za njima iao jedan sluga koji je nosio neki pokriven paket. Teodorovi je odmah potraio
Stejia da od njega o tome neto dozna, meutim jo nije saznao nita, ali obeava da e
me odmah obavestiti im neto uje. Veeram kod Joaninijevih s Kampovima.

12. mart
Odgovaram Beli Orciju i zahvaljujem mu u Teodorovievo ime to je izdejstvovao
njegovo naimenovanje.
 172

13. mart
Vie i ne pominjem da mi Hercl dolazi svaki dan. Ako doe do nekog konanog
utanaenja, zabeleiu. Vie puta me poseuje i baron Vatman. Poto je stigla
Engelhartova ena idem k njoj u posetu. Veoma dobro izgleda i veoma je raspoloena.
Uvee odlazim na besedu, gde provodim nekoliko asova. Tamo je i Cuki sa enom.
Izgleda, dakle, da je ono obavetenje bila neosnovana, izmiljena vest.

14. mart
Danas mi je doao mladi Andrejevi. Razgovaramo o materijalnim prilikama Srbije.
Podstiem ga da razmiljaju o eleznici, srpska vlada je jako eli ali se boji garancijskih
tereta. Meutim, ako se nacija pokae spremnom za to vlada e odmah dati garanciju i
tako emo izbei opasnost da se eleznica sprovede kroz Bosnu. U isto vreme traim od
njega trgovinske podatke, koje mi i obeava. itam jedan lanak u Korespondencu po
kome je arhimandrit Dui kao poverenik srpske vlade bio u Novom Sadu da tamo ostvari
izmirenje izmeu stranaka Zastave i Napretka, u emu je i uspeo.167 Dajem nalog
Teodoroviu da pozove Miloa Popovia da se raspita u emu je stvar.

15. mart
Poto sam imao posla kod Ristia u stvari nekog industrijalca iskoristio sam priliku
da govorim s njim i o drugim stvarima. Govorimo o eleznici i ovom prilikom pokazuje
pismo koje je Namesnitvo uputilo velikom veziru Aali-pai, u kome ga moli da odobri da
se srpske eleznice vezuju s turskim. Pismo je u veoma mirnom tonu. Dalje on sam ita
jedno pismo iz Bea, u kome se javlja da, izgleda, Daud-paa u Parizu anje uspehe, i sada
ve eleznicu planiraju ne do Broda nego do Kostajnice, a otuda preko Siska prema Beu.
Izveta jo pominje da se Andrai, dodue, protivi ovom planu, ali se u Beu nadaju da e
ga sprovesti jer Granica jo nije pod maarskom vladom. Dok je okretao ovo pismo
primetio sam da je potpisan Kanic. I ovo je dobro znati. Govorimo o Grujiu.
Primeujem da su, kako sam obaveten, u Beogradu zadovoljni ovim naimenovanjem.
Risti kae da je Gruji veoma oprezna i zatvorena osoba, a njemu je takav ovek
potreban, zatim, iako je bio predsednik izborne skuptine nije imao udela u tamonjem
izgredima, njihovi su tvorci bili Milovan i Vladimir, a izmeu njih i Grujia velika je
razlika. ikinu se, kako napomenu, ne svia ovo naimenovanje. Pominje da Filipa
Hristia alju u Crnu Goru da pozdravi kneza, kome se rodila etvrta erka. Krsni kum je
ruski car. igoe kao smean obiaj crnogorskih kneeva da jedanput zovu za kuma
Napoleona, drugi put ruskog cara, i prilikom roenja svoje dece uvek diu veliku buku.
Koliko je Srbija vea od Crne Gore, pa ipak nije to uinila. Na ovo sam primetio da samo
slabi treba da viu, kako bi izgledali jai. Ovom sam prilikom pomenuo da Napredak jo
uvek pie lanke o crnogorskom vladaru i o Obrenoviima. Ovim sam hteo da ispitam
kako stoji stvar sa Duiem. Na to je primetio da nee, dodue, odgovarati Napretku, ali
 173

ako dugo nastavi ovako zabranie njegovo rasturanje u Srbiji. A i inae, ako i bude donet
Zakon o tampi zadrae cenzuru stranih listova. Preporuujem mu da kod izrade Zakona
o tampi proitaju maarski Zakon o tampi, koji je veoma slobodouman ali i veoma
strog.
Teodorovi javlja da je bio kod Popovia i pre svega, isplatio mu mesenu
subvenciju, o emu predaje potvrdu. Popovi je sam poeo da govori o sluaju Dui. im
je jue proitao ovaj lanak odmah je poslao dr Rozena da se raspita kod Ristia. Risti je
izgledao zaprepaen da o ovoj stvari ve piu listovi, zatim je izjavio da Dui jeste bio u
Novom Sadu i da ne bi bilo loe da se ove dve stranke pomire. Iz ovoga se vidi da je
Dui moda ipak iao u misiji srpske vlade. Ovo u ve morati da doznam od Milivoja.
Inae je i u Zastavi objavljen o ovome jedan lanak, u njemu se jako napada stranka oko
Napretka, i izjavljuje da nikad nee ii zajedno s njom. 168

16. mart
Danas nisam nikuda iao, ve sam seajui se 16. marta 1865, kao uvek od tada ovaj
dan proveo sam. Pisao sam u Le, traei 4 nedelje odsustva.

17. mart
Dolazi Hercl i moli me da dam da se prevede njegova predstavka Ministarstvu. To
sam i uinio preko Milorada Popovia. Dalje kazuje da je Joca Popovi, koga su izabrali
za advokata Drutva, jako ustao protiv Drutva, naroito zbog toga to ono nije sasvim
srpsko, do te mere da su na kraju bili primorani da izaberu drugoga. Dobijam telegram
od Lacija Seenja u kome javlja da je sa 1083 glasova veine izabran za poslanika. A ja
ne mogu biti u tom Parlamentu!

18. mart
Doao je preko iz Zemuna general Kri i s njim zajedno inim posete. Dobijam
uputstva od Bajsta u stvari eleznice, po kojima je austrijska vlada prihvatila onaj plan
kojim se predvia ravanje pruge iz Soluna u dva kraka tako da se jedan sprovede kroz
Bosnu, a drugi kroz Srbiju. Milo Popovi javlja da bi vlada volela da promeni urednika
Jedinstva. Ve su dvojici ponudili urednitvo, ali su obojica odluno odbili.

19. mart
Odlazim Milivoju i govorei o eleznici pokazujem mu jue dobijeni telegram
objanjavajui da sada ve mogu potpuno da se umire, jer to znai da e austrijska vlada
samo tada pristati na izgradnju bosanske eleznice ako se i kroz Srbiju sprovede jedna
pruga. Pitam ga zatim da li je istina da su Duia oni poslali u Novi Sad. Odluno to
porie i kae da ukoliko bi mi povodom toga uputili pitanje mogu smelo tvrditi da srpska
vlada nije Duiu poverila nikakav zadatak. Veruje da je odnosni lanak u Korespondencu
 174

napisao sam Stratimirovi, da bi se napravio vaan. Napao je Napredak i kae da

Medakovi ide po gradu s ovim listom i huka, ali ovo njima ne moe nakoditi jer u
zemlji vrsto stoje. Na kraju me pita da li se Teodorovi izjanjava neprijateljski protiv
njih. Kaem mu da ne, u njega se mogu potpuno pouzdati, a ako je neto rekao to je bilo
samo za to da bi od drugih poneto doznao.
Na slian nain saoptavam Bajstov telegram i Ristiu. On me, pak, pita da li se kod
nas moe istupiti protiv onih koji kuju zaveru protiv druge drave, i otvoreno kae da pri
tome misli na Napredak. Kaem mu da to mogu uiniti parnicom protiv tampe i ako eli,
raspitau se o tome. Tvrdi da neprijateljski lanci u Korespondencu i Napretku potiu od
ovdanjih Hrvata, naroito od Orekovia, a u Napretku pie i Medakovi.169 Izgleda da
ovi lanci jako pogaaju namesnike, jo se nisu navikli na slobodu tampe. Veeram kod
Radovskog u drutvu Longvortovih i Engelhartovih.

20. mart
Prireujem ruak u ast Engelhartove ene, na koji pozivam i ikina i njegovu
enu. Posle ruka dolaze Kampovi i vie njih od lanova starog drutva za vist, te ostaju
skoro do ponoi.

21. mart
Ponovo je bio kod mene Vatman. Uverio sam se da je moja sumnja bila neosnovana
i da je on ovde stvarno radi eleznice. Zbog toga sam slobodnije s njim govorio, ak sam
mu unekoliko saoptio i Bajstovu odluku. Vee sam proveo kod Staniievih, gde se
igrala velika partija karata i stoga sam ostao do 6 sati ujutro, posmatrajui igrae.

22. mart
Usled sinonjeg bdenja ustao sam tek veoma kasno. Veerao sam kod Joaninija.

23. mart
Danas ujutro uestvovao sam na polugodinjem ispitu katolike kole. Ova ustanova
pokazuje alosnu zaostalost. Teodorovi se vraa iz Paneva, gde je bio 3 dana. Kazuje
da je tamo doao Suboti s porodicom, da su ga doekali s velikim poastima i izveli jedan
njegov komad Ostvareni san Kraljevia Marka; za vreme izvedbe izbio je poar ali
bez ikakvog veeg zla. Kasnije je bio i banket u Subotievu ast. Teodorovi nije bio
prisutan, meutim, Spirta mu je rekao da su tamo drane zdravice i Suboti se kao izjasnio
da vie nema potrebe za nemakim elementom u Austriji, treba ii napred bez njega.
Teodoroviu je, dalje, saoptio da bi bilo dobro kad bih ja u Peti izdejstvovao da se u
Novom Sadu na velikoj pijaci dozvoli izgradnja srpskog pozorita. Venkhajm se ovome
protivi samo zbog toga to nee da uvredi nemaku stranku, meutim, za Srbe bi ovo bilo
veliko zadovoljstvo.170 Naravno da bi novosadski Srbi eleli svata da postignu, ali bi zato
 175

ostali isto takvi nai neprijatelji kakvi su bili. Teodorovi jo pria da je pukovnik u
Panevu telegrafski pozvan iz Bea da izvesti za koliku momad ima mesta u Panevu i
koliko se namirnica moe proizvesti. Veeram kod Joneska s Engelhartovima. Dugo
razgovaram s Engelhartom. Naroito me propitkuje da li eli Maarska rat protiv Pruske.

24. mart
Idem u Zemun i kod lae nalazim Subotia, koji je doao u Beograd da i ovde
prikae svoj komad. U Zemunu molim generala da pie komandi u Petrovaradin da se
ukine odreeni desetodnevni karantin za goveda na itavoj srpskoj granici, poto u Srbiji
nema zaraze goveda, a i zakon koji odreuje karantin odnosi se jedino na podunavske
kneevine. Dalje mu saoptavam Subotievu panevaku zdravicu. Obeava da e se
raspitati o tome. Na kraju pominjem i pukovnikov telegram. U tom pogledu primeuje da
je to neto sasvim drugo, naime hoe da podignu stambene zgrade i zbog toga trae
obavetenja. Dolazim kui po podne.

25. mart
Neprijatno kiovito vreme, ceo dan provodim kod kue i samo uvee odlazim u
pozorite. Jo jue je stiglo od Bajsta uputstvo u kome mi daje na znanje da je bosanski
guverner Osman-paa kada je pozdravio cara na njegovom putu po Hrvatskoj dobio veliki
krst ordena Leopolda, pa me ovlauje da, ukoliko bi ovo izazvalo lo utisak u Beogradu,
izjavim da je to uinjeno samo iz kurtoaznih razloga.

26. mart
Dobijam pismo od generala Kria, u kome alje izvetaj gradonaelnika Paneva o
Subotiu. U izvetaju stoji samo to da je Suboti u svojoj zdravici pozvao panevake
Nemce i Srbe da budu sloni. General obeava da e i dalje istraivati i da e me
obavestiti o rezultatu. Poseuje me Ali-bej, koji je jue stigao iz Pete i ovde e provesti
nekoliko dana radi svojih poslova. Odgovaram Kriu i vraam mu izvetaj
gradonaelnika, molei ga da ako bude dalje istraivao nigde ne pominje moje ime.

27. mart
Radovski je ispriao Teodoroviu vest koju je uo u krugovima poljske emigracije
da u Carigradu turska vlada agituje protiv mene kao protiv prijatelja Slovena i da su ve
preduzeli i korake kod Andraija. Bez sumnje i Proke uestvuje u hukanju. 171 Bajst mi
alje naimenovanje za konzula I klase i daje mi na znanje da su mi platu poveali sa 6300
forinti na 7000. Danas je bila velika subota. I ja sam bio prisutan ceremoniji vaskrsenja,
ak sam pratio i litije sa sveom u ruci. Meutim, sad me opet nee uskoro ponovo videti
u crkvi. Dobijam iz Bea odobrenje da mogu da odem na mesec dana.
 176

28. mart
Ruam kod dIstrije s Engelhartovima. Otud odlazim u pozorite da pogledam
Subotiev komad Ostvaren san Kraljevia Marka. Bezvredna krparija, bez ikakve
poezije. Preostali deo veeri provodim kod Staniievih.

29. mart
inim oprotajne posete. Po podne je doao k meni Milivoj, bez ikakvog povoda,
sigurno zato to je uo da putujem i znao da u se oprostiti od njega; posetu nije hteo da
uzvrati zbog presedana, ali je ipak hteo da doe kod mene i tako me je pretekao. Na svaki
nain bilo je veoma veto smiljeno. Ostao je samo nekoliko minuta. Pitao sam ga da li je
istina da su uputili notu u Carigrad radi uklanjanja Osman-pae. Odgovara da nisu, samo
se alili da Osman-paa bez ikakvog razloga uznemirava, a ak i hapsi putnike za Srbiju.
Velim mu da u ga sutra posetiti. S Longvortovima veeram kod Joaninija. Ostajemo na
okupu sve do 10 sati. Poseujem Milivoja. Dugo razgovaramo. On vrsto ostaje pri
svojoj politici: odrati turski suverenitet i pod njegovim okriljem zadobiti Bosnu. Dok je
mir osea se sposobnim da osujeti svaku rusku intrigu i zavoenje, uzalud e Rusija
dolaziti s religijom, to vie nee proizvesti utisak. Ako bi se, meutim, u sluaju nekog
rata u Evropi, Rusija pojavila na Balkanskom poluostrvu s vojskom i obeala Srbima
poveanje teritorije, vlada bi odmah pala ako bi htela da se suprotstavi tada nastaloj struji,
ili bi bila prinuena da stane na elo struje, to bi, meutim, i u sluaju uspeha bilo
pogubno za june Slovene, jer bi uspeh bio ostvaren pomou ruskog uticaja i od tog
uticaja teko da bi se ikad vie oslobodili. Ova trezvena gledita mogao sam samo da
odobravam, obeao sam da u se sada u potrebnoj meri informisati u Peti i Beu o
bosanskom pitanju i uiniti sve sa svoje strane da se ono mirnim putem rei. Moli me da
pourim ostvarenje jurisdikcije i trgovinskog ugovora. Kao dokaz da srpska vlada zaista
samo mirnim putem eli da postigne svoje ciljeve iznosi da je Namesnitvo, na vest da se
na bugarsko-srpskoj granici obrazuju bande, poslalo graninim naelnicima naredbu
kojom ih ini lino odgovornim ako samo ijedan ovakav buntovnik pree srpsku granicu.
Dalje pominje da je kod njega bio jedan Bosanac da se oprosti, poto se sprema kui u
Sarajevo. Od njega je doznao da se vie njih sprema u Bosnu da tamo podignu revoluciju.
Njega je Milivoj, obeavajui mu novac i slubu i objasnivi mu kakva bi nesrea bila
kada bi sada neto izbilo, ubedio da ode u Sarajevo i da odvrati svoje drugove od njihove
namere. Govorimo o Osman-pai. Kaem mu da mi je sinula ideja da bi tamo trebalo
poslati Ali-beja, koji je, iako pravi Turin pravedljivog karaktera, i da u za to rei koju
re tamo gore. Kae da bi bilo vrlo dobro kada bi se Osman-paa mogao ukloniti, on bi
eleo vidinskog guvernera Asiz-pau, koji je bosanskog porekla. Obeavam mu da u u
ovome neto pokuati. Po njemu je bosansko pitanje skopano s velikim tekoama i
moglo bi se izvesti samo tako kada bi Austrija, Engleska i Francuska izvrile zajedniki
pritisak na Portu. Govorim jo o banci i podravam zahtev da joj se daju privilegije,
 177

poto je to prva ovakva ustanova u Srbiji. Izgleda da u naelu nije protivan, samo bi hteo
da ih d na krae vreme nego to su traili. Na kraju pitam da li ovdanji namesnici idu
ruku pod ruku u jednom istom smislu. Na ovo odgovara da su kako lanovi Namesnitva
tako i ministri potpuno jednoduni, i ako budua Skuptina ne bi uinila ono to vlada eli
mogu njemu (Milivoju) slobodno da kaem u lice da ne poznaje narod. Ulazi Katarina,
opratam se i od nje i zatim odlazim.
Opratam se i od Ristia. On mi ita jedno Mijatovievo pismo. Mijatovi javlja da
ga je Bajst ljubazno primio i umirio u pogledu eleznice meutim to se tie jurisdikcije
odgovorio je da je to komplikovano pitanje i u vezi s njim treba imati u vidu vlake
prilike, koje jo ne dozvoljavaju da se odreknemo jurisdikcije. Na ovo sam primetio da
Mijatovi sigurno nije dobro razumeo Bajsta, t ve je u naelu odlueno da emo se u
tom pogledu nagoditi sa Srbijom. Mijatovi jo pie da gaji nadu i u pogledu
trgovinskog ugovora.
Po podne s Kampovima i s Teodoroviem prelazim u Zemun da se oprostim od
generala i njegove porodice. Zatim se posle nekoliko asova vraamo kui i sad se ve
konano odluujem da u ii brodom, kojim idu i Engelhart i Ali-bej.

31. mart
Jutros me poseuje Fedor Nikoli, koji je doao iz Bukureta, kuda e se prekosutra
ponovo vratiti. inim posete i opratam se. Joanini je, izmeu ostalog, rekao da je bio
kod njega Hiet i pomenuo da knez Milan zamera njemu (Joaniniju) to se izjanjava ne ba
povoljno o Srbima. Pita me ta mislim otkuda potie ovo. Kaem da je Hietu moe biti
rekao knez, ali knezu nesumnjivo lanovi Namesnitva.

1. april
Jutros 8 asova polazim parobrodom iz Beograda zajedno s Engelhartovima i Ali-
bejom.

2. april
Jo uvek na parobrodu. Meu nama nije bilo rei ni o kakvoj zanimljivoj stvari.

3. april
Stiemo ujutro oko 6 asova. Odsedam kod mame. Nalazim ovde svu svoju
porodicu, izuzev zeta.

4. april
Odlazim u Budim Andraiju. Saoptava mi jedan Longvortov izvetaj, koji je
engleska ambasada u Beu dostavila Bajstu, a ovaj Andraiju. U izvetaju Longvort javlja
da Namesnitvo misli na posed Bosne i da ga ja i Engelhart u ovim njegovim pogledima
 178

izgleda, podupiremo.172 Dalje mi Andrai saoptava da e Bajst za nekoliko dana doi u

Budim, kada hoe i mene da pozove da bi sa mnom razgovarao o bosanskom pitanju. O
ovom pitanju Andrai je vie puta govorio s carem i s Bajstom. Potonji se jo uvek bavi
samo junom Nemakom i u istonim pitanjima je, izgleda, samo onda sklon poputanju
kada Andrai, sa svoje strane poputa u odnosu na nemaku politiku. Uopte, Bajst voli da
diplomatizira i ne prihvata stvari odluno.173 I Meternihu je dao tako neodreena uputstva
da ovaj ve preti ostavkom. Andrai hoe da otkloni francusko saveznitvo i da umesto
toga svu panju carevine okrene prema Istoku. U tom pogledu, naroito to se tie
bosanskog pitanja, poto nije verovatno da bi Turci na njega tek jednostavno pristali,
Andrai ima plan da Turcima ponudimo efektivnu pomo u sluaju rata s Rusima, ali pod
uslovom da oni pristanu na izvoenje bosanskog plana. Bajst se u poetku i ovoga uplaio,
rekavi da je pre krimskog rata Austrija sklopila tajni savez s Rusijom da e u sluaju
poraza Turske njih dve deliti plen, ovaj ugovor bi i sada bio povoljniji po Austriju nego
savez s Turskom. Andrai mu je energino i efikasno objanjavao opasnost od prijateljstva
s Rusima. Sada je stvar u ovom stadijumu, a kada Bajst stvarno doe, dalje e
konferisati i moda e se neto i dogoditi. Poto je Andrai imao posla, nisam mogao dalje
da govorim s njim.
Engelhartu saoptavam sadrinu Longvortovog izvetaja, njega jako vrea ovaj
nain. Svejedno, moram ga odvojiti od ostalih kolega.

5. april
Dobijam ifrovan telegram od Teodorovia, u kome javlja da Bajst dolazi sutra u
Petu na konferenciju sa mnom. Sudei po ovome sigurno su me pozvali iz Beograda.
Svraam kod Andraija, ali ga ne nalazim. Govorim s Verteijem o jurisdikciji. Kae da
je o tome ovih dana referisano u ministarskom savetu i sada je stvar ve u Ministarstvu
pravde radi sastavljanja teksta, im bude gotov odmah e ga poslati gore u Be. Kae da je
sastavljen u najslobodoumnijem vidu. Poseuje me baron Vatman i kae da sutra odlazi
s inenjerima u Beograd radi trasiranja.

6. april
Svraam kod Andraija, ponovo govorimo o bosanskom pitanju. Bajst je stigao i
pozvao me za danas popodne. Gusti ene predaje mi pismo od Maurija, u kome ovaj
javlja da e na nekoliko dana otputovati u Bukuret u interesu stvari.
Idem Bajstu. Pominje Longvortov izvetaj, meutim ja na to, prilino se smeei,
primeujem da to ni ja ni Engelhart nismo uinili i nismo ni mogli uiniti, poto u tom
pogledu nismo imali instrukcije. Izgleda da on ne pridaje nikakav znaaj ovoj okolnosti i
prelazi na sutinu bosanskog pitanja, rekavi da stvar nije laka, tavie skopana je s
velikim tekoama, inae, mada ideja ne potie od njega, ipak se ne protivi, ak me
ovlauje da u vezi s tim mogu izjaviti srpskoj vladi da mi neemo koiti njihove
 179

aspiracije. Pitao sam ta da uradim ako srpska vlada preduzme dalje korake, odgovara da
to odmah javim njima gore. Doao je Sendi. Hteo bih da podignem od tedionice zajam
kojim bih mogao isplatiti dugove. Ali poto je jedna Deevfijeva trabina od 14.000 fti
(koju, meutim, ne moe dobiti) intabulisana, ona bi prilikom nove uknjibe bila
pomerena unapred i tada bi tedionica mogla dati samo manje. Radi toga sam rekao
Sendiju da pie Budnu neka zamoli Deevfija da se zadovolji redosledom iza tedionice.
Prireujem veeru kod Evrope, na kojoj su Engelhartovi, moje sestre, Blakovievi i jo
nekoliko gospode. Nareujem Ciganima da sviraju, kako bi Engelhartova ena ula
maarsku muziku zatim igramo do pola tri.

7. april
Idem kod Andraija i saoptavam mu svoj razgovor s Bajstom. On zatim primeuje
da se sada zadovoljimo s ovoliko, a posle da na lep nain stavim na znanje srpskoj vladi
da uzme inicijativu i da podnese memorandum koji emo mi podrati.
Odlazim Bajstu. Govori sa mnom vrlo kratko. Ponavlja ono to je jue rekao i jo
primeuje da ne treba o ovome da govorim svojim kolegama, mogu samo francuskom
kolegi, jer je ve pisao u Pariz u ovoj stvari i nada se da e dejstvovati saglasno.
Govorim s Bajstovim sekretarom Vranicanijem. Od njega doznajem da je Teodorovievo
naimenovanje car ve potpisao, ali izdavanje dekreta moe da se odui za neko vreme.
Istovremeno mu kaem da su kljuevi stare ifre kod mene, njih e on preuzeti, kasnije mu
ih i aljem. Poseujem Eduarda Karolja i odlazim i u Francusko-maarsku banku.
Saoptavam im stanje stvari sa bankom u Beogradu. Oni bi sada voleli da dobiju i
eleznicu.

10. april
Idem kod Lonjaija. Govorim s njim u stvari eleznice. Kazujem mu svoju ideju da
maarska vlada jemi barem za jedan deo srpske eleznice, da bi se odmah moglo
pristupiti njenoj izgradnji. Uinilo mi se da se Lonjaiju ova ideja svia. Svakako u jo
razgovarati s njim ili s Holanom.

11. april
Pie Teodorovi, izmeu ostalog, da li je istina da kod Paneva hoe da koncentriu
50.000 ljudi.

12. april
P o to j e d a n s v . ul e, es ti ta m i me nd a n And r a ij u, ko d ko ga, i na e,
o d laz i m s va ko ga d a n a n a mae v a nj e . P ita m ga z a o n i h 50.000 ljudi. Kae da
je ova vest potpuno neistinita.
 180

13. april
Ruam kod Andraija. Posle ruka silazimo zajedno u Petu i on u kolima govori o
raznim stvarima. Tako izmeu ostalog kae da je privatnim putem stupio u kontakt s
Bizmarkom i Bizmark mu je poruio da on nee nita da otpone protiv Austrije, a inae
daje 1000f za svaki pruski talir koji je navodno bio poslao u Maarsku. Napoleon stalno
alje Andraiju poruke da se sporazumeju u pogledu politike koja se ima slediti, meutim,
on je Gramonu s punom odlunou izjavio da bi za Maarsku sada rat protiv Pruske bio
samoubistvo. Gramon je na ovo kazao da je to, dodue, bezobzirno reeno, ali uvia da je
savreno tano. U pogledu Vlake kae da je privoleo markiza Pepolija da pie knezu
Karlu (koji je Pepolijev bliski roak). Pepoli je i pisao, i to ono to mu je Andrai diktirao,
u tom pismu su izloili zato Vlaka ne moe raunati na Erdelj. Knez Karlo je odgovorio,
izjavio je da je njegova iskrena namera da ivi u najboljem prijateljstvu s Austrijom i da u
svojoj zemlji sprei suprotna nastojanja. U slinom je smislu knez Karlo napisao
svojeruno i jedno pismo caru.
Upoznajem se sa starim Vodianerom iz Bea i on mi govori o srpskoj eleznici, u
interesu Dravnih eleznica, rekavi da su oni zajedno s Nikoliem. Uveravao sam ga da
u govoriti u njihovom interesu s Holanom. Gusti ene mi predaje pismo od Maurija, u
kome izvetava o svom dotadanjem putu i trai 50 forinti.

14. april
Reku sam isplatio kamatu od 12% na 15.500 forinti za 6 meseci i prolongirao dve
menice do 14. oktobra. Sreo sam se s Fleom. Izgleda da mu se ne svia mnogo to
Vatman, a ve i Nikoli, rade u stvari eleznice.

15. april
Idem kod Flea. Govorimo o svemu i svaemu. Ponovo mi nudi da za moj raun vri
finansijske operacije. Kaem da je u redu, ali ja novac ne dajem.
Poseujem Tira. Dugo razgovaramo o junoslovenskim stvarima. Dobro poznaje
prilike i pravilno razmilja o njima. Smatra naroito vanom eleznicu koja bi iz Osijeka
preko Bosne ila u Split. U vezi s tim predaje mi promemoriju koju je on izradio. 174
Dalje smatra da je nama potrebno prijateljstvo s Italijom, naroito zbog obuzdavanja
Istoka.
Poseujem Teodorovievu porodicu. Dolazi Sendi. Saoptavam mu da novac
tedionice ne bi bio jevtiniji od mog sadanjeg duga, stoga da traimo samo 50.000 forinti
da bismo isplatili Demelia.
Susreem pruskog konzula u Peti Vehera. On mi predaje jedno veoma prijateljsko
pismo koje mu je uputio Kajzerling (pruski konzul u Bukuretu) i u kome se ovaj veoma
omalovaavajue izjanjava o Vlasima, a utoliko pohvalnije o Maarima. To je ono pismo
koje je i Andrai itao. Meni je, meutim, jasno da je ovo pismo namerno napisano da bi
 181

nas ovde uspavali u odnosu na pruske planove.

Piem Fedoru Nikoliu i saoptavam mu da bih eleo da izdejstvujem da maarska
vlada jemi za srpsku eleznicu.

17. april
Sendi javlja da je predao molbu tedionici. Andrai me je pozvao na ruak da bi
mi saoptio vie stvari.
a) Javili su mu da je Orekovi bio u Novom Sadu i, navodno, odneo Miletiu 1500
forinti za izbore.175
b) ita jedan izvetaj generala Vagnera o Crnoj Gori i, naroito, o izaslaniku
ruskog cara Dolgorukom, koji je, izgleda otiao ne samo da pozdravi kneza nego i da vri
strategijska izuavanja.
c) Saoptava mi da se Laslo Hunjadi pred njim jo uvek zauzima za crnogorskog
kneza i govori da i senator Filip Hristi deluje u tom pravcu. Andrai ga je sasluao i nije
mu odgovorio nita.
d) Na kraju iznosim Andraiju svoju ideju o solunskoj pruzi, tj. da maarska vlada
jemi makar za jedan deo srpske eleznice, tada e pruga biti ranije izgraena nego po nas
tako opasna bosanska. Andraiju se svia ova ideja. Kaem da sam je ve saoptio
Lonjaiju i Holanu, pa su i oni nali da je u redu. Rekao sam jo da je za ovo najpogodnije
Dravno elezniko drutvo koje moe odmah da gradi od Kikinde, ak i u Srbiji, poto se
ve ujedinilo s Nikolievim konzorcijem. Andrai me u vezi s ovim poziva za sutra u
ministarski savet.

18. april
Pojavljujem se kod Andraija u ministarskom savetu. Andrai iznosi moju ideju,
koju ministri s odobravanjem prihvataju. Lonjai izlae da je jemstvo lako mogue,
naroito ako srpsku eleznicu dobije neko veliko drutvo, koje je kod nas ve zajemeno.
A za ovo je najpogodnije Drutvo dravnih eleznica. Ministarski savet ovlauje
Ministarstvo saobraaja i Ministarstvo finansija da stupe u vezu s Drutvom dravnih
eleznica. Piem Fedoru Nikoliu o svemu to se odigralo u stvari eleznice i pozivam
ga da doe to pre u Petu.

19. april
Slavi mi saoptava da je i on dobio obavetenje o Orekoviu, po kome ovaj kao da
kuje nekakvu zaveru protiv Milana, obeava da e me izvetavati.

20. april
Doznao sam da je predmet mog zajma od tedionice kod advokata Itvana Kleha
radi referisanja. Odlazim k njemu i izlaem celu stvar. Obeava mi da e predmet kad ga
 182

dobije za pola dana spremiti i da e povoljno referisati. Veruje da e dati 5000 forinti.
Piem Teodoroviu. Saoptavam mu vesti o Orekoviu i pozivam da se raspita o tome i
da me izvesti. Od Maurija ponovo dobijam pismo, u kome javlja da u Bugarskoj
pripremaju pokret.

21. april
Uvee odlazim Cirakijevima na soare.

22. april
Dolazi Fedor Nikoli. ekam ga na eleznikoj stanici. Priam mu ta sam u stvari
eleznice uradio u pogledu jemstva i preporuujem da nastavi zapoete pregovore s
Drutvom dravnih eleznica i nastoji da sprovede fuziju. to se tie jemstva moda e
pisati pismo Ristiu da bi ga privoleo da srpska vlada pozove maarsku za prihvatanje
jemstva. Telegrafie svom prijatelju andoru Ulmanu u Be da smesta doe ovamo. Ovaj
je u velikom prijateljstvu s bankarima i tako nam moe biti na pomoi. Razgovaram s njim
i o novosadskim stvarima i pitam ga da li bi bio voljan da se tamo primi da bude kraljevski
komesar i veliki upan bake upanije. On se prima ako vlada pristane da prethodno kao
privatno lice ode u Novi Sad i tamo ispita teren. Poto je Bela Orci doao iz Bea odmah
ga poseujem i priam sve to znam o situaciji. U Beu ne valja to se tie jurisdikcije, jer
tamonje Ministarstvo smatra da je ovde uinjeno isuvie ustupaka. Tu se samo tako moe
pomoi ako Andrai stavi do znanja da on insistira na njima iz politikih razloga.
Idem u posetu hrvatskom ministru Bedekoviu. Govorimo o hrvatskim stvarima.
Kaem mu da se, po mom miljenju, hrvatska opozicija samo tako moe eliminisati ako se
Dalmacija i Granica prikljue Hrvatskoj. U pogledu Granice odobrava ideju, ali smatra da
je jo rano za prikljuenje Dalmacije. to se tie opozicije, a naroito njene glave
trosmajera, veruje da se potonji nikako ne bi mogao pridobiti i mogao bi se uiniti
nekodljivim samo kada bi ga uklonili.

23. april
Idem kod Andraija, ali mogu da govorim s njim samo nekoliko minuta, saoptavam
mu tek toliko da bi u Novi Sad trebalo poslati Nikolia i da bi se on toga primio. Ideja mu
se svia i vratiu se jo na nju. Odlazim Nikoliu. Stigao je Ulman i zajedno
konferiemo. Oni veeras adu u Be da preko Vodianera izdejstvuju fuziju s Dravnim
eleznicama. Odluujemo da Fedor ne pie Ristiu nego da to pre sam ode u Beograd i
nastoji da lino izdejstvuje akt kojim se trai garantija. Nikolia jo molim da kod
Vodianera izdejstvuje i za mene izvesnu sumu. Ulman mnogo govori o stvari eleznice i
pria kako je Daud-paa uspeo da u Parizu pribavi capitalis za bosansku eleznicu.
Govorili su sa Holanom, on izgleda da navija za junu eleznicu, koja je ba glavni inilac
kod bosanske eleznice.
 183

Dobijam pismo od Teodorovia. Pie da mu je sremski podupan Pareti otvoreno

telegrafisao preko srpskog telegrafskog ureda, pitajui po kom poslu je doao Orekovi.
Ovu podupanovu nespretnost kasnije sam saoptio Bedekoviu. 176 Dalje pie da je
ukoviev elaborat u Ministarstvu spoljnih poslova doista izgubljen, to saoptavam Beli
Orciju i u isto vreme dajem mu na znanje da je u Ministarstvu vojske nameteno vie Srba,
koji su pravi pijuni. Kod era Fetetia bio je veliki soare, na koji sam i ja otiao.

24. april
Danas je u podne car u kraljevskoj palati otvorio zasedanje Parlamenta. Otiao sam i
ja da pogledam, dobivi ulaznicu za diplomatsku tribinu. Seker javlja da su u tedionici
izglasali moj zajam od 50.000 forinti.

25. april
Dobijam od tedionice obveznicu na potpis i telegrafiem Sendiju da doe. Uvee
je kod Andraija bio veliki bal. Prisustvovali su i car i carica.

26. april
Dolazi Sendi. tedionica e sutra izdati reenje, a direktor e moda dati i jedno
pismo, s ovima u otii kod Demelia i zamoliti ga da digne novac i da pristane na
isknjienje. Poseuje me baron Vatman. Kae da je bio u Parizu. Daud-paa je uspeo u
pogledu turske eleznice. Ovome se prikljuuje i njegov ef Erlanger, ali zato hoe da
gradi i srpsku eleznicu, i u tom pogledu veruje da e uspeti samo ako se ujedini s
Nikoliem. Fedor Nikoli dolazi iz Bea i odmah ide dalje u Beograd. Govorim s njim
na eleznikoj stanici. Pregovarao je usmeno s Vodianerom. Ve je znao za odluku
ministarskog saveta o garanciji. Nikoli sada u Beogradu hoe da izdejstvuje da srpska
vlada uputi poziv Maarskoj radi garantije.

27. april
Govorim s Lonjaijem u stvari eleznice. On ponovo izjavljuje da e, koliko bude
mogao, podravati plan dravnih eleznica i Nikolia. Upozoravam ga da je Holan moda
zainteresovan za Drutvo junih eleznica, koje gradi bosansku eleznicu. Umiruje me da
e on ve paziti na njega. Beli Venkhajmu preporuujem Fedora Nikolia za velikog
upana bake upanije. Njemu se ova ideja jako svia, poziva me da ga privolim da
prihvati. Poseujem Miku Falka, urednika Lojda, koji mi se predstavio na
Andraijevom balu. Pita da li bih bio voljan da piem lanke u Lojdu o prilikama u Srbiji.
Obeavam to, ukoliko me Andrai za to ovlasti. On e, dakle, na osnovu toga govoriti s
Andraijem i zamoliti ga da mi dozvoli pisanje lanaka.

28. april
 184

Dobijam opet izvetaj od Maurija.

29. april
Ujutro putujem u Be, gde stiem po podne. Odmah idem kod Demelia i pitam ga
da li bi bio voljan da odmah podigne svoju glavnicu od 30.000 forinti. Izjavljuje da je
spreman da to uini. Dalje mu iznosim da istu treba najpre isknjiiti, tek poto zajam
tedionice bude uknjien bie mu isplaen novac. U vezi s tim predajem mu garantno
pismo direktora tedionice Hajoa i obrazac za dozvolu isknjienja. Obeava da e i to
uiniti. Sutra u otii kod njega po taj spis.
Poseujem Mari Rabatinski. Prima me prilino hladno i daje mi na znanje da je
odnos meu nama zavren. I tako su moja ranija veto pisana pisma delovala pa je ona bila
prva koja mi je, ako odmah ne i otvoreno, stavila do znanja da e raskinuti sa mnom.
Imau jedan teret manje u ivotu i to me sada ak i ne tangira, jer se zagrejanost ula ve
smirila, a nestala je i tatina i ne uznemirava me u tom pogledu. Treba jo samo da sredim
materijalnu stranu, im budem dobio zajam od tedionice, pa e tada ova epizoda koja je
do sada toliko okupirala moj ivot biti zavrena. Kada sam u Beogradu poeo da se
bavim obustavljanjem ovog odnosa iskrsla je preda mnom potreba braka. Ali koga da
uzmem? Ne umem da volim, mogu, dakle, da uzmem samo enu koja mi moe pomoi u
mojim ambicioznim planovima. Nemam nikakav drugi cilj, nikakvu drugu misao, a ne
mogu ni imati, do da zadovoljim svoje ambicije, a ako ovo i ne moe makar borba. Ali
ne naputam nadu da u jednom jo vladati nad nekim narodom. No neka bude dosta
ovoliko o mojim najintimnijim mislima.
Poseujem Kanica. Zapitkuje me o eleznici i da li Nikoli ima najvie anse.
Naravno da se ne odajem i dajem mu vrlo neodreen odgovor, ali ga ne hrabrim.

30. april
Odlazim Beli Orciju koji mi ita pismo jednog svog agenta koji obilazi Prusku. Iz
tog pisma proizlazi da su za sada napustili plan, kojim su se zanimali neko vreme, da
napadnu i osvoje eku. Izgleda da mir u ovoj godini nee biti pomuen. Rekao je da je
Daud-paa jue otiao u Budim. Orci je ispriao Bajstu da se Andrai sprema da pred
Daud-paom da veoma odlunu izjavu u pogledu turskih eleznica, i da namerava da
glatko odbije vezu kod Broda ako oni ne budu dali vezu kroz Srbiju. Ovo se Bajstu nije
svidelo, on bi eleo da Turke i ovaj plan ne diramo. Piem molbu za produenje svog
odsustva do 20. maja i predajem je Barbu; odobrie mi. Raspitujem se kod Barba o
Teodorovievom dekretu. On je gotov i dae mi da ga odnesem u Beograd, ali je uao
samo u III kategoriju i ove godine ne moe dobiti veu platu od ove. Pitam ne bi li mu se
mogao pribaviti neki orden, odgovara da to sada, kada u isto vreme napreduje u slubi
nee ii, ali moda kasnije. Anger nee biti naimenovan za vicekanclera ve za pravog
kanclera, predae mi i njegov dekret da ga ponesem. Za ukovia veruje da ministar
 185

vojske nee nita uiniti, jer i tamo veoma tede. alim se i s moje strane zbog male plate.
Obeava da e povisiti paual, ako je to ikako mogue. Poziva me da, ako bi mi se to
uinilo potrebnim, stavim predlog za uspostavljanje agencija na nekim punktovima u
Srbiji, to bi se najpogodnije moglo sprovesti prilikom sreivanja jurisdikcije. Odlazim
odeljenjskom savetniku baronu Vaskeu, kod koga je stvar jurisdikcije. Kae da su je ve
poslali bekim ministarstvima na miljenje. On smatra da je maarska vlada nainila
premnogo ustupaka, a ja se trudim da pokaem da oni s politikog gledita mogu samo da
nam budu od koristi. Traim Demelia. Nalazim kod kue samo njegovu majku, kae da
danas nije mogao potpisati traeni spis ali e to uiniti sutra, kada u opet doi. Ruam s
Belom Orcijem, pominjem i njemu orden koji treba dati Teodoroviu, obeava da ako
sada i ne bude mogue nastojae da mu to izdejstvuje prilikom reenja pitanja jurisdikcije.
Sreo sam se sa andorom Ulmanom, koji me je pozvao na doruak prekosutra. Posetio
sam opet Mari Rabatinski. Kao i jue tako smo se i danas drali odmereno hladno. Ostao
sam kod nje samo nekoliko sati i vee proveo u svojoj sobi u svratitu, to je, seajui se
mojih u Beu doivljenih veeri, bilo pomalo neobino, ali mi je bilo manje teko nego to
sam mislio. Piem Teodoroviu i saoptavam mu to sam o njemu i o Angeru doznao od
Barba.

1. maj
Pre podne odlazim Vodianeru. Nadugako mi pria kako je Daud-paa u Parizu,
pomou briselske kue Hir-Biofshajm i Drutva junih eleznica, uspeo da ostvari
sporazum o bosanskoj eleznici. Mi sada treba da pourimo kako ne bi bila osujeena
srpska pruga koja prolazi kroz Maarsku, a on od strane dravnih eleznica obeava da e
uiniti sve to je mogue, samo neka i srpska vlada pokrene stvar. Odlazim
ministarskom savetniku Deponu. Mnogo razgovaramo o bosanskom pitanju. On se boji da
e Srbija, ako dobije Bosnu, zaeleti jo vie a pre ili posle privui sebi i Dalmaciju i
Hrvatsku. Ja pokuavam da dokaem kako izmeu Srbije i Hrvatske ba zbog Bosne
postoji veliki antagonizam i ako budemo ojaali obe (Hrvatsku pripajanjem Dalmacije i
Granice a Srbiju preputanjem Bosne) ovaj emo antagonizam samo uveati, pa bismo u
datoj situaciji putem Hrvatske mogli dobiti i Bosnu. Meutim, nismo mogli da ubedimo
jedan drugoga u svoja gledita.
Odlazim direktoru dravnih eleznica Bresonu, tamo dolazi i Vodianer. Breson
obeava da e inenjer Johe, koga su Dravne eleznice poslale za Nikoliev raun u
Srbiju, ovog meseca zavriti predradnje. Odlazim ministru pravde Herbstu i molim ga da
pitanje srpske jurisdikcije stavi to pre na dnevni red. On mi to i obeava. Demeli mi
predaje dozvolu za isknjienje, koju u danas sam odneti u Petu. Doavi u svratite da
bih otiao na voz, nalazim pisamce od Bele Orcija u kome saoptava da me Bajst poziva
danas u 5 asova na ruak. Poto je, meutim, sada ve 7 sati, zakasnio sam na ruak i
tako sam u 8 sati otputovao u Petu.
 186

2. maj
Ujutro stiem u Petu i odlazim Andraiju. Govorio je s Daud-paom i rekao mu da
maarska vlada nee dati vezu za bosansku prugu ako Turci ne daju to isto za srpsku
prugu. Daud-paa se malo durio, ali je tvrdio da e dati Srbima vezu, meutim samo kod
Novog Pazara. Ulazi Sendi i predajem mu Demeliev spis.

3. maj
Dobijam pismo od Bele Orcija, u kome me poziva da se opravdam kod Bajsta to
nisam mogao doi na ruak. Smesta piem pismo Bajstu. Uvee sam sreo Vodianera, on
me opet jednako moli da kod srpske vlade pourimo stvar eleznice, Drutvo dravnih
eleznica veoma e brzo biti gotovo s prugom od Kikinde do Beograda.

4. maj
Jutros sam sa sestrama otiao u Kenel da u Turu pogledam repicu koja je, kako
kau, prekjue promrzla. Ovde su toliko govorili da se oenim, a naroito da uzmem
Vilmu Betlen, da sam se ve skoro reio. Odluili smo da emo po povratku iz Bea, kuda
pravo odavde odlazim, prirediti veeru na koju emo pozvati i Vilmu i tada u se ako
budem mogao, odluiti.

5. maj
Budui da je jako loe vreme ne idem u Tur, nego po podne u Solnok i Petu, gde
odmah prelazim u drugi voz za Be. Gusti ene donosi na stanicu dva pisma od
Teodorovia, dva od Nikolia i jedno od Maurija. Teodorovi javlja da su majka i baba
kneza Milana stigle u Beograd, ali se ne meaju mnogo u politiku. I Hadija je s njima i
obeava da e delovati u austrijskom duhu, zato Teodorovi smatra da bi bilo dobro da ja
Hadiju preporuim Bajstu, da bi ga ljubazno primio. Longvort opet alarmira svet i
piskara o ruskom uticaju. Nikoli pie da usled srpskog nacionalnog ponosa srpska vlada
ne prima ponudu maarske vlade da garantuje i za srpsku eleznicu. On e, dakle, sada
staviti predlog da se dve pruge sjedine i da dve vlade garantuju svaka po pola, ime bi na
Srbiju otpalo mnogo manje. Zatim posle pola sata produujem prema Beu.

6. maj
Ujutro stiem u Be i odlazim Bajstu. Kae da prema primljenim vestima ruski uticaj
u Beogradu raste.177 Na ovo mu odgovaram da te vesti potiu od Longvorta, koji se odmah
uplai, a inae je obino i loe informisan. Govori i o eleznici, neodreeno kao to uvek
obiava, postojae i srpska pruga, Srbi neka se ne uznemiravaju, ali je bosanska preko
potrebna, itd. Preporuujem mu da Hadiju, ako bi doao kod njega, ljubazno primi.
Govorim sa sekretarom Vranicanijem i preporuujem i njemu Hadiju, naroito da ga
 187

pozove na Bajstove soare-e. Na molbu za produenje odsustva dobijam reenje kojim mi

se odsustvo produuje do 20. maja.
Za vreme ruka (s Belom Orcijem u jednom restoranu) upoznajem se s banom
Rauhom. On skree panju Orciju naroito na jednu stvar, naime da je u planu izgradnja
eleznice iz Zemuna preko Granice i, da bi izbegli odobrenje i garantiju maarske vlade,
Ministarstvo rata namerava da izgradi ovu prugu bez garantije, ali e dati u zalog ume,
koje e zbog toga biti poseene. Ovaj plan je ve sasvim gotov, eka samo carevu potvrdu.

7. maj
Idem kod Bele Orcija. Mnogo govori o onome to je jue uo od Rauha. Ve je
povodom toga telegrafisao Andraiju i odluno rekao Bajstu da se on u ime maarske
vlade protivi ovom planu; to se Bajstu do te mere nije svidelo da e doi u Budim radi
pretresanja tog pitanja. Govorim s Gagerom o pitanju pote, veruje da e u Beu kod
Rajhsrata proi do 1. juna, dana kada bi ugovor sklopljen sa Srbijom trebalo da stupi na
snagu.

8. maj
Odlazim savetniku Benoniju u Ministartsvo pravde i molim da predmet srpske
jurisdikcije to pre uzme u rad. On tvrdi da je kod njega ve proao i sad treba da je na
potpisu kod samog ministra. Mijatovi me je jue posetio i danas sam mu uzvratio
posetu. Prvi put sam s njim due govorio. Veoma je razuman ovek, i trezveno misli.

9. maj
Poseujem Simku u Malfetovom zavodu za vaspitanje, da bih zatim mogao odneti
vest o njoj Katarini. Odlazim ministru trgovine Pleneru, s kojim razgovaram samo
kratko, i naelniku odeljenja Pretiu, s kojim podue razgovaram. Pominjem mu stvar
jurisdikcije, koja e doi i ovamo na miljenje, a zatim regulisanje graninih tarifa.
Nastojim da pokaem korisnost toga po nas i kaem da bi bilo najbolje poslati nekoliko
strunjaka u Beograd da proue ovo pitanje. Odgovara da je to veoma umesan predlog, ali
poto stvar interesuje uglavnom maarsku vladu, najbolje je da se njoj obratim.

10. maj
Ujutro odlazim andoru Ulmanu, tamo nalazim Fedora Nikolia, koji je jutros
stigao. ita jedno svoje pismo koje je pisao Blaznavcu, o kome je govorio ve u svom
pismu, na koje moli to skoriji odgovor. Odlazim Beli Orciju, kae da su dobili vest da
e princ Napoleon iz Zagreba, gde se sada nalazi, otii i u Beograd. Preporuujem da ovo
odmah ifrovanim telegramom javi Teodoroviu. Ministra sam rata traio nekoliko puta,
ali ga nikada nisam mogao nai. Najzad sam otiao pukovniku Kenigu i njemu preporuio
ukovia, koji je podneo molbu za neke olakice.
 188

11. maj
Poseujem Vodianera, naravno razgovaramo o eleznici. On me upozorava na jednu
okolnost, naime da tarife na prikljunom delu pruge na turskoj teritoriji ne budu vie nego
na bosanskoj pruzi, to maarska vlada treba da izdejstvuje kod Porte. Ministar se Beke
pred vie njih tako povoljno izjasnio o meni da sam otiao da ga posetim. Primio me vrlo
ljubazno, dugo smo razgovarali o istonim stvarima.

12. maj
Odlazim u Petu. Uvee stvarno prireujemo planiranu veeru. Prisutna je i Vilma
Betlen, igramo sve do pet asova. Dok sam bio u Beu moja elja za enidbom, koja i
onako nije bila veoma jaka, sasvim je prola i sad sam opet pri svojoj staroj odluci da se
ne enim.

13. maj
Dobijam izvetaj od Maurija.

14. maj
Odlazim Andraiju, koji je pozvao k sebi i Holana. Tu zajedno nadugako
razgovaramo o eleznici, i Andrai poverava Holanu da u njegovo ime pie Bajstu i da ga
pozove da nastoji privoliti Portu da za izgradnju vezne pruge do srpske granice da
koncesiju i garantiju istom Drutvu koje gradi maarsko-srpski deo pruge, i to pod istim
uslovima kao za bosansku prugu, pa da ona bude gotova u isto vreme kada bude zavrena
pruga BeogradAleksinac.

15. maj
Odlazim dravnom sekretaru Fetu i molim ga ukoliko je ikako mogue da 1. juna
stupi na snagu konvencija o poti. Govorie s Goroveom. to se tie trgovinskog ugovora
obeava da e poslati u Beograd nekoga koji e izuiti tamonje prilike. Dolazi Sendi sa
spisima za uknjibu, poto meutim Demeli jo nije poslao punomo za podizanje novca
odlazimo u tedionicu i podiemo samo viak, tj. 15.000 forinti, 35.000 forinti ostaje za
izmirenje Demelievog potraivanja. Govorim s Goroveom. Obeava da ak ako
Parlament i ne bi ratifikovao potanski sporazum on e ga 1. juna administrativnim putem
sprovesti, a tako e isto poslati nekoga dole zbog trgovinskog ugovora.

16. maj
Ponovo putujem u Be i odmah idem kod Demelia. Poslao je ve potrebne spise u
Petu.
 189

17. maj
Odlazim savetniku u Ministarstvu trgovine Harvatu (Charwat) kome e doi predmet
jurisdikcije. Obeava da e isti veoma brzo reiti i da e biti liberalni. Ovaj predmet je jo
uvek u Ministarstvu pravde.

18. maj
Poseujem Kanica. On izlazi s molbom da bi voleo da proputuje Bosnu, kao i Srbiju,
meutim u Beu slabo dobija pomo, ako bi, dakle, bilo mogue da mu je izdejstvujem
kod maarske vlade ili Akademije. Dalje me moli da ako doznam neto to je interesantno
u odnosu na stvari u Srbiji neka mu javim i on e to objaviti u bekim listovima. Za obe
mu stvari obeavam da u razmisliti o mogunostima. Fedor Nikoli dobio je od
Blaznavca odgovor na svoje pismo, u njemu (Blaznavac) pie da u pogledu eleznikog
poduhvata hoe da stupi u vezu s maarskom vladom. Po njemu, stvar bi se mogla
najbolje izvesti tako da Srbija garantuje za svoju eleznicu, a maarska vlada, ako drukije
ne moe, za veznu prugu preko turske teritorije. Idem kod Bajsta.
a) U pogledu srpske eleznice kae da to i on eli i da je najpametnije da u toj
stvari srpska i maarska vlada stupe u vezu.
b) O bosanskom se pitanju veoma neodreeno izjanjava, kae da treba delovati
umirujue.
c) U pogledu jurisdikcije molim ga da pouri, obeava da s njegove strane nee biti
zaostajanja, jer i on hoe sasvim da je se odrekne.
d) Pominjem jo da bi bilo dobro kada bi se beki listovi odnosili manje grubo i s
vie simpatije prema Srbima i uopte prema hrianima. I on smatra da bi to bilo dobro, ali
tvrdi da vlada ima veoma malo uticaja na velike listove.
Potraio sam Belu Orcija i rekao mu o emu sam govorio s Bajstom. I njemu sam
skrenuo panju na novine, i u vezi s tim napomenuo da bi se moda mogao upotrebiti
Kanic, koji sa vie listova odrava veoma dobre odnose. Na kraju svog bekog sejour-a
treba da pomenem svoj odnos sa Mari Rabatinski. I posle njenog hladnog dranja svaki
sam dan odlazio k njoj i dao takav obrt stvari kao da mi je ao to hoe da raskine na
odnos. I ona se, zatim, sve vie zagrejavala, na ta sam ja postao uzdrljiviji, najzad smo
se, meutim, oboje ponovo sreli i u poslednja dva dana obnovili na odnos. Isplatila je
svoje dugove i, ako ne bi stajalo vie novaca, ne bih mario da ovaj odnos i dalje potraje,
iako ba nisam zaljubljen i samo moe da deluje na moja ula. Tako smo se, dakle, rastali
u veoma dobrim odnosima, obeala je da e me posetiti u Beogradu.

19. maj
Putujem u Petu. Poto su stigli Demelievi spisi, ml. Kerler podie za raun
Demelia novac, 30.000 forinti i vraa nam nau obligaciju. Preostalih 5.000 forinti
stavljamo u tedionicu.
 190

20. maj
Ruam kod Andraija, jo se poslednji put dogovaramo o poslovima. Upozorava me
naroito na to da nastojim da privolim Srbe da se ve jednom odluno izjasne, hoe li
otvoreno da budu s nama ili ne, jer oni hoe samo da izvuku korist od naeg prijateljstva, a
nita ne ine. Odlazim Etveu, preporuujem mu da podri Kanica. Obeava da e jo
danas izneti stvar u ministarskom savetu, a inae e preduzeti korake i kod Akademije.
Godinje bi mu bilo potrebno 56000 forinti.

21. maj
Iz Bea je doao Fedor Nikoli. Kae da se nagodio s Vodianerom, za mene je
obezbeeno 50.000 forinti ako uspe poduhvat sa eleznicom. Zatim smo potraili Lonjaija
i Andraija i proitali im Blaznavevo pismo. Ovaj plan je izvodljiv, uz izvesne
modalitete. Andrai mi poverava da u Beogradu podrim Dravne eleznice i Nikolia.
Ceo dan obavljam posete i vrim nabavke, nekoliko mojih boljih poznanika prireuju mi
ruak.

22. maj
Polazim iz Pete brodom. Upoznaje se sa mnom izvesni Spelteti, koji je za vreme
revolucije poznavao Longvorta, dugo iveo u Americi a sada stanuje u Promontoru. I
Mileti je na brodu. Razgovaram s njim. Kae da e, poto je protiv njegovog izbora u
toku istraga, nastupiti u Novom Sadu.

23. maj
U Novom Sadu na brod se penje Orekovi, koji je proputovao Hrvatsku, Dalmaciju
i Crnu Goru, samo ne znam u kom cilju. I Kampo dolazi na brod na nekoliko minuta, jer
jo ostaje u Novom Sadu, kuda je doao na nekoliko dana da se zabavlja. U podne stiem
u Beograd. Teodorovi mi saoptava da je i vlada ve nezadovoljna s Omladinom, a
narod je jako neraspoloen protiv nje, a isto tako i protiv Miletia. Kaljevi se ovih dana
eni i namerava da uzme za svedoke Miletia i Vladu Jovanovia, poto se to doznalo
graani se spremaju da demonstriraju protiv njih. Ne moe se zapaziti ni ruski uticaj. Jo
isto vee poseujem Joaninija.

24. maj
Idem kod Milivoja. Kazujem mu kako stoji stvar jurisdikcije, pote i trgovinskog
ugovora. Govorimo i o eleznici. Insinuiram mu da Vatman i njegov bankar nisu solidni
preduzimai. I on pominje Miletia, voleo bi da on ne doe. Odlazim i Ristiu. I on me
veoma ljubazno prima. Izjanjava se energino protiv Miletia, tvrdi da vlada nije poverila
Orekoviu nikakvu misiju. Budui da je to prva poseta, nisam hteo da se dublje uputam
 191

u stvari. Po podne sam proveo s Joaninijevima u Koutnjaku, a zatim sam posetio

nekoliko kolega.

25. maj
Pozvao sam Miloa Popovia, potvruje ono isto to je rekao Teodorovi. Podstiem
ga da samo agituje protiv Miletia, a ako doe ovamo neka demonstriraju protiv njega.
Kako me obavetavaju, Mileti je ipak preao u Beograd, ak je otiao u pratnji Kaljevia
i u pozorite, ali ga niko nije primetio. Odseo je u nekoj novoj gostionici jer mu hotelijer
Srpskog kralja nije hteo dati konak. Uvee je kod Rozenovih bilo veliko muziko
vee. Rozenova ena, Joanini i par Milovuk su svirali, a Engelhartova i Joaninijeva ena
su pevale. Bilo je prisutno i vie Srba.

26. maj
Idem Milivoju.
a) Petanski listovi su javili da je kr. Sudbeni sto izrekao presudu o putanju
Karaorevia na slobodu. On to smatra zabrinjavajuim, jer slui samo kao za
pothranjivanje intriga protiv dobrih odnosa koji postoje meu nama. Kaem mu da jo
preostaje Sto sedmorice i da u pisati ministru pravde.
b) Govorimo o Miletiu. Kae da je hteo da poseti Ristia, koji mu je odgovorio da
ga ne moe primiti pre nego to govori s Blaznavcem. Raspitao se, dakle, i kod njega
(Milivoja) da li bi ga primio, na ta je on odgovorio da je od 2 sata nadalje obino kod
kue, pa je mogue da e jo danas doi.
c) Govorili smo o eleznici. Rekao sam da je maarska vlada na strani Dravnih
eleznica. I on njih smatra za najsolidniju kompaniju, ja mu jo napominjem da, poto
Dravne eleznice ne mogu da grade u inostranstvu, za Srbiju je najpovoljnije Nikolievo
drutvo, koje je u vezi s Dravnim eleznicama. Jo sam pomenuo da je danas bio kod
mene direktor Franko-maarske banke Hercl, koji bi takoe hteo da dobije eleznicu,
meutim, barem ja ovo nikako ne mogu preporuiti. U to su prijavili Miletia i ja sam
otiao, pozvavi Milivoja da mi posle kae ta je s njim razgovarao.

27. maj
Jutros u 6 asova dola je mama s Melisom i ovde e provesti nekoliko nedelja.
Budui da je Spasovdan morao sam uestvovati u litijama u dvoru, to je po ovoj velikoj
vruini bilo vrlo neprijatno. inim posetu kneevoj majci. Isto tako i Hadiji, koji
obnavlja svoje obeanje dato Teodoroviu da je u kneevom dvoru spreman da slui
austrijskim interesima.

28. maj
Piem ministru pravde Horvatu i molim ga da nastoji da Sto sedmorice ne potvrdi
 192

presudu kr. Sudbenog stola, kojom je Karaoreviu dozvoljeno da se iz slobode brani.

S mamom i Melisom inim posete kolegama. Teodorovi me obavetava o Miletiu,
danas je otiao, do broda ga je ispratila nevelika grupa, u kojoj su bili Kujundi, Geri,
Kaljevi, i tamo su tri puta uzviknuli iveo. Vee pre toga veerali su u jednoj gostioni, ali
pored njih i vie lanova protivnike stranke kako bi i na najmanju demonstraciju
odgovorili protivdemonstracijom.

29. maj
Fedor Nikoli je jue stigao i danas me posetio. Nastojaemo na svaki nain da stvar
eleznice po mogunosti krene napred. Dolazi mi Jaki, koga je poslao ministar
finansija, i pita ta e zapravo eleti lica koja alje Gorove. Odgovaram da e prouavati
carinske prilike. U razgovoru doznajem da bi srpska vlada nau carinu na srpske produkte
elela da snizi na 1/6. Kaem da e to ii teko, ali svako snienje s nae strane uslovie
snienje s njihove strane na nae produkte. Ponovo me poseuje Levi u stvari Jevreja.
Bodrim ga da samo imaju strpljenja i da e srpska vlada sigurno ispuniti njihove elje. 178
Dobijam telegram od bavarskog konzula u Peti Vodianera, u kome me obavetava da e
bavarski knez Oto prekosutra stii u Beograd i moli da se pobrinem za njegov smetaj.

30. maj
Dolazi mi Nikoli i saoptava jedno Ulmanovo pismo, u kome pie da jedan novi
konzorcijum hoe da podnese molbu za srpsku eleznicu, dalje da Andrai vie ne prima
Vatmana, da je na Andraijevu intervenciju ve u Istanbul otilo slubeno pismo kojim se
odluno zahteva veza, najzad da bi bilo vrlo dobro kada bi se srpska vlada to pre izjasnila
da koncesiju daje Nikoliu, ili uopte ili s prioritetom pod istim uslovima, da bi zatim
Vodianer 3. juna mogao shodno tome istupiti na skuptini tatsbana. Odluujemo da
Nikoli ovo pismo jednostavno pokae Blaznavcu.
Idem s mamom i Melisom u Zemun, poseujemo generalovu porodicu. Po podne se
vraamo. Nikoli rua kod nas i govori da ima nade da dobije od Milivoja pismo koje e
njemu obezbediti prvenstvo. Dobijam telegram od ule Andraija, nalae da pozovem
sarajevskog konzula Soretia da upozori Osman-pau na jednog trosmajerovog agenta
Rigondoa i da ovoga dre na oku. U isto vreme i on saoptava da bavarski knez Oto
dolazi u Beograd i nalae da mu budem na usluzi. aljem telegram Soretiu,
poznavajui meutim njegova gledita ne pominjem da je Rigondo trosmajerov agent
nego samo toliko da radi protiv Austrije. Bila je kod mene izvesna glumica Ana
Babanek, biva metresa Leona Beotija. Dola je u Beograd da okua sreu u Rimajevoj
nemakoj pozorinoj trupi, ali ovde je takva beda da ne moe da izdri. Po podne sam je
posetio i ubrzo se predala. Stajae me nekoliko zlatnika, ali u je to pre ekspedovati dalje.
Dolazi mi Milivoj.
a) Od Matia sam dobio spis, u kome polemie s presudom kr. Sudbenog stola u
 193

Karaorevievom procesu i moli da ga poaljem Horvatu. I Milivoj me moli za to, kaem

mu da sam ve o toj stvari pisao Horvatu.
b) Govorimo o eleznici, nastojim da srozam u njegovim oima ugled ostalih
konzorcijuma i iznosim samo Nikoliev kao jedino prihvatljiv. Uveravam ga da maarska
vlada podrava Dravne eleznice i pozivam da brzo deluje.
c) Govorimo o Miletiu. Kae da je Mileti, kada je bio kod njega, poeo time da
Maari i u pitanju eleznice obmanjuju Srbiju, na ta je Milivoj odgovorio da je uveren da
to nije istina, jer bi to bilo protiv maarskih interesa. Uopte, Mileti je govorio veoma
pitomo. Kada je pred njim pourivao reforme, Milivoj mu je rekao da i on hoe reforme,
ali iznad svega jednu izdvojenu179 jaku vojsku, iji lanovi da ne budu ni birai ni birani.
Ovdanji boravak Miletiev smatra fijaskom, koji e imati odraza i na Srbe u Maarskoj.
Inae, sada se u Novom Sadu obrazuje jedna protivmiletievska srpska stranka, koju
pomae i srpska vlada. Milivoj je ponovo naglasio potrebu uvrenja prijateljstva koje
postoji meu nama. Veoma je hvalio jedan lanak u Vidovdanu, koji je u ovom duhu
napisan.180
Uvee idem s Melisom u cirkus, tamo su i Joaninijevi i s njima jedan Francuz po
imenu Baligo, koji je bio Kuzin sekretar. Ovaj je, kako sam od Joaninija doznao, govorio
da je Jonesko jo pod Kuzom bio plaeni pijun vlade kod crvene stranke, pa ipak se s
Bratianom okrenuo protiv Kuze. Ovim se jo vie srozava ionako ve jedva postojei
Joneskov ugled. ikin je jue s celom porodicom otputovao na 4-meseno odsustvo.

31. maj
U podne je doao brodom bavarski knez Oto, pratili su ga njegov autant baron
Bronca, jedan lekar i dve sluge. Pozvao sam ga kod sebe i prepustio mu svoj stan, a ja sam
se s mamom i Melisom preselio u Teodoroviev stan. Jo pre ruka uinili smo posetu
knezu Milanu, koju je ovaj u pratnji Milivoja odmah i uzvratio. Na ruak sam pozvao i
Kria. Posle ruka otili smo u Koutnjak da pogledamo mesto ubistva i Miloevu kuu u
Topideru. Poto sutra brzom laom putuje dalje, knez se rano povukao, pre toga je,
meutim, kako meni tako i Teodoroviu dao po jednu dijamantsku iglu za uspomenu, a
meni je napola obeao i orden.
Dobijam pismo od Bele Orcija, poziva me da nastojim da za 2 meseca produim rok
koji je odredila srpska vlada za predaju projekata za eleznicu, poto je taj rok, do 20.
juna, kratak.

1. jun
Jutros je u 4 sata knez Oto s pratnjom otputovao. Naravno, otpratio sam ga do lae.
Odlazim Nikoliu. Kae da je od Markovia dobio pismo, u kome ga uverava da e vladi
biti milo ako izgradnju eleznice dobije tako solidno drutvo kao to su to Dravne
eleznice, ali ne daje vrsto obeanje. Ovaj spis treba Vodianeru, da bi se mogao
 194

legitimisati pred skuptinom Drutva. Opet je bio kod mene Levi. Govori da e se
Skuptina sastati 20. ovog meseca, to ja ne verujem. Dalje, poziva me za sutra popodne u
sinagogu na pomen knezu Mihailu. Idem kod Milivoja. Bolestan je, ne moe da me
primi, zato sam potraio Ristia:
a) Saoptavam mu sadrinu Orcijevog pisma i molim da i u sopstvenom interesu
produe termin. Kae da su ve i oni uvideli da je odreeno vreme jako kratko, na svaki e
nain govoriti o tome sa svojim drugovima i sutra mi saoptiti rezultat.
b) Zatim me obavetava da sazivaju Skuptinu za 20. o. m. u Kragujevcu. Skuptina
e prvo odluiti o pitanju da li su reforme potrebne, a ako jesu, onda e pristupiti
reformama. Inae veruje da sve to nee dugo trajati. Knez i cela vlada za ovo e se vreme
preseliti u Kragujevac. Pitam ga da li e nas pozvati. Odgovara da nee, jer to do sada nije
bio obiaj. Na ovo je dolo do male raspre 181 u kojoj sam ja izneo miljenje da ako cela
vlada odlazi onda bi morali da pozovu i nas, jer mi smo akreditovani kod kneza, inae
zaista samo na turski prijatelj vredi neto. Ovo mu se ba nije svidelo, rekao je da nas
nee pozvati jer bi inae narod govorio o stranoj presiji, a nada se da ni ja sam neu doi.
Izjasnio sam se da ovo pitanje neu izneti na tapet ako je njima to neprijatno, meutim,
voleo bih kad bi se malo evropeizirali, jer je ova zatvorenost jo jako istonjaka.
c) Govorili smo jo o banci. Kae da je ve dato odobrenje s privilegijom od 3
godine, banka meutim trai 5 godina.

2. jun
Pre podne sam prisustvovao pomenu u srpskoj katedrali, a popodne u sinagozi.
Piem izvetaj Bajstu o raspoloenjima i o Miletiu.182 Kopiju aljem preko Nikolia
Andraiju. Nikoli sutra putuje u Petu. Hiet dolazi u posetu mami, kazuje da e za
nekoliko dana otputovati sa enom u Pariz na oko pet nedelja. Kasnije je Joanini pomenuo
da se njemu ini da se Hiet vie nee vratiti. Ako je to istina onda za to ne postoji drugi
razlog sem to je stranac, a svakog stranca hoe da uklone. Uvee s mamom, Melisom i
Longvortovima veeram kod Joaninija. Od Markovia dobijam pismo, obavetava me da
je rok produen do 1. avgusta.

3. jun
Telegrafiem sadraj Markovievog pisma Beli Orciju. S mamom i Melisom inim
posetu kneevoj majci, Tomaniji i Ani, ministrima, Ristiki i Katarini. Kod Katarine
Blaznavac me pozvao u svoju sobu. Saoptava mi odgovor velikog vezira na akt srpske
vlade u pogledu eleznike veze. Sve je uopteno, i mada obeava vezu, ne govori izriito
o njenim pojedinostima. Zatim razgovaramo s Milivojem o Skuptini, kae da e trajati
najmanje dve nedelje i uverava da e se sve dogoditi onako kako vlada hoe. Predloie
reforme, ali samo veoma umereno, vojsku e, meutim, sasvim samostalno odvojeno
organizovati i knez e imati vlast da svu narodnu vojsku podvrgne pod vojni zakon.
 195

Namesnitvo e podneti nekoliko zakonskih predloga, koje Skuptina nee prihvatiti. To

je ve unapred tako udeeno i ini se zato da bi Namesnitvo otklonilo od sebe
odgovornost. Uopte, po njemu, Skuptinu nee trebati hukati protiv Omladine, ve
umirivati. Na kraju kae da o svemu tome nikome ne govorim i da budem spokojan, sve
e biti sprovedeno kako je on udesio. Jo ga molim da mi, ako je mogue, preda kopiju
pisma velikog vezira, da bih ga mogao poslati Andraiju.

4. jun
Stalno pada kia, tako da ne moemo ni da se maknemo iz sobe. Popodne mi dolazi
u posetu Joi Betlen, koji je sa sinom i sa jo nekoliko oficira hteo da napravi izlet
amcem do Orave, ali su se zbog loeg vremena vratili. Kasnije sam ih posetio u
gostionici. Kasno uvee dolazi mi Hadija. Javlja da je Knianin maknut s poloaja
komandanta tvrave i da ide u Ministarstvo. Njegovo mesto zauzee abarac. Dalje, da
meu poslanike koje iz Beograda alju u Skuptinu hoe da izaberu i jednog Jevrejina i
jednog Turina. Dalje, da su kneeva majka i baba izgleda stvarno proruski nastrojene, ali
on pazi da ne bi nita uradile. Na kraju mi nudi svoje usluge i za dalje, a ja ga uveravam u
zahvalnost Ministarstva. Jo saoptava da knez putuje u sredu u unutranjost, a ene
nekoliko dana kasnije u inostranstvo.

5. jun
Nastavljam posete s mamom i Melisom, s namerom da odemo svima koji su zimus
bili kod mene na sveanim veerama. Izmeu ostalog bili smo i kod Simievih, oni su
odmah pozvali mamu i Melisu na okino venanje s Julkom Pri i na bal, koji se odrava
sutra. Melisa e i otii. Za to vreme bila je kod nas kneeva majka i ostavila kartu. Risti
s enom uzvraa posetu. Risti govori o krai arsenika, ve je sedam lica uhapeno i
izgleda da su Novosaani. Dalje pominje da je Orekovi bio u Zagrebu kod generala
Vagnera i da se ini da oni rade u interesu beke reakcije.
Okolianji pie da urednik Napretka Gruji sad ve uvia da Namesnitvo nije sa
Omladinom i sa Miletievom strankom. Moli me da mu predloim nekoga ko bi mogao
izdavati jedan srpski list subvencionisan od strane vlade. Jedinstvo opet donosi lanke o
Austriji i o Maarskoj. Ako i nisu ba u jako neprijateljskom tonu ipak se iz svakog reda
vidi zluradost zbog tekoa s kojima moramo da se borimo. Govoriu zbog toga s
namesnicima. Milivoj alje kopiju odgovora Aali-pae. aljem je Andraiju i u isto
vreme piem izvetaj, u kome molim da u Istanbulu to je mogue energinije urgira stvari
eleznice. Skreem mu panju na sastanak VagnerOrekovi, koji izgleda dokazuje to da
trosmajerova stranka, iji je agent Orekovi, hoe da stupi u savez s bekom
reakcijom.182a

6. jun
 196

U deset asova odlazim s Melisom kod Simievih. Skupilo se jako mnogo ljudi.
Odande svi odlazimo nevestinoj kui, zatim u crkvu, gde se venanje obavlja sa velikom
pompom. Poto smo jo ispratili mladence do kue Simievih, razilazimo se. Piem
Deeu Silaiju, sekretaru ministra Horvata, i molim i njega da se Karaorevi ne pusti na
slobodu. Uvee s Melisom i Teodoroviem idem na bal Simievih, gde ostajemo do 1
asa po ponoi. Od mojih kolega niko nije bio pozvan, iz konzularnih krugova samo
Kampo, ali ni on nije doao.

7. jun
Nastavljam posete s mamom i Melisom, izmeu ostalih razgledaemo i tvravu.
ula mirer, ministarski sekretar kod Gorovea pie da e 15. doi u Beograd da vri
prouavanja u vezi sa ugovorom o eleznici. S njim dolazi koncipijent Gustav Emih.

8. jun
Dobijam od Vajsta depeu u kojoj mi saoptava da je Portu ve pozvao da da
odobrenje inenjeru tatsbana da moe izvriti prethodne radove da turskoj teritoriji.
Prilae kopiju pisma koje mu je uputio Andrai, kopija je poslata i Prokeu, prema ovom
pismu kako smo to prilikom mog boravka u Budimu zajedno utanaili od Porte se trai
veza na prugu i da za nju izda tatsbanu odobrenje. Dalje Bajst pie da, prema njegovim
obavetenjima, za izgradnju pruge u Srbiji pored tatsbana konkurie i Franko-austrijska
banka (to je konzorcijum koji zastupa Vatman), i to je Drutvo, kako ono tvrdi, dobilo od
srpske vlade uveravanja da e njegove propozicije biti prihvaene kao osnova za
koncesiju; Bajst preporuuje da stvar ovog Drutva, po mogunosti, podrim kod srpske
vlade. Ovo je bez sumnje Vatmanovo delo, ali mi emo ga ve nadmudriti. Bajstova
preporuka tako je neodreena da ne obavezuje ni na ta. Odlazim Blaznavcu:
a) Saoptavam mu mirerovo pismo i molim ga da preduzme korake da bi mu, ako
doe, podaci stajali na raspolaganju. Obeava da e to uiniti.
b) to se tie Bajstove depee, stvar iznosim tako kao da sam kopiju Andraijevog
pisma dobio od samog Andraija, pa mu predajem da ga proita. Dalje mu kazujem da
sam jo dobio pismo od Andraija, u kome saoptava da Vatman u Beu agituje protiv
tatsbana i govori da on poseduje izvesna obeanja srpske vlade. Blaznavac odluno tvrdi
da Vatman nita tome slino nema, tavie njemu se ba ne svia, jer je i ovde govorio
protiv tatsbana a u Peti je, kako doznaje, govorio da srpska vlada nee tatsban. On
(Milivoj), pak, iskljuivo tatsban smatra solidnim preduzeem.
c) Pokazujem mu Jedinstvo i molim ga da preduzme korake da se naim tekoama
ne raduje upravo poslubeni list. Izgleda veoma ljut i obeava da e i u tom pogledu
napraviti red.
d) Posle toga kae da knez i Namesnitvo sutra putuju u Kragujevac. Govori o
izborima za Skuptinu koji su jue odrani u Beogradu. Stranka Omladine uinila je sve
 197

da se izaberu Milovan Jankovi i Vladimir Jovanovi, i u tom se cilju posluila i

lukavstvom i nasiljem. Sada graanstvo hoe da protiv ovoga protestuje. Jedan oficir je
agitovao za Milovana. Milivoj je naredio da se odmah uhapsi, ali poto se utvrdilo da je
bio zaveden od strane Kujundia nije ga, kako je nameravao, otpustio iz slube, nego je
samo izdao nareenje da se zatvori i zatim premesti. Mami su doli u posetu Tomanija,
Katarina i Milivoj, a po podne general s porodicom. Odlazim Ristiu da se oprostim od
njega. Govori o izborima. Svih su 8 beogradskih poslanika pristalice vlade. Milovan je
dobio samo 80 glasova od 800, a i od ovih mnogi nisu ispravni. I u zemlji su izbori ispali
povoljno po vladu moralni je poraz Milovana i njegovih drugova potpun. Jue je bio kod
mene glavni inenjer tatsbana Don sa sekretarom Morengom. Don je ve iztrasirao
devet milja, naao je krai put i nada se da e biti jevtinije nego to je mislio. Ovo je
saoptio i Milivoju. Dobijam telegram od Nikolia s pitanjima da li se inenjer Vinter
ve vratio kui, da li e pruga doista biti kruevaka i da li je vlada voljna da planove tog
Vintera preda njegovom inenjeru. Poto sam skoro bio kod Milivoja nisam ga hteo
ponovo potraiti, pa sam zato poslao Teodorovia. Odgovor je taj da je Vagner ovde i da
je dobio nareenje da Donu da sva mogua obavetenja, redovne planove Vinter nije
pravio, a ne mogu predati ni njegove beleke poto su Vintera ve stavili na raspolaganje
Vatmanu, meutim, jednom reju treba sve da uini za Dona. Pruga e ii prema
Kruevcu. Sve sam ovo telegrafski dostavio Nikoliu. Treba jo da napomenem da mi je
Milivoj danas predao jedan memorandum koji je sastavio jedan njihov inenjer o
tekoama bosanske eleznice. Molio me je da ovo dostavim na ruke Vodianeru da on to,
ako nae za shodno, objavi u listovima kako bi se bosanska pruga i na taj nain
diskreditovala.

9. jun
Dobijam telegram od Nikolia, saoptava da ostaje u Beu do ponedeljka i pita zato
kruevaka pruga. Doznajem da je Ivanovikin otac Franasovi danas naprasno umro.
Poseujem Ivanoviku. Sahrana e biti sutra. Dobijam pismo od Bele Orcija, u kome
saoptava da se, prema izvetajima dalmatinskog guvernera Vagnera, u Hercegovini moe
bojati ozbiljnih nemira. Dalje, Porta je odbila traeno odobrenje inenjerima tatsbana
za izvrenje prethodnih radova. Piem Nikoliu, navodei sve to znam u stvari
eleznice i izraavajui miljenje da ovde stvar dobro stoji. Skreem mu panju na
Orcijevo saoptenje i pozivam da sada nastoji da privoli nau vladu na energine korake.
Insinuiram mu da bi moda bilo dobro poslati mene u ovoj stvari u Istanbul. aljem mu
memorandum dobijen od Milivoja za Vodianera, da ga upotrebi u ukazanoj prilici.
Piem Andraiju, saoptavam mu Orcijev izvetaj o odrenom odgovoru Porte i molim da
energino istupi. U isto vreme aljem Bajstov telegram u kome se zauzima za Franko-
austrijsku banku, da Andrai vidi Bajstov versalitet.
 198

10. jun
Pozvao sam Miloa Popovia i saoptio mu da bi maarska vlada htela da izdaje neki
srpski list, pa da li zna neku pogodnu linost meu naim Srbima. Sad ne zna nikoga, ali
e potraiti. Ovo u napisati Okolianjiju. U isto vreme pourujem 250 forinti za
Vidovdan, koji jo nisu stigli. Nikoli telegrafie i pita da li sam dobio napismeno da se
produuje rok za predaju eleznikih projekata. Odmah mu telegrafski odgovaram da
jesam, do 13. avgusta i da sam Orcija ve obavestio. Odlazim na sahranu starog
Franasovia, na koju je doao sav konzularni kor sa izuzetkom Rusa i Grka. Pre podne su
mnogi uzvratili mami posetu, tako da su do 1 asa neprekidno izlazili i ulazili. Piem
izvetaj Bajstu o beogradskim izborima i o porazu Omladine.

11. jun
Dobijam pismo od Fedora Nikolia, moli me da saznam da li se srpska vlada zaista
odluila za kruevaku prugu, jer ako jeste onda bi shodno tome izdao uputstva Donu.

12. jun
inimo jo nekoliko preostalih poseta s mamom i Melisom i tako smo bili kod
svakoga ko je zimus dolazio na moje veernje sveanosti. Dolazi mi Hercl i kae da je
banka koju je on osnovao konano odobrena, sa privilegijom za 5 godina. Ovo sam inae
ve znao od ministra finansija. Dalje kae da e na prvu glavnu skuptinu ovih dana doi i
Ede Karolji. Govori i o eleznici. Ja se u ovoj stvari izjanjavam vrlo oprezno, da ne odam
da sam na strani Nikolia, ali izgleda da on to ve sluti. Piem Beli Orciju. Skreem mu
panju na generala Vagnera, koji verovatno radi sa trosmajerovom strankom u interesu
beke reakcije, kao to sam to i Andraiju napisao. Molim da budu odluni kod Porte u
stvari eleznice, inae ova vana pruga nee moi biti ostvarena. aljem mu jedan
memorandum objavljen u Zemunu, koji govori u interesu jedne eleznice od Orave pa
du cele Granice, sa prolazom, dakle, kroz Zemun, istupajui otvoreno protiv pruge
KikindaBeograd i protiv maarskih interesa. Molim ga da ovo saopti Andraiju. Na
kraju mu preporuujem Hadiju, koga sam uputio njemu budui da Bajst sada nije u Beu, i
kaem kako se ponudio da slui Austriji, pa molim da ga ljubazno prime. Ministarstvo
spoljnih poslova iz Bea javlja da je Ministarstvo rata odbilo molbu ukoviu, koji je
eleo da bude primljen u redove vojske. Pie Proke, u veoma prijateljskom tonu, i moli
da ga obavestim o novosadskim agitacijama.

13. jun
Bio je kod mene novinar Rozen. Kae, izmeu ostalog, da ministar unutranjih dela
Milojkovi nije u Vidovdanu dozvolio objavljivanje jednog njegovog lanka protiv
miletianstva, iz ega se vidi da je ne samo Mati nego i Milojkovi uz Omladinu. U
Zastavi je bio jedan lanak u kome se napada Vidovdan i otvoreno iznosi da mu maarska
 199

vlada daje subvenciju.183 Ovo bi bilo najbolje preutati. S mamom i Melisom idem da se
oprostimo od kneeve majke, koja prekosutra ujutro putuje u Be. Prima nas veoma
ljubazno.

14. jun
Odlazim ministru Markoviu i pitam ga za kruevaku prugu. On kae da ovo jo
nije odluka, ali je oni smatraju kao povoljniju jer je za 2 i 3/4 milje kraa od aleksinake, a
i jevtinija je. Traio me je Hadija, ali me nije naao. Posle toga je Teodorovi otiao k
njemu i on mu je pokazao jedan koncept na francuskom jeziku, koji predstavlja instrukcije
starateljstva knezu (sigurno ih je sastavlo Hiet) i u kome se opominje da bude utiv prema
svakome, da vredno ui, kako bi time doprineo interesima Srbije, koja je barjaktar
junoslovenskih ideja, i budui da Srbija nije vojnika zemlja neka esto ide u
graanskom odelu. Pismenu preporuku Orciju za Hadiju poslau za njim potom.
Ruam s mamom i Melisom kod Engelhartovih. Posle ruka razgovaram s Engelhartom o
stvari eleznice. Izjavljuje da, dodue, nema pravo meanja u ovu stvar ali ima izvesne
instrukcije da bude na strani srpske pruge. Piem Nikoliu i saoptavam mu
Markovievu izjavu o kruevakoj eleznici.

15. jun
Doli su mirer i Emih. Odmah sam ih odveo kod ministra finansija, koji daje nalog
da im se daju sva potrebna obavetenja, kako u njegovom Ministarstvu tako i kod carine.
Javljam Goroveu da su stigli njegovi izaslanici i u isto ga vreme molim da nastoji da
potanski ugovor 1. jula moe stupiti na snagu.

16. jun
Dolazi grof Ede Karolji sa dva direktorska savetnika Franko banke (Boan i Lanji) i
s inenjerom Krajterom. Danas odrava prvu glavnu skuptinu konano odobrene Srpske
banke. U isto vreme hoe da, udrueni sa Srpskom bankom, trae elezniku aneksiju
ovde i u Maarskoj. Karolji kae da su ve predali u Budimu projekt za prugu Kikinda
Beograd i vrsto veruje da e je i dobiti. Morau da radim protiv toga.
Dolaze k meni od strane tatsbana inenjeri Morengo i Furnije. Potonji donosi od
Nikolia pismo, u kome pie da u Srbiju ide jedno mnotvo inenjera, koji e prouavati
obe pruge (Aleksinac i Kruevac), zatim e i u Turskoj pogledati kako stoje stvari sa
prugom, dodue samo privatno, poto je Porta odbila odobrenje na svojoj teritoriji.
Saoptava mi da je jedan od direktora tatsbana otiao sa izvesnom sumom novaca u
Carigrad da tamo pregovara. Na kraju pie da je memorandum predao Ulmanu na
korienje i da e govoriti s Andraijem to se tie mog slanja u Istanbul. Posle smo se
dogovorili s Furnijeom o mogunosti njihovog puta u Albaniju, predlaem plan da,
opisujui ih kao geologe, izdejstvujem za njih bujurdulu od vrhovnog namesnika u
 200

Ruuku. Poto im se ovo svidelo, odmah i piem Konzulatu u Ruuk. Telegrafiem

Nikoliu, obavetavam ga o Karoljijevom dolasku i njegovim planovima u pogledu
eleznice, pozivajui ga da doe ovamo. Idem sa mirerom i Emihom u Ministarstvo,
gde im Mijatovi i Stanii daju obavetenja o eleznikim tarifama. Dobijam 250
forinti za Vidovdan i predajem ih jo istog dana Popoviu. Uvee s mamom, Melisom i s
Longvortovima veeram kod Rozena.

17. jun
Jutros smo vie nas iz konzularnog kora (ja s Melisom) otili na Avalu i proveli tamo
ceo dan. Bio je tamo i Kri sa enom. Po povratku odlazim Edi Karoljiju. Kae da su
odrali osnivaku skuptinu banke i tako su s time gotovi. Udruili su se sa Srpskom
bankom i u pogledu eleznice i sada e se ona obratiti srpskoj vladi. Ispoetka su se Srbi
ustezali, jer se veinom nalaze u Nikolievom konzorcijumu, meutim, posle su im
objasnili da tamo mogu biti kao privatna lica ali da treba da idu sa bankom. Govore da
su Jovu Bokovia zbog prijateljstva pokazanog prema Miletiu otpustili s poloaja
kneevog uitelja. Dalje, da e Gavrilovi podneti ostavku, umesto njega Steva bi postao
namesnik, da e kao Milojkovia na ministarskom poloaju zameniti Filip Hristi, a i
Markovi da bi prestao biti ministar. Bela Orci pie i saoptava da se Porta ne odrie
bosanske pruge kao glavne eleznike linije, ne protivi se srpskoj pruzi ali tvrdi da srpska
vlada jo nije ni stupila u vezu s njom. Dalje mi poverljivo javlja da prema Prokeovom
izvetaju Porta zabrinuto posmatra moje dranje u Beogradu u pogledu Bosne, pa me Orci
stoga moli da s bosanskim planom postupam samo oprezno. Dobijam od Soretia izvetaj,
po kome je u Bosni dodue sve mirno ali je narod jako nezadovoljan.

18. jun
mirer i Emih su celo pre podne kod mene. Dajem im podatke iz carinskih izvoda
koje sam obradio. Kau da su pregledali novu tarifu koja se priprema, ali je ona toliko
visoka da ukoliko je budu takvu primili onda mi nita ne moemo uiniti. I sam je
Mijatovi uvideo da se ovako nikuda ne moe dospeti. Prvi uslov bi, dakle, bio da se cela
osnova izmeni i da se projektovane stavke snize. Zatim bi se stvar moda mogla izneti
pred neku meovitu komisiju, koja bi zasedala u Peti. Danas rua kod mene Ede
Karolji. Svojim uobiajenim bramarbasiranjem pria da on smatra skoro sasvim sigurnim
da e banka dobiti eleznicu, a ako ba bude trebalo ve e se nagoditi s Nikoliem.
Sutra e otputovati. Poseuje me Bogievi, sekretar srpske agencije u Istanbulu. Kae
da e Proke verovatno ii na odsustvo. Piem Andraiju i Lonjaiju, saoptavam im kako
Karolji hoe da preotme tatsbanu eleznicu i molim da se izjasne da li su jo za tatsban.

19. jun
Rano ujutro dolaze mirer i Emih i sve do podne govore s itavim mnotvom
 201

trgovaca koje sam pozvao ovamo. Meu ostalima bio je tu i stari Andrejevi. Obratio
sam mu se u vezi sa eleznicom, budui da je potpredsednik Srpske banke. Izgleda da se
stidi zbog cele stvari, tvrdi da su oni uz Nikolia ali se nisu mogli izvui od banke, a sada
vidi da Franko-maarska banka hoe samo da iari i oni je kod srpske vlade nee
pomagati. Ja mu, za uzvrat, kaem kako mogu slubeno da tvrdim da e prugu Kikinda
Beograd dobiti tatsban. Veoma ga podstiem protiv Karoljijevog projekta. Poto su
zavrili svoja ispitivanja, mirer i Emih danas odlaze. mirer je pre dao neke primedbe o
uslovima i modalitetima carinskog ugovora koji se ima sklopiti sa Srbijom. Gustiju
eneu aljem tednu knjiicu sa 5000 forinti da njome isplati jednu moju menicu na 5000
forinti kod jedne petanske tedionice, kojoj ovih dana istie rok plaanja.

20. jun
Dobijam pismo od Maurija, u kome javlja da se kod njega pojavio Milivojev
izaslanik, izvesni ivkovi, koji je doao radi ispitivanja delatnosti poslednjeg od brae
Radovanovia, koji boravi u okolini Ruuka. On mu je i bio na pomoi. Poseuje me
Orekovi. Dugo razgovaramo o njegovom putu po Hrvatskoj i Dalmaciji. Kako kae, u
Dalmaciji vlada gledite da Maari ne ele prikljuenje Dalmacije Hrvatskoj, i za to bi tek
godinama kasnije bili voljni, kada su Hrvatsku ve pomaarili. Na ovo primeujem da
samo zlonamernost ili budalatina moe da poveruje u ovu, Maarima imputiranu nameru,
i da se jasno vidi da to potie od beke reakcije i od trosmajerove stranke, koje na ovaj
nain hoe da nas depopulariu. Na ovo i nije znao ta da odgovori, i sada jo vie verujem
da je on sada u trosmajerovoj slubi i da, moda, ide pod ruku sa bekom vojnom
reakcijom. Piem Beli Orciju, u odgovoru na njegovo pismo, umirujem ga u pogledu
bosanskog pitanja, utoliko to sada nema ni prilike da se o njemu govori.

21. jun
Idem s mamom i Melisom u Zemun. Meu ostalima poseujem advokata Ivia,
veliki je Juni Sloven i maarski neprijatelj, piskara i u prakoj Politici i glavni je motor
eleznikog pitanja u Granici. Ba zbog toga sam bio veoma ljubazan prema njemu. Po
podne se vraamo kui. Fedor Nikoli javlja telegramom da sada ne moe doi, a veruje
da i nije potrebno jer se nada da u ja sve urediti. alje na odobrenje uzorak pisma koje
treba da napie Andraiju, u kome ga poziva da me poalje u Istanbul u vezi sa
eleznicom. Piem Bajstu izvetaj o mirerovom radu na carinskom pitanju i o
novoosnovanoj banci, pa ga aljem i Goroveu. Uvee zajedno s mamom i Melisom
veeram kod Joaninijevih. Danas sam u dva maha telegrafisao Nikoliu da na svaki
nain doe, kasno u no dobio sam odgovor da ne moe doi pre poetka idue nedelje i
da mu piem.

22. jun
 202

Piem Nikoliu, izlaem mu pojedinosti o postupku Ede Karoljija u stvari eleznice,

kao i o emu sam razgovarao s Andrejeviem, pa ga pozivam da hitno doe u Beograd da
ne bi protiv nas mobilisali javno mnenje.

23. jun
Dobijam iz Bea uputstvo od Ministarstva po kome, poto predaja pote nije mogla
biti zavrena do 1. jula, treba pozvati srpsku vladu da ponovo poalje jednog poverenika u
Petu. Od Ulmana je stiglo pismo Nikoliu, s napomenom da ga otvorim ukoliko on nije
ovde. To sam i uradio. U pismu Ulman pie da je veliki vezir izjavio pred Prokeom kako
se udi da austrijska vlada preduzima korake u pogledu eleznice, a srpska ne. Zbog toga
Ulman smatra da bi bilo dobro kada bi srpska vlada bila podstaknuta da preduzme takve
korake. Ovo sam ve znao od Orcija, pa sam mu i odgovorio da nije istina, jer sam sm
itao odgovor Porte, koji je dala na poziv srpske vlade.

24. jun
Odlazim naelniku odeljenja Piroancu, koji sada predstavlja vladu:
a) Obavetavam ga o potanskom pitanju, molim da to pre imenuju poverenika.
b) Saoptavam mu kao poverljivo obavetenje izjavu velikog vezira i kaem da je
moje gledite u ovoj stvari to da srpska vlada odmah energinije trai elezniku vezu, a
zatim, pak, da mi saopte zahteve koje su u tom cilju uputili Porti i dobijene odgovore,
kako bih u Beu mogao dokazati da veliki vezir nije rekao istinu. Obeava da e odmah
pisati Milivoju. Od Lonjaija dobijam odgovor na svoje pismo. Izjavljuje da maarska
vlada odluno podrava Dravne eleznice. Zatim se raspituje za stvar sa soli, naroito o
konkurenciji pruske soli.184 Gusti ene alje menicu koja je isplaena tedionici. Od
Andraija dolazi ifrovani telegram, u kome se na poziv barona Rauha raspituje za
izvesnog Filareta Petrovia, teologa, koji sada boravi u Zagrebu. Danas dajem veeru, na
kojoj uestvuju lanovi Konzulata i general s porodicom. Igramo sve do 1 asa.

25. jun
Raspitavi se o Petroviu piem baronu Rauhu da je to neki nepoznati nevaljalac,
koga ovde nigde nisu trpeli i koji je proletos otiao u Bosnu, odakle je o njemu doprla vest
da je preao na islam. Nikoli telegrafie da sutra stie ovamo.

26. jun
Titularni vicekonzul Radosavljevi dolazi iz Paneva da pozdravi mamu i Melisu.
Zatim mi govori da, kako se uje, vojni erar hoe da proda sve to se moe u Granici da,
za sluaj da ona bude rasputena, maarska vlada nita ne dobije. Dalje u Beu za Granicu
planiraju jednu autonomiju postavljenu na vrlo iroke osnove, koja e, okuse li je samo
jedanput, samo oteati prikljuenje Maarskoj. Tako u Panevu ve govore o graniarskoj
 203

skuptini. Stiu Furnije i Morengo. Ispitali su mogunosti kruevake pruge, ali ona bi
bila skopana s mnogo tekoa. Za aleksinaku su prugu nali da je mnogo laka za
izvoenje, ak da je apsolutno vrlo laka. Po podne pravimo izlet u Rakovicu. Uestvuje
mama, Melisa, sve moje kolege i general s porodicom. Ostajemo do 8 uvee.

27. jun
Potraio sam Fedora Nikolia, koji je doao jue s jednim svojim prijateljem, grofom
Kamijem Diponom.
a) Govorio je s Andrejeviem, ovaj mu je rekao ono isto to i meni, naime da su oni
dodue potpisali s Franko-maarskom bankom sporazum o udruivanju u pogledu
eleznice, ali nee uiniti nita. Nikoli, meutim, namerava da izbaci iz konzorcijuma sve
one koji su ovo potpisali. Opominjem ga da bude oprezan.
b) Pominjem da bi bilo dobro novinara dr Rozena pridobiti novcem, on je proli put
bio kod mene i prilino jasno izjavio da ukoliko ne dobije novac, pisae protiv tatsbana.
U tu svrhu Nikoli mi daje 50 napoleona.
c) to se tie moga slanja u Istanbul kaem da bi, moda, bilo bolje kada bi on to
ivom rei pomenuo Andraiju. Uradie tako.
d) Upozoravam ga da pie Blaznavcu i da i njemu saopti navodnu izjavu velikog
vezira. Pisae iz Bea, kuda sutra polazi.
e) Bujurdula je jutros stigla, predajem mu je za Furnijea i njegove drugove.
Poseuje me Piroanac. Mnogo govorimo o srpskoj vladi, u kojoj, po njemu, ba
nema nikakvog jedinstva, ministri su zapravo samo naelnici odeljenja, koji sasvim zavise
od namesnika. Naroito Risti vodi spoljne poslove u takvoj tajnosti da o njima niko u
celom Ministarstvu ne zna nita. Dolazi izvetaj od Maurija, moli me da ga pomognem
da bi mogao otii u Mehadiju radi popravka zdravlja. Jo pominje da mu je ivkovi
stavio ponudu, da ako moe, ubije Radovanovia i njegove drugove, on je, meutim, ovaj
predlog odbio.

28. jun
Mama i Melisa otputovale su jutros u 6. Otpratio sam ih do Zemuna. Otputovao je
i Nikoli. Furnije i Morengo ruaju kod mene. Sutra putuju da proue prugu Ni
Pritina. Nali su dragomana, izvesnog Jelia.

29. jun
Dolazi mi u posetu Ivi. Mnogo razgovaramo. Tvrdi da se Granica ne tui od
ujedinjenja s Maarskom, samo se boje da Maari nee biti iskreni. I on pominje u
Panevu iskrslu ideju o graniarskoj skuptini, koju, meutim, ne odobrava. Jonesko je
prekjue odjednom otputovao, danas se vratio, naao sam ga kod Engelharta, kae da je
bio u Bazjau, gde se sreo s ministrom Kogalnianom, koji putuje u Petu, Be i Pariz.
 204

Piem Beli Orciju, upozoravam ga na putovanje Kogalniana i pominjem da bi sada

odmah mogao da stavi na probu Hadiju, dajui mu nalog da dozna stvarni razlog ovog
putovanja.

30. jun
Pozivam dr Rozena.
a) Dajem mu 20 napoleona od Nikolia, o emu uzimam pismenu potvrdu. Dajem
mu nalog da sada ne pie nita o stvari eleznice. Priam mu da Karoljijevi nee dobiti
prugu KikindaBeograd, pa bi tako bilo bolje da se dri nas. Pominje da su mu Karoljijevi
obeali 200 # i akcije u vrednosti od 600 f ako stvar uspe, moli me stoga da kod Nikolia
izdejstvujem za njega nekakav siguran honorar, ako dobije eleznicu. Obeavam da u
preduzeti korake.
b) Govori da je gradski kapetan Tucakovi dobio pismo od brata, predsednika
Skuptine, po kome Skuptina, oslanjajui se na zakon, nee da promeni Ustav za vreme
kneeve maloletnosti i ve je odbacila dve adrese, koje potiu od vlade. Mogli su je
privoleti samo na to da ovlasti vladu da izvri neke beznaajne izmene. Pronosi se vest da
je Risti veoma utuen.
c) Govori se da e Gavrilovi podneti ostavku, a njegovo bi mesto zauzeo Steva, to
bi ukazivalo na porast ruskog uticaja, jer je Steva i nedavno izjavio da bi po Srbiju bila
najvea srea kada bi na njen presto doao jedan od ruskih kneeva.
d) uo je da su Blaznavca sa vie strana pozvali da otpusti Matia, inae nee slati
svoju decu u beogradske kole.
e) Govori o Ristievoj dvolinosti i lukavosti, zbog kojih je otprilike ve izgubio i
svu svoju popularnost. Ali, kako uje, i moje kolege su veoma ljuti na njega, barem jedan
od njih je kao izjavio da nee vie s njim saobraati, jer se uverio da lae.
f) Kae da i Prusi poinju da se miu. Pruski konzul Rozen s izraelskim sekretarom
Alijanse Levijem radi na tome da osnuje ovde jedan list, koji treba da dejstvuje ne protiv
Maarske nego protiv Austrije.
Pie konzul iz Ruuka Volfart, napominje da je teka stvar izdejstvovati u vie
mahova bujurdulu (podrazumeva pod time one koji su traeni za Cvetkovia i Furnijea). Iz
celog njegovog pisma vidi se da ga boli to je bujurdula traena preko mene i to vlada
nije pisala neposredno njemu.
Piem Fedoru Nikoliu i molim ga da izvidi u Beu gde lei predmet jurisdikcije.
Dolo mi je do saznanja da je Skuptina jue usvojila plan vlade u pogledu izmene Ustava
i da je to izrazila u adresi. Tana je Rozenova vest da se Skuptina tri dana ustezala,
meutim, na kraju je ipak popustila. Blie pojedinosti jo nedostaju i posedujemo samo
tekst adrese, u kojoj treba pomenuti kuriozum da se trai porota za suenje razbojnicima i
ubicama, ali ne i za tamparske krivice. Inae, prema stepenu duha i obrazovanja naroda,
ak i prema sadanjim prilikama, ovo je odluka koja najvie i odgovara. Veeram kod
 205

Joaninija s Moelesovima i Rozenovima.

1. jul
Ceo sam dan kod kue radio, a uvee otiao u Nemaku arenu da pogledam groznu
predstavu Lepe Jelene.

2. jul
Poseuje me Kanic, koji je sada doao samo na jedan dan, sutra se vraa u Zemun,
odakle putuje u graniarsku oblast. Mislim da je ovde zbog prodaje graniarskih uma.
U Joaninijevom aranmanu ruamo napolju kod jednog izvora u Koutnjaku, odakle se
posle podne vraamo. Dobijam pismo od Melise, obavetava me da je moja dojkinja
ui prekjue umrla. I tako je ponovo za jedan manji broj onih koji su me stvarno voleli.
Koliko me je mnogo, koliko istinski volela! Sirota, ve due vremena jedva da je
prepoznavala koga i jedva je govorila, svaki dan smo ekali njenu smrt i najzad je usledila.
S njom je otilo u grob 30 godina vernosti i ljubavi, takvu ja vie neu moi da naem.

3. jul
Teodorovi mi je ve pre nekoliko dana saoptio da se bavi mislima o enidbi, ja
sam ga veoma podsticao i on se reio. Hoe da uzme za enu erku panevakog doktora
Pejia. Danas je i preao preko, naao je samo doktora, koji je doekao njegovu ponudu
sa velikom radou. Njegova se ena i erka nalaze u Peti. Zato sam mu savetovao da ode
gore i da on sam s njima zavri. Teodorovi namerava da ide sledeeg utorka.

4. jul
Doao je k meni novinar Rozen i rekao da je opet dobio ponude od Franko-maarske
banke, ali ih nije prihvatio, jo ne zna da li se ne moe nagoditi s Nikoliem. Voleo bi da
ve dobijenih 20 napoleona povisimo tako da dobije 100 f, a posle kad se uspe u
poduhvatu da dobije 100 # u gotovom i 200 # u akcijama. Obeavam mu da u pisati
Nikoliu. Meutim, kasnije, poto sam promislio o celoj stvari, pozvao sam ga i povisio
onih 20 napoleona sa 66 # na 100 forinti, i obeao mu da u sluaju uspeha moe svakako
da rauna na 200 forinti. Dobijam iz Budima 250 forinti za Vidovdan. Dobijam od
Fedora Nikolia pismo, u kome pie da su on i Vodianer opsedali Andraija koliko su
mogli, ali nisu uspeli da ga privole da izdejstvuje da me poalju u Carigrad. Inae, rekao je
da Proke nee jo dugo ostati tamo. Vee provodim kod Joaninijevih, koji su sasvim
tiho proslavili godinjicu proglaenja nezavisnosti Amerike.

5. jul
Doputovala je Matilda enei iz Pete i dola pravo k meni i ostala ovde do 5
asova. Stanovae u Zemunu, gde je izdrava neki kapetan broda. Tako u, dakle, imati
 206

jo jednu metresu osim Akabi Kampo. Dobijam obavetenje da je Hiet, Milanov vaspita,
umro u Parizu.

6. jul
Teodorovi je jutros otputovao u Petu. Dobijam pismo od ukovia, obavetava
me da je iz knjaevakog okruga jedna banda sastavljena od 2030 skitnica provalila u
Bugarsku, tako brzo da ih naelnik nije mogao spreiti. Kod Joaninijevih se sreem s
izvesnom carigradskom individuom Kirikom, koji je s inenjerom Piatom doao ovamo
takoe u stvari eleznice. Nisam mogao doznati ta zapravo hoe, samo bi hteli da govore
s Nikoliem.

7. jul
Telegrafiem, a zatim i piem Nikoliu, upozoravam ga na Kirika i Piata, koji bi
kako izgleda, ili barem kako kau, mogli biti u vezi s pariskim bankarom Openhajmom.
Odlazim s Kampom u Zemun da se oprostim od generala, koji sutra zajedno s porodicom
putuje u Mehadiju.

8. jul
Odjahao sam s Kampom do broda za Oravu da se oprostimo od Kria i njegove
porodice, koji putuju u Mehadiju. Dolazi Piroanac i izjavljuje zahvalnost Namesnitva
za savete koje sam dao u eleznikom pitanju. Osim toga predaje mi kopiju onih
instrukcija koje srpska vlada u ovoj stvari alje Grujiu i u kojima ve odlunije zahteva
veze od Porte. Ove instrukcije aljem posle Bajstu i Andraiju. Doao je ukovi,
provee ovde nekoliko dana. Ne pria nita novo, samo neto o putovanju u Bugarsku i
potvruje ono to je ve bio napisao, da je prole nedelje jedna eta od oko 30 ljudi, ali
samih razbojnika, prela iz Srbije u Bugarsku, sasvim bez znanja vlade i vlasti. Vee
provodim kod Longvortovih, gde diskutujemo sve do ponoi.

9. jul
Preko Angera sam doznao da su Vatmanovi inenjeri zavrili svoj posao i ve
otputovali. O ovome i o nekim pojedinostima ovih radova obavetavam Nikolia.

10. jul
Volfart pie da u Bugarskoj postoji nekakav pokret i da se Srbi koji tamo ive hvale
time da Austrija podrava srpsku vladu u izazivanju pokreta na Balkanskom poluostrvu.
Raspitujem se o ovome. Pie Lonjai i pita kada u poslati izvetaj u stvari soli. Dalje me
obavetava da stvar eleznice dobro stoji, Porta e dati vezu i, najzad, on e voditi rauna
kod delegacija o tome da mi se plata povisi. Vee zajedno s Joaninijevima provodimo
kod Rozena.
 207

11. jul
Dolazi mi dr Rozen na razgovor:
a) Prema banci vlada nepoverenje i dotini ne izvravaju uplate. U ovome velikog
udela imaju moje ruske i pruske kolege. Poveravam mu da, poto sada ide u Petu, pozove
banku da poalju nekoga dole i da preduzmu korake.
b) Govori o Skuptini, osobito da Omladina nije ba zadovoljna s rezultatom, poto
novi Ustav jo samo poveava mo vlade. Govori uopte o neodlunosti Ristia i njegovih
drugova i da su ve dobrim delom izgubili svoju popularnost.
c) U pogledu eleznice njemu izgleda da je raspoloenje povoljno po Nikolia, uje
da e jedna deputacija graana zamoliti Namesnitvo, kada se ono bude vratilo u Beograd,
da koncesiju ustupi Nikoliu. Posetio me Kanic, zavrio je svoje putovanje u Granici.
Sve se vie uveravam da je on veliki neprijatelj Maara. Lonjaiju odgovaram da u do
kraja ove nedelje bezuslovno poslati izvetaj u stvari soli.

12. jul
Dobijam pismo od Nikolia, pie da June eleznice hoe da pregovaraju s
Dravnom eleznicom o vezi i da je direktor Dravne eleznice Breson ve i otiao u
Pariz. Od Bajsta dolazi uputstvo, koje nadugako iznosi pojedinosti o sadanjem stanju
stvari eleznice, i prikljuuje jedno uputstvo poslato Prokeu i jedno pismo Daud-pae.
Porta u naelu prihvata vezu sa Srbijom, samo nije htela do sada da se o tome otvoreno
izjasni, dok finansijska operacija bosanske eleznice ne uspe na pariskom tritu. Bajst
preputa meni da saoptim od njegovog telegrama srpskoj vladi onoliko koliko smatram
za shodno, a smatra da naroito treba pozvati Namesnitvo da naloi svom istanbulskom
agentu da sarauje s Prokeom. U pogledu potonjeg, primeuje da sad mogu ponovo da
mu piem, tim pre to je to moja dunost. (Ja sam mu poslao svaki svoj izvetaj u kopiji,
ovo e, dakle, s njegove strane biti neko optuivanje, koje u ve uzvratiti.) Bajst na kraju
pominje da Porta s izvesnom zabrinutou posmatra moju delatnost, u kojem pogledu je
Proke ve vie puta nastojao umiriti.

13. jul
ukovi kazuje da je Orekovi otputovao u Bosnu, ali ne zna po ijem nalogu
Odgovaram Volfartu i trudim se da ga umirim da Srbija ne podrava pokret u Bugarskoj.
Dobijam pismo od Bele Orcija, u kome mi saoptava Volfartovu zabrinutost u pogledu
pokreta u Bugarskoj i stava Srbije koji e ona zauzeti prema tom pokretu, pa me moli da
ga umirim u vezi s ovim stvarima. Ruam kod Joaninija, kasnije dolaze i Engelhartovi i
ostajemo do ponoi.

14. jul
 208

Dobijam litografisani zavrni govor Namesnitva u Skuptini. Teodorovi pie da

je Pejieva dala potvrdan odgovor, tako je on sada ve mladoenja i bie odsutan jo
nekoliko dana. Nikoli se telegrafski raspituje gde je vlada i kada dolazi. Odmah mu
odgovaram da e ministri doi moda sutra, a namesnici za nekoliko dana.

15. jul
Jutros je Longvort s porodicom otputovao u Petu. Otpratio sam ih do Zemuna. Pri
povratku sam naao na brodu Orekovia koji je, kako tvrdi, bio u Zagrebu, gde je govorio
i s Rauhom. Dolazi mi Hercl (direktor Franko-maarske banke). Govori da sad ve hoe
da dovede u red Srpsku banku i, mada s mnogo muk, nada se da e uspeti da obustavi
intrige. U pogledu eleznice tvrdi da e je sigurno dobiti, Franko banka. Dolazi inenjer
Don. Zavrio je ceo plan. Nada se da e njegov put biti najkrai i najjevtiniji. Kasnije ga
poseujem u gostionici gde se upoznajem i s njegovom suprugom. Uverava me da izrada
planova moe da se zavri do 26. avgusta. Dolazi k meni Vatman. Kae da sutra odmah
odlazi, jer ovde nema nikoga od vlade. On misli da ve uzalud radi, jer e sigurno Nikoli
dobiti koncesiju. Piem Lonjaiju dugaak izvetaj o pitanju soli. 185 Piem Nikoliu,
saoptavajui mu ono to sam uo od Dona, Hercla i Vatmana.

16. jul
Telegrafie andor Ulman u Vodianerovo ime, da Nikoli urgira kod srpske vlade da
izdejstvuje odredbu za elezniku vezu. Predajem Milou Popoviu 250 fti subvencije za
Vidovdan za mesec jul. Posetio me ministar Mati i saoptio da e se knez i namesnici
sutra uvee vratiti kui. O Matievom saoptenju odmah telegrafiem Nikoliu. Pie
Bela Orci saoptavajui mi Vodianerovu molbu da nastojim da odloim rok za podnoenje
molbi za koncesiju od 13. avgusta na 15. oktobar, jer Dravne eleznice ne mogu zavriti
projekte ni za srpsku prugu, ni za prugu KikindaBeograd.

17. jul
Morengo i Furnije vratili su se s puta po Turskoj. Kazuju da pruga izmeu Nia i
Pritine ne stvara naroite potekoe i da nee stajati mnogo vie nego u Srbiji. Sutra idu u
Be. Saoptavam im Vodianerovu molbu za odlaganje i kaem da ja to smatram opasnim,
i zato, ako je samo mogue, neka predaju molbu tatsbana. Oni takoe potpuno dele moje
gledite. Piem Beli Orciju, izlaem nadugako zato ne smatram odlaganje ispravnim i
molim ga da saopti moje pismo Vodianeru. U slinom smislu piem i Lonjaiju, kome
jo napominjem da maarska vlada, ako hoe, moe do 13. avgusta dati koncesiju
Dravnim eleznicama. Sve to ukratko piem i Nikoliu, a u isto mu vreme telegrafiem
da na abaljskoj stanici saeka Morenga i Furnijea, koji e mu pokazati, da bi ga proitao,
pismo koje sam napisao i koje otvoreno aljem Beli Orciju. Kasnije dobijam od Nikolia
pismo, u kome me obavetava da putuje u Be.
 209

18. jul
Kampo putuje u Carigrad, pratim ga na brod. U isto vreme odlaze Morengo i
Furnije. Predajem im pismo napisano Orciju, s uputstvom da ga najpre pokau Nikoliu,
koji je u Beu. Poto je novi srpski Ustav slubeno objavljen, dao sam ga preko Angera
prevesti, a zatim sam pozvao Miloa Popovia i s njim zajedno pregledao i ispravio
prevod. Popovi kae da, kako se uje (on za to zna od Rajevia), nekolicina senatora
hoe da protestuje zbog ukidanja senata, kao i da se u ovoj stvari obrate silama
zatitnicama radi meunarodne arbitrae. Dalje, Skuptina je zahtevala od vlade da
progna sve Karaorevieve roake i sve one koji su znali za ubistvo, da podnese tubu
protiv bivih ministara, da Garaanina lii penzije. Najzad, da su Gavrilovia njegovi
drugovi hteli da navedu da podnese ostavku na poloaj namesnika, verovatno u korist
Steve, ali se on ustezao da to uini.

19. jul
Odlazim Milivoju i Ristiu. Razgovaram s njima o novom Ustavu. Obojica
izraavaju svoje zadovoljstvo to je sve tako prolo. S Milivojem govorim jo o tome ta
e rei Porta i sile zatitnice. Moli me da prikaem svojoj vladi stvar tako da na nju ne bi
stavili nikakvu primedbu. Kae da je ovaj Ustav velik udarac ruskoj politici, jer je time
promenjen ba od strane Rusa pripremljen Ustav od 1858, a naroito ukidanje senata, koji
je u potpunosti bio rusko orue. Rusi su jako i agitovali i uinili sve da projekt
Namesnitva propadne u Skuptini. Obeao sam mu da u svakako podneti prijateljski
izvetaj. Pitao sam Ristia ta zna o Orekoviu i o njegovim putovanjima, navodno je ve
ponovo otiao u Novi Sad. Tvrdi da ne zna nita, ali se ljuti zbog tih putovanja, jer bi neko
mogao jo da poveruje da je u vezi sa srpskom vladom, to uopte nije istina.

20. jul
Danas ujutro brzom laom dole su mi u posetu Mari Rabatinski i Rezebovica.
Naravno da su odsele kod mene i da sam udesio stvar tako da Mari spava u mojoj sobi sa
mnom. Ovu smo posetu ve dosta ranije utanaili, a sad je ostvarila poto je na odmoru.
Nikoli telegrafie da e jo ove nedelje doi u Beograd. ukovi je ponovo doao u
Beograd. Hoe da razgovara s Teodoroviem, ali ne kae o emu. Putuje natrag jo danas,
rekavi da e ponovo doi kad Teodorovi bude ovde.

21. jul
Belimarkovi me u jednom pismu moli da dam propusnicu za austrijsku obalu
kapetanu baronu dr. G. H. Feldhajmu i srpskom poruniku u njegovoj pratnji koji dolaze
radi prouavanja Morave. Ovo sam, naravno, odmah izvrio. Zatim o tome razgovaram s
Feldhajmom. Kae da njegovo Drutvo ovim hoe da ispuni jedno svoje davno dato
 210

obeanje, iako prouavanje nee imati nikakve rezultate, jer je za to potrebno mnogo
novaca i marljiv zanatlijski narod, a time Srbija ne raspolae. Vodianer telegrafie da je
proitao moje pismo i moli me da za sada nita ne uinim u pogledu odlaganja. Mari
Rabatinski odluila je da ve sutra putuje, kako bi to pre stigla u Baden-Baden. Ni
najmanje mi nije krivo to odlazi, ve je poela pomalo da mi bude dosadna. I ovo
dokazuje da prema njoj uopte ne oseam ljubav, ve samo izvesnu ulnu elju. Dok
ulnost ostaje dotle u je se teko i osloboditi, ali ako proe onda najlake.

22. jul
Mari Rabatinski je sa Rezebovicom jutros otputovala brodom. Ispratio sam ih do
Zemuna i, sav iscrpljen zajedno provedenom noi, vratio se kui.

23. jul
Sve sam vie zabrinut zbog toga ta e Porta kao sizeren rei za srpski Ustav,
naroito ako ga njoj ne saopte! Da bih bio naistu da li se, moda, moe nai slian
presedan u srpskoj istoriji, odlazim Ristiu i iznevi mu iskreno svoje sumnje, molim ga
da mi da obavetenja o razvoju srpskog javnog prava, to on sa najveom spremnou i
ini. Najzanimljivija je taka njegovog izlaganja za mene to da je Ustav dat od strane
Porte 1838. skoro potpuno izmenjen pojedinim zakonima koje su Srbi samovlasno doneli
1859. i 1861. i da su tada protestovali ne samo Austrija i Engleska nego i Porta, ali bez
rezultata. Treba, dakle, u ovom izvetaju da se uhvatim za ovu okolnost. Pominjem mu
da e odredbe Ustava prema kojima se advokati iskljuuju iz Skuptine, a Jevrejima se
uskrauje pravo seljenja, izazvati u Evropi veoma lou senzaciju i neka budu spremni da
e biti napadnuti s vie strana. On ovo priznaje i ali to je tako, ali nacija je tako htela.
(Ovo, dodue, nije sasvim istina, jer je vlada mogla sprovesti svoju volju.) Pominje zatim
da je Orekovi bio kod njega i da je od njega doznao toliko da se i prilikom svog drugog
putovanja sastao s generalom Vagnerom; ovi, dakle, neto kuju. Ovo mi saoptava u
poverenju, za upotrebu po mom nahoenju.
Dranje koje e Porta zauzeti prema srpskom Ustavu, ne daje mi mira. Bojim se da
e Porta i sile zatitnice protestovati, iz ega bi mogle proistei velike neprijatnosti. Treba
dakle, da se potrudim da izvetaj Bajstu sastavim na takav nain da se on oseti pobuenim
da ne samo jednostavno prihvati srpski Ustav, nego i da opomene Portu da ne pravi
tekoe. Da bi ovaj moj izvetaj dobio u teini smatram za potrebno da pridobijem i svoje
kolege za tu ideju.
Odlazim Engelhartu. Poznavajui ljudsku tatinu, kaem mu da ne bih eleo uraditi u
ovoj vanoj stvari nita bez njega, zato bi me veoma obavezao kada bi mi rekao svoje
miljenje, a ja u mu proitati svoj izvetaj. Izgleda da mu se to jako svidelo. Dugo smo
razgovarali o ovome i na kraju smo se sporazumeli da emo obojica preporuiti naim
vladama da opominju Portu na umerenost i razboritost. Engelhart zamera Namesnitvu to
 211

nas nisu izvestili ni prilikom svog odlaska na Skuptinu ni prilikom povratka, hoe to i da
pomene. Primeujem da o ovoj stvari, kao sporednoj, neu govoriti. Uvee, kao redovno
otkako je Teodorovi otiao, veeram kod Joaninijevih. Naravno, razgovaram i s
Joaninijem o ranije pomenutoj stvari, izgleda mi da e i on biti na mojoj strani.

24. jul
Jutros dolazi Engelhart i ja mu itam dovreni deo svog izvetaja. U pogledu
pojedinih neznatnih pojedinosti ne slae se, dodue, sa mnom, ali u celini smatra ga veoma
preciznim, jasnim, dobrim radom. Ja sam naglasak stavio na one opasnosti i prednosti koje
bi po nas mogle nastati usled protesta Porte, ili usled izostanka protesta.

25. jul
Dobijam pismo od vidinskog konzula ulca, obavetava me da je tamo i u okolini
sve mirno. Dolazi mi izvesni vitez Kackovski s jednom veoma neodreenom pismenom
preporukom bekog Ministarstva spoljnih poslova. Kae da on zastupa francuske i druge
novane ustanove, koje bi na Istoku, a naroito u Srbiji, elele da se upuste u poslove.
Raspituje se za eleznicu i za banku, naravno ja mu o ovome odgovaram onoliko koliko
ba svako moe da zna. Zatim se raspituje o stanju u zemlji. Ono mu, verno stanju stvari,
prikazujem tako da ovde ima jo veoma malo terena za poslovne poduhvate. Na kraju
poinje i da politizira. Na Orijentu bi se putem Poljaka moglo mnogo uiniti protiv ruskog
uticaja, za ovo je, meutim, potreban novac. Po njegovom znanju idue e jeseni austrijski
predstavnici i dobiti novac na raspolaganje. Kaem mu da je od ovoga efikasnije sredstvo
za pridobijanje simpatija Istoka ako i mi otvoreno pokaemo simpatije. Uopte, govori
veoma samouvereno, svakoga poznaje i izraava se tako kao da zapravo on reava sudbinu
carevine. Kako kae, s njim je jo izvesni Francuz po imenu Grinja.
Obaveten o dolasku Longvortovih, smesta ih poseujem i sa starim odmah govorim
o pitanju Ustava. I on se potpuno slae sa mnom u tome da bi trebalo da Porta bez ikakve
rei i protivljenja prihvati Ustav, obeava da e ovo predloiti svojoj vladi. Zatim mi
bezmalo sat i po dosauje itanjem svojih dugakih razvodnjenih izvetaja. Meutim, kao
i ja smatra potrebnim da Namesnitvo slubeno izvesti Portu, kao i sile zatitnice. To e
on preporuiti Milivoju sutra, ja jo danas. Odlazim Milivoju:
a) Pre svega govorim s njim o pitanju Ustav Porta. Kaem mu da moe biti
uveren da u ja, a i Longvort, podneti po njih povoljan izvetaj, ali ostale su nae kolege
malo tvrdoglavi i, uopte, svi nalazimo da bi Namesnitvo ispravno postupilo kada bi
saoptilo Ustav Porti i evropskim silama. Time ugled Srbije ne bi ba niim bio okrnjen,
jer nije potrebno od Porte moliti potvrdu ve joj samo jednostavno saoptiti, a to je puki
acte de politesse. Da ga bolje u ovo uverim pominjem da 1867, kada je dolo do izmirenja
izmeu Austrije i Maarske, to je stavljeno do znanja svim vladama. (Nikada ni od koga
nisam ovo uo, ali ako i nije istina, malo lai ne kodi.) Cela je stvar i onako samo jedna
 212

mala formalnost, meutim, mudro je jednom formalnou preduprediti vee stvarno zlo.
Milivoj priznaje da je ovo veoma vana stvar i obeava da e ozbiljno promisliti, a
obavestie i Ristia.
b) Govorimo o eleznici. ita jedan dugaak Grujiev izvetaj, iz koga se vidi
Prokeova podmuklost i zlonamernost prema Maarskoj i Srbiji. Molim ga da me, ako je
mogue, upozna sa svim dokumentima koji su o ovom pitanju razmenjeni izmeu Porte i
Srbije. Ponavljam, dalje, da u mu kroz nekoliko dana saoptiti vie stvari u vezi sa
eleznicom. Pominje da su oni, na Markoviev predlog, produili rok za podnoenje molbi
za koncesiju do kraja septembra. Pitam ga ko je to molio. Tvrdi da ne zna, ali moda
tatsban. Kaem mu da taj sigurno nije. (O ovoj stvari treba jo da pribavim pouzdanija
obavetenja.)

26. jul
Dovrio sam svoj 8 tabaka dugaki izvetaj o Ustavu i deo koji je proli put jo
nedostajao takoe sam proitao Engelhartu. 186 Idem da posetim Kackovskog. Bio je kod
namesnika. Govorio je s njima o eleznici i drugim poduhvatima. Nalazi da su veoma
oprezni. Opet politizira i naroito iz bekih vladinih krugova pria mnoge zanimljive
stvari. Tako na pr. kae da je prvi mu ene barona Bekea, poljski grof Buborovski jo iv
i da nisu razvedeni. Vodianer pie da je itao moja pisma, odobrava moje razloge, ne
trai odlaganje i tako e tatsban sve zavriti za 13. avgust.

27. jul
ukovi je ponovo doao, trai Teodorovia. Kae da je bio kod Orekovia koji
mu je priznao da se prilikom svog drugog putovanja sastao u Pragerhofu s generalom
Vagnerom. Sigurno je, dakle, da ova dvojica, znai s jedne strane trosmajerova stranka a
s druge stranka nadvojvode Albrehta, o neemu razbijaju glavu. Orekovi je rekao jo
toliko da u Beu postoje planovi za zauzimanje Bosne. 187 U Bosnu je otilo 80 trapova
pote. Piem Beli Orciju, molei ga da dejstvuje tako da vlada usvoji gledita izneta u
mom izvetaju. Dolazi Fedor Nikoli. Ve je i on uo za produenje roka i ljuti se zbog
toga.

28. jul
Fedor Nikoli govori da je preko tajnlehera ispitao da li Belimarkovi prima novac.
Odgovor je bio potvrdan i on mu je sad obeao, takoe preko tajnlehera, 100.000 franaka
ako se bude zaloio za njega. U prakom listu Politik objavljen je o srpskoj eleznici
jedan lanak, u kome se napada tatsban, a Nikoli prikazuje kao poverenik tatsbana.188
Na ovo sam u Nikolievo ime sastavio odgovor, u kome on izjavljuje da nije ni
predstavnik ni poverenik tatsbana, i taj smo odgovor, poto ga je on potpisao, poslali u
Prag. Odlazim Blaznavcu:
 213

a) Saoptavam mu one delove iz izvetaja koji su po njih povoljni. Kae da je rok

produen do 12. oktobra. Iznosim mu koliko je to tetno, sada je stvar mogla biti odluena
i pred Portu su mogli istupiti s gotovom koncesijom. Molim ga da me upozna sa
dokumentima u vezi sa koracima koje je srpska vlada preduzela kod Porte u stvari
eleznice i on mi to obeava.
b) Govori o Omladini i veoma je napada, naroito to ove godine hoe da odri
svoju skuptinu u Crnoj Gori. Kae da je Risti zbog toga pomalo zabrinut, ali on ba nije,
neka samo intrigiraju, to im nee biti od koristi. Za Miletia i njegove drugove izjavljuje
da ih oni, dodue, ne mogu obesiti, ali ako ih mi Maari obesimo nee se zbog toga u
Srbiji podii nijedan glas.
c) Saoptava mi da su odluili da nam preko Matena slubeno saopte Ustav koji e,
s francuskim prevodom u prilogu, poslati i Porti. (Ovo je, dakle, jedan od rezultata mog
delovanja.)

29. jul
Stie Teodorovi. Veoma je srean, sada je, dakle, doista mladoenja. Venanje e
po svoj prilici biti krajem septembra. Bio je sa verenicom u Trstu i u Veneciji. Dolazi
Mati i predaje mi tekst Ustava u obliku jedne knjiice. Pitam ga da li to ini u ime vlade,
odgovara da ovo vlada alje putem njega kao svog organa. Na slian e ga nain predati i
svim mojim kolegama.

30. jul
Poto e 1. avgusta biti prvi put istaknuta nova austrougarska zastava, poslao sam
Teodorovia Milivoju da dozna hoe li tom prilikom organizovati slubenu sveanost, kao
to je uinjeno kada je istaknuta zastava Savezne Nemake. Mati dolazi s odgovorom da
to ne mogu uiniti, jer su poasni plotuni uobiajeni samo prilikom otvaranja nekog novog
konzulata, takav je bio sluaj sa Konzulatom Savezne Nemake, poto je Pruski konzulat
sasvim ukinut. Kaem mu da u jo o tome razmisliti. Ovo sam rekao samo zato da bi bilo
lino.
Idem Ristiu:
a) Iznosim mu da smatram prirodnim da e sveana formalnosti sada izostati poto
su uobiajene samo prilikom otvaranja jednog sasvim novog konzulata. Na ovo aljivo
primeuje da mogu biti uveren da e veoma rado odrati ove formalnosti kada ovde bude
otvoren konzulat Maarske.
b) I on se o Omladini izjanjava slino kao Milivoj, samo ne tako otro. Okrivljuje
je za ono to se dogodilo u Karlovcima, upozorava me da u Granici i u Novom Sadu po
svoj prilici iz Bea agituju protiv Maarske.
c) Budui da je ministar Ceni otputen i umesto njega naimenovan izvesni Ili,
pitam ga zato se to dogodilo. Odgovara da je sam Ceni bio veoma lojalan, meutim,
 214

njegova je ena kao Garaaninova sestra mnogo intrigirala, a oni hoe da u nadletvima
vide samo proverene pristalice Obrenovia. to se tie Ilia, primeuje da je poten ovek
i nije prijatelj Omladine. Piem Lonjaiju i saoptavam mu jo neke podatke o pitanju
soli. Obavetavam ga o izvrenom odlaganju u stvari eleznice. Dobijam pismo od
Lonjaija, obavetava me da e radi prouavanja pitanja soli poslati ovamo odeljenjskog
savetnika Reznera. U stvari eleznice ponavlja da Maarska dotle nee dati vezu dok je ne
da Porta sa svoje strane.

31. jul
Bio je ovde Hercl da se oprosti, sutra definitivno putuje. Kae da stvar banke dobro
stoji. U pogledu eleznice, pak, naravno opet govori protiv Dravne eleznice i Nikolia,
to samo dokazuje da se ovoga najvie boji. Na kraju me moli da kod vlade zastupam
njihovu stvar u pogledu eleznice. Ono to sam uo od Hercla odmah javljam u pismu
Nikoliu i naroito mu preporuujem da pokuaju pridobiti Hadi-Tomu.

1. avgust
Dolazi akt od Bajsta; on deo ustavnog pitanja koji se odnosi na Portu shvata upravo
kao ja u svom izvetaju. Prema tome Bajst misli da Porta nema prava da ini tekoe,
samo savetuje da u prijateljskom tonu upozorim Namesnitvo da, moda, saopti Porti
novi Ustav. Ovaj akt je pisan 29, dakle onog dana kad je moj izvetaj prispeo u Be. 189
Bilo da su ga itali u Ministarstvu, bilo da nisu, ovo je u oba sluaja veliko zadovoljenje
za mene, jer izraava potpuno moja gledita. U pogledu davanja saveta Namesnitvu ve
sam ranije sam od sebe postupio. Takoe od Ministarstva dobijam potanski ugovor
ratifikovan od strane Bajsta. Treba da mi Namesnitvo preda slian primerak sa svojom
ratifikacijom.

2. avgust
Danas u podne dolazi mi u posetu Miklo Blakovi s Gusti eneom.

3. avgust
Predajem primerak potanske konvencije lino Milivoju. Tom prilikom proitao sam
mu i prekjue dobijeni akt, koji je kod njega, kao to se moe zamisliti, izazvao veliku
radost. Odlazim Joaninijevima da posetim Joaninijeviinog oca M. Heringtona, koji je
prekjue stigao sa zetom. Razuman Amerikanac, jo u dobroj snazi.

4. avgust
Idem da posetim Longvorta. Upravo nalazim tamo Levija. Govorimo o pitanju
Jevreja. Iznosim miljenje da je pitanje bilo pogreno, neka mi, meutim, pokau nain
kojim se neto moe postii i ja u biti prvi koji u ga primeniti. Levi, kao uvek, govori
 215

veoma vatreno i s velikim preterivanjem, pominje korak sila zatitnica, zajedniku notu,
naine prinude. I Longvort se raspaljuje, esti se protiv Srba, kae da su on i Engelhart ve
dobili uputstva od svoje vlade i da u ih sigurno i ja dobiti. uvi to, otiao sam odmah
Engelhartu i rekao mu ta sam uo. Jako se ljutio to je Longvort ispriao pred Levijem da
je dobio instrukcije. Ja sam zatim govorio protiv Levija i nastojao da ga naslikam kao
pruskog agitatora. Proitao mi je uputstvo dobijeno iz Pariza, obeao da e Longvorta
opomenuti da bude umeren i zamolio da mojoj vladi podnesem izvetaj u vezi s ovim,
kako me Levi ne bi pretekao i izdejstvovao u Beu instrukcije. Budui da je vreme
vanredno loe, sedim s Blakoviem skoro uvek u sobi, samo smo se danas pre podne
izvezli u Topider, Koutnjak i Rakovicu.

5. avgust
Ujutro polazim s Mikloem Blakoviem i eneom u Oravu, da im pokaem
katarakte. Uvee u 9 asova stiemo u Oravu, gde sa tekom mukom dobijamo neku
bednu sobu, toliko je sve puno.

6. avgust
U tri sata ujutro polazimo natrag. Miklo i Gusti izlaze u Bazjau, a ja idem dalje do
Beograda. Teodorovi javlja da je od Vodianera stigao iz Pariza nekakav nejasan
telegram, on ga je razumeo tako kao da se interesuje za odlaganje. Da bi bio sigurniji
pisao je Blaznavcu i poslao telegram, pitajui ga ta je njegovo miljenje. Blaznavac je
odgovorio da ga i on tako razume kao da se raspituje za odlaganje, i zato mu treba
odgovoriti da je rok za predaju produen do 12. oktobra. Teodorovi je tako i telegrafisao.
Od Ministarstva iz Bea dolazi akt, u kome me upozoravaju da se u Bugarskoj opet
pojavljuje pokret. Tom prilikom upozoravaju me i na to da izvesni Mauri, koji tvrdi da je
sa mnom u vezi, a i ukovi, kada je bio u Ruuku, kao da su izjavili da e Austrija
pomoi ovaj pokret. To je sigurno rezultat optubi Volfarta i Bubenika, a moda i ishod
jedne intrige udeene od strane Proke-Depona i Volfarta protiv mene. Ako, ve u
pokuati da izigram tu gospodu.

7. avgust
Piem Vodianeru i u pismu mu saoptavam produenje roka. Odgovaram na pismo
konzula ulca. Kod mene su ruali Heringtoni, Joaninijevi, Longvortovi i Engelhart.

8. avgust
Posetio me Risti. I njemu sam proitao Bajstov telegram. Bio je vanredno
zadovoljan njime i molio me da izrazim Bajstu njihovu zahvalnost. U stvari eleznice
molim i njega da predaju to pre dokumenta koja se odnose na korake koje je Srbija
preduzela kod Porte. To mi obeava. Nikoli odgovara na moje pismo. Veoma bi voleo
 216

da pridobije Hadi-Tomu, ali to se moe samo novcem, a on mu ne stoji na raspolaganju.

Saoptava da Belimarkovi dolazi u Be, gde e s njim konferisati. Dalje me upozorava da
Vatmanovom inenjeru hoe da daju kao pratioca za pokazivanje trase istog podoficira
koji je vodio Dona. Moli me da ga pridobijem, ako se moe. Iz ovoga vidim da srpska
vlada ne postupa iskreno, na svaki nain govoriu s Milivojem.

9. avgust
Posetio sam Stevu, s kojim imam posla zbog jednog privatnog potraivanja protiv
kneevog oca. Steva nudi za menicu 50%.

10. avgust
Dolazi k meni dr Rozen. Kae da namerava da izdaje jedan nemaki list i pita me da
li elim da na njega vrim uticaj putem subvencionisanja. Obeavam mu da u pisati u
Be i preporuiti ovu stvar. Piem ukoviu da smesta odgovori da li je dao onu izjavu.
Od Prokea dolaze dva telegrama, jedan je odgovor na moj izvetaj, odobrava moja
gledita, a drugi govori o eleznici. Fedor Nikoli pie, prilaui jedno pismo za
tajnlehera, u kome ga poziva da nastoji da pridobije Hadi-Tomu. Nikoli je otputovao u
Lucern. Risti alje notu Namesnitva upuenu poetkom godine Porti u stvari eleznice
i odgovor velikog vezira. Po podne sa Joaninijevima na Vraar, gde igramo kriket.

11. avgust
Danas pre podne prisustvovao sam ispitima odranim u katolikoj koli. Piem
Beli Orciju i predlaem da subvencioniu list dr Rozena sa 200300 forinti meseno.
Maarsko ministarstvo finansija obavetava me da su poslali savetnika po imenu Reznera
da proui pitanje srpske i bosanske soli. Zajedno s Teodoroviem ruam kod Joaninija,
ostajemo tamo skoro do 11 asova uvee.

12. avgust
Bio je kod mene ujto, savetnik Ministarstva finansija iz Budima. Predaje mi
gomilu spisa za Reznera, koji e kasnije doi ovamo.

13. avgust
Idem u posetu Orekoviu, ali ne mogu da razgovaram s njim jer nismo sami, kae
samo toliko da e uskoro verovatno opet otputovati. S porodicama Joanini i Herington
ponovo igramo kriket na Vraaru. Pie Bela Orci da je kod njega bio Kackovski i strano
me pohvalio kako sam ga ljubazno primio i kako sam obrazovan ovek. Govorio mu je
svata i o Srbiji, naroito da protiv tatsbana agituju u Granici, to je, uostalom, istina.

14. avgust
 217

Dolazi k meni Milo Popovi. Poto jo nisam dobio iz Budima 250 forinti, dajem
mu ih od svog novca. Strahovito je oajan zbog miletievskih agitacija i boji se da e
uskoro neto izbiti. Smatra da treba agitovati protiv njih, naroito bi na skuptini
Omladine, koja treba da se odri 5. septembra u Kikindi, trebalo izazvati neki skandal. Za
ovo bi on smatrao podesnim Stevu, gostioniara Srpskog kralja. Kae da je bio kod
njega Orekovi i rekao mu tako neto kao da e se u Granici u najskorije vreme neto
desiti. inim nekoliko poseta, zatim idem ponovo na Vraar, gde se sastajem s
Joaninijevima i nekoliko sati igramo kriket. Piem Beli Orciju i pitam ga koliko e mi
povisiti platu, dalje da li je akt koji sam dobio u stvari Ustava zainjen pre ili posle mog
izvetaja. Ovo pismo nosi sa sobom Teodorovi, koji sutra ide u Be da kupi potrebne
stvari za enidbu. Volfart alje kopiju jednog izvetaja Konzulata u Vidinu, koji se tie
jednog bugarskog glavara Hoda Todora.

15. avgust
Jutros je Teodorovi otputovao u Be. inim nekoliko poseta, ruam kod
Joaninijevih, zatim na Vraaru igramo kriket. Pie Laci Seenj i pominje da je silno
zauzet u Delegaciji, naroito zbog pitanja Granice i da bi iz ovog mogao jo da izraste
ozbiljan sukob, naroito to sam car nee da popusti. Andrai se vrlo odluno dri. Odmah
mu odgovaram, razlaui nadugako naroito tezu da time to bi Granica bila ukljuena u
Maarsku-Hrvatsku nita ne bi bilo dobijeno, jer je najvanije da pridobijemo simpatije
Granice, koja se sada, usled agitacije beke reakcije, okrenula od nas. Zato bi, meutim,
trebalo organizovati efikasnu agitaciju irokih razmera, ije bi se rukovoenje trebalo
poveriti nekom vetom licu. Piui to mislio sam na sebe, ali nisam pomenuo ni Seenju.
Pozvao sam ga da proita moje pismo Andraiju, ako smatra da bi to bilo dobro.

16. avgust
Ruam s Engelhartom i Vatsonom kod Joaninijevih. Od Bajsta dolazi uputstvo (s
jednim telegramom engleskog Ministarstva upuenim Longvortu) da u saglasnosti s
mojim francuskim i engleskim kolegama uinim to se moe u interesu Jevreja, ali da
prema srpskoj vladi ne idem dalje od davanja prijateljskih saveta.

17. avgust
Odlazim Ristiu i kaem mu da sam od Prokea saznao da mu Gruji ne saoptava
sve to ini u interesu eleznice, a bilo bi veoma korisno kada bi saraivali. Risti
primeuje da je Gruji veoma boleljiv i zato nije mogao otii Prokeu, ali e mu ponovo
biti naloeno da u ovoj stvari sve saoptava Prokeu. Moli me da iz ovog razloga
opravdam Grujia kod Prokea. Dalje govori da je Gruji predao srpski Ustav Aali-pai,
koji je jednostavno zahvalio na tome i nije stavio nikakvu drugu primedbu. Idem kod
Jakia, koji e na svom putu u inostranstvo provesti nekoliko dana i u Peti. Dajem mu
 218

preporuku za Gorovea i Teta. Posetio sam Betana, kome se u lovu dogodila mala
nesrea, a vee sam proveo kod Joaninijevih.

18. avgust
Ceo dan provodim kod kue, radei na trgovinskom izvetaju.

19. avgust
Dolazi Mati i predaje mi od strane srpske vlade ratifikovanu potansku konvenciju.
Zatim pominje da je Gruji ve bio kod Prokea i saoptio mu svoja uputstva, ali u isto
vreme smatra da bi bilo dobro kada bi Proke dobio u stvari eleznice telegram od nae
vlade, s nalogom da ga proita velikom veziru, jer ivom reju moda ne izlae stvar
sasvim onako kako bi trebalo. Odgovaram da ja u tom pogledu ne mogu nita uiniti, ali
neka budu mirni, sa nae strane se ini sve. Piem izvetaj Bajstu i Prokeu u stvari
eleznice prikazujui njeno sadanje stanje u Srbiji. Dobijam pismo od Bele Orcija, pie
da bi u cilju subvencionisanja Rozenovog lista bilo potrebno da znaju njegov program i
zato, ako je mogue, da im ga poaljem, a toliko koliko sam ja predloio, ne mogu dati.
Pisao je Teodorovi da je bio kod Orcija i govorio s njim dva sata. O njihovom razgovoru
obavestie me opirnije ivom reju. Veeras stie Majo Faj, koji e verovatno provesti
ovde nekoliko dana i za to vreme strahovito mi dosaivati.

20. avgust
Teodorovi je opet pisao. Bio je kod Depona i s njim se dogovorio naroito o sluaju
Mauriukovi u Ruuku. Poto je izvetaj o ovome problemu poticao od Volfarta,
veruje da mu je uspelo da ubedi Depona koliko je Volfart neispravno i nekolegijalno
postupio kada je, ne pitajui me, odmah javio Ministarstvu, i da je to s njegove strane
sigurno samo ljubomora u odnosu na mene. Inae se Depon veoma laskavo izrazio o meni,
ak, kako ree, i Proke je pohvalio moj izvetaj o srpskom Ustavu.

21. avgust
Naavi se s dr Rozenom na ulici, pozivam ga da mi poalje svoj program, to on i
obeava za sutra. Zbog zapostavljanja Izraeliana u srpskom Ustavu dobijam od Bajsta
telegram u kome me ovlauje da u tom pogledu, savetujui se s Engelhartom i
Longvortom, preduzmem kod srpske vlade korake koje smatram za shodno, ali da ne
prelazim granice prijateljskog savetovanja. Saoptavam ovo Engelhartu, odluujemo da
emo se posavetovati s Longvortom kada se bude vratio iz Mehadije. Kaem Engelhartu
da bi moda bilo dobro uvui i Doska, neka se Srbi i Grci ljute radije jedni na druge, a
zatim i Rozena, koji e ili dobiti uputstva od svoje vlade da nam se prikljui i tada e nai
koraci biti upeatljiviji, ili nee, a u tom e se sluaju Pruska pred Evropom prostituisati.
O ovome emo jo razmisliti. Vee provodim kod Rozenovih, s Joaninijevima i
 219

Heringtonovima, gde smo se ja i Roza Herington malo udvarali jedno drugome.

22. avgust
Budui da je roendan kneza Milana odlazimo u crkvu, a odatle u dvor, gde, poto
sam sada ja doajen, pozdravljam kneza, veoma kratko, ali zato ne bez svake pristrasnosti.
Piem izvetaj o stvari ukovi u Ruuku i poriem svaku vezu s Maurijem, a
ukovia pokuavam da opravdam na osnovu jednog njegovog izvetaja, ne tedei, iako
na vrlo lep nain, Volfarta od zajedljivih bonih udaraca. 190 Ruam kod Joaninija,
provodim tamo i vee. Poto je dr Rozen poslao svoj program, prilaem ga jo kasno u
no jednom pismu upuenom Orciju, preporuujui mu ponovo subvencionisanje.
Preporuujem mu da ima u vidu i stvar ukoviMauri. Slino piem i Teodoroviu,
pozivajui ga da ode Orciju i da mu razjasni stvar ukoviMauri, kao i Deponu.

23. avgust
Doao je odeljenjski savetnik Ministarstva finansije Rezner. Dugo govorimo o
predmetu soli. On potpuno odobrava moja gledita izloena u izvetaju napisanom
Lonjaiju i eleo bi da se oslobodimo Flea. Od Mari Rabatinski, koja je u Baden-
Badenu, ve 3 nedelje nisam dobio pismo i ova me je stvar zaista bolela. Danas je najzad
pisala, navodei kao razlog za utanje da je morala da ide u Vizbaden, gde je nekoliko
puta pevala, a zatim je nainila jedno putovanje Rajnom. Znam sigurno da je ne volim, pa
ipak se ne mogu pomiriti s milju da raskinem s njom, ili da me ba ona ostavi. Za sve
ovo vreme Lajo Faj je bio ovde i mada nisam mnogo mario za njega, ipak mi je
dosaivao. Sutra se sprema da ide i molio je novac, ispriavi neku priu da je naduvao
neku enu pa njoj hoe da da, a veoma ga je sramota. Dao sam mu 100 forinti.

24. avgust
Lajo Faj je otputovao ali se, to me je veoma naljutilo, vratio, jer brod za Bazja ne
ide danas nego tek sutra. Pozivam tajnlehera i predajem mu Nikolievo pismo. Dugo
razgovaram s njim u stvari eleznice. Naroito preporuujem da nastoji da pridobije
Hadi-Tomu, Ristievog tasta, i pozivam ga da iri dva gledita: a) Da e od svih drutava
samo Nikolievo imati sedite u Beogradu, a svi ostali u Peti ili Beu. i b) ako eleznicu
ne dobije Nikoli, srpska eleznica e biti ukljetena meu tatsban, jer kod nas e je
dobiti tatsban, a trudiemo se da je dobije i u Turskoj. Rezner rua kod mene.
Poruujem da dou k njemu Panajotovi i Maler da s njima razgovara o predmetu soli.
Poto hoe da putuje malo i po unutranjosti zemlje, obeavam mu da u, ako se samo
bude moglo, nabaviti od vlade preporuku. Odlazim namesnicima, nalazim Milivoja i
Ristia i molim od njih preporuku za Reznera, koju vrlo spremno obeavaju, jo danas e
je poslati. Blaznavac pominje da je u nekom bekom listu itao da emo poslati kneza
Mensdorfa da pozdravi ruskog cara i to ih sada jako tangira, jer i Turska alje nekoga,
 220

vojvoda je Karlo lino otiao, samo ga Srbija ne pozdravlja. Trudim se da ih umirim, ali
mi ba nije mnogo stalo ako ih to tangira.

25. avgust
Lajo Faj sad ve konano odlazi. Idem kod Ristia: a) Saoptavam mu mirerov
program koji je ostavio kod mene i preporuujem mu da ako hoe da unaprede stvar
trgovinskog ugovora zatrae od nas da obrazujemo jednu meovitu komisiju. To e i
uiniti, traei da Beograd bude sedite za savetovanja, no mi zatim da predloimo Petu i
oni e to odmah prihvatiti. b) Od konzula u Vidinu ulca dobio sam danas izvetaj, po
kome je na bugarsko-srpskoj granici izvrena od strane Srba povreda granice u blizini
grada Avlije. Asiz-paa je ovo javio Carigradu. Pitam Ristia u emu je stvar. Kae da im
je ve i turski guverner u Ruuku uputio pitanje. Oni su se odmah obavestili kod
naelnika, izgleda da su Srbi hteli samo da postave granini stub kraj jednog bunara koji
su svojatali Turci. Inae, naredili su da se stvar i dalje istrauje, uverava me da nema ni
govora o namernom sukobu. O ovoj stvari piem izvetaj u Carigrad i u Be. Idem u
posetu Cukiki, razgovaramo o Teodorovievoj verenici, opisuje je kao razmaeno
stvorenje koje voli da fantazira i uvek neto uobraava. Ruam kod Joaninijevih i
provodim kod njih i vee. Kasnije dolaze i Engelhart i Vatson.

26. avgust
Dolazio je Trojanski s nekim lekarem po imenu Gubastov, koji odlazi u Vidin kao
vicekonzul. Poto nisam bio kod kue, nisam se mogao s njim upoznati.

27. avgust
S Joaninijem i Heringtovima idem u Rakovicu, gde je narodna sveanost. Zatim
ruam kod Joaninijevih. Sutra Heringtonovi putuju, Joaninijevi e ih ispratiti do Bea. U
povratku otud provee nekoliko dana u Peti, kada u, ako se bude moglo, i ja tamo otii.
Roza ne ide sada u Ameriku, vratie se u Beograd i ostae ovde jo nekih dva meseca.
Piem Fedoru Nikoliu da poto su sada u Beu u toku pogaanja o turskoj eleznici, bilo
bi dobro kada bi i on tamo doao.

28. avgust
Ujutro pratim Joaninijeve i Heringtonove do Zemuna. Istim brodom otiao je i
Ban. uo sam da ide u Prag na Husovu sveanost. Pitao sam ga da li je istina, rekao je da
jeste i da je on lino dobio nalog. Vee provodim kod dIstrije, gde se upoznajem s
Gubastovim.

29. avgust
Fedor Nikoli pie da poto sada ne moe nita da uradi u stvari eleznice, ide na
 221

dve nedelje u Italiju. Naravno, nije dobio moje pismo.

30. avgust
Piem Beli Orciju, iznosim neke podatke o Kackovskom, koje sam uo od Ostoje.
Dalje mu saoptavam zabrinutost namesnika zbog Mensdorfove misije. Vatson tvrdi da
je narodna vojska prilikom svog novog uniformisanja dobila injele iz Rusije i on veruje
da je to bilo besplatno. O ovom treba da se jo podrobnije informiem.

31. avgust
Posetio sam Joaninijevu enu koja je rekla da je ovih dana bio ovde neki trgovac iz
Dubrovnika s porodicom i neki drugi (Opujovi) iz Trsta, odseli su kod Tomanije, a ruali
su i kod kneza. Prilikom odlaska Opujovi je rekao poruniku Franasoviu ovo: Maari i
Nemci prepiru se oko nas, zato ne doete vi da nas uzmete. Da li Srbi, ili pre Ristievi,
poinju sada da koketiraju s naim Slovenima? Dobijam telegram od Prokea,
obavetava me da je zajam turske eleznice u Beu zakljuen i da je Daud-paa u vezi s
tim ve stigao u Istanbul. Po Prokeovom gleditu, poto je Porta u naelu prihvatila
elezniku vezu sa Srbijom, im glavna pruga bude trasirana pristupie odmah i njenoj
izgradnji.

1. septembar
Odlazim Tomaniji i u razgovoru doznajem da su Opujovievi stvarno kod nje bili
odseli. Dalje ovu nedotupavnu staricu nisam hteo da pitam. Poto su Longvortovi stigli,
idem da ih posetim.

2. septembar
Pozvao sam Miloa Popovia i poverio mu da se raspita ta su traili ovde
Opujovievi i da li je istina da je narodna milicija dobila injele iz Rusije. On mi zatim
saoptava da Milivoj alje na skuptinu Omladine u Kikindi etiri agenta, meu njima i
vlasnika Srpskog kralja, da tamo izazovu skandal protiv Miletia. Ovom poslednjem
dao je 500 f. U Kikindi e pokret protiv Miletia poeti izvesni ore Radak, advokat, i
njega e potpomagati Arkadije Mirkovi. Dalje, Milivoj je u poslednjem broju
Vidovdana tampao jedan svojeruno napisani lanak protiv onih koji su na kongresu u
Karlovcima oponirali.191 Naravno, naloio je Popoviu da o tome ne govori nikome. Zatim
Popovi saoptava da je Mileti bio u Beu kod Kuna, s molbom da se Granica obrazuje
kao posebna teritorija. Po povratku kui Mileti je isplatio veliki deo svojih dugova.
Zastava ima 400 pretplatnika, osim toga besplatno se deli 600 primeraka. Otkud za sve
ovo novac, ako ne iz Bea? Dimitrijevi u Etveevom Ministarstvu potajno je takoe
ovek reakcije. Piem pismo Andraiju, izlaui na osnovu podataka koje sam uo od
Popovia, kao i na osnovu sastanka Orekovia i Vagnera, te planiranih reformi i prodaja
 222

u Granici, svoje ubeenje da su beka vojna stranka i hrvatsko-srpska opozicija sklopili

protiv nas savez. Saoptavam Milivojev plan protiv Miletia u Kikindi. Piem izvetaj
Bajstu obavetavajui ga da je Namesnitvo sa zahvalnou primilo saoptenje telegrama i
da sam ja privoleo Namesnitvo da slubeno saopti Ustav.192 Bio je kod mene srpski
kapetan Aleksandar Nikoli. On hoe da napusti slubu kod Srba i kod nas potrai
inenjersku slubu. Sad ide u Petu i u Be i moli da mu dam preporuke za Holana i
Vodianera. Obeavam mu za sutra, a uvee sam ih i napisao.

3. septembar
Odlazim pre podne u Zemun da posetim generala i njegovu porodicu. Tamo i ruam
i tek pred vee se vraam.

4. septembar
Dolazi Teodorovi i kazuje sledee stvari:
a) Filipovi, hrvatski poslanik u Maarskom parlamentu inae advokat u Vukovaru,
rekao mu je da Miletievi raspolau sa veoma mnogo novaca. Ne veruje da dolazi iz
Rusije, nego ili iz Bea ili od nekog revolucionarnog komiteta. Hvalio je Rauha da je
pametan ovek ali da ne poznaje svoje inovnike i da je trenutno broj njegovih stranakih
pristalica veoma malen, jer je protiv njega ne samo opozicija nego i svi oni koji su eleli
slubu a nisu je dobili. Veruje da e ukoliko iz Bea ne budu intrigirali Rauh uspeti da
dobije majoritet jour na sledeem zasedanju Sabora, ali ako iz Bea budu intrigirali,
bezuslovno e opozicija doi do majoriteta. Naroito je u Sremu veliko otuenje, izazvano
nespretnim i uvredljivim ponaanjem niih inovnika.
b) Pukovnik Kenig (koji u Ministarstvu rata rukovodi odeljenjem za Granicu)
veoma negoduje zbog rasputanja dva puka, a naroito zbog toga to njega nisu ni pitali.
Njegov plan je bio da u Granici ostvari autonomistike reforme, da gradi eleznice,
kanale, i da je to uspelo onda bi bio siguran da se aneksija ne moe sprovesti. Koliko samo
bude mogue usprotivie se tome da se Granica deo po deo anektira. U ona dva puka koji
treba da budu rasputeni sada sastavljaju peticije u tom smislu da se oni, dodue,
pokoravaju, ali zato smatraju opravdanim i zakonitim samo ono to oni sami, zajedno s
ostalima u Granici, odlue o svojoj sudbini. Kenig dobro zna da se sve ovo deava pod
Andraijevim uticajem i hoe da se tome, ako se bude moglo suprotstavi. Knez
Mensdorf koji je naimenovan za zapovednika u Zagrebu, ve je hteo da otputuje, ali zbog
primedbe pukovnika Keniga da e sada biti ustolienje bana, otii e tek kasnije, da ne bi
morao da uini pozdravnu posetu banu. Isto tako je Kenig odredio i to da se pri instalaciji
bana ne sme odrati nikakva naroita vojna ceremonija. Inae, prema Kenigu, koji je u
svojim rukama koncentrisao rukovoenje celom Granicom, i ministar rata osea izvesnu
ljubomoru. Ovo je potvrdio i pukovnik Zetlaukal, koji je za Andraija izjavio da on i jeste
jedini ovek u Austriji koji jasno zna ta hoe i zato anje uspehe.
 223

c) Ivi iz Zemuna, bio je s jednom graniarskom deputacijom kod cara, to inae

znam ve iz novina. Zanimljivo je samo to da Ivi jo ne zna kada e moi napustiti Be,
to ukazuje na to da i posle carevog odgovora neprestano rade, nesumnjivo s
protivmaarskog gledita.
d) U sluaju ukoviMauri i Depon je potpuno uvideo da sam bio u pravu i da
Volfart nije ispravno postupio.
e) Vranicani je pomenuo Teodoroviu da ja sa Andraijem imam posebnu ifru.
Zaboravivi da ona stvarno postoji, Teodorovi je ovo porekao. Okolnost da Vranicani
ovo zna ukazuje na to da se telegrami iz Zemuna alju u Be.
f) U stvari jurisdikcije doznao je toliko da, poto se maarski i austrijski elaborat
jako razilaze, hoe da povere Bajstu i Andraiju da odlue da li je vanije politiko ili
pravno gledite. Ako je to ono prvo, prihvatie maarski elaborat kao mnogo iri.
g) Osim toga saoptio mi je jo vie sitnijih, manje zanimljivih stvari.
Sutra nameravam da putujem u Petu da se sastanem s Joaninijevima i zajedno s
njima vratim natrag. Ovo inim samo zbog Roze Herington, a zaista ne znam zato, jer
jedva da bih mogao rei ak i to da mi se svia, barem ne naroito i uopte ne vie nego
mnoge druge, zbog kojih ne bih nainio nijedan korak.

5. septembar
Ujutro polazim za Bazja. Na brodu nalazim profesora Bokovia. Mnogo govorimo
o novom Ustavu, proizlazi da Omladina nikako nije zadovoljna s Ustavom i sa sadanjim
pravcem vlade. Popodne stiem u Bazja i otuda polazim u 6 asova.

6. septembar
Ujutro se kod Cegleda sreem u vozu s Lonjaijem. Govorimo o Granici i saoptavam
mu Kenigove izjave, za koje nalazi da su veoma zanimljive. U devet asova stiem u
Petu, gde odsedam kod mame. Odmah sam potraio Joaninijeve, koji su ve u Peti i
veliki deo dana provodim s njima.

7. septembar
Ujutro odlazim Andraiju, ali poto se sprema ministarski savet ne mogu da govorim
s njim. Samo s Goroveom razmenjujem nekoliko rei i molim ga da zavri to pre
trgovinski ugovor. Popodne odlazim Andraiju i predstavljam mu Joaninija, koji zatim
uskoro odlazi. Ja ostajem i razgovaramo dva puna asa. Najpre mu ja saoptavam intrige o
Granici, Kenigove izjave, Miletieve veze, a zatim mi on opisuje situaciju i naroito
naglaava izvesnost da e nas Rusija napasti im zavri svoje eleznice. Glavna je stvar da
u borbi budu prema junim Slovenima zatiena kako naa, tako i turska lea. Radi toga
treba sasvim pridobiti Srbe. Njih se moe sasvim pridobiti samo preputanjem Bosne.
Njeno preputanje je ugaoni kamen nae junoslovenske politike, bez toga gradimo na
 224

pesku. Ovu stvar treba, dakle, ponovo postaviti, svejedno ta o tome misle u Beu i
Carigradu, on e ve nastojati da na oba mesta pridobije nadlene. Meutim, treba da Srbi
sami iniciraju stvar. Toga radi trebalo bi ih pitati kakav stav ele da zauzmu za vreme rata
s Rusijom, polazei od ovog pitanja, moglo bi im se staviti do znanja da e nagrada za
njihovo odgovarajue dranje biti Bosna, zbog koje ve sada oni sami preduzimaju
korake. Treba ih upozoriti da e ih u sluaju da pobedi Austrija, a oni su sa Rusijom,
ekati veoma alosna sudbina. Na moja pitanja: ako bi Srbija htela da sklopi s nama
odbranbeni i napadaki savez da li bi to bilo mogue s obzirom da je pod turskim
sizerenstvom Andrai odgovara da e on to izvesti; dalje, ako bi Milivoj eleo da bude
knez193 da li bi se on sloio s time, kae da nema nita protiv. Sprovoenje ovih stvari bie
sada moj zadatak.
Vertei saoptava da je od Ministarstva spoljnih poslova doao akt da su voljni da
daju subvenciju od 1500 forinti Rozenovom listu koji sam preporuio, ako i Andrai neto
doda. Na moj predlog Andrai odluuje da da 600 forinti, ako beka vlada da 1200.
Vertei mi jo kae da je Kogalnianu kada je bio u Peti, ponudio Andraiju
prijateljstvo Vlake i obeao da e prilikom otvaranja Skuptine dati izvesne prijateljske
izjave o Maarskoj.

8. septembar
Sastajem se s Etveem, govorimo o srpskim stvarima. Kae da e raskid do koga je
dolo na kongresu u Karlovcima smanjiti Miletievu stranku i da Srbi u Maarskoj
poinju da se izjanjavaju za patrijarha tek od kada je u Vidovdanu objavljen lanak u tom
smislu. Nalazim se i s Gidom Radaijem mlaim. On je za vreme skuptine Omladine
proveo nekoliko asova na stanici u Kikindi. Kada su to saznali, miletievci su otili da
konferiu u jedno susedno selo. Zna da je tamo bilo izaslanika iz Beograda, ali ne zna da
se neto dogodilo.

9. septembar
Odlazim Reku i svoje dve menice, koje dospevaju 14. oktobra prolongiram do 14.
novembra. S Deeom Silaijem govorim o suenju Karaoreviu. On ima oseanje da
e ga sud konano osloboditi. Izraavam gledite da bi stvar trebalo makar odugovlaiti
dok se strasti ne stiaju i cela stvar ne izgubi svoj znaaj. Odlazim Goroveu i tamo s
njim i s mirerom raspravljam o trgovinskom ugovoru koji treba da se zakljui sa
Srbijom. Gorove obeava da e odgovor na zahtev srpske vlade to pre poslati. Osim toga
sporazumeli smo se u tome da bi pre poetka redovnih pregovora srpska vlada poslala
gore nekoliko strunjaka u maarsko Ministarstvo radi potrebnog informisanja i
diskutovanja o osnovnim principima. Za vreme boravka u Peti veliki deo vremena
provodim s Joaninijevima, hodajui s njima ovamo-onamo.
 225

10. septembar
Ujutro odlazim zajedno brodom s Joaninijevima. Na brodu nalazim Bana, koji se
vraa iz Praga sa Husove sveanosti. Pria da ga je iznenadila sloga i razumnost eke
nacionalne stranke. Sada se pokazuje znatna simpatija prema Rusima, ali to koriste vie
samo kao presiju protiv ruske vlade.

11. septembar
Jo sam spavao kada je u Novom Sadu Majerfi (Radaijev agent) upao kod mene,
rekavi da e Radai odmah doi, eli da govori sa mnom, a zatim upitao da li je Milivoj
poslao u Kikindu Stevu Mirkovia da agituje protiv Miletia! Meutim Radai nije stigao
dok smo mi tamo stajali i brod je krenuo. Stiem u podne u Beograd. Teodorovi
saoptava da je bio kod Milivoja, koji je u pogledu novog senata izjavio da e u njega biti
izabrani za lanove samo oni koje bi i knez Mihailo izabrao. U pogledu eleznice kae da,
poto turska eleznica nije uspela i tako nisu sigurni za vezu, ne zna hoe li davati
koncesiju, a ako je i budu dali i onda e to biti samo uslovno. Pozivam dr Rozena i
saoptavam mu da je subvencija obezbeena i tako moe poeti s izdavanjem svoga lista.

12. septembar
Dolazi dr Rozen i javlja da svoj list opet ne moe da izda jer ga je Risti ponovo
prevario, uskratio mu je svoju potporu, rekavi da ovakav list nije ni potreban i on (Rozen)
bi svoju delatnost mogao drugde i drukije bolje ostvariti. Zbog toga piem Verteiju da
subvencija nije vie potrebna. Odlazim s Longvortovom enom u Zemun da posetimo
enske lanove generalove porodice. Vraamo se u jedan sat. Milo Popovi dolazi k
meni s veu da je izmeu Omladine i ovdanje vlade dolo do nagodbe, da su hukanja
protiv Miletia opozvana, a i Milivoj je izjavio da ako Maarska bude uvuena u sukob s
nekim, Mileti je jedini ovek koga e Srbi sluati. Doneo je nekoliko srpskih listova u
dokaz da poinju da dre stranu Omladini. Rekao je da je bio kod njega Orekovi i rekao
mu da ne pie protiv Granice, jer tamo oni agituju. Sve je to na mene veoma neprijatno
delovalo, Popovi se, dodue, brzo uplai i obiava da sve vidi veoma crno, ali ipak moe
biti neto na stvari, a to bi upravo sada dolo u veoma nepovoljnom trenutku. Ovo bi samo
bio dokaz da ruski uticaj raste i da Milivoj mora da odstupa pred Ristievim uticajem.
Dolazi Engelhart i donosi plan koji je izradio o naem postupanju u stvari Jevreja.
Prouiu ga kasnije. inim vie poseta, odlazim i Joaninijevima.

13. septembar
Dolazi Orekovi i kae da deputacija koja je pod Ivievim vostvom bila kod cara u
pitanju Granice zastupa u isto vreme i jedan konzorcijum koji hoe da kupi ume u
Granici, pa je u tom cilju upisao 4.000.000 forinti, a kod Viner Agrarbanke hoe da uzme
kredit od 20.000.000 forinti. Ovaj se konzorcijum sastoji veinom od lanova hrvatske
 226

opozicije, naroito Vranicanija, Mrazovia, Maurania, Vonine itd., koji i nisu iz

Granice ali kojima su u Beu obeali posao s drvetom samo da bi agitovali protiv
rasputanja Granice a sada to oni i ine. On, Orekovi, moli me da upozorim na ovu stvar
Andraija, da ne bi ovaj konzorcijum dobio ume. On (Orekovi) vie puta im je rekao da
ih u Beu samo zavaravaju i da ume nee dobiti, a ako ba hoe neka agituju kod kue
protiv Rauha i njegovog sistema, ali da ne sklapaju savez s Beom u pitanju graniarske
oblasti. Ne znam jasno kakav interes moe imati Orekovi da upravo njegovi sadanji
partijski drugovi ne dobiju ovaj posao. Prilikom odlaska je rekao: Ovi ljudi su iz
koristoljublja spremni da rade protiv razvojaenja Granice, ja to neu, jer dok Granica
ostaje pod vojnom upravom prema njoj u Bosni nee izkrsnuti simpatije, a ja hou
sjedinjavanje Bosne, zato je potrebno razvojaenje Granice. 194 Moe biti da je to pravi
razlog i zato bi hteo da se osujeti ak i poduhvat samih njegovih drugova.
Dolazi Longvort i razgovara sa mnom o jevrejskom pitanju. Izraavam gledite da
bih pre nego to bismo ita uradili veoma voleo da znam stav pruske i ruske vlade o tom
problemu, da bi evropsko javno mnenje videlo, ako odgovore sa ne, ko su oni koji
uskrauju svoju potporu. Ovo stanovite i on odobrava. Dolazi mi ula Majerfi,
novosadski agent grofa Gide Radaija, s pismom potonjeg, u kome me poziva da mu
saoptavam zanimljivosti koje doznam o preanskim srpskim stvarima. Majerfi zatim kae
da je bio kod njega Stevo i otvoreno rekao da ga je Milivoj poslao da agituje protiv
Miletia. Majerfi ve veruje da bi se ova individua najbolje mogla iskoristiti za Miletievo
ubistvo, naroito ako bi mu to Milivoj poverio, pa moli u tom pogledu moju pomo.
Govorim mu da ja od Milivoja u tom smislu nisam nita uo, sve sam ovo doznao od
drugih i zato mi je veoma teko da o tome neto kaem, uza sve to raspitau se. 195
Preporuuje da Radaiju u Novom Sadu piem na adresu apotekara Karolja Grosingera. S
njim je bila jedna veoma lepa tirolska pevaica, koju je takoe Radai preporuio i koja
hoe da s jednom horskom grupom doe na gostovanje u Beograd. Odlazim Ristiu:
a) Saoptavam mu ta smo svrili kod Gorovea i preporuujem da prethodno
poalju nekoga u Petu. Ovo smatra za ispravno i veruje da e poslati Mijatovia.
b) Veoma ali to je Karaorevi puten na slobodu. Nastojim da mu objasnim da
je to skopano s formama naeg sudstva.
c) Nadugo razgovaramo o stvari eleznice. I u tom pogledu nastojim da mu objasnim
da mi samo tada moemo energiko nastupiti kod Porte kada koncesija u Srbiji jednom
konano bude data, a dodajem jo i to da ukoliko ne bi dolo do stvaranja konzorcijuma za
turske eleznice, mi emo ih sami izgraditi od srpske granice na dalje, i tako Srbija ni u
kom sluaju ne moe da izgubi. Meutim, ako oni sada ne bi dali koncesiju mi ne bi mogli
dugo ekati i bili bismo prinueni da traimo drugi put, na primer, prema Vidinu. Risti
kae da o ovoj stvari treba dobro razmisliti, boji se samo velikog tereta za sluaj ako veza
ne bi bila ostvarena.
d) Govorimo o Grujiu, on odluno tvrdi da ovaj nee biti predsednik senata, ali jo
 227

ne zna hoe li se vratiti u Carigrad ili e biti lan senata. Zasedanje Omladine u Kikindi
okarakterisao je kao beznaajno, naravno, u tom pogledu njemu se ni najmanje ne moe
verovati. S Milivojem danas nisam mogao govoriti.

14. septembar
Odlazim u Zemun da posetim Matildu enei koja, kako je pisala, hoe sutra da
putuje u Petu, meutim, ne nalazim je i odmah se vraam. Poseuje me Bela Kormo iz
Novog Sada i kae da e uskoro doi ovamo s Gidom Radaijem. Piem andoru Ulmanu
molei ga da saopti Fedoru Nikoliu da je Julija Hunjadi otputovala u Vlaku da pouri
parnicu, dalje, ako moe neka doe to pre u Beograd zbog stvari eleznica, jer se srpska
vlada boji da da koncesiju, a ovih e dana stii neki kurlandski knez Biron, koji takoe
hoe da trai koncesiju. Odlazim Milivoju:
a) Zatekavi ga u novoj uniformi narodne vojske, pre svega hvalim ovu, on, pak,
kae da su u Austriji poruili 70.000 ovakvih uniformi. Iz njegovog govora razabrao sam
da su i injeli tamo napravljeni, tako, dakle, nisu doli iz Rusije. Odea jednog vojnika
staje 5 i 1/2 #. 40.000 e saiti u Austriji, a 30.000 u Srbiji.
b) I on se kao i Risti sa aljenjem izraava o putanju Karaorevia na slobodu.
Strahuje da e Karaorevi, a naroito Trifkovi ponovo intrigirati, i posledica e toga,
kako je rekao, biti ta da e morati proterati iz Srbije nekoliko lica za koja sigurno znaju da
su uestvovali u zaveri, ali ih do sada nisu hteli dirati.
c) Govorimo o Miletievoj stranci i o Omladini. I sada se o njima izjanjava kao do
sada, ak kae da je on i dejstvovao protiv Miletia. Veruje da je stranka Omladine u
raspadanju.
d) Zatim govorimo o interesima Srbije uopte, o austro-maarskom i ruskom
prijateljstvu i o bosanskom pitanju. Dajem mu na znanje da se, po mom miljenju,
pribliava vreme kada e se u tom pogledu morati neto uiniti, i dodajem da o ovome
elim s njim kroz nekoliko dana da podue razgovaram. On odgovara da bi, sigurni u
Andraijevu moralnu podrku, odmah bili spremni da krenu na Bosnu i da je zauzmu,
uvajui uvek sultanov suverenitet. Sad ne nastavljam dalje ovaj razgovor. Iako je jako
naglaavao potrebu za maarskim prijateljstvom i opasnost od Rusa, ipak kao da sam kod
njega primetio neku uzdrljivost. Ali to e, moda, opet nestati.
e) Pominje da je Rozenov dragoman Sokolaj javno izjavio da je Austrija dala
Milivoju 200.000 forinti da bi koncesiju za eleznicu dao tatsbanu. To je uo jedan
policijski oficir i podneo izvetaj i sad e Mati u vezi s tim uputiti pitanje Rozenu. Iako
ova stvar, moda moe nakoditi Nikoliu, draga mi je utoliko to e rascep izmeu
Rozena i vlade samo poveati.

15. septembar
Dolazi mi Milo Popovi, predajem mu 250 forinti mesene subvencije. Sad mi
 228

saoptava jo samo to da mu je Milivoj sam rekao da ne pie protiv Miletia. General

Kri s porodicom preao je ovamo i ruamo kod Longvortovih, a zatim idemo zajedno u
Topider. Uvee Longvortu itam svoje instrukcije u stvari Jevreja ali, mada me za to
moli, ne predajem mu ih pismeno.

16. septembar
Idem da posetim Grujia, ali nalazim kod kue samo njegovu suprugu. Dolazi mi u
posetu Jonesko. Od kada je u Bazjau govorio s vojvodom Karlom, sasvim se promenio.
Pokazuje najprijateljskije raspoloenje prema Maarskoj i eli da to pre doe do
saglasnosti, a grdi Bratiana i njegovu politiku. I u pogledu Srba odjednom se promenio.
Govori protiv Marinovia, Cukia itd., koji su do sada bili njegovi najbolji prijatelji,
kazujui da je njihova opozicija beskorisna. Dalje mi saoptava da bi voleo kada bi
vojvoda Karlo u povratku posetio Beograd. Pria zatim epizode, kako su se nespretno
ponaali Markovi i njegovi drugovi koje je srpska vlada poslala u Bazja da pozdrave
vojvodu Karla. Malo ga podstiem protiv Srba u interesu Vlaha koji ive u Srbiji. Vee
provodim kod Joaninijevih.

17. septembar
Otiao sam Milivoju i prema Andraijevim uputstvima poeo s njim razgovor o
bosanskom pitanju. Kaem mu da iz brojnih pojava sa sigurnou proistie sumnja da e
nas Rusija pre ili posle napasti, jer ona samo preko nas moe da prodre na Istok. Govorim
da se pri sadanjem stanju stvari jedva moe sumnjati u nau pobedu. Napominjem da
Srbiju ne eka nita dobro ako za vreme ovog rata ne bude s nama, a mi pobedimo, a i on
sam priznaje da bi Srbija bila izgubljena ako kojim sluajem pobedi Rusija, jer bi Rusija
od nje nainila svoju provinciju. Na kraju ga pitam da mi iskreno kae kakvu politiku
misli da vodi u sluaju jednog takvog rata. Na ovo je Milivoj odgovorio da ako se
Maarska i Austrija nau u ratu, Srbija e odmah otpoeti rat protiv Turske i osvojiti
Bosnu, Hercegovinu i Staru Srbiju i obrazovati jednu dravu, ali pod sultanovim
suverenitetom. Mi, odgovorio sam ja, u sluaju ovakvog jednog rata ne elimo efektivnu
pomo Srbije, samo da ostane mirna i da ne uznemirava Turke. ta da damo za ovaj mir?
Bosnu i Hercegovinu odgovorio je Milivoj, ponavljajui, kao ve toliko puta, da se
jedino na ovaj nain moe odstraniti ruski uticaj, da e tako mir Istoka biti obezbeen i da
e ti narodi smatrati svojim prijateljem onoga ko im to pribavi. Ovde je pomenuo da je
posle proglaenja kneza Milana uputio naelnicima jednu poverljivu okrunicu, u kojoj je
izloio svoju politiku iji je krajnji cilj prikljuenje ovih pokrajina Srbiji, ali pod
sultanovim suverenitetom. Na to sam primetio da maarska vlada ne samo eli ve e i
podrati ostvarenje ovog plana, sada se samo treba pobrinuti za nain njegovog izvoenja.
Oruani napad na Tursku, nastavio sam, nije podesan, to je i Milivoj priznao, jer ishod
nije siguran, a i inae se ne moe znati kuda bi se revolucija izvrgla. Nude se dva naina:
 229

jedan je da srpska vlada izravno poalje Porti i silama zatitnicama u vezi s tim pitanjem
jedan memorandum, koji e Austrija podrati, ili, ako ovo nije dovoljno, ispod ita
izazvati pokrete u Bosni iskoristivi ih zahtevati od Porte predaju Bosne.
Milivoj je sa velikom panjom sasluao sve to sam rekao, on bi smatrao moda za
najbolje kada bi Bosanci pisali peticije srpskoj vladi, a na osnovu njih mogla bi se zatim
traiti predaja. Pozvao sam ga da o svemu ovome razmilja i zatim da se izjasni; blie
uslove moemo utvrditi onda kada se sporazumemo u pogledu glavne stvari. Ne
pominjem ovde sve ono to je Milivoj ovom prilikom rekao protiv Rusije, i iz ega se vidi
da je jo uvek zakleti neprijatelj Rusa, osim ako se ne pretvara u najveoj meri. Jo sam ga
molio da ono to sam mu rekao zadri za sada za sebe, to je i obeao, a on se raspitivao
da li ne verujem da moji telegrami mogu doi u tue ruke, jer je on obaveten da su Rusi
govorili tako neto to sam samo ja mogao napisati, naroito da sam s njim (Milivojem) u
dobrim odnosima. Rekao sam da jedva verujem da su mogli itati moje telegrame, nego
pre e biti da samo nasumce ire vesti, elei da mu nakode. S ovim sam, zatim, otiao,
poto je obeao da e o toj stvari dobro razmisliti.

18. septembar
Doao mi je zbog pitanja Granice Ivi iz Zemuna. Veoma dugo je govorio i sadrina
njegovog govora je bila da Granica nije neprijateljski raspoloena prema Maarskoj, eli
razvojaenje, samo u drugim oblicima, a naroito da se ne razvojai delimino nego
odjedanput, da se na neki nain pita i Granica, da se odobri eleznica ZemunBrod i da
reforme koje je zamislio Kenig to pre stupe na snagu. Poto je sve to nadugako izloio,
molio me da dejstvujem kod Andraija da se razvojaenje izvri pod ovim uslovima,
napomenuvi da graniari ne ele posebnu skuptinu, a ni prikljuenje Cislajtaniji. Po
njegovom se govoru jako videlo da nije uvek bio iskren, mada verujem da je mnoge stvari
rekao po svom istom ubeenju. No hteo je da prikrije antipatiju protiv Maara, kao i tajni
cilj da se od Granice obrazuje posebna pokrajina, dok je s druge strane istina da vladu i
vojnu vlast u Cislajtaniji stvarno mrzi, ali se videlo da se pri svemu tome sa ovom ipak
nalazio u vezi, ak i s Miletiem, za koga tvrdi da takoe deli njegova gledita samo eli
promenu u pogledu forme, inae priznaje prikljuenje Granice Maarskoj. Ja sam se
zatim postarao da mu veoma lepo odgovorim, koliko se moglo, dajui mu za pravo ali
ipak tako da se vidi neosnovanost njegovih tvrenja, to mi je, mislim, ne jedanput uspelo,
bar je bio prisiljen da s osmehom uuti, jer nije znao da odgovori.
Na kraju sam predloio da poto Andrai verovatno nije u potrebnoj meri obaveten
o ovim bliim eljama Granice i o prilikama u njoj, a ja se ne oseam sposobnim da ih
verno opiem, najbolje bi bilo kada bi on pripremio jedan mali memorandum, koji bi ja
zatim poslao gore. Ovaj ga je moj predlog zbunio i ni na koji ga nain nije hteo prihvatiti,
rekavi na kraju da bi to bio veliki posao i da sada za njega nema vremena. Ja sam vie
puta napomenuo verovatno dobro dejstvo nekog drugog spisa, ali poto je on to uvek
 230

izbegao, nisam navaljivao. Molio je jo i to da izdejstvujem da se izmeni naroito ton

Pester Korespondenc-a i zagrebakih listova prema Granici. Obeao sam mu samo toliko
da u na razgovor saoptiti Andraiju.
Jasno je da bi ovi ljudi eleli da preko nas postignu svoje elje, da bi se zatim mogli
okrenuti protiv nas. Pas si bte!
Kada sam Teodoroviu saoptio odlomke iz gornjeg razgovora pomenuo je tom
prilikom da je komandi Granice navodno dola od Keniga naredba da protestuju protiv
prisajedinjenja. Zamolio sam ga da sutra, poto i onako ide u Panevo, nastoji da pribavi
jedan primerak te naredbe.
Sastajem se s Longvortom i Engelhartom i raspravljamo o jevrejskom pitanju, ali
nita ne svravamo. Oni sada ve nisu za kolektivnu notu, ve za pojedinane ali identine
note, jer je danas, poto je Namesnitvo doznalo za ovu stvar, kod njih bio Risti i
nastojao da ih odvrati od predaje kolektivne note. Izrazio sam gledite da bi moda bilo
najjednostavnije kada bi svaki od nas sam izneo Namesnitvu ivom rei gledita svoje
vlade, meutim, oni su, za notu. Joanini e za nekoliko dana dobiti uputstva i tada emo
se ozbiljno posavetovati o toj stvari. Longvort me moli da piem radi toga u Be da bih
mu mogao predati kopiju svojih uputstava. Jo sam im saoptio da je Namesnitvo o
naem pripremanom koraku verovatno obaveteno od strane Trojanskog, naravno nisam
rekao iz kakvog izvora to znam, na to je Engelhart veoma planuo protiv Trojanskog.
Uopte Engelhart je, kako se sve vie uveravam, potpuno nesposoban za reavanje
politikih stvari, naroito na ovakvom mestu gde se treba boriti s tolikim intrigama.
Isuvie je prav i nedovoljno savitljiv karakter da bi se u ovim uslovima, koji njegovu
moralnost ispunjavaju odvratnou, mogao snai na odgovarajui nain. U pogledu
Rozena kau da je odbio da se prikljui.
Fedor Nikoli pie da je u Beu, ali e otii na 10 dana u Pariz a zatim e, ako je
srpska vlada i pod sadanjim okolnostima jo voljna da da koncesiju, doi u Beograd.
Vodianer je rekao da se turska vlada toliko naljutila na Sdbahn, da e moda napustiti
celu bosansku prugu i izgraditi samo onu drugu. (Koju?)

19. septembar
Risti je danas doao k meni:
a) Govorio je o trgovinskom ugovoru, rekavi da u danas dobiti jednu predstavku
kojom srpska vlada trai obrazovanje jedne komisije. Ovo vie slui samo tome da to pre
dobiju odgovor od nas. Kaem da ovaj akt posle svog razgovora s Goroveom sada neu
poslati, poto odgovor uskoro treba da stigne.
b) Zatim prelazi na stvar s Jevrejima (zbog koje je zapravo doao). Kae da zna da
se u vezi s tim meu nama neto sprema, ali o tome zna ne zbog indiskrecije jednog od
naih kolega. Razlae da bi kolektivna nota bila suvina, primeujem kako su se stvari
razvile verujem da do kolektivne note nee doi, meutim, nalazim da bi bilo vrlo dobro
 231

kada bi i oni uinili neto u ovoj stvari.

Piem izvetaj uli Andraiju saoptavajui mu ono to sam uo od Orekovia i
Ivia, kao i Joneskove dispozicije, i primeujui koliko bi bilo dobro kad bi se on sastao s
vojvodom Karlom. Piem andoru Okolianjiju, molei ga da dozna da li bi me mogli
proizvesti za majora u honvedskoj rezervi. Sada sam dobio volju za to.

20. septembar
Idem da posetim Marinovia, koji je pre nekoliko dana bio kod mene. Treba utoliko
vie da odravam s njim dobre odnose to je njegovo naimenovanje za predsednika
Dravnog saveta izvesno. Prireujemo piknik kod Srpskog cara. Posle ruka Jonesko
dugo razgovara sa mnom, izlaui ponovo potrebu dobrog razumevanja i rekavi da je
ponovo pisao Kogalnianuu da nastoji da se vojvoda Karlo sastane s Andraijem. Pominje
da ima nade da bude naimenovan za agenta Vlake u Beu. Ponovo piem Ulmanu,
izvetavajui Nikolia o putovanju knjeginje Julije u Vlaku. Vee provodim kod
Joaninijevih. Joanini je dobio instrukcije u stvari Jevreja. Pisane su veoma pomirljivim i
blagim tonom, s dodatkom da ih proita vladi i ostavi joj jednu kopiju.

21. septembar
Dobijam pismo od Vodianera, u kome saoptava da poto je turska eleznica
potpuno otpala tatsban je samo tako voljan da konkurie za srpsku eleznicu ako ona
bude uslovno data, tj. raunajui od vremena kada se ostvari turska eleznica, moli da ga
to pre obavestim da li je srpska vlada voljna da ovo prihvati. Teodorovi dolazi iz
Paneva:
a) Raspitao se za pomenutu naredbu, ali o njoj niko nije nita znao. Govorio je s
vie njih i uo miljenje da u narodu vlada veliki strah od Maara i velika razdraenost, i
bili bi potrebni samo podstrekai pa da ponovo izbije buna iz 1848. Disciplina je u
pukovima potpuno olabavila, vojnici se slabo pokoravaju, oficiri ne znaju da komanduju.
b) Pitam ga ta zna o odluci panevakog magistrata kojom se protestuje protiv
razvojaenja Granice deo po deo, trai posebna skuptina i izraava namera pribegavanja
sili. O tome kae da je predlog stavio neki mladi trgovac po imenu Vranjeevi, a odmah
je zatim gradski kapetan Nikoli podrao taj predlog. Izgledalo je da su gradski savetnici
Nemci u poetku hteli da oponiraju, ali to se pokazalo samo izvan sale, jer je po
zavrenom savetovanju ceo savet (otprilike njih 45) glasao sa da.
c) Njegov budui tast Peji ispriao mu je jednu epizodu iz 1848, koju zbog
zanimljivosti ovde uvrujem. U ono vreme Peji je vodio jednu graniarsku deputaciju
Ferdinandu, s molbom da ih pomogne protiv Maara. U dvorani su za prijem, izmeu
ostalih, bili prisutni nadvojvoda Franc Karlo i knez Pal Esterhazi, maarski ministar.
Ferdinand se pojavio sa ve napisanim odgovorom u ruci i im je deputacija izgovorila ta
je imala da kae i on je proitao odgovor, naime da se obrate zakonskim putem preko
 232

maarskog Ministarstva i dobie pomo u svim svojim nevoljama. Deputacija je utuena

krenula. Kod vrata su stajala dva graniara, jedan od njih, videi da i car na drugoj strani
odlazi, glasno je uzviknuo Eure Majestt! na ta se Ferdinand okrenuo i priao im. Na
ovo je deputacija zastala i Peji, videi sada Esterhazija tek na suprotnoj strani dvorane,
slobodnije je izrekao njihove elje, na ta je car odgovorio da e za njih uiniti sve to se
moe. Otuda su, zatim, otili nadvojvodi Francu Karlu, koji ih je ve ekao. I on ih je, kao
i car, uputio na zakonski put. Ali kada su stigli do vrata, Peji se okrenuo i uzviknuo:
Euere Kaiserliche Hochheit! Nadvojvoda im je priao i kada je jo jednom sasluao
njihove albe rekao je ovo: Idite kui i pomozite i sebi i nama, jer Maari i nas ugroavaju
i trebae da i mi uinimo neto protiv njih. I sada upravo tako postupaju s Granicom u
odnosu na Maarsku.
Dolazi kod mene Jonesko i kazuje da je ovde poznati francuski pisac Ibisini, koji
trenutno dolazi iz Vlake, gde je govorio s Kogalnianom a u povratku bi eleo da govori i
s Andraijem i Bajstom za koje ima preporuke od kneza Meterniha, a i mene e posetiti.
Ovo sam ve znao, jer me je Marinovi danas pitao kada bi Ibisini mogao nai kod kue
Andraija i Bajsta.
Uvee se Longvort, Engelhart i ja sastajemo kod Joaninija da se posavetujemo u
stvari Jevreja. Engelhart je sastavio novi nacrt note i proitao ga. Ja sam, meutim, imao i
protiv njega mnoge primedbe. Tako sam veto vodio stvar da je na kraju i Longvort stao
na moju stranu, a da to ni on sam nije primetio, i zamolili smo Engelharta da sastavi jo
jedan koncept. Sad je ve bilo odlueno da neemo dati kolektivnu notu nego samo
identine. Sutra emo se uvee sastati kod Longvorta.

22. septembar
Joanini mi je poslao koncept note, koji je tako dobro sastavljen da bih ga rado
prihvatio. Odlazim Joaniniju i zajedno s njim Longvortu da se posavetujemo kako da
udesimo da ovaj nacrt prihvati i Engelhart, koji e se zbog toga osetiti uvreenim, iako i
Longvort nalazi da je Joaninijev nacrt mnogo bolji. Predlaem da kada budemo zajedno i
stavimo primedbe na Engelhartov nacrt Joanini uzme re i predloi da e on pokuati da
izradi jedan kompromisan nacrt, zatim neka pree u drugu sobu i posle kratkog vremena
neka unese ono to je jutros napisao i mi emo biti za to. Uvee zaista odlazim
Longvortu i tamo ve nalazim Engelhartov nacrt, iji smer nije ba zadovoljavajui, ali mu
je sada data takva forma da ne moemo ustati protiv njega. Uskoro dolaze Engelhart i
Joanini. Poto se ne moemo mnogo zakaiti za Engelhartov nacrt, gore pomenuti
strategem otpada i s izvesnim malim izmenama prihvatamo nacrt. Bie dakle jedna
identina nota, koju emo Longvort, Engelhart i ja svaki posebno potpisati i posebno
predati Namesnitvu, oni sutra, a ja prekosutra. Joanini e takoe sutra proitati svoje
instrukcije. Mislim da sam stvar veoma veto vodio i najzad sam postigao svoj cilj da
sastavimo jednu tako slabu i bezbojnu notu zbog koje nam srpska vlada ne moe zameriti.
 233

Engelhartu se, dodue, nije svidela ona mnoga korektura jer je branio svoj duhovni
proizvod, ali je na kraju ipak morao da popusti.

23. septembar
Danas pre podne bio je kod mene Ibisini. Dugo smo razgovarali o istonim, i uopte
o nacionalnim pitanjima. Kako sam video, bio je prijatno iznenaen umesnou mojih
primedaba. Rekao je da dolazi iz Vlake i da se tamo moe zapaziti veliki preokret u korist
uspostavljanja odnosa dobrog meusobnog razumevanja s Maarskom. to se tie
Andraija obeavam mu da u telegrafski doznati kada dolazi u Budim.

24. septembar
Ne naavi dva namesnika zajedno, odlazim jedino Blaznavcu i predajem mu notu u
jevrejskom pitanju. Primeujem da mi ovoj stvari ne predajemo veliki znaaj, ali bi u
njihovom sopstvenom interesu bilo dobro kada bi neto mogli da uine. Inae sam mu dao
savet da u odgovoru koji e nam dati ne diskutuju o pitanju ve neka priznaju njegovu
opravdanost i obeaju da e Namesnitvo uiniti sve u ustavnim granicama utvrenim od
strane Skuptine. Ovo je izjava koja svakoga treba da zadovolji, a ne obavezuje ni na ta.
Milivoj je taj savet primio sa zahvalnou.
Poto je Marinovi naimenovan za novog predsednika Dravnog saveta, odlazim da
mu estitam. Uopte izgleda da je nastao neki preokret, tako su, na primer, Cukia
naimenovali za agenta u Vlakoj. Time vlada pridobija dosadanje nezadovoljnike i
odrava ravnoteu u odnosu na Omladinu. Ali da li nee porasti ruski uticaj? Znaajna je
pojava da sam ve ujutro naao starog Garaanina u Ministarstvu. Kasnije sam posetio
Cukia i Laforika, koji je naimenovan za dravnog savetnika.

25. septembar
Piem izvetaj u Be i u Carigrad o jevrejskom pitanju.196

26. septembar
Odlazim Blaznavcu i, pod izgovorom da sam dobio pismo od Lonjaija, raspitujem se
za stvar eleznice, primeujui da bi sada moda bilo bolje dati koncesiju samo uslovno
sve dotle dok se ne rei pitanje turskih eleznica. Na ovo primeuje da mogu napisati
Lonjaiju da koncesija sada nee biti data konano, nego moda uslovno. Dalje mi
saoptava da bi knez Biron eleo da prihvati srpsku eleznicu samo kada bi je od srpske
granice do Soluna takoe on mogao graditi, dalje da bi knez Biron voleo da se fuzionie s
Nikoliem. Zatim prelazi na agitacije u Granici, napominjui da je saznao za sve niti
koje ine agitaciju, samo to je dao re da o njima nee govoriti i tako mi to ne moe rei.
Napominjem da nas to niukoliko ne zabrinjava i da celu stvar ne smatramo vanom.
Govori jo protiv Miletia.
 234

Odgovaram Vodianeru na njegovo pismo i saoptavam sve to sam uo od Milivoja,

napominjui da bi bilo dobro da bude prisutan 12. oktobra.

27. septembar
Dolazi mi tajnleher i javlja da vie ne odobravaju odlaganje u stvari eleznice i da
mu iz jednog razgovora voenog s ministrom vojske izgleda da je ovaj za Nikolia.
Piem Miklou Blakoviu i aljem eljeno ovlaenje. Uvee idem kod Joaninijevih,
tamo nalazim nekog bogatog engleskog trgovca Di Gida i njegovu mladu enu, koji putuju
u Indiju. Gospodin jo iz Buenos Airesa poznaje Joaninijeve i sada su ih posetili. Kasnije
ih zatim svi amcem pratimo preko u Zemun na brod i vraamo se natrag po meseini.
Mlada je Engleskinja veoma lepa ena, s plavom kosom neobine boje, ivim oima i
zubima zaslepljujue beline.

28. septembar
Zajedno s Ivanovikom ruam kod Joaninijevih.

29. septembar
Idem s Teodoroviem u Panevo da posetim njegovu verenicu, kojoj je bio imendan.
Tamo ruam i popodne se vraam kui. Ako se ne varam, verenica voli malo da afektira.

30. septembar
Budui da sam sino dobio pismo od Gide Radaija da e jutros doputovati u Beograd
otiao sam mu u susret na brod i tamo se s njim susreo. Istim je brodom doao ikin s
porodicom. Radai je ceo dan proveo kod mene. Glavni rezultat naih dugih razgovora je
taj da e me on, koliko se bude moglo, pomoi ako u graniarskoj oblasti pokuam
ponekog da pridobijem.

1. oktobar
Jutros je Gida Radai otputovao, ispratio sam ga do broda. Dolazi dr Rozen da se
raspita o stvari eleznice. Kaem mu da se nije dogodilo nita novo. Saoptava mi da e
list Srpski Narod, koji e izdavati Stratimirovi uz pomo karlovakog patrijarha, podrati
i srpska vlada. (Ovaj list, inae, kako mi je Radai govorio, vue subvenciju i od maarske
vlade). Milivoj sada daje da se pie jedna broura protiv Omladine. Jue sam dobio
pismo od konzula u Vidinu ulca, u kome mi javlja da bi Asiz-paa voleo da se sastane sa
mnom, i da e zato ili on doi do Orave ili da ja doem u Vidin. Ovo pismo aljem
Ministarstvu u Be, molei da mi se dozvoli da idem u Vidin onda kada to naem za
shodno. Dolazi Fedor Nikoli, sada hoe da provede ovde samo jedan dan i raspituje se
za eleznicu. Pria da mu je uspelo da fuzionie June i Dravne eleznice, tako da e se
ove dve ponuditi da izgrade turske eleznice. Odlazim u Zemun. Ruam kod generala,
 235

zatim s njim i njegovom enskom eljadi prelazimo u Beograd gde poseujemo

Longvortove i Joaninijeve, posle jo pratim generala i njegove na brod. Danas je srpska
vlada preuzela od nas potu.

2. oktobar
Rano ujutro posetio me je Fedor Nikoli, a zatim otputovao preko Paneva u Be.
Govorio je s namesnicima, koji su mu, kao i meni, izjavili da e koncesiju verovatno dati
uslovno. S inspektorom zemunske pote Radom udesio sam da u od sada svoje
politike izvetaje predavati u Zemunu, a isto u tako tamo primati i one koji se meni
upuuju.
Dolazi kod mene Blaznavac. Kae da je mnogo razmiljao o stvari koju sam ja naeo
i doao je do zakljuka da u poetku treba pokuati s najmiroljubivijim metodima, tako
misli da bi najpre trebalo traiti neto samo u verskom pogledu, tj. da se bosanska
pravoslavna crkva podredi beogradskom mitropolitu, a ako bi to bilo postignuto, onda bi
se moglo traiti i politiko administriranje Bosnom. No, poto su oni u pogledu ove
crkvene hegemonije postavili pitanje posredstvom Longvorta kod engleske vlade i, preko
nje, ak i izravno kod istanbulskog patrijarha (dobivi, naravno, negativni odgovor), po
njegovom bi miljenju bilo najbolje kada bismo mi poeli da o tom pitanju ispitamo teren
u Carigradu. Kaem da smatram da je ovo veoma dobro, samo primeujem da mi ne
moemo poeti stvar, nju bi trebalo da oni ponu, poto mi upravo elimo da ih podrimo.
Govorei jo neko vreme o ovom pitanju uopteno, Milivoj prelazi na pitanje jurisdikcije i
nadugako izlae pogodnosti od toga ako se to pre rei, obeavajui da e u tom sluaju
oni dii veliku buku o prednostima prijateljstva s Maarskom i molei da izdejstvujem da
se stvar to pre okona.
Pitam ga da li je video ikina, odgovara da jeste; bio je utiv, ali nije rekao nita
naroito.
Po Milivojevom odlasku poeo sam da razmiljam o naem razgovoru. ini mi se
neobinim to da su sad odjedanput postali toliko umereni i ne ele odmah politiku
administraciju. Dalje, da je o ovoj stvari govorio vie kao uzgred, a ponajvie je pourivao
stvar jurisdikcije. Da im nije ikin dao obeanje i sad bi od nas hteli da dobiju jo samo
jurisdikciju, a zatim da se okrenu protiv nas? Za svaki u sluaj, pre nego to piem
Andraiju jo govoriti o ovome s Milivojem. Ne bih voleo kad bi me natociljali da
naprazno piem. ulcu odgovaram da sam voljan da se sastanem s Asiz-paom u Vidinu,
meutim u tom pogledu sada ne mogu doneti odluku, mogao bih ii tek kroz nekoliko
nedelja. andor Ulman alje Nikoliu pismo od Vodianera, u kome ga ovlauje da
moe potkupiti konkurente koji izgledaju opasni. Prikljuujem jo jedno Markovievo
pismo za Fedora. Pitam telegrafski Fedora kuda da aljem pisma. Odgovara da ih aljem
Ulmanu u Be, to i inim. Okolianji odgovara da je Andrai usrdno primio moju elju,
ali da se zadovoljim kapetanskim inom.
 236

3. oktobar
Poseuje me Cuki. Izmeu ostaloga govori da se Milovan Jankovi, koliko je njemu
poznato, povukao na svoje malo imanje kraj apca.

4. oktobar
Budui da je danas carev roendan, odran je u crkvi Te deum, a zatim kod mene
primanje estitki. Jonesko, koji je bio u Novom Sadu, vratio se samo zbog toga. Izgleda da
sada trai da nam se u svemu umili. Piem Okolianjiju, molei ga da to pre izdejstvuje
da budem proizveden za honvedskog oficira, pa makar samo i za kapetana.

5. oktobar
Bio je kod mene Radosavljevi iz Paneva. Pozvao sam ga da sada u dokaz svoje
zahvalnosti zbog naimenovanja za vicekonzula nastoji da u Panevu slui maarskim
interesima, za ta se on spremno ponudio. Pre svega mu poveravam da pridobije urednika
Panevca Pavlovia. To smatra moguim preko svoje tienice, u koju je Pavlovi
zaljubljen. Dalje ga pozivam da nastoji da sazna slabe strane Ivia u Zemunu. Odlazim
Milivoju i ponovo razgovaram s njim o bosanskom pitanju, pitajui ga naroito zato
najpre hoe da pone s pitanjem vere, moda se ne pouzdaje sasvim u simpatije Bosne.
Odgovara da se pouzdaje, ali on ne vidi moguom akciju zimi, ona bi se mogla otpoeti
tek u prolee. Pominjem mu preputanje jednog ugla Bosne Hrvatskoj; on ne vidi tekoe
u tom pogledu. Zatim ga pitam moe li obeati da e, za sluaj da im pribavimo Bosnu,
ostati mirni prilikom jednog austrijsko-ruskog rata. Odgovara da se to samo po sebi
razume, jer tada ve nee imati vie elja. Pitam ga za Garaanina i Marinovia, da li se
ne boji da e oni svoj uticaj ostvariti u ruskom duhu. Odgovara da oni dodue nisu
pouzdana lica, ali poto nemaju teren za akciju nemamo se ega bojati od njih. ta mogu,
ali meni izgleda kao da je jo uvek unekoliko uzdraniji nego to je ranije bio. ta moe
biti razlog tome? upnik Babi mi dovodi i predstavlja monsinjora Vorsaka i slikara
Sajca iz Rima. Prvi je trosmajerov stari prijatelj, a drugi e slikati freske u katedrali koju
e trosmajer podii u akovu. Primam ih vrlo ljubazno i zadravam na ruku. Uvee
odlazim kod Joaninija, gde nalazim Kampove. Ja se i Akabi, naravno, pozdravljamo tako
hladno kao da se nikad nita nije izmeu nas dogodilo.

6. oktobar
inim nekoliko poseta, izmeu ostalih i Jonesku. U razgovoru pominje da je
Trojanski u dobrom prijateljstvu s Ristiem. Ne raspitujem se o tome, ali pamtim. Da li
izmirenje sa strankom GaraaninMarinovi nije Ristievo delo, koji se, videi da ne
moe uspeti s Omladinom, sada okrenuo ruskoj stranci? Piem Goroveu i preporuujem
mu Markovia, koji sutra polazi u Petu radi konferisanja o trgovinskom ugovoru.
 237

7. oktobar
Kod mene rua Joanini sa slikarem Sajcom.

8. oktobar
Dolazi k meni Hohteter, profesor geologije u Beu. Proputovao je Tursku s
eleznikim inenjerima, meu kojima, kako kae, ima i 20 austrijskih oficira. Ceo dan
provodi kod mene. Poseuje me Stratimirovi. Hoe da provede ovde nekih 8 dana, kako
kae u stvari eleznice, tj. hoe da ujedini Franko-Hungariju sa trousbergom. Poto je i
Hohteter kod mene, ne moemo razgovarati o drugim stvarima.

9. oktobar
Idem da posetim Stratimirovia. Govori mnogo, zbrda-zdola. Sad izdaje jedan list,
naravno protiv Miletia. Ovaj list je, kako ujem, subvencionisan od maarske vlade.
Kazuje da Risti hoe da subvencionie jedan list u Novom Sadu, koji izdaje Suboti, i to
bez Milivojevog znanja. Uopte on, Stratimirovi, upozorio je Milivoja da pazi na Ristia,
jer e ga ovaj nadmaiti i ve sada u zemlji veu popularnost uiva ministar unutranjih
dela Milojkovi nego Milivoj. Svakako u ga jo videti.

10. oktobar
Dolazi mi u posetu ministar Markovi. Govorimo uopteno o eleznici. Dajem mu
do znanja da ako naa drava bude dala prugu KikindaBeograd tatsbanu onda e i u
Turskoj prugu verovatno dobiti ovo Drutvo. Vee provodim s Engelhartovima kod
Joaninijevih.

11. oktobar
Telegrafie Mihajlo Nikoli da e stii danas s Fedorovim drutvom. Dolazi mi dr
Rozen. Govori da Stratimirovi jako agituje protiv tatsbana. Dalje razgovaramo o
pribliavanju srpske vlade ruskoj politici. Ovo pribliavanje naroito postoji s Ristieve
strane. U ikinovim uputstvima sadrana je taka da srpska vlada treba da podrava
karlovakog patrijarha kako pravoslavna vera ne bi bila ugroena, ali ne treba da raskine
potpuno ni sa Omladinom da Srbi ne bi potpali sasvim pod maarsku vlast. Rozen je,
dalje, miljenja da Blaznavac, ako i nije prijatelj Rusa, ne moe mnogo da uini i doputa
Ristiu da ga vodi. Jo jue sam pisao uli Andraiju, saoptivi mu rezultat svojih
razgovora voenih s Milivojem o bosanskom pitanju, s molbom da preduzme dalje
korake. Pominjem potrebu raiavanja stvari jurisdikcije. Dolazi Fedor Nikoli, s njim
su doli: direktor Dravnih eleznica Breson, inovnik Junih eleznica ilten, savetnik
bekog Kreditantalta Hornbost i direktor-savetnik Maarskog kreditnog zavoda
Kohmajster. Ova su se etiri drutva ujedinila, a osim toga su pridobili i konzorcijume
 238

Vatman, Openhajm i Franko-maarsku banku, koji su sada takoe s njima. Dolazi mi

Stratimirovi i govori da on u eleznikoj stvari radi za trousberga i gaji veliku nadu da
e i dobiti koncesiju, uprkos tatsbanu. ali se da mu Risti nije uzvratio posetu i zato se
sada jako ljuti na njega. Dolazi dr Rozen i izjavljuje, da mu je Milivoj poverio da pie u
novine tako da bi publika razumela da je za Srbiju svejedno ko e dobiti eleznicu, bio to
tatsban, Zidban itd., samo da je dobro i jevtino izgrade. Jednom reju izgleda kao da je
on na strani Nikolievog projekta. Kod mene ruaju Longvort, Engelhart, ikinovi i
Rozen. Potonji sasvim otvoreno govori da knez Biron ima najpovoljnije anse za dobijanje
eleznice, barem mu je tako rekao jedan inovnik Ministarstva vojske i saobraaja.

12. oktobar
Dolazi mi Fedor Nikoli i etiri predstavnika velikih drutava koja su s njim. Kada
su se ova drutva u Beu ujedinila, odluila su da u svoje ime podnesu molbu za
koncesiju. Nikoli ih je ve upola ubedio da je to neumesno i sada im i ja nadugako
izlaem potrebu da se koncesija trai samo na Nikolievo ime, objanjavajui im kakvo
nepoverenje ovde vlada prema svemu to je strano, a naroito prema onom to je
austrijsko. Ovo su, izgleda, i uvideli. Naroito bi eleli da srpsko drutvo stope ujedno s
maarskim. Na ovo sam primetio da ne bi bilo celishodno to rei unapred, naknadno se i
onako moe uraditi. Idem s Joaninijevima i Teodoroviem preko Bore peice u Zemun
i tamo ruamo kod generala; prisutni su jo Longvortovi i Rozen. Vraamo se poslednjom
laom. Za vreme moje odsutnosti traio me je dr Rozen i poruio da bi imao neto vano
da mi saopti. Stoga sam otiao kod njega i naao tamo Hercla. Ovaj me je obavestio o
fuziji, to ja i inae ve znam. Sada je, kako ree, doao zato da o ovome obavesti srpsku
banku, koja takoe uestvuje u ovom poduhvatu. Meutim, srpska banka se ali zbog
zapostavljanja i elela bi da u koncesiji bude navedena ili da bude primljena meu
koncesionare. Kako vidim, ovu ideju ovde je pokrenuo Hercl, sigurno ima za to neki
privatni interes. Jo mi je saoptio da e sutra poslati deputaciju namesnicima, s molbom
da i oni budu primljeni. Nastojao sam da ga od toga na lep nain odvratim.

13. oktobar
Rano ujutro idem da posetim Nikolia. Zajedno s njim odlazim u Srpski kralj
Bresonu i ostalim njegovim zainteresovanim drugovima. Kazujem im ono to sam jue
uo od Hercla i predlaem da bi u tom pogledu trebalo neto uiniti (barem da se lepim
reima dre dotini). Nikoli kae da se knez Milan veoma interesuje za njegovo
preduzee. Dr Rozen mi javlja da su od strane Srpske banke ve bili s molbom kod
namesnika i Risti ga je uputio da i o tome pie. Ja sam to modifikovao u tom pravcu da
moe pisati u prilog jednog srpskog konzorcijuma, ali da ne mora pomenuti Srpsku banku.
Stratimirovi dolazi ponovo k meni. Govori da je traio Milivoja, ali ovaj je neto
bolestan, boji se da je to samo izmiljena bolest, moda zato to je ve i Milivoj pridobijen
 239

za tatsban. On, Stratimirovi, je, meutim, noas izveo jedan coup, fuzionisao je Srpsku
banku sa trousbergom u Franko-maarskom bankom, kojoj je Hercl ve telegrafisao da
se odvoji od tatsbanovog drutva i tako se pouzdano nada da e pobediti. Dalje, dao je da
se napiu lanci u listu Politik i u vie slovenskih listova protiv tatsbana. S Bresonom,
koji je Francuz, idem Engelhartu i tamo diskutujemo sat i po, naravno o eleznicama, ali
vie samo uopteno. Dolazi mi Nikoli. Saoptavam mu ono to sam uo od dr Rozena i
Stratimirovia. Ve mu je Risti pomenuo stvar sa Srpskom bankom i on je na to primetio
da u predstavci nee biti navedeno niije ime osim njegovog, a kasnije e moi biti uneta i
ostala imena; imao je mnogo muke i sa svojim ljudima, jer su hteli da trae garanciju od
17.500 franaka po kilometru. Na kraju je uspeo da to snizi na 16.000. Danas e predati
ponudu. Kod mene ruaju Engelhartovi, Joaninijevi i Kampovi. Posle ruka malo igramo.

14. oktobar
Idem kod Nikolia, tamo nalazim tajnlehera. Govorimo o eleznikom pitanju.
Naroito preporuujem da nastoji da pridobije Srpsku banku. Pominje da se Milivoju
noas rodio sin. Poseuje me Teodoroviev urak, mladi Peji. Piem Andraiju, i
pitam ga da li e carev put na Istok voditi preko Zemuna ili preko Bosne i napominjem da
bi bilo dobro tom prilikom dati knezu Milanu orden. Konzul u Vidinu olc pie jedno
dugako pismo, u kome obavetava o jednom osujeenom bugarskom ustanku. Kod
mene ruaju Nikoli i njegovi drugovi po interesu.

15. oktobar
Dolazi k meni dr Rozen i kae da trousbergova stvar veoma dobro stoji, protiv
tatsbana agituju s politikog stanovita, izgleda da su i ministri uz njega, naroito je
aktivan Stratimirovi, kome je trousberg obeao 150.000 forinti. Ovoga bi se moglo i
trebalo pridobiti. Videi da je Rozen moda poslat k meni, pitam ga s koliko bi se
Stratimirovi zadovoljio, na ovo odgovara: sa 60.000 forinti. Jo pominje da je Risti kao
izjavio da mene samo zavaravaju, ali e me prevariti. Na kraju, kao da su Ristiu od strane
trousberga ponudili 20.000 #. Idem odmah kod Nikolia, tamo nalazim i Hornborta.
Kaem im to sam uo. Hornbort odlazi da to saopti svojim drugovima po interesu,
Nikoli odlazi Milivoju, a ja kui. Posle pola sata obojica dolaze k meni, Nikoli jo nije
mogao da razgovara s Milivojem, a Hornbort i drugovi su miljenja da ako Stratimirovi
uini da trousbergova ponuda bude povuena moe mu se dati oko 50.000 forinti; za
samo utanje, pak, najvie samo 10.000. Odluili smo da ekamo do popodne.
Dolazi mi Hercl. Kaem mu ta sam o njemu uo. Odgovara da im je trousberg
stavio veoma lepe ponude i da je to javio Franko-banci, ali je dobio odgovor da e ostati
pri fuziji, a i da Srpsku banku opomene na vernost, i sada moe da me uveri da je Srpska
banka uz Nikolia. Zatim je jo rekao da se radi kotiranja akcija Srpske banke na
petanskoj berzi Franko-banka obratila maarskom Ministarstvu finansija, ali je ono,
 240

poto je beko Ministarstvo izjavilo da ne moe dozvoliti kotiranje u Beu, takoe odbilo
da dozvoli kotiranje. Moli me, dakle, da pruim podrku ovoj stvari. Odgovaram da u to
rado uiniti ako eleznicu dobije Nikoli, ali ako je dobije trousberg onda, verujem, da se
neemo osetiti podstaknutima da Srbiji inimo usluge. Neka, dakle, dejstvuje u tom
smislu. On je to i obeao. Idem da posetim Stratimirovia. Zanimljiviji su momenti
naeg korisnog razgovora ti da je, po njemu, jedan namesnik pridobijen za tatsban, da su
se namesnici izjasnili da im do Bea nije mnogo stalo, ali Maarsku ne bi ba hteli da
uvrede, da je on (Stratimirovi) dao da se napie lanak u Svetovidu protiv tatsbana sa
politikog stanovita, a cenzor je sve ono to je bilo politiki precrtao, na to je on otiao
namesnicima ili ministru i zapretio da e sluaj objaviti u evropskim listovima, posle ega
su lanak odobrili. Na kraju, ako nita ne bi uspelo, jo preostaje Skuptina i on e
pokazati da e ona odbaciti ponudu tatsbana. Vie puta je pomenuo da tatsban nije
uinio dobro to njega nije pridobio, da je dobio od tatsbana ono to je trousberg
obeao, tj. 100.000 forinti, bio bi za njega, ak i sada bi mogao da obori tousberga.
Holan je jue ifrovanim telegramom pitao kako stoji stvar sa eleznicom.

16. oktobar
Ujutro odlazim kod Fedora. Nema nikakve nove vesti o stanju stvari u eleznikom
pitanju. Dolazi mi Stratimirovi. Kae da e trousberg traiti 15.500 franaka po
kilometru i da se nada da e do srede cela stvar biti zavrena. Pominje da je ovde
Vonina, urednik sisakog Zatonika, koji je odseo kod Orekovia i doao je da od
srpske vlade izdejstvuje subvenciju. Telegrafiem Holanu da e danas biti otvaranje
ponuda, ali da se ne moe znati jo nita pouzdano. Stratimirovi jako agituje protiv
tatsbana. Posetio sam majku kneza Milana Mariju Obrenovi. Dolazi mi Milo
Popovi, dajem mu subvenciju Vidovdana za oktobar, 250 forinti. Kae da Stratimirovi
ini sve protiv tatsbana. Poto Vidovdan nije pisao protiv tatsbana, sada pria da ovaj
list dobija od nas subvenciju. Inae je obeao Popoviu 1015.000 forinti, koje ovaj,
naravno, nije primio. Dalje pominje da je dobio telegram iz Karlovaca, prema kome e
srpski patrijarh sazvati kongres i kler e objaviti jedan reformski program, onako kako je
to Blaznavac eleo. Dolazi dr Rozen i javlja da, kako mu je dolo do znanja, i
Karabiberovi radi za trousberga i Belimarkoviu je on obeao u ime ovog potonjeg
100.000 forinti. trousbergov opunomoenik jue je ostao 6 asova zakljuan s
Markoviem. Stratimirovi je hteo da govori s njim (dr Rozenom), ali on nije otiao k
njemu. Preporuujem mu da ode i da sazna neto od njega. Jo pominje da mu je Risti
poverio da pie protiv one odluke hrvatskog Sabora, prema kojoj je u Sremu umesto
irilice odreena latinica i to na takav nain kao da se to moe pripisati Maarima.
Dolazi k meni Fedor Nikoli i kae da je otvaranje ponuda odloeno za ponedeljak
zbog trousberga, koji nije bio gotov i kome su odobrili da moe podneti ponudu do sutra
uvee. Za to vreme ponovo dolazi dr Rozen i javlja da je bio kod Stratimirovia, koji
 241

preko njega hoe da poalje bekom listu Prese telegram, po kome on jedini ima uvida u
mogunost dobijanja koncesije za eleznicu. Dajem mu uputstvo da ne poalje telegram.
Dalje pominje da su, kako je uo, ponude jo jue otvorene i Stratimirovi je iz njih
doznao Nikolieve uslove. Isprativi Rozena, odlazim s Nikoliem Hornbortu,
saoptavamo mu to smo uli, te ponovo preporuujem da nastoje pridobiti Stratimirovia,
to bi se moda moglo uiniti preko Hercla. Kao to se iz svega ovoga vidi, vlada
podrava trousberga. Ovo me je jako oneraspoloilo i, budui da se cela stvar tako dugo
vue, uinilo jako nervoznim. Poto nisam mogao nita da radim, uvee sam otiao na
jednu besedu. Iz Bea dobijam telegram prema kome car 25. polazi na svoj put po Istoku
i 26. e ujutro biti u Bazjau, gde i ja treba da budem.

17. oktobar
Dolazi k meni Presel, direktor radova turskih eleznica. Po njegovom kazivanju Hir
je pre nekoliko dana dobio ferman, a sad je otiao u Be da nabavi novac. Dolazi doktor
Polak i pria, kao i obino, svakakve alarmantne prie u vezi sa eleznicom, da sam ja
potkupio namesnike, da e sada Srbija biti prodata itd. itd., to nesumnjivo sve potie iz
fabrike ruskog Konzulata. Dolazi dr Rozen i javlja da je danas govorio s namesnicima, i
izneo im kako Stratimirovi agituje protiv nas, pominjui Skuptinu, zbog ega su se
obojica vrlo naljutili. Izjavili su pred njim da bi s politikog gledita, dodue, vie voleli
prusku kompaniju, ali se boje trousberga jer nije dovoljno solidan, dok druga kompanija,
ako je i neto skuplja, prua potpunu sigurnost. Tvrde da ponude nisu otvorene. Ovo bi
ve bile bolje vesti, samo to se ovde nikome ne moe verovati. Dolaze Breson i Stiler i
mole me da izdejstvujem za njih prijem kod Blaznavca, jer oni ne mogu ekati tako dugo,
u sredu hoe da odu, pa ako bi bilo neto od ove stvari onda bi se vratili, ali i onako, kako
izgleda, vlada je sklona trousbergu. Obeao sam da u im izdejstvovati audijenciju za
sutra. Vonina dolazi kod mene. Meutim, ne mogu da govorim s njim jer u
meuvremenu nailazi Cuki. Dolazi Mati i saoptava da Blaznavac s nekoliko oficira
hoe da ide u Bazja da pozdravi cara i da me moli da radi toga poaljem telegrafskim
putem upit. Telegrafisao sam odmah u vezi s tim Bajstu, molei za odgovor. Dolazi dr
Rozen i javlja da je Blaznavac dao da se napie lanak u Vidovdanu, u kome izlae da nije
uvek najpovoljnija ona kompanija koja je najjevtinija, nego ona koja je najsolidnija.197
Ponovo predlae udaljenje Stratimirovia, rekavi da e on za 30.000 forinti napustiti
Beograd. ujem od Fedora Nikolia da je vest da su ponude unapred otvorene bila
lana, sam se uverio da su one zapeaene. Voleo bih da se Breson jo ne sastane s
Blaznavcem. Idem da posetim Voninu kod Orekovia, dugo razgovaramo o pitanjima
Granice i Hrvatske. Govore s velikom mrnjom o Rauhovoj stranci i trude se da me ubede
u to da hrvatska opozicija ne ide s bekom reakcijom. Dobijam odgovor na svoj
telegram da e caru biti milo da se sastane s Blaznavcem u Bazjau. Ruam kod
Joaninijevih.
 242

18. oktobar
Ujutro s Teodoroviem, njegova dva brata i Krstiem prelazimo u Panevo, gde se u
10 asova obavlja ceremonija venanja Teodorovia sa Sofijom Peji, po podne se svi
vraamo kui.

19. oktobar
Idem da posetim eleznike preduzimae, nalazim tamo i Fedora. Ponude su jue
bile otvorene i, prema Milivojevoj izjavi, samo se Nikolieva i trousbergova mogu
smatrati ozbiljnima. U Nikolievoj vlada eli izmenu naroito jedne take, ona se odnosi
na fuziju s Drutvom koje e dobiti maarske eleznice. Povodom toga jo e se
savetovati s namesnicima.
Odlazim Milivoju:
a) Obavetavam ga o telegramu. On e u ponedeljak krenuti u Bazja, verovatno s
brodom srpske vlade, poziva i mene da idem s njim.
b) Govorimo o eleznici, pitam ga kada e stvar biti odluena, kae sutra ili
prekosutra. Ponavljam mu da ne preporuujem nijedno Drutvo, samo mu skreem panju
na prednosti koje prua Nikoliev konzorcijum.
c) Ova stvar mi prua priliku da govorimo i o Stratimiroviu. Kae da je
Stratimirovi doao k njemu i govorio da je uo od mene kako Milivoj i Risti nisu sloni
i da Radojkovi radi protiv Milivoja. Isto to je rekao i Ristiu. Ja sam ga uveravao da je
tano upravo suprotno, tj. da je on govorio sve to meni. Milivoj me uverava da u to nije
sumnjao. Dalje pominje da je Stratimirovi hteo da ga podstakne da se umea u pokrete u
Kotoru, na to je Milivoj odgovorio da je Austrija dovoljno jaka da ih suzbije i da joj nije
potrebna pomo Srbije.
d) Milivoj jo pomilje da je u negotinskim manevrima 3 oveka teko, a 60 ljudi
lake ranjeno, to ga je veoma neprijatno pogodilo. Pitam ga da li bi bio protivan da
general iz Zemuna doe na beogradske manevre. Kae da ne bi, tavie, obavestie ga.
Ponovo odlazim eleznikim preduzimaima. Veeras e iler i Breson otii Milivoju da
konferiu zajedno s Nikoliem. Veeram kod Longvortovih sa vie njih. I Vatson se
vratio s puta.

20. oktobar
Jutros sam otiao Nikoliu. Sinona konferencija trajala je dva sata. U pogledu
sporne take nekako su se sporazumeli. Oba direktora su izjavili da se oni samo tako
mogu upustiti u stvar ako samo s njima budu poeli pregovarati, jer oni zajedno s drugima
ne mogu da licitiraju. O ovome e se vlada sutra izjasniti. Bio je prisutan i Risti. Kada
sam doao kui Teodorovi me je izvestio da je bio dr Rozen s veu da je sada
raspoloenje povoljno uglavnom po Birona, jer on trai samo 50-godinju amortizaciju.
 243

Rozen o tome hoe i da pie telegrafski bekim listovima. Pita me da li da to uini.

Poruio sam mu da ne.
Po podne odlazim Hornbortovima. Dolazi i Nikoli s Blaznavevom porukom da bi
on bio za ovo Drutvo, samo ako bi garantiju snizili na 15.750 franaka kao trousberg. O
ovome dugo raspravljamo i na kraju se saglaavamo u tome da ne treba nita popustiti, jer
bi se kompanija time izloila da joj stalno postavljaju nove zahteve. iler pie za
Blaznavca jedan memorandum o prednostima koje ova kompanija prua. Ruam kod
Joaninijevih, gde se upoznajem s njegovim bratom Leonom, koji je doao k njemu u
posete.

21. oktobar
Dolazi mi dr Rozen i javlja da mu je Blaznavac poverio da pie lanke u Vidovdanu
protiv trousberga, a za Nikolia. Dolazi Levi s Albertom Koenom, jednim od
predsednika izraelske Alianse, koji putuje na Istok. Posetio je Ristia i govorio s njim o
stvari Jevreja. Nada se da e uskoro biti ureena. Dolaze mi Hornbortovi drugovi i
Nikoli da se oproste, poto sutra putuju. Blaznavac i Markovi su kao izjavili da su oni
odluno uz Drutvo i da e do ponedeljka pasti odluka u ovoj stvari. Ruam kod
Engelhartovih. Kasnije dolazi tamo Piat i njegov drug ol, bankar iz Pariza, koji su ovde
takoe u stvari eleznice.

22. oktobar
U Lojdu koji je jue stigao ima jedan telegram iz Beograda protiv tatsbana, a za
trousberga.198 Dolazi kod mene dr Rozen i silno se pravda da telegram nije od njega nego
besumnje od Stratimirovia. Kae da je ve hteo da telegrafie Lojdu. Diktiram mu jedan
telegram. Posle ovoga odlazi i uskoro se vraa i kae da je bio kod Ristia i zamolio ga da
naredi istragu ko je poslao telegram. Risti je ve znao za to i uveravao ga da telegram
nije predat u Beogradu, prema tome verovatno u Zemunu. Dolazi inenjer Don, po
Nikolievom nalogu 200 # u vratiti u toku meseca novembra.

23. oktobar
Piem izvetaj u stvari eleznice u Be i Carigrad.199

24. oktobar
Dolazi dr Rozen. Po njegovom miljenju Blaznavac je sasvim za Nikolia i, kako
uje, o ovoj stvari e doneti odluku za 89 dana. Posle ponovo dolazi i poto me ne
nalazi kod kue kazuje Teodoroviu da je trousberg telegrafisao: Si je veux je peux et je
veux, da daje svakojaka obeanja i da dolazi kroz dve nedelje. Risti je izjavio da ih u
tatsbanu ima mnogo. Odlazim u Zemun da posetim generala i njegove. U isto vreme
raspitujem se i za telegram objavljen u Lojdu. Zaista ga je Stratimirovi predao i poslao
 244

raznim listovima. Veeram kod Joaninijevih s Longvortovima i Kampovima. Vertei

pie i alje popis careve pratnje. Sve ovo ve znam iz Bea.

25. oktobar
Po Milivojevom pozivu ja i Teodorovi odlazimo u podne na brod Deligrad, na
koji u isto vreme stie i Milivoj. U njegovoj su pratnji potpukovnik Zah i majori Nikoli i
Proti. Po strahovitoj kii po podne u pola pet asova stiemo u Bazja. Tamo ve nalazim
generale Vebera, najdera, Kria i Abelea. Ja ostajem s Milivojem, zajedno i ruamo.

26. oktobar
Ustajemo ve u etiri ujutro i, obueni u paradna odela, odlazimo do broda da
saekamo carev voz, koji stie tano u 5 asova. Car, poto je progovorio nekoliko rei s
generalima koji su mu stajali najblie, priao je k meni, oslovio me i pitao da li su oni
pored mene iz Beograda. Odgovorio sam da jesu, na to je pristupio Milivoju, koji ga je
pozdravio u kneevo ime. Zatim je, rekavi nam da poemo za njim, otiao na brod. Tu
me je oslovio Andrai, koga sam u mraku jedva prepoznao. Rekao sam mu samo toliko da
kae nekoliko ohrabrujuih rei Milivoju u stvari jurisdikcije, pomenuo sam
Stratimirovieve intrige u stvari eleznice; o bosanskom pitanju rekao je da e pisati iz
Istanbula. Na brodu je najpre primio Milivoja, koji mu je predstavio i oficire. Zatim je
pozvao mene. Pitao me kako stojimo sada u Srbiji, rekao sam mu da su odnosi sada dobri,
a naroito da se moemo pouzdati u Milivoja. Pitao je da li dogaaji u Kotoru nisu imali
reperkusije u Srbiji, uveravao sam ga da nisu. Zatim me je otpustio. Posle mene uao je
general Veber. Upoznao sam Milivoja s Andraijem i ovaj ga je uveravao da uprkos
tome to se beki ministri protive pitanju jurisdikcije, on e urediti da se to na jednom
ministarskom savetu rei. Mislim da su jo i vie govorili, ali ne znam ta. Zatim odlazimo
i brod polazi u etvrt do est. Traio sam Bajsta, ali ga nisam mogao videti. Poto smo se
presvukli, i mi smo odmah krenuli natrag. Za vreme puta mnogo govorim s Milivojem.
Jako je zadovoljan prijemom, pominje da se car veoma povoljno izrazio o materijalnom i
duhovnom napretku Srbije i o razvoju narodne vojske. Sa interesovanjem se raspitivao o
knezu Milanu. Dalje razgovaramo o stvari eleznice. Nesumnjivo je da je Milivoj
odluno za Nikolia, a protiv trousberga, u vie mahova se veoma prekorno izjanjava o
Stratimiroviu, bez ije agitacije bi se, kako ree, cela stvar zavrila bez ikakvih nezgoda.
Sad je stvar pred senatom, i ma ta da odlui Dravni savet, primeuje Milivoj, u krajnjem
sluaju dogodie se to da e Srbija uzeti zajam, sama izgraditi eleznicu i dati u
eksploataciju Nikolievoj kompaniji. Veruje da e se posle pet do est dana moi znati ve
neto odreeno. Posle jednog sata stiemo u Beograd.
Stie odgovor srpske vlade na nae note predate u stvari Jevreja. Vlada odgovara
sasvim zaobilazno i nastoji da okrivi Jevreje, koji se do sada nisu hteli prilagoditi ostalim
graanima. Poseujem Ivanoviku, veoma esto kao i inae. U poslednje vreme ponaa
 245

se kao da je strano zaljubljena u mene. Ako je to istina, svakako u iskoristiti ovu ljubav,
jer mi moe uiniti usluge svojim poznavanjem zemlje. Ali ako je ovo samo pretvaranje (a
moda i ruska intriga, barem sam u poslednje vreme video kod nje nekoliko puta
Trojanskog, koji, do sada nije njoj odlazio), trudiu se da me ne prevari.

27. oktobar
Doao mi je do ruku jedan telegram koji je Varje danas uputio knezu Bironu,
pozivajui ga u Beograd, poto je raspoloenje u stvari eleznice na njegovoj strani. Po
Blaznavevom nalogu ministar Markovi saoptava mi da e sutra biti vojni manevri. Ovo
odmah javljam Kriu. Bela Orci telegrafski pita kakav je bio doek u Bazjau i kako se
Namesnitvo izjasnilo o dalmatinskom ustanku. Odmah odgovaram da je car primio
Blaznavca nasamo i da ne znam o emu su razgovarali. Piem Fedoru Nikoliu i
saoptavam mu telegram. Vee provodim kod Engelhartovih, s vie njih.

28. oktobar
Piem izvetaj u Be o prijemu u Bazjau.200 Doao je preko Kri i u pratnji jednog
srpskog oficira odjahao na manevre. I ja sam otiao kolima s Angerom i tamo sam neko
vreme posmatrao kretanje trupa, u drutvu Ristia, Gavrilovia i Milojkovia. Zbog loeg
vremena vratio sam se jo pre zavretka.

29. oktobar
Dr Rozen javlja da, kako izgleda, nee biti uskoro odluke u stvari eleznice. Risti je
rekao da je trousberg sad ve spustio na 15.500 franaka, nadaju se da e usled toga i
drugo Drutvo popustiti. Imaju nameru da obelodane ponude. Dalje, poto je Jonesko
navodno protestovao zbog optubi protiv trousberga, uputie o tome pitanje Cukiu u
Bukuretu. Govori da je ikin kao dobio uputstvo u vezi s putovanjem vladara u
Carigrad, s nalogom da ova putovanja prikae kao neprijateljska po hriane.
Teodorovi je bio u Zemunu i tamo naao Ivia, koji je rekao da je u Beu doneta odluka o
izgradnji eleznice u Granici na bazi uma, samo je kontrola ostavljena maarskom
Ministarstvu. U pogledu reformi dali su mu nadu za kasnije, meutim, pukovnik Kenig je
sada ve mnogo bolje volje i izgleda da je povratio pouzdanje. To je po nas prilino loe,
obavestiu o tome Andraija. Iz Bea dobijam telegram u kome mi se nalae da na
osnovu Poarevakog mira protestujem kod srpske vlade protiv poreza na potronju, ali da
to uinim tako da dobri odnosi ne budu povreeni. Nastojau da otklonim ovu budalatinu.
Ceo dan inim posete, a vee provodim kod Joaninijevih.

30. oktobar
Odlazim Jonesku, koji mi saoptava jedan njemu upuen telegram ministra
Kogalniana o prijemu cara na vlakoj obali. U isto vreme Kogalnianu pominje da je
 246

dugo razgovarao s Bajstom i Andraijem i da se nada da e se politika dobrog

razumevanja ostvariti. Jonesko jo pominje da je Trojanski kao rekao da Teodorovika
pripada Omladini i eli ujedinjenje svih junih Slovena. Morau da pazim da mi na lep
nain ne podvale. Odlazim Mijatoviu. On je veoma zadovoljan svojim putovanjem u
Petu i nada se da e trgovinski ugovor biti ostvaren za 23 meseca. Pominjem mu
protestaciju. O ovome je ve znao, utoliko to su mu u Peti pomenuli da je iz Bea stalno
pouruju, ali bi Gorove uvek stvar odgodio. Obeavam mu da u pisati o tome u Be i u
Petu, pozivam ga, meutim, da ako bi pri svemu tome trebalo da izvrim protestaciju,
pripremimo zajedno kako protestaciju tako i odgovor koji e na nju dati srpska vlada.
Pokazuje se vrlo spremnim za to. Prireujem veeru, na koju pozivam sve kolege s
porodicama. Igramo do jednog sata.

31. oktobar
Piem Beli Orciju, izlaui mu koliko bi po nas bila tetna protestacija u stvari
poreza na potronju, a da iz nje ne bismo mogli izvui ni najmanju korist. Molim ga da
nastoji da izdejstvuje protivnalog. U istom smislu piem i Goroveu. Poto je roendan
Joaninijevog sinia, vee provodim kod njih.

1. novembar
Jutros je pao prvi sneg. Poto se nisam najbolje oseao ostao sam ceo dan kod kue.
Uvee je kod Joaninijevih bio soare, na kome smo igrali do 1 sat.

2. novembar
Danas je u podne Heringtonova ena otputovala u Ameriku.
Joanini je prati do Hamburga. Dolazi mi dr Rozen i javlja da je stigao jedan
trousbergov agent po imenu Maks. Risti je njemu (Rozenu) poverio da izjavi pred ovim
Maksom da je trousberg kao Prus, a i zbog dobrih uslova imao mnogo anse, ali je
Stratimirovi svojim nezgrapnim pretnjama i agitacijom pokvario stvar, jer vlada ne moe
popustiti presiji.
U bekim novinama objavljena je vest da je Porta uputila srpskoj vladi notu kojom je
poziva da ne dozvoli obrazovanje prevratnikih bandi na svojoj teritoriji. Rozen je pitao
Ristia da li da demantuje ovu vest, na to je ovaj odgovorio da to nije potrebno, naroito
ne telegrafski, u krajnjem sluaju moe pisati protiv toga. Za sada dalmatinski ustanak
nije izazvao ovde nikakvo uzbuenje, no to se moe izmeniti ako bi austrijske jedinice
prele na tursku, ili makar na crnogorsku teritoriju.
Optunica javnog tuioca grada Pete Strokaija, u kojoj trai glavu Karaorevia,
izazvala je ovde vrlo dobar utisak i Milivoj je to telegrafski saoptio veem broju
inostranih listova. Dolazi ukovi. I on konstatuje da dalmatinski ustanak nije izazvao
u Srbiji jo nikakav efekat. Dobijam dugako pismo od Bele Orcija, u kome me
 247

obavetava o bliim pojedinostima dalmatinskog ustanka i izraava miljenje da je ovaj

ustanak zapravo izazvala beka vojna reakcija protiv Maarske. Odmah mu odgovaram,
konstatujui delatnost reakcije, koju sam ve due vremena zapazio i molei ga da
opomene maarsku vladu da brzo i razumno dejstvuje. Od Soretia dobijam ifrovan
telegram u kome mi saoptava da, navodno, dva izaslanika crnogorskog kneza, Perovi i
Matanovi, idu u Beograd na konferisanje.

3. novembar
Dolazi k meni doktor Polak, odmah mu poveravam da nastoji da dozna jesu li doli
Crnogorci, a ako jesu, kako se zovu. Piem odeljenjskom savetniku u Ministarstvu
Deeu Silaiu i molim ga da uloi sav svoj uticaj da Karaorevi bude osuen, ovo nam
je sada veoma potrebno kao jedan od preduslova prijateljstva Srba.

4. novembar
Dr Polak javlja da se u svratitu Staro zdanje nekoliko dana nalazi jedan
crnogorski glavar, ije ime jo ne zna. Piem ulcu da sada vie ne mogu da idem u
Vidin, ali ako bi Asiz-paa imao neto da mi javi, neka to napie u pismu. Odlazim
Milivoju:
a) Pominjem mu da, prema Marinovievoj izjavi, Savet ne moe doneti odluku o
podnetim ponudama za eleznicu jer ne postoje prethodni radovi, na koje bi se mogao
osloniti, pa je tako uopte neizvesno hoe li uopte biti eleznice. Stoga pitam Milivoja
hoe li da grade ili nee. Na ovo sasvim odluno odgovara da najozbiljnije hoe da grade
eleznicu i da e je graditi. Pisao je Nikoliu neka samo podstie dva velika eleznika
drutva da dobiju i tursku eleznicu i da izdejstvuju vezu prema Solunu. Nikoli je
odgovorio da pregovaraju s Hirlom i da je veza prema Solunu sigurna. Meutim, nije
rekao odreeno kada e stvar konano biti odluena.
b) Malo sam se poalio protiv tona Jedinstva, kojim govori o dalmatinskom
ustanku. Ovom prilikom, pak, govorimo iscrpno i o ovoj stvari. Izraavam pred njim
sumnju da je ovaj ustanak u stvari izazvala beka vojna stranka. Ovom prilikom Milivoj
daje kategorika uveravanja u korist Maarske, a protiv Austrije, za sluaj da ponovo doe
do sukoba, tvrdei da u tom sluaju ne bi protiv nas dao ne samo ni jednog jedinog oveka
ili zrno baruta, nego bi prodrevi pravo u Bosnu odvukao od nas jo i one turbulentne
elemente koji bi nam mogli priiniti neprilike. Pominje jo da se sada, na povratku iz
Rusije, u Beogradu nalazi i jedan plemenski glavar iz Grahova po imenu Antonije. Bio je
kod njega i pitao ga ta da rade, a Milivoj je odgovorio da poe kui i pozove Bokelje da
se pokore, a inae smatra da ustanak nije tako teko uguiti, ako ne drukije, treba saekati
da nastupe hladnoe i tada e ustanici sami sii sa svojih planina. Smatrao bi, meutim,
jednu stvar veoma neumesnom, naime kada bi austrijska vojska, kako listovi piu, stupila
na tursko tle. Ovo bi samo povealo antipatiju protiv Austrije. Zato preporuuje da nai
 248

listovi piu u tom smislu, to bi takoe bio jedan od naina za poveanje simpatija prema
Maarskoj.
c) Pitao sam ga o mitropolitovom putu u Rusiju i kako je tamo primljen. Uverava me
da mitropolit nije dobio nikakvu misiju od srpske vlade. Mogue je da e u Rusiji pokuati
da ga odvoje od Namesnitva, moda e to tamo i uspeti, ali ovde u Beogradu mora da
radi kako to zahteva Namesnitvo. Tom prilikom jo pominje da je npr. abaki episkop,
koji dri propovedi protiv Rusa pitao da li moe to da ini, na to je Milivoj odgovorio
neka samo nastavi. Odlazim Ivanoviki. Poto se upravo pruila prilika, doterali smo od
mirnog udvaranja do ljubljenja. Iako mi se ne svia, nastaviu s ovom priom, moda e
mi biti od koristi. Dobijam akt od ministra unutranjih poslova, Pala Rajnera, u kome me
poziva da poto maarska vlada jo nema nikakvo obavetenje o dogaajima u Dalmaciji
poaljem izvetaj, posebno o uzrocima ustanka.

5. novembar
Piem izvetaj Bajstu o ovdanjem raspoloenju u pogledu dalmatinskog ustanka i
istiem koliko je nama sada potrebno prijateljstvo Srbije.201 Dalje obavetavam i o
mitropolitovom putu u Rusiju. Na veeri sam kod Longvortovih.

6. novembar
Sepl mit javlja da se Crnogorac koji je odseo u Zdanju zove Janko Radojevi i da
dolazi iz Rusije. To e, dakle, biti onaj o kome je Milivoj govorio. Dobijam od Bele
Orcija ifrovan telegram u kome me ovlauje da prema mom pismu od 29.oktobra o
protestu u vezi s porezom na potronju napiem izvetaj i on e ga podrati.

7. novembar
Zavravam izvetaj za koji me Orci ovlastio i koji sam jo jue zapoeo, gde izlaem
kako bi protestacija sada bila nepovoljna.202 Poto sutra putujem u Petu (gde hou da
sredim svoje dugovanje Reku), idem u posete; odlazim izmeu ostaloga i generalu u
Zemun, zatim Ivanoviki, koja mi posle malo ljubakanja saoptava da je ikinu doao
kurir od ruskog konzula u Dubrovniku. Odlazim Milivoju da se oprostim od njega.
Govorimo o eleznici. Kae da e je svakako graditi, ali po svoj prilici tako da e jedan
deo kapitala preuzeti drava kupovinom akcija. O ovome u pisati Nikoliu. Molim ga
samo da ne odugovlae, jer je najvanije da pourimo. Govorimo o dalmatinskom
ustanku. Pominje da je Engelhart bio kod Ristia i pitao da nisu oni u vezi s ustankom, na
to je Risti kategorino odgovorio sa ne. A on (Milivoj) moe da preda mnom sasvim
odluno da izjavu da ma ta se govorilo, ma ta srpske novine ak i pisale, oni, vlada, ne
samo da ne pomau dalmatinski ustanak, ve ga i odluno osuuju.

8. novembar
 249

Danas polazim i popodne stiem u Bazja, gde predajem na potu jue napisani
izvetaj i uvee nastavljam put u Petu.

9. novembar
Ujutro stiem u Petu. Odmah idem kod Lacija Seenja i saoptavam mu jednu svoju
ideju, koja ve izvesno vreme u meni sazreva, da bih voleo da napustim svoju sadanju
slubu i da budem naimenovan za dravnog sekretara uz Andraija, naroito da bih pazio
na tampu, i da mi u tome koliko je mogue bude na pomoi, to on spremno i obeava.
Sendi mi predaje iznos od 13.656 forinti koji je uplatio Turijak. Odmah odlazim Reku i
povlaim menicu od 10.500 forinti, isplativi za istu 10.000 forinti, a menicu od 5.000
forinti povisujem na 5.500 i produujem do 14. maja 1870. Isplaenu menicu od 10.500
forinti aljem mami. Idem da posetim sekretara mirera. Obavetavam ga o pitanju
protestacije u vezi sa porezom na potronju. On ve zna o njoj iz mog pisma upuenog
Goroveu, po njegovom nalogu upravo je radio na aktu za Ministarstvo inostranih poslova,
u kome predlau da se odustane od ove protestacije. Pominje da e se u decembru moda
u Beu sastati jedna komisija u pitanju jurisdikcije, nastojae da i ja budem pozvan.
Odlazim Lonjaiju, koji me preko Seenja pozvao na ruak. Tamo nalazim Mikloa Kia iz
Pariza i Janoa Lonjaija. Posle ruka dugo razgovaram s Lonjaijem, posebno mu izlaem
kako stoji stvar eleznice i opisujem ravo raspoloenje u Granici i u Hrvatskoj, s tim da
bi u pogledu tog alosnog i opasnog stanja trebalo to pre neto poduzeti. Zatim mu
saoptavam svoju elju da postanem dravni sekretar, rekavi da verujem kako bi u toj
slubi mogao da uinim neto ba za umirenje rastueg uzbuenja junih Slovena,
naroito kad bih mogao raspolagati tampom. On odobrava ovu ideju i obeava da e je
saoptiti Andraiju, kada se ovaj vrati, kao svoju misao. Tom prilikom sam primetio da
Lonjai ne ivi u najprisnijim odnosima sa svojim kolegama, a i da ne vidi nae stvari u
veoma ruiastom svetlu. Daje mi posebnu ifru, ako mu budem slao telegrame. Zamolio
sam Okolianjija da mesene iznose za Vidovdan alju u Zemun. Dalje ga pitam za svoje
unapreenje u honvedskog oficira. Odgovara da je u tom smislu zamolio Verteija da za
vreme puta na Istok govori s Bajstom i Andraijem. Uvee sam ga posetio u pozoritu kod
Andraija.

10. novembar
Odlazim Rajneru i u prisustvu Vilmoa Tota nadugo mu izlaem prilike u Hrvatskoj
i u Granici, i opasnosti koje nam otuda prete, agitaciju vojne reakcije, nau neaktivnost, te
upuujem na neizbenost federalizma. Slua me sa velikom panjom i priznaje da je od
mene uo mnogo novih stvari i, naroito, gledita. U toku ovog razgovora uverio sam se
i to da u krilu maarske vlade nedostaje jedinstvo i da je Deakova stranka jako razbijena.
Uzalud traim Gorovea. Ruam s nekoliko dobrih poznanika. Iz njihovog govora sve se
vie vidi nesreenost naih politikih prilika i neshvatanje pogibeljnih okolnosti sadanjice
 250

u potrebnoj meri. Idem u pozorite. Dolazi da me vidi Miklo Blakovi. Odluujem da

sada ne idem u Be, ve da sutra krenem kui. Sreem u kasini Gablenca i kratko vreme
s njim razgovaram, naravno o srpskim stvarima, ali beznaajno.

11. novembar
Obavljam jo nekoliko poseta. Izmeu ostalih uzalud traim Falka. Po podne
polazim s Mikloem Blakoviem, s kojim idem zajedno do Cegleda.

12. novembar
Ujutro stiem u Bazja, gde sedam na brod i usred neprijatne snene oluje uvee u 8
sati stiem u Beograd. Teodorovi saoptava da je jue otvoreno stalno pozorite jednom
strahovito neukusnom apoteozom kneza Mihaila, u kojoj je, meutim, bilo scena koje su
odavale jako neprijateljski duh prema nama. 203

13. novembar
Od Hajmerlea dobijam ifrovan telegram, prema kome je vest da je naa vlada
pregovarala s Portom radi stupanja na tursku teritoriju u vezi sa dalmatinskim ustankom
lana. inim nekoliko poseta i uvee obedujem kod Rozenovih.

14. novembar
S Trojanskim i Joneskom poseujem u Zemunu generala i njegove. Idem da
posetim Longvorta. On veruje da je ruski uticaj u porastu i misli da e uskoro i Garaanin
uzeti uea u upravljanju. Pominje da ga je Milivoj pitao da li bi mnogo stajala dva
Armstrongova topa, koji bi im bili potrebni da bi mogli da uzvrate gonjenje naih
monitora. Ovo je, naravno, bilo reeno u ironiji, a izgleda da jako prezaju od naih
monitora i uopte da su nepoverljivi prema nama. Uvee idem u pozorite, koje je preko
oekivanja zgodno.

15. novembar
Joanini je stigao, posetio sam ga. Dobio je itavu gomilu kopija telegrama od svoje
vlade i izmeu njih ita jednu prema kojoj je ruski konzul u Dubrovniku bio od jula
meseca 3 puta na due vreme u Crnoj Gori. Poseujem Ivanoviku i poto se sada
ukazala prilika, najzad poputa, ma da ne bez izvesnog ustezanja. Samo da posle mogu da
okrenem na svoju korist ovaj odnos, koji bi veoma brzo mogao postati dosadan.
Dobijam dva pisma od Bele Orcija. Izgleda da nije razumeo jedan moj izvetaj, rekao sam
da ne bi trebalo da nae trupe preu tursku ili ba crnogorsku granicu, to bi i ovde izazvalo
zlu krv, i kada bi posle toga i u Bosni izbio ustanak ni Srbija ne bi mogla ostati po strani.
Bela je to razumeo tako kao da Srbija hoe da pree u akciju im mi preemo granicu. I
zato nadugako dokazuje da mi neemo prei granicu, a naroito Crnu Goru elimo da
 251

ostavimo nedirnutom, pa da u tom pogledu umirim srpsku vladu. U jednom pismu jo s

nekoliko rei pominje da e moj izvetaj u vezi sa porezom na potronju uzeti u obzir i da
e verovatno odustati od protestacije.

16. novembar
Dolazi Milo Popovi. Predajem mu 250 forinti subvencije za Vidovdan, za mesec
novembar. Kae da je Rozen hteo da izvesnom broju listova poalje telegrafski demanti na
jedan lanak objavljen u Noje fraje prese, u kome se tvrdi da su u Dalmaciji meu
ustanicima zarobljena i dva srpska oficira, ali su iz Zemuna vratili telegram.204 to se
tie opteg raspoloenja veruje da je ovde sve mirno i da se ne treba bojati od porasta
ruskog uticaja. Govori jo o potrebi da se Rauh ukloni i da ga zameni Jankovi, upravo u
naem interesu. U poseti kod Milivoja:
a) Govorimo o dalmatinskom ustanku. Pokazujem mu telegram od Hajmerlea i
uveravam ga da e nae trupe samo u sluaju krajnje nude stupiti na tursku teritoriju.
Smatra poeljnim da se ustanak to pre ugui, jer se boji da e iz njega neko drugi (tj.
Rusi) izvui korist. Govorimo, dalje, o srpskim nastojanjima i on jako naglaava potrebu
integriteta Porte. Na ovo primeujem da je to za Srbe utoliko potrebnije, to bismo ih mi
mogli lako progutati da su sasvim nezavisni.205 ita jedan lanak protiv Namesnitva u
Zastavi.206 Veoma se prijateljski izjanjava i toplije s antiruskog gledita nego ve od pre
dugo vremena. Da li hoe upravo tako da me prevare?
b) Govorimo o eleznici. Tvrdi kao sigurno da e eleznice biti, samo jo sa
modalitetima nisu naisto. Sada e verovatno vlada postaviti uslove i saoptiti ih
konkurentskim stranama. Zatim e ili dati eksploataciju Nikolievom drutvu pa e vlada
dii zajam za izgradnju, ili e dati jednom Drutvu sve i vlada e zadrata samo izvesnu
koliinu akcija. Veruje da e prvo vlada odluiti a zatim Skuptina. Pita da li bi maarska
vlada bila ve sklona da se nagodi u pogledu povezivanja pruge. Na ovo odgovaram da je
to teko sve dotle dok oni a i mi ne komesioniramo drutva, jer se dotle ne moe podrobno
diskutovati o vezi. Moda bi voleli ovako da nam podvale, da dobiju od nas vezu, a zatim
da daju eleznicu kome ih je volja. Pas si bte! Pri svemu tome veoma se odluno izjasnio
za Nikolievo drutvo, ali zato ovo moe biti i pretvaranje. Vee provodim kod
Longvortovih, gde se skupio ceo konzularni kor. Ostajemo do 12 sati i strano se
dosaujemo.

17. novembar
Proveo sam ceo dan kod kue, samo sam uvee otiao Joaninijevima i tamo veerao.

18. novembar
Dolazi Radosavljevi iz Paneva i kae da je on ve delovao u smislu onoga to sam
mu poverio. Nastoji da glavne lanove Omladine Krania i Vranjeevia odvrati od
 252

njihovog dosadanjeg pravca. Pavloviu je obeao da e mu kupiti tampariju ako bude

ureivao Panevac u drugom smeru. Pita da li bi mogao raunati na polovinu trokova,
koji bi izneli 2500 forinti. Rekao sam mu da svakako moe, ako bude mogao da pokae
uspeh. Kae da je pred deputacijom iz Granice koja je bila u Beu Kun rekao: Nama su
potrebni graniari. Nastojae da pribavi dva prezidijala u kojima se graniari pozivaju da
se izjasne protiv razvojaenja. Poseuje me izvesni Zuherhandl, misionar Engleskog
biblijskog drutva iz Ruuka. Kasnije mi dolazi Hadija, hoe da mi tota saopti, ali u
meuvremenu nailazi Jonesko. Iz Bea dobijam akt, u kome se potpuno odobravaju
moja gledita izloena u jednom izvetaju o dalmatinskom ustanku, alju mi i kopiju
telegrama upuenog velikim silama, po kome nae trupe nee prei crnogorsku granicu.
Poto se Teodorovievi ne oseaju dobro, pozivam Joaninijeve da idu sa mnom u
pozorite.

19. novembar
ulc odgovara na moje pismo i pie da je Asiz-paa eleo da sa mnom razgovara o
optim prilikama, a naroito o dranju Srbije, jer u Bugarskoj raste nemir. ulc zatim
saoptava podatke o ruskim emisarima koji hukaju u Bugarskoj. Prilae jo pismo od
Asiz-pae, u kome ovaj pie da mi alje kou medveda koga je svojom rukom ubio.
Dolazi mi u posetu Peji, Teodorovikin otac. Hoe da me uveri da u Panevu nema
nikakve agitacije protiv nas, oni sve hoe da postignu samo mirnim zakonitim putem.

20. novembar
Piem Fedoru Nikoliu da se ne moe znati kada e konano odluiti o eleznici.
Dalje ga pitam da li da mu poaljem njegovih 200 #. Veeram s Teodorovievima kod
Joaninijevih.

21. novembar
Dolazi k meni dr Rozen:
a) Saoptava mi odluku senata u pogledu eleznice, koja sasvim uopteno u stvari
ne podrava nijedno Drutvo, uz to preporuuje izgradnju eleznice i putem zajma koji bi
drava podigla.
b) Govori da izmeu Blaznavca i Ristia postoji izvesna, mada jedva primetna
napetost. Risti je izgubio svu svoju popularnost. ak se i Omladina ljuti na njega.
Blaznavac pregovara s Crnobarcem da ovaj preuzme resor Ministarstva pravde, ali on eli
samo predsedniki poloaj.
c) Govorimo o dalmatinskim stvarima. Saoptavam mu telegram i doputam da isti
upotrebi, kao i beku prepisku. Dolazi Milo Popovi, koga sam pozvao. Bio sam mu
poverio da se raspita za nekog crnogorskog svetenika Zoka ili Jeka. Doznao je da je
ovde u Narodnoj gostionici. Poveravam mu da se dalje raspituje, kao jo i o Matanoviu i
 253

Peroviu, povodom kojih sam jue i iz Bea dobio nalog.

d) Govori dalje da je lanak u Cukunftu, u kome se Granica poziva da ustane na
oruje, pisao Grivii, ovo mu je rekao Orekovi, to opet dokazuje da se vojna reakcija i
hrvatska Narodna stranka slau.207 Dolazi iz Zemuna general Kri i predaje mi jednu
srpsku pesmu u kojoj se Granica poziva na oruje. Ovo bi trebalo da se tampa u
Beogradu, a zatim da se tamo preko rastura. Odgovaram Asiz-pai i zahvaljujem mu na
medveem krznu koje je ve stiglo. Isto tako piem i ulcu izlaui mu nadugako da
Srbija nee otpoeti nita da ne izbije pobuna, samo u turskim pokrajinama. Pozivam ga
da ovo moje pismo saopti Asizu. Piem Beli Orciju i saoptavam mu Popovievu vest o
Griviiu. Umirujem ga u vezi s njegovom bojazni izraenom u pismu.

22. novembar
Dolazi kod mene jedan umetnik na flauti koji se zove Terbek. Voleo bi da ovde i u
okolini daje koncerte. Prelazim s njim u Zemun i predstavljam ga generalu, koji obeava
da e se u Panevu raspitati da li je mogue dati koncert. Ivanovika kae da je Puci,
novi vaspita kneza Milana, onaj koji je od konzula u Dubrovniku doneo depee ikinu.
Uvee se sakupljamo kod Milovana, gde Terbek svira na flauti.

23. novembar
Popovi javlja da traeni Crnogorci nisu bili ovde. Pop Zako je bio ovde, ali je
doveo sina u kolu. Ima ovde jedan Dalmatinac, ali samo zato to ga je paa proterao iz
Sarajeva, gde je bio uitelj. Predaje prepis pisma dobijenog od alca, koje mu je pisao
neki profesor i u kome ovaj psuje neovenost austro-ugarske vlade prema dalmatinskim
ustanicima i iznosi misao da bi bilo dobro prireivati koncerte za ustanike. Saoptie
pismo Milivoju i zatim mi rei ta je ovaj odgovorio. Piem izvetaj u Be o
Crnogorcima, dalje nastojim da pokaem da su i prsti Rusije umeani u dalmatinski
ustanak.208 Uvee Terbek svira kod mene na flauti. Skupilo se vie njih, a nekolicina
svira na klaviru.

24. novembar
Piem pismo Rajneru. Saoptavam mu vest o Griviiu, o proklamaciji i ponovo ga
upozoravam na agitaciju koja se sprovodi u Granici.

25. novembar
Idem kod Joneska. On je bio u Bazjau gde je pozdravio kneza Karla na povratku
kui sa svojom novom enom. Kneevski je par proveo jedan dan u Peti i bio veoma
zadovoljan prijemom.
Jonesko je govorio s nadlenima o planu da se istona eleznica, ukoliko srpska
vlada ne bi mogla da se odlui u tom pogledu, sprovede kroz jedan krajiak Vlake. I knez
 254

i ministri odobravaju ovaj plan. Kako sam iz njegovih rei razabrao, knez je
nezadovoljan s Kogalnianom i naginje Jovanu Giki. Vodianer me telegrafski pita kako
stoji stvar sa eleznicom. ukovi javlja da se mnogi izjanjavaju o dalmatinskom
ustanku u smislu da on moe izazvati ustanak svih junih Slovena, meutim trezveniji
celu stvar smatraju samo lokalizovanim dogaajem.

26. novembar
Telegrafiem Vodianeru da jo nita nije odlueno opirnije u odgovoriti u pismu.
Kri se raspituje slubeno o Fiou, koji je naimenovan za turskog konzula u Zemunu.
Milo Popovi javlja da je pismo iz apca pokazao Blaznavcu koji nije dozvolio da se ono
objavi u tampi. Volfart alje kopije nekoliko svojih izvetaja, iz kojih se moe izvesti
zakljuak o ustanku koji se sprema u Bugarskoj.

27. novembar
Veeras je Terbek odrao svoj koncert u pozoritu pred prilino malobrojnom
publikom.

28. novembar
Dobijam akt od Ministarstva u Beu, u kome mi saoptavaju da e se na osnovu mog
izvetaja za sada uzdrati od svih daljih koraka u stvari Jevreja.

29. novembar
U podne ruam kod Bodrokija sa Spirtom iz Paneva, Teodoroviima i Stejiem.
Poto je divno vreme, po podne se izvozimo kolima u Topider. Veeram kod
Joaninijevih.

30. novembar
U Lojdu je objavljen prilino veto napisan lanak, u kome se dokazuje da Srbija ne
moe biti u slozi sa Crnom Gorom. To se ovde nije svidelo i Risti, kako je to Milo
Popovi javio, hoe da se odgovori.209 Bela Orci pie nadugako o prilikama u
Dalmaciji, dalje o nekim izjavama Utjeenovia iz kojih se vidi kome gravitira Granica, na
kraju o tome da se Crna Gora naoruava novcem egipatskog potkralja i da se iza toga
skriva francuska intriga.
Teodorovi kae da je od svog tasta doznao s potpunom sigurnou da je onu
izvesnu brouru napisanu u jako protivmaarskom duhu koja je nedavno objavljena u
Beu i u kojoj se trai posebna Skuptina za Granicu, napisao Utjeenovi.210 Odlazim
Blaznavcu:
a) Govorimo o dalmatinskom ustanku. Kae da su, prema jednom privatnom pismu,
maarski vojnici odbili poslunost i nee da se bore protiv ustanika.
 255

b) Kae da je Karaorevi obeao nekome u Peti 100.000 pijastra ako ga

oslobode. Molim Milivoja da dozna za mene ime te osobe. Dalje, kada sam sada poslednji
put bio u Peti Karaorevi je izjavio da sam ja doneo nove dokaze protiv njega. Izgleda
da je srpska vlada okruila ekskneza pijunima.
c) Govorimo o eleznici. Jo uvek se nisu odluili da li da pomou zajma sami grade
ovu prugu, ili da je daju jednoj kompaniji. Sada je dat nalog ministru vojnom da u toj
stvari napravi planove. Ako bi vlada prihvatila reenje putem zajma, stvar bi mogla da se
odugovlai jo 45 meseci, jer je treba podneti Skuptini. Pokazuje jedan telegram
trousbergovog poverenika Bobaja, u kome ovaj saoptava da je trousberg kod Hira
obezbedio vezu prema Solunu ako on (trousberg) dobije srpsku eleznicu. Dalje
Blaznavac kae da je knez Biron povukao svoju ponudu; trousberg ostaje, dodue,
konkurent, ali je izjavio da svoju ponudu ne smatra vie obaveznom. Na kraju mi
saoptava da je direktor bekog Kreditnog zavoda (izvesni Hornbastl) pisao
Karabiberoviu, pitajui ga tako kako stvar stoji i obavetavajui ga da oni (tj. Dravne i
June eleznice) pregovaraju s Hirom. Vlada e im odgovoriti u onom smislu u kome je
sa mnom govorio Milivoj. Pominjem mu da e biti dobro da se pouri, jer nam Vlasi
stavljaju ponude u pogledu pruge KalafatVidin. Ponovo izjavljuje da oni ele eleznicu i
da e ona biti i ostvarena.
d) Ovde treba da primetim da iako nismo govorili o politikim stvarima primetio
sam pri svemu tom izvesnu hladnou u Blaznavevom dranju prema meni.
Jue sam se sreo s Longvortom i on mi je saoptio da su se, prema Blaznavevoj
sopstvenoj izjavi, pribliili Rusiji i sada su meu njima mnogo bolji odnosi, ali je u isto
vreme razabrao i to da ovo Rusima nee koristiti. Longvort je, dalje, dugo govorio o
dalmatinskom ustanku. On stoji na stanovitu da je ustanak izazvala beka vojna reakcija i
eleo je da dozna moje gledite, ali ja sam ga dobro zamumuljio. Piem izvetaj o
ovdanjem raspoloenju i javljam da je ono sve vie zaokupljeno dalmatinskim ustankom.
U isto vreme traim odsustvo od 3 nedelje.211

1. decembar
Piem Beli Orciju i molim ga da izdejstvuje da mi se to pre da odsustvo. Piem
Rajneru, saoptavam mu vest i aljem kopiju svog izvetaja. Piem Vodianeru i javljam
mu ta sam uo od Blaznavca u stvari eleznice.

2. decembar
Dobijam iz Bea telegram s izvetajem konzula iz Skadra, po kojem se u Crnoj Gori
nalaze 2 srpska oficira, koji obuavaju tamonju narodnu vojsku. Odlazim Ivanoviki i
molim je da mi dozna imena ovih srpskih oficira i od kada su tamo.

3. decembar
 256

Engelhartovi prireuju veliku veeru na koju su bili pozvani mnogi Srbi, a i ministri.

4. decembar
Ivanovika je doznala da su imena dvojice srpskih oficira koji se nalaze u Crnoj Gori
Pejovi i orevi. Ve su due vremena tamo. Pre prilino vremena bili su i opozvani,
ostavljeni su tamo samo na molbu crnogorskog kneza. Dobijam iz Bukureta iismo od
Fedora Nikolia, u kome izjavljuje da njegovo Drutvo nee ba biti u nezgodi, ali da je
pustolovno pratiti srpsku vladu u njenim planovima za izgradnju eleznice, naroito ako bi
eleznicu htela da ostvari inostranim zajmom.

5. decembar
Dorukujem s Joaninijevima kod Kampa, a uvee s Engelhartovima veeram kod
ikina. Piem izvetaj u Be o Ivanovikinim obavetenjima. Piem pismo Beli Orciju i
molim ga da kod udruenja Maria Empfngniss u Beu izdejstvuje da to pre poalju
pomo, za ovdanju katoliku kolu, koju obino alju polugodinje, a koja je ovog puta
ve vie meseci izostala.

6. decembar
Dolazi mi Kri i moli da se raspitam u kom cilju srpska vlada vri kupovinu konja.

7. decembar
U podne s Kampom prelazim u Zemun i dorukujem kod bavarskog kapetana
Malnaija, na njegovom brodu. Pred vee prelazimo amcem preko, kasnije je kod mene
sveana veera, kojoj prisustvuju moje kolege.

8. decembar
Dolazi k meni Hadija i predaje mi slubeni dokument o brojnom stanju srpske
vojske, dalje kazuje da je srpski arhimandrit Dui bio takoe u Rusiji i pisma koja otud
stiu bie preko njega uruivana. Na kraju, da Marija Obrenovi, kneeva majka, intrigira
u ruskom duhu. Dalje, da je vlada sklopila ugovor za 50.000 Peabody puaka 6 forinti.
Dobijam telegrafski traeno odsustvo.

9. decembar
Idem u posetu Hadiji. Jo kazuje da Marija Obrenovi hvali naroito Garaanina i
rovari protiv Milivoja i Ristia. Isto tako intrigira i protiv Nikolia u stvari eleznice.
Milivoj je poverio Hadiji da ovu enu to pre ukloni odavde i on je obeao da e to
najskorije i izvriti. Moli me da mu pribavim austrijski orden. Odlazim u Zemun da se
oprostim od generalove porodice, a uvee s Teodoroviima veeram kod Engelharta.
 257

10. decembar
Odlazim Ristiu da se oprostim.
a) Govorimo o stvari jurisdikcije, veoma bi eleo da ve bude ostvarena, voleo bi
jedino da izostane paragraf o izruivanju vojnih begunaca. Primeujem da je ovo sitnica i
da zbog ovoga ne bi trebalo praviti tekoe.
b) Govorimo o dalmatinskom ustanku, napominje da se isti kao unutranja stvar
jedne strane drave njih nita ne tie i samo primeuje da bi bilo poeljno da austrijska
vojska ne pree tursku granicu, jer bi to dalo povoda za nesagledljive komplikacije i
Namesnitvo, ma koliko da eli mir, moralo bi u tom sluaju da popusti raspoloenju
naroda. Pominje da oni s njihove strane ine sve da se ustanak ne iri i ne komplikuje.
Tako je npr. Namesnitvu stiglo vie pisama iz unutranjosti Srbije, u kojima se moli da se
dozvoli skupljanje priloga za ustanike, to su oni odbili. Tako e, dalje, koliko je mogue
spreiti da se Crnogorci koji su u Srbiji vrate kuama, a dali su uputstva i svom agentu u
Istanbulu da one koji su eventualno tamo na slian nain spreava. Izrazio sam mu
zahvalnost svoje vlade za ovo lojalno dranje.
c) Pominje Stratimirovieve intrige i odmah dodaje da nisu verovali da sam ja kao
rekao Stratimiroviu ono to je on govorio. Jo i sada piskara protiv njih u svom listu i u
prakim listovima.212
d) Govorimo jo o eleznici, u tom pogledu ne govori nita novo, samo su doznali
da Porta hoe da raskine s Hirem.
e) Rastajemo se veoma prijateljski i prilikom mog odlaska jo pominje da sa
izvesne strane jako nastoje da izmeu nas izazovu rascep. 213

11. decembar
Poseujem Milivoja, meutim nailazi Longvort pa ne mogu s njim da govorim.
inim jo nekoliko oprotajnih poseta. Od Bajsta dobijam telegrafski nalog da
predloim odlikovanje za srpske oficire koji su u Bazjau izali pred cara.

12. decembar
Telegrafiem Bajstu da mi dozvoli da predlog za odlikovanje podnesem lino u
Beu, a ne telegrafski. Preko Teodorovia aljem 250 forinti mesene subvencije Milou
Popoviu.
Budui da je dan Sv. Andreje odlazimo u crkvu, a zatim idemo da pozdravimo
kneza. Ovde pominjem Milivoju telegram zbog odlikovanja i pitam ga za imena oficira.
Kasnije me Milivoj pisamcetom poziva k sebi. Govori o stvari odlikovanja i izjavljuje da
bi bilo najbolje ne dati nikome, ali ako ve hoe, onda i knezu. Odgovaram da sam,
rukovoen upravo ovim stanovitem, ve telegrafisao da mogu lino podneti predlog.
Raduje se da sam tako pogodio njegovo gledite i da tako poznajem prilike. Zatim se
izjanjava tako energino i prijateljski kako ve davno nije, govorei da on ide nezadrivo
 258

svom cilju, ma da ne ba najpravijim putem, njega nee zastraiti intrige, i ma koliko ene
razglaavale da Blaznavac i Kalaj rade u saglasnosti, on se vrsto dri maarskog
prijateljstva. Na kraju me moli da Andraiju odnesem njegov najprijateljskiji pozdrav.
Odlazim Ivanoviki da se od nje oprostim i da je zamolim da obrati panju na Pucia.
Veeram kod Joaninijevih.

13. decembar
Ujutro polazim iz Beograda, po podne stiem u Bazja i otuda uvee dalje za Petu.

14. decembar
Ujutro stiem u Petu. Piem Beli Orciju, napominjui da u o odlikovanjima lino
s njim govoriti za nekoliko dana. Odlazim u Deakov klub i tamo dugo razgovaram s
Pulskijem i Bitom, izlaui im kako ravo stoje stvari u Hrvatskoj i u Granici i da je
trebalo nagoditi se s Narodnom strankom i umesto Rauha postaviti za bana Jankovia. Oni
su to, kako sam doznao, odmah saoptili Rajneru. Bojim se da sam govorio malo isuvie
otvoreno i to se Andraiju nee svideti.

15. decembar
Odlazim Andraiju.
a) Pominjem mu Milivojevo gledite o odlikovanjima. On veoma odobrava da i
knez dobije orden i govorie u tom smislu s carem.
b) Isto tako obeava da e govoriti s carem u stvari jurisdikcije.
c) to se tie bosanskog pitanja veruje da bi srpska vlada mogla sada izravno da se
obrati Porti s molbom da joj prepusti Bosnu i mi emo to podrati. Kae da je dugo
razgovarao s Ali-paom i izdaleka mu pomenuo i ovu stvar. Smatra da bi bilo veoma
potrebno da u Carigradu bude neki vet srpski agent.
II. Pulski dolazi kod Andraija s izvesnim Dalmatincem Altmanom i donosi
obeanje da e ako ih Andrai pomogne pacificirati Boku. Ja, naravno, ne ujem razgovor.

16. decembar
Poto je grof Laslo Radai pobegao zbog lanih menica, sentandrejski srez je ostao
upranjen i sad mi je palo na pamet da bi se ovde neto moglo uiniti. Stoga poveravam
Gustiju eneu da ode u Stari Budim, govori s Kelendorfom i privoli ga da me pozove za
poslanika i da u tom cilju sakupe potpise. Naravno, kao da ja o tome nita ne znam i kao
da je sve samo eneova ideja. Ako se skupi gomila potpisa moi u to da upotrebim
makar kao presiju kod Andraija da budem postavljen za dravnog sekretara. Pruski
konzul Veker-Goter daje u kasini ruak kome i ja prisustvujem. Uvee se mama vraa iz
Erdelja.
 259

17. decembar
Ujutro idem u Be, gde stiem po podne, preostali deo dana provodim s Mari
Rabatinski. Moj sini je porastao i postao veoma lep deak.

18. decembar
Odlazim Beli Orciju, iznosim mu stvar s odlikovanjima, slae se da ga i knez dobije.
Kasnije govorim s Deponom, i on nalazi to za dobro. U pogledu jurisdikcije obojica
veruju da e teko ii, jer zapinje kod bekog Ministarstva. Poseujem Lenka. Sada se
nada da e ii u Barcelonu. Vee provodim kod Mari Rabatinski.

19. decembar
Odlazim Vajstu. Kae da je trebalo da pratim cara zapravo od Bazjaa do kraja
srpske granice. Odgovorio sam da mi niko nita nije rekao i zato sam zaostao. Izlaem
stvar s odlikovanjima. Slae se, dodue, ali kao i uvek ne daje odreen odgovor.
Govorim sa sekretarom Vranicanijem i on mi saoptava kakva odlikovanja mogu dobiti
ostali oficiri, poto knez ne moe dobiti drugo nego veliki krst Leopolda, a Blaznavac
veliki krst gvozdene krune. Dobiemo i Teodorovi i ja. U tom pogledu primeujem da ne
bih eleo da dobijem orden. Ovo bi moglo samo tako, kako on ree, ako renonsiram. Ni to
ne bih eleo da uinim, nego samo neka me preutno izostave. Obeava da e govoriti o
tome s Hofmanom. Pominjem i Hadiju. To e ii vrlo teko jer je osoba poznata u Beu sa
vrlo loe strane. Idem da posetim Vodianera. Kaem mu da se u stvari eleznice sada
nita ne dogaa. Kako on pria, Bajst je pridobijen od strane Hira i otvoreno priznaje da
podrava bosansku eleznicu. Meutim, nisu dozvolili da se Hirove akcije kotiraju na
bekoj berzi. Pri svemu tome on se boji da e Hirev poduhvat, iako je veliki blef, 214 ipak
uspeti.

20. decembar
Odlazim Hofmanu zbog odlikovanja, kae da podnesem o tome izvetaj i da ih zatim
sam ponesem sa sobom. Pominjem da bih ja eleo da ga ne dobijem, on se s time,
naravno, ne slae, ali ako ba elim uinie mi, samo to u orden zato uvek moi dobiti
ako mi se bude svidelo. Nalazim Fedora Nikolia. Predajem mu njegovih 200#. On je
doao iz Vlake, kuda e ponovo morati da se vrati. Po podne polazim i uvee stiem u
Petu. Gusti ene referie da se Kelendorf izjavio spremnim, samo to nema mnogo nade.
Najpre bi se moglo raunati na uspeh kada bi Njari rekao koju re u ostrvskom kraju.

21. decembar
Poseujem Bedekovia. I on slika veoma tamnim bojama stanje u Hrvatskoj, a
naroito indolenciju i nebrigu maarske vlade u tom pogledu. Kako vidim nije ba mnogo
Rauhov prijatelj.
 260

22. decembar
inim posete.

23. decembar
Kod francuskog konzula Gelasteltana bio je veliki soare, na kome su igrali
Florentinci i pevao Paulini. Zatim je drutvo igralo do 4 sata.

24. decembar
Idem da posetim Gablenca, prima me veoma ljubazno i dugo sa mnom razgovara.

25. decembar
Piem Vranicaniju i pitam ga kad e stii odlikovanja.

26. decembar
Susreo sam se u vie mahova sa enom Adolfa Kalaija i poto sam je danas naao
samu kod kue doli smo do poljubaca, ali dalje nisam dospeo.

27. decembar
Ruam s Akoem Beotijem kod Bele Liptaija i njegovih. Pominju da Harkanji ne
moe biti poslanik u Sentandreji, pa bi stoga bilo dobro kada bih se ja kandidovao.

28. decembar
Najzad mogu da govorim s Andraijem:
a) Izlaem mu da bih voleo da napustim Beograd i dobijem zaposlenje u zemlji,
naroito kraj njega. Na ovo odgovara da bi me on veoma rado zaposlio, ali bi bila teta za
sada ostaviti Beograd, ve i zbog toga to sam tamo naimenovan pod uticajem maarske
vlade, te ta bi rekli Nemci kada bih otiao a ne bih mogao da pokaem rezultate, a zatim,
i ne zna ko bi sada mogao voditi ove poslove. Na ovo primeujem da bih ve uz
Teodorovievu pomo isto tako dobro vodio tamonje poslove kao da sam tamo. Dalje
pominje da bi voleo kada bih ja ostao u inostranoj slubi. Na ovo odluno izjavljujem da
osim Beograda nijedno drugo mesto u inostranstvu neu primiti. I najzad, on nalazi da
sada jo ne bi trebalo da ostavim Beograd. Posle toga napominjem da li bi on eleo da
budem poslanik u Sentandreji. I na ovo odgovara da bi on to, dodue, voleo, ali bih tada
morao da podnesem ostavku na poloaj, a to sada nije poeljno.
Tako, dakle, ove moje elje ne mogu se ispuniti. Bio sam spreman na ovaj
Andraijev odgovor i ve sam unapred odluio da u se, ako od njega dobijem odrean
odgovor, vratiti u Beograd, jer kad bih ga sada ostavio i protiv njegove volje kandidovao
se u Sentandreji on bi se za to naljutio, a ja ne bih hteo da sada raskinem s njim i s
 261

njegovom strankom. Meutim, ako se samo ne isprei neki vanredni dogaaj najkasnije
kroz est meseci jednostavno u podneti ostavku, navodei za to kao razlog porodine
stvari, i otii kui, pa u zatim kod kue tiho ali stalno vrebati priliku da ponovo neto
postanem, ak i uprkos Andraiju i njegovoj stranci i njegovom protivljenju.
b) Zatim govorimo o srpskim pitanjima. Obeava da e stvar jurisdikcije, ako se
samo bude moglo, za kratko vreme sprovesti u Beu.
Sve ono to sam govorio s Andraijem govorio sam posebno s Akoom Beotijem.
On je, kao i ranije, miljenja da ostavim slubu i kandidujem se u Sentandreji. Poto sam
ve odluio da to ne uinim, podstiem njega da se tamo kandiduje i pozivam i Belu
Liptaija da ga podstie. Ako, meutim, odluno izjavljuje da to nee uiniti, kako slutim
zbog toga jer nee da mi oduzme moj srez. Iako bih vrlo voleo da on bude tamo, uza sve
to imau u vidu njegovu dobronamernost. Kasnije me Liptai i Lajo Tisa pozivaju da
zbog interesa stranke agitujem za kandidata desnice koji e tamo nastupiti i koji e sigurno
biti Harkanji. Na ovo izjavljujem da u za Beotija uiniti sve, rado u otii i u sela, ali ni
za koga drugoga ne bih nainio ni koraka.

29. decembar
Vranicani pie da e odlikovanja za 12 dana poslati u Budim. Poseuje me
Hadija. Govori da je majku kneza Mihaila ve uspeo da odvede iz Beograda i sad su stigli
u Petu. Kae da su se protiv Marije Obrenovi pojavili pakvili, koji su, po svoj prilici,
sastavljeni po Milivojevoj inspiraciji i koje su bili proitali kako njemu tako i knezu.
Ponovo poseujem Kalajevicu215 i sada se ve, posle neznatnog ustezanja, potpuno
preputa. Ova mala bonne fortune je veoma brzo uspela.

30. decembar
Ujutro odlazim u Be. Po dolasku odmah urim u Ministarstvo, gde uz
Vranicanijevu pomo preuzimam ordene, koje su podelili kako sam predlagao. Preostali
deo dana i veliki deo noi provodim kod Mari Rabatinski.

31. decembar
Poseujem Fedora Nikolia kod Ulmana. Ne zna nita novo u stvari eleznice.
Odlazim Beli Orciju. On govori da je Culajf podneo ostavku, jer je bio obeao vlakoj
vladi da e je Austrija prva potpomoi da izdejstvuje pravo na ime Rumunija, ali su ga
Engleska i Pruska pretekle i zbog ove okolnosti smatra svoj poloaj neodrivim. S
Orcijem kasnije idem na trenutak kod Andraija, koji je stigao brzim vozom.
Novogodinje vee provodim kod Mari Rabatinski.
 262

1870

1. januar
Ujutro polazim iz Bea i uvee stiem u o kod Seenjijevih, gde jo nalazim Akoa
Beotija.

2. januar
Uvee dolazim u Petu s Beotijem.

3. januar
Po podne, poto sam prethodno jo bio posetio Kalaijevicu, odlazim za Bazja,
nosei sa sobom ordene.

4. januar
Ujutro stiem u Bazja, a odande dalje brodom i u 5 sati po podne u Beograd.
Teodoroviu odmah predajem njemu namenjen orden Franje Josipa III reda. Uvee
poseujem Akabi Kampo, Ivanoviku i Joaninijeve, gde nalazim Petronijevieve i
Milouvove.

5. januar
Odlazim Blaznavcu:
a) Kaem mu da sam doneo ordene i pitam kada bi ih mogao predati. Kae:
prekosutra, ve e saoptiti as. Pominjem da bi bilo dobro kada bi knez sam napisao
pismenu zahvalnicu Bajstu, poto je i ovaj njemu pisao, dalje, kada bi se on (Blaznavac) i
oficiri takoe pismeno zahvalili. Ovo e biti uinjeno.
b) U pogledu jurisdikcije ne obeavam nita, ali radimo na tome i nadam se da e
uskoro uspeti.
 263

c) Pominjem mu da maarski ministar pravde sada hoe da odugovlai predmet

Karaorevia i da ga ponovo pokrene tek uoi naimenovanja sudija, kada se nada da e
ga osuditi.
d) Pokazujem mu jedan akt Ministarstva, po kome protestaciju zbog poreza na
potronju sada povlae zbog mog predloga i preporuke.
e) Bio sam dobio akt iz Bea, po kome je srpska vlada poruila u Parizu 15 miliona
patrona, sa ciljem da iste iz Srbije prokrijumari u Austriju. Pitam Milivoja u emu je
stvar. Odgovara da oni zaista trae patrone i verovatno e primiti beku izradu, ali nema ni
govora o tome da to ine sa ciljem da iste ponovo prokrijumare kod nas, moe dati re da
vlada to nee uiniti. Meutim, ako bi ovo uinili drugi bez znanja vlade, za to ne moe da
odgovara.
f) Na kraju govorimo o bosanskom pitanju. Jakim argumentima izlaem da je ovaj
trenutak sada najpovoljniji da se Porti preda memorandum u ovoj stvari, koji emo mi
podrati. Moji razlozi su sledei: Prijateljstvo Austrije trai skoro svaka evropska velika
sila, njoj za volju bi, dakle, (s izuzetkom Rusije) uinili mnogo u Istonom pitanju. Turska
se boji pokreta koji bi mogao da izbije narednog prolea i tako e moda biti popustljivija.
Kod nas, pak, najvei uticaj ima Andrai, koji ovu stvar podrava i eli. No, moe se desiti
da e se velike sile udruiti, prolee moe proi bez pokreta i strah Porte moe da iezne,
Andrai moe da umre a moe i da padne ili se mi moemo uplesti u rat koji e zauzeti
svu nau panju, a tada smo propustili dobru priliku za dugo vremena ili ak, moda, i
zauvek. Zbog toga, dakle, odluno preporuujem da poalju o ovome pitanju
memorandum u Istanbul, koji zatim mogu nama saoptiti putem ambasade. Blaznavac se
slae sa svim ovim razlozima. Njega samo jedna stvar zabrinjava. Naime srpska vlada ini
sve da u Bosni i Hercegovini postigne najvei uticaj i da ruski uticaj potpuno poniti. Iako
je ovo delimino uspelo, sasvim jo nije i boji se da e, ako oni uine taj korak Rusija u
ovim pokrajinama izazvati jedan prevremeni ruski orijentisan ustanak, ime e oni biti
prisiljeni da uzmu u njemu uee, a da ga ne mogu predvoditi. Pri svemu tome obeava
da e dobro razmisliti o ovoj stvari. Zatim se jo izjanjava o ruskoj politici, na
najodluniji nain protiv nje, i iznosi neke primere kako on nastoji da suzbije ruski uticaj.
Odlazim Ristiu i razgovaram s njim o ovim stvarima o kojima sam se dogovorio sa
Blaznavcem. to se tie bosanskog pitanja on veruje da Porta ni u kom sluaju nee
popustiti. Ovo i ja sam verujem, ali mi upravo hoemo da izvrimo presiju na nju;
pomenuo sam i pred njim svoje argumente i izgleda da oni izazivaju kod njega neki utisak.
Govorio je o stvari eleznice i to na taj nain da se jo uvek nisu mogli odluiti da li da
dignu zajam ili da je daju jednom koncernu. Ako bi naginjali ka potonjem modalitetu,
njemu se ini da je jedva mogue da e to biti drugi koncern a ne Nikoliev. inim
posete kolegama i uvee veeram kod Joaninijevih.

6. januar
 264

Zovem k sebi dr Rozena i pozivam ga da bude dopisnik lista Reform, to rado

prihvata. Kae da e verovatno biti sekretar u Ministarstvu unutranjih dela. U pogledu
eleznice veruje da namesnici ba ne ele da zakljue zajam, ali su to samo zato istakli u
prvi plan da pokau narodu da ne podravaju iskljuivo Nikolievu kompaniju. Upozorava
me na dva velika lanka u Vidovdanu, koji su po Milivojevom nalogu napisani protiv
ruske politike i, uzgred, i protiv ikina. 216 Dolazi k meni Stojan Bokovi i javlja da
knez prima sutra u 11 sati. Vee provodim kod kolege Rozena, gde je bio prisutan itav
na kor.

7. januar
Dolazi k meni Milo Popovi. Saoptavam mu imena odlikovanih, da o njima napie
lanak. Kazuje da je Orekovi hteo da ide u Granicu, ali Milivoj nije dozvolio. U
jedanaest asova idem s Teodoroviem kod kneza. Knez me prima u prisustvu tri
namesnika, ministra inostranih dela i svog vaspitaa Pucia. Drim kratak govor, na koji
on odgovara i moli da zahvalim caru za ovo veliko odlikovanje.
U isto vreme predajem orden Milivoju i ostavljam za oficire. Ostajemo nekih 1/4
sata. Poseujem tri ministra, koji su na dan Nove godine bili kod mene.

8. januar
Odlazim Blaznavcu. Tamo nalazim kneza Milana, s kojim razmenjujem nekoliko
rei. Zatim razgovaram s Blaznavcem:
a) O bosanskom pitanju. Kae da je razmiljao o ovoj stvari i dugo o njoj
razgovarao s Ristiem. Primedba potonjeg da bi memorandum napisan u izloenom smislu
Porta jednostavno odbacila, njemu izgleda ubedljiva, jer je to skopano s mnogim
opasnostima. Ponavlja ono to je prekjue rekao da svi konci junoslovenskih pokreta jo
nisu u njihovim rukama, iako mnogo rade na tome. Najvea opasnost preti iz Bugarske, jer
u sluaju da oni poalju memorandum a Rusija hoe da ga iskoristi, moe se u Bugarskoj
izazvati ustanak, koji bi se mogao razvijati nezavisno od srpskog vostva. Svake godine u
Vlakoj radi 200.000 bugarskih nadniara. Njih tamo Rusi i Bratianova stranka nastoje da
vojniki organizuju, da bi u datoj prilici mogli 3040.000 dobro naoruanih ljudi ubaciti u
Bugarsku. Da bi osujetila ova nastojanja, srpska je vlada stvorila stranku bugarske
omladine, koja je, dakle, neprijatelj starobugarskoj stranci, pa time i ruskom uticaju, i
ostvarena je potpuno delatnou srpskog Namesnitva. Bugarski ef Panajot takoe je u
Blaznavevoj slubi i sada putuje u Vlaku da Bugare opomene na red i da ih, koliko se
moe, odvoji od ruskog uticaja. Veliki je deo hercegovakih glavara ve u slubi srpske
vlade. U tu svrhu vlada godinje moe da potroi 15.000
0#. On, dakle, veruje da bi, sve
dotle dok svi ovi konci nisu u njihovim rukama, bilo opasno nainiti korak koji bi Rusija
mogla da iskoristi protiv njih. Odgovaram da u njegova gledita verno izneti Andraiju.
b) Pitam ga jo o eleznici. Odgovara da e verovatno uzeti zajam i eksploataciju
 265

predati Nikolievom drutvu. Meutim, prethodno treba o tome pitati Skuptinu, koja e
se sastati ove godine, ali jo ne zna kada.
Kod Milivoja zatiem Ristia, koji kae da e me kasnije jo posetiti.
Mati donosi pisma kneza Milana i Blaznavca upuena Bajstu, kao i potvrde
odlikovanih oficira, kneza i Milivoja o primljenim odlikovanjima, koje u s propratnim
pismom poslati Bajstu i to predati sutra u Bazjau. Dolazi k meni Risti i dva sata
razgovaramo o bosanskom pitanju. a) On izlae kako je za Portu ustupanje Bosne
potrebno i korisno, naglaavajui zaostalo stanje te pokrajine i veliki broj sledbenika
muhamedanske vere, to bi srpskoj vladi za dugo vremena dalo mnogo posla i
prouzrokovalo mnoge brige. Ovo ustupanje, dakle, poeljno je u svakom smislu. Rusija
eli, dodue, razvoj i irenje junih Slovena, ali pod njenim pokroviteljstvom. (Izgleda da
nije ba mnogo hteo da istupi protiv Rusije). Meutim, po njegovom miljenju mi im
najbolje moemo pomoi. Preao je zatim na nain izvoenja ovog plana. Po njemu,
poslati naprosto jedan memorandum u Istanbul nije ispravan put, jer je uveren da bi isti
Porta s indignacijom odbila, a poto ga ni druge sile ne bi podrale to bi Porta, iako ne bi
napala Srbiju, uputila makar jedan osmatraki korpus na granicu, s kojim bi onda srpska
vojska morala ili da se sukobi ili bi joj, ako to ne uiniti, ovaj uzmak bio najvei moralni
udarac.
On smatra da je najbolji nain da se u ovim pokrajinama izazove ustanak, a zatim bi
oni iskoristili priliku da piu Porti na nain kao da nude svoje usluge, a u naknadu bi za
iste, ali i u interesu Porte, traili da im se ustupi Bosna. Tada bismo i mi i ostale sile mogli
da se umeamo. Samo ne bi trebalo pustiti da ustanak dugo potraje, inae bi mogao da
poprimi takve dimenzije da bi upravljanje njime izmaklo iz naih ruku. Nasuprot tome
nastojao sam da dokaem prednosti jednog prethodnog diplomatskog koraka, ali se nisam
mnogo trudio, ne znajui da li e se Andrai prikljuiti njihovom gleditu. Na kraju
kazujem da u, poto sam samo posrednik, sve ono to sam od njega uo tano saoptiti
Andraiju. Pita da li car zna za ovu stvar. Odgovaram potvrdno, zna i Bajst i priam mu da
me je prole godine u mesecu aprilu Bajst pozvao u Budim i tamo ovlastio da u ovom
smislu razgovaram sa srpskom vladom.
b) Pominje da izgleda da se moje kolege pomalo brinu zbog mog ponovnog
putovanja i da su se o tome raspitivali kod njega.
Odgovorio je da sam prekinuo svoje odsustvo zbog predaje odlikovanja i da sada
idem da ga nastavim. Kaem mu da je to cela istina, ali da u pri tome ipak raditi u stvari
jurisdikcije. Ovom prilikom ponavlja da izostavimo pasus o izruenju vojnih begunaca.
Odgovaram da to ne zahtevaju; jer je zaista od male vanosti, jedva da ih pree nekolicina,
a i oni su obini zloinci, inae to je careva elja; za uzvrat, pak, dobijaju toliko prava kao
jedna samostalna drava. On to priznaje i pominje da su sada s Vlakom sklopili jedan
ugovor, u kome ovaj uslov postoji, samo se boji da e to izazvati rav utisak; na ovo
primeujem da bi opet s druge strane kod nas mogli poverovati da srpska vlada hoe da
 266

obrazuje vojsku od naih begunaca.

c) Pominje jo da se knez Milan jako radovao svom ordenu, a zatim odlazi.
Kod beleenja razgovora s Blaznavcem zaboravio sam da napomenem da sam
govorio s njim o ustupanju jednog vrka Bosne nama, u sluaju da bosanski plan uspe,
dodajui da mi to ne elimo, a hteli bismo to samo u sluaju ako bi Hrvati, koji takoe
ude za Bosnom, mnogo galamili. Izgleda da mu se to nije mnogo svialo, ali je
odgovorio da u sluaju ako to od njega bude zavisilo, on nee imati nita protiv.

9. januar
Danas ujutro polazim iz Beograda i u podne stiem u Bazja, odakle uvee polazim
dalje.

10. januar
Stiem ujutro u Petu.

11. januar
Govorim s Andraijem:
a) U pogledu bosanskog pitanja izlaem mu nadugako gledita Milivoja i Ristia,
pridajui naroito vanost gleditu po kome ako sada elimo ovo pitanje reiti mirnim
putem Rusija moe da izazove takav pokret koji e istrgnuti iz naih ruku voenje ove
stvari. On uvaava ovu okolnost, na koju nije ni mislio. Pitanje nekog pokreta u sadanjim
okolnostima ne smatra podesnim i preporuuje samo da srpska vlada nastavi svoju akciju i
da bude spremna u trenutku kada bi to moglo zatrebati.
b) U pogledu jurisdikcije pomenuo je da je Herbst obeao da se nee protiviti i da e
stvar urediti im on (Andrai) ode u Be. Poseujem Andraijevu enu koja me napada
zato neu da podravam Harkanjia u Sentandreji. Iznosim joj svoje razloge, ona ih ne
odobrava, smatrajui da ovek treba sasvim da se rtvuje za stranku. Izgleda da su se
naljutili zbog moje smelosti to sam hteo otii iz Beograda.

12. januar
Putujem u Be. Idem da potraim Orcija, saoptavam mu to je rekao Andrai o
jurisdikciji. On ne veruje da e se ova stvar sada zavriti. Idem da posetim Barba, poto
sam ve ovde kae da e me pozvati u komisiju za konzularne stvari. Uvee sa
andorom Blakoviem i njegovima idem u operu da sluam Hugenote, u kojima peva
Mari Rabatinski.

13. januar
Ruam kod andora Blakovia i zatim jedan deo noi provodim kod Mari
Rabatinski.
 267

14. januar
Odlazim Vajstu i kazujem mu kako su odlikovanja predata. On pominje da e se
moda ve urediti pitanje jurisdikcije. Popodne putujem iz Bea i uvee stiem u Petu.

15. januar
Uvee idem na bal Potpornog udruenja knjievnika.

16. januar
Idem na bal enskog drutva.

17. januar
inim posete.

18. januar
Ako Beoti, Maks Irmenji, Nandor Zii i ja idemo Palu Senjeiju da doznamo
njegovo miljenje o sadanjim politikim prilikama. Senjei poinje da govori ali poto mu
dolazi jedan posetilac ne moe da nastavi i mi odlazimo.

19. januar
Obavljam posete.

20. januar
Odlazim na Andraijev bal. Ovde jo pominjem da je Andraijeva ena stalno veoma
zajedljiva prema meni.

21. januar
Dobijam poziv iz Bea u konzularnu komisiju, koja poinje 3. februara.

22. januar
Dobijam pismo od Teodorovia, jedan njegov izvetaj bez ikakvog znaaja poslat u
Be i jedno Maurijevo pismo.

23. januar
Idem na bal pravnika.

24. januar
Dolazi k meni kanonik Arnold Ipolji po poruci Itvana Karolja, kome sam onomad
govorio u interesu kole u Beogradu, i saoptava da drutvo sv. Ladislava odrava sutra
 268

sednicu i on e nastojati da neto izdejstvuje, samo me moli da mu uputim jedno pismo.

Uvee provodim jedno pola asa kod Imra Seenjija na jednoj muzikoj priredbi.

25. januar
Odlazim Ipoljiku i predajem mu pismenu molbu. Odlazim Reku i uzimam od njega
3000 forinti sa 12% na 6 meseci, uglavnom zato da bih od toga mogao dati Mari
Rabatinski.

26. januar
Idem u posete.

27. januar
Odlazim Ipoljiju. Obavetava me da je drutvo sv. Ladislava odredilo 200 fti
godinje pomoi koli u Beogradu. Prvi iznos za celu godinu (200 fti) predaje mi odmah, o
emu mu i dajem potvrdu.

28. januar
Razgovaram s nirerom o predstojeoj konzularnoj anketi. Iznosim gledite da bi
bilo dobro u vanijim, prvenstveno u istonim konzulatima namestiti trgovinske agente,
to on i odobrava. Kae da Majer, na osnovu podataka koje je pribavio u Bukuretu, hoe
da predloi ukidanje jurisdikcije i u Vlakoj.

29. januar
Odlazim kod Andraija i ponovo ga molim da pouri stvar srpske jurisdikcije.
Ponovo obeava. Miklo Blakovi nudi mi zajam 500
0#, koji pripadaju njegovoj majci i
koja bi htela da ih d na sigurno mesto na obligaciju sa 6%, tako da ih za 10 godina ne
moe otkazati. Prihvatam to, preuzimam zlatnike i dajem Miklou privremenu priznanicu.
Baron Bela Liptai saoptava meni i Akou Beotiju da je Harkanji najzad uvideo da u
Sentandreji ne moe biti izabran i da odustaje, pa da li je Koki voljan da se kandiduje. Na
ovo primeujem da poto se Peter Lupa ve kandidovao i imamo samo dve sedmice
vremena, to e veoma teko ii, ali u ipak poslati enea kod Kelendorfa da se raspita.
Ovde pominjem da sam za vreme boravka u Peti svaki dan odlazio kod Kalajevice,
odravajui s njom odnos.

30. januar
Poveravam Gustiju eneu da ode Kelendorfu. On, meutim, veruje da ovo nije
potrebno, jer se Lupa nee povui. To e saoptiti i Beotiju. Odlazim k njemu u Be,
stiem uvee i odmah urim Mari Rabatinski.
 269

31. januar
Plaam kod Esterajhie Boden Kredit Antalta polugodinju ratu za ceo dug, 200
napoleona.

1. februar
Govorim s Belom Orcijem, molim ga da se zauzme za stvar jurisdikcije, obeava da
e, poto je beka vlada ve obrazovana, pisati Andraiju i zamoliti ga da makar na jedan
dan doe gore i uredi stvar. Po podne sam bio kod Mari Rabatinski. Tamo je doao Aer,
izvestan mladi o kome je Mari ve vie puta govorila. Mari je izala i napisala mi cedulju
u kojoj me moli da odem makar za jedan sat. To sam uinio, ali mi je ovaj postupak zaista
teko pao, i mada sam ubeen da nema s tim ovekom odnos, kada bih imao dovoljno
snage iskoristio bih ovu priliku da raskinem s njom. Samo, opet sam slab! No, stvar me je
jako pogodila, tako da sam doao kui i celo vee proveo kod kue, ljutei se i itajui.

2. februar
Odlazim andoru Ulmanu, gde nalazim Nikolia, kome kaem da srpska vlada
naginje tome da u stvari eleznice uzme zajam. Ulman saoptava vie zanimljivih stvari.
Tako: da je car prole subote potpisao naimenovanje Lonjaija za zajednikog ministra
finansija i da je Andraiju ova injenica saoptena tek u nedelju. Dalje, da je Vali Majtenji
u zajednikom Ministarstvu finansija u isto vreme naimenovan za naelnika odeljenja, ali
da to jo nisu saoptili Andraiju. Govorei o Majtenjijevom uticaju i delovanju, Ulman je
ispriao da je Majtenji obiavao raspravljati sa carem i iz tih razloga car se prema njemu
uvek odnosio s naroitim poverenjem, tako da je on u Nagodbi odigrao, iako tajnu, vrlo
uticajnu ulogu. Prvi je upozorio cara na Lonjaija, pobudio je u caru takvo poverenje prema
Andraiju da je jednom prilikom sve one spise koji su se odnosili na njegovo
(Andraijevo) uee u prusko-italijanskom ratu 1866. vratio njemu (tj. car Andraiju).
U podne sam video jednu izvanrednu predstavu u pozoritu, u kojoj je uestvovala i
Mari Rabatinski. Posle toga sam otiao kod nje, ali nisam ostao dugo, ne mogavi da
uguim svoju zlovolju. Govorio sam danas s referentom Barbom o Teodoroviu.
Obeava da e za kratko vreme, 45 nedelja, biti unapreen u II klasu, sa poviicom od
400 fti. Ovo sam odmah napisao Teodoroviu.

3. februar
Idem da posetim Mari Rabatinski, ali mi se ini da se sve vie uveravam da me vie
ne voli i to me jako boli. Uvee odlazim u pozorite Karl, u lou, poto je i Mari bila tamo
u loi.

4. februar
Bio je kod mene Hadija i ponovo me molio da mu pribavim orden. Obeavam da u
 270

sve pokuati. Pre podne u 10 asova Vajst otvara jednim kratkim govorom konzularnu
anketu i Barb ita predlog Ministarstva. Donosi se odluka da se naredna sednica odri tek
12. t.m. da bi za to vreme lanovi mogli da proue predlog vlade. Upoznajem se s
Gedlom, poslanikom Sonlajtnerom i konzulom Kremerom. S maarske strane prisutni su
Eber, nirer i Emih. Bela Orci mi saoptava da je zabrinut zbog opasnosti sukoba koji
moe izbiti izmeu Crne Gore i Turske, naroito u pogledu dranja Srbije u tom sluaju, i
moli me da u vezi s tim piem Teodoroviu.
Po podne odlazim Mari Rabatinski. Uskoro ponovo dolazi Aer i sedaju da se
kartaju. Poto me ovo ljuti odlazim, a Mari nijednom rei ne kae da se vratim. Uvee
odlazim kod Irme Groman, ali budui da sam veoma uznemiren najzad je oko 9 sati
molim da poalje nekog kod Mari da dozna da li je Aer ve otiao. Uskoro stie odgovor
da e odmah otii. Otiao sam kod nje, hteo sam da ostanem miran ali nisam mogao i
poto smo razmenili nekoliko otrijih rei upitao sam je najzad da li me jo voli ili je ve
svemu kraj, na to je ona mirno i odluno odgovorila da je pametnije ako svemu bude kraj,
ako ne piemo vie jedno drugome i ako ne dolazim vie kod nje. Nisam mogao odmah da
odem, jo sam dugo razgovarao s njom, ak sam i plakao, najzad sam, poto sam je
bezbroj puta izljubio, otiao, s tim da u sutra jo doi. Iako sam ve video da emo sada
konano raskinuti, posle uzbuenja od nekoliko dana donekle sam se umirio, moda zato
to sam se potajno nadao da se jo moemo pomiriti. Najvie me je bolelo zato je, kada
me ve, kao to sam to odmah prilikom dolaska kod nje primetio nije vie volela i kada
je htela da prekine sa mnom, ipak bila toliko mila i ljubazna kao ranije, i kada je mogla da
bude takva kako je mogla da kae tako hladno da se raziemo.

5. februar
Piem izvetaj Bajstu, u kome ga molim da izdejstvuje za Hadiju viteki krst reda
Franje Josipa i taj izvetaj predajem Hofmanu, koji obeava da e to izdejstvovati.
Odlazim Irmi Groman, kazujem joj ta se odigralo jue izmeu mene i Mari i da u
sada otii kod nje i ako ostane pri onom to je jue rekla, otii u zauvek. Odlazim zaista
kod nje i ponovo je pitam da li je njena poslednja re da se rastanemo i da li se nee niim
moi pobuditi da je izmeni; hladno i mirno odgovara da ostaje pri svojoj odluci. Na to sam
je poljubio i brzo se udaljio, jer nisam hteo da se jo jedanput razneim. Posle toga sam
vei deo dana proveo kod Irme Groman. Sad ve i ona slobodnije govori i kako iz onoga
to kae tako se iz svog sopstvenog iskustva, sve vie uveravam da je Mari jedno hladno,
tato stvorenje i da me ve davno nije volela, ak nije ni sposobna da voli. Iako nikad
nisam bio stvarno zaljubljen u nju, poto je tako delovala na moja ula kao nijedna ena
do sada i kako nesumnjivo nijedna i nee nikada, iako uviam da bismo zbog naih
suprotnih priroda i naina miljenja oboje bili veoma nesreni kad bismo morali iveti
zajedno, pri svemu tome toliko me je boleo taj konani raskid da sam sino, samo da je
rekla jednu re, bio spreman i da je uzmem za enu. Sada je svemu tome kraj i razum kae
 271

da je dobro to se ovako dogodilo, njena hladna koketna priroda prouzrokovala bi samo

strano zlo. Ovako, ako e me i boleti neko vreme taj razlaz, na kraju e i to, kao i sve
drugo, proi.
Odluio sam da sutra idem u Petu i tek da u sledei petak doem natrag na anketu,
ako tada ne bih mogao izdrati u Beu traiu da me razree i otii u Beograd. Due sam
se zadrao na ovom dogaaju, ali on predstavlja jedno razdoblje u mom ivotu. Njime je
zavrena jedna 5-godinja veza, koja iako mi je donela mnoge nevolje dala mi je i toliko
divnih trenutaka koliko nikada vie ne mogu oekivati. I sad mi ne preostaje nita drugo
do ambicija.

6. februar
Ujutro polazim iz Bea i u podne stiem u Petu. Saoptavam majci da sam raskinuo
s Mari Rabatinski.

7. februar
Kod Lonjaija je bio soare, na koji sam i ja otiao. Kasnije, pak, otiao sam na
glumaki bal gde sam, da zaboravim svoje neraspoloenje, ak i igrao.

8. februar
Ruao sam kod Ali-beja, a kasnije otiao na bal koji je priredio izvestan broj
gospode, i ostao do pola osam ujutro. Veliki deo noi razgovarao sam s Lenkom Bajza.

9. februar
Kasno ustajem i inim nekoliko poseta.

10. februar
Odlazim Andraiju. Pita me ne bih li u Sentandreji mogao uiniti neto za
Harkanjija, a ja u, kako ree, kasnije moi i drugde biti izabran. Odgovaram da je ve
kasno. Pominje da e kroz nekoliko dana otii u Be i da e tada moda neto biti u stvari
jurisdikcije. Govorim o preteem stavu Crne Gore i da bi trebalo spreiti izbijanje sukoba.
Odgovara kratko samo toliko da o ovoj stvari treba jako razmisliti i da bi moda bilo bolje
da doe do rata i da Turci pobede sada, kada se Rusi jo ne mogu umeati. Izgleda da
Andraija jako okupira, a i dira stvar sa Lonjaijevim naimenovanjem. Piem
Teodoroviu da me obavesti o raspoloenju prema Crnoj Gori. Dalje mu aljem od strane
lista Reform 10 forinti da ih preda Rozenu za dva lanka.
Zato da ne priznam da sam celog ovog dana koji sam proveo u Peti stalno mislio
samo na Mari i da me je ova stvar veoma oneraspoloila? Gromanka je dva puta pisala. Iz
njenih pisama vidi se da je Mari mirna, ni najmanje ne tuguje i tako njena odluka nije
nastala pod uticajem trenutka nego promiljeno. Svemu je, dakle, zaista kraj, to je moda
 272

i bolje.

11. februar
Ujutro polazim iz Pete i po podne stiem u Be. Odmah dolazi k meni Fedor
Nikoli. Sada razmilja o tome da li da ne preduzme korake da dobije mesto konzula u
Bukuretu, to bi moglo imati uticaja na povoljan ishod njegove parnice. Ja ga jako
podstiem. Govoriu o tome s Orcijem i Andraijem. Odlazim Irmi Groman. Kasnije
dolazi kod nje i Reevka. Iz njihovog razgovora ponovo vidim samo to da Mari doista ne
misli vie na mene, pa bi tako bila velika slabost s moje strane da ponovo ponem s njom.

12. februar
Teodorovi pie da je: a) bio kod njega dr Rozen i kukao da Vidovdan dobija
subvenciju, a on nita, i da e sada on izdavati list.
b) Ivanovika me moli da odem direktoru Kasijanu i vidim kako stoji stvar njene
penzije, na koju je prva ena njenog mua stavila zabranu.
c) Moli me da svrim jo nekoliko sitnica u vezi sa slubom, kao npr. da poalju ve
jednom verthajm-kasu, dalje da nae obraune povoljno likvidiraju.
Poseujem andora Ulmana, razgovaramo o svaemu, izmeu ostalog on me sam
pita zato neu da budem dravni sekretar uz Andraija. Kaem mu da je upravo to bila
moja elja, ali da je Andrai odbio moju molbu. Obeava da e se raspitati da li je to
mogue. Sednica konzularne ankete poinje u 10 sati. Poseujem Irmu Groman, sada
ve u mnogo smirenijem raspoloenju. Piem Teodoroviu i upozoravam ga da ne oda
pred dr Rozenom da Vidovdanu dajemo subvenciju. Ponovo mu nalaem da se raspita
kako stoji stvar eleznice. Odlazim s Viktorom Ziijem u pozorite Viden, ali ga
naputam ve u pola devet, jer mi je stvar veoma dosadna.

13. februar
Odlazim Kasijanu.
a) Kazuje da je istraivanje Morave zavreno, stajalo je nekih 3500 forinti ali jedva
veruje da e to srpska vlada platiti, no Drutvo je barem dolo do jedne dobre mape. Sa
500.000 forinti Morava bi se mogla uiniti plovnom.
b) Iznosim stvar Ivanovike. Kae da je Drutvo deponovalo penziju u sudu i sada
e Ivanovika uiniti najbolje ako pokrene parnicu protiv penzijskog fonda, na taj nain e
se utvrditi koja od ena ima pravo. Ovo je za mene utoliko neprijatno to u zbog naeg
odnosa biti prinuen da i Ivanoviku novano pomaem.
Poseujem Vodianera. Mnogo govori o turskim eleznicama. Najzanimljivije je
samo to da se Hir jo i pre 8 dana cenjkao s Dravnim eleznicama i mada sporazum sada
i nije sklopljen, moda e jo uspeti. Odlazim u Ministarstvo i molim Hofmana da
povoljno likvidiraju moj obraun, a naroito 70
0# za tajne izdatke. Tada pita da li imam
 273

spisak za takve izdatke i poto uje da nemam, kae da samo traim i da e mi ga dati.
Orci me podstie da traim 1500 forinti. Piem Teodoroviu i poveravam mu da saopti
Ivanoviki ono to sam uo od Kasijana i da je podstakne da to skorije pokrene parnicu.
Cela anketna komisija rua kod Bajsta, on je lino bolestan i nije se pojavio, samo
njegova ena. Za vreme ruka nirer mi saoptava da je maarska vlada dozvolila
kotiranje akcija srpske banke na petanskoj berzi. Preporuujem mu da to objavi u
novinama, to on obeava. Vee provodim kod Irme Groman, u veoma ravom
raspoloenju zbog Mari. Ne mogu je zaboraviti i nekih dana sam tako uznemiren.

14. februar
Uestvujem na sednici ankete ujutro od 10 do 1 sata. Popodne provodim kod
Gromanke, a uvee idem u Burgteatar.

15. februar
Od ujutro u 10 do 1 asa sednica ankete. Piem Teodoroviu da o akcijama Srpske
banke d napisati lanak u Vidovdanu. Po podne opet odlazim kod Gromanke, gde,
naravno, uvek govorimo samo o Mari. Posle se vraam kui. Poseuje me Vatson, koji
putuje u London. Kako kae, u Beogradu je sve po starom. Uvee idem u Burgteatar. Po
povratku kui jo dugo lupam glavu zbog Mari. Danas i jue imao sam opet dva vrlo
nemirna dana.

16. februar
Pre podne sednica ankete. Za to vreme piem molbu Bajstu, u kojoj traim 1500
forinti u tajne svrhe i predajem je Hofmanu, koji mi obeava da e to uskoro moi urediti.
Odlazim generalu Galini u stvari ukovia i molim ga da izdejstvuje da mu se godine
provedene u Srbiji priznaju u vreme efektivne slube. Obeava svoju podrku, samo da
ukovi napie predstavku. U Ministarstvu sam doznao da je car dao za Hadiju orden
Franje Josipa, koji sam molio, samo jo sam orden nije gotov. Uza sve to odlazim Hadiji i
saoptavam mu vest, to on prima sa silnim zahvaljivanjem.
Uvee odlazim u operu. Mari peva Luiju. Ve sam unapred bio vrlo uzbuen, a
postao sam to jo vie kada je odjednom pored mene seo Aer. Naravno, pravio sam se da
ga ne poznajem. Moje ravo raspoloenje jo se pogoralo kada mi se uinilo da
primeujem kako Mari mene kao i da ne prepoznaje. Doavi kui hteo sam da itam ali
nisam mogao i napisao sam Mari dugako pismo, u kome je molim da mi kae ako me
vie i ne voli da li me je potpuno zaboravila ili me se sea jo s nekom naklonou. Tek
sam oko 3 sata zaspao.

17. februar
Pre podne anketa. Odlazim Irmi Groman. itam joj pismo za Mari. Ona mi
 274

savetuje da ga poaljem, to ja i inim. Posle jednog sata stigao je odgovor, u kome Mari
samo kratko pie da me je videla, ak i gledala u pozoritu, i mada je njena ljubav nestala,
seanje nije, i svaki put e se ljubazno poneti prema meni ako se sretnemo. Celo vreme
bio sam vrlo uzbuen, popio sam kod Irme bocu bordoa, koji mi je malo udario u glavu i
tako lake podnosio uznemirenost. Uvee sam opet otiao u Burgteater, ne znajui gde da
provedem vreme. Moda u se bolje smiriti kada jednom budem otiao iz Bea, ovde
svaki dan govorim o njoj i ono to ujem jo vie me uverava u to da je ona hladno,
koketno stvorenje bez srca, davno me ve nije volela i veoma se lako rastala od mene. Pri
svemu tome teko e mi pasti da napustim Be, moda jo nesvesno ivi u meni neka nada
da se moemo jo ponovo sastati, ili moda zato to ovde jo uvek postoji mogunost da
odem kod nje i da je, ako nikako drukije, enidbom priveem uza se. To, dodue, neu,
ak sam vrsto odluio da nikada vie neu ni pokuati izmirenje. To bi bila najvea
ludost, jer bi se scene koje su se nedavno odigrale uskoro opet ponovile meu nama. Uvek
sam znao da mi zbog naih suprotnih priroda ne moemo due iveti zajedno, pa ipak
alim to je svemu kraj. Ali i to e proi, kao to je prolo i mnogo drugo, samo to posle
svakog takvog prolog dogaaja iznutra u meni raste praznina i ivot sve vie gubi svoju
vrednost i zanimljivost. Ali zato ga ipak treba proiveti.

18. februar
Pre podne sednica ankete. Poseujem Gromanku, zatim enu Filipa varca, jednu
Marijinu poznanicu. To je starija ena, iz redova onih koje mukarce posmatraju samo s
gledita interesa, da bi neto mogle od njih dobiti. Dugo razgovaram s njom. Nastoji da
opravda Mari ali, s druge strane, tvrdi da sam ja kriv, jer Mari je elela da je ili uzmem
za enu ili da joj veom sumom novca obezbedim budunost. Ova reenica me je veoma
ohladila i uinila mirnijim. Uvee sam otiao u operu, davala se Marta i Mari je pevala.
Aer je sedeo na drugom seditu od mene i ovo me opet uinilo zlovoljnim. Kasnije mi je
emsei, koji je takoe bio u pozoritu, skrenuo panju na Aera, kao na Marijinog
sadanjeg udvaraa. Sve ovo ponovno me je oneraspoloilo. Pri zavretku opere, na kraju
jedne vee arije glas Mari se prekinuo i jedva je mogla da dovri svoju partiju. Moda
drugi nisu to primetili ali ja jesam i, verujui da je to jako dira, veoma sam se saalio na
nju i pourivi napred saekao je kod kapije njenog stana, gde sam je upitao da li joj je
dobro. Na to me pozvala gore i bio sam dovoljno slab da odem. Dugo smo razgovarali,
prilino mirno, samo me je kasnije razgnevila Roevka koja me je, poto joj je moda
dosadilo; htela da poalje kui. Rekao sam Mari da ako bih joj ikada bio potreban biu
uvek spreman i da mi se obrati u bilo kojoj nevolji. Bila je jako rezervisana, veoma
ljubazna dodue, ali hladna, iako me je nekoliko puta i poljubila. Otiao sam od nje
uznemiren i proveo jednu od svojih najneprijatnijih noi, probudio sam se ve u etiri sata
sa lupanjem srca i od tada jedva da sam do jutra ita spavao.
 275

19. februar
Sednica ankete, Vranicani predaje Hadijin orden. Piem predstavku Bajstu, molei
ga da ukovievu platu povisi za 300 forinti. Barb obeava da e neto uraditi. Hou
da posetim majku kneza Milana u Deblingu. Bolesna je, ne moe da prima. Kasnije
odlazim Hadiji i predajem mu orden, koji prima uz silno zahvaljivanje. Vee provodim
kod Irme Groman. Pozivam Filipinu varc koja je kod Mari, da doe, naruujem da se
donese nekoliko boca ampanjca i veera. Naravno, ja pijem najvie. Moda e opijenost
uiniti da zaboravim svoj nemir.

20. februar
Teodorovi pie kratko o pitanju eleznice da, prema dobivenim obavetenjima,
Fedor Nikoli jo uvek ima najvie izgleda. Inae, kroz nekoliko e me dana opirnije
obavestiti. Piem i ja njemu, obavetavajui ga ta sam uradio u ukovievoj stvari.
Sreem se s Andraijem, koji ukratko kazuje samo to da se u pitanju srpske jurisdikcije
sporazumeo s bekim ministrima, dopustivi neke izmene prema njihovoj elji. Po
podne sam opet bio veoma uznemiren i, znajui da u Mari nai samu, uvee sam otiao k
njoj i ostao kod nje do ponoi. Opet smo dugo i prijateljski razgovarali, ali uprkos tome, i
uprkos tome to se trudila da mi stavi na znanje da ne voli drugoga, ipak sam se sve vie
uveravao u to da me sigurno vie ne voli. Pri svemu tome rekao sam da ako bi ikada htela
da poe za mene, ja u je uzeti. Prilikom odlaska pozdravila me tako ceremonijalno da me
je to opet uinilo nervoznim. Zato sam ipak bio mirniji, ak me je donekle ljutilo to sam
joj predloio brak. Mari me zamolila da joj za sutra nabavim lou u Burgu.

21. februar
Anketne sednice su zavrene. Odlazim Irmi Groman i dajem joj ulaznicu za lou
da je poalje Mari. Ispriao sam joj na jueranji razgovor i moju pretpostavku da e
danas i Aer biti u pozoritu, to se inae ne bi desilo kada ga Mari ne bi obavestila. Irma
sumnja u to. Uvee odlazim u pozorite. Prvi koji je pre mene uao bio je Aer. Sedeo je
ispred mene u drugom redu. Ve me je ovo veoma ogorilo, videi da se moja sumnja
tako potvruje. Vie puta sam se osvrnuo prema Mari, ona nijedanput prema meni, iako
me je dobro videla. Posle prvog ina Aer je ustao i preao na suprotnu stranu gledalita.
Video sam dobro da je Mari pogledala nadole i nasmejala mu se i pozdravila ga. Ovo je
tako delovalo na mene da sam morao da napustim pozorite. Iao sam gore-dole ulicama,
zatim sam po zavretku predstave ponovo otiao pred pozorite da bih video Mari kako
izlazi pod ruku s Aerom. Izaao je Aer sam, koji me je video da tamo vrebam, ali ne
marim ni to. Mari je sigurno izala na neka druga vrata. Zatim sam otiao silno uzbuen
Gromanki da joj kaem kako vie nikada neu moi verovati Mari, ali je nisam naao kod
kue. I tako sam se vratio u svratite gde sada, drhtei od nervoze, uz bocu vina piem ove
redove. Da mi se samo osloboditi ove patnje! Ali prekosutra u svakako otputovati.
 276

Najvie me je razdrailo to se posle svog jueranjeg ljubaznog dranja danas nije

ustruavala, sve da me i ne voli, da koketira s Aerom pred mojim oima. Iako zna koliko
mi to teko pada. Od Gromanke uzimam potvrdu za onih 4000 forinti, koje sam u smislu
svoje izjave sastavljene 5. novembra 1866. od onda do sada isplatio u mesenim otplatama
od 100 forinti za izdravanje svog sina.

22. februar
Odlazim andoru Ulmanu. Dolazi tamo i Nikoli. Mole me da se im doem u
Beograd raspitam o zajmu za eleznicu. Ako bi vlada zaista htela da zakljui zajam, onda
bi oni hteli da stave ponudu pod drugim imenom. Govorim s Belom Orcijem:
a) Za jurisdikciju kae da je glavno odstupanje od maarskog operatuma u tome da
civilne pravne stvari i dalje potpadaju pod Konzulat i da konzul treba da ima pravo da u
zatvorima pogleda austrijske zatvorenike.
b) Pria o sporu oko Veljeg i Malog Brda izmeu Porte i Crne Gore, i da ima nade
da e ova raspra biti ureena.217
c) Preuzimam od njega uputnicu za tajne trokove za etvrt godine na 75
5#. Za celu
godinu dobijam 300
0#.
Odlazim Deponu.
a) Kae da je od Teodorovia stigao izvetaj u kome javlja o uzbuenju koje vlada u
Srbiji zbog koncentracije turskih trupa. Za ovo nema razloga, jer se tamo zapravo ne vri
koncentracija trupa, Porta je ve ranije odluila da e zbog dalmatinskog ustanka poslati
na granicu nekoliko pukova i kao i u svemu u Turskoj, tako su i u ovom zakasnili i te
trupe su tek sada stigle. Tom prilikom sam primetio kako bi bilo dobro kada bi nam
Ministarstvo blagovremeno poslalo kopije svih akata i telegrama koji se odnose na istone
stvari. On to veoma odobrava, ali ne zna da li se moe sprovesti.
b) Nadugako izlae sluaj Veljeg i Malog Brda i saoptava da je Porta pristala da
se rei putem jedne meovite komisije, u kojoj neka uestvuju i konzuli (bez sumnje oni iz
Skadra). Mi sada tamo nemamo konzula, samo eranta, nekog mladia po imenu Rekn.
Ali on je mislio upravo na mene, da bi mene trebalo pozvati da obavim ovu misiju.
Zahvalio sam na poverenju, ali nisam nita rekao da li je elim ili ne.
Odlazim Irmi Groman i piem Mari Rabatinski: kada se danas mogu oprostiti od nje.
Odgovara: po podne u 4 sata. Tada odlazim do nje. Neko vreme razgovaramo o nevanim
stvarima, zatim ipak prelazimo na nau stvar. Nisam joj rekao za svoju sinonu patnju, ak
sam joj odluno obeao da u je uzeti kadgod to hoe. Na ovo nije odreeno odgovorila,
iako je tvrdila, vie onako stavila na znanje, da me moda jo voli. Reevka je vie puta
ulazila i drala se tako kao da smetam. Mislio sam da ekaju Aera na veeru pa sam
otiao Irmi. Uskoro je dola i Mari s Filipinom da, kako ree, dokae da nikoga nije
ekala. Otuda sam zatim jo jednom otiao kod Mari i ostao kod nje do ponoi. U
povratku kui opet sam se uverio samo u to da me stvarno ne voli, da joj se Aer svia, jer
 277

me ni jednom reju nije pitala zato sam jue napustio pozorite i nije nastojala da se
opravda, i moda je samo preda mnom htela da se prikae u toj svetlosti kao da nije
raskinula sa mnom zbog drugoga nego da sam ja bio kriv. Ovo me je ubeenje jako
bolelo. Tada sam poeo ozbiljno da mislim na to da usvojim svog sina.

23. februar
5# za tajne trokove. Odlazim Gromanki. Ponovo mi
Danas sam ujutro podigao 75
preporuuje samo to da zaboravim Mari i kae da je Aer njoj (Mari) jue napisao jedno
dugako prekorno pismo, zato je postupila sa mnom tako ravo prekjue u pozoritu.
Otuda odlazim Mari. Ne mogu da se uzdrim da iako je ne traim ipak joj ne predoim da
me uprkos njenom ljubaznom ponaanju ne voli, da joj se svia Aer. Pitam je da li je
dobila od njega jue pismo, ovo glatko porie i tek kada vidi da ja pouzdano znam, ljutito
priznaje. Tada je podseam kako mi je ranije sve priala to se dogodilo, i takve stvari
koje nikada ne bih doznao da o njima nije govorila, a kako je zaobilazila sada stvar sa
Aerom, to dovoljno dokazuje da njega voli. Rekao sam joj jo da me je uinila jako
nesrenim, ali ako hoe uzeu je bilo kada. S tim sam otiao i pourio u svratite. Posle
jednog sata bio sam na putu u Petu, kuda sam stigao uvee. I tako i ja mogu da kaem:
Sve je svreno!

24. februar
a) Odlazim Miklou Blakoviu. Potpisujem konaan ugovor za 500
0#. Rok plaanja
kamata 1. febr., 1. avg.
b) Ispriao sam mu svoj bivi odnos s Rabatinskijevom i raskid, a naroito da bih
eleo da usvojim svog sina. On to veoma odobrava i obeava da e se raspitati da li je to
mogue. Sve bih vie eleo da odem nekuda da bih mogao zaboraviti svoj nemir i zato
piem Beli Orciju da u prihvatiti ako me izaberu u komisiju za Velje i Malo Brdo.
Stvarno bih voleo da provedem nekoliko meseci odseen od sveta u onom divljem kraju.
Uvee odlazim na dvorski bal, gde se 4 sata dosaujem. Car i mene oslovljava i raspituje
se o Srbiji.

25. februar
Ujutro odlazim Bajstu (koji je takoe doao u Budim) da se oprostim od njega.
Govori naroito o Vlakoj i izraava gledite da ako i ne elimo da je osvojimo ipak bi
trebalo da vodimo aktivniju politiku i da pomognemo onoj stranci koja eli ujedinjenje s
nama. Ovo njegovo gledite mogu samo da odobrim. Preostali sam deo dana
protumarao.

26. februar
Teodorovi pie:
 278

a) O eleznikom pitanju: ima ih vie koji se javljaju za zajam, Stronski i Hir

takoe su aktivni itd. sve to, meutim, nije izvesno.
b) alje kopiju jednog Orekovievog pisma, koje je preko njega poslato Vagneru,
iz koga se vidi da je Vagner dao obeanja hrvatskoj Narodnoj stranci. Miklo Blakovi
donosi odgovor advokata Sendija da je usvojenje mogue. Po tome, trebalo bi samo da
zakljuim ugovor sa Irmom Groman i da ispunim neke formalnosti.
Irmi Groman u, da bi pristala, morati po svoj prilici da dam izvesnu sumu, da bi se
tako odrekla ugovorenih 1200 forinti godinje.

27. februar
Odlazim Andraiju i predajem mu Orekovievo pismo. Uvee odlazim u Be.

28. februar
Ujutro stiem u Be, odlazim andoru Ulmanu, tamo nalazim Nikolia. itam im
Teodorovievo pismo u vezi sa eleznicom. U pismu je bilo pomena i o tome da je
Nikoli, za sluaj da dobije koncesiju, obrazovao jedno tajno drutvo za eksploataciju
uprijskih ugljenokopa, u kome su i ministri. Pitam Fedora da li je to istina. Kae da jeste,
ali do sada nije o tome govorio i zamolio me da to ni ne pominjem.
Odlazim Filipini varc i razgovaram s njom o Mari. Naravno, ona brani Mari.
Kasnije odlazim Irmi i saoptavam joj da hou da usvojim svog sina i da u joj u tu svrhu
dati 12.000 forinti plativo u tri jednake rate za tri godine, prvu ratu od 400 fti onda kada
dobijem kralj. sankciju. I jo u joj izmeu prve i druge rate plaati jednu godinu po 100
forinti meseno, najzad 6/o tree rate u 2. godini. Odlazimo zajedno kod Mari Rabatinski
i saoptavamo joj ovu stvar. Ona takoe pristaje i Irma i ja dajemo jedno drugome
garantna pisma. Mari se dri veoma hladno, stoga ostajem tamo samo pola sata, govorim
samo o usvojenju i zatim po podne brzim vozom putujem u Petu, gde odlazim na
kostimirani bal, ali ne nalazim mira ni razgaljenja.

1. mart
Dolazi Sendi, kome je za vreme mog boravka u Beu Morze telegrafisao. Govorim s
njim o pitanju usvojenja svog sina, da spremi potrebne spise. Obeava da e to do sutra
uiniti.

2. mart
Odlazim Reku i prolongiram svoju menicu na 55.000 fti, koja dospeva 14. maja, do
25. jula da se poklopi s rokom menice na 3000 fti, kako ne bih morao u maju da dolazim.
Sendi donosi spise: a) jedan ugovor izmeu mene i Gromanke o usvajanju; b)
ugovor u kome se ja obavezujem na plaanje 12.000 frti, a Gromanka na vraanje etona u
kome sam jo 5. novembra 1866. obeao da u za raun svog sina isplatiti 50.000 forinti u
 279

njegovoj 21. godini. Oba spisa sastavljena su u dva originalna primerka. Uvee odlazim s
ovim spisima u Be.

3. mart
Ujutro stiem u Be i odmah se urim Gromanki. Ona je ve pozvala belenika i
svedoke, koji se ubrzo pojavljuju. Svedoci potpisuju oba akta, a belenik overava
dokument o usvajanju. Gromanka i ja vraamo jedno drugome nae privremene spise.
Kasnije s Gromankom odlazim kod Mari i saoptavam joj dokumenta. Gromanka je
govorila da Mari hoe da me zamoli da je uzmem. Ona, meutim, nije rekla ni jednu re,
drala se ljubazno ali hladno i ja sam otiao da bih mogao otputovati brzim vozom.
Obuzeo me takav nemir da sam jo jedanput potraio Gromanku i rekao da putujem tek
uvee, ona neka dotle govori s Mari, neka dozna ta ona kae a ja u u est sati doi kod
nje i tada e mi rei. Po podne sam proveo u silnoj nervozi, zatim sam otiao Gromanki
koja je rekla da je Mari bila veoma mirna, tavie sad je kod nje Aer i igraju karte. Na to
sam skoio i otiao preko kod Mari. Zaista sam naao tamo Aera i Filipinu. Razgovarali
smo o nevanim stvarima, ostao sam nekih 20 minuta, zatim sam ustao i oprostio se. Mari
se drala tako mirno kao da je kod nje u poseti najvei tuin. Ova hladnoa, ovaj mir
dovoljan je dokaz da me zaista vie ni malo ne voli i samo hoe da sa mnom, kao i s
drugima, koketira. Ovo me je saznanje silno razdrailo. Ovako uzbuen otiao sam kod
Gromanke i ostao tamo nekih pola sata, a zatim pourio na voz. Strano uzbuenje koje je
u meni izazvao jasan dokaz Marinine bezdunosti ipak je uinilo dobro, nervoza i nemir su
proli. Moda u se ipak smiriti. Iscrpljen od telesnog i duevnog umora zaspao sam u
vagonu. Sada sam ve vrsto odluio da vie ne vidim Mari.

4. mart
Ujutro stiem u Petu. Zatiem jedno dugako pismo od Teodorovia. Izmeu
ostaloga Ivanovika me moli da izaberem jednog advokata u Beu, za koga alje
punomo. Odmah piem Nikoliu, molei ga da potrai nekog advokata i prilaem
punomo. U poseti sam kod Deea Silaija, raspitujui se za Karaorevia. Kao i proli
put tako i sada kae da hoe da saekaju naimenovanja sudija i da tada iznesu predmet, u
nadi da e ga tada prvostepeni sud osuditi.

5. mart
Fedor Nikoli telegrafie da je naao advokata za Ivanoviku, dr. Majera Edvard
Volcajla.

6. mart
Opratam se od Andraija. Razgovaram s njim samo nekoliko minuta. Zatim
odlazim Lonjaniju, takoe da se oprostim, rekavi mu da na mene moe raunati u svim
 280

okolnostima.

7. mart
Poslednji dan koji provodim u Peti. Otkako sam se vratio iz Bea mirniji sam,
uprkos danas primljenom Gromankinom pismu, u kome pie samo toliko da nee ni da
ponovi ono to je Mari posle mog odlaska izjavila. Samo da posle u Beogradu ne vaskrsne
moj nemir i elja za Mari, ali ve u nastojati da se obuzdam. Za vreme boravka u Peti
vie puta sam posetio Adolfku Kalaj i nastavio s njom odnos, ali stvarno mogu da kaem
da mi je to jedva pruilo zadovoljstvo. Po podne putujem u Beograd, s namerom da sada
do kraja jula, kada u imati posla s Rekom, ne doem u Petu, a u Be pogotovo neu ii.

8. mart
Ujutro stiem u Bazja, a otuda po podne brodom u Beograd. I sada sam ponovo
ovde, sam kao do sada, to jest mnogo vie sam, s izgubljenim iluzijama, zavrenom
mladou. Nadam se, meutim, da me energija nee napustiti i da e rad moda uiniti da
zaboravim draganu koja me napustila i konano mi vratiti mir.

9. mart
U listu Jedinstvo (koji pomae vlada) pre kratkog vremena pojavila se itava serija
lanaka, u kojima su, povodom dalmatinskog ustanka i navodnog austrijsko-turskog
saveza, kao i Vagnerovog naimenovanja za ministra, Austrija i Maarska besno
napadnute.218 Zbog ovoga u svakako govoriti s namesnicima. inim posete kolegama.
Engelhart takoe pominje ovu seriju lanaka. Ne pridaje joj veliku vanost, smatra je
samo prolenim razmetanjem, koje se kod ovih naroda redovno moe uoiti kada se
priblii prolee. Poseujem i Ivanoviku. Rekao sam joj ta sam uinio u vezi s
pribavljanjem advokata. Odnos s njom jo ne produujem, a isto tako ni sa Akabi Kampo,
koju sam takoe posetio.

10. mart
Dolazi k meni Milo Popovi. U pogledu lanaka u Jedinstvu kae da su oni pisani
po Ristievom nalogu i da ga je Milivoj odmah prekoreo zbog toga. Predajem mu
subvenciju od 250 fti za mesec mart. Pozivam dr Rozena. I on izjavljuje isto to i
Popovi, jo dodaje da Milivoj i Risti nisu u najboljim odnosima. Dajem mu, uz
priznanicu, 20 # iz tajnih trokova i obeavam da e, ako uini potrebne usluge, dobiti i
vie. Pominje da Srbija i Grka rade na jednom ugovoru. Poveravam mu da ga nabavi, ako
je mogue.

11. mart
Odlazim Milivoju. Dugo razgovaram s njim, istupajui protiv lanaka u Jedinstvu i
 281

uveravajui ga da izmeu Austrije i Turske ne postoji nikakav ugovor, da su turske

jedinice zbog kojih se sva ova buka podigla bile odreene za uvanje granice zbog
dalmatinskog ustanka, ali su tek sada, kasnije, stigle; da mi, uprkos Vagnerovom
naimenovanju, nikako ne teimo osvajanju Bosne, ak se, barem u Maarskoj, najvie
bore upravo protiv smera koji moda predstavljaju Vagner i s njim udruena hrvatska
Narodna stranka; iz svih ovih razloga, dakle, veoma su nas neprijatno dirnuli ovi lanci,
jer se bojim da e ih i kod nas proitati i zaneseni opravdanom ljutnjom pisati zatim
nepovoljno o Srbiji, a nijednom od nas nije u interesu da ivimo u neprijateljstvu jedan s
drugim, ak upravo obrnuto; i sada, kada je maarska vlada dozvolila prodaju srpskih
akcija na berzi, kada je stvar jurisdikcije na pragu da se rei, upravo bi sada ovakvi ispadi,
naravno, mogli roditi samo zlu krv. Milivoj je priznao ispravnost svega ovoga u
potpunosti, jako ali to su ovi lanci objavljeni, tvrdi da Jedinstvo nije poluslubeni list,
njegov urednik je upola lud, Risti ga je zbog ovih lanaka i izgrdio; meutim, uprkos
ovim lancima politika vlade se nije nita izmenila. Ono uzbuenje koje se moglo zapaziti
u srpskim listovima bilo je upereno protiv Turske, i to na osnovu dalekosenijeg plana a
ne zbog puke pretnje. On (Milivoj) dobro zna da turske trupe nisu okrenute protiv Srbije,
pa ak ni protiv Crne Gore, dobro zna da se i njihovo povlaenje ne moe pripisati
pretnjama Srbije, ali je bilo potrebno uiniti da juni Sloveni u to poveruju, jer Rusija ini
sve da potkopa ugled Srbije i Namesnitva, kako Srbija ne bi preuzela vodeu ulogu na
Balkanskom poluostrvu. Da bi stala na put ovim intrigama i potrla ruski uticaj, vlada je
bila primorana da makar putem listova digne buku, da stvar Crne Gore prizna za svoju i da
prikae Srbiju kako je prva spremna da se upusti u borbu ne samo za sebe samu nego i za
ostale hriane. Otuda ova velika buka, koja je i donela ploda, jer je ruski uticaj u ovim
krajevima manji nego ak i pre godinu dana, i on (Milivoj) se nada da e za godinu dana
biti sasvim otklonjen. Kao dokaz, pak, koliko je Rusija neprijatelj Namesnitva, pominje
jedan broj Golosa, u kome se za Blaznavca kae da se prodao Austriji i Turskoj. Iz ovih
razloga su listovi dobili nalog da piu u tom duhu, meutim ne protiv Austrije ili
Maarske; to je urednik Jedinstva uinio po svojoj glavi i Milivoj je zbog toga ponovo
izrazio svoje aljenje, molei u isto vreme da u jednom privatnom pismu saoptim
Andraiju ove okolnosti. Ja ga, pak, molim da izdejstvuje radi izbegavanja neprijatnih
posledica da se u Jedinstvu vie ne pojave ovakvi lanci, to on i obeava. Jo pominje da
imaju u rukama podatke prema kojima je Vagner stvarno bio u vezi s hrvatskom
Narodnom strankom radi osvajanja Bosne, ali je, izgleda, prevario i Hrvate. Na kraju
govorimo o bosanskom pitanju. Kaem mu da sam saoptio Andraiju njihova gledita i
bojazni, on (Andrai) ih odobrava i poruuje neka srpska vlada nastoji da dobije prostora i
im joj se uini da je dolo vreme, mi emo je potpomoi. Milivoj pominje jo to da bi za
umirenje duhova ovde bilo veoma dobro kada bi maarski Parlament u formi jedne
interpelacije i ministarskog odgovora nekako izjavio da Bosnu smatra sestrinskom
dravom Srbije i da ne namerava da ometa njihovo stapanje. Na ovo odgovaram da se u
 282

vreme mira ne moe dati takva izjava, ali ako jedanput ovde doe do pokreta, takva e
izjava i onako biti uinjena.
O eleznikom pitanju samo je ovla i zaobilazno rekao nekoliko rei. Nastojau ako
to bude mogue da o tome to pre doznam neto opirnije. Odlazim Ristiu. I s njim
govorim otprilike isto ono to i s Milivojem, samo ne toliko prisno. I on ali to su
odnosni lanci objavljeni u Jedinstvu, napisao ih je neki kragujevaki profesor Kainski.
Tvrdi da Jedinstvo nije poluslubeni list itd. kako je to ve obiaj. Dalje me kategoriki
uverava da se u samoj vladi nita nije izmenilo i da se oni isto onako dobronamerno
odnose prema nama kao pre, samo je, izgleda, estoka omladina razdraena, ali ovo inae
ne smatra vanim jer je vlada jaka i gospodari situacijom. Nainio je nekoliko aluzija kao
da sa Rusima nisu u nekoj naroito velikoj slozi i na kraju, da bi dokazao svoju iskrenost,
proitao kopiju jednog Vagnerovog pisma, u kome Vagner iznosi pred hrvatsku Narodnu
stranku sedam taaka, od ijeg prihvatanja moe zavisiti njihova sudbina; naravno, da
treba da tee ka Bosni, da treba da budu uz vladu (koju?), i da Granica ne sme biti
razvojaena. Dalje pominje da u Beogradu sada organizuju skupljanje priloga za
dalmatinske ustanike, vlada, meutim, nije dozvolila objavljivanje pripremljenog poziva,
jer je u njima bilo ispada protiv nas, a skupljanje priloga je dozvolila pod uslovom da u
pozivu ne bude politikih aluzija i da inovnici ne smeju u njemu uestvovati. Na kraju
smo jo govorili o jurisdikciji i on mi je dao tekst modifikacija u nacrtu jurisdikcije u
Vlakoj, koje je predloila Rusija.
Pisao sam Verteiju, molei ga da me obavesti kako stoji stvar jurisdikcije, poto je
on delegat maarske vlade za izradu teksta. lanci u Jedinstvu i neprijateljsko
raspoloenje prema nama koje je moglo da mi poslui kao osnova, moda dokazuju
mogunost da smo ovde izgubili pozicije; sve me je to pomalo uznemiravalo, ali ne u meri
u kojoj se to ranije dogaalo, i doavi uvee kui mogao sam mirno da radim. Ova je
nezainteresovanost nesumnjivo jo ostatak u Beu preivljenih emocija i, mada sam
miran, ne mogu da poreknem da ovakav ivot ne prua ba nimalo radosti. Od Irme
Groman sam jue dobio pismo, u kome pie da je Mari izjavila da se veoma raduje to se
sve tako dogodilo, jer bi zbog deteta moda jo i pola za mene, a ve me ni malo ne voli.
Tako je, dakle, u ovom pogledu za mene zaista svemu kraj. Na svaki nain stvar me
moe veoma zaokupljati, ak i bez mog znanja, jer otkako sam raskinuo s njom skoro
svake noi sanjam o njoj i mahom mi se prikazuje kako me hladno odbija. Ali sad dosta o
ovoj stvari, pisau ponovo o njoj samo onda ako bi se neto naroito dogodilo, prepisku s
Irmom Groman vie neu pominjati.

12. mart
Doktor Polak mi predstavlja nekog Maara po imenu Vilani, koji se u bekstvu posle
revolucije potucao po Turskoj, Americi itd., a zatim proveo u Rusiji mnogo godina. Sad je
pomonik ovde u apoteci (kod Sekulia). Odlazim Joaninijevima i tamo se upoznajem sa
 283

sestrom Joaninijeve ene, enom sekretara jednog engleskog poslanstva Rumbolda, koja
e ovde provesti nekoliko meseci. Mu joj je u Petrogradu. Zgodna, prijatna mlada ena.

13. mart
Dolazi k meni dr Rozen.
a) Javlja da je govorio s Milivojem, koji se i pred njim izjasnio u istom smislu kao
preda mnom. On (Rozen) veruje da se Milivoj i Risti ne slau najbolje, samo to Milivoj
jo nee odluno da istupi protiv njega, iako ga vie njih, naroito Crnobarac, podstiu da
ukloni Ristia. Dalje saoptava da e kroz izvesno vreme biti upueni pojedinci u turske
i susedne hrianske pokrajine, kao Vlaku, Bugarsku, Grku, a zadatak e im biti da
tamonju tampu pridobiju za srpske interese. Milivoj je izjavio da nee nikoga poslati u
Rusiju, jer mu ruska tampa nije potrebna. Po Rozenu sada je najrasprostranjeniji list
Vidovdan. Jedinstvo ima 200 pretplatnika i Milivoj bi eleo da ga sasvim ukine.
b) U odnosu na elezniko pitanje nije doznao nita novo, izgleda da Milivoj
podrava Nikolia i sve zavisi od Milivoja i Markovia. upniku Babiu predajem 200
forinti koje im alje na moj predlog, Drutvo sv. Ladislava kao pomo katolikoj koli u
Beogradu, i upuujem ga da Drutvu poalje pismenu zahvalnicu. Idem u posete kod
nekoliko ministara, ali nalazim samo Matia. Ruam kod Joaninijevih i zatim odlazim s
njima u pozorite.

14. mart
Odlazim u Zemun da posetim Kria, koji se ovih dana vratio iz Bea i Pete, kuda je
bio pozvan na konferenciju sa carem, ministrom rata i Andraijem o pitanju graniarske
oblasti. Izgleda da njega hoe da naimenuju za kralj. komesara pukova koji treba da budu
rasputeni. Kako kae, pred carem je govorio veoma otvoreno i iskreno, razotkrivajui ono
to ne valja, ak ukazujui na to da veliki deo toga potie upravo od vojnih lica. Car je
izgledao malo smrknut, tako da Kri ne zna da li je pao sasvim u nemilost. Andrai je
poeo da govori s njim i o Rauhu, priznao je da Rauh radi neobine stvari, a izjavio i tako
neto da ukoliko izgubi svoju parnicu po Zakonu o tampi protiv Zatonika pokrenutu
zbog Laskopolja, on (Andrai) e ga primorati da podnese ostavku. (Sada, dakle, ve nisu
zadovoljni Rauhom, a kada sam ja ve poodavno upozorio Andraija na sve to, odgovorio
je da je u Hrvatskoj sve u redu i da su ove bojazni samo moja omiljena tema.) Kri je
doao kui samo na nekoliko dana zbog enine bolesti i moda e se ve u etvrtak vratiti.
Ako samo budem mogao, prekosutra u jo otii k njemu da opirnije porazgovaramo o
ovoj stvari.
Vraam se u Beograd. Milo Popovi dolazi Teodoroviu i javlja da je u listu
Turquie objavljen lanak u kome se Srbija opominje da se uva i da se ne razmee, inae
bi mogla proi kao Egipat. Kao posledica toga svi ovdanji listovi dobili su nalog od vlade
da protiv ovoga gromko dignu glas i da piu nekako tako da ako su Turci eljni srpskog
 284

oruja neka dou i neka ga uzmu. Milivoj je kategoriki naloio Popoviu da u ovim
lancima ne dira Andraija i Bajsta.

15. mart
Pozivam tajnlehera, raspitujem se kod njega o stvari eleznice. Njegovo je
miljenje da hoe da zakljue zajam i da zatim eksploataciju predaju jednom koncernu. Po
njegovom saznanju postoje dve ponude zajma. jedna je kneza Bajrona, 85 emisija sa 5
%, 2% otplata i jednog francuskog konzorcijuma, takoe 85 emisija sa 5%. Dobijam
pismo od Vodianera, u kome se raspituje da li srpska vlada stvarno hoe da podigne zajam
za eleznicu i ako to hoe da preporuim Kreditantalt kao kompetenta. Piem Fedoru
Nikoliu saoptavajui mu ono to sam uo od tajnlehera kao i Vodianerovo pismo,
pitam ga ta da odgovorim na ovo poslednje.

16. mart
Pomenuo sam Teodoroviu da bi trebalo da pribavimo verodostojna obavetenja o
pitanju eleznice i on je pozvao kod mene Vintera, nekadanjeg inenjera Dravnih
eleznica a sada inovnika ovdanjeg Ministarstva vojske i saobraaja.
Zamolio sam ga da mi pribavi podatke o pojedinim takama podnesenih ponuda za
davanje zajma za eleznicu, obeavajui da u mu za to biti zahvalan. Teodorovi je
govorio s nekim [neitko] po imenu Stefanovi, koga je takoe pozvao da paljivo prati
stvar sa eleznicom. Na slian nain zamolio je kapetana Nikolia da nastoji da dozna sve
to se moe u tom pravcu. Doao je kod mene elezniki inspektor Klauber iz Bazjaa i
rekao da je dobio pismo od direkcije da Hir hoe da doe u Beograd s predlozima i da je
s njim i Bontu. Odgovorio sam bie da jo nije doao ovamo, nego ujem da se ovamo
sprema Anglo-austrijska banka, a iza nje, kao to je poznato, krije se Hir.

17. mart
P ie m i z ve t aj B aj st u o o p to j p o li ti ko j sit u aci j i. 219 Idem da posetim
Akabi Kampo, poto je nalazim samu nastavljamo odnos.

18. mart
inim nekoliko poseta, izmeu ostalih odlazim i kod Ivanovike i s njom takoe
nastavljam odnos.

19. mart
Poto sam od bekog i od petanskog Ministarstva trgovine dobio nalog da dostavim
izvetaj o stanju useva i o oekivanom rodu, odlazim Jakiu da dobijem od njega
obavetenje o tome. Ministarstvo finansija jo nema slubene podatke o stanju useva,
koliko se do sad zna izgledaju dobro. Daje mi za priblino izraunavanje koliine koje se
 285

mogu oekivati jednu tabelu, koja sadri koliine zasejanog zemljita itd. Poseujem
Mijatovia. Dugo s njim razgovaram. Veoma je oaloen to sada odnosi izmeu Srbije i
nas nisu vie tako dobri kao to su bili, jer on razvoj Srbije oekuje samo od dobrih
odnosa izmeu nas. Ovaj, iako jo ne kategorian preokret pripisuje Ristievoj
kolebljivoj politici. Na moje raspitivanje o eleznici kae da ne zna nita o sadanjem
stanju ovog pitanja ali veruje da vlada nee uzeti zajam jer je neraspoloenje naroda
prema dugovima vanredno veliko. Ruam kod Joaninijevih i provodim kod njih i vee.

20. mart
Dolazi k meni dr Levi i kae da je vlada odredila da su od sada i Jevreji vojni
obveznici i zatraila spisak. Jevreji su popustili ali su se u isto vreme obratili Namesnitvu
da im ako ve od njih zahteva danak u krvi, d i graanska prava. Risti im je odgovorio
zaobilazno uporeenjima. Leviju sam izneo svoje gledite da vlada nee ni na narednoj
Skuptini uiniti nita za Jevreje. Dr Rozen dolazi k meni i javlja:
a) Raspitivao se o grko-srpskom sporazumu, ali se u tom pogledu veoma malo
dogodilo. Grka je izjavila da ona u tom pravcu, a naroito na polju akcije, ne moe uiniti
prvi korak, ali ako Srbija hoe da krene napred, ona garantuje za drugi; u isto vreme
stavila je do znanja da se za Grku sada u Americi gradi 10 oklopljenih fregata.
b) Imao je dugaak razgovor s Blaznavcem. On je rekao da je Longvort nedavno bio
kod njega i izjavio da Engleska nee biti protiv proirenja Srbije mirnim putem, postavlja
samo uslov da se odrekne panslavizma, ili bolje reeno panrusizma. Blaznavac je ovu
izjavu primio s velikim zadovoljstvom i pohvalno se izrazio o Longvortu. Dalje je rekao
da je i ikin bio kod njega i izjavio da u Petrogradu vie i ne misle na osvajanja, dodue,
nisu uz srpsku vladu ali nisu ni protiv nje, meutim, veruju da bi Srbija u datoj prilici ipak
pre pribegla jednom slovenskom braku nego austrijskom, maarskom, francuskom ili bilo
kojem drugom. Blaznavac je, dalje, obelodanio pred Rozenom nameru da hoe da se
upusti u bitku protiv panslavizma makar na polju urnalistike i pitao ga ko bi bio protiv
jedne takve politike. Rozen je odgovorio da bi to bio veliki deo svetenstva, na to je
Blaznavac primetio da ne sasvim, tako npr. episkop u apcu nije ba veliki prijatelj Rusa.
Pitao je dalje koja bi u tom pravcu bila urnalistika sredstva. Rozen je odgovorio da bi
trebalo odvojiti politiki panslavizam od naunog i socijalnog i boriti se protiv prvog, a uz
to je izneo da treba ukloniti proruski nastrojene naelnike i prosvetiti narod. 220
c) Rozen veruje da Blaznavac nije ba zadovoljan Ristiem i da nastoji da ga na lep
nain upozori na red. Ipak, izgleda da nije dovoljno energian i da esto poputa Ristiu.
Tako je npr. Blaznavac odluno tvrdio da nee namestiti Milovana Jankovia, a sada se
ipak saglasio s njegovim naimenovanjem za pomonika u Upravi fondova. Dajem Rozenu
0# i upuujem ga da prijateljski sugerie Blaznavcu da odluno istupi za irenje potrebe
10
politike prijateljstva prema zapadnim silama, a naroito prema nama.
 286

21. mart
Veerao sam kod ikina, gde sam posle veere prvi put pokuao da puim nargile.

22. mart
Teodorovi mi dovodi Stefanovia i saoptava da se veina komisije koju je vlada
obrazovala u stvari eleznice izjasnila za uzimanje zajma, ali je lako verovatno da
Skuptina nee prihvatiti ovaj plan. Po njegovom miljenju bilo bi dobro kada bi Srpska
banka, makar nominalno, igrala glavnu ulogu u Nikolievom konzorcijumu. Blaznavac je
za Nikolia, Risti je potajno, izgleda, protiv. Obeava da e paziti hoe li doi neko od
strane Anglobanke. Dolazi k meni Vinter i donosi tabelu koju je izradio u pogledu
uslova za elezniki zajam. Obeava da e kroz nekoliko dana pribaviti podnete uslove,
koji se sada nalaze u Blaznavevim rukama. Vee provodim kod Joaninijevih.

23. mart
Piem Vodianeru odgovor na njegovo pismo, ali veoma neodreeno. Dalje piem
Fedoru Nikoliu, aljem mu kopiju Vodianerovog pisma i svog odgovora, saoptavam mu
sve to sam uo o stvari eleznice.

24. mart
Po podne poseujem mitropolita, a uvee se kod mene skupljaju lanovi konzularnog
kora, igramo do ponoi.

25. mart
Proke odgovara na jedan Teodoroviev izvetaj i dokazuje da Turska ba nema
napadake namere ak ni protiv Crne Gore, da su na granicu Dalmacije poslali samo 4
bataljona, da je vest o novim koncentracijama trupa rairena iz Dubrovnika itd. Dobijam
pismo od Fedora Nikolia. Obavetava me da mu je Ulman poslao ovakav jedan telegram:
Kllay soll Consortium Nikolics und Creditanstalt fr Anleihe anempfehlen. 221 Moli me
da postupim po tome. Bie 28. o.m. u Bazjau na putu u Vlaku. Veeram kod dIstrije,
zatim idem zajedno s njim u pozorite, gde su bili prisutni i Joaninijevi.

26. mart
Piem Fedoru Nikoliu traei od njega opirnija uputstva. Ovo pismo u sutra
poslati u Bazja.

27. mart
Teodorovi putuje jutros sa enom u Petu i u Be na nekoliko nedelja. Dolazi k
meni dr Rozen i javlja da je veliki vezir, po Blaznavevom tvrenju, pred srpskim
agentom navodno izjavio da je sada ve vreme da se raspravlja o eleznikoj vezi.
 287

Blaznavac je, dalje, rekao da ako se ostvari Hirov bosanski plan srpska e se vlada
obratiti velikim silama da spree ovaj plan koji Srbiji preti konanom propasti. Rozen
veruje da su ideju o zajmu konano napustili i da e dati koncesiju jednom konzorcijumu.
Na osnovu vesti primljenih iz Bea, Blaznavac je rekao da neki lanovi Nikolievog
konzorcijuma, naroito Kreditantalt, ne pokazuju vie mnogo volje za izgradnju
eleznice.
U pogledu pomenute stvari, tj. da se srpski listovi povoljno izjanjavaju o Zapadnoj
Evropi, Rozen kae da e kroz nekoliko nedelja u nekom velikom evropskom listu biti
objavljeni lanci u kojima e se raspravljati o eljama koje Srbija izraava prema Austriji,
Francuskoj i Engleskoj, i od ijeg ispunjenja zavisi priklanjanje srpske politike prema
Zapadu. Odlazim Blaznavcu:
a) itam mu, radi umirenja, Prokeov telegram. Kae da on to sve zna i, kao to mi
je ve jedanput saoptio, oni su zato digli toliku galamu jer su hteli da izigraju ruske
intrige. Rusija je, naime, nastojala da Srbiju odvoji od ostalih junih Slovena, naroito od
Crne Gore, i to joj je u poslednje vreme unekoliko i uspelo na taj nain to su
crnogorskom knezu stavili u izgled srpski presto. Srpsko namesnitvo je to, dodue, znalo,
ali nikad nije dalo da to Crna Gora oseti, tavie kad god bi se Nikola obratio za pomo
Beogradu, a to se poesto dogaalo, uvek bi je i dobio. Tako je srpska vlada poslala u vie
mahova 45.000
0# u Cetinje, zatim je pozajmljivala oficire i zanatlije, odnosno kupovala
oruje i municiju za raun Crne Gore, tako da je Crna Gora za ovih nekoliko godina dobila
vie od Srbije nego bilo kada od Rusije. Osim toga srpska vlada ima svoje poverljive ljude
u Crnoj Gori koji se bore protiv ruskog uticaja, i ne bez uspeha. Blaznavac nee otvoreno
da istupi protiv Rusa, jer misli da bi time pokvario stvar, on svuda propoveda nauk srpske
nacionalnosti i samostalnosti, kao i ideju da Srbima nije potrebna niija pomo, ime hoe
da dokae nepotrebnost ruskog pokroviteljstva i neosnovanost panslavizma, ne kidajui
otvoreno s Rusima. Da su Rusi uvideli opasnost ove politike po njih, dokazuju oni ispadi
koji se toliko esto pojavljuju u ruskim listovima protiv njega (Blaznavca). Dokaza radi
ita mi jedan lanak iz lista Golos od 16. marta. U njemu je pomenuto i moje ime kao
nekog, ko je nesumnjivo ponjeo uspeh u Beogradu, i sadrane su, mada uvijeno, pretnje
protiv Blaznavca. Uprkos svim ovim nastojanjima nada se da e moi unititi ruski uticaj,
kome je naroito uspelo da Bugare odvrati od Srba. U pogledu Bugara primeuje da je
pria sve ono to ruski i panslavistiki listovi piu o bandama koje se skrivaju na Balkanu,
nema tamo ni ive due, pokatkad samo poalju nekoliko razbojnika iz Vlake.
b) Proitao je Andraijev odgovor na Miletievu interpelaciju o pitanju okupiranja
Bosne, u kome Andrai izjavljuje da o tako neemu nikada nije bilo govora u krugovima
vlade, a za Vagnerove izjave nije odgovoran.222 Blaznavac nalazi da je to dobro i kae da
e ovaj odgovor biti objavljen i u slubenom listu.
c) Zatim mi saoptava sledeu stvar. Orekovi je u Beu bio (to sam ja ve znao),
kao to se s mnogo razloga moe sumnjati, po Vagnerovom pozivu. Srpska vlada je
 288

paljivo pratila njegove korake. Bio je i kod Bajsta i uopte se ponaao kao da ima nalog
od i doneo Bajstu njena navodna obeanja u pogledu Bosne i tamo se pogaao s njim u
ime srpske vlade, iza Andraijevih i mojih lea. Blaznavac me poziva da piem Bajstu i da
mu izjavim da Orekovi od srpske vlade nije imao ama ba nikakav nalog, ne uiva
poverenje vlade i nikad nije dobio ovlaenje da vodi ovakve pregovore. Namesnitvo je i
dalje pratilo Orekovieve tragove i utvrdilo da je u Sisku u listu Zatonik i u Novom
Sadu u Zastavi inspirisao lanke protiv Srbije.223 Blaznavac je uveren da je Orekovi u
Beu govorio sasvim drugo nego u Beogradu posle svog povratka i zato me jo moli da
nastojim doznati ta je zapravo u Beu rekao. Iskoristio sam ovu priliku da skrenem
Blaznavcu panju na nastojanja hrvatske Narodne stranke i da ukaem na to da je njen
savez s bekom vojnom strankom, poto je kao nagrada za saveznitvo sigurno obeana
Bosna, isto toliko opasan po Srbiju kao i po nas.
d) U nastavku naeg razgovora re je i o sporu oko Veljeg i Malog Brda. Blaznavac
primeuje da kad bi na tamonji predstavnik dobio uputstvo da podri zahteve Crne Gore
srpska vlada bi iskoristila ovu priliku da u Crnoj Gori ponovo radi protiv ruskog uticaja i
da pokae da je austro-ugarsko prijateljstvo povoljnije.224
e) Na kraju me jo moli da nastojim da Karaorevi bude osuen, poto bi im to
dalo u ruke vrsno oruje pred obrenovievskom strankom za dokazivanje prednosti nama
odgovarajuih dobrih odnosa.
f) Odnosno poziva za prikupljanje priloga za Bokelje primeujem da je poziv, onako
kako je sastavljen, dobar i da nemam na njega nikakvu primedbu. Kae da je Kujundi
napisao jedan vanredno estok poziv, koji je Gruji podrao u Odboru. Vlada je, meutim,
apnula nekolicini trgovaca da ga ne prihvate, to se i dogodilo. Stoga je Gruji podneo
ostavku na predsedniki poloaj. Pitam ga da li e se lanovi ove vlade upisati. Na ovo
odgovara zaobilazno i kae samo toliko da vlada radije treba da ostane neutralna.
Poseujem Ristiku. Kasnije dolazi i Risti. Vraam mu nacrt vlako-ruske jurisdikcije.225
I on me moli da kod Bajsta dezavuiem Orekovia. Od Verteija dobijam odgovor na
moje pismo, alje Bajstov akt u pitanju jurisdikcije s tim da kaem da izvrene izmene
nemaju takav domet kao to izgleda ja verujem. On e ovih dana otii u Be radi izrade
teksta. Uvee s Joaninijevima veeram kod Longvortovih. Zatim celo vee razgovaram s
lepom g-om Rumbold.

28. mart
Provodim vee kod Joaninijevih.

29. mart
Piem izvetaj Bajstu, saoptavam mu da Namesnitvo dezavuie Orekovieve
eventualne predloge. Kopiju ovog izvetaja aljem i Andraiju, izlaem opirnije to pitanje
i upozoravam ga na intrige vojne i hrvatske Narodne stranke. 226 Dobijam pismo od Fedora
 289

Nikolia iz Bazjaa, u kome me moli da piem Vodianeru, da preporuim vladi Nikoliev

konzorcijum i Kreditantalt za zajam. Ovo smatra potrebnim zbog toga da Vodianer njega
(Nikolia) ne izigra. Preporuku, meutim, mogu i kasnije dati. Inae jo pie da o svemu
obavestim Ulmana.

30. mart
Dolazi k meni dr Rozen:
a) Javlja da su jue nali plakate na zidovima, otprilike s ovom sadrinom: Dole s
dinastijom Hadi Tome i s onima koji su imali udela u smrti kneza Mihaila a sada sede u
vladi.227 Blaznavca, izgleda, stvar unekoliko uznemirava, utoliko vie to je i on dobio
pretee pismo. Blaznavac nikako nije zadovoljan s Ristiem i njegovim kreaturama.
Rozen veruje da e Blaznavac pre ili posle izvriti coup detat te ili e udaljiti Ristia ili
makar ministre i u tom sluaju Crnobarac bi imao najvie izgleda da postane ministar.
b) Blaznavac hoe da otpusti urednika Jedinstva i da angauje moda Vasiljevia,
koji je sada tuma njegovih ideja u Srbiji.
c) U pogledu eleznikog pitanja javlja da e, poto je Aali-paa izjavio
predstavniku Srbije da je sada ve voljan da pregovara o eleznikoj vezi, o ovoj stvari
ponovo ovih dana biti otpravljena nota u Carigrad. Dobijam pismo od andora Ulmana,
sa slinom sadrinom kao i Nikolievo.

31. mart
inim posete. Izmeu ostalih Engelhart kae da je Blaznavcu uputio vie pitanja u
stvari eleznice i on je izjavio da je vie za davanje koncesije, meutim, Skuptina e
moda prihvatiti plan da se uzme zajam.

1. april
Dolazi k meni Orekovi. Govori dugo o svemu i svaemu, naroito o tome da je bio
u Peti i u Beu, tamo je govorio samo s Tirom, ovde sa vie njih i uao u trag veoma
mnogim zanimljivim stvarima. Govori o Hrvatima da su se sada kako unionisti tako i
nacionalisti ujedinili u jedan konzorcijum za dobijanje izgradnje eleznice SisakOsijek,
koju pouruju u Beu kod ministra rata. Iz ovoga zakljuuje da ovi ljudi slede samo svoje
materijalne interese i njima rtvuju svoj patriotizam. Inae bi se Hrvati zadovoljili time da
Rauh bude uklonjen, i naroito da Rijeka bude prikljuena Hrvatskoj. Razgovaramo zatim
o Granici. Smatra da bi bilo dobro kada bi se ona sva odjednom razvojaila i veruje da se
Andrai samo zato protivi tome jer se boji da bi usled toga u Hrvatski sabor dola takva
veina koja bi je zbog toga raspustila i moda izrazila elju da se prikljui Cislajtaniji. 228
A po njegovom miljenju moglo bi se uiniti da do toga ne doe, ak bi se na vet nain
mogla upitati o tome Granica i ona bi se izjasnila za uniju i za trenutno razvojaenje. Pita
me da li hou da se primim da vodim ovu stvar. Ako hou, on e me dovesti u vezu sa
 290

efovima hrvatske Narodne stranke s kojima mogu da razgovaram, naravno kao privatno
lice, pa u ve videti kakve garantije mogu pruiti za izvoenje plana, koje zatim
naknadno mogu podneti Andraiju, koji e posle, ako mu se svide moi da prihvati ovaj
predlog ispunjavajui zahteve Hrvata, meu kojima je najglavniji Rauhovo uklanjanje.
Odgovorio sam da se rado primam ove posrednike uloge i da u sa svoje strane uiniti
sve to je mogue da se postigne sporazum. 229 Orekovi me molio da nigde u
pregovorima ne bude pomenuto njegovo ime. Upravo je ovim svojim boravkom uao u
trag mnogim stvarima za koje inae ne bi doznao, i moe da kae samo toliko da postoji
opasnost i da bi zbog toga eleo da se pitanje Granice to pre povoljno rei.

2. april
Prireujem veliki ruak, na koji pozivam ceo konzularni kor.

3. april
inim nekoliko poseta, izmeu ostalih i Orekoviu. Kae da e za nekoliko dana
doi ovamo Mrazovi, s kojim e me upoznati. Jo ne mogu znati kakav cilj ima
Orekovi s celom ovom stvari, na svaki nain moram biti veoma oprezan, ali zato ne
moe koditi ako budem razgovarao s pojedincima. Ruam kod Engelhartovih i
provodim kod njih i vee.

4. april
Dolazi dr Rozen i javlja da je imao dugaak razgovor s Blaznavcem, koji je pitao ta
se govori o vladi i kakva je njena popularnost. Rozen je odgovorio da popularnost vlade
opada iz dana u dan, sada naroito ne vole Ristia i Milojkovia, Blaznavca kude samo
utoliko to njima poputa. On (Rozen) veruje da bi se, poto Ristia nije tako lako
ukloniti, trebalo osloboditi barem Milojkovia, koji kao ministar unutranjih dela vri
velik uticaj na narod i u datoj bi prilici mogao efikasno da radi i protiv Blaznavca. Zatim
mu je Blaznavac saoptio ideju da bi trebalo osnovati list od umerenih elemenata, koji bi
dodue izgledao nezavisan ali koji bi on bio voljan, ako treba, da potpomae i sa 1 000
0#.
Za urednika ovog lista on je odabrao Mijatovia i poverio Rozenu da govori s njim. Rozen
je otiao Mijatoviu, koji je radosno prihvatio ovu ideju, samo je predloio da ne bude
urednik on budui da je vladin inovnik, ali bi pristao da bude javno imenovani saradnik a
eleo bi da Rozen obavlja urednike poslove. Blaznavac je jo izjavio da bi eleo da ukine
Jedinstvo, a u sluaju da novi list bude ostvaren, prestao bi i Vidovdan. Poto mi je palo
na pamet da bi tada otpala subvencija Vidovdanu i da bi mi maarska vlada moda i dalje
davala 250 forinti, obeao sam Rozenu da ukoliko list bude pokrenut moe raunati i na
moju pomo.
b) Saoptio mi je jo da je Dosko javio namesnicima da e Grka uskoro nabaviti
150.000 Peabody puaka. to se tie grko-srpskog ugovora, Dosko je izjavio da Grka ne
 291

moe nita otpoeti, ali je voljna da se primi uloge drugoga uz Srbiju.

Veeram kod Joaninijevih. Posle veere razgovaram s Joaninijem o Vagnerovom
sluaju i o Hrvatima. On, izgleda, zna poneto, barem kad sam ga malo pritisnuo izjavio je
da postoji jedan Vagnerov pismeni dokument u kome u ime beke vlade nudi novac
hrvatskoj Narodnoj stranci, a i da joj ga je dao. Dalje, da je saveznitvo hrvatske Narodne
stranke s bekom vojnom strankom od strane ovih prvih sklopljeno sa ciljem da izazovu
mogunost pokreta u Granici, koji bi mogao postati opasan i da na taj nain izvre presiju
na maarsku vladu u interesu revidiranja hrvatske unije, ali da Hrvati stvarno nisu mislili
na to da se prikljue Beu. Poto je agitacija sada prema mogunosti instruirana, vie nije
potrebno da idu s vojnom strankom. Ne znam da li se varam, ali meni se ini da Joanini
sve to zna od Orekovia, barem se pomenuto moe dovesti u sklad s onim to je meni
Orekovi govorio i na toj osnovi moe se objasniti i to zato i kako eli sada Orekovi
da putem mog posredovanja doe do sporazuma izmeu maarske vlade i hrvatske
Narodne stranke.

5. april
Odlazim Blaznavcu:
a) Kaem mu da sam od Vodianera dobio pismo, u kome me pita da li je mogue i
da li bi bilo celishodno kada bi on s konzorcijumom stavio vladi ponudu za zajam.
Blaznavac odgovara da se oni tome veoma raduju, ali da e najpre Skuptina naelno
odluiti o pitanju koncesije ili zajma, i ponudu bi trebalo staviti tek kada ovo poslednje
bude prihvaeno.
b) Konstatuje da je ruski uticaj u opadanju i da e on sada i otvorenije protiv njega
delovati. Govorimo o Bosni i o tenjama 230 Hrvata. Pominje da je Joanini ponovio pred
njim moju izjavu da je Maarska spremna da i orujem sprei Hrvate u osvajanju Bosne. I
ovom prilikom nastojim da pokaem prevarantstvo Hrvata. 231 U razgovoru pominjemo i
mogunost da u Granici doe do pokreta. Na ovo primeuje da su oni u stanju da spree
da ni jedan ovek iz Srbije ne pree preko protiv nas, jer nee da opet rade za reakciju.
Piem Vodianeru i Ulmanu, saoptavajui im ono to sam uo od Blaznavca.

6. april
inim vie poseta, naroito kod Magazinovia, s kim due vreme razgovaram.
Izgleda da nije naroiti prijatelj namesnika, naroito Ristia. Prikazuje se kao bezuslovni
pristalica uspomene kneza Mihaila i pominje koliko bi bilo poeljno kada bi
Karaorevia kod nas osudili, dodajui da su ga neki vie puta pozvali da uestvuje u
ubistvu Karaorevia, na to on, meutim, nije hteo da pristane.
Piem izvetaj Bajstu, posebno o tome da Namesnitvo trai solidarnost s ostalim
Slovenima u Turskoj.232
Po podne se se Joaninijevima izvozim kolima u Topider.
 292

7. april
Nastavljam svoje posete i po podne opet u Topider s Joaninijevima.

8. april
Piem Mari Semere i time poinjem dopisivanje za koje smo stvorili plan prilikom
mog boravka u Peti. Poseuje me Blaznavac: a) Pominje da je u Narodu objavljen
jedan Politov lanak koji je uperen protiv nas ali i protiv Namesnitva, koje je prikazano
kao sredstvo maarske vlade.233 Naredio je da se ovaj broj zapleni. b) Pominje da su u
Beogradu prodavane medalje u vidu kovanog novca, na ijoj jednoj strani je Miletiev
portret s napisom Dr Svetozar Mileti, a na drugoj strani ruski dvoglavi orao s
bugarskim lavom u stomaku, a na krilima natpis: Zeta, Bosna, Hrvatska, Srbija, Banat,
Dalmacija, Baka itd., Obeava da e mi poslati od tog spomen-novca (to kasnije i ini) i
da bi bilo dobro to izloiti ruglu. Uopte smatra da bi bilo veoma poeljno kada bi nai
listovi nasuprot ovoj agitaciji progovorili o bosanskom pitanju i izjavili da u ovom pitanju
Maarska podrava srpske zahteve. Kaem mu da u pokuati da preko svojih poznanika
delujem u tom smislu (meutim, verovatno u ja sam pisati o tome). c) Pominje da je uao
u trag tome da novosadski agitatori dobijaju novanu pomo od Karaorevia i koliko bi
bilo poeljno da se eksknez to pre osudi. Izgleda da se boje Karaorevia. d) U Lojdu je
bio objavljen jedan izvetaj iz Bea, po kome je srpska vlada poslala u Istanbul jednu
vanredno otru notu u stvari eleznice. Blaznavac tvrdi da mesecima nije upuena nikakva
nota. Anger javlja da je prema dobivenom obavetenju (Hofman iz ... 234) narod veoma
privren Garaaninu i da izaziva veoma rav utisak to vlada zbog toga primenjuje jo i
kazne. Uvee odlazim kod Engelhartovih, gde probamo jednu misu od Joaninija.

9. april
Dolazi kod mene Vinter i saoptava da je podneta samo jedna ponuda za zajam, a i
to ne slubeno, od strane Bajrona, nekih 40 miliona franaka, 85 teaj, za vladinih 95
emisija 6%, a otplata 28 ili 50 godina, ali ovo samo ako se u isto vreme da i izgradnja,
kada se obavezuje da e za 180.000 franaka izgraditi jedan kilometar pruge. Pribavie jo
vie podataka o ovoj stvari. Prema izjavi ministra vojske sa eleznikim e se pitanjem
ozbiljno pozabaviti.

10. april
Veera kod Joaninijevih za 14 osoba, prisutan je i Puci. Keri Rumbold na to je
mogue upadljiviji nain koketira sa mnom i nastoji da mi to i reima da na znanje, ali ja
se pravim kao da ne razumem. Ona hoe samo da se zabavlja, ali ja ve poznajem ovakve
zabave. Nego, moe jo da nastrada i da od pukog koketiranja postane ozbiljna stvar, samo
u ja uiniti sve da do toga ne doe.
 293

11. april
Dolazi kod mene dr Rozen i javlja da e ga vlada kroz nekoliko dana poslati u Petu
i u Be da bi nastojao da stupi u vezu s Korespondenc Biroom, moli me da mu dam
pismene preporuke za Reform i za naelnika odeljenja Hofmana. To mu obeavam.
Dalje kae da Blaznavac sada vidi diplomatski poloaj Srbije u veoma povoljnom svetlu,
jer je barem unekoliko uspeo da pridobije Longvorta za stvar Bosne i zato nije nemogue
da e nekoga (moda Filipa Hristia) poslati u Evropu da ispita gledite evropskih
kabineta o pitanju predaje Bosne.
Piem Ulmanu i saoptavam mu ono to sam uo od Vintera. Piem Okolianjiju,
aljem mu Miletievu medalju i predlaem da objavi stvar u listu Borsemjanko.235 Uvee
se sastajemo kod Engelhartovih. Proba iz mise. Keri Rumbold u velikoj meri nastavlja da
koketira sa mnom.

12. april
Odlazim u Zemun. Poseujem generala Kria. Govorimo o njegovom novom putu u
Petu i u Be. Vratio se s utiskom da sada jo ne moe mnogo da se dogodi u pitanju
Granice, jer se Andrai i Ministarstvo rata nisu sasvim sporazumeli. Nije voljan da
prihvati poloaj kraljevskog komesara, pa e verovatno biti premeten kao divizijski
general u Bjelovar. Inae, i on je primetio da Andrai ovo pitanje smatra delom veoma
lakim, a delom i ne misli na njega toliko koliko bi bilo poeljno. Kri ga je upozorio na
moguu opasnost.
Uvee s Engelhartovima i Joaninijem veeram kod dIstrije. Dobijam odgovor od
Mari Semere. Poto je prepiska zapoela, vie o tome neu govoriti. Sveti alje izvetaj o
stanju u Bosni, naroito da su tamo meu spisima jednog uhvaenog agitatora imenom
Petrovi navodno nali proruska hukaka pisma beogradskog mitropolita. Bajst mi
javlja da su Orekovia dodue najavili kod njega, ali da lino nije doao.

13. april
Ruam kod Joaninijevih. Posle ruka mi saoptava nekoliko italijanskih telegrama,
izmeu ostalih da je Bajst pozvao kabinet u Firenci da istupaju zajedniki u vezi sa
Istonim pitanjem, na to je odgovor bio: vrlo rado, ali ne vide na strani Austrije
potrebno poverenje, jer npr. jo nisu saoptili nameravanu konvenciju o jurisdikciji sa
Srbijom. Na ovo primeujem Joaniniju da bi moda bilo dobro kada bi on svojoj vladi
nabacio ideju da sasvim privatno postavi pitanje koja su, zapravo, gledita i naela koja
Austrija hoe da sledi u svojoj istonoj politici. Njemu se ova ideja dopala i rekao je da e
jo promisliti. Moj plan je, pak, taj da e ovako Andrai moda biti prinuen da ve
jednom otvoreno istupi sa svojom politikom. Kasnije su Joanini i njegova ena otili kod
Engelhartovih na probu i ja sam ostao sam s Keri Rumbold. Oprezno sam izbegavao svaku
 294

priliku koja bi mogla dovesti do udvaranja i tako smo ostali na terenu prijateljskog
razgovora. Od Fedora Nikolia dobijam pismo iz Bukureta, pie da u pitanju eleznice
govorim radi zajma s Blaznavcem, kome je takoe pisao.

14. april
Ceo dan provodim kod kue, s izuzetkom nekoliko asova kod Ivanovike.

15. april
Dolazi mi Milo Popovi. Predajem mu 250 forinti subvencije za Vidovdan za mesec
april. On mi, pak, predaje dananji broj Vidovdana u kome se nalazi jedan veoma otar, od
strane Blaznavca sugerisani lanak protiv Miletia povodom medalja. 236 Piem
Okolianjiju, aljui mu ovaj list, molim ga da me obavesti o gleditu maarske vlade o
krizi. Piem Fedoru Nikoliu, obavetavam ga kratko o sadraju svog pisma upuenog
Vodianeru i Ulmanu. Primeujem da imam kapavac. Nisam ga mogao dobiti drugaije
nego od Ivanovike, koja je kada sam poslednji put bio s njom imala mesenicu. Barem se
ne moe pretpostaviti da su bilo ona bilo Akabi Kampo inficirane. Neprijatna bolest, ali se
ne pojavljuje u tekoj formi.

16. april
Odlazim u Zemun doktoru Taleru i pokazujem mu svoju bolest. Uverava me da
verovatno nee dugo trajati. Jo jednom se opratam od generala i njegove porodice.
Dobijam 75 # namenjenih za tajne izdatke za drugu godine. Kada sam se vratio u
Beograd doao je k meni dr Rozen i:
a) javio da je uo od Milivoja da je urednik Jedinstva, koji je bio u Beu da
navodno trai dopisnika, bio zapravo samo u kancelariji nadvojvode Albrehta i otuda
doneo uputstva. Milivoj je o ovoj okolnosti pozitivno obaveten i sada e, kako kae,
otpustiti urednika i ak ga liiti i profesorskog zvanja.
b) Milivoj je takoe rekao da je ikin doneo iz Bea nova uputstva. Poveravam
Rozenu da nastoji da sazna sadrinu ovih uputstava. Dajem mu 15 # i pismenu preporuku
naelniku odeljenja Hofmanu, poto za nekoliko dana ide u Petu i u Be.

17. april
Ujutro u kapeli izvode Joaninijevu misu. Joanini svira, njegova ena, ga Engelhart i
jedan uitelj pevanja pevaju, Milovuk svira na violini. Posle mise pozivam celo drutvo na
doruak. Ostaju kod mene do 3 sata. Posle ruam kod Joaninijevih. Od Fedora Nikolia
stie telegram, po kome je on u Bukuretu dobio svoju parnicu protiv kneginje Julije.

18. april
Dolazi dr Rozen i javlja da je u pogledu ikinovih uputstava doznao sledee: Akcija
 295

Rusije na Istoku je zavrena, uprkos tome Rusija podrava pravedna i ozbiljna nastojanja
hriana. Za sada ih, meutim, opominje da se uvaju otvorenih pokreta. Prema
zapaanjima kneza Orlova neki evropski dvorovi bi, dodue, eleli da hriani na Istoku
prigrabe inicijativu, ali to bi trenutno bilo u suprotnosti sa slobodarskim tenjama
Balkanskog poluostrva. Rozen jo obeava da e pokuati, ako je mogue, nabaviti sam
tekst uputstava. Sendi pie i alje mi radi potpisa predstavku za usvojenje mog sina.

19. april
Piem Beli Orciju i pitam ga da li bi se mogao dobiti orden za Joaninija, prividno
zbog toga to je napisao misu, meutim, zapravo, zato to radi na sporazumu izmeu
Austrije i Italije.
Sendiju aljem potpisanu predstavku za usvajanje.

20. april
S Joaninijevima se izvozim u Topider a zatim s njima ruam.

21. april
Jutros su stigli Teodorovievi. Dolazi mi Orekovi. U pogledu stvari o kojoj je sa
mnom 1. aprila razgovarao, kae da Mrazovi nee doi ovamo i tako izgleda da Mrazovi
i njegovi drugovi, ohrabreni bekom krizom, sada opet hoe samo da ekaju, nadajui se
da time mogu vie dobiti. Meutim on (Orekovi) smatra da hrvatska unija na sadanjim
osnovima nije loa, samo bi trebalo izvriti neke izmene, i ako se obea da e one biti
uinjene on je spreman da u Granici pokrene agitaciju u smislu da se Granica izjasni za
uniju. Ne eli da maarska vlada sada neto uini, nego samo u sluaju ako njegovo
delovanje uspe, to eli da sprovede tako da se, bilo da se upita Granica bilo da se ne
upita, javno mnenje izjasni za uniju. Za njegovo delovanje potrebno mu je nekoliko
meseci. Od strane maarske vlade eli sledea obeanja: a) Da se provizorijum izreen u
Rijeci ostavi jo za neko vreme. Naravno, bilo bi bolje kada bi pitanje Rijeke bilo reeno
sasvim u korist Hrvata. b) Da zagrebaka nadbiskupska stolica ostane neko vreme
nepopunjena. Za to vreme on bi primio na sebe da pridobije trosmajera i ako bi to uspelo
on bi mogao biti naimenovan za nadbiskupa. c) Rauhovo udaljenje i imenovanje jedne
omiljenije, potenije osobe, pored koje bi on zatim radio u narodu. Za takvog on smatra
grofa Artura Nugenta, meutim, njemu je svejedno ako bi to bio i neko drugi. Na moje
pitanje ta misli o Bedekoviu kae da bi mogao i on. d) Na kraju, davanje odobrenja
jednom hrvatskom drutvu da izgradi eleznicu OsijekBrodSisak, onom koga on
preporui i u kome bi on ujedinio nacionalne elemente, a to je glavna stvar, jer su za
koncesiju za izgradnju eleznice ovi spremni na sve, a na ono nekoliko lica koja, kao
Mrazovi, nee da se nagode, ne treba obraati panju. Naroito bi, dakle, maarska vlada
trebalo da pazi na to da ovu koncesiju ne izdaju u Beu nego u Budimu, jer e inae iz
 296

ruku maarske vlade izmai najsigurnije oruje kojim moe izvriti uticaj na Hrvate. A
poto je za agitaciju potreban i novac, on sa svoje strane nudi 10.000 fti i isto toliko trai
od maarske vlade. Moli me da sve ovo saoptim Andraiju, ako je mogue lino. Ako
Andrai pristane, onda e on poeti svoju akciju i samo onda bi traio ispunjenje obeanja
kada bi mogao da iskae rezultate, za to, naravno, ne moe da jemi. Meutim, bilo bi
dobro kada bi se tada to pre izvrilo razvojaenje cele Granice i uinili koraci i za ponovo
prikljuenje Dalmacije. Iz njegovog daljeg govora jasno proizlazi, iako on to ne kae, da
je hrvatska Narodna stranka bila u tesnoj vezi s bekom vojnom reakcijom a naroito s
Vagnerom, i da je obmanuta. Obeavam mu da u, ako samo bude mogue, krajem
meseca otii u Petu i govoriti s Andraijem.

22. april
Dan provodim kod kue, izuzev jedne kratke posete Joaninijevima.

23. april
Ujutro idem s Joaninijevima u Panevo. Tamo ostajemo do popodne i tada idemo
laom natrag. Kasnije opet ruam kod njih.

24. april
Dobijam pismo od Fedora Nikolia da e kneginja Julija (protiv koje je Fedor dobio
svoju parnicu) u ponedeljak, to jest sutra, doi u Beograd radi pribavljanja nekih
dokumenata za svoju parnicu pred treim forumom. Moli me da nastojim saznati koja su
ta dokumenta. Odlazim u Zemun kod lekara, poto mi jo uvek nije bolje; kasnije ruam
kod Joaninijevih, ali se uskoro vraam kui jer sam osetio bolove, zbog kojih podozrevam
da nije zapaljenje semenika. Po povratku vee provodim kod Joaninijevih.

25. april
Dolazi kod mene Risti: a) Obavetava me da e danas stii kneginja Julija. Pravim
se kao da ne znam i kaem da u iako se ne oseam dobro svakako sii do broda. Izgleda
da mu je to bilo veoma milo i da je zapravo samo zbog toga doao. Rekao je da kneginja
dolazi u Beograd zbog svoje parnice i moda hoe ovde ponovo da je otpone, to,
dodue, nema mnogo smisla jer se ne moe verovati da bi u Vlakoj, ak kada bi ovde i
dobila parnicu, izvrili presudu jedne strane zemlje nasuprot tamo izreenoj presudi. to
se tie Nikolievih razabrao sam iz njegovog govora da bi jako voleli kada bi na mestu
ubistva kneza Mihaila sagradili o svom troku jednu kapelu.
b) itam mu Bajstov akt u pogledu Orekovia. Joaninijevi ruaju kod mene, oko
8 asova idem na Savu pred kneginju Juliju, ali zakanjavam nekoliko minuta.

26. april
 297

Poto mi je jue bilo zlo u vezi sa semenicima poslao sam po doktora Talera, koji je
jutros doao. Ve mi je bilo bolje, ali i on me uveravao da nemam ta da se bojim od
zapaljenja semenika. Pre podne odlazim Milivoju. I on kae u pogledu Julije ono to i
Risti.
a) Proitao sam mu Bajstov akt o Orekoviu. Milivoj kae da je Orekovi ovde
govorio da se Bajst sada sav baca na nemaku politiku i zato hoe da se ujedini sa
Slovenima i da prenebregne maarske interese, pa preko njega (Orekovia) poziva srpsku
vladu da poalje nekoga u Be da se nagode, o emu ja ne smem nita da znam, ba zato
to sam Maar. Milivoj mu je, meutim, odgovorio da na ovaj nain ne eli da ita zna o
ovoj stvari i da nije voljan da se iza lea Maarske sporazumeva s Bajstom.
b) Govorimo o Bosni i u poverenju mu saoptavam da su meu Perovievim
spisima zaplenjenim u Sarajevu navodno nali pismo beogradskog mitropolita napisano u
ruskom duhu. Upozoravam ga da budno prate ruske i hrvatske agitacije u Bosni. Kako
kae, oni to i ine, ali jo ne mogu sigurno raunati na taj narod, nada se da e uskoro
pridobiti Crnu Goru. Pitam ga da li je ve video ikina posle njegovog povratka. Kae da
jeste i da ovaj nije rekao drugo sem to ih je ponovo uveravao u simpatije ruske vlade.
c) Pominje da je Fedor Nikoli pisao u vezi sa zajmom za eleznicu i da e mu sada
odgovoriti.
Poseujem i Ristia.
Po podne odlazim s Todoroviem kod kneginje Julije. Nudim joj svoje usluge.
Razgovaramo i o parnici, ali samo ovla. Mislim da me ne gleda rado, poto joj je dobro
poznato moje prijateljstvo s Fedorom Nikoliem. Zamolio sam Ivanoviku da nastoji da
dozna sve to kneginja Julija ovde bude uinila u vezi sa svojom parnicom. Dajem slino
uputstvo i Teodoroviu. Ruam kod Joaninijevih i tamo provodim i vee. Dobijam
ifrovani telegram od Bajsta, u kome pita koju sumu da daju dr Rozenu, koji trai nagradu
za svoje usluge uinjene Austriji.

27. april
Telegrafiem Bajstu da bi se dr Rozenu moglo dati moda 100 #. Odlazim s
Vatsonom i Kampom u Zemun, gde probamo dva amca. Zatim se posle povratka s Keri
Rumbold, Joaninijem i Vatsonom izvozim kolima na Adu Ciganliju i u Topider. Keri
Rumbold tera konje, to je veoma zabavlja. Kasnije ruam kod Joaninijevih. Koketerija se
nastavlja, ali sad ve blae.

28. april
Ivanovika mi saoptava da je bolesna, i kako iz njenog razgovora zakljuujem ima
kapavac. To je verovatno dobila od mene, a ja od nje kada je imala mesenicu. Ova stvar
me jako neprijatno dirnula, jer se ovde mora neto uraditi i to brzo. Ruam s Joaninijevima
kod ikinovih.
 298

29. april
Teodorovi se raspitao kod Kristine o namerama kneginje Julije odnosno njene
parnice. Saoptiu Nikoliu ono to je doznao. Donosim iz Zemuna od Talera lek za
Ivanoviku, ali je u isto vreme pozivam da otputuje u Petu i da se tamo lei, ja u joj nai
lekara. Molim je da se odlui do prekosutra, a ja u joj dati i novaca. Vee provodim kod
Joaninijevih.

30. april
Poto je strano padala kia izostao je planirani izlet s Joaninijevima, umesto toga
proveo sam skoro ceo dan s njima i kod njih. Piem izvetaj Bajstu o ikinovim
instrukcijama.

1. maj
Dorukujem kod Joaninijevih, ali samo s Keri Rumbold koja se ponaala tako
izazivaki da sam joj na kraju ak poljubio ruke, ne elei da idem dalje da ne bih
napravio kakvu ludost. Ivanoviki dajem 100 frti. Prekosutra e otputovati u Petu i
odsesti kod Ali-beja. Vee provodim kod Joaninijevih, gde, naravno, Keri i ja
nastavljamo na flert.

2. maj
Poto se sutra spremam u Petu da Andraiju saoptim Orekovievu ponudu,
odlazim kneginji Juliji da se oprostim od nje. Idem da posetim i Orekovia, kaem mu
da sutra putujem u Petu. Opet razgovaramo o onoj stvari. Priznaje da je za Hrvate gorua
potreba dobar sporazum237 s Maarskom, za ljubav toga treba da podnesu i rtve, To on,
dodue, nee rei u Peti, tavie ako Andrai ne prihvati njegov plan podsticae hrvatske
ultrae, samo zato da bi maarsku vladu privoleo da bude popustljiva. Nada se da bi se
trosmajer mogao pridobiti, i kada bi postao zagrebaki nadbiskup svoju bi delatnost
usmerio prema Istri i turskoj Hrvatskoj. Neka bude ko mu drago ko jo nije
kompromitovan, samo ne Rauh. to se tie novca, nije mu sada potreban, ili je dovoljan i
manji iznos, najvie bi bio potreban za osnivanje jednog lista. Izdatke bih sve ja
kontrolisao. Dobijam pismo od Mari Rabatinski, u kome mi saoptava da e verovatno
napustiti Be i pita me kako sam. Ne mogu da poreknem da je ovo pismo unekoliko
delovalo na mene, jer je ono dokaz da ona hoe ponovo da pone, ja bih meutim voleo da
se to ne dogodi jer ne znam da li bih mogao da joj odolim. Ruam kod Joaninijevih i
provodim kod njih i vee.

3. maj
Ujutro sam zakasnio na brod. Zatim sam otiao s Vatsonom kod Joaninijevih i s
 299

njima u Zemun da se vozikamo amcem, zatim ponovo natrag u Beograd gde smo se
izvezli kolima u Topider. Kasnije smo kod njih ruali i proveli kod njih i vee, gde sam
nastavio flert sa Keri, meutim, poto nismo mogli ostati zajedno vie od nekoliko minuta,
nismo dospeli dalje od nekoliko rukoljuba.

4. maj
Ujutro polazim a u podne stiem u Bazja, odakle odgovaram Mari Rabatinski,
srdano ali ne nastojei da ponovo odponem raskinuti odnos. Uvee polazim dalje.

5. maj
U podne stiem u Petu i saznajem da je Andrai otputovao u Be, odakle e se
vratiti tek kroz nekoliko dana.

6. maj
Odlazim Miki Falku i predajem mu jedan Rumboldov elaborat o ruskim
eleznicama, da to u odgovarajuoj formi objavi u Lojdu. Dugo s njim razgovaram.
Najzanimljivije to kae jeste to da se Bajst ljulja i da nije neverovatno da na njegovo
mesto doe Andrai i da se Andrai vie mnogo i ne neka.

7. maj
Dobijam ifrovani telegram od Teodorovia da je Porta kao obeala Srbiji da e za
mesec dana odobriti elezniku vezu AleksinacSolun. Dalje me obavetava da je
kneginja Julija otila s jednim mitropolitovim uverenjem da nije bila razvedena od svog
mua. Idem da posetim Fedora Nikolia i saoptavam mu sve to znam o kneginji Juliji;
dalje mu preporuujem da se u pogledu zajma za eleznicu ve sada pobrine za sluaj ako
Skuptina prihvati ovaj modalitet. Saoptava mi jedno Blaznavevo pismo u pogledu
eleznice, prema njemu kao da se javno mnenje izjanjava vie za zajam. Poseujem
Ivanoviku kod Ali-bejove porodice i aljem joj doktora Kovaa. Poseujem nekoliko
puta Kalaj Adolfovicu i poto je sa mojom boleu bolje opet nastavljamo na odnos.

8. maj
Odlazim Andraiju, koji je sino stigao, meutim, poto nisam mogao govoriti s
njim opirno, poziva me za sutra na ruak.

9. maj
Govorim s Goroveom i predoavam mu potrebu da se osudi Karaorevi i
preporuujem svoj plan da se konzulati u Bosni i Hercegovini podrede beogradskom.
Obeava da e obe stvari podrati. Idem kod Andraija:
a) Iznosim mu Orekovieve predloge. Na ove odgovara da koncesija za eleznicu
 300

ne zavisi sasvim od maarske vlade, ve i od ministra vojske, ipak ako budu obrazovali
jedan konzorcijum on e ga rado podrati, druga obeanja, meutim, ne moe dati. Nikada
ne bi mogao pristati na to da trosmajer bude naimenovan za zagrebakog nadbiskupa, jer
je nepouzdana osoba, jako duboko utonuo u junoslovenske agitacije koje podravaju
Rusi. I inae nadbiskupska stolica ne moe ostati dugo nepopunjena te e uskoro biti
naimenovan neko ko e predstavljati maarsku dravnu ideju. Isto tako ne moe obeati ni
Rauhovo odstranjenje, poto se on toliko bio eksponirao za uniju; u Rijeci e
provizorijum, tj. onaj koji e sada biti uveden, jo due vremena ostati. A to se tie
novane pomoi, nju e rado dati Orekoviu ako hoe da agituju u nacionalnom duhu.
Meutim, ako budu radili u suprotnom smislu onda e on energino istupiti, i ako zatreba
naloie da se agitatori zatvore, pa ak i obese; uskoro e u Granicu otii general
Rozencvajg, koji e u potpunosti dejstvovati u maarskom duhu. Nisam se trudio da
privolim Andraija da prihvati i iskoristi Orekovieve predloge, kao to to neu nikada
vie ni uiniti, poto se naa gledita potpuno razilaze. Bojim se meutim da e ovo kruto
dranje povui za sobom veoma rave posledice.
b) Saoptio sam mu ideju da bi zbog ruske i hrvatske agitacije koja se vodi u Bosni i
Hercegovini, poto otuda nemamo nikakve pouzdane izvetaje, moda bilo dobro da se
konzulati u tim pokrajinama podrede beogradskom, tako bih ja uzeo u ruke rukovoenje
njima i na taj nain bi doao do izraaja maarski uticaj. To bi bilo potrebno utoliko pre
to ove pokrajine nastanjuje narod jednog porekla i jer one, po prirodi, ine jednu celinu.
Ovu ideju smatra ispravnom i zato u o ovoj stvari sastaviti jedan memorandum, na
osnovu koga e moi sve to izneti Bajstu.
c) Kae da ga je kneginja Julija, koja je stigla u Petu, zamolila da doe k njoj i da je
molila da Karaorevi, ako je to mogue, bude osuen. I ja sam izneo sve razloge koji
osuujuu presudu ine veoma potrebnom, i napomenuo da su, izgleda, sudije potplaene,
a Horvat usled svog poloaja ne moe vriti dovoljnu presiju. Obeao je da e pozvati k
sebi Strokaija i s njim konferisati o stanju stvari i o modalitetima kojima bi se moglo
obezbediti donoenje osuujue presude.
d) Na osnovu mojih razgovora voenih s Joaninijem pitam ga ta bi rekao na to
kada bi mu italijanska vlada uputila poverljivo pitanje o stvarima na Istoku i o istonoj
politici. Na ovo ne odgovara odreeno i kae samo toliko da ne bi mogao dati nita
pismeno.
e) Kazuje da je prema Culaufovom obavetenju vrlo verovatno proterivanje kneza
Karla. Bajst je povodom toga hteo da napie notu, u kojoj bi izjavio da e u sluaju da
Rusija prodre u Vlaku Austrija uiniti to isto. Andrai se ovome usprotivio, smatrajui da
je neumesno govoriti o proterivanju kneza Karla kada to jo nije svrena injenica, kao ni
o prodoru Rusije poto ni to nije ba sigurno, ali poto Bajst na svaki nain hoe da neto
pie, to mu je preporuio da se pozove na Pariski ugovor od 1856, po kome se nijedna sila
ne sme jednostrano umeati u stvari Turske, a mi smatramo da se od toga treba uzdrati
 301

utoliko vie to nameravamo da potujemo pravo Vlake na samoopredeljenje. Nota e,

dakle, u ovom smislu biti sastavljena. Rat sa Rusijom i Andrai smatra neizbenim, i to
u kratkom vremenskom roku.
f) Pominje da nacrt jurisdikcije ve treba da je u Beogradu i upozorava da nastojim
da ga srpska vlada to pre prihvati.
g) Na kraju ga molim da mi, ako se moe, da novanu pomo od strane maarske
vlade, jer moram da vrlo mnogo dodajem uz svoju platu. To sada ne moe uiniti, ali e
preko delegacija kako moju, tako i Culaufovu platu podii na 14.000 forinti, a ako
nemaka delegacija to ne bi htela, onda e to izglasati Maarski parlament kao dodatak.
h) eleo sam da govorim s njim i o eleznici, ali o njoj on ne zna nita.
i) U pogledu bosanskog pitanja takoe sam primetio da zapravo nema vrsto,
odluno gledite, voleo bi da se stvar odugovlai.
I tako sam zavrio razgovor s Andraijem, kao obino bez rezultata. Dao je svoju
saglasnost samo na taku b), ali sam uveren da se u tom pogledu nee nita dogoditi. Poto
sada vie nema izgleda ni na kakvu drugu aktivnost, ostajem u Beogradu, s tim da ovaj
poloaj napustim odmah im se ukae drugi teren, poto tamo i onako vie ne mogu da
delujem kako bih voleo i kako to smatram za najkorisnije.

10. maj
Idem u kupovinu i inim posete.

11. maj
Polazim sa mamom i Melisom brodom za Beograd.

12. maj
Ujutro stiemo u Beograd. U podne odlazim Joaninijevima, gde se, kako vidim, Keri
Rumbold ba nije ohladila prema meni za vreme mog odsustva. Teodorovi, pored
ostalih sitnica, javlja: a) da kneginja Julija na osnovu svedoanstva dobijenog od
mitropolita hoe da pokua da kod kasacije u Bukuretu obori presudu.
b) Izvesni Bron, Hirov agent, bio je u Carigradu i tamo je pred njim srpski agent
izjavio da e Hir sigurno dobiti srpsku eleznicu ako izdejstvuje solunsku prugu, ako se
podvrgne srpskoj jurisdikciji i ako ne bude skuplji od ostalih kompetenata. Bron je odmah
i otputovao da o ovome izvesti Hira.
c) Nacrt ugovora koji se odnosi na stvar jurisdikcije ve je ovde.

13. maj
Budui da Boldiara Horvata nisam mogao nai prilikom svog boravka u Peti to mu
sada piem i molim ga da nastoji da Karaorevi bude osuen. Odlazim Milivoju:
a) Predajem mu nacrt konvencije o jurisdikciji, koji prima s velikom radou.
 302

Stavie svoje primedbe na njega.

b) Govorimo o bosanskom pitanju. Podstiem ga da se pripreme i da nastoje da rade
protiv hrvatske agitacije. Kae da e uiniti sve to je mogue. Nada se da su Montenegra
pridobili, jer su potplatili sve glavare koji su bili sa njim i tako ih odvojili od njega te ga
time privoleli na poputanje. Oni znaju da se Montenegro stalno pokoravao ruskim
nareenjima, znaju i sumu koju je dobio od Rusije. On (Blaznavac) i u Srbiji nastoji na
tome da ruski uticaj potpuno uniti.
c) U odnosu na Karaorevia saoptavam mu da e se sada sam Andrai
interesovati za ovu stvar.
d) U odnosu na Miletia saoptavam mu Andraijevu poruku da emo u sluaju ako
bude uvredljivo pisao protiv srpske vlade na njen zahtev odmah pokrenuti protiv njega
proces, to emo inae uiniti i s nae strane. Milivoj se i ovom prilikom kao i obino
energino izjanjava protiv Miletia.
e) Kae da bi kneginja Julija elela da se nagodi i da bi se za 10.000 # godinje
rente i ako dobije Ivanku odrekla svog zahteva. Milivoj se primio uloge posrednika i pisao
Nikoliu, koji e stii u ponedeljak ili u utorak, moli i mene da preporuim poravnanje.
Odlazim Ristiu i saoptavam i njemu da je nacrt jurisdikcije stigao i da u ga danas
i slubeno predati. S Joaninijevima se vozikamo kolima po Topideru.

14. maj
Po podne kolima s Joaninijevima i Melisom u Topider, veera kod Joaninijevih, a
nou se Vatson, Kampo i ja etamo peice po Topideru. Moj flert sa Keri poprima sve
ozbiljniji vid. Dr Rozen dolazi kod mene i javlja:
a) Dosko se nada da nameravani grko-srpski ugovor ostvari prilikom predvienog
putovanja grkog kralja. U tom sluaju namesnici bi dobili i orden.
b) Iz Blaznavevog razgovora razabrao je tako neto kao da je sa Crnom Gorom
sklopljen ugovor o zajednikoj odbrani i napadu.
c) Blaznavac je izjavio da izgleda da je u pogledu eleznice javno mnenje za to da se
ona izda u zakup od deonice do deonice.
d) Dosadanji se urednik Jedinstva otputa i umesto njega dolazi Vukain Petrovi.
Ban i Rozen bie glavni saradnici. Treba da pomenem da sam u vezi s takom a) od 12.
o.m. odmah pisao Nikoliu i baronu Vodianeru.

15. maj
Predajem Milou Popoviu subvenciju od 250 forinti za Vidovdan.
Odlazim Engelhartu i saoptavam mu: a) Da sam nacrt konvencije o jurisdikciji
predao vladi i, ako eli, proitau mu sam nacrt. b) Dalje, da sam govorio s Andraijem o
buduem podreivanju Konzulata u Bosni pod beogradski Konzulat i da se on sa ovom
idejom slae pa u u tom smislu pripremiti za Andraija memorandum, i poto znam da bi
 303

i on (Engelhart) eleo ostvarenje ove ideje, molim ga da mi saopti argumente koji bi celu
stvar prikazali neophodnom. Obeava da e o tome razmisliti, samo me moli da prethodno
nigde ne pominjem njegovo ime. Provodim nekoliko asova kod Joaninijevih i im
naemo slobodan trenutak Keri i ja nastavljamo da se udvaramo jedno drugome.

16. maj
Dolazi k meni Orekovi, koga sam jue traio ali ga nisam naao. U razgovoru s
njim nastojao sam da Andraijev odrean odgovor, dodue, ne izmenim ali da ga barem
prikaem u blaoj formi. Rekao sam mu da e podrati elezniki konzorcijum, da e
provizorijum ustanovljen u Rijeci biti odran, da se nije protivio Rauhovom uklanjanju
samo to to ne smatra pogodnim, utoliko manje to nema nikog ko bi mogao biti
postavljen na njegovo mesto, jedino u pogledu trosmajera ne veruje da bi se s njim
moglo nagoditi i zato i nee biti naimenovan za zagrebakog nadbiskupa. Orekovi
priznaje da se kod Hrvata moe nai premalo patriotizma i da je najvei deo njih iz
materijalnih interesa spreman na sve; iz njegovog govora proizlazi da su pregovarali ne
samo s bekom vojnom reakcijom nego i s Rusijom, ali su na oba mesta doli do zakljuka
da hoe da ih iskoriste samo kao sredstvo i zato smatraju pomirenje s Maarskom
ivotnim pitanjem. Kae da e razmisliti o svemu tome i da e moda otii u Granicu da
proui raspoloenje, rezultat bi bio mnogo sigurniji kada bi trosmajer bio naimenovan za
nadbiskupa, ovako e stvar tee ii. Inae, ako poalju takvog nadbiskupa koji nije
omiljen, u stanju su da ga, u nudi, uklone ak i putem ubistva. Sa svoje strane kaem mu
da samo pokua agitaciju na osnovama koje je dao Andrai i naroito, ako se moe, da
nastoji izmiriti Narodnu stranku sa Rauhom.
Kod mene ruaju Joaninijevi i Kampovi. Posle ruka idemo na Savu, ekamo brzu
lau Orijent pa s njom u Zemun i otuda nou amcem natrag. Keri je dobila pismo od
mua da e sledee nedelje doi u Beograd i odvesti je sa sobom, zbog toga se veoma
raalostila, poto joj se ne ide odavde.

17. maj
Ceo dan provodimo u Koutnjaku s Joaninijevima. Keri i ja smo nestali u drveu i
dugo razgovarali, izjavivi uzajamno jedno drugome ljubav. Uvee odlazim k njima i kada
smo ostali sami Keri me je prva poljubila.

18. maj
Dr Rozen javlja:
a) Vlada je zadovoljna s nacrtom jurisdikcije, najvie bi stvaralo tekoe samo
izdavanje vojnih begunaca, ali moda bi i ovo prihvatili ako bi bilo sadrano u kartelu.
Imaju jo i neke manje znaajne primedbe.
b) Longvort u svojim izvetajima preporuuje svojoj vladi da se uprava nad
 304

hrianima u Bosni preda srpskoj vladi i Milivoj se nada da e Eliot u tom pogledu
preduzeti korake u Carigradu.
Dolazi mi Fedor Nikoli, provee ovde nekoliko dana, najvie zbog svoje parnice.
Preporuujem mu poravnanje, ali on to ne prihvata.

19. maj
Posetio sam Nikolia. Govorio je s njim i Blaznavac o poravnanju, meutim, on nije
hteo da pristane. Jonesko mi predstavlja svog novog sekretara Kontamcena.

20. maj
Poseuje me virtouz na elu Kletcer. Voleo bi da ovde daje koncerte. Ne ulivam mu
mnogo nade, ali ga upuujem na neke koji bi mu mogli pomoi. Dr Rozen je bio kod
Teodorovia i javio:
a) Da je u bekom listu Prese objavljen demanti jedne vesti iz Bosne, prema kojoj
srpska vlada pregovara s Portom radi dobijanja Bosne. Risti je verovao da ovaj demanti
potie od nas, ali se posle toga uverio da ne potie, pa je naloio Rozenu da napie
telegram u smislu da u Beogradu ovu vest niti potvruju niti povlae.
b) Raspitivao se da li bi u Maarskoj bilo dobro primljeno kada bi se u Vidovdanu
pojavio lanak u smislu da se nai Srbi okane Miletia, izaberu sebi novog vou i priblie
Maarima, u kom bi sluaju mogli raunati na podrku beogradske vlade. Teodorovi mu
na to nije odgovorio. Kod Joaninijevih je bio kostimirani bal, na koji sam otiao s
Melisom.

21. maj
Keri Rumbold mi je saoptila da e uskoro doi ovamo njen mu u pratnji jednog
engleskog pukovnika i molila me da ostanem ovde, poto e on provesti u Beogradu samo
nekoliko dana i nju e po svoj prilici ostaviti ovde jo neko vreme.

22. maj
Dolazi k meni Engelhart, upoznajem ga sa nacrtom ugovora o jurisdikciji. Popodne
s Joaninijevima idemo u Topider i vee provodim kod njih.

23. maj
Bio sam u poseti kod Janijevih.

24. maj
S mamom, Melisom i sa jo njih ruao sam kod Engelhartovih. Posle toga sam s
Melisom otiao kod Joaninijevih, gde je Keltcer svirao na elu.
 305

25. maj
Keltcerovi su ruali kod mene. Posle su doli Joaninijevi i Milovukovi i svirali.

26. maj
Ujutro smo ispratili do broda ikinove, koji putuju u Vizlau. Zatim smo s
Joaninijevima otili u Panevo, odakle smo se vratili tek pred vee. Na brodu sam skoro
celo vreme razgovarao s Keri. Izgleda da moram da se odreknem svake namere zavoenja
i da nastavim stvar platonski, poto Keri ovaj odnos shvata vrlo ozbiljno, ali i vrlo
kreposno. Uvee je Kletcer imao koncert u pozoritu. Dobio sam ponovo pismo od Mari
Rabatinski, u kome mi javlja da je sklopila u Beu ugovor na dve godine. Iz tona njenog
pisma vidim da se ve jako pokajala to je raskinula sa mnom i da bi elela da ponovno
otpone.

27. maj
Bio sam kod Longvorta i dugo razgovarao s njim o bosanskom pitanju, elei da
saznam da li je pisao svojoj vladi u smislu u kome mi je Rozen to javio. Uinilo mi se da
iz njegovog govora razabirem da eli buduu upravu Srbije nad hrianima u Bosni, ali da
se od svoje vlade u tom pogledu niemu ne nada. Vee provodimo kod Joaninijevih, gde
Kletcer svira na elu.

28. maj
Sreem Brajterku, jednu od svojih najboljih sentandrejskih kortea, koja je dola
ovamo da poseti rodbinu. Govori da jo uvek pominju moje ime u srezu. Uvee sam bio
s Vatsonom kod Joaninijevih. U toku veeri Keri se onesvestila. Pokuao sam da je
odvedem u sobu, ali kako to nisam mogao uneo je Vatson. Meutim, uskoro je dola k
sebi.

29. maj
Dolazi k meni dr Rozen. Poto je sada on glavni saradnik Jedinstva pita me ta
elim, da li da se Jedinstvo i Vidovdan ukinu i umesto njih osnuje jedan nov list, ili da
ostanu oba. Predlaem ovo poslednje, jer to vie moe koristiti naim interesima.
Poseujem Brajterku, zatim se s Joaninijevima vozimo kolima u Topider i kasnije tamo
ruamo.

30. maj
Kletcer daje svoj drugi koncert u pozoritu. Sutra stie Rumbold, to prilino
neprijatno na mene deluje. Joanini me poziva sutra na ruak.

31. maj
 306

Engelhart mi saoptava da je govorio s Ristiem o pitanju jurisdikcije, kartel nee

nikako da prihvate. On (Engelhart) je zatim izneo takve razloge za prihvatanje na koje
Risti nije ba mogao da odgovori, ali zato e po svoj prilici ostati pri svom gleditu.
Odlazimo uvee s Melisom kod Joaninijevih i tamo se upoznajemo s Rumboldom i s
pukovnikom Blejnom (Blane) koji je s njim doao. Na veeri su bili i Milovukovi, zatim je
doao Kletcer i do ponoi su svirali. Svi smo bili u pomalo deprimiranom raspoloenju.
Uprkos njegovoj eleganciji i poznavanju sveta nisam naao da je tako briljantan ovek
kakvim su ga proglaavali.

1. jun
Poseujem Kria u Zemunu, zatim vraam posetu Rumboltu i Blejnu, koji su ve
jue bili kod mene, a onda s Melisom i Kampom na konjima u Topider.

2. jun
Danas je proslavljena godinjica predaje gradskih utvrenja. U tvravi je, u prisustvu
kneza bila takoe revija trupa. Otiao sam tamo kao gledalac. Bili su tamo Joanini,
Rumbold a i Blejn. Blaznavac se pred njima izjanjava veoma miroljubivo. Uvee su
Rumboldovi, Blejn, Joanini i Vatson veerali kod mene. Posle veere mogao sam da
porazgovaram nekoliko minuta s Keri. Da mi pokae koliko me voli rekla je da su
namesnici predali Joaniniju nacrt jurisdikcije koji sam im ja saoptio i on ga je u kopiji
poslao svojoj vladi. Dalje, da je njen mu pomenuo da je itao kod ateka (Chatek) u
Petrogradu jedan moj veoma dobro napisan izvetaj.

3. jun
Danas smo ruali kod Longvortovih. Tamo je bila i Keri. Naravno, jedva smo mogli
progovoriti vie od nekoliko rei u prisustvu njenog mua, koji ostaje ovde jo 34 dana.

4. jun
Danas je trebalo da idem na jahanje s pukovnikom Blejnom, ali poto se nisam
dobro oseao, to je otpalo.

5. jun
Poto sam dobio nekakvu bolest poput dizenterije ostao sam u krevetu.
Posetio me Rumbold i oprostio se od mene, zahvalivi mi na ljubaznosti prema
njemu i njegovoj eni. Ostajem jo uvek u krevetu.

6. 10. jun
Proveo sam jo nekoliko dana u krevetu zatim sam, osetivi se bolje, ustao, ali
budui da sam bio jo veoma slab nisam mogao da izaem. Poto sam napustio postelju
 307

Joaninijevi su me svaki dan poseivali.

11. jun
Bio je kod mene Orekovi ali ga zbog bolesti nisam mogao primiti; zamolio sam ga
da doe prekosutra.

12. jun
Ve izlazim, pa sam posetio Joaninijeve i ostale kolege.

13. jun
Dolazi mi Orekovi. Kae da je obiao Granicu i jedan deo Hrvatske, veruje da e
se moi neto uiniti, samo bi trebalo da Andrai obea da e sprovesti da ban bude
odgovoran hrvatskom Saboru, trebalo bi, dalje, znati da li je Andrai u stanju da ukloni iz
Granice jednog pukovnika koji slui vojnoj reakciji, a da se u Granicu prokrijumare neka
lica koja sada nemaju tamo dozvolu boravka a potrebni su Orekoviu. Ako Andrai ovo
uini, on e (Orekovi) otpoeti s agitacijom i nada se da e uspeti da sastavi deputacije
iz opozicionih elemenata, koje e zamoliti Andraija da se Granica razvojai na osnovu
sadanje unije. eleli bi jo izmenu sadanjih finansijskih odredaba, ali to nije glavno
pitanje. Moda e mu biti potreban i novac. U odnosu na trosmajera izjavljuje da im
zbog njega nije mnogo ao, ta nisu njega traili, a mire se i s provizorijumom u Rijeci.
Obeao sam Orekoviu da u, im mi bude bolje, otii u Budim i sve ovo saoptiti
Andraiju.

14. jun
Preao sam u Zemun lekaru Taleru i pitao ga mogu li uiniti jedan mali izlet, to mi
je dozvolio.

15. jun
Odluili smo da odemo s Joaninijevima na nekoliko dana u Novi Sad.

16. jun
Joaninijevi, Vatson, Melisa i ja polazimo ujutro brodom za Novi Sad. Na brodu se
sreem s Belom Kormoem, koji takoe tamo putuje. U podne stiemo. Razgovaram u
svratitu s Kormoem i ulom Majerfijem, obojica zbog miletievskih agitacija prikazuju
situaciju u tamnim bojama. Upozoravaju me na neke osobe, kao na Uroa Nedia iz Uica
i Mitu Maksimovia iz Smedereva, koji su preli ovamo s vie njih i konferisali s
Miletievima, ali o emu, to nisu znali da kau. Od njih sam doznao da u Vinkovcima ima
neki general Simi, sigurno je to onaj ije bi uklanjanje eleo Orekovi. Mnogo su me
molili da odem Andraiju i da ga nagovorim da preduzme mere u ovim krajevima, jer e
 308

inae biti zlo. Veruju da bi sada bio najpogodniji trenutak, jer se maarska vlada usled
nekih vesti koje je dobila iz Bea malo uplaila. Popodne s Joaninijevima idemo u
Petrovaradin i poseujem generala Vatsona, ali nalazimo samo enske lanove njegove
porodice.

17. jun
Ujutro smo se odvezli kolima u Kamenicu, u Karaonjijev park, odakle smo se
vratili po podne. Govorio sam jo sa starim Majerfijem, koji nudi svoje usluge.

18. jun
Ujutro polazimo iz Novog Sada i u podne stiemo u Beograd. Na brodu sam stalno
razgovarao s Keri, pokazivala se vrlo zaljubljenom i vrlo nesrenom to e pre ili posle
morati da me ostavi. Po podne sam otiao Joaninijevima i u celoj kui zatekao veliku
alost. Rumbold je telegrafisao svojoj eni da 3. jula bude u Krakovu, odakle e je on
dopratiti u Petrograd. Keri je bila oajna i neprekidno je plakala. Najzad su smislili da
Keri telegrafie muu da bi htela da ostane dve nedelje due. Joaninijeva ena je, pak,
pisala ocu u Ameriku da telegrafski pozove Rumbolda neka ostavi enu jo neko vreme u
Beogradu, poto joj petrogradska klima kodi. Keri je u drugom stanju i kako mi je na
putu rekla ve je u estom mesecu.

19. jun
Doao je k meni ula Majerfi iz Novog Sada. Glavni je cilj njegovog dolaska, kako
vidim, da zadobije moju podrku, jer bi voleo da ga maarska vlada zaposli u Vlakoj.
Odseo je u Srpskom kralju, poznaje njegovog vlasnika, koga je lane Milivoj poslao u
Kikindu da ubije Miletia. Njemu je, pak, sada rekao samo toliko da bi eleo da s njim
govori. Sutra e me obavestiti o emu su govorili. Inae, insinuirae mu da svoj
prologodinji plan sada sprovede u Karlovcima. Kupio sam u Peti amac u zajednici sa
ikinom, Engelhartom i Vatsonom, i on je danas stigao, uvee smo ga i isprobali i izvezli
se s Joaninijevima.

20. jun
Dolazi dr Rozen i javlja da su jue u bati Sloga mnogi veerali i da je vie njih
meu vienim graanima veoma otro istupilo protiv Ristia, jer kao da je na strani
Omladine. Kasnije su neki klicali Miletiu iveo!, usled ega je dolo do tunjave, u
kojoj su miletievci dobili batine. Od mene e otii Blaznavcu da mu referie. Odlazim
Blaznavcu. On mi sam pria o jueranjem sluaju. Vlajkovi je prvi nazdravio, a
zdravicu je nastavio neki advokat Dobrojevi, koga su naroito istukli. ali to je dolo do
fizikog razraunavanja, ali ne mari, barem je javno mnenje dolo do izraaja.
Upozoravam ga na opasnost koja moe nastati po Srbiju od miletievskih agitacija i kako
 309

bi bilo dobro stati im na put. Tako primera radi pominjem da se u Srbiji sada pojavljuju
Kujundievi lanci u veoma revolucionarnom duhu, koji nee koristiti vladi. 238 Tvrdi da
ve znaju za njih i u izvesnom pogledu on i ne mari za to, neka jo bolje upoznaju
Omladinu. Inae tvrdi da je raspoloenje u unutranjosti dobro, samo u Beogradu i u
ponekom gradu ima nekoliko luaka i hulja. Zna i to da ovi snuju zaveru naroito i protiv
njegovog ivota, ali on e se uvati. Uopte sam primetio da Blaznavac strahuje, samo to
to nee da ba preda mnom pokae.
Pitao me da li Stratimirovi moe da pokrene parnicu zbog lanka koji je povodom
dvoboja Mileti objavio protiv njega, odgovorio sam mu da moe i on e moda i pisati o
tome Stratimiroviu. Saoptio mi je da prema jednom obavetenju miletievci sada hoe
da kuju laan novac, koji bi u Bosni kod naroda zamenili za dobre pare, da bi zatim njime
mogli nastaviti svoju agitaciju. Na to sam primetio da su i mene upozorili na ovu stvar ve
pre izvesnog vremena, a naroito na neku osobu po imenu Kovarac[?] koji je profesor u
Valjevu. Ovo je sebi pribeleio. Dolazi kod mene Majerfi i javlja da je govorio s
Mirkoviem, koji se sa najveom spremnou ponudio na bilo ta protiv Miletia i dao re
da ako moe dobiti potreban novac Mileti za 5 nedelja nee postojati, poto on ima 3
sigurna oveka koji ga mogu smaknuti. Potrebno mu je 300 #, 50 # danas, 50 # naredne
subote i 200 # posle izvrenog dela. Majerfi mu je obeao da e ovo dobiti, predstavljajui
mu stvar kao da on sam to ini iz rodoljublja, a posle toga nee nita da zna o celoj stvari,
kao to o ovoj stvari niko drugi i ne zna. Po podne e se izvesti kolima u Topider. 50 #
sam mu odmah predao. Rekao je jo da ima ovde jedan pekar imenom Gruber, koji bi mi
mogao dobro koristiti, preko njega bih mogao pridobiti sina umrlog lekara Kibe, koji bi
mogao da me obavetava o raspoloenju Omladine. Rekao sam mu da dovede sutra kod
mene ovog pekara. Pred vee je Majerfi ponovo doao, bio je s Mirkoviem u
Koutnjaku, ili su na kneev grob, gde ih je ve ekao neki visoki ovek ravog izgleda.
Majerfi je odmah krenuo natrag i ostavio ih same. U povratku Mirkovi je rekao da je to
njegov glavni ovek, kome je ve i predao 50 # Pisao je i dvojici svojih ljudi iz Srema,
koji e dobiti unapred po 25 #. Bio je danas kod Blaznavca, kae da mu nije pomenuo ovu
stvar ali mu je izgledalo da je Blaznavac veoma pogoen jueranjim dogaajem, izjavio
je da sada treba dvostruko da pazi. Dalje je rekao da ima u Peti nekog poznanika koji ga
je bio unapred upozorio na ubistvo kneza Mihaila, pa mu je i sada pisao da e kroz 3
meseca mnogo krvi potei Srbijom. Inae on (Mirkovi) hoe da proda sve to ima i da se
preseli kod nas. Za sluaj da plan s Miletiem uspe molio je samo da njegov sin, koji sada
ui u Petrogradu, bude naimenovan za oficira u domobranstvu, to mu je Majerfi (na moj
podsticaj) i obeao. Uvee su mi dole kolege na mali soare. Za Keri mi se uinilo da
malo koketira s Vatsonom i to me je vie diralo nego to bih poverovao, usled ega smo se
rastali pomalo hladno.

21. jun
 310

Dolazi Majerfi s pekarom Gruberom, koji obeava da e mi referisati o raspoloenju

onih krugova u kojima se kree. Saoptavam Majerfiju da sutra idem u Petu, poto sam
dobio obavetenje da me Andrai moe primiti u etvrtak, u tom sluaju Majerfi e doi
ovamo u subotu i preduzeti od mene 50 # jer ja u petak ve nameravam da budem kod
kue.
Odlazim Ristiu. Razgovaramo o nacrtu jurisdikcije, ali ne sutinski nego samo o
nainu na koji bi bilo najpogodnije poeti pregovore. Preporuujem mu da me kratko
obaveste pismenim putem, a zatim emo usmeno konferisati. Ovo i on smatra ispravnim i
tako emo i postupiti. Pominje da je ikin doao i da je veoma utuen jer nije
naimenovan za poslanika u Atini. Uvee odlazim s Melisom kod Joaninijevih. Keri je
opet bila veoma mila prema meni i ponaala se jako zaljubljeno. Po povratku kui
zatekao sam telegram od Andraija, u kome me moli da ne doem gore pre 25. Tako u,
dakle, kasnije otii. Mama i Melisa, pak, prekosutra.

22. jun
Dolazi k meni dr Rozen. Javlja da je govorio s Blaznavcem. Ovlastio ga je da pred
graanima izjavi da e Kujundi u datoj prilici biti kanjen zbog svojih lanaka u Srbiji.
Beogradski bi graani hteli da u Novom Sadu osnuju jedan list protiv Miletia, ali ne
nalaze pogodnog oveka za urednika. Idem kod Orekovia, saoptavam mu da tek
idue nedelje mogu otii gore Andraiju. Ponovo govorim o njegovim planovima. Kae da
bi na svaki nain eleo da pone agitaciju u korist unije u Granici, ako ga maarska vlada
potpomogne, stvar bi, meutim, ila lake ako bi Andrai uinio eljene ustupke, meu
kojima je najvanije uklanjanje Rauha ili barem da se proklamuje odgovornost hrvatske
vlade. Opozicija bi jo elela da u Delegaciju hrvatski poslanici budu birani ne u Peti ve
u Zagrebu. Pominje da je Marovi u Karlovcu onaj general do ijeg bi uklanjanja eleo
da doe. Raspitivao se kod srpske vlade i izgleda mu da bi ovde povoljno primili
razvojaenje Granice, jer se zbog Bosne boje Hrvata. Tvrdi da se bosanski muslimani
odnose s veim simpatijama prema Maarskoj nego prema Hrvatskoj. Idemo u Zemun s
Joaninijevima, Melisom i Vatsonom.

23. jun
Mama i Melisa su otputovale. Telegrafiem Majerfiju da sam ostao ovde, dakle
moe da doe u subotu. Poseuje me Kanic, koji je doao iz Vlake. Govori uopteno o
neodrivosti tamonjih prilika. Po podne se s Joaninijevima izvozim kolima.

24. jun
Dolazi k meni Vinter, predaje elaborat o koncesiji za eleznicu, koji je sastavio po
nalogu srpske vlade. Kae da Belimarkovi podrava trousberga i da se kako on, tako i
Risti mogu potkupiti i da e se raspitati o iznosu i o nainu predaje. Veruje da kada bi se
 311

nalo Drutvo koje bi prihvatilo izgradnju eleznice bez garantije, a uz hipoteku (npr.
ume i rudnici), ono bi imalo najvie anse. Saoptava mi jo vie sitnica, koje u saoptiti
Nikoliu. Moli me da mu naem slubu u Maarskoj.

25. jun
Dolazi dr Rozen i javlja da mu je Blaznavac poverio da privoli Piroanca i umia
da prihvate politike poloaje. On je to pokuao ali nije uspelo, jer oni nee da slue pod
Ristiem, koji je uopte veoma omraen, isto kao i Novosaani. Vlada je stavila na znanje
lanovima Omladine da se ne pokazuju mnogo u kafanama, jer se izlau fizikom napadu.
Dolazi mi Majerfi. Predajem mu drugu ratu od 50
0# i jo jedanput ga upozoravam da ne
govori nikome. Teodoroviu je rekao dr Kon da se Majerfi na brodu hvalio da sam ga ja
izvukao. teta to to nisam ranije znao, na svaki bih ga nain zbog toga prekoreo. Keri je
dobila iz Petrograda telegram, prema kome su njen mu i Blejn nastradali na putu, njenom
muu i kneginji Trubeckoj nije se nita dogodilo, Blejn je neznatno povreen. Dogaaj se
odigrao na Krimu. U telegramu nije reeno vie i ime Trubeckoj je veoma dirnulo Keri, jer
se njen mu ve udvarao jednoj kneginji s tim imenom. Kasnije je dobila telegram i od
mua iz Jalte, naravno, u njemu nije bilo pomena o kneginji. Odgovorila je telegrafski da
hoe da ostane jo dve nedelje. Kasnije je doao i Vatson i vee smo tamo proveli. Dobio
sam od Andraija telegram, da to pre doem gore. Poto Keri teko da e poi idue
nedelje, otii u u ponedeljak i ako se samo bude moglo, vratiu se u etvrtak.

26. jun
Kod Teodorovia je bio Bedovski i rekao da je u Beu posetio enske lanove
Vagnerove porodice i od njih uo da se Vagner nada da e doi na Kunovo mesto i da i
sada putuje po Granici u civilnom odelu da bi na osnovu njenog raspoloenja saznao da li
vojna stranka moe raunati na nju. Rekao je i to da je izgleda i nadvojvoda Albreht
inkognito u Granici. Bio je kod Potockog, koji je izjavio da su se njegova nastojanja
izjalovila i da e uskoro odstupiti, a posle toga e, verovatno, uslediti reakcija, centralizam
i apsolutizam.
Popodne provodim kod Joaninijevih. Zatim odlazim Longvortovima oko 7 sati na
veeru, odakle se posle devet ponovo vraam Joaninijevima i ostajem tamo do ponoi.

27. jun
Polazim iz Beograda, u podne stiem u Bazja, odakle u 6.30 as. polazim
eleznicom za Petu.

28. jun
Ujutro u sedam stiem u Petu. Odmah sam potraio Fedora Nikolia u
asarfirdeu.239 Predao sam mu spise dobijene od Vintera i saoptio ono to sam uo.
 312

Odlazim Andraiju:
Kazujem mu da se, po mojim obavetenjima, novosadska agitacija vri u ogromnim
razmerama i da se sad proirila ve i na Srbiju, to vladu donekle uznemirava. Priam mu,
dalje, ono to sam uo o Vagneru i iznosim miljenje da se iza svih tih agitacija krije
nadvojvoda Albreht. Andrai je uveren da se Albreht ve potpuno izmirio sa sadanjim
reimom i da se on ne mea u agitacije, a da njih vri samo poneki general na svoju ruku.
Bojim se da e ove Andraijeve lepe iluzije uskoro biti veoma neprijatno razbijene.
Saoptavam mu najnoviju Orekovievu ponudu. U vezi s tim primeuje da stvari u
Hrvatskoj i u Granici sada ve bolje stoje. Bio je dole izvesni elezniki preduzima
Altman koji je istovremeno vrio i ispitivanja na politikom terenu. Iz njih proizlazi da se
raspoloenje Granice veoma promenilo u korist unije. Inae je kod njega (Andraija) bio
urednik bekog lista Cukunft, kome sada ve daje subvenciju i koji e od sada maarsku
vladu podravati u bitnim pitanjima, iako e joj oponirati u sitnijim stvarima. Bio je kod
njega i Vonina, koji je obeao da e o pitanju hrvatske Granice sastaviti jedan
memorandum, a inae se nije ba izjasnio protiv unije. Veruje da vlada moe biti potpuno
zadovoljna i s Mihalovievim naimenovanjem za nadbiskupa. A to se same
Orekovieve ponude tie veruje da ne bi bilo teko udaljiti Maravia i prokrijumariti
nekoliko osoba u Hrvatsku. On ne mari ako Orekovi agituje u unionistikom duhu.
Videi da Andrai opet sve vidi u ruiastoj boji, ne forsiram ovu stvar pa ga, pod
izgovorom da je za agitaciju potreban i novac, a ja u tom pogledu ne bih hteo da se
meam, molim samo za to da mi dozvoli da mu poaljem Orekovia. Tako u se ja sreno
izvui iz ove rabote i neka zatim celu stvar udeava sam Andrai. Pomenuo sam kartel u
nacrtu jurisdikcije i nastojao da pokaem da on za nas nije ba vaan, ali je za Srbe
nemogu. Molio sam ga da podri moju molbu za izostavljanje kartela, ako je podnesem
Beu. To je obeao. Za dr Rozena sam traio 600 forinti, koje sam odmah i dobio.
Govori o eleznikom pitanju, kako kae sada se ve jasno vidi da su Bajst i Gramon
potkupljeni od strane Hira. Pominjem da sam sve to znao ve pre godinu dana. Sada mi
poverava da sugeriem srpskoj vladi da pozove nau vladu 1) da izdejstvuje elezniku
vezu s Turskom, 2) da sa svoje strane da vezu kod Beograda.
Jo sam podue govorio s Andraijem i o srpskim stvarima uopte. Otiao sam s
ubeenjem da se u naem nainu shvatanja u jednostavnom prosuivanju ovih stvari toliko
razlikujemo jedan od drugoga, naroito to se tie odnosa Maarska Juni Sloveni, da je
teta da na to utroim ijednu re. To je, dakle, bio moj poslednji pokuaj i, barem to se
ove stvari tie u odnosu na Andraija zauvek u zanemeti i u svojim izvetajima ograniiti
se iskljuivo na stvari kneevine. Dok sam ekao Andraija proitao sam jedno Orcijevo
pismo koje je lealo na njegovom stolu, u kome izvetava Andraija da e Proke biti
penzionisan i Bajst na njegovo mesto hoe da naimenuje Victmuta [?], to Orci izriito
smatra da ne bi bilo dobro.
Ponovo sam potraio Nikolia i saoptio mu ono to sam uo od Andraija u pogledu
 313

eleznice. Odlazim Strokaiju. Stvar Karaorevia nee jo skoro biti reavana, on se

nada da e ga osuditi, vlada se veoma interesuje u tom pogledu. Predaje mi za Lazarevia
svoju optunicu. Vee provodim u kasini s poznanicima.

29. jun
Ujutro polazim brodom. Zajedno sa mnom putuje i Hadija, koji e provesti nekoliko
nedelja u Beogradu. Poveravam mu da radi protiv mogueg dolaska kneeve majke, a
zatim i protiv kneginje Julije.

30. jun
Ujutro stiem u Beograd. Dolazi mi dr Rozen i javlja da je najzad uspeo da one
linosti o kojima je poslednji put govorio, pridobije za Blaznavevu politiku. Blaznavac
je, pak, obeao da e raditi na tome da Skuptina izglasa nepoverenje sadanjoj vladi, pa
e je onda otpustiti i postaviti za ministre one koji su sada obeali da e ga pomagati.
Risti bi ostao namesnik, ali e se pobrinuti kako ne bi mogao da radi protiv nas.
Videemo hoe li Blaznavac imati za ovo dovoljne energije.
Dalje mi je proitao jedan lanak protiv trosmajera, koji e sutra biti objavljen u
Vidovdanu.240
Na kraju mi saoptava da e otputovati na nekoliko nedelja, kasnije e ii u Vlaku,
da otud podnese izvetaj Blaznavcu.
Odlazim ujutro kod Joaninijevih, zatim posle tamo ruam, a kasnije idemo da se
vozimo amcem.

1. jul
Odlazim Blaznavcu:
a) Predajem mu spise koje sam dobio od Strokaija i uveravam ga da se naa vlada
jako interesuje za suenje Karaoreviu i moe se nadati da e biti osuen. Ovo prima s
velikim zadovoljstvom i tvrdi da kada bi se to dogodilo lanovi bi Omladine ve jae
osetili mamuze.
b) Govorei o Miletiu daje savet da maarska vlada poveri nekome, na pr.
Stratimiroviu da najmi pijanice i da ih uvek poji i hrani na mestima gde se miletievci
skupljaju i tako izazove tue i time ubije ugled stranke. Samo da ova lica budu Srbi.
Verujem da se Milivoj nada da e prilikom tua jednom ve ubiti Miletia.
c) Saoptavam mu zatim Andraijevu poruku u stvari eleznice. Ovo prima sa
zahvalnou, posavetovae se o tome s Ristiem. Saoptava mi da je ovde Zografa,
sekretar grkog poslanstva u Beu kao poverenik Bank de Devi u pitanju eleznice, i
pokazuje jednu predstavku od Hira, u kojoj se ovaj obavezuje da e on sa svoje strane,
ako pomenuto Drutvo dobije srpsku eleznicu, izgraditi prugu AleksinacSolun. Odlazim
Orekoviu i kaem mu samo to da je Andrai voljan da s njim razgovara i da sam ja
 314

preporuio da on lino s njim govori, stoga bi bilo dobro kada bi otiao gore. On se odmah
i odluio da kroz nekoliko dana ode u Petu. Ruam kod Joaninijevih i kod njih
provodim vee.

2. jul
Ivanovika je priala da je bio kod nje ikin i izmeu ostalog rekao da je izgleda
mladi Petar Karaorevi bio u Zemunu i u Beogradu. Mislim da to nije istina i da je to
samo ruska intriga da bi vladu plaili i podstakli protiv nas, ali u to ve doznati. Ruam
kod Joaninijevih. Bio je tamo i Zografa, koji izgleda nije jako zadovoljan sa Srbima. Posle
ruka smo se izvezli u Zemun. Piem Andraiju saoptavajui mu da e Orekovi doi
kod njega i molei ga da prihvati njegovu ponudu. Piem starijem Majerfiju da poalje
svog sina kod mene. Poto, naime, vidim da u Budimu opet sve vide ruiasto verujem da
Miletievo unitenje ne bi donelo oekivan rezultat, pa elim da prestanem s ovim
stvarima.

3. jul
Dolazi k meni Orekovi i kae da e prekosutra otii u Budim Andraiju. Kae da
se uverio da srpska vlada eli razvojaenje Granice pa tako i nee protiv toga intrigirati.
Zato je i rekao namesniku da e on sada otputovati i da e verovatno govoriti i s
Andraijem.
Odlazim Ristiu i saoptavam i njemu, kao i Blaznavcu, Andraijeve ponude u
pogledu eleznice. I njemu to izgleda dobro, meutim, izgleda da iza ovoga sluti neku
skrivenu nameru i donekle se boji da nam se obrati. Naroito istie da bi oni mogli da
grade eleznicu samo u sluaju da Turci otponu izgradnju solunske pruge, jer Srbija
inae nije u stanju da plati garantiju. Inae, jo e razmisliti o ovoj stvari. Dobijam
pismo od Bele Orcija u vezi sa eleznicom, saoptava da turska vlada energino pristupa
graenju eleznice u Bosni i zato moli da saznam od srpske vlade ta namerava da uini.
Ruam sa Zografom kod Joaninijevih.

4. jul
Piem Vodianeru i Nikoliu o Zografovom boravku ovde i o cilju njegove misije.
Ruam sa Zografom kod Joaninijevih i provodim tamo vee.

5. jul
Pre podne veslam s Vatsonom u Panevo; sa sobom vodimo i Joaninijeve. Tamo
dorukujemo i po podne se vraamo parobrodom kui. Vee provodim kod Joaninijevih.

6. jul
Piem dugaak izvetaj Bajstu o delovanju Omladine i o reakciji koja je usled toga
 315

nastala u Srbiji.241 Ruam kod Joaninijevih.

7. jul
Poseujem Longvorta. Kod njega nalazim Holmsa, engleskog konzula u Sarajevu,
koji je ovde na proputovanju. Mnogo govori o Bosni, ali ne kae nita naroito. Zamolio
sam Ivanoviku da se raspita o Stevu Radoniu, autantu crnogorskog kneza, koji, prema
primljenom obavetenju, treba da doe ovamo. Ruam kod Joaninijevih i posle kolima
idem s njima u Topider.

8. jul
Idem u Zemun kod doktora Talera zbog svoje hronine bolesti eluca. Kasnije, po
povratku, ruam kod Joaninijevih i provodim kod njih vee.

9. jul
Dolazi Vinter i saoptava mi ideju da bi se za garantiju pored uma mogao traiti i
prihod od carine. Obaveten je da je Risti nepotkupljiv, meutim Markovi jeste i to vrlo
lako.
Keri je dobila telegram od mua, po kome eli da se sretne s njom verovatno 17. u
Krakovu, i tako e moda za nekoliko dana ve i krenuti.

10. jul
Dolazi k meni Orekovi. Dugo je razgovarao s Andraijem, sporazumeli su se.
Andrai dodue, nije pristao na ustupke koje bi trebalo uiniti Hrvatskoj, ali hoe da d
neke povlastice Granici, to se Orekoviu jo vie svia. Andrai je hteo da mu stavi na
raspoloenje 10.000 forinti, meutim, njemu sada novac nije potreban. Pre svega, hteo bi
da vrati natrag izvesnog prebeglog graniara Kovaevia (koji je ovde oficir), za njega u,
opet, ja pokuati da izdejstvujem amnestiju.
Andrai se vrlo povoljno izjasnio o bosanskom pitanju i rekao da e u tom pogledu
preduzeti diplomatske korake. to se tie pitanja Karaorevia, moda e, da bi umirio
srpsku vladu, uputiti meni pismo. Dolazi mi Karolj Majerfi mlai. Kaem mu da
smatram uputnijim da napustimo na plan u pogledu Miletia. On e u tom smislu
obavestiti Mirkovia.

11. jul
Dolazi mi Kovaevi i predaje molbu za amnestiju. Sutra u je preko Bajsta dostaviti
Ministarstvu rata. Teodorovi dobija iz Paneva telegram da je njegova ena, koja je jue
tamo otila, rodila danas po podne sina. Vee provodim kod Joaninijevih.

12. jul
 316

Odlazim Blaznavcu:
a) Saoptavam mu pismo Bele Orcija, jako preporuujem da u tom smislu uine
neto pre nego to bi turska vlada zatraila od njih vezu za bosansku prugu. Obeava da e
to skorije odluiti u ovoj stvari s Ristiem.
b) alim se da je srpsko Ministarstvo inostranih dela veoma nemarno i da na moje
note nekada mesecima ne odgovara, pominjem i neke sluajeve. Obeava da e ispitati
stvar i moli me da govorim o ovome posebno s Ristiem, koji se tim stvarima podrobno
bavi.
Odlazim Ristiu:
a) Saoptavam i njemu stvar sa eleznicom. Tvrdi da oni ele da grade eleznicu i
kae da je ve odlueno da zamole nau vladu za intervenciju, samo to ne mogu uiniti
tako da od nas trae da odbijemo saglasnost za tursku elezniku vezu u sluaju da turska
vlada odbije da da vezu srpskoj eleznici, jer bi to bila kvazi optuba protiv turske vlade, a
oni to ele da izbegnu. Predlaem im da to uine u blaoj formi, samo neka s time poure.
b) Iznosim i njemu svoju albu i on takoe obeava da e ispitati stvar.
c) U pogledu stvari jurisdikcije primeuje da e imati mnoge primedbe i stoga e
ipak izraditi pismeni protivpredlog na nacrt ali e i sa mnom ivom reju o tome
raspravljati. Idem s Joaninijevima u nemaku arenu.

13. jul
aljem Andraiju kopiju izvetaja Bajstu. Piem Orciju i saoptavam mu ta sam
govorio s namesnicima u stvari eleznice. Pie mi Fedor Nikoli i moli da se raspitam o
srpskim umama i rudnicima. Vee provodim kod Joaninijevih, ali poto se Keri drala
veoma hladno, uskoro se vraam kui.

14. jul
Predajem Milou Popoviu mesenu subvenciju od 250 forinti za Vidovdan.
Obeava da e svaki dan slati telegrame koje dobija od bekog Presbiroa o sukobu koji je
izbio izmeu Pruske i Francuske. Ruam kod Joaninijevih s Lebretonovima.

15. jul
Uvee prevozimo Joaninijeve amcem u Zemun i natrag.

16. jul
Danas je dola vest da je Francuska objavila rat Pruskoj. Ova vest je izazvala kod
mene veliko uzbuenje. ta e iz ovoga proizii po nas, a naroito po mene. Ovde je u
Beogradu mnotvo na strani Pruske. S namesnicima u govoriti kasnije, kada ve budu
porazmislili o moguim posledicama rata.
Odlazim Orekoviu. Svoj nameravani put odloio je za nekoliko dana zbog rata.
 317

Kae da su namesnici pomalo neprijatno iznenaeni. 242 Veruje da se ovde ba nita nee
dogoditi, ali ako bi moda dolo do pribliavanja Rusiji on e me o tome odmah
obavestiti. Napominje i daje savet da pazimo na Crnu Goru, jer je knez Nikola u stanju da
provali u Dalmaciju i da tamo naini veliko zlo ako mu Rusija za to plati i to mu bude
savetovala. Namesnici jo uvek sumnjaju da Maarska nije iskrena to se tie bosanskog
pitanja i izgleda da ni njemu (Orekoviu) ne veruju u tom pogledu, jer je Hrvat, nego
nameravaju da poalju Andraiju jedno poverljivo lice s Orekovievom pismenom
preporukom. Naravno, Orekovi e me o tome na vreme izvestiti. Vee provodim kod
Joaninijevih.

17. jul
Ujutro odlazim s Teodoroviem u Panevo, gde sam krsni kum njegovom sinu, koji
je na krtenju dobio ime andor. Govorei s njegovim tastom Pejiem, uverio sam se da
je jedan od najopasnijih agitatora u Granici. Toliko je zagrien da nije bio u stanju ni
najmanje da prikrije svoj gnev i mrnju protiv Maara. Po povratku nalazim na brodu
Karolja Majerfija starijeg, koji mi predaje dva izvetaja u vezi sa Granicom.

18. jul
Keri e, prema, telegramu koji je doao od njenog mua, otputovati sledee nedelje.
I ja treba da putujem gore zbog Reka i tako emo zajedno ii brodom. Ona je to ve ranije
elela, ali ja nisam hteo jer verujem da hoe samo da je ja pratim. Uostalom, svejedno, bar
e biti zabavno putovanje.

19. jul
Kod Joaninijevih ruam i provodim vee.

20. jul
Jutros smo s Joaninijevima i Vatsonom otili u Panevo i po povratku uvee posetili
nemaku arenu.

21. jul
Piem Fedoru Nikoliu i saoptavammu neke pojedinosti u odnosu na srpske
rudnike.

22. jul
Odlazim kod Blaznavca i govorim s njim o ratu. Oni e, kako je rekao, ostati mirni i
nee popustiti ruskim agitacijama. Rusija u Srbiji nema nikakvog uticaja, a srpska vlada
nastoji da ga i drugde izgubi, naroito u Crnoj Gori, gde je najjai, naroito na kneevu
linost, ali srpska vlada ima uticaja na narod. Ako bi, meutim, Rusija prodrla u Vlaku,
 318

onda bi Srbi uli u Bosnu da je okupiraju za tursku vladu (naravno uz uslov da im se

prepusti uprava), koja bi tada mogla da svoje trupe upotrebi na drugim punktovima.
Kaem mu da u kroz nekoliko dana ii u Petu zbog suenja Karaoreviu, koje e,
kako vidim iz listova, uskoro biti nastavljeno. Milivoj kae da ako uspemo da osudimo
Karaorevia tada Maarska moe bezuslovno raunati na Srbiju i moemo zajedno
ratovati ak i protiv Rusije. Uvee kod Joaninijevih. Kada sam ostao sam sa Keri bila je
veoma nena i, ono to jo nije uradila, poljubila me.

23. jul
Obavljam nekoliko poseta, ne govorei nikome o putovanju. Vee provodim kod
Joaninijevih. Jue sam telegrafisao u Be traei 8 dana odsustva, ali odgovor jo uvek
nije stigao.

24. jul
Jutros polazim s Keri brodom. Naravno, ceo dan provodimo zajedno i govorimo o
naoj ljubavi. Bila je mnogo nenija nego do sada i u vie me mahova poljubila. Ne
jednom je i plakala to me uskoro mora ostaviti.

25. jul
Po podne stiemo u Petu, ispraam Keri na beki brod i ekam dok nije krenuo,
obeavajui da u sutra doi u Be, gde moemo jo jedan dan provesti zajedno. A ja
ostajem u Peti.

26. jul
Kod Reka prolongiram menicu na 3.500 forinti do 26. januara 1871, isplativi
kamate 510 forinti 12%. Potraio sam Strokaija, kae da je sada voenje predmeta
Karaorevia povereno vrhovnom sudiji Bogiiu, koji veoma energino vodi stvar.
Ministar je govorio s njim i od tada su izgleda, i sudije za osuujuu presudu. Barem se
Strokai nada da e biti osuen. Poseujem Boldiara Horvata i govorim i s njim o stvari
Karaorevia. Kae da je govorio sa sudijom Bogiiem i nada se da e uslediti
osuujua presuda. Uvee idem u Be.

27. jul
Ujutro stiem u Be. Uskoro sam dobio pisamce od Keri, koja je takoe odsela kod
Erchercog Lorl-a, da je ve spremna i da me eka. Naravno, pourio sam k njoj.
Zajedno smo dorukovali, zatim smo izali u kupovinu. Kupio sam joj jedan medaljon, u
kome hoe da dri moju sliku. Ali poto je elela jedan sasvim jednostavan kupio sam joj
jo jedan zgodan prsten, molei je da ga primi i da ga nosi za uspomenu. Po podne smo se
izvezli u Prater i proveli tamo nekoliko sati. Zatim sam je uvee u 8 sati ispratio do voza i
 319

ona je krenula za Petrograd. Poto smo u toku dana vie puta ostali sami imao sam,
naravno, ne jedanput priliku da je poljubim, ali nisam se ni trudio da dospem dalje od
toga. I tako se zavrila ova veoma prijatna istorijica, koja je trajala nekoliko meseci. Ako i
nisam zaljubljen u Keri, bez sumnje mi se toliko sviala kao ve odavno nijedna ena.
Obeala je da e pisati, a da bih i ja mogao sigurno da odgovaram slae svoja pisma preko
sestre, kojoj sve moe da kae i koja, nada se, nee odrei svoje posredovanje.

28. jul
Sreem se s Joneskom, koji jo uvek boravi u Beu. Nee vie doi kao agent u
Beograd. Izgleda da je stvarno poludeo. Odlazim Beli Orciju, ali poto je nailo vie
njih, saoptava mi ukratko samo to da Andrai ima neki plan s Turskom. Budui da je
Andrai u Peti polazim brzim vozom i uvee stiem u Petu.

29. jul
Idem Andraiju. Saoptava mi da on ne eli rat, ali e se isti s Rusijom teko moi
izbei i zato je potrebno da se Austrija spremi za svaku eventualnost. U tom pogledu
njegov je plan da se s Turskom sklopi savezniki ugovor o odbrani i napadu i da se kao
nagrada za nau odbranu zahteva od Porte da ustupi Srbiji Bosnu, poto se i mi i Porta
samo tako moemo obezbediti s te strane i samo u tom sluaju moemo upotrebiti sve
svoje snage protiv Rusije. U tom pogledu uinio je ve i izvesne korake i putem Hajdar-
efendije pisao u Istanbul da Porta poalje jednog poverenika s kim se moe pregovarati.
Poverava, dakle, meni da u tom pogledu ispitam gledite i nameru srpske vlade. Njegovo
uputstvo je, meutim, tako neodreeno da zaista jedva znam kako da tome pristupim.
Andrai je rekao jo i to da ako se konstelacije pokau povoljnima tada emo dotle draiti
Rusiju dok nas ona ne napadne. Iz ovog sam razgovora razabrao da bi Andrai dodue
eleo rat, ali da nema dovoljno odlunosti da ga energino zapone.

30. jul
Boldiar Horvat me je preko svog sekretara pozvao da od srpske vlade dobavim u
originalu pismo Pavla Radovanovia, koje je pisao iz zatvora, i pisma naena kod
Vilotijevia, jer branioci poriu verodostojnost kopija. Ne smatram da bi to bilo
ispravno, jer bi se time stvar samo odugovlaila i zato odlazim Strokaiju, koji je slinog
miljenja. Potraio sam, dakle, Horvata i izneo mu svoja strahovanja, on ih, izgleda,
uvaava i kae da e pustiti da ova stvar padne. Govorim zatim i s vrhovnim sudijom 243
Bogiiem o ovoj stvari, poto je ba on traio da se dobave ovi spisi. I on uvia da su
moja strahovanja opravdana i obeava da e, ako je ikako mogue, odustati od ovog
zahteva. Kae da e presuda biti izreena krajem avgusta ili najkasnije poetkom
septembra.
Na galeriji Parlamenta upoznajem se s Bureom (Bourr), bivim francuskim
 320

ambasadorom, koji dolazei iz Istanbula putuje preko Pete.

31. jul
Uvee idem u Be.

1. avgust
Ujutro stiem u Be. Poseujem Kanica i Ulmana. Odlazim advokatu Majeru, koji
vodi Ivanovikinu parnicu. Kae da se presuda ne moe oekivati pre idue godine.
Isplaujem kod Kredit Antalta polugodinju kamatu i otplatu za svoje dugovanje
belgijskoj banci 209 napoleona = 1246 frti 75 kr. Odlazim Orciju:
a) Kae da je on u vezi sa Andraijevim planom govorio s Blumfildom
(Bloomfield) i nastojao da ga privoli da se i Engleska prikljui nama i da zajedniki
nastojimo da pridobijemo Portu za plan o Bosni.
b) Pominje da je fabrikant oruja kod koga je srpska vlada naruila zatvarae za
svoje puke ostrague, poto zbog zabrane izvoza oruja nije mogao da izvri svoju
obavezu, molio Ministarstvo da kod srpske vlade izdejstvuje produenje roka. O ovome u
dobiti uputstva.
c) Pominje da Barb hoe da premesti Angera na drugo mesto. Molim Orcija da ga
jo ostave u Beogradu.
d) Pitam da li bi bilo mogue da me naimenuje za legacionsrata, 244 to smatram
potrebnim zbog svog kasnijeg napredovanja. Kae da to ne smatra celishodnim, jer bih
time postao najmlai legacionsrat i morao saekati dok na mene ne doe red. Smatra da bi
bilo celishodnije kada bih dobio titulu ministera rezidenta, jer bih u tom sluaju pretekao
savetnike. O tome e govoriti s Bajstom. Polazim brzim vozom i uvee stiem u Petu.

2. avgust
inim nekoliko poseta, izmeu ostalih i Mari Semere. Dobijam pismo od Keri iz
Varave.

3. avgust
Polazim brodom za Beograd.

4. avgust
Ujutro stiem u Beograd. Teodorovi ne javlja nita. Po podne poseujem
Joaninijeve.

5. avgust
Idem Blaznavcu.
a) Saoptavam mu da e Karaorevia verovatno osuditi i da e presuda biti
 321

izreena krajem avgusta ili poetkom septembra.

b) Izjanjava se u vrlo antiruskom duhu, pominje da je poznati agitator Uzelac
doao ovamo iz Odese poslat od Luke Vukalovia, koji je ponudio svoje usluge Srbiji, s
time da e ako one ne budu prihvaene, otii u Crnu Goru. Blaznavac je poruio
Vukaloviu da mu nije potreban, dakle neka ne dolazi, a uostalom neka radi ta hoe.
Uzelca neprekidno prati policija.
c) Govorim o bosanskom pitanju:. Ako bi usled nastupanja izvesnih okolnosti mi
njima pomogli da dou u posed Bosne, da li su oni u stanju da odre red i mir. Blaznavac
tvrdi da su oni svakog trenutka u stanju da prodru s 30.000 ljudi, to bi, kako je ve vie
puta rekao, uinili uvek samo uz obeanje da e odrati suverenitet Porte i plaati danak,
traei samo administrativnu upravu u tim pokrajinama. Ako ih mi u tom pogledu
pomognemo, drae i Crnu Goru u zaptu. Kaem da u mu, verovatno, uskoro dati
opirnija obavetenja o ovoj stvari.
d) Blaznavac se zabrinuto raspituje da li e biti zabranjen izvoz zatvaraa za oruje
koje su poruili u Beu, to bi izazvalo veoma lo utisak u Srbiji, a zatim bi bili prinueni
da postave u Srbiji potrebne maine i da ovde proizvode oruje. Moli me da piem u tom
pogledu i da saznam kako stoji stvar. uo sam da su 3 srpska oficira poslata u pruski
logor radi izuavanja, meu njima i Kalini, Orekoviev urak. Odlazim ovome i pitam
ga da li je to istina. Odgovara da nije i da su dotini poslati u unutranjost. Zatim pita ta
da uradi, da li da eka sa svojom akcijom. Predlaem mu da pone s njom, poto to nikako
ne moe da kodi, ak ni u ratnom vremenu. Ruam kod Joaninijevih s grofom Goria,
ataeom italijanskog Konzulata u Bukuretu. Piem Andraiju, molei ga da dozvoli izvoz
zatvaraa za puke u Srbiju.244a

6. avgust
Piem i Beli Orciju u vezi sa zatvaraima za oruje.
Dobijam pismo od Bele Orcija, poziva me da pribavim 5 formulara za srpske pasoe
ili gotove srpske pasoe, koji su potrebni za austrijske emisare koji treba da putuju u
Rusiju. Telegram o velikoj pobedi Prusa.

7. avgust
Odlazim Ristiu s kojim se dogovaram o svim onim stvarima o kojima sam se
dogovarao i s Blaznavcem. Pokazuje veliku blagonaklonost i izjavljuje da emo stei
vene simpatije ako im pomognemo da dou u posed Bosne. Pominje da je u stvari
eleznice ve gotov jedan akt koji e uputiti naoj vladi, ali sada ne smatraju pogodnim da
ga poalju. Priznaje rivalstvo izmeu Hrvata i Srba i izgleda da se boji toga. I on
zabrinuto pominje stvar sa zatvaraima za oruje. Ruam kod Engelhartovih s
Joneskom, koji je potpuno lud, zatim kasnije idem kod Joaninijevih.
 322

8. avgust
Pozivam Miloa Popovia i dajem mu nalog da nastoji nabaviti traene pasoe.
Dolazi mi Orekovi i kae da e kroz nekoliko dana otputovati u Hrvatsku da pone
svoju agitaciju. Kae da mu je pisao Tir i pozvao ga, ali da sada nee ii. Dalje, da su
namesnici veoma ogoreni zbog nekih lanaka upuenih protiv njih koji su objavljeni u
Zatoniku i hoe da na njih poluslubeno odgovore, pa su pozvali njega da napie te
odgovore.245 Dolaze vesti o porazu Francuza, koje su, priznajem, delovale na mene vrlo
oneraspoloavajue. Od Keri sam dobio jedno dugako pismo iz Petrograda, poslala ga
je Joaninijeva ena i ona mi ga je predala, rekavi da e poslati moj odgovor.

9. avgust
Novi poraz Francuza. Zajedno tugujemo s Joaninijem i Engelhartom. Piem Keri, i
poto sam iz njenih pisama razumeo da se boji da se ak i preko sestre dopisuje sa mnom
pozivam je da ne pie meni nego, retko, Melisi i u tim pismima da javlja o sebi.

10. avgust
Joanini govori da je Kampo imao jue dugaak razgovor s Markoviem, koji se
veoma neprijateljski izrazio protiv Austrije i izmeu ostalog veoma osiono rekao da ako
Austrija neto snuje protiv Srbije, onda e Srbija pribaviti Porti Srem i Baku. Risti je
doao Joaniniju i rekao da je Safet-paa preko Longvorta pozvao Blaznavca da se sastanu.
Joanini zapaa da namesnici nisu prema Austriji tako blagonakloni kao to su bili. Kaem
da je to samo trenutno, ako je uopte tako, i potie samo iz bojazni zbog oruja.

11. avgust
Risti dolazi k meni i moli me da telegrafiem u Be, uz molbu da se telegrafski
odgovori da li e dozvoliti izvoz zatvaraa za oruje ili ne. I on se boji ravog utiska koji
bi zabrana izazvala i uopte je zabrinut zbog zatvaraa. Obeavam da u ponovo
preduzeti korake u ovoj stvari. Posle njegovog odlaska odluujem da ne telegrafiem
neko da piem i ponovo piem Andraiju i Orciju.245a Poseuje me Kantakuzen, novi
vlaki agent, koji je naimenovan na mesto poludelog Joneska. Izgleda da je mnogo vetiji i
obrazovaniji od svog prethodnika.

12. avgust
Najvei deo dana proveo sam kod kue i tek po podne sam otiao Joaninijevima na
ruak.

13. avgust
Poseujem Kantakuzena. Izjavljuje da se prilikom ovog rata veliki deo raznih
stranaka u Vlakoj sporazumeo i da e vlada biti u stanju da odri red i mir.
 323

14. avgust
Vee provodim kod Engelhartovih.

15. avgust
Poto je Napoleonov dan i ja sam prisustvovao Te deumu odranom u naoj kapeli, a
kasnije sam otiao Engelhartu.

16. avgust
Dolazi k meni dr Rozen, koji je prekjue stigao iz Veslaua. Govorio je sa
Blaznavcem i Ristiem i primetio na njima veliku promenu. Naroito je Blaznavac izjavio
da ne veruje Maarima i moe biti da e se oni sada okrenuti prema Pruskoj i Rusiji.
Naroito je pomenuo sluaj Karaorevia i oruje. U slinom smislu je govorio i Risti.
ikin je ve dva dana kod kue, moda je on izazvao ovaj preokret izvesnim
obeanjima. Poveravam Rozenu da se raspita za razlog ove promene. Jo je javio da su
odavde poslali vie osoba naim Srbima da agituju, verovatno u tom duhu da ih srpska
vlada nee zanemariti i da e ih odbraniti od maarske hegemonije. Dr Rozen je putovao
sa ikinom, koji je takoe izjavio da Rusija ne eli ni stope zemlje od poseda Junih
Slovena, ali nee dozvoliti da ih Maari potiskuju.246a Dajem dr Rozenu 20 #. Poseujem
ikina, koji je jue bio kod mene. Govorimo i o politici. Kae da je sada Rusija saglasna
s Engleskom u pogledu Belgije i moe biti da e jo i u odnosu na istono pitanje doi do
saglasnosti izmeu ove dve sile.

17. avgust
Dolazi mi Orekovi. Kae da je spremio odgovor na lanak u Zatoniku. Risti je
rekao da je odgovor sasvim na mestu, ali da bi bilo dobro kada bi ga Orekovi objavio
pod svojim imenom. Na taj nain hoe svakako samo to da se Orekovi kompromituje i
zato e on, iako e lanak objaviti, isti ublaiti tako da se Narodna stranka ne naljuti
mnogo na njega. Pominjem Orekoviu da je od ikinovog povratka, kako mi izgleda,
ruski uticaj u porastu i molim ga da na ovo obrati panju, to on i obeava i kae da
ukoliko je to tano onda e odmah otputovati u Hrvatsku da radi protiv onih hukanja koja
e, moda, tamo uslediti od strane Srbije. To e uiniti iako je sada od srpske vlade dobio
posao koji ne moe odbiti, naime da izradi ratni plan protiv Bosne; no on veruje da su mu
ovaj posao poverili samo zato da bi spreili njegov odlazak.

18. avgust
Telegrafiem Beli Orciju, molim ga za odgovor u stvari zatvaraa. Po podne s
Joaninijem i Vatsonom idem amcem u Zemun i natrag.
 324

19. avgust
Piem Beli Orciju i molim ga da mi odgovore, bez obzira na to to su odluili u
pogledu zatvaraa i da me ne ostave u nezgodnom poloaju, poto me sa svih strana samo
o tome interpeliraju. Ova me stvar zaista vanredno uznemirava. Po podne idemo s
Engelhartovima i Joaninijevima na Topidersko ostrvo na pecanje, ali nas kia uskoro tera
kui.

20. avgust
Dolazi dr Rozen i javlja da se raspitao u pogledu ruskog uticaja i da nalazi da su
glavni razlozi hlaenja prema nama: zatvarai za oruje, stvar s Karoreviem i
ikinova saoptenja. Zabrana izvoza zatvaraa je ve sama po sebi rodila zlu krv, ikin
je, meutim, po svom povratku navodno podneo i pismene dokaze da je turska vlada u
Beu poruila 100 mitraljeza i da je njihov izvoz odobren. U pogledu Karaorevia
Gruji je pisao namesnicima da je uo od vrhovnog sudije da on po maarskim zakonima
ne moe biti osuen. Inae je ikin i u tom pogledu nastojao da dokae da ukoliko i bude
osuen to se ne moe smatrati nekim ustupkom, jer Karaorevi je i onako u Srbiji
moralno upropaen. Blaznavca su, izgleda, nahukali protiv nas,247 govori da vie ne
veruje Maarima, jer smo ga dve godine samo obmanjivali lepim reima ali zapravo
nismo nita uinili, i kae da je Risti bio u pravu to se uvek izjanjavao u ovom smislu.
Rozen je pitao da li sada veruje Rusima, odgovorio je da ne veruje, ali ni Maarima. to
se tie ikinovih saoptenja, Rozen je, delom od namesnika a delom od samog ikina
doznao sledee: ikin je izjavio da Rusija nema velikog poverenja u Srbiju na osnovu
njenog do sada pokazanog dranja, meutim, ako se namesnici budu pametno drali
poverenje se moe povratiti i u tom sluaju nee od strane Rusije izostati ni efektivna
pomo, koja bi se sastojala od novca, oruja i oficira; poto Rusija ne eli da ima
suverenska prava u ovim zemljama ve samo eli da vodi ove narode na putu ka njihovom
osloboenju, to bi im dala svu onu pomo koju je davala za ivota kneza Mihaila. I inae,
Rusija samo eli da na Istoku Srbi igraju glavnu ulogu, onu ulogu koju hoe da igraju
Maari ija se hegemonija ne moe trpeti i koji imaju za cilj ugnjetavanje Orijenta. (Po
njemu Mileti sada organizuje ete, i to maarskim novcem.) Stoga treba da prestane i ona
pasivnost u kojoj je amila srpska vlada prema drugim srpskim i junoslovenskim
plemenima. (Dui je ve i otiao u Crnu Goru, zatim su ovde bila dva mlada Hrvata koji
su se veoma estoko izjasnili protiv nas.) ikin je tako pisao u Petrograd, u tom duhu da
se od strane srpske vlade pokazuju znaci pribliavanja i zato, ako ne i odmah, preporuuje
da se ruska vlada blagonaklonije ponaa. Ovo je izneo Rozenu, sigurno zato da bi ovaj
saoptio Blaznavcu. Dalje ikin eli da pre nego to bi se uspostavilo potpuno poverenje
namesnici injenicama dokau svoju iskrenost. Takva bi injenica na primer bila ova: u
Srpskom narodu objavljen je lanak u kome se tvrdi tako neto kao da sam ja potajno
uestvovao u tome da Karaorevi ne bude osuen. Ovaj su broj ovde zabranili. ikin
 325

sad zahteva da se rastura u narodu. Pozivam Rozena da i dalje paljivo prati razvoj
stvari. Ponovo telegrafiem Orciju u stvari zatvaraa i traim telegrafski odgovor.
Orekovi dolazi kod mene i kae da Srbija nije primila njegov lanak, a on hoe da ga
objavi samo u ovom ili u slubenom listu, to, opet, nee namesnici i tako je cela stvar
zastala. Govorimo dalje o zatvaraima i kako bi bilo dobro kada bi izvoz bio odobren.
On je mislio da bi moda bilo dobro kada bi srpska vlada poslala radi toga nekoga
Andraiju, i to e i predloiti Blaznavcu, a ako oni to ne bi hteli tada e Orekovi sam
poslati nekog svog dobrog poznanika. aljem ifrovan telegram Bajstu, molim ga da
dozvoli izvor zatvaraa, poto je ikin za sluaj konane zabrane obeao da iste nabavi iz
Rusije. U podne je stigao Anger. Milo Popovi javlja da nikako nije u stanju da
nabavi zatraene pasoe. Teodorovi se zato obratio izvesnom Vinjiu, koji je obeao da
e sve uiniti da ih nabavi. Odlazim Orekoviu da doznam ta je uradio. Namesnici su
rekli da jo treba ekati nekoliko dana poto se nadaju da e moda izvoz biti dozvoljen.

21. avgust
Piem Bajstu izvetaj na osnovu saoptenja dr Rozena i kao protivteu ruskom
uticaju preporuujem stvar zatvaraa za oruje. Na slian nain piem i Andraiju. 247a

22. avgust
Teodorovi je jutros otputovao, poto mu je otac na samrti. Odluili smo da mu
javim telegrafski ukoliko do prekosutra ne dobijem odgovor glede zatvaraa i on e otii u
Be da govori s Orcijem. Dolazi telegram od Orcija, nada se da e stvar sa zatvaraima,
uz izvesna ogranienja, povoljno reiti. Teodorovi je ve bio otiao i tako mu ovo nisam
mogao saoptiti, ali je ipak bolje da ode u Be da tamo govori protiv pomenutih
ogranienja. Budui da je kneev roendan, otili smo u paradnoj odei u crkvu i u konak.
Tu sam namesnicima saoptio iz Orcijevog telegrama toliko da se nada da e stvar sa
zatvaraima moi uspeno reiti, na emu su se veoma zahvalili.

23. avgust
Poseuje me general Kri, koji se posle dva meseca odsutnosti najzad vratio u
Zemun. Uvee sam na veeri kod Joaninijevih s Kantakuzenovima i Kampovima. Inae
treba da pomenem da svakog dana obedujem sam kod Joaninijevih.

24. avgust
Telegrafiem Teodoroviu neka samo ide u Be. Dolazi dr Rozen i javlja:
a) Izgleda da je Longvort u ime svoje vlade stavio predloge namesnicima u pogledu
bosanskog pitanja i sve ukazuje na to da je Engleska sada promenila svoju politiku u
pogledu hriana na Istoku, kao to to dokazuje Eliotovo nastojanje da doe do sporazuma
izmeu Grke i Turske, te Longvortovi predlozi ovde.248 ta bi mogli da sadre ovi
 326

predlozi, to Rozen ne zna.

b) ikinu su moda takoe poznata ova nastojanja Engleske, jer je namesnike pre
nekoliko dana upozorio da ne prihvate jednostrano engleske predloge i posredovanje i da
se samo tako upuste u pregovore s Portom u pogledu Bosne, ako pored Engleske imaju i
garantiju Rusije. Inae, Rusija e u sluaju rata na Istoku obezbediti Srbiji posedovanje
Bosne i Hercegovine ako se u tom sluaju Srbija, za uzvrat, obavee da stupi na teren
akcije onako kako to Rusija eli. Najpametnije bi bilo da se do nastupanja ove mogunosti
ne uputaju ni u kakve pregovore. Staru Srbiju Rusija ne moe da obea Srbiji, jer tamo
stanuje veoma mnogo Bugara. Dalje je ikin govorio o prilikama u Vlakoj i tvrdio da je
proterivanje kneza Karla veoma verovatno, a u tom bi sluaju po svoj prilici dolo do
ruske intervencije. Rusija nema, dodue, vojsku na Prutu, ali izmeu Voznesenska i
Kiinjeva stoji spremno 150.000 potpuno naoruanih ljudi.
Neobino je u ikinovom saoptenju to to je on ve tri dana pre telegrama koji
javlja o revolucionarnom pokretu u Ploetiju tvrdio da e u Vlakoj verovatno doi do
revolucije. Blaznavca je dogaaj u Ploetiju veoma neprijatno dirnuo. ikin je pomenuo
jo i to da izmeu Rusije i Austrije nema pribliavanja, najvie ako se te dve sile
sporazumeju u pitanju aneksije Alzasa.
c) Rozen je govorio i s Doskom, koji je rekao da je Rusija obeala Grkoj sve ono
to je ova od Porte traila, pod uslovom da se Grka obavee na akciju. Grka, meutim,
ne moe da nita otpone i stupila bi na teren akcije samo u sluaju kada bi Rusija neto
otpoela. Odlazim Longvortu i uspevam da doznam od njega da je njegova vlada voljna
da istupi kao posrednik u bosanskom pitanju. Izgleda, meutim, da bi Engleska elela da u
Bosni ostvari samo neku meovitu tursko-srpsku upravu. U toku razgovora pominje da e
Filip Hristi uskoro otii u Carigrad da pone pregovore s Portom u ovoj stvari.

25. avgust
Odlazim Ivanoviki:
a) Kazuje da je od svog brata (koji je oficir) ula da e srpske trupe krenuti za
nekoliko dana, ali jo ne znaju kuda. Oficirima je izdato nareenje za pripremno stanje, ali
pod uslovom najstroijeg uvanja tajne.
b) Zamolio sam Ivanoviku da se raspita da li e Hristi zaista otputovati u
Carigrad, i u kakvoj misiji. Piem izvetaj Bajstu i Andraiju o engleskim i ruskim
nastojanjima, upozoravajui naroito Andraija da bi tu trebalo neto uraditi. 249 U isto
vreme piem Orciju i pitam ga da li da ovaj izvetaj poaljem Prokeu.

26. avgust
Od Teodorovia stie telegram iz Bea, u kome javlja da sledi pismo od njega i od
Orcija i napominje da se uslov za dozvolu izvoza zatvaraa moe veoma lako prihvatiti.
Dolazi ifrovan telegram od Bajsta po kome se izvoz zatvaraa dozvoljava, pod uslovom
 327

da 4. taka ugovora otpadne i da srpska vlada u smislu 6. take ovlasti fabrikanta na

isporuku. Idem s Joaninijem u Zemun u posetu Kriu. Po povratku traim namesnike, ali
ih ne nalazim. Vatson govori da se sada u gradu pokazuju simpatije prema Englezima i
mnogi izjavljuju da je Engleska sada najbolji prijatelj Srba. Kaem mu da je ovo ruska
intriga, jer bi Rusija elela da namami Englesku na zajedniku akciju u Istonom pitanju.

27. avgust
Dolazi dr Rozen i javlja da je jue dugo razgovarao s Blaznavcem, koji se opet
pokazao mnogo prijateljskijim prema Maarskoj i pomenuo samo to da bi eleo da s nae
strane vidi injenice, kao to bi bile zatvarai za oruje i sluaj Karaorevia, inae e i
protiv svoje volje biti prinuen da paktira s Rusima. Otiao sam Blaznavcu i saoptio mu
Bajstov telegram, emu se on veoma obradovao. Molim ga da mi saopti sadrinu 4. i 6.
take ugovora i, naroito, da ne govori o ovoj stvari mojim kolegama. Izjanjava se veoma
prijateljski, pominjui da mu je ovo bilo veoma potrebno da bi mogao da istupi protiv
ikinovih intriga i proruske stranke, koja je ve poela da die glavu.

28. avgust
Dolazi mi Belimarkovi, zahvaljuje to sam izdejstvovao dozvolu za izdavanje
zatvaraa i saoptava take 4. i 6. prema kojima zatvarai od fabrikanta (Zederl) nee biti
preuzeti u Beu nego u Beogradu. To srpska vlada rado prihvata i Markovi e jo danas
pisati Zederlu i ovlastiti ga u tom pogledu. Telegrafiem Bajstu, saoptavam mu
zahvalnost srpske vlade i da ona prihvata postavljeni uslov. Odlazim Orekoviu i pitam
ga ta zna o mobilizaciji trupa. Po njegovom miljenju bie odrane samo peake vebe i
za vreme zasedanja Skuptine sigurno e da koncentriu nekoliko bataljona oko
Kragujevca. Saoptavam mu da je dolo odobrenje za zatvarae.

29. avgust
Poto se posle mnogih kia vreme prolepalo iziao sam na jahanje s Kampom. Od
Ministarstva iz Bea doao je akt u stvari Zederl, s pitanjem da li srpska vlada prihvata
uslov.

30. avgust
Odgovaram na jueranji akt u smislu svog telegrama.

31. avgust
Dolazi dr Rozen i javlja:
a) U odnosu na engleske predloge doznao je da je lord Eliot predloio Porti da
Bosnu preda Srbima, navodno pod sledeim uslovima: 1) godinji danak od 10 miliona
pijastra, 2) pomone trupe od 30.000 ljudi, 3) turska gradska posada u najmanje etiri
 328

utvrena mesta, 4) preuzimanje od strane Srbije jednog dela turskih dugova. Nasuprot
tome Blaznavac navodno nudi da prihvati sledee uslove: 1) 6 miliona pijastra danka, 2)
nikakva pomone trupe nego obaveza da odbrani granice pokrajine, 3) dugovi ne, ali da se
isplati jednom za uvek 5 miliona, kao vrednost moguih a ovim putem izbegnutih ratnih
trokova. Longvort je navodno rekao Blaznavcu da budu mirni i da imaju poverenja u
Englesku pa e se uskoro moi uveriti o dobrim posledicama ovoga. ikin se, naprotiv,
trudi da dokae da Engleska samo zavarava Srbe dok traje prusko-francuski rat, a zatim e
ih ostaviti na cedilu. Rusija ne nudi dodue nita, ali je jedina u stanju da neto uini.
b) Dosko je govorio da su Rusi veoma aktivni i u Grkoj, ali da nemaju mnogo
izgleda na uspeh. Zna pouzdano da Rusija koncentrie velike snage u blizini Vlake.
c) Na pribliavanju srpske vlade Rusiji radi Ignjatijev i zajedno s njim Risti, koji je
nekog biveg poarevakog kaznaeja po imenu Ili poslao i u Novi Sad da se tamo
pogaa sa obe stranke.

1. septembar
Bela Orci telegrafie da odmah poaljem Prokeu svoj izvetaj od 25. avgusta, to
smesta i izvravam.249a

2. septembar
Pozvao sam Miloa Popovia i pitao ga da li neto zna o engleskim predlozima koji
se odnose na Bosnu. Kae da imaju veliki publicitet u gradu, ta vie govori se i to da iza
Engleske zapravo stoji Austrija, koja bi trebalo da kasnije dobije hrvatski deo Turske i na
to ovde ne gledaju loe. Uostalom, svakako treba da je neto u stvari, jer je Blaznavac
njemu (Popoviu) naloio da u svom listu sada ne raspravlja o bosanskom pitanju, poto
su u toku pregovori.
Piem izvetaj Bajstu, potvrujem vest o engleskim predlozima. 250 aljem ga
Andraiju i piem privatno Orciju. Kod mene ruaju Joaninijevi i Kampovi. Joanini
pominje da je uo od Ristia da je Filip Hristi naimenovan za kapuehaju u Carigradu.

3. septembar
Strokai mi alje svoj odgovor koji je dao na optunicu u stvari Karaorevia,
predajem ga Lazareviu, koji je doao do mene. U isto vreme Strokai mi saoptava da e
presuda biti izreena izmeu 19. i 21.

4. septembar
Dolazi k meni dr Rozen i javlja:
a) Da je govorio s Blaznavcem, sad je ponovo bio neprijateljski raspoloen prema
nama, tvrdio je i to da odobrenje izvoza zatvaraa ne smatra ustupkom. S nama i putem
nas nee nita i radije e se nagoditi s Turcima. Hristi je naimenovan za kapuehaju, ali
 329

samo nominalno, zapravo mu je povereno samo reavanje bosanskog pitanja i ako to uspe
odmah e se vratiti. Dr Rozen uje da Marinovia nameravaju slati u Petrograd da privole
rusku vladu da izvri povoljnu presiju u stvari Bosne.
b) ikin na svaki nain nastoji da Namesnitvo odvrati od toga da se upusti u
pregovore s Portom. Dosko je dobio uputstvo da deluje u slinom smislu. Teodorovi se
vratio sa svog puta u Be i Petu. Kae da je u Beu uo od Vranicanija da ruska vlada
hoe da privoli Bajsta da uine predloge za mir na osnovu pripajanja Elzasa i Lotaringije.
Bajst je zaobilazno odgovorio. Uopte, Rusi na svaki nain nastoje da ugode Bajstu.
Iznoenje bosanskog pitanja na tapet, engleska nastojanja u ovoj stvari i naa potpuna
neaktivnost i utanje bude u meni bojazan da proputamo ovu priliku i da e plodove
toliko preteeg bosanskog pitanja, pobrati ispred nas neko drugi. Ako bi to stvarno
usledilo, ja u po svoj prilici napustiti Beograd, jer zaista nemam volje da sluim politici
koja je tako neaktivna i ne shvata i nije u stanju da ostvari svoje sopstvene interese.

5. septembar
Idem Blaznavcu:
a) Govorei o vanoj vesti jueranjeg dana (Napoleonovom zarobljavanju),
razgovor, veoma prirodno, skree na one opasnosti koje nama, malim narodima, prete od
jedne isuvie ojaale Pruske, i na nain na koji ove opasnosti moemo da otklonimo. Ovde
sam, verujem, potpuno neupadljivo pomenuo da sam ovih dana imao dui razgovor s
Longvortom i da sam s radou utvrdio da su ne samo on lino nego i njegova vlada
mnogo povoljnije raspoloeni u odnosu na bosansko pitanje i da je, kako me je obavestio,
ve preduzeo korake u Istanbulu. (Ovo je, naravno, samo delimino bila istina.) Pitao sam
Blaznavca ne bi li bilo umesno da i oni poalju nekog u Carigrad. Na ovo primeuje da je
Hristi jue naimenovan i da e za nekoliko dana krenuti. Odgovara vrlo uzdrljivo, ali
kae toliko da je i on primetio blagonaklonost Engleske, meutim, boji se da Porta nee
popustiti. On bi veoma eleo kada bi i Maarska (ne Austrija, prema njoj nema poverenja)
istupila u ovoj stvari, kada bismo ovako bili udvoje s Engleskom mogli bismo proizvesti
vei utisak. Pominje da bih o tome mogao pisati Andraiju. Iako nije rekao mnogo, doznao
sam ono to sam hteo, tj. da je od strane Engleske zaista neto u toku. Dodao je, naravno,
da dok Proke ostaje u Istanbulu dotle nema nade da bismo mi mogli neto uiniti, kako bi
sve ovo bilo drukije da sam ja tamo!
b) Pominjem Strokaijevo pismo i molim ga da mi preko Lazarevia poalje jo neka
objanjenja. Napominje da ako bi osuujua presuda bila stvarno izreena 21, nekoliko
dana pre sastanka Skuptine (26-og), on bi to veoma dobro iskoristio i tada se ne bi bojao
za maarsko-srpski savez, koji po njegovom gleditu treba da bude najtesniji.
c) Pitam ga da li ikinove intrige nisu proizvele dejstvo. Odgovara da je za trenutak
i sam poeo da brine, ali sada se uverio da ruski uticaj nije jai nego to je bio.
d) Idue nedelje knez e zajedno sa vladom otputovati u Kragujevac na Skuptinu.
 330

e) U odnosu na zatvarae za oruje na pitanje mojih kolega odgovaraju zaobilazno.

Meutim, oficirima je on (Blaznavac) rekao toliko da je Andrai ipak uspeo da izdejstvuje
dozvolu.
Neu da ispitujem ta je od Blaznavevih kazivanja istina a ta nije; postigao sam
svoj glavni cilj u vezi s delovanjem Engleza. Iskrenost njihovog prijateljstva prema nama
ionako zavisi samo od naeg energinog istupanja u bosanskom pitanju, ako ono izostane
sve lepe rei i podsticaji su uzaludni i onda je i moja ovdanja delatnost zavrena. Piem
izvetaj Bajstu, obavetavam ga o Hristievom naimenovanju. Ovo aljem Andraiju,
kome jo opirnije piem molei ga da ne propusti povoljnu priliku koja nam se nudi
putem zauzimanja za bosansko pitanje.251

6. septembar
Joanini nastoji da od mene neto dozna o engleskim predlozima, a ja od njega, ali to
ni jednom od nas ne uspeva. Govorio je o tome s Ristiem i rekao samo toliko da vlada,
izgleda, ne uzima ozbiljno Longvortove predloge.

7. septembar
Dr Rozen dolazi i javlja:
a) Kako uje, Halil-bej, novonaimenovani turski poslanik u Beu zaustavie se u
Beogradu na proputovanju, poto ima instrukcije da ovde vodi pregovore sa srpskom
vladom. Zbog toga e i Hristi otputovati tek u sledei utorak, jer prema vestima koje se
pronose Halil e doi danas ili sutra uvee. Poverio sam Rozenu da me o njegovom
dolasku odmah obavesti.
b) ikin je savetovao Blaznavcu da pre nego to bi se upustili u pregovore s
Portom prirede neku vojnu demonstraciju, ime bi izvrili presiju kako na Tursku tako i na
Austriju. Blaznavac to odbija, jer nee da odstupi od lojalne politike koju su dosad vodili.
Dalje je ikin preporuio i savetovao da bi trebalo da promene svoj stav i prema
preanskim (maarskim) Srbima i da pokau simpatije prema Miletiu povodom njegove
osude. Prema Rozenovom obavetenju Blaznavac je ljut zbog ovog saveta, budui da nee
da zna nita o Miletiu.
c) Govori o izborima za Skuptinu. U Beogradu su odrani u prolu nedelju. Od
preko 2000 biraa uestvovalo je jedva 260, a i oni su glasali na 40 strana umesto na dve.
Ravnodunost je veoma velika, jer graani nisu zadovoljni s vladom. Izabrani su
Karabiberovi i Luki, ali kako je uo oni nee da se prime da budu poslanici.
Poseujem Doska i raspitujem se za engleske planove u odnosu na Grku. Kae da je lord
Eliot predloio da se Grkoj pripoji Tesalija, Epir i jedan deo Makedonije, Krit i jo
nekoliko ostrva, u naknadu za to Grka bi stavila na raspolaganje Porti pomone trupe od
30.000 ljudi. Dosko, meutim, veruje da od sporazuma nee biti nita, jer u Grkoj ne
uviaju potrebu za pomonim trupama, poto ih protiv ostalih Grka ne daju, a protiv
 331

drugih sila e i onako Evropa pomagati Portu i tako joj nisu potrebne grke pomone
trupe. Inae, ne smatra moguim ustupanje ovih pokrajina ni od strane Porte.
Dolazi k meni Blaznavac, ali govori samo o nevanim stvarima, i ja ne pominjem
nita zanimljivije. To je nesumnjivo bila oprotajna poseta pre njihovog putovanja, samo
to to ne priznaju. evik, inovnik zaposlen u policiji ponudio se da mi ini usluge.
Poverio sam mu da mi nabavi pasoe i danas mi je doneo jedan, verujem potpun, za ta
sam mu dao 10
0#.

8. septembar
Dolazi Filip Hristi da se oprosti od mene, poto idue nedelje putuje u Carigrad.
Moli me da mu dam pismenu preporuku za Prokea, to i obeavam.

9. septembar
Piem pismenu preporuku Prokeu za Hristia i predajem mu je. Dolazi dr Rozen i
javlja:
a) Da Halil nije doao (o emu sam, inae, obaveten) i da e njegov put sada i
otpasti poto vlada kroz nekoliko dana ide u Kragujevac.
b) Risti ga je uputio da pie lanak u Vidovdan da srpskoj vladi nije u interesu
izmena ugovora od 1856, koji je Rusija u Istanbulu predloila, jer ne eli da doe pod
jednostran uticaj Rusije.
c) Sturza, vlaki poslanik u Istanbulu predloio je za sluaj jedne povlastice Vlakoj
30.000 ljudi i isto toliko je traio od turske vlade, to je, naravno, u velikoj meri pobudilo
gnev Rusa.
d) Govorili smo o unutranjim stvarima i o moguoj promeni ministara. I ikin eli
promenu ministara, samo to bi on eleo Marinovia za predsednika. Blaznavac obeava
da e po zavrenoj Skuptini energinije istupiti. Odlazim ikinu i razgovaramo o
dnevnim dogaajima. Izmeu ostaloga on, smejui se, napominje da poto su veliki
diplomati toliko puta promaili zato ne bi pokuali mali da uine neto pametno, tako, na
primer, zato ne bismo nas dvojica mogli voditi razgovore, uveren je da se ono to Rusiju i
Austriju odvaja jednu od druge temelji samo na nesporazumu. Odgovorio sam mu da u se
rado upustiti u takvu diskusiju. Dalje smo govorili o englesko-bosanskim planovima, o
kojima se veoma podrugljivo izjanjava. Nadam se da ikin nee uspeti da me natocilja.
ikinu je Ignjatijev telegrafisao da Halil namerava u Beograd.
Poseuje me Risti i oprata se od mene. Pominjem mu bosansko pitanje. Kae da se
u toj stvari nije jo nita odluno dogodilo. Kae da Halil sad ve nee doi jer vlada ne
moe da saeka njegov dolazak, i oni su telegrafski bili obaveteni o njegovom dolasku.

10. septembar
Odlazim Blaznavcu da se oprostim od njega. Ostajem samo kratko vreme. Veoma
 332

odluno naglaava potrebu maarsko-srpskog prijateljstva i izjanjava se u protivruskom

duhu. Istie da je narod svuda radosno primio ideju da se s Portom mirnim putem
sporazumeju, to se ba ne svia Rusima. Kaem mu da se ikin podrugljivo izjanjava o
planu za Bosnu.
Odlazim Longvortu. Kae da je od lorda Eliota bio dobio telegram, u kome ga je
ovaj obavestio o Halilovom planu da doe u Beograd i o njegovoj nameri da ovde
konferie s vladom. No sada ve, naravno, nee doi. Pominje da se Gledston lino
zaloio za stvar Bosne i uputio lorda Eliota da u tom pogledu deluje.

11. septembar
Piem izvetaj u Be odnosno Halilovog dolaska ovamo.
evik je ponovo ispunio jedan paso i dva igom snabdevena formulara nabavljena
preko Vinjia. Opet dobija 10
0# .

12. septembar
Jutros su knez i namesnici otputovali u Kragujevac. Piem Beli Orciju i aljem mu
4 pasoa, navodei da staju po 20 # komad.

13. septembar
Dolazi k meni Orekovi i kae da e uskoro otputovati u Be Andraiju, s kim bi
eleo da razgovara o onome to treba da se uradi. Vee provodim kod Milovuka, gde je
bio prisutan izvesni Ceh sa enom, poslanik Groman sa enom i njihovi roaci, svi iz
Bake. Bili su tamo i Joaninijevi, svirali smo do 11 asova.

14. septembar
Piem Boldiaru Horvatu i Deeu Silaiju, preporuujui ponovo obojici stvar
Karaorevia. Kako je jue evik doneo i peti paso, aljem i njega Beli Orciju.

15. septembar
Car. kr. Ministarstvo rata pozvalo me da nabavim i da im poaljem svakovrsna
dokumenta i naredbe koji se odnose na srpsku vojsku. Za ovo sam zamolio Orekovia,
koji je doao k meni i diktirao ustrojstvo. Bela Orci telegrafie da 5. paso nije potreban,
odgovaram mu da sam ga jue ve poslao.

16. septembar
Provodim celo pre podne kod Orekovia beleei podatke o ustrojstvu vojske.
Uvee dolazi k meni evik od koga sam eleo da tota doznam, poto je bio od strane
srpske vlade poslat u Novi Sad da uhodi Miletievu stranku. Uverio sam se, meutim, da
je veliki magarac i da ne mogu da ga koristim.
 333

17. septembar
Odlazim Orekoviu. Dovrava svoja saoptenja o ustrojstvu vojske.

18. septembar
Bela Orci pie da Englezi uveliko poriu da kod Porte deluju u korist Srba i stoga
veruje da sam se prevario.

19. septembar
Posetio me suludi Jonesko, koji je doao ovamo da proda svoje stvari.

20. septembar
inim nekoliko poseta. Dobijam telegram da mi sutra stiu sestre.

21. septembar
Ujutro idem u Zemun da tamo saekam sestre. Za to vreme odlazim Musafiji i
molim ga da napie izvetaj o trgovinskom prometu Srbije u 186718681869. godini.
Sestre mi stiu u podne i idem zajedno s njima u Beograd. Po podne inimo nekoliko
poseta. Predaju mi pismo Deea Silaija u odgovoru na moje pismo, u kome obeava da
e veoma paljivo pratiti stvar Karaorevia.

22. septembar
Ruam sa sestrama kod Joaninijevih.

23. septembar
Idem sa sestrama u pozorite.

24. septembar
Ruam sa sestrama kod Longvortovih.
Longvort kae da bi imao neto hitno da saopti Blaznavcu pa je stoga za njim
poslao pismo. Piem Beli Orciju, pominjem Longvortovo saoptenje i ostajem pri svom
tvrenju da Englezi, uprkos svom poricanju, rade na neemu.

25. septembar
Tetka Nina je otkazala nae dugovanje od 9500 frti u urbarskim papirima koje je
imala kod nas. Moj ogor je za pokrie ovoga ponudio erdeljske urbarske papire u
vrednosti od 10.000 frti. O ovome sam ispostavio obveznicu, koju su moje sestre uzele i
ponele, a mama e je predati Gustavu prilikom preuzimanja papira. Ruao sam sa
sestrama kod Joaninijevih.
 334

26. septembar
Sestre su mi jutros otputovale. Teodorovi je rekao da je ovih dana njegovom tastu
u Panevu pukovnik Kenig kazao da e pitanje Granice doi pred Delegacije i da celu
Granicu hoe odjedanput da razvojae.

27. septembar
Dolazi dr Rozen i moli da nabavim maarski Zakon o tampi, jer je potreban
Blaznavcu. Piem radi toga odmah u Petu. Poveravam mu da nabavi ako je mogue,
podatke o delovanju Engleza. Odlazim Orekoviu i traim od njega jo neke podatke o
organizaciji vojske. Kaem mu ta sam uo o Kenigovom kazivanju. Kroz 810 dana otii
e Andraiju.

28. septembar
Uvee kod Joaninijevih nalazim Milovukove i nekog Rusa po imenu Bering, koji
veoma lepo svira na elu. Kau da je ve dva meseca ovde, ne zna se po kakvom poslu.

29. septembar
andor Ulman odgovara da e mi rado biti na pomoi kod zamene papira.

30. septembar
Radim kod kue i samo uvee idem kod Joaninijevih.

1. oktobar
Keri je poslala svoju fotografiju i napisala neto uz to. Neu odgovoriti jer mi je
dosadna i kao veoma dobar izgovor slui mi to to eli da joj piem samo hladna
prijateljska pisma.

2. oktobar
Dr Rozen izvetava o dogaajima u Skuptini. Kada se bude skupilo vie tih
izvetaja, obuhvatiu ih odjednom.

3. oktobar
Joaninijeva ena me poziva kod sebe i saoptava da sada, spremajui se da konano
napusti Beograd (ide u vajcarsku da se porodi i tamo e sasvim i ostati, njen mu,
meutim, ne odlazi iz Beograda), nisu mogli nabaviti dosta novaca pa me moli da joj dam
30 f. Ovo obeavam za sutra.

4. oktobar
 335

Budui da je carev imendan sluamo u crkvi Te deum. Ove godine nikoga nisam
obavestio i tako smo bili sami. Sutra idem na jedan dan u Petu na venanje Gustija
enea, koje e se odrati prekosutra.

5. oktobar
Rano ujutro otputovala je Joaninijeva ena, da se vie ne vrati. Sino sam joj predao
traenih 30 #. Kasnije i ja polazim i po podne stiem u Bazja, odakle uvee produujem
put.

6. oktobar
Ujutro stiem u Petu. Gusti ene javlja da su danas izrekli presudu u
Karaorevievom procesu i da su svi osloboeni. Ova vest je uinila na mene veoma
neprijatan utisak, poto unapred vidim rave posledice. Po podne uestvujem na svadbi
Gustija enea. Njegova nevesta je Amalija Rajnbot. Zatim eleznicom polazim natrag za
Beograd.

7. oktobar
Ujutro stiem u Bazja i odmah piem Falku da, ukoliko to smatra poeljnim, odmah
d napisati lanak u svom listu (Lojd), po kome maarsko javno mnenje nije zadovoljno s
osloboenjem Karaorevia. Zatim polazim brodom i uvee stiem u Beograd.
Pozivam Miloa Popovia i nalaem mu da pie u Vidovdanu na nain da ublai rav
utisak koji e biti izazvan osloboenjem Karaorevia. Putem Ministarstva spoljnih
poslova dobijam 100 #, iznos koji sam zaraunao za pribavljenih 5 pasoa.

8. oktobar
Pozivam dr Rozena, kome dajem slino uputstvo kao Popoviu i jo 15 #. Dolazi mi
Bokovi iz srpskog Ministarstva inostranih dela i predaje protivnacrt nainjen u stvari
jurisdikcije. Piem izvetaj Bajstu i Andraiju o ravim posledicama koje mogu proizii
iz oslobaajue presude Karaoreviu. 252 Potvrujem primljenih 100
0#. Naravno,
govorim o tome i Teodoroviu, jer sam zapravo potroio samo 50 #.

10. oktobar
Kampo mi dovodi nekog Bosanca Nikolu Pavlovia, svog starog poznanika, koji me
moli da ga preporuim Andraiju kako bi tim putem dobio podrku u jednoj svojoj velikoj
parnici koju vodi protiv bosanskih Turaka. Predaje mi spise koji se na to odnose. Kaem
mu da u u novembru otii gore i tada u ga lino preporuiti. Teodorovia je posetio
Hrvat Brli. S gorinom je govorio protiv Rauha i rekao da oni, tj. opozicija, sada nastoje
da Granica dobije posebnu skuptinu i da pomou dalmatinskih poslanika pitanje Granice
prebace u Rajhsrat u Cislajtaniji.
 336

11. oktobar
Dolazi Orekovi i kae da bi voleo da putuje Andraiju radi pretresanja hrvatskog
pitanja i moli da doznam gde i kada moe nai Andraija. Dalje pominje Brliev boravak
ovde i potvruje o njemu sve to je Teodorovi saoptio i jo dodaje da je Brli hteo da ide
u Kragujevac da razgovara sa namesnicima, ali ga je Orekovi odvratio od te namere.
Piem Beli Orciju i molim ga da mi telegrafie gde se moe nai Andrai.

12. oktobar
Ali-bej je stigao iz Pete na putu u Istanbul, provee ovde s porodicom dva dana.
Vodianer trai obavetenja u vezi sa eleznicama.

13. oktobar
Dr Rozen javlja da u Skuptini ne ide sve onako glatko kako se vlada nadala. Dajem
mu nalog da za mene s vremena na vreme sastavi izvetaj o radu Skuptine. Uvee
odlazim Ivanoviki, kod koje je odsela Ali-bejova ena.

14. oktobar
Ujutro pratim na brod Ali-beja koji putuje s porodicom. Dolazi Milo Popovi,
predajem mu 250 frt subvencije za Vidovdan. Kae da je dragoman Srpske agencije u
Istanbulu Boovi dobio nareenje da putuje u Egipat, to bi ukazivalo na to da srpska
vlada eli da stupi u vezu s potkraljem, nesumnjivo protiv Porte.

15. oktobar
Budui da je vrlo lepo vreme izvezao sam se s Engelhartovima u Topider. Dolazi
mi Orekovi i kae da poto se iz novina obavestio o Andraijevom povratku u
Budimpetu otputovae sutra ili prekosutra da se s njim nae. Najpre e, moda, otii
trosmajeru da sazna ta je govorio s Andraijem, jer kako uje nedavno su se sastali i tom
prilikom (kako je Brli rekao) Andrai je navodno pomenuo trosmajeru da ima dva
njegova veoma kompromitujua pisma, koje je jo u ono vreme bio napisao knezu
Mihailu.253 Dajem Orekoviu pismo za Andraijevog sekretara Revickog, da bi bio
odmah primljen. Dobijam pismo od Ministarstva inostranih poslova, u kome me
izvetavaju da se Aponji u Londonu raspitivao o delovanju Engleza na Istoku, naroito to
se tie bosanskog pitanja. Granvil je odluno poricao svaku inicijativu, a i turski je
poslanik u Londonu Musurus izjavio da Porta na tako neto nikada ne bi pristala.

16. oktobar
Provodim ceo dan kod kue u radu.
 337

17. oktobar
Dr Rozen donosi prvi izvetaj o radu skuptine.

18. 19. oktobar

Radim kod kue.

20. oktobar
Jutros je moj konj Luna s konjuarem pao i crkao. Piem Vodianeru da po mom
miljenju dok se vlada ne vrati u Beograd nema ta da se pone u stvari eleznice.
Poseuje me urednik jevrejskih novina iz Bukureta Karnelin. Kae da teko da e Culauf
ostati. Tamonji austrougarski podanici ele maarskog agenta. Odlazim u Zemun i
poseujem Kria i njegovu suprugu. Uvee se vraam kui. Dolazi kod mene
Stratimirovi, kae da putuje u Kragujevac u stvari eleznice i ako vlada ne bi bila voljna
da s njim (tj. trousbergom) sklopi ugovor, pobunie lanove Skuptine. Dalje kae da su
namesnici hteli da ga odvrate od ovog njegovog puta, pa su mu ovde poslali upravnika
grada da ga nagovori da odustane od svoje namere. On, meutim, sutra ujutro polazi.
Bela Orci pie da se englesko-bosanska stvar moe zasnivati na ruskoj intrigi, naime Rusi
su hteli da narod poveruje da Engleska hoe da uini neto u njihovom interesu da bi, kada
se utvrdi da Engleska nita ne moe a i nee da uini, time vie potkopali njen ugled.

21. oktobar
Dr Rozen javlja da e Skuptina trajati jo najvie tri nedelje, ali da mnoge zakonske
predloge nee ni podneti.

22. oktobar
Obavetavam o Stratimirovievom putovanju Vodianera i Ulmana, ovog potonjeg
zato da obavesti Nikolia, poto ne znam gde ovaj boravi. Tek to sam poslao ovo pismo
dobio sam pismo od Nikolia, koji pie da je kod kue i moli me da ga obavestim kako
stvari stoje. Odlazim ministarskom savetniku Bokoviu i saoptavam mu da sam
prouio njihov protivnacrt jurisdikcije i da je razlika izmeu njihovog i naeg nacrta tako
velika da smatram za celishodno da, ako srpska vlada iskreno eli da zavri ovu stvar (to
moe biti samo u njenom interesu) nacrt pre prodiskutujemo s vladom. Zato ga molim da
pita svoju vladu ta je njena namera. Obeava da e to uiniti. Od ule Andraija stie
ifrovan telegram, koji meutim ne mogu da proitam ni sa jednim svojim kljuem. Ovo
mu telegrafski saoptavam. Iz Pete dolazi za mene jedan kuvar.

23. oktobar
Andrai odgovara (ne u ifri) da e jo nekoliko dana ostati u Teenu i da e koncem
ovog meseca doi u Petu. (Verovatno mu je Orci saoptio da se ja raspitujem o tome gde
 338

se nalazi, poto ga jedan ovek, Orekovi, hoe da poseti.) Od Bajsta dobijam telegram, u
kome pouruje odgovor srpske vlade u stvari jurisdikcije.

24. oktobar
Piem izvetaj Bajstu odgovarajui na njegov jueranji telegram, saoptavam mu
ta se u ovoj stvari dogodilo. Dolazi dr Rozen i javlja:
a) Da se u Skuptini dogaa neto vano, jer su za prekjue sazvali odbor radi
nekog vanrednog saoptenja.
b) Da je turska vlada sazvala bugarski sinod radi izbora egzarhata, a zatim hoe da
sazove jedan zbor notabiliteta radi raspravljanja o politikim reformama.
c) Bio je ovde urednik jednog pruskog lista, Nacional Cajtunga, Lebl i hteo da
otputuje u Kragujevac. Govorio je u tom smislu da Rusija eli to iru samostalnost
istonih naroda. Piem Fedoru Nikoliu, obavetavam i njega o Stratimirovievom
putovanju u Kragujevac.

25. oktobar
Poseuje me Kanic, koji se vraa kui iz Bugarske. Joanini je dobio od ene
telegram da e se poroditi ranije nego to je mislila i zato sutra putuje u vajcarsku. Uvee
sam video divnu polarnu svetlost, prvi put u ivotu.

26. oktobar
Angeru je neko rekao da je lanak objavljen u Jedinstvu, koji govori o procesu
Karaorevia i grmi protiv Maarske, izazvao ovde veliku senzaciju i ugasio i ono malo
simpatije koja je prema nama postojala.254 To sam, naravno, samo upola poverovao.

27. oktobar
Dr Rozen javlja:
a) Ona stvar koju je vlada podnela odboru odnosila se na pokretanje procesa protiv
nekih ministara i drugih lica koji su u vreme ubistva kneza Mihaila bili u slubi, kao
Nikola Hristi, Barlovac, Garaanin i dr., i koji su i pozvani pred Skuptinu, to inae,
ovde nije izazvalo dobar utisak.
b) Tvrdi da lanak u Jedinstvu nije proizveo ba dobar utisak, jer se boje da bi zbog
njega Srbija mogla doi u neprijateljski odnos sa Maarskom.
c) Doao je ovamo dr Valdtajn, sopstvenik jednog ve ukinutog pruskog lista, koji
je hteo da putuje u Kragujevac. Rekao je da boravi u Peti i da je njegov zadatak da tamo
u javnom mnenju stvori raspoloenje protiv Pruske. Rozen ga je odvratio od njegovog
nameravanog putovanja.

28. oktobar
 339

Kako je Vidovdan objavio jedan deo lanka iz Jedinstva pozvao sam Popovia i
rekao mu da ovako neto vie ne ini ako ovakve ispade ne moe propratiti
komentarima.255 Kae da je Skuptina odbila predlog zakona o posedovanju imovine
inostranaca, a Zakon o odgovornosti ministara izmenila tako da ga je vlada povukla.
Zakon o tampi tako je strog da se po njemu mogu doneti presude i na 5 godina.

29. oktobar
Veliki deo dana provodim kod kue, radei na trgovinskom izvetaju.

30. oktobar
Isto.

31. oktobar
Srpska vlada bi elela da upozna moje primedbe na predati protivpredlog u stvari
jurisdikcije. Bokovi mi to saoptava, istovremeno i da je spreman da primi na znanje
moje primedbe i da radi toga bilo kada doe do mene. Obeavam da u za kratko vreme
odgovoriti.

1. novembar
Dajem ruak, na koji pozivam Longvortove i Kampove.

2. novembar
Ruam kod Kampovih.

3. novembar
Dobijam pismo od Joaninijeve ene u kome mi izmeu ostaloga pie da ma ta da
poruim Keri ona je spremna da joj to saopti i da u tom pogledu mogu u nju imati puno
poverenje.

4. novembar
Karolj Majerfi stariji alje mi preko jedne ene pismo, u kome mi javlja da je
otputovao u Bosnu ali da me ne moe izvestiti o rezultatu svog puta, jer ima nareenje da
to nikome ne saopti.

5. novembar
Dolazi dr Rozen i javlja poneto o Skuptini, naroito da su poslednjih dana jo
preostale zakonske predloge usvojili sa velikom urbom; dalje da su doneli odluku o
imenovanju jednog generala. General e bez sumnje biti Blaznavac. Zatim, da Skuptina
nikako nije htela da usvoji zakon o posedima inostranaca i zato su odloili njegovo
 340

donoenje, ali ga je i vlada samo mlako branila, ne elei da sebe time obavee na
zahvalnost prema Maarskoj naroito sada posle one presude u procesu Karaoreviu.
Na kraju me upozorava na lanak koji je objavljen ve pre nekoliko dana u Srpskom
narodu u vidu dopisa iz Kragujevca, u kome mi savetuju da traim premetaj na drugo
mesto, jer kao poten ovek ne mogu vie pogledati u oi vladi kojoj sam u stvari
Karaorevia obeao neto od ega se upravo suprotno dogodilo.256 Smatra da je ovaj
lanak pisao Ban po Ristievoj naredbi.
Po podne mi dolazi Bokovi. Uzimamo predlog (prisutan je i Teodorovi) i
nastojimo da pokaemo njegove nedostatke, iskrivljenosti i takav njegov smer da u njemu
za nas nije obezbeena ni najmanja prednost, ak je vie njegovih taaka usmereno
direktno na nae izigravanje.
Dobijam telegrafski najavljeno Andraijevo pismo. Andrai u njemu dugo razlae
nau srpsku politiku, ija je sutina ta da Srbija treba da bude iskreno uz nas protiv Rusije.
Nagrada za ovo bila bi Bosna. Po ovom pitanju on je uinio korake kod Halil-beja,
meutim odgovor je bio odluno: Non possumus. Engleska takoe nee o tako neemu da
uje. Na kraju mi poverava da srpskoj vladi ponudim tajni savez za sluaj da nas napadne
Rusija, kada bismo se mi obavezali da im po zavretku rata pribavimo Bosnu, a oni ili e
nam pomoi u borbi ili e ostati u blagonaklonoj neutralnosti. Ali u tom pogledu treba za
sada samo da ispitujemo stvar i da je tako nagovestim kao svoju ideju. Ceo je plan,
meutim, sastavljen tako uopteno da e biti potrebno da o njemu jo s Andraijem
opirnije razgovaram. A i inae se bojim da usled onakvog ishoda Karaorevievog
procesa jedva jo moemo s namesnicima pregovarati o ovakvim stvarima. 256a

6. novembar
Idem da posetim Marinovia, koji je veoma besan na vladu jer su u Skuptini
osakatili njegovu platu, to pripisuje izravno intrigama namesnika. Bokovi ponovo
dolazi, nastavljamo i zavravamo na razgovor.

7. novembar
Posetio sam staru Tomaniju.

8. novembar
Stie odgovor od Fedora Nikolia. I on je miljenja da se pre povratka vlade ne moe
nita uiniti u vezi sa eleznicom.

10. novembar
Po povratku iz Pete posetio me Orekovi. Andrai mu je obeao i dao re da ako
sama Granica eli da bude razvojaena on e u roku od mesec dana sprovesti njeno
razvojaenje u celini. Sledstveno tome Orekovi e otputovati u Hrvatsku i poeti da
 341

tamo deluje. On je zadovoljan svojim putovanjem. Govorie s namesnicima i ozbiljno

predloiti savez s Maarskom, ako bi se oni, meutim, priklonili Rusiji, onda e on
sprovesti da se Hrvati konano okrenu od Srbije, a u Bosni e poeti takvu jednu agitaciju
u hrvatskom duhu da Srbija nikada vie nee moi dobiti Bosnu. U tom pogledu posluie
mu kao dobro oruje to to Andrai ima u svojim rukama kopije dva trosmajerova pisma
upuena knezu Mihailu, u kojima izraava elju da knez Mihailo postane to pre i
gospodar Slavonije. Ova pisma su, po Orekovievom miljenju, samo namesnici mogli
dostaviti u Andraijeve ruke i to je oruje protiv njih. Andrai mu je takoe saoptio da je
srpska vlada odala Porti njegova (Andraijeva) nastojanja u pogledu Bosne. Ako bi, dakle,
namesnici hteli da slede drugi put, sve bi se ove stvari mogle dobro protiv njih iskoristiti.
(trosmajerova pisma mi je Andrai ve ranije bio pomenuo, ali ne znam kako su dospela
u njegove ruke.) O potonjoj okolnosti 257 treba jo da zatraim od Andraija opirnija
obavetenja, jer ako su namesnici stvarno potkazali Porti planove o Bosni to u i ja time
moi da izvrim presiju na njih.
Radi, sekretar ovdanjeg privrednog udruenja, zamolio me je da pogledam
njegovu privrednu zbirku, to sam i uinio, jer kasnije nameravam da traim od njega
obavetenja u vezi sa poljoprivredom.

12. novembar
Odlazim Orekoviu i saoptavam mu da e biti dobro ako najpre on govori s
namesnicima, a ja u tek kasnije tamo otii, jer e se oni pred njim iskrenije izjasniti, a ja
bih eleo da znam njihovo gledite pre nego to bih razgovarao s njima o bosanskom
pitanju. To i on odobrava i obeava da e mi sutra uvee javiti rezultat. Rei e im da je
bio u Beu i uverio se da vojna stranka hoe da osvoji Bosnu, ali se Andrai tome protivi.
Dolazi dr Rozen i javlja da su ovuda proputovali za Vlaku ruski oficiri da bi tamo vrili
kupovine, to ukazuje na to da se Rusija sprema za zimski vojni pohod. Knez i
namesnici po podne stiu iz Kragujevca.

13. novembar
Uvee dolazi k meni Orekovi i kae da je govorio s Milivojem i Ristiem (s
potonjim samo kratko, jer je u meuvremenu neko naiao). Izneo je da beka vojna
stranka tei da dobije Bosnu i zato hoe da koi i razvojaenje Granice, da je Andrai,
naravno, protiv ovog plana i da eli da dobije Bosnu za Srbe, zato bi bilo dobro kada bi se
namesnici sporazumeli s Andraijem, moli ih da se o ovome odreeno izjasne, jer on
(Orekovi) ide trosmajeru da se s njim dogovara o dranju koje Hrvati treba da zauzmu
prema Maarima. (Naravno, nita nije rekao o tome da on sada ide u Granicu da agituje za
uniju i za razvojaenje.) Blaznavac je izjavio da je sporazum mogu, samo to zbog
sluaja Karaorevia sada ne mogu da imaju mnogo poverenja u Maarsku, a Risti je
jo vie naglasio ovaj razlog. Sutra e jo opirnije govoriti s njima i ja u ve prekosutra
 342

znati rezultat. Pomenuo je namesnicima i trosmajerova pisma. Risti je rekao da ne moe

zamisliti preko koga su ta pisma mogla dospeti u Andraijeve ruke, Blaznavac, naprotiv,
da to nije mogue jer su pisma kod njih i moda je neko samo ispriao njihovu sadrinu.
Ovo je rekao kroz smeh, tako da Orekovi sumnja da je moe biti on lino saoptio
njihovu sadrinu Andraiju, moda prilikom susreta u Bazjau. Jo im je rekao da
promisle dobro o pitanju sa Bosnom, jer je u Beu obaveten da je ostvaren savez izmeu
Austrije i Pruske i da su na Istoku Austriji obezbeene razreene ruke. Jo je pomenuo
da su danas kod njega (Orekovia) doli Kaljevi i vie njih od Omladine i izjavili da su
veoma nezadovoljni s vladom, ak su ga pozvali da im pomogne da stvore jednu jaku
stranku protiv vlade. U ovome on, razume se, nee da uestvuje, sada, kasnije e moda i
tome doi vreme. Izneo je ovim linostima da namesnici mnogo polau na sluaj
Karaorevia, emu su se ovi samo smejali. Pomenuo je pred njima i to da prema
njegovom obavetenju u Peti sada vlada veoma dobro raspoloenje prema Srbiji. Na
kraju je rekao da je govorio s hrvatskim oficirima ovde na slubi i oni su svi spremni da
napuste slubu ako on to eli.
Doao je telegram, po kome je Rusija u Beu, Londonu i Istanbulu slubeno izjavila
da se ne smatra vie vezanom ugovorom od 1856. Ukoliko se ova vest obistini moemo
oekivati velike dogaaje, samo ako austro-ugarska vlada konano nije izgubila hrabrost.
Piem Andraiju i javljam mu da je vlada dola, te da u na njegovo pismo kasnije
odgovoriti.

15. novembar
Dolazi dr Rozen i javlja da je govorio s Milivojem koji je veoma ravo raspoloen
zbog stvari sa Karaoreviem. Misli da je Andrai, dodue, nastojao da on bude osuen,
ali je to Boldiar Horvat spreavao. Usled ove osloboavajue presude Blaznavac je
postao nepoverljiv prema Maarskoj i Rozen veruje da e se sada pribliiti Rusiji.
Odlazim Orekoviu i pitam ta je svrio s namesnicima. Jo nije mogao govoriti s
Ristiem, ako to danas bude mogao sutra e me izvestiti. Piem Laciju Seenju i
pozivam ga da deluje na starog Deaka da bi radi suprotstavljanja komplikacijama koje
prete od strane Rusije, privoleo Andraija da primi resor spoljnih poslova.

16. novembar
Dolazi mi uvee Orekovi: a) Dovodi sobom Trifkovia, liferanta srpske vojske,
koji hoe da od nas uveze olovo i alitru i radi toga moli da izdejstvujemo odobrenje.
Predaje Markovievu potvrdu da su odnosne stvari zaista za vladu. Rado obeavam da u
intervenisati. Trifkovi odlazi. b) Orekovi kae da od namesnika jo nije dobio
odreen odgovor, meutim, molio ih je da mu za dva dana odgovore jer ne moe due da
eka.
 343

17. novembar
Dr Rozen dolazi i javlja da je govorio i s Ristiem, on je jo nepoverljiviji prema
nama nego Blaznavac i nee da zna za savez s Austrijom. Dalje me je pitao da li u odnosu
na Karaorevia mogu da obeam da e ga vii sud osuditi. (Izgleda ima nalog da dozna
moje gledite u tom pogledu.) Odgovorio sam jednostavno da tako neto ludo ne mogu da
obeam. Poseujem Blaznavca i Ristia. Obojica me primaju vrlo ljubazno. Preuzimam
inicijativu i izraavam aljenje u pogledu presuda kako u svoje tako i u Andraijevo ime,
ali odmah dodajem da poto je ovo samo jedno sporedno lino pitanje, ne moe spreiti
dobre odnose meu nama, budui da Srbija ima mnogo vanije interese u ijem postizanju
mi moemo pomoi. Obojica su, dodue, izrazila aljenje zbog osloboavajue presude,
naroito iz razloga to je po njih postalo tee da rade na boljem sporazumevanju s nama,
ali inae su se izjanjavali veoma pristojno i naroito odali veliko poverenje prema
Andraijevoj i mojoj linosti. Zatim smo preli na ruske komplikacije. Blaznavac je
naroito odluno naglasio da on nee da ide s Rusima, ali je vanredno zabrinut, jer ako
evropske sile dozvole da se elja Rusije ostvari ona e time zasnovati svoj ugled na Istoku
i u tom e sluaju biti teko boriti se protiv nje. Pokazali su mi jue prispeli telegram
Filipa Hristia iz Istanbula, prema kome je Rusija ve podnela svoju notu Porti, a Porta je
sa Rusijom. Ovo sam poslednje tvrenje odluno doveo u sumnju. Risti je istakao da se
sada pokazuje zato je Rusija od izbijanja prusko-francuskog rata savetovala mir
hrianima na Istoku, jer je time htela da odvrati od sebe sumnju da svoje zahteve hoe da
podupre neredima. Najzad smo govorili o bosanskom pitanju. U tom sam se pogledu
izjasnio da, koliko poznajem Andraijevu nameru, verujem da bi se neto moglo uiniti, i
to ozbiljno; do sada smo samo govorili o tome, sada treba delovati, ukoliko to, dodue,
ele, ako ne, i tako je dobro, mi emo se u tom sluaju na drugoj strani za nas pobrinuti.
Pozivam ih, dakle, da razmiljaju o ovoj stvari, kroz nekoliko u im dana, ako su voljni,
saoptiti jednu svoju ideju (to e, naravno, biti Andraijev plan). Oni se pokazuju voljnima
ve sada i obeavaju da e razmisliti o tome. Risti jo pominje da je Orekovi govorio s
njima u Andraijevo ime. Na to sam odgovorio (kako sam se u tom pogledu bio
sporazumeo s Orekoviem) da u njega nemam poverenja, jer je po svoj prilici i sada
agent vojne stranke. Risti me moli da upozorim Andraija da bude oprezniji s
Orekoviem.
Kod mene ruaju Longvortovi i ikinovi. Od Andraija dobijam ifrovani
telegram, u kome izraava svoje uverenje da Pruska ne podrava Rusiju u njenom
nastupanju, tavie da je ona izolovana, ovlauje me da to saoptenje upotrebim kod
beogradske vlade.

18. novembar
Dananji Lojd donosi vest da je Bajst podneo ostavku i da je umesto njega Andrai
naimenovan za ministra spoljnih poslova, ali to jo nije sigurno. Telegrafiem Andraiju
 344

da u njegovo saoptenje iskoristiti, utoliko pre to na Istoku mnogo toga zavisi od dranja
Pruske. Pitam dalje da li je zaista naimenovan, to bi imalo veoma povoljnog uticaja na
Istoku. Piem Andraiju pod jueranjim datumom, izlaem koliko nam je u sadanjem
zapletu potrebna makar samo neutralnost Pruske i da ne smemo popustiti zahtevima
Rusije.

19. novembar
Dolazi dr Rozen i javlja da je govorio s namesnicima, koji su sada ve mnogo
skloniji da s nama pregovaraju. Priznaju da je poloaj Srbije kritian, jer e verovatno
morati da se odlue, poto je mogue da u ja uskoro doi k njima i kategoriki ih upitati
hoe li da budu s nama ili s Rusijom.

20. novembar
Dr Rozen dolazi i javlja da je ponovo konferisao s Blaznavcem, koji je ljut na Ruse
jer su, kako kae, uhvatili Vukalovievo pismo, u kome se ovaj nudi Hercegovcima za
kneza i ubeuje ih u podrku Rusije u tom pogledu. I ova injenica pokazuje da Rusija ne
eli ujedinjenje ovih naroda. Odlazim Orekoviu, kae da namesnici nee nikako da
pristanu na to da u sluaju da zadobiju Bosnu Hrvatima prepuste hrvatski deo Turske do
Vrbasa. Ovo bi uradili samo u sluaju kada bi im Austrija prepustila juni vrak
Dalmacije, dalje kada bi dobili i Skadar i tako zaokruili Crnu Goru. Ovaj plan Orekovi
ne smatra prihvatljivim i zato e uskoro otputovati u Hrvatsku i tamo agitovati protiv
Srbije. Blaznavac ga je jo zamolio da pie Andraiju pismo o pitanju Karaorevia i da
mi ga preda. On e i napisati ovakvo pismo ali ga, naravno, neemo poslati.

21. novembar
Dugo etam s Kantakuzenom i pri tome politiziramo. Kako vidim, on nije ba
prijatelj Rusije i, ako se ne varam, Vlaka bi se mogla pridobiti protiv Rusije.

22. novembar
Dr Rozen dolazi i javlja da je govorio s Blaznavcem, koji izgleda vrlo sklon
prijateljstvu s Austrijom a naroito s Maarskom, i vrlo se neprijateljski izjanjavao o
Rusiji. Poverio mu je da polako u tom duhu deluje u Vidovdanu. Orekovi dolazi k
meni i ita pismo o kojem smo se prekjue dogovorili. Rei u Blaznavcu da mi ga je
Orekovi predao, meutim, on to nije uinio i neu o njemu ni govoriti Andraiju. Dalje
kae da je poslao namesnicima jednog svog poverljivog oveka, izvesnog hrvatskog
oficira Begovia, prema kome e oni imati vie poverenja i pred kim e se otvorenije
izjanjavati.

23. novembar
 345

Odlazim do Orekovia i pitam ga ta je Begovi uradio kod Blaznavca. Potonji se

izjasnio u veoma antiruskom duhu, meutim, ne eli razvojaenje Granice jer se boji da bi
time Hrvati isuvie ojaali na tetu Srbije. Dogovorio sam se s Orekoviem da e pod
imenom Veber telegrafisati Gustiju eneu kada stie u Zagreb, za sluaj da bi imao neto
da porui Andraiju. Kod mene dolazi Blaznavac:
a) Govorimo o pitanju Bosne. Izlaem mu, kao svoju ideju (za koju se nadam da u
je kod Andraija moi sprovesti), da bi u sluaju rata s Rusijom ili oni poseli Bosnu, ili
pak mi, ako bi Porta protiv toga protestovala, garantovali da emo po zavretku rata ako
treba i silom pribaviti za njih Bosnu. On smatra prvi nain praktinijim, jer upravo za
sluaj rata treba mir tih pokrajina okupacijom obezbediti protiv ruskih intriga.
Upozoravam ga na opasnost koja u sluaju okupacije preti od strane Hrvata, koji bi
verovatno u turskom delu Hrvatske izazvali ustanak, u svoju korist a na tetu Srbije, a mi
ne elimo irenje Hrvatske. Na to primeuje da su radi zadovoljenja Hrvata voljni da
tursku Hrvatsku do Vrbasa prepuste Hrvatima, umesto toga, meutim, hteli bi da zaokrue
Crnu Goru, ega radi bi eleli ma koliko neznatnu teritoriju na njenoj junoj strani, prema
Skadru, pa makar to bilo pola kilometra iroko, a s druge strane Boku Kotorsku, ime bi
izbegli i neprijatnost da se okrnji integritet turske imperije, jer bi time makar u naelu
dolo do kompenzacije za tursku Hrvatsku; s druge bi strane pak Crnu Goru, koja nije
nita drugo nego sredstvo u rukama Rusije, potpuno zaokruili. Na ovo primeujem da to
se tie prikljuenja turskog dela Hrvatskoj na to nisam mislio (to, dodue, nije istina, jer to
mi je i Andrai ve bio poverio, meutim iskoristio sam priliku da je upravo Blaznavac to
prvi pomenuo), ali stvarno verujem da je to jedini nain koji moe da zadovolji Hrvate.
to se tie preputanja Kotora, ovo je potpuno nova ideja o kojoj, naravno, ne mogu ni da
govorim, pri svemu tome meni se ona svia i saoptiu je, razume se, Andraiju. Najvea
tekoa e nastati onda ako ne doe do rata, jer e tada biti teko privoleti Tursku da
ustupi Bosnu. U pogledu toga sam rekao da je Andrai ve preduzeo korake i da oni nisu
naili na povoljan prijem kod Porte. Blaznavac misli da e Porta popustiti ako za ovaj plan
budemo mogli pridobiti Englesku. Inae me moli da kroz nekoliko dana doem kod njega,
bie tamo sva tri namesnika i tada emo moi zajedniki pretresti kako ovo pitanje tako i
pitanje Karaorevia.
b) Moli da od strane Trifkovia porueno olovo itd. slobodno propustimo,
obeavam da u sve uiniti u tom pogledu.

24. novembar.
Dr Rozen dolazi i javlja da je Blaznavac dobio telegram iz Istanbula, prema kome je
Rusija obeala Porti da e, ako utanae sporazum, osigurati sve njene dosadanje posede,
dakle i Bosnu, od opasnosti sa svih strana (dakle i s nae strane). Protiv ovoga e sada biti
objavljeni energini lanci u Vidovdanu. I Risti je protiv Rusa. U Srbiji jako agituju
protiv vlade. Uvee veeram kod Engelhartovih s Kantakuzenovima.
 346

25. novembar
Piem izvetaj Bajstu u smislu da je raspoloenje srpske vlade sada prema nama
povoljno.258 Piem i Andraiju, saoptavajui mu ono to sam uo od Rozena.

26. novembar
Orekovi dolazi da se oprosti, sutra putuje. Najpre trosmajeru, kasnije, pak, u
Hrvatsku, gde e poeti svoju agitaciju u naem interesu.

27. novembar
Odlazim u Zemun da posetim Kria i njegovu enu. Jedan telegram donosi vest da
je nekoliko lanova engleske vlade podnelo ostavke. Poto su ovi pripadali stranci mira, iz
ovog bi proizlazilo da je rat verovatan.

28. novembar
Odlazim u Ministarstvo, gde po prethodnom dogovoru nalazim zajedno 3
namesnika, s kojima dugo konferiem.
a) Raspravili smo bosansko pitanje. Nadugo sam izloio razloge zbog kojih je nama
u interesu da Bosna bude prikljuena Srbiji. Zatim sam ponovio kao svoj plan sve ono o
emu sam se bio dogovorio s Blaznavcem. Oni najvie ele zaposedanje odmah. Na kraju
smo ovako postavili stvar: ukoliko ne bude rata eleli bi diplomatsku aktivnost koja bi
pripremila teren, a kada bi to bilo zavreno, zaposedanje Bosne od strane srpske vojske, u
kom sluaju bismo mi proklamovali uzdravanje od intervencije, a potajno bismo ih
pomagali novcem i orujem. U tom pogledu izrazio sam svoje gledite da nee biti mnogo
tekoa. U sluaju da izbije rat izmeu nas i Rusije, Srbija neka zaposedne Bosnu, a mi
emo garantovati njen posed posle rata, oni, pak, neka nam osiguraju svoj prijateljski
mentalitet. Primetio sam da zaposedanje ne bi bilo praktino odmah posle objave rata, jer
bi onda Porta jo mogla da alje trupe, nego tada kada turska vojska ve bude zauzeta, a da
bi postojao izgovor mogu u Bosni izazvati ustanak i ui u nju pod vidom odravanja reda
u korist Porte. Izgledalo je da ovo odobravaju. to se tie sklapanja sporazuma s nama, od
toga se Risti, ako se ne varam, pomalo ustee, meutim, prihvatili bi ga kada bi ga
ministar spoljnih poslova potpisao. Pomenuo sam opasnost koja im moe pretiti od strane
Hrvata ako uu u Bosnu i da je Blaznavac u tom pogledu ponudio teritoriju do Vrbasa za
zadovoljavanje Hrvata. Ristiu se ovo, izgleda mi, ne svia i voleo bi kada se ovo ne bi
pomenulo, govorei da e se oni ve s hrvatskom Narodnom strankom o ovome
sporazumeti i da bi u tom sluaju eleli Kotor. Napominjem da mi ba ne elimo uveanje
Hrvatske, ali bi to bilo u njihovom interesu, jer e inae imati muke s Hrvatima. Sve u
ovo saoptiti Andraiju.
b) Pominju kratko stvar s Karaoreviem. Obeavam da emo uiniti sve to je u
 347

naoj moi da bude osuen.

c) U pogledu jurisdikcije prouie moje primedbe.
d) U pogledu eleznice sada se nee nita dogoditi.
Vee provodim kod ikina.

29. novembar
Dolo mi je odobrenje za dve nedelje odsustva, koje sam prekjue traio. Prekosutra
u otputovati. Ruao sam s Vatsonom kod ikinovih. Po povratku kui dugo nisam
mogao zaspati i bavio sam se milju da napustim slubu ne budem li video da Andrai
sledi energiniju politiku. Naime, sudei po listovima, izgleda da e oni popustiti u vanoj
stvari. U tom sluaju, pak, barem u ovom kraju bilo bi uzaludno svako moje nastojanje.
Inae videu ta e rei Andrai, bojim se da se ne varam i da vreme energije za njega jo
uvek nije stiglo.

30. novembar
inim oprotajne posete.

1. decembar
Ujutro polazim iz Beograda. Po podne stiem u Bazja, odakle uvee idem dalje
vozom.

2. decembar
Ujutro stiem u Petu. Poto e mama tek kasnije doi telegrafiem joj da poalje
urbarske papire. Potraio sam Belu Orcija. Kriza izmeu Andraija i Bajsta traje, ali
izgleda da car nee Andraija. Od drugih ujem da su napali Bajsta u Maarskoj
delegaciji, ali da se on veoma veto branio.

3. decembar
Odlazim u Budim da naem Barba. Obeava da e Anger poetkom idue godine
biti naimenovan za vicekonzula. Idue godine moda e i Orekovi dobiti traenih 300
forinti. Govorim s Andraijem, ukratko izlaem stanje bosanskog pitanja. Ne odobrava to
nisam odmah odluno traio od srpske vlade preputanje dela do Vrbasa. Inae, o ovoj
emo stvari jo opirnije razgovarati. Pominje da ga je Halil-bej nedavno pitao, iako ne
ba oficijelno, da li su voljni jo i sada pomagati Turskoj pod poznatim uslovima (ureenje
bosanskog pitanja), to bi ukazivalo na to da Turci poinju da se sprijateljuju s ovom
idejom.
Razgovaramo o ministarskoj krizi. Veoma ga molim da ostavi po strani svaki obzir,
neka obori Bajsta i zauzme njegovo mesto, jer je jedino on (Andrai) u stanju da spase
imperiju. Na to on kae da bi veoma lako mogao da obori Bajsta ako bi pred Delegaciju
 348

istupio s podacima, ali on to ne ini jer nee da se kae da je istisnuo Bajsta sa poloaja.
Ako, pak, Delegacije, koje bi to mogle ne bi oborile Bajsta, onda e on (Andrai)
verovatno podneti ostavku, jer nee da bude odgovoran za Bajstovu politiku.
Pitam Belu Orcija da li e u budet ui onih 4000 forinti koje mi je Andrai obeao
za iduu godinu. O ovome ne zna nita i tako su bez sumnje zaboravili na mene.

4. decembar
inim nekoliko poseta.

5. decembar
Podnosim predstavku Hofmanu, traim orden za svog pisara Ljubenovia. Ovom
prilikom Hofman dugo govori o Bajstovoj politici, nastojei da istakne kako je odlina. Ja
mu, naravno, u svemu dajem za pravo. Teodorovi javlja da e Blaznavac preko dr
Rozena dati da se piu protivturski lanci.

6. decembar
Dobijam od mame urbarske obligacije. Poseujem Deea Silaija i raspravljam s
njim o procesu Karaorevia. Obeava da e doznati ko je u senatu i da e mi biti na
pomoi.

7. decembar
Odlazim Bajstu, ostajem kod njega samo veoma kratko vreme. Izjanjavam se s
divljenjem o dubini njegove politike i o njenim dobrim rezultatima. Molim ga da dozvoli
izvoz ratnog materijala koji je poruila srpska vlada. Ovo unekoliko obeava. Odmah
odlazim Orciju i predajem mu svedoanstva srpske vlade odnosno alitre i patrona.
Obeava da e preduzeti korake u vezi s tim. Odlazim Deeu Silaiju, koji kae da e
Miklo Sabo, predsednik Kralj. Stola, pod sopstvenim predsednikovanjem reiti stvar
Karaorevia. Govorio je s njim i jako mu to stavio na srce. Kae mi da ga posetim.

8. decembar
Odlazim Andraiju. to se tie Granice pitam ga da li u sluaju ako Orekovi
sprovede da se ona sama izjasni jo uvek eli njeno razvojaenje. Odgovara da eli i da se
u tom sluaju nee osvrtati ni na kakva suprotna nastojanja. Za Rauha izjavljuje da nee
biti voljan da ga dalje dri ukoliko se ne opravda od optubi koje su protiv njega
podignute, a tada bi verovatno tamo postavio nekog vojnika kao guvernera, moda
Rozencvajga. Ne izjanjava se odluno o agitaciji koja treba da se sprovede u Bosni, ali
izgleda da se ne bi protivio kada bi se sprovela. to se tie srpsko-bosanskog pitanja
glavnu tekou vidi u onom delu koji bi trebalo da pripadne nama do Vrbasa. O tome e
jo razmisliti, a govorie i sa carem.
 349

9. decembar
Idem da posetim Mikloa Saboa radi stvari Karaorevia. Obeava da e to biti
reeno u januaru. Molim ga da odloi stvar ako ne bi bilo izgleda da bude osuen.
Pominjem da bi Andrai eleo da govori s njim, otii e im bude prouio problem.

10. decembar
Mama i Melisa stiu uvee iz Erdelja.

11. decembar
Predajem Andraiju jedan spis, u kome sam zabeleio glavnije take ugovora koji
treba sklopiti sa Srbijom. Putujem u Be, nosei sobom urbarske papire.

12. decembar
Stiem u Be. Idem u posetu Fedoru Nikoliu, traim od njega 600 frt na zajam, taj
u iznos vratiti do januara. Bankarima Karuti i Herclu dajem nalog za razmenu urbarskih
papira. Poseujem Irmu Groman. Sin mi je dobro i porastao. Idem da posetim Mari
Rabatinski i vee provodim kod nje. Vrlo je lepa kao i uvek, ali se jako ugojila. Ovo
ponovno vienje nije me ni najmanje uznemirilo ni uzbudilo, razgovarali smo kao stari
dobri prijatelji, a da ni jedno od nas dvoje nije osetilo elju da ma i jednom rei evocira
na minuli odnos. Priznajem da sam se radovao to je strast konano umrla u mom srcu.

13. decembar
Karuta mi predaje kupljene urbarske papire. U Ministarstvu poseujem Nikolia,
Vodianera i Depona, zatim se kratko opratam od Irme i od Mari Rabatinski i polazim na
put, uvee, pak, stiem u Petu, gde mami predajem urbarske papire.

14. decembar
Dobijam telegram od Orekovia, javlja da je stigao u Zagreb. Poveravam Gustiju
eneu da ode u Zagreb i kae Orekoviu da doe ovamo, ako moe, jer bih eleo da
govorim s njim.

15. decembar
Svoju menicu kod Reka na 8500 frt. produujem do 15. juna. Govorim s
Andraijem, kae da poto je rat s Rusijom, izgleda, otklonjen, ne treba da sklapamo
ugovor sa srpskom vladom nego samo da damo jedan drugome usmene garantije, inae
sutra e govoriti s carem o ovoj stvari. Sa Bajstom se, meutim, ne moe o ovome
govoriti. Saoptava mi da vlaki knez Karlo hoe da svojoj zemlji da jedan novi ustav s
ogranienjima259 i da svoj poloaj uini nezavisnijim. Rusija e to sigurno podrati, ali mi
 350

emo se protiviti. Pronose se vesti da bi Karlo eleo da se Rumunija proglasi neutralnom,

to Andrai smatra da bi bilo dobro ve i stoga jer bi time prestale vlake agitacije u
Erdelju.

16. decembar
Podnosim molbu naelniku odeljenja Hofmanu radi 50 # tajnih trokova. Dolazi
Gusti ene. Kae da je naao Orekovia, za nekoliko dana e biti ovde. S Gustijem sam
samo malo mogao da govorim jer mu se rodio sin pa je tako bio veoma zauzet.

17. decembar
Od Orekovia dobijam telegram da sutra stie.

18. decembar
Uvee dolazi Orekovi. ekam ga na eleznici. Doneo je pismo od dvojice
graniarskih oficira, stavljaju se na raspolaganje Andraiju. Kaem mu da Andrai eli
dalju agitaciju u Granici. Dalje, da nije voljan da zadri Rauha ukoliko se ne bude mogao
opravdati od optubi podignutih protiv njega i da je govorio s Mihajloviem u pogledu
bosanske agitacije. Orekovi veruje da e uspeti njegovo delovanje. Doneo je sobom jo
jedan spis, u kome su zabeleene elje hrvatske opozicije.

19. decembar
Javljam Andraiju da je ovde Orekovi, govorie s njim.

21. decembar
Govorim s Andraijem radi bosanske stvari. Prihvata je onako kako sam predloio,
samo to se sada ugovor ne moe zakljuiti ve se jedino na toj osnovi moe usmeno
sporazumeti a u sluaju da izbije rat sklopiti u tom smislu ugovor. Ostaje, meutim,
odluno pri tome da se deo koji se prostire do Vrbasa prepusti [Hrvatskoj] 260. Govorio je o
svemu ovome s carem, koji to prihvata. Ako bi u mirno vreme dolo do zapleta Srba i
Turaka, ne samo da emo sami zadrati stav neintervencije nego emo uiniti da i drugi ne
interveniu. Govorio je s Njegovim Velianstvom i u pogledu kartela u vezi s ugovorom
o jurisdikciji, pristaje i na to da se isti brie. Ovlastio me je da prenesem pristanak
Njegovog Velianstva u pogledu Bosne. Bajst, meutim, ne treba da zna nita o celoj
stvari. Izvoz alitre i patrona dozvoliemo kada se budemo mogli sporazumeti.

22. decembar
Razgovaram jo s Orekoviem, koji e danas definitivno govoriti s Andraijem,
zatim se opratam od Orcija i odlazim iz Budimpete.
 351

23. decembar
Ujutro stiem u Bazja, a uvee u Beograd.

24. decembar
inim posete svojim kolegama. Longvort kae da mu izgleda da su namesnici sada
vrlo dobro sa ikinom i da je Rusija moda ponudila novac srpskoj vladi. On to samo
podozreva. Poseujem Ivanoviku. Izgleda da se obistinjuje moja sumnja od pre
izvesnog vremena da je u drugom stanju. Piem dr Galfiju da mi poalje sredstva za
pobaaj.

25. decembar
Ruam kod Engelhartovih.

26. decembar
Ruam kod ikinovih.

27. decembar
Budui da je Blaznavac bolestan, poseujem samo Ristia. Saoptava mi da moje
kolege, izgleda, slute da sam bio gore u nekoj politikoj stvari. Naroito je Engelhart
govorio s njim u smislu da bi sada moda bilo vreme da se uini neto u stvari Bosne.
ikin je, pak, pred jednim srpskim ministrom izjavio da bi Rusija sada bila voljna da
uini neto u vezi s tim pitanjem, meutim, to nije slubeno saoptio. Ja sam ga, pak,
obavestio da su ideje o kojima smo se dogovorili uglavnom primljene i da je i car upoznat
s njima i da ih odobrava, i da e eventualno ugovor potpisati ministar spoljnih poslova.
Sada, poto rat nije iminentan, trebalo bi da se sporazumemo samo u pogledu onih osnova
na kojima bi kasnije bilo kada mogli sklopiti ugovor. Risti je uzeo hartiju i pribeleio
ovo: 1) Za sluaj da Srbija za vreme mira doe u sukob s Portom, obavezuje se da o
ovome izvesti austro-ugarsku vladu, koja e zatim za vreme ovog sukoba ne samo sama
zadrati svoj stav neintervencije nego e uiniti da je i drugi zadre. 2) U sluaju rata. Ako
bi izbio rat izmeu Austrije i Rusije, Srbija se obavezuje da prema nama zadri
prijateljsku neutralnost. Za uzvrat Austrija obezbeuje [Srbiji] po zavretku rata
posedovanje Bosne i Hercegovine i Stare Srbije (granice e kasnije biti utvrene), pod
istim uslovima pod kojima je sada Srbija vezana za Portu. im Srbiji pripadnu njeni
posedi deo Bosne koji se prostire do Vrbasa i Neretve bie prikljuen Austriji. Napred
pomenuta aneksija bila bi izvrena u izvesnom roku po zavretku rata. Ako bi za vreme
rata u pomenutim pokrajinama izbili nemiri, Austrija i Srbija bi ule u njih i svaka bi
zauzela napred pomenute delove (Vrbas, Neretva). Ovo su obuhvatale moje beleke.
Risti je ovima dodao jo sledee: Ako bi Srbija uspela da orujem osvoji pokrajinu onda
e suverenitet [Turske] prestati i Srbija e se proglasiti nezavisnom, a Austrija e priznati
 352

ovu nezavisnost. Na ovo sam mu rekao da ne mogu nita odgovoriti, toliko je sve to novo i
u suprotnosti sa svim to su do sada tvrdili. Sve e to saoptiti Blaznavcu i zatim doi k
meni da se o tome dogovorimo.261

28. decembar
Doao mi je dr Rozen, ali poto je neko naiao nisam mogao da s njim govorim.

29. decembar
Milo Popovi moli neke listove koje bi mogao upotrebiti protiv Rusa. Piem
andoru Okolianjiju da ih nabavi.

30. decembar
Ruam kod ikina.

31. decembar
Dolazi dr Rozen. Ne javlja nita naroito, samo stara pesma da bi se sa Blaznavcem
neto moglo uraditi, meutim s Ristiem teko. Dajem mu 30 #. Vee s vie njih
provodim kod Kampovih gde doekujemo novu godinu.
 353

1871

1. januar
Celo pre podne primam posete.

2. januar
Rozenovi i Kampovi ruaju kod mene.

3. januar
Dobijam vest od Blaznavca da mu je ve toliko bolje da moe da me primi. Odlazim
k njemu, ali nalazim da je jo veoma slab i stoga mu govorim da emo o predlozima koje
sam uinio Ristiu govoriti kasnije, kada ozdravi. Pominje da e, poto je uo da e na
Londonskoj konferenciji biti postavljeno i pitanje ua Dunava, poslati u London
Mijatovia da tamo brani njihove interese i moli me da mu dam pismenu preporuku, to i
obeavam. Za isto me moli i Risti, koga sam kasnije posetio. Govorimo jo o navodnoj
nameri rumunskog kneza Karla u pogledu proglaenja nezavisnosti. Izjavljuje da ukoliko
Rumunija proklamuje svoju nezavisnost, i Srbija e je morati u tome slediti.

4. januar
Piem austrijskom ambasadoru u Londonu grofu Aponjiju preporuku za Mijatovia.

5. januar
Dr Rozen javlja da je graanstvo za poslanika Beograda skoro jednoglasno izabralo
profesora umia, koji nije ba prijatelj vlade, to se, dakle, moe smatrati neprijateljskom
demonstracijom. Dolazi k meni Mijatovi, kome predajem pismenu preporuku.

6. januar
Ruam kod Longvortovih s vie njih.

7. januar
Poseujem Orekovia, koji je stigao pre nekoliko dana. Uskoro e doi kod mene i
tada emo opirnije razgovarati. Prilikom posete Piroancu nalazim kod njega novog
poslanika umia, s kojim se na taj nain upoznajem.

8. januar
 354

Vee provodim kod Marinovievih, poto je kod njih soare.

9. januar
Izvesni Papafi, koji je srpskoj vladi preporuio telegraf nove konstrukcije i na njemu
i radio u Kragujevcu, alio se da nikako ne moe da se sporazume s ministrom vojske i
molio me da u toj stvari interveniem. Odlazim radi toga Blaznavcu, koji obeava da e
stvar ispitati. U isto vreme pominje da je bio kod njega Orekovi i govorio kao da je od
Andraija uo vie stvari u vezi sa bosanskim pitanjem, to je utoliko upadljivije jer oni
imaju obavetenja da je Orekovi bio u Hrvatskoj i tamo nastupao as kao Andraijev
agent, as kao agent srpske vlade. Nastojao sam da dokaem da Andrai nema nikakvu
vezu s Orekoviem, i da ovaj radi ili na svoju ruku ili pod ruskim uticajem.

10. januar
Dr Rozen javlja da je govorio s Blaznavcem, koji je tvrdio da e doi do detaljne
promene ministara. Na ovo primeujem da sam to ve toliko puta uo da u verovati tek
kada budem video. Dolazi kod mene Orekovi. Tvrdi da je siguran za Granicu da e se
izjasniti za razvojaenje. Pisae Andraiju u pogledu poeljnih modaliteta (poto u Peti
nije s njim mogao da o ovome govori u potrebnoj meri). Pominje da je izvesni Altman (o
kome mi je i Andrai govorio) napisao Vonini pismo i obeao mu u Andraijevo ime
8000 forinti subvencije ako u svomu listu bude sledio drugi pravac. Isti taj pisao je i
trosmajeru u smislu da bi Andrai eleo da s njim govori. Ovo je trosmajera uinilo
crvenim kao rak, jer veruje da je Andraiju potreban i Orekovi me moli da pomenem
Andraiju neumesnost ovog postupka.

11. januar
Odlazim Blaznavcu. Govorio je ve s ministrom vojske u stvari Papafija
preporuivi mu da se s njim sporazume. Pominje dalje da se u Bugarskoj jedan
nacionalistiki list izjanjava u proruskom duhu. Dalje kae da je trgovac koji je poruio
patrone stavio predlog da, ukoliko mi ne dozvolimo izvoz, patrone treba uvesti preko
Rusije, to bi njemu, Blaznavcu, bilo neprijatno. Odgovaram da se od nas ni u kom pravcu
ne moe izvesti, ali emo inae izvoz dozvoliti im se sporazumemo o bosanskom pitanju.
im nam, dakle, na ovo odgovore ja u telegrafisati i dozvola e biti data.

12. januar
Vodianer pie da prema izvetaju inenjera Krojtera srpska vlada hoe ozbiljno da se
pozabavi pitanjem eleznice i da je sama gradi. Ima pripremljeno ve milion zlatnika, a
ostalo eli da nabavi u vidu zajma. U Beu, pak, zamolie prusko Poslanstvo da posreduje
kod nae vlade za dobijanje veze. Moli me da ga obavestim kako stoji ova stvar.
 355

13. januar
Budui da je srpska Nova godina inim uobiajene posete. U Konaku mi Mati
saoptava da e Bokovi doi do mene radi dogovora u stvari jurisdikcije. Risti kae
da e moje predloge stavljene u vezi sa bosanskim pitanjem u naelu verovatno prihvatiti,
samo deo koji nama treba da pripadne smatraju prevelikim. Za njega mogli bismo da im
damo Kotor. Uskoro e me o tome obavestiti. Milivoj ponovo govori o hrvatskim
stvarima i o Orekoviu. Kae da je u posedu sporazuma koji je hrvatska Narodna stranka
sklopila s Vagnerom, po kome bi trebalo da se zauzme cela Bosna. A smisao jedne take
ugovora je da Srbiju treba prevariti.

14. januar
Dr Rozen javlja da koliko primeuje ak se i Risti izjanjava u protivruskom duhu.
Poto sam iz novina obaveten da je proces Karaoreviu doao do Apelacionog suda
telegrafiem Andraiju molei ga da paljivo prati ovu stvar.

15. januar
Od Andraija dobijam telegram po kome je Karaorevi osuen na 8 godina, a
Trifkovi i Stankovi na po 4 godine. Presuda je jue izreena.

16. januar
Odlazim Blaznavcu i saoptavam mu telegram. Ve zna, telegrafisala mu je kneginja
Julija. Blaznavac daje ubedljiva uveravanja da e sada u potpunosti agitovati za maarsku
politiku, poto za to postoji potrebna osnova. Moli me da Andraiju izrazim njegovu
zahvalnost.

17. januar
Dolazi dr Rozen, ita lanak koji e o sluaju Karaorevia biti objavljen u
Vidovdanu i veoma je prijateljski prema Maarskoj, a velikim delom je sugerisan od
strane Blaznavca. Po njegovom gleditu ja sada dominiram situacijom. Dobijam telegram
od Bajsta. U njemu mi saoptava da je iz poverljivih ruku dobio jedan ikinov telegram
upuen ruskoj Ambasadi u Beu, u kome javlja da bi se mogle izgladiti razmirice izmeu
Srbije i Crne Gore. ikin je uspeo da privoli Ristia da mu ovaj preda nacrt jednog
ugovora izmeu Srbije i Crne Gore, koji i ostali namesnici odobravaju, te moli da isti
poalje Gorakovu, jer ovaj ugovor moe biti ostvaren samo ako ga ruska vlada odobri. U
ovom ugovoru Srbija i Crna Gora obavezuju se da e na prvi znak sile zatitnice (Rusije)
otpoeti akciju, Crna Gora podbunjivanjem Dalmacije, a Srbija podbunjivanjem junih
Slovena u Austro-Ugarskoj. Ovaj ugovor slui kao potvrda sporazuma sklopljenog 17.
avgusta 1869.262 Ova dokumenta priloena su telegramu u francuskom prevodu. Bajst mi
daje nalog da ispitam ovu stvar. Prilae jo jedan telegram Slavenskog komiteta u Beu
 356

ruskom konzulu u Trstu, iz koga takoe proizlazi da je ruska agitacija u punom jeku. Ne
poriem da je na mene ovo saoptenje neprijatno delovalo. Nisam, dodue, mogao da
znam o tome, jer namesnici sve sami svravaju, ali to dokazuje da sa Rusijom stoje u
tesnijoj vezi nego to sam verovao, iako verujem, sve da je ovaj plan i istinit, da
Namesnitvo hoe samo da iskoristi uticaj Rusije za to da se pomiri sa Crnom Gorom.
Pokuau da oprezno uem u trag ovoj stvari.

18. januar
Risti me je traio, ali nisam bio kod kue.

19. januar
Budui da je Ristiev roendan poseujem ga. Saoptava mi da e mi predati spis
koji su na moj predlog u stvari eleznice jo prolog leta sastavili za nau Vladu, a ije su
uruenje bili odloili usled izbijanja francusko-pruskog rata. Sluaj Karaorevi ne
pominjem, a i on ga ne iznosi. Moda mu se ne svia presuda, poto sada ne moe da grdi
Maarsku.

20. januar
Dolazi kod mene Orekovi i ita pismo koje pie Andraiju i u kome podnosi
izvetaj o svom putu po Granici. Ovo u pismo poslati gore s nekim napomenama.

21. januar
Orekovi ponovo dolazi i predaje svoje pismo s izvesnim izmenama. Dalje me moli
da pitam Andraija da li sigurno moe odrati miting koji namerava da sazove u Granici u
interesu razvojaenja, dalje da li je Andrai voljan da isplati ostatak od 7000 frt iz sume za
agitaciju obeanih 10.000 frt (poto je 3000 frt ve dobio), i na kraju, da saoptim
Andraiju da je neka osoba po imenu Altman u njegovo ime pisala pismo Vonini nudei
mu 9000 frti subvencije ako promeni pravac Zatonika, dalje, slino je pisao trosmajeru
da Andrai eli da ga vidi, to je bilo vrlo netaktino jer sada trosmajer veruje da je
potreban Andraiju.

23. januar
Dr Rozen javlja da mu je Risti saoptio da su dva crnogorska lica, pop Matanovi i
serdar Ramadanovi doli u selo [neitko] da ga pridobiju da se digne na ustanak, ali su
Turci ovaj plan osujetili. Ovom prilikom Risti se nije povoljno izrazio o crnogorskom
knezu. Raduje se to je Karaorevi osuen ali e dati nalog da se pie u Jedinstvu tek
posle presude vrhovnog suda. Dobijam dokument o eleznici s Matievim potpisom.

24. januar
 357

Odlazim Blaznavcu:
a) Govorimo o stvari eleznice. Pitam ga da li je istina da hoe da zidaju prugu o
svom troku. Kae da u blagajnama ima, dodue, 700.000 #, ali oni su potrebni u druge
svrhe, moda bi se jo 1 milion mogao dobiti od naroda, ali na to sada ne misle i ni u kom
sluaju dotle dok pitanje eleznike veze ne bude reeno.
b) Upuujem mu pitanje u stvari ikina, itajui mu one take navodnog ugovora
koje se odnose na zatitu Rusije i podbunjivanje Dalmacije i Hrvatske. Blaznavac
najiskrenijim licem i najodlunijim glasom izjavljuje da ovo nije istina i da mi u vezi s tim
u svako doba moe mirno pogledati u oi. Ne porie da su pregovarali s Crnom Gorom
radi izmirenja, ali ne na ovim osnovama i ne posredstvom Rusije a to to su pregovori
ostali bez rezultata moe se pripisati ba Rusiji. On veruje da je dokument koji se nalazi
u mojim rukama (ono to sam njemu ve naveo samo su najupadljivije take od mene
sainjenog nemakog prevoda, a ikinov telegram nisam pokazao nego samo pomenuo)
isfabriciran od strane ikina i dostavljen meni u ruke da bi se time posejalo nepoverenje
izmeu mene i Namesnitva. (Naravno, ja sam stvar predstavio tako kao da sam ovde u
Beogradu dobio te spise, i to iz izvora koji je blizak ikinu.)
Da bih se donekle uverio ta je na stvari, odmah sam otiao Ristiu. Trebalo je da
neko vreme ekam u dvorani pa sam video kroz prozor kako iz Blaznavevog stana dolazi
jedan andarm s pismom u ruci i ide pravo prema Ministarstvu. Risti se meutim pojavio
i ja sam mu, isto kao i Blaznavcu, izloio stvar. Upravo je hteo da odgovori kada je uao
Gavrilovi i predao mu pismo. Risti ga je preuzeo i, poto je od kneza, zatraio od mene
doputenje da ga proita, pogledao u njega, nije moglo imati vie od nekoliko redova, jer
tek to ga je pogledao ponovo ga je strpao u dep. Znao sam da je pismo od Blaznavca i
da se odnosi na gore pomenutu stvar. Zatim je odgovorio isto kao i Milivoj, i njegove rei
na francuskom bile su: Ce projet de convention est une invention, un mensonge. [Ovaj
projekt konvencije je jedna izmiljotina, jedna la.]
I on je rekao da pregovaraju s Crnom Gorom, ali o tome nee odgovoriti, na to sam
primetio da to i ne elim jer to nije moja stvar. Mene zanima samo napred pomenuto
pitanje, jer izgleda da je nastalo upravo u vreme kada sam im stavio svoj predlog u
pogledu Bosne. Ako se ne varam, Risti je bio malo zbunjen i na osnovu toga doao sam
na pomisao da je cela stvar moda njegova privatna intriga bez Milivojevog znanja, iako
upozoravajue pismo potonjeg nije moglo a da ne pobudi izvesno podozrenje. U pogledu
izvora iz kojeg mi je spis doao Risti je jo nastojao da sumnju prebaci na hrvatsku
Narodnu stranku, na ovo sam, meutim, primetio da je telegram bio napisan veoma
korektno i da izvor nije srpski nego pre ruski.
b) Risti je govorio o jednom Bajstovom telegramu upuenom meni i mom
bukuretanskom kolegi, koji se objavljuje u dopunskoj svesci Crvene knjige i koji sadri
izvesnu pretnju ovim pokrajinama i vrea njihov nacionalni ponos, pa je dodao da je ovo
ovde izazvalo veoma rav utisak. Nastojao sam da pokaem da taj telegram nema nikakav
 358

znaaj i da im ga iz tog razloga nisam saoptio. 263 Uvee odlazim Milovukovima, gde je
bilo plesno vee.

25. januar
Piem Bajstu izvetaj o pitanju ugovora s Crnom Gorom, ne pominjui, dodue, da
sam razgovarao s namesnicima, rekavi samo toliko da meni izgleda da takav ugovor ne
postoji i da je on ili ruska manipulacija da nas zavede ili, ako ipak ima neku osnovu, onda
je Ristieva privatna intriga.

26. januar
Piem izvetaj Bajstu u stvari eleznice. 264 Uvee sam bio kod Simievih na plesnoj
veeri.

27. januar
Posle vie pisama i telegrama dobijam od Galfija traeno sredstvo za pobaaj i
predajem ga Ivanoviki.

28. januar
Dr Rozen javlja da se rav uticaj Bajstovog telegrama ve oigledno pokazuje u
jednom lanku sugerisanom od strane Ristia i objavljenom u Jedinstvu.265 Vidovdan e
takoe objaviti o ovome lanak, koji e, meutim, praviti razliku izmeu maarske i beke
politike. ita mi ovaj dobro napisani lanak koji je Milivoj sugerisao. Piem izvetaj
Andraiju. aljem mu Orekovievo pismo s primedbama, dokumenta o eleznici i prepis
izvetaja koji sam poslao u Be u stvari ugovora s Crnom Gorom. Pominjem rav utisak
Bajstovog telegrama. Poto je izvoz ratnog materijala u neutralne zemlje ve slobodan,
molim ga da dozvoli izvoz patrona itd. za srpsku vladu. Pominjem dobar utisak presude
Karaoreviu i drugovima i molim da nastoji da i vrhovni sud tako presudi. 265a

29. januar
Ministar pravde Ili podnosi ostavku i njegovo mesto zauzima Veljkovi. List
Budapeti kezlenj donosi vest da je prihvaena ostavka bana Rauha i da je naimenovan
Bedekovi.

30. januar
Dr Rozen javlja da je govorio s Ristiem o Bajstovom telegramu. Izjavljuje isto to i
Jedinstvo, samo istie da se ja ponaam veoma taktino. Joanini se vraa posle tri
sedmice odsustvovanja. Odmah ga poseujem. Njegova ena ostaje u Bernu i nee vie ni
dolaziti ovamo.
 359

31. januar
Stojan Bokovi pita kada moe doi k meni da razgovaramo o jurisdikciji.
Rezerviem za njega preksutranji dan.

1. februar
Odlazim Orekoviu, ve zna da je Rauh odstranjen. Sada e, po njegovom
miljenju, biti mnogo lake da se radi jer je Bedekovi poten ovek, koga sve stranke
potuju.

2. februar
Bokovi dolazi, preraujemo polovinu nacrta. Neke sitnice je srpska vlada
prihvatila, ali su glavne stvari ostale nedirnute. Kasnije emo opet nastaviti razgovore.

3. februar
Idem u posete.

4. februar
K meni dolazi Blaznavac. Glavni predmet razgovora ini, naravno, Bajstov telegram.
Kae da je to njemu lino vanredno neprijatno, jer mu oteava, ak skoro potpuno
onemoguuje rad na uvrenju dobrih odnosa s nama, poto je revolt u celoj zemlji
golem. Dodaje da Rusi nikada ne bi mogli uiniti neto to bi toliko koristilo njihovim
interesima kao Bajstov telegram. Priznajem da je telegram vanredno neprijatan, da je
nezgodno to je napisan, ali nastojim da ga uverim da iako Bajst i pie telegrame u stvari
se ne deava ono to on hoe, car je potpuno pridobijen za politiku koja Bosnu namenjuje
Srbiji. U novinama itam da je Stratimirovi interpelisao Andraija u Parlamentu zbog
Bajstovog telegrama. Odmah Andraiju ifrovano telegrafiem u smislu da on svojim
odgovorom moe velikim delom popraviti rav utisak, naroito ako istakne
neintervenciju. Kasnije idem u kasino na bal.

5. februar
Ostajem ceo dan kod kue.

6. februar
Piem Bajstu izvetaj o dejstvu njegovog telegrama. Dodue obazrivim izrazima, ali
mu kaem da to moe imati veoma rave posledice. 266 Dolazi mi Orekovi i donosi
jedan lanak u Zatoniku koji govori o Bedekoviu i ve je mnogo blai. Moli me da
pomenem Andraiju da uine neto za ivkovia (predsednik Banskog stola), koji bi kao
Srbin mogao da u potrebnoj meri predstavlja protivteu srpskim agitacijama u Sremu.
 360

7. februar
Piem izvetaj Andraiju i aljem mu prepis svog izvetaja Bajstu, te mu pominjem
stvar sa ivkoviem.266a Jue su novine donele vest da je baron Joef Etve umro 2.
februara. Uvek se blagonaklono ponaao prema meni, alim ga.

8. februar
Najvei deo dana provodim kod kue.

10. februar
Dolazi mi Longvort i raspituje se ta je moje gledite odnosno pitanja Dunava.
Odgovaram da u tom pogledu nita ne znam slubeno, te tako mogu da govorim samo o
vestima iz novina. Po njemu, Namesnitvo eli komisiju pribrenih zemalja.

11. februar
Dobijam od Bajsta ifrovan telegram s uputstvom da privolim srpsku vladu da
prestane da se odupire naim predlozima, jer se na to upravo oslanja turski poslanik i time
motivie svoj otpor. Kroz nekoliko dana dobiu potrebna razjanjavajua dokumenta.
Istovremeno najavljuje telegram kojim se objanjava okrunica od 23. novembra. Uvee
uestvujem na balu Natoevievih.

12. februar
Kantakuzen saoptava sadraj telegrama koji je stigao iz Bukureta, po kome je
Kamara velikom veinom izglasala lojalnost knezu i tako e ovaj verovatno ostati.

13. februar
Idem u posete.

14. februar
Bokovi ponovo dolazi i nastavljamo pregovore o konverziji jurisdikcije, ali ih ne
moemo zavriti.

15. februar
Pozivam dr Rozena i pitam ga da li je istinita vest u Vidovdanu da je Hristi predao
Porti memorandum o ustupanju Bosne. Odgovara da to nije istina, kao ni ona novinska
vest da se Hristi na jednoj veeri izjasnio o bosanskom pitanju i da je zbog toga
interpelisan od strane velikog vezira. Rozen, dalje, veruje da s Crnom Gorom ne postoji
nikakav ugovor, ta vie da su u neprijateljstvu kao i ranije. Dalje, da su dogaaji u
Vlakoj neprijatno pogodili ovdanju vladu, jer strahuju da e ruski uticaj nadvladati,
stoga ele da ostane knez Karlo. Novi poslanik umi napisao je jednu brouru u kojoj se
 361

trudi da dokae da kapitulacije nemaju obaveznu snagu po Srbiju i da stoga strani podanici
treba da plaaju optinski porez. Po dr Rozenu, Risti se o tome izjasnio u smislu da bi se,
dodue, protiv kapitulacija moglo mnogo rei, ali su obiaj i praksa tako stari da se na
ovako jednostavan nain ne moe raskinuti s njima. Odlazim Ristiu. Razgovaram s
njim o tobonjem memorandumu koji je Hristi predao Porti. Kae da ovakav
memorandum ne postoji. Dalje govorimo o pitanju Dunava (samo uopteno, poto jo ne
poznajem ovo pitanje). Rezultat naeg razgovora: Srbija ne odstupa od komisije pribrenih
zemalja. U vezi sa umievom brourom primeujem: to se tie optinskog poreza
smatram da bi bilo pravedno da ga plaaju i stranci, samo se to ne moe tako jednostrano
narediti, jer bi takav postupak doveo do veoma neprijatnih komplikacija. On na to
odgovara da optina u ovoj stvari ne moe nita da odluuje, reenje u tom pogledu i
onako zavisi od vlade. Stigle su depee koje je Bajst najavio u svom telegramu. Kod
Marinovievih je soare na koji i ja odlazim.

16. februar
Provodim veliki deo dana u prouavanju jue dobijenih depea, ija sadrina je: 1)
Evropska komisija se produuje na 12 godina s delokrugom do Braile. 2) Pribrenu
dravnu komisiju mi u principu podravamo, ali ona se sada ne aktivira, ve bismo samo
eleli da mi otklonimo prepreke u erdapu, o naem troku ali u saglasnosti s pribrenim
zemljama. Ovom poslednjem predlogu protivi se turski poslanik pozivajui se na Srbiju,
elei da pribrena komisija odmah dejstvuje i da odlui o sprovoenju radova na Dunavu.
Druga depea koja se odnosi na okrunicu od 23. novembra vrlo je prijateljski
napisana.267 Poto prakovi koje je Galfi poslao nisu koristili, ponovo sam mu bio pisao i
danas sam dobio nove prakove, koje sam odmah predao Ivanoviki.

17. februar
Odlazim Ristiu. 1) itam mu depeu koja objanjava cirkularno pismo od 23.
novembra, on je, izgleda, s njom veoma zadovoljan. 2) Iznosim mu pitanje Dunava i svim
moguim razlozima nastojim da dokaem da je po njih povoljno ako se prikljue naem
predlogu. Iako se ne izjanjava odreeno, ve vidim da to nee uiniti. Napominjem da
ako ostanu pri svom protivljenju to otprilike nije nita drugo nego nepoverenje prema
nama. Slino razgovaram i s Blaznavcem o oba pitanja. Obeavaju da e stvar razmotriti i
sutra e dati odgovor.

18. februar
U naoj katolikoj koli odrani su ispiti, kojima sam i ja prisustvovao. Po podne
dolazi kod mene Risti u vezi sa pitanjem Dunava. Pre svega odluno izjavljuje da se
njihovo ustezanje ni najmanje ne zasniva na nepoverenju prema nama, samo to se ne
mogu odrei prava zajemenog Pariskim ugovorom (komisija pribrenih zemalja), a
 362

smatrali bi naroito opasnim presedanom kada bi sada konferencija odluivala o radovima

na Dunavu, to je jedino atribut komisije pribrenih zemalja. Napominjem da se ni mi ne
odriemo komisije pribrenih zemalja i da ni mi neemo da konferencija odluuje o
radovima, ali je to trebalo pomenuti u naim predlozima kako bismo zatim mogli traiti
pravo ubiranja carine, to zavisi jedino od konferencije. Na ovo primeuje da to
konferencija moe i uopteno da uradi, na taj nain to e izrei da e se u sluaju ako
komisija pribrenih zemalja donese odluku o radovima, moi ubirati carina od brodova
koji prolaze kroz erdap. Ovo mi on predaje i u vidu male pismene beleke. Posle toga
pitam ga da li bi, ako se njihova elja ostvari te bi trebalo da komisija pribrenih zemalja
odlui o radovima, bili voljni da snose trokove koji na njih otpadaju. Na ovo odgovara da
drava to nije u stanju i upravo zbog toga ne mare ako radove izvri neko drugi. Tada ga
pitam da li mi ve sada, za sluaj ako se komisija sastane kako oni ele moe jamiti da e
glasati za izvoenje radova. Na to kazuje da sada ne moe odgovoriti, jer je to veoma
vano pitanje, na to ja primeujem da se tako moe vrlo lako desiti da oni uopte budu
protiv radova. Na kraju izraavam svoje aljenje, ne bez izvesne ironije da su oni ti koji
Portu najvie pomau, tavie, oni su ti koje Porta koristi kao izgovor i, verovatno, samo
kao sredstvo. Nastoji da me umiri govorei da se sigurno moemo sporazumeti, na to ja
primeujem da, naalost, izgleda da ne moemo. Odmah kratko telegrafiem Bajstu
rezultat. Piem i izvetaj, izlaui u njemu gledite da srpska vlada uopte ne bi bila voljna
da se erdapski tesnac eksplozijom proiri, verovatno iz straha, i ne bi elela da neko drugi
izvede ove radove iz zavisti poto ona sama nije u stanju da za ovo doprinese i najmanju
rtvu.

19. februar
Dr Rozen dolazi k meni i govori o pitanju Dunava. Sigurno ga je poslao Risti da
dozna to mislim. Upravo mu zato izlaem celu stvar onako kako jeste, razlaui kakav su
promaaj napravili Srbi s trgovakog, dalje s politikog gledita, naroito to su pred licem
Evrope istupili kao sredstvo Porte. Rozen kae da se vlada sada jako ljuti na Vlaku jer je,
uprkos datom obeanju, ostavila na cedilu i nikoga nije poslala u London. 268 Bajstovo
telegrafsko objanjenje naroito se svidelo Ristiu. Blaznavac bi eleo da se vie iznese
pred javnost. Dr Rozen veruje da je mitropolitovim posredovanjem dolo do zblienja
izmeu Blaznavca i ikina i da je verovatno da je ruska ruka imala udela i u pitanju
Dunava.

20. februar
Sreem se s Orekoviem, koji kae da je prema privatnim obavetenjima pukovnik
Kenig podneo ostavku, to ukazuje na to da e Granica stvarno biti razvojaena, poto je
do sada u Ministarstvu rata on bio glavni protivnik razvojaenja. Prireujem ruak, na
koji pozivam konzularni kor.
 363

21. februar
Bajst mi daje telegrafsko uputstvo da ponovo pokuam da srpsku vladu privolim na
poputanje u pitanju Dunava.

22. februar
Telegrafiem Bajstu da sam u svom izvetaju od 18. napisao razloge zato Srbija
nee da se prikljui naim predlozima. Bajst telegrafie da moj izvetaj od 18. jo nije
stigao i da samo pokuam da srpsku vladu privolim na poputanje. Doznajem da je
ovamo stigao jedan crnogorski vojvoda po imenu Plamenac, i da e ostati ovde 810 dana.

23. februar
Dolazi dr Rozen i javlja da je iziao prvi broj crnogorskog lista pod naslovom
Crnogorac, i doneo je lanak u kome se zalae za slogu sa Srbima. On (Rozen) dobio je
uputstvo da na ovo odgovori u slinom smislu. Dalje kae da je u Crnoj Gori poetkom
ovog meseca odrana pod kneevim predsednitvom skuptina serdara, na kojoj je
odlueno da se brojno stanje vojske udvostrui. Ovo se sigurno dogaa pod uticajem
Rusije. Porta naoruava Turke u Skadru i u Prizrenu. U Carigradu srpska vlada pomae
ruska nastojanja u pitanju bugarske crkve, donekle protiv elje Bugara, jer Srbi ne bi eleli
da se Bugari crkveno odvoje i da se tako nezavisno konstituiu. Dr Rozen veruje da su se
namesnici pribliili ruskoj politici i to bi se najvie moglo pripisati dobrim odnosima koji
izgleda postoje izmeu Porte i Rusije. Pozivam Rozena da se raspita o ciljevima
Plamenevog dolaska ovamo.
Odlazim Ristiu (gde nalazim i Blaznavca) da pretresemo pitanje Dunava. Iznosim
sve mogue dokaze da bih privoleo njih da promene gledite. Oni, meutim, ostaju pri
tome da se ne mogu odrei prava koje im je zajemila Evropa, ali izjavljuju da ako se
komisija pribrenih zemalja bude sastala nee u naelu biti protiv radova na Dunavu.
Kada ih, meutim, pitam da li mogu ve sada da nam jame da e u toj komisiji odluno
glasati za izvoenje radova odgovaraju da to sada jo ne mogu da kau. Za vreme naeg
dvoasovnog razgovora uverio sam se u to da oni zapravo ne ele radove na Dunavu: 1)
jer se boje da e Dunav time biti otvoren za tursku flotu i 2) jer oni sami usled siromatva
zemlje ne mogu uestvovati u radovima, a ne ele da ih neko drugi izvede poto bi na
osnovu toga izvoa raspolagao renom policijom i ubiranjem carine.

24. februar
Ukratko telegrafiem Bajstu rezultat svojih nastojanja. Piem Bajstu izvetaj o svom
poslednjem pokuaju uinjenom u pitanju Dunava.

25. februar
 364

Dolazi dr Rozen i javlja:

a) Obaveten je da Plamenac nema specijalnu politiku misiju, doao je da poseti
decu koja su kod dr Milana Jovanovia. Hoe da ovde kupi topove za Crnu Goru.
b) Dr Rozen je govorio sa ikinom, koji bi eleo da izmeu Crnogoraca i Srba
doe do prijateljske sloge, ali se u potonje ne moe mnogo pouzdati. Risti je i pred njim
(ikinom) izjavio da nisu u Carigradu predali memorandum o bosanskom pitanju, ali da
bi u ovoj stvari trebalo neto uiniti i pitao koliko mogu raunati na Rusiju. ikin je
odgovorio da e Rusija uvek podrati nastojanja Srba, ali ne moe preduzeti u ovom
pitanju nikakvu inicijativu, jer bi time izazvala protiv sebe evropsku koaliciju.
c) Mijatovi je telegrafisao da je ruski ambasador u Londonu Brumov izjavio pred
njim da je Rusija veoma zadovoljna dranjem Srbije u vezi sa pitanjem Dunava.

26. februar
Idem peice s Engelhartom i jo nekolicinom drugih u Rakovicu i natrag. U
Topideru nam se prikljuuju Engelhartova ena i Ivanovika i zajedno dolazimo peice
kui.

27. februar
Dolazi dr Rozen i javlja:
a) Obaveten je da je nekoliko dana po Plamenevom dolasku ikin proitao jednu
notu, koja je, meutim, potpisana samo od strane efa azijatskog departmana, u kojoj se
Srbiji daje kao dobar savet da stupi u srdano prijateljstvo sa Crnom Gorom. Ovo Rozen
zna od jednog inovnika, koji je navodno video ovu notu.
b) to se tie pitanja Dunava, Risti kae da oni ne mogu popustiti, jer je pravo na
njihovoj strani. Na primedbu dr Rozena da moda nije uputno naljutiti Austriju poto s
Rusijom ne stoje najbolje, odgovorio je da su od pre godinu dana u veoma dobrim
odnosima s ikinom, mada nikada ne mogu ruskoj politici dozvoliti takav uticaj kao
ranije, jer ako danas nareuje ruski konzul, sutra e se, moda, morati primati nareenja
od austrijskog konzula. Da bi dokazali da ele dobre odnose hoe da ispune elju Rusije
da se prijateljski ophode prema Crnoj Gori; u ovom pogledu oni su uvek bili iskreni, ali je
upravo Rusija agitovala protiv njih u Crnoj Gori. Moda e ak poslati nekoga s
Plamencem u Crnu Goru. to se tie bosanskog pitanja, Rusija trenutno preporuuje mir,
barem dotle dok se ona sama sasvim ne spremi, kako ne bi pre vremena izazvala protiv
sebe ostale sile.
c) Vlaka je izjavila srpskoj vladi da nju pitanje Dunava ne zanima, da zato nee
uiniti nikakve korake u tom pogledu i da se potpuno miri s odlukama konferencije. Zbog
toga se ovde jako ljute i o tome e pisati u listovima. Odlazim Orekoviu i raspitujem
se o Plamencu. Veruje da je doao samo zato da dobije novac i moda e dobiti nekih
1000 #. Inae je Plamenac ministar vojske u Crnoj Gori. Vee provodim kod
 365

Engelhartovih s Kampovima i Ivanovikom.

28. februar
ujem da je na srpsko-bosanskoj granici bila krvava tua izmeu Srba i Turaka.
Molim Longvorta da se raspita kod Blaznavca o ovom sluaju i da li ga Srbi nisu namerno
izazvali.

1. mart
Piem Beli Orciju izraavajui gledite da poto se srpska vlada protivi uklanjanju
eleznih vrata naroito zbog toga jer se boji turske flote, moda bi se ovaj razlog mogao
iskoristiti da se Porta privoli na poputanje.

2. mart
Dolazi mi jedna zgodna devojka i donosi iniju slatkog kao i jedno pismo bez
potpisa, navodno od umike. Pisac pisma me moli da primim ovu poiljku kao znak
ljubavi, da nikome o ovoj stvari ne govorim i da odgovorim s nekoliko redova. Pitam
donosioca ko je, odgovara da je Sofija Petrovi, umikina sestra. Kaem joj da neu
pisati, samo se usmeno zahvaljujem. Zatim saoptavam celu stvar Teodoroviu,
poveravajui mu da se raspita o dotinoj, jer ne znam ne krije li se iza ova stvari neka
druga intriga, poto sam umiku samo jedanput video. Ruam kod ikina.

3. mart
Dolazi dr Rozen. Pitam ga ta zna o sukobu na granici. Ne zna nita ali i ne veruje da
bi imao neki znaaj. uo je da e Markovi, Mati i Panta Jovanovi podneti ostavku,
umesto ovog poslednjeg ministar bi bio Ceni, a umesto Markovia ikin predlae Zaha.
Dalje kae da je Plamenac dobio od vlade 6000 #. Piem Bajstu izvetaj o Plamencu i
o ostalim ruskim nastojanjima.

4. mart
Piem Andraiju i molim ga da odlui u pogledu stvari Orekovia, pitajui ga, dalje
ta da uradim u vezi sa bosanskim pitanjem, poto srpska vlada ne odgovara na na
predlog. Preporuujem ili da kategoriki traimo odgovor da ili ne, ili da ako Andrai iz
bilo kojeg razloga ne bi hteo da pokree ovu stvar jo ekamo. 268a Pronose se vesti o
ministarskoj krizi odnosno Matia, Markovia i Jovanovia.

5. mart
Dr Rozen javlja: a) Razmena telegrama izmeu nemakog i ruskog cara proizvela je
kod srpske vlade utuenost. Risti je izjavio da naspram ovih izjava ne mogu da urade
 366

nita drugo osim da ostanu mirni. b) List petrogradske berze opet donosi veoma otar
lanak protiv Srbije, zbog kojeg je Blaznavac sav ogoren, kau da je rekao: Ako je Rusija
protiv nas to nam je poslala na vrat Plamenca? Inae, to se ovog potonjeg tie, novac e
mu dati ali nee dozvoliti da budu prevareni. c) Musurus-paa je u Londonu veoma
laskavo i s mnogo pohvala govorio s Mijatoviem.

6. mart
Saznajem da su uenici Velike kole, kada je rektor hteo da im uvede jednog
profesora koga je ministar naimenovao protiv volje profesora, poeli da galame i zvide i
napustili dvoranu. Slino su i uenici Bogoslovije demonstrirali protiv posta, a i u
Vojnoj akademiji kao da je bilo nekih nereda. Glumci su obustavili predstave, jer je
direktor (s odobrenjem ministra) hteo da uvede vanredno stroga i smena pravila o redu.
Sve ovo je, iako neznatan ali ipak jasan znak rastueg nezadovoljstva.

7. mart
Dr Rozen javlja: Blaznavac je jo uvek veoma ljut zbog ispada ruskih listova.
Odnosno Plamenca izjavio je da on (Blaznavac) nikad nije simpatisao Crnu Goru i ideju
slovenstva, i od Plamenca zahteva samo to da se Crna Gora ne d obmanuti od Rusije i
da ne uvue Srbiju pre vremena u akciju. ikin kao da je izjavio da je Crna Gora samo
jedan odlomak269 ali da raspolae s mnogo snage za ostvarenje srpske ideje, na to je
Blaznavac, navodno, odgovorio da je to smeno.
b) Prema Mijatovievim izvetajima on je u svim krugovima Londona naiao na
velike simpatije prema Srbiji. Jedan dravnik na visokom poloaju (verovatno Granvil)
izjavio je pred njim da Engleska od namesnika trai jedino samostalnu politiku, inae
Englezi iskreno ele osloboenje hriana. Dolazi k meni Bokovi i sad pretresamo do
kraja konvenciju o jurisdikciji. Verujem da od toga nee biti nita.

8. mart
Vee provodim kod Engelhartovih.

9. mart
Dolazi mi Orekovi i kae da je Zatonik objavio lanak protiv razvojaenja
Granice, na ovo e on odgovoriti, ovdanji listovi to nee da prime, ali e poslati u Srpski
Narod.270Ako ovaj lanak bude objavljen upozoriu Andraija na njega. Kae jo da su
namesnici zaprepaeni vestima koje signaliziraju uzdizanje reakcije u Austriji, pa su
izjavili da su protiv nje spremni da Maarsku i efektivno pomognu, jer se niega ne boje
toliko kao jedne centralizovane Austrije.

10. mart
 367

Bela Orci pie da je izmeu Turske i Rusije zaista dolo do zblienja, emu je razlog
uglavnom taj to je Andrai pred Halil-bejom otvoreno izrekao da se spas Turske moe
nai samo u ustupanju Bosne. Zbog toga je sada veliki vezir veoma nepoverljiv prema
nama i slua obeanja Ignjatijeva. Odgovaram Orciju i pitam da li je istina da se i mi
pribliavamo Rusiji i ta je uraeno u pitanju Dunava. Proke me obavetava da je traio
od Bajsta ovlaenje da u stvari eleznice moe podrati elje Srba. Engelhartovi,
Kampovi, Ivanovika i ja idemo amcem u Topider.

11. mart
Poto je stvar s glumcima ureena, predstave e sutra poeti. U koli jo traju neredi,
dva uenika su uhapena.

12. mart
Dr Rozen javlja da su namesnici zamolili ikina da telegrafie ruskom ambasadoru
u Londonu da podri gledite Srba u pitanju Dunava, ikin je ovo uinio, meutim
odgovor je glasio da su simpatije Rusije, dodue na strani Srbije, ali sada kada Austrija
poputa ruskim zahtevima Rusija se ne moe protiviti austrijskom predlogu. Italija je
jednostavno odbila da podri srpsko gledite, kao suprotno napretku. Nemaka je
podravala Austriju. Pri svemu tome austrijski predlog se nasukao na protivljenju Porte i
sada su namesnici ponosni na svoju pobedu, utoliko to im je u poslednjem trenutku
uspelo da pridobiju i Vlaku, iji se poslanik pojavio u Londonu i izjasnio u slinom duhu
kao i srpski. Ovaj trijumf istonih naroda, kako ga Risti naziva, sada hoe da oglase i u
novinama. Po podne idem s drutvom u Topider.

13. mart
Veeram kod ikinovih.

14. mart
Posetio me general Kri. Dobijam ifrovan telegram od Bajsta, po kome je
Konferencija u Londonu produila Dunavsku evropsku komisiju na 12 godina s istim
delokrugom, potvrdila neutralnost ua Dunava, izvoenje radova na Dunavu prepustila
sporazumu pribrenih zemalja i dozvolila ubiranje carine. Stoga e naa vlada uskoro
staviti predlog pribrenim zemljama u pogledu radova na erdapu. To treba da saoptim
srpskoj vladi i da je navedem na povoljno reagovanje.

16. mart
Odlazim Ristiu i poto sam mu saoptio Bajstov telegram pitam ga kako e primiti
nau ponudu, dodajem da se nadamo da je nee jednostavno odbiti. Odgovara da e nau
ponudu prouiti s velikom panjom i nepristrasno, bez ikakvih predubeenja, a u naelu
 368

nisu protiv radova. Risti je jo pomenuo da e kroz nekoliko dana odgovoriti na predlog
koji sam stavio u bosanskom pitanju, i molio me da ne verujem kako bi oni hteli da utke
preu preko ove stvari. Piem kratak izvetaj Bajstu i Andraiju pominjui svoj razgovor
s Ristiem, ali izraavajui istovremeno svoje gledite da e Srbija uiniti sve da osujeti
radove. Andraiju jo pominjem ono to je Risti rekao u pogledu Bosne i molim od njega
uputstvo.

17. mart
Bela Orci pie da turska vlada nije voljna dati Srbiji i Vlakoj jednako pravo u
komisiji pribrenih zemalja i tako su Srbi, verovatno, dobro naseli to su protiv nas
pomagali u Londonu elje Porte. Zblienje i prijateljstvo izmeu Rusije i Turske je
izvesno. to se tie naih odnosa, Lonjai bi eleo da obori Andraija i da doe na
njegovo mesto. Nije nemogue pribliavanje prema RusijiPruskoj i u tom bi sluaju
nastao jedan etvorni savez: AustrijaRusijaNemakaTurska.

20. mart
Dr Rozen javlja da su namesnici poslali u Carigrad uputstvo svom agentu da nastoji
izdejstvovati da Porta primi Srbiju u dunavsku komisiju s jednakim pravom glasa. Nadaju
se, naime, da e Porta to uiniti, a ako ne bi uinila onda oni ne bi uzeli uea u Komisiji.
Risti ali to je zbog pitanja Dunava dolo meu nama do izvesnog ohlaenja. U
pogledu eleznice kae da nameravaju vrlo odluno da postupe i samo ekaju da ih mi
pozovemo. Joanini je stigao posle tri nedelje odsustva. Neto kasnije odlazim s njim i s
Vatsonom u Zemun, poseujem generala.

21. mart
U vezi sa dogaajem na Velikoj koli vlada je otpustila dva profesora, Bokovia i
Pavlovia, koji su optueni za podbunjivanje uenika.

22. mart
Orekovi dolazi k meni i kae da su namesnici veoma uplaeni u vezi sa procesom
Karaorevia, budui da su uli da e stvar uskoro biti razmatrana pred najviim sudom i
da je ministar pravde toboe izjavio da u ovom procesu maarski sudovi i ne mogu da
sude, dalje da je Karaorevi namenio 30.000 frt za potkupljivanje suda. Poto se
Karaorevi sada sa celom porodicom nalazi u Beu namesnici se boje i toga da e beka
reakcija usvojiti stvar kao svoju i dejstvovati u tom smislu da se Andrai ne protivi
osloboenju. Zato su ga namesnici poslali kod mene da sazna moje gledite, zatim su ga
pozvali da pie o ovoj stvari Andraiju, meutim, izgleda da bi najvie voleli kada bi on
(Orekovi) lino otputovao u Petu. Odgovaram da ministar pravde nije mogao dati takvu
izjavu kao to kau, jer je on sam naredio pokretanje procesa. Potkupljivanje ne smatram
 369

moguim, inae neka to pokuaju namesnici sa svoje strane. Ne savetujem da Orekovi

pie o ovoj stvari Andraiju, to inae ni on sam nije hteo da uini, a to se tie moje
intervencije u tom pogledu sada ne mogu nita da kaem, jer posle onog dranja koje je
srpska vlada zauzela u pitanju Dunava ne usuujem se da kod svoje vlade preduzmem
korake u njihovom interesu. Orekovi obeava da e se izjasniti u ovom smislu, neka se
malo uplae. Inae to se njega (Orekovia) tie, smatram da bi bilo dobro kada bi otiao
u Budim da govori s Andraijem u vezi s pitanjem Granice. Dobijam telegram od Bajsta,
saoptava da prema izvetaju naeg ambasadora u Petrogradu izgleda da e Rusija
pomagati Portu u njenom zahtevu da agenti Srbije i Vlake u komisiji pribrenih zemalja
ne bi imali odluujue ve samo savetodavno pravo glasa i poverava mi da ovu okolnost
oprezno saoptim srpskoj vladi.

23. mart
Opet dolazi k meni Orekovi. itam mu jue primljeni telegram i poveravam mu da
njegov sadraj saopti namesnicima. Podstiem ga da ide u Petu, meutim on se boji toga
da bi Andrai, poto nije odgovorio ni na njegove ni na moje dopise, smatrao njegov
dolazak neprikladnim.

24. mart
Sofija Petrovi, koju sam nekoliko puta video u pozoritu sa umikom, danas je
ponovo dola donosei pismo od potonje, u kome mi izjavljuje ljubav i kae koliko bi
volela da me jedanput vidi samo na jedan sat, te moli za moju sliku. Odgovaram da sliku
trenutno nemam, a da bih i ja voleo da se sastanem s njom samo je k njoj nezgodno ii,
neka radije ona doe k meni. Donosilac pisma, meutim, smatra da njen mu pre podne
nije kod kue, pa tako mogu slobodno doi. Obeavam da u jednom otii. Dobio sam
nalog od Ministarstva spoljnih poslova da postavim pitanje srpskoj vladi da li hoe da
uestvuje u jednom meunarodnom savetodavnom veu iji je cilj da uspeno spreava
bolesti goveda, a koje e sazvati naa vlada. a) Povodom toga sam ve bio pisao vladi ali
danas sam ovu stvar iskoristio kao izgovor i otiao namesnicima. Blaznavac je, naravno,
spremno prihvatio ovaj plan. b) Zatim smo razgovarali o akim neredima. Smatra da je
kriv zakon koji ake u pogledu discipline i van kole podvrgava jedino profesorskom
kolegijumu, ovaj zakon bi trebalo zameniti stroijim, pa ako takav ne moe da se donese
do naredne Skuptine najpametnije je da Velika kola ostane zatvorena. Idueg ponedeljka
e, dodue, pokuati da je otvore, ali ako ne uspe, zatvorie je. Tom prilikom govori o
Matiu tako omalovaavajue da ga pitam hoe li ga otpustiti. Na to odgovara da nee, ta
vie ba e Mati kao nekadanja glava Omladine morati da donese taj strogi zakon, ime
e proigrati svoj ugled. Kae i to da kolske nerede potpiruje umi, kao to su to videli iz
pisama naenih kod nekoliko uhapenih uenika. c) Govorimo o eleznikom pitanju.
Kae da prema Hristievom izvetaju veliki vezir nije mnogo voljan da Srbiji da vezu. Na
 370

ovo odgovaram da ne sumnjam da e s nae strane veza biti data, jer se ve i Gorove
izjasnio u tom smislu, ali na Portu vie nemamo onakav uticaj kao ranije i to ba zbog
prijateljstva koje smo pokazali prema Srbiji. Inae bi oni posle usluga koje su uinili Porti
u pitanju Dunava mogli s pravom da raunaju na njenu zahvalnost. Ova zahvalnost,
meutim, izgleda da nije vrlo velika, poto d) Porta po svoj prilici nee pristati na to da i
izaslanik Srbije ima odluujui glas u Komisiji pribrenih zemalja. Ovom prilikom
govorimo o pitanju radova na Dunavu. Blaznavac tvrdi da oni ele te radove, ta vie
spremni su i na rtve ako novi kanal bude prolazio preko njihove teritorije, to inae niko
ne moe da sprei. Na ovo primeujem da je Dunav zajednika reka, te tako niko tamo ne
moe uiniti nita jednostrano. Iz itavog njegovog dugakog razlaganja proizalo je da bi
u ovom pitanju hteo da se izmiri s nama. Na to sam ja hteo da odem, ali on me je zadrao i
pomenuo e) proces Karaorevia, onako kako mi je Orekovi saoptio. Ja sam bio vrlo
hladan i uzdrljiv, napomenuo sam da, bogami, nije nemogue da iz Bea vojna i
reakcionarna stranka nastoje da se Andrai ne interesuje za ovu stvar i da tako
Karaorevi bude osloboen. Primetio je da su protiv reakcije spremni da uine sve uz
Maarsku, jer nee dozvoliti da budu iskorieni kao 1848. Odgovorio sam da se mi u
Maarskoj ne bojimo reakcije i da emo se i sami odbraniti. Na kraju je rekao da e nam
uskoro dati odgovor na na predlog o bosanskom pitanju i da li bih ja tom prilikom
otputovao u Budim. Odgovorio sam da ne nameravam da sada ostavim Beograd.
Meutim, pre nego to smo mogli dalje razgovarati naiao je moj kolega Rozen i ja sam
otiao. S Ristiem sam govorio u slinom smislu, naroito u pogledu eleznice, primetivi
aljivo da bi se radi veze s turskom eleznicom moda bilo najbolje obratiti Ignjatijevu,
poto su Rusi sada tako veliki prijatelji Turaka. Pitanje Dunava i proces Karaorevia
Risti nije pomenuo, samo kada sam odlazio pitao je ne nameravam li da nainim izlet u
Petu. Na to sam odgovorio da bih tek na jesen hteo da idem na odsustvo. Piem
Andraiju u stvari Karaorevia, izraavajui gledite da bi bilo dobro odloiti donoenje
konane odluke u ovom procesu, ak i kad bi bilo nedvojbeno da e biti doneta osuujua
presuda, neka lebdi ovaj Damoklov ma nad glavama namesnika, usled ega e u drugim
pitanjima biti popustljiviji.270a Piem Deeu Silaiju i molim ga da mi javi kada e biti
konana presuda u pitanju Karaorevia i da li ima nade da e biti osuen.

25. mart
Bela Orci pie da se u stvari eleznice sada ne moemo angaovati da interveniemo
kod Porte jer nas tamo nepoverljivo gledaju zbog bosanskog pitanja, moda bi se moglo
uiniti neto s Hirem, koji bi eleo da gradi ali slabo dobija novac za bosansku prugu pa
bi tako moda bio voljan da izgradi prugu SolunAleksinac. to se tie maarsko-srpske
veze maarska vlada je tome sklona ako od strane srpske vlade usledi poziv za to. Na ovo
odgovaram da je srpska vlada u aktu u kome nas je molila za intervenciju kod Porte
istovremeno zamolila maarsku vladu i zarad veze. Molim ga da to saopti Goroveu, kao i
 371

to da srpska vlada sada eka samo nau inicijativu. Na predlog, meutim, treba da je
veoma detaljan, jer ovde vlada velika ignorancija. Napominjem da nije sigurno hoe li
srpska vlada uopte graditi ako ne dobije vezu s turskom eleznicom. Dr Rozen javlja da
vlada, polazei od akih nereda koje potpiruje umi, smatra da je ula u trag jednoj
garaaninovskoj zaveri, ije niti se stiu u ruskom Konzulatu. Prema ikinovom savetu
odluili su da Mati ostane na svom poloaju kao i da se primene stroiji zakoni u pogledu
discipline u koli. Dobijam od Bajsta dugaak telegram, s kojim mi zajedno alje odluke
Londonske konferencije i istovremeno poverava da izjavim srpskoj vladi da emo ukoliko
prihvati nae predloge odnosno radove na Dunavu nastojati da Porta d pravo odluujueg
glasa srpskom predstavniku u Komisiji. 271

26. mart
Moj kolega Rozen putuje s porodicom na due vreme, a ikin na nekoliko dana da
bi naao stan u okolini Graca, gde hoe da provede leto.

27. mart
Jue i danas sam se oseao neto loe, pa sam, osim jedne kratke etnje, ceo dan
ostao kod kue.

28. mart
Odlazim Ristiu i saoptavam mu da bi naa vlada bila voljna da pregovara i da
sklopi ugovor sa Srbijom o radovima na Dunavu, ali ne obeavam kao protivuslugu ono
to je sadrano u Bajstovom telegramu. Naroito istiem da su prema Londonskom
ugovoru sada jedino Turska i Austrija pozvane da odluuju o radovima na Dunavu. To to
mi njih ipak hoemo da ukljuimo u stvar samo je jedan nov znak nae blagonaklonosti
prema njima, naroito sada kada su se tako neprijateljski poneli prema nama na
Londonskoj konferenciji. Izgleda da Porta nije mnogo zahvalna za uinjene usluge, jer ih
je potpuno obmanula. Nae predloge predajem i pismeno. Risti priznaje da su obmanuti
od strane Porte, jer ih je protiv njihove volje gurala napred, a kada joj vie nisu bili
potrebni, odbacila. Obeao je da e na predlog veoma paljivo prouiti i ubrzo
odgovoriti. Orekovi dolazi uvee kod mene i kae da se najzad odluio da ode gore
Andraiju u vezi s procesom Karaorevia. Kae da su namesnici, za sluaj da Andrai
obea osudu, obeali svata u pitanju Dunava, a u pogledu Bosne, da e nam rado
prepustiti njen deo koji se prostire do Une (ali ne do Vrbasa, to im se ini mnogo). U isto
vreme dali su mu pismo za trosmajera, u kome ovog potonjeg opominju da se pomiri s
datim prilikama. Orekovi polazi sutra ujutro.

29. mart
Sve to je Orekovi rekao, napisao sam Andraiju.271a Dr Rozen javlja: a) Doktor
 372

Milosavljevi mu je rekao, a ovaj je, opet, uo od senatora Jeremia da je ikin navodno

preporuio namesnicima da kneza jo ove godine proglase punoletnim. b) Filip Hristi je
bio javio da je Porta putem ruskog uticaja zakljuila zajam u Americi, ime bi Amerika
dobila priliku da se umea u stvari Istoka. c) Izgleda da vlada namerava da pokrene proces
protiv umia zbog dranja u vezi sa kolskim buntom.

31. mart
Dr Rozen javlja: a) da je Risti pred njim priznao da ih je Porta obmanula u pitanju
Dunava, sada e, meutim, oni biti pametniji i obmanuti Portu te e se nagoditi s
Austrijom. (Moe biti da su ovo samo zato rekli Rozenu da bi mi to saoptio i da me tako
zavaravaju.) b) Blaznavac je ponovo poslao jedan estoki protivturski lanak bugarskom
listu koji izlazi u Bukuretu. c) Po Rozenu nezadovoljstvo prema Namesnitvu je u svim
krugovima veoma veliko.

1. april
Odlazim Blaznavcu i Ristiu, i pourujem njihov odgovor koji treba da daju u
pitanju Dunava. Kau da prouavaju pitanje, to e zahtevati jo nekoliko dana, naroito s
gledita trgovine da bi zatim mogli da istupe i pred nacijom ako se zaista sporazumeju s
nama. Blaznavac kae da ve sada moe da mi prui uveravanja da je vlada spremna da
prihvati nau ponudu i da u tom smislu mogu i da piem Bajstu. Naravno, to neu uiniti
jer namesnici toliko lau da se ne moe verovati nijednoj njihovoj rei.

2. april
Dee Silai odgovara na moje pismo, javlja da e Fabri lino predsedavati i obeao
je da e moda moi da odloi stvar do jula. Odlazim umievima, ve je i mu bio kod
kue tako da nisam mogao da razgovaram sa enom nasamo. Zatim poseujem otputenog
profesora Pavlovia. Kako on tako i umi nadugo govore o sukobima u koli, optuujui
i grdei vladu. Na osnovu Bajstovog naloga pribavio sam od srpske vlade propusnicu za
izvesnog austrijskog potporunika terna, koji hoe da vri astronomska merenja,
meutim preutao sam njegov vojni status i s tom primedbom poslao propusnicu gore u
Be. Danas dobijam otvoreni telegram od Bajsta, u kome mi saoptava da e sa ternom
doi i njegov brat, koji je takoe potporunik, dakle i njemu da pribavim. To me je jako
naljutilo, jer su namesnici sigurno itali telegram i tako doznali da je dotini vojno lice i
da sam to zatajio, i tako e ubudue sumnjati.

3. april
Dolazi Sofija Petrovi i kae da bi umika svakako elela da se sastane sa mnom.
Kaem joj da je najbolje ako dou kod mene, samo neka me o tome jedan dan ranije
obaveste. Piem izvetaj Bajstu u stvari terna, izlaui koliko me njegov telegram moe
 373

kompromitovati. O celom sluaju piem i Orciju.

4. april
Dolazi Sofija Petrovi i kae da e prekosutra uvee doi sa umikom. Odlazim u
Zemun Taleru, poto opet imam neki mali kapavac, koji sam izgleda ponovo dobio od
Akabi Kampo. Prepisuje mi neto to snanije deluje, to mi je potrebno budui da
prekosutra dolazi umika.

5. april
inim nekoliko poseta.

6. april
Naelnik odeljenja Hofman telegrafie u iframa, objanjavajui da su smatrali da
ternov status vojnog lica treba preutati samo zbog osetljivosti Srba, inae austrijski
oficiri posvuda vre astronomska merenja. Uvee dolaze umika i Sofija Petrovi. Ova
druga uskoro odlazi u drugu sobu i ostajem sam s umikom, koja se zatim ne ustee ni
od ega. Bilo bi neprijatno da sam je zarazio, to veoma lako moe da se dogodi. Ostaju
do deset asova, kada ih kolima vozim do Kalemegdana, gde silaze.

10. april
Odlazim Orekoviu da doznam da li se ve vratio iz Pete. Ima ve nekoliko dana
kako se vratio i nije doao k meni samo zato da ne bi pobudio panju. Kae da je bio kod
Andraija, koji je obeao da e uiniti sve to do njega stoji da Karaorevi bude osuen.
ali to srpska vlada na Londonskoj konferenciji nije bila uz nas nego uz Turke, meutim
barem je pokazala samostalnost. U pogledu Granice 16. maja bie objavljen carski
patent kojim se dva puka rasputaju, a preostali deo Granice u civilnom pogledu podreuje
maarskoj vladi. Orekovi veruje da je to najpravilnije reenje i da e njime i graniari
biti zadovoljni. Inae, Andrai mu je rekao da doe gore u Petu kada Skuptina bude
zavrena i kada e moi da se opirnije dogovore o svim ovim pitanjima. U Andraijevom
predsoblju sreo se sa Stratimiroviem, koji je po svom obiaju govorio svata zbrda-zdola,
naroito da e se on sada pomiriti s Miletiem i da e zajedniki istupati protiv srpske
vlade. Orekovi pripisuje Stratimiroviu lanke koji su upravo posle ovog susreta
objavljeni u prakom listu Politik, sa sadrinom da je srpska vlada poslala Orekovia
Andraiju da pregovara o jednoj akciji koja bi bila zajedniki preduzeta protiv junih
Slovena u Maarskoj.272 Orekovi dalje kae da je bio i kod trosmajera, koji nee da
uestvuje ni u emu ali odobrava Orekovieva gledita, pa tako nee oponirati. Na
kraju mi je odao i jednu svoju malu intrigu. Ispriao je, naime, da je on (Orekovi) bio taj
koji je pisao Subotiu da nagovori Pavlovia da interpelira Andraija zbog Bajstovog
telegrama od 23. novembra. Ovo mi je ispriao u vezi s tim to je Stratimirovi, koji je za
 374

to doznao, pretio da e to objaviti, on (Orekovi) je to uinio samo zato da umiri

Namesnitvo. Ne znam da li se varam, ali meni se uinilo da ne vidim kod Orekovia
onu poverljivost prema meni koju sam ranije oseao i kao da neto krije.

11. april
Veliki deo dana provodim kod kue.

12. april
Dr Rozen javlja:
a) Risti je pisao Mrazoviu da srpska vlada prihvata ideju junoslovenstva, ali sa
svoje strane samo na Balkanskom poluostrvu. Preko je Hrvatska pozvana za ostvarenje
ove ideje, srpska se vlada ne moe meati u te stvari.
b) Orekovi je predloio Blaznavcu da mu da 3000 puaka i on e organizovati
upad u Bosnu. Za novac se ve pobrinuo, on sam dae 10.000 frt, nekoliko njegovih
hrvatskih prijatelja takoe e dati neto, i trosmajer je obeao 80.000 frt, to e zasad biti
dovoljno. Blaznavcu kao da se sviao ovaj plan, meutim Risti je bio protiv njega, a i
Markovi, rekavi da srpski narod nee rat. Ovde su Orekovia odbili s tim planom, ali su
ga podstakli da ode u Novi Sad i da pozove na uee lanove tamonje Omladine, jer su
namesnici uvereni da se oni nee usuditi da se upuste u takav poduhvat i tako e sami sebe
kompromitovati.

13. april
Pie Bela Orci i saoptava da je iz pouzdanih izvora obaveten da je Rusija na poziv
Porte izjavila da ne samo to nema nita protiv toga da Porta posedne Rumuniju, nego da
e rado pomoi i da se ona ponovo podeli na Vlaku i Moldaviju.

14. april
Dr Rozen javlja:
a) Govorio je radi eleznice s Blaznavcem koji je izjavio da e odmah otpoeti
izgradnju im budu naisto s nama u pogledu veze i da e barem do Palanke u dolini
Morave produiti prugu o sopstvenom troku.
b) Risti je o pitanju Dunava izjavio da nee initi smetnje ni naelno ni u pogledu
izvoenja, delom jer nisu u stanju, a delom jer i nee tu stvar da spreavaju ve ni zbog
toga to je Rusija i onako dovoljno protiv njih te tako ne bi eleli da navuku na sebe
neraspoloenje Austrije.
c) Opet se komplikuju odnosi izmeu Srbije i Crne Gore. Jedan Crnogorac koji ivi
u Austriji, po imenu Vrbica, nedavno je posetio Miletia u Vacu i predao mu dva
dokumenta koji dokazuju da je knez Mihailo Crnogorce obmanjivao i da je 100
Vasojevia namamio u Srbiju samo zato da bi ih ovde razoruao. Ovi dokumenti potiu od
 375

ruskog konzula u Dubrovniku i falsifikovani su, sve je to, dakle, po Ristievom tvrenju
intriga Rusije i ve ni zbog toga ne mogu biti protiv Austrije.
d) Saoptavam mu Orcijevo pismo i ovlaujem ga da ga moe upotrebiti po svom
nahoenju. Saoptie to Blaznavcu.
Dobijam telegram od Bajsta i u prilogu jedno Hirovo pismo upueno srpskoj vladi,
u kome obeava da e kroz nekoliko nedelja podneti ponude u pogledu eleznice. Ovo
treba zapeaeno da predam namesnicima.
Odlazim Blaznavcu i predajem mu Hirovo pismo. Odnosno eleznice kae ono isto
to ve znam od Ristia. Molim ga da mi o dunavskom pitanju daju ve jednom ma kakav
odgovor. Moli me da budem strpljiv jo nekoliko dana, a odgovor nee biti ma kakav. U
isto vreme nas ovom prilikom mole da podrimo elju Srbije da tvrava na Ada Kaleu
bude sruena. Kae da osuda Karaorevia od strane vrhovnog suda, prema dobijenim
obavetenjima, izgleda osigurana, tavie, dobili su vest kao da je referent naao dovoljno
materijala u procesu da pokrene tubu i protiv Miletia. U vezi s tim Blaznavac e moda
poslati nekoga u Petu da pribavi sigurna obavetenja. Meni se uinilo kao da sam kod
Blaznavca primetio neku usiljenost prema meni, ili bolje rei da se nije tako ushiavao kao
obino.273 Ovo je moda posledica pribliavanja ikinu.

15. april
S umikom sam ostao na tome da e idueg ponedeljka ponovo doi. Danas je
dola Sofija Petrovi i donela umikino pismo, u kome pie da u ponedeljak ne moe
doi ali u etvrtak ili u subotu. Ja biram subotu, nadam se da u dotle potpuno ozdraviti.

17. april
Piem Goroveu, molei ga da me obavesti kada namerava da sa srpskom vladom
stupi u pregovore o eleznikoj vezi, napominjui da bi vreme moda bilo povoljno.

19. april
Dr Rozen dolazi i javlja da e putovati u Be, naroito za to da tamo razgovara s
nekim bankama pod kojim uslovima bi bile voljne da daju srpskoj vladi zajam za gradnju
eleznice. U isto vreme pita me da li moe otii Andraiju. Kaem mu da moe i dajem
nekoliko redova za Revickija, kome inae piem i pismo. Uvee se kod mene iskuplja njih
nekolicina.

20. april
Dolazi dr Rozen i javlja da putuje tek kroz nekoliko dana. Govorio je s namesnicima
o pribliavanju Srbije ruskoj politici. Po Blaznavcu je takvo pribliavanje potpuno
nemogue. Rusija je uvek bila samo od tete Srbiji. Istina, ikin je u poslednje vreme
veoma iroke ruke to se tie svakojakih obeanja, ali ova nemaju nikakvu pozitivnu
 376

osnovu, tavie, iz njegovog govora proizlazi da Rusija hoe samo da iskoristi Srbiju kao
sredstvo. Risti je izjavio da nema druge nego biti uz Austriju, Rusija je sasvim uz Portu.
Dodue, ova politika nema drugi cilj do da Turke ovim prijateljstvom navede na tanak led.
Da je neko drugi na Bajstovom mestu Risti bi bio voljan da se s austro-ugarskom vladom
odluno nagodi.

21. april
Dolazi k meni Orekovi i kae da je u listovima Politik i Zidslavie Cajtung
objavljeno saoptenje po kome je navodno njega (Orekovia) poslala Andraiju srpska
vlada; poslao je svoj odgovor i jednom i drugom listu i, uputio Subotiu otvoreno pismo
da objavi njegovo (Orekovievo) pismo odnosno Andraijeve interpelacije. Ispriao je
kako je sastavljen njegov odgovor i da u njemu nastoji da izvrgne ruglu hrvatsku Narodnu
stranku i da list Politik verovatno nee to objaviti.274 Joaniniju dajem na zajam 50 # s
rokom vraanja do kraja maja, o emu mi daje pismenu potvrdu.

22. april
Dr Rozen poruuje po Teodoroviu da je jue ministarski savet odluio da e
eleznicu dati jednom koncernu ako se takvo bude nalo, koje e prihvatiti da je izgradi
pod uslovom da garantija poinje tek posle izgradnje cele pruge SolunBeograd, i da e
njemu (Rozenu) biti povereno da se u tom pogledu raspita kod Dravnih eleznica. O ovoj
vesti odmah piem Vodianeru i Fedoru Nikoliu. Uvee idem kolima u jednu zabaenu
ulicu kvarta Dorol, gde se uskoro sastajem s umikom i zatim s njom odlazim u moj
stan. Provodi kod mene jedan sat, zatim opet kolima na Kalemegdan. Ako je zaista tako
zaljubljena kako izgleda, nadam se da u i u politikom pogledu moi od nje tota
doznati.

23. april
Od Vodianera dobijam pismo u kome me moli da ga obavestim da li bi srpska vlada,
poto nee da da koncesiju jednom stranom koncernu, bila voljna da eleznicu preda radi
izgradnje jednom inokosnom preduzimau ili drutvu. Dalje, njegov bi konzorcijum dao
vladi i gotov novac na zajam. Na kraju saoptava da maarska vlada hoe da sprovede
eleznicu direktno od Kikinde do Beograda, to strunjaci smatraju skoro nemoguim i
zato bi vie voleo da to bude preko Save i Dunava i pita da li bi srpska vlada imala neto
protiv toga.

25. april
Odlazim Ristiu:
a) Postavljam pitanje zbog stvari Dunava. Kae da su ve zavrili prouavanja i da
e uskoro dati odgovor, ali kada, to ne moe unapred odrediti.
 377

b) U pogledu eleznice zaista se izjasnio kako sam to ve saznao od dr Rozena.

Primeuje jo da Dravne eleznice izgledaju najsolidnije, i kada bi se mogle nagoditi s
Hirom to bi moda bilo najpogodnije, inae ako Hir hoe eleznicu on bi je prirodno
najpre mogao dobiti, jer je u tom sluaju obezbeena i turska veza, utoliko pre to Porta
ovo pitanje stalno odlae. to se tie veze s nama, sve je jedno da li e ona biti preko
Dunava ili preko Save, iako bi ovo drugo vie voleli. Sudei po ovome nee nita da
garantuju to se tie mosta.
c) Govorim jo o tome da u poslednje vreme izgleda kao da su se pribliili Rusiji.
On to porie i uverava me da su oni uvek teili ka tome da budu to samostalniji. Milo
Popovi je ispriao da je pre 2 godine Orekovi otiao u Crnu Goru s jednim ikinovim
pismom, u kome se Nikoli obeava da on moe jo postati i knez Srbije. Orekovi je o
ovom pismu obavestio Miletia, a ovaj namesnike, i kada se Orekovi vratio bio je ovde
veoma hladno doekan i poto se raspitivao za razlog tome izbilo je na videlo Miletievo
dostavljanje.275 To je doznao i ikin, i otada Orekovi vie ne uiva njegovo poverenje.
Piem Vodianeru i opirnije mu ponavljam ono to sam ve pisao i dajem mu savet da
nastoje da se nagode s Hirom.

26. april
Dobijam pismeni odgovor srpske vlade o pitanju Dunava. U njemu vlada izjavljuje
da je voljna da prihvati na predlog i da razmotri koje bi radove trebalo izvriti du srpske
obale i, ako se u isto vreme prui dovoljna garantija za samostalnost Srbije, voljna je da
Skuptini podnese nacrt ugovora koji bi se s nama sklopio. Jedva mogu da primim ovaj
odgovor u ovom obliku i zato u sutra govoriti s namesnicima. Fedor Nikoli telegrafski
moli da mu poaljem Hirovo pismo.

27. april
Odlazim Blaznavcu i kaem mu da je jue dobijeni odgovor lien smisla, jer mi
elimo da znamo da li vlada hoe da pone pregovarati s nama i da eventualno sklopi
ugovor; a oni samo obeavaju da e podneti predlog Skuptini, meutim, mi nemamo nita
sa Skuptinom. Potpuno odobrava moje primedbe, ak kae da su u ministarskom savetu
svi bili miljenja da o Skuptini ne treba ni govoriti samo treba rei da je srpska vlada
voljna da sklopi ugovor. Poverili su Matiu sastavljanje teksta i to je njegovo delo pa mi
zato i preporuuje da govorim s njim. Kaem mu da u najpre govoriti s Ristiem, on to
odobrava i napominje da izloim Ristiu da bi poslednji stav (odnosno Skuptine) bio
protivan ugledu srpske vlade. Inae jo dodaje da e oni dati potpuno potvrdan odgovor na
na predlog. Meni je izgledalo kao da se Blaznavac radovao mojim zamerkama, iz ega
sam zakljuio da je sigurno Risti protivno njegovom gleditu sastavio odgovor u takvoj
formi. U to sam se sasvim uverio kada sam o toj stvari govorio s Ristiem. Kae da mu je
poznat sastav, smatra da je u redu i jedva moe zamisliti da bi mogao biti drukiji.
 378

Nastojim da mu dokaem da u ovoj formi nita ne kau i da bi jedino imalo smisla kada bi
rekli da e za vanost ugovora koji e vlada sklopiti biti potrebna naknadna saglasnost
Skuptine. U meuvremenu nailazi Mati, koji kasnije odlazi. Najzad Risti preuzima od
mene dokument i kae da e jo o ovome razmisliti. Po Matievom odlasku kae zatim da
je u zemlji veliko neraspoloenje protiv otklanjanja prepreka u Dunavu i da zbog toga
vlada ne moe da deluje slobodno, utoliko pre to se boji da e u Crvenoj knjizi, koja e
uskoro biti u Beu objavljena, odtampati i njihov odgovor. Jednom reju iz njegovog je
govora izbilo veliko strahovanje od jednog odlunog koraka, kao i da bi voleo da odgovori
tako da se time ni na ta ne obavezuje.
Po podne dobijam odgovor iji je prvi deo ostao, drugi deo su, pak, ispravili tako da
je vlada voljna da se s nama sporazume uz naknadnu saglasnost Skuptine. Na ovu formu,
iako sam to donekle drukije eleo, nemam primedbe. Telegrafiem Bajstu o rezultatu.
Piem andoru Ulmanu i aljem mu u prepisu Hirovo pismo.

28. april
Odlazim Ristiu i zahvaljujem mu to je tako predusretljivo izmenio odgovor dat o
pitanju Dunava. Kae da e u pitanju jurisdikcije uskoro ponovo doi k meni Bokovi da
pregovara. Odlazim i Blaznavcu. Razgovaramo samo uopteno, vrlo se prijateljski
izjanjava o Maarskoj. Piem Bajstu izvetaj o pitanju Dunava, dostavljajui mu odgovor
srpske vlade i molei ga da se isti za sada ne objavljuje. Piem izvetaj o stvari eleznice u
smislu da e srpska vlada po svoj prilici dati koncesiju za srpsku prugu i da samo eka
odgovor maarske vlade.

29. april
Piem Nikoliu u Bazja, poto e on prekosutra tamo proputovati za Bukuret, gde
e 27. maja biti suenje u njegovoj parnici. Upozoravam ga naroito na to da bi bilo dobro
nagoditi se s Hirom, jer bi u tom sluaju dobijanje koncesije bilo osigurano. U slinom
smislu piem i Ulmanu. Piem Beli Orciju, molei ga da mi javi jesu li zadovoljni s
mojom delatnou u pitanju Dunava. Poseujem Mijatovia, koji je pre nekoliko dana
bio kod mene, ali me nije naao. Mnogo govori o svom boravku u Londonu. Glavnije
take: Priznaje da su pretrpeli neuspeh i da su oni hteli da koriste Portu, ali je Porta njih
iskoristila kao sredstvo protiv njihovih sopstvenih interesa, te je najpametnije da se
sporazumeju s Austrijom. Uverio se da Rusija nikada nee pristati na to da na Istoku
nastanu manje samostalne slovenske drave. Aponji je u poetku bio hladan, meutim,
kasnije, kako on tako i Seenji bili su veoma srdani. Naroito je ovaj potonji jako
verovao u to da u izdejstvovati pristanak Srbije na na predlog. Ruski ambasador je
podue razgovarao s njim o meni, priznavajui otprilike poloaj i uticaj koji sam ovde sebi
stekao.
 379

30. april
aljem u Bazja pismo napisano Nikoliu.

1. maj
Dolazi kod mene Bokovi, konferiemo u stvari jurisdikcije. Milo Popovi javlja
da je vlada Vlada smenila umia s poloaja (predsednik optine), navodno zato to je za
vreme nereda utvreno da je podbunjivao ake.

2. maj
Milo Popovi javlja da je ovde bio Stratimirovi ali da ga namesnici nisu primili,
tavie, stavili su mu na znanje preko efa policije da e biti celishodno da napusti
Beograd, stoga je jo istog dana otiao. Nikoli pie iz Bazjaa da je dr Rozen u ime
srpske vlade u Beu bio kod Dravnih eleznica, i zato treba da izdejstvujem da vlada
pozove na pregovore ceo Nikoliev konzorcijum. Dravne eleznice teko da e nekoga
poslati u Beograd. Uvee dolazi kod mene umika i provodi sa mnom sat i po.

3. maj
Piem andoru Ulmanu da bih hteo s njim da razgovaram u stvari eleznice, pa bi
bilo najbolje da doe u Bazja, gde bismo se mogli sastati idue nedelje.

4. maj
Mama mi alje ugovor o prodaji naeg deliminog hipotekarnog dobra u Turu
(12000 frti). Potpisujem ga i vraam natrag. Predvee mi javljaju da je Badovski
naprasno umro kod [neitko]. Odmah tamo odlazim i zaista ga nalazim ve mrtvog. Kako
[neitko] kae bio je kod nje u poseti i po svoj prilici udarila ga je kap, jer je izdahnuo za
nekoliko minuta.

5. maj
Ulman pie da je dr Rozen pozvao Dravne eleznice da poalju nekoga u Beograd
radi pregovaranja. Vodianer je odgovorio da ne moe nita uiniti bez konzorcijuma, ali
ako isti bude pozvan on e odmah poslati nekoga u Beograd. Teko da e Vodianer
pregovarati s Hirom. Pozivam inenjera Vintera. On mi saoptava da mu je srpska
vlada poverila da izradi uslove kako za davanje koncesije, tako i za preuzimanje radova,
ali naroito s posebnom panjom u pogledu prvog. U tom pogledu vlada e i popustiti,
naroito nee zahtevati da se pruga konano izgradi, nego e dozvoliti da se objekti
privremeno grade. Vinter je primetio da kada bi poznavao elje Drutva moda bi poneto
mogao uneti u uslove. Jo pominje da inenjer Krojter mnogo ide unaokolo, ali ne zna za
iji raun radi.
 380

6. maj
Jutros smo sahranili Badovskog. Vodianer pie, isto to i Ulman, samo jo
primeuje da e dr Rozenu predati pismo sline sadrine upueno srpskoj vladi. Ulman
telegrafie da ne moe doi u Bazja. Gorove me obavetava da je Vilmou Prangeru,
direktoru izgradnje eleznica poverio da proui maarsko-srpsku vezu, imenovani e u
tom cilju doi u Beograd.

7. maj
Sluajno se nalazim sa Cukiem koji ovde boravi nekoliko dana. Poseujem Doska.
Malo politiziramo povodom vesti koja krui po listovima da su Srbija, Crna Gora,
Vlaka, Grka i Egipat sklopili savez. Izjavljuje da je u Grkoj raspoloenje sada
protivrusko i da se ne bi zaudio kada bi radije sklopili savez s Austrijom, kao sa zemljom
koja bi mogla da ih spase od zastraujue ruske struje. U pogledu pomenutog saveza
uverava me da bar on nita ne zna o tome.

8. maj
Dr Rozen dolazi i javlja: a) U stvari eleznice ono to ve znam iz Ulmanovog i
Vodianerovog pisma. Doneo je sa sobom pismo Dravnih eleznica koje je ispostavljeno u
ime Konzorcijuma i upueno srpskoj vladi. b) Govorio je s Andraijem, koji se povoljno
izrazio o srpskoj vladi, samo bi eleo vie aktivnosti. Rozen je od maarske vlade
izdejstvovao za sebe subvenciju od 2000 frt o emu e me ve obavestiti. Tom prilikom
doznao je da i Vidovdanu dajemo subvenciju, no to sam meutim, jo i sada poricao. c)
Odnosno srpsko-vlako-grko-egipatskog saveza kae da mu je jedan dan pre odlaska
Risti naloio da inostranim listovima telegrafie o ovom savezu kao postojeem. Ovde,
meutim, nisu dozvolili da se o njemu pie. Cela stvar, dakle, nee biti nita drugo nego
ispipavanje evropskog javnog mnenja. Odlazim Blaznavcu: a) Obavetavam ga o
Vodianerovom pismu, tj. da vlada, ako neto hoe od Drutva, isto pozove, i to ne samo
Dravne eleznice ve i ceo Konzorcijum. Na ovo, naravno, ne daje odgovor, rekavi da
e da se dogovori sa Ristiem i da sada prouavaju kako pitanje koncesije tako i pitanje
preduzimanja radova. b) Iz jednog Hristievog izvetaja ita mi o predaji ruskog
odlikovanja sultanu i o prijateljskim izjavama koje su tom prilikom razmenjene. Jo
napominje da ga Rusi stalno napadaju, u Petrogradu se nepovoljno izraavaju ak i o
knezu Milanu, kao o njegovoj (Blaznavevoj) tvorevini. c) Govorimo o Karaoreviu,
uveravam ga da e moja vlada uiniti sve to je u njenoj moi da bude osuen. Blaznavac
bi voleo kada bi se u procesu mogli nai dokazi i protiv Miletia, nastojae da ih nae.

9. maj
Fedor Nikoli pie iz Bukureta: a) Raspituje se o toku stvari sa eleznicom. b)
Saoptava mi da pregovara s maarskom vladom radi poloaja velikog upana u Bakoj,
 381

njegovi srpski prijatelji hteli bi da tom prilikom bude proizveden za grofa, a i on bi sam to
eleo. Pita me da li mogu da neto uinim u tom pogledu. Bajst alje prepis jednog
njemu upuenog Hirovog pisma, u kome moli da radi pomirenja razliitih interesa sazove
u Beu jednu konferenciju, koja bi se sastojala od poverenika spoljnih poslova, maarskih
i austrijskih ministarstava, dalje srpske vlade i Hirovog drutva, i oni bi utvrdili take
povezivanja kao i relacije srpskih i maarskih pruga. Bajst mi saoptava da se s ovim slae
i da je u tom cilju ve pozvao dvojicu ministara predsednika, pa ako oni daju svoj
pristanak telegrafski e mi dostaviti nalog da pozovem srpsku vladu da tu uestvuje.
Piem Ulmanu i aljem mu prepis Hirovog pisma, te ga upozoravam na njegovu vanost.
Dalje saoptavam ono to sam uo od Vintera. To piem i Vodianeru. Piem Fedoru
Nikoliu nudei mu svoju intervenciju za dobijanje grofovske titule. Moj kolega Rozen
vraa se s puta u Nemaku i poseuje me.

10. maj
Dr Rozen dolazi i javlja da je govorio s Blaznavcem i s Ristiem i da su obojica
odobrili njegovu nameru da u Vidovdanu pie protiv Rusije. Ulman pie da je govorio s
Vodianerom, koji nee nita da zna o Hiru i ne eli da se s njim nagodi. (Ovo pismo je
Ulman pisao jo pre mog jueranjeg pisma.) Joanini kae: Risti mu je rekao da su
nedavno trojica Srba prela po svojim poslovima u Bosnu, gde su ih Turci uhapsili i
poslali u Istanbul. Srpska vlada je intervenisala, na to su svu trojicu pustili na slobodu,
meutim, jedan je usput umro. Srpska vlada sada trai od Porte 1000 # za porodicu, i ako
ih Porta ne da moda e ih odbiti od danka.

11. maj
Piem odeljenjskom savetniku Imre Halasu, obavetavajui ga o tome to mi je dr
Rozen saoptio o subvenciji i javljajui mu da u od Vidovdana sada ve zadrati ratu od
1000 forinti za jedan mesec, poto je dr Rozen rekao da e 1000 forinti dobiti iz Budima, a
1000 od subvencije date Vidovdanu. Piem Beli Orciju i molim ga da se u Crvenoj knjizi
ne pominje stvar Dunava.

13. maj
Posetio me je Blaznavac ali nisam bio kod kue.

14. maj
Dr Rozen javlja da je Risti verovatno iao kod ikina u stvari nekih Hercegovaca
koje Rusija nee da podrava. (Doznao sam bio, naime, da je Risti dva dana uzastopce
bio kod ikina i poverio sam dr Rozenu da sazna zbog ega.) Meutim, ne moe da kae
neto sigurno o ovoj stvari. Telegrafisao je Fedor Nikoli da je s kneginjom Julijom
potpisao poravnanje.
 382

15. maj
Nije se dogodilo nita vredno pomena.

16. maj
Vodianer pie da je kao posledica mog pisma Breson dobio uputstva da mi saopti
potrebne izmene. Poseuje me beki bankar Boen, koji je ovamo doao na skuptinu
Srpske banke, i kae da je govorio s namesnicima, kojima bi bio voljan ponuditi zajam za
izgradnju eleznice. Milou Popoviu predajem na ime subvencije 166 frt i kaem da e
od sada meseni iznos verovatno biti toliki. Kae da sa toliko njegov list ne moe da
opstane i da e ga radije obustaviti. Piem o ovoj okolnosti Halasu molei ga da ostave,
ako je mogue, subvenciju Vidovdana a da dr Rozenu posebno daju 2000 forinti. Kod
mene ruaju Milovukovi i moj kolega Rozen.

17. maj
Odlazim Blaznavcu: a) Da li ve mogu da daju odgovor na Vodianerovo pismo. To,
naravno, jo ne mogu da uine, kao sigurno moe da kae samo toliko da e Skuptini
podneti zakonski predlog o garanciji, zadravajui za vladu pravo da moe birati izmeu
koncesije i zajma. Izgleda da strahuje zbog toga to se Hir jo uvek ne javlja. Kaem mu
samo toliko da Hira mnogo ne ekaju, jer nije pouzdan preduzima. Saoptava mi da
prema Hristievom izvetaju Proke radi protiv tursko-srpske eleznike veze. b)
Saoptava mi tekst jednog spisa koji je Mileti uputio knezu Mihailu kada je 1861.
proteran iz Beograda, i na koji je knez Mihailo stavio beleke iz kojih se vidi da knez ve
tada nije ba imao veoma dobro miljenje o Miletiu. Umrla je erka jednog francuskog
trgovca po imenu Lebreton, odlazim na njenu sahranu.

18. maj
Zbog jednog telegrama Fedora Nikolia da je otputovao iz Bukureta odlazim danas
da se s njim sastanem u Oravi, gde stiem uvee.

19. maj
Ujutro stie Fedor Nikoli i s njim nastavljam put prema Bazjau. a) Kae da je
sklopio poravnanje s punomonikom knjeginje Julije. Predao joj je Ivanku, povisio njenu
godinju rentu na 1000 napoleona i dae joj jo 5000 #. b) U pogledu eleznice
saoptavam mu Hirovu nameru i savetujem da nastoje da se sporazumeju s Hirom, dalje,
da spree da Boen da novac srpskoj vladi. c) Kae da su mu u Budimu ponudili da bude
veliki upan Bake. On bi to prihvatio samo u sluaju kada bi vlada uinila Srbima
izvesne ustupke. U Bazjau Fedor izlazi i ja nastavljam put, te uvee stiem u Beograd.
Od strane Dravnih eleznica dobijam traeni Cahier des Charges, koji u predati
 383

Vinteru radi upotrebe. Teodorovi javlja da je od Gorovea najavljeni direktor eleznice

Pranger stigao jue ovamo s jednim inenjerom po imenu Hus, Teodorovi je uredio da
Vlada odredi uz njih Vintera, s kim su i otputovali u Smederevo.

20. maj
Orekovi dolazi i saoptava da se u Granici, izgleda, opet vodi agitacija u prilog
jedne graniarske skuptine, i to po svoj prilici od strane vojnike stranke, jer je u Gradici
pre nekoliko dana bez ikakvog razloga penzionisan major Mihanovi, koji je pripadao
unionistikoj stranci. Uvee se sastajem s Prangerom. Upozoravam ga da bi bilo dobro
kada bi me Gorove sad ve slubeno obavestio u pogledu eleznike veze da bi mogao
pozvati srpsku vladu da izvri potrebna izuavanja, to bi trebalo urediti tako da se radi tih
izuavanja srpska vlada nama opet obrati. Pranger sutra putuje, Hus e ovde provesti jo
nekoliko dana. Joanini sutra putuje u vajcarsku, vee provodim kod njega.

21. maj
Dr Rozen javlja da je ikin veoma ozlojeen zbog lanka u Vidovdanu, koji tangira
Rusiju, pa je postavio kod vlade pitanje da li bi se protiv ovoga mogli preduzeti koraci.276
Odgovorili su mu da se to u smislu Zakona o tampi ne moe.

22. maj
Piem Bajstu dugaak izvetaj o umievom izboru i smenjivanju, o kolskim
neredima i o dejstvu tursko-ruskog prijateljstva.277 Andraiju saoptavam ono to sam
uo od Orekovia. Milo Popovi saoptava da je izvesni avlovi iz Zagreba pisao
Blaznavcu da je uao u trag jednoj zaveri protiv kneza i namesnik, koju je za 1000 #
spreman da otkrije. Blaznavac ovu stvar smatra samo iznuivanjem. Kod Longvortovih
je bilo plesno vee.

23. maj
umika uvee provodi kod mene nekoliko asova.

24. maj
Uvee u 9,30 na Terazijama je eksplodirala jo jedna bomba ukopana u zemlju.
Knez je bio jo u pozoritu, opte je miljenje da je to rezultat pokuaja atentata na kneza.

25. maj
Odlazim Blaznavcu: a) Raspitujem se o jueranjoj eksploziji bombe. Pokazuje
naene komade, koji potiu od jedne stare zarale bombe. Izjavljuje da cela stvar nije
nita drugo do iznuivanje novca, hteli su samo da uplae vladu da plati onima koji su
otkrili tobonju zaveru. Pominje tom prilikom da su ve vie njih i vie puta nudili da za
 384

odreeni iznos otkriju ovakve zavere. Inae, on je sklon i da veruje da su komade bombe
samo razasuli, a samo su pucali iz puke. Nesumnjivo je, meutim, da je eksplodirala
bomba, jer je prasak bio tako jak da se uo ak na Vraaru. b) Saoptava da je Hristi
javio da je Hir privoleo Portu da uestvuje u jednoj komisiji za srpske i bosanske
eleznice. Moli me da saoptim Andraiju da srpska vlada na to nije spremna, jer nee da
se drugi meaju u njene unutranje stvari. Na ovo primeujem da e na svaki nain biti
dobro saekati da se vidi ta Hir eli, jer e moda doi s predlozima koji su prihvatljivi.
Mama me obavetava da je prodaja Tura uspela, novac je dobila, istovremeno mi
alje 2000 forinti koje sam traio.

26. maj
Longvort mi dovodi Engleza Erla (Earl), koji je Hirov poverenik i ovamo je doao
da pregovara sa srpskom vladom. Donosi i meni upuenu pismenu preporuku od mog
Ministarstva.

27. maj
Erl rua kod mene. Nastojim da budem prema njemu predusretljiv da bih tako stekao
njegovo poverenje i doznao ta radi. Zatim u, kako njemu tako i namesnicima davati
takve savete da bi svi mislili da radim za njih, a da bi u stvari sve to, po mogunosti
koristilo Nikolievom konzorcijumu.

28. maj
Dolazi dr Rozen i javlja da u stvari bombe sumnjie Vlajkovia. Ve je izvreno i
nekoliko hapenja.
Odlazim Blaznavcu: a) Saoptavam mu da je Erla Bajst slubeno preporuio. I ja sa
svoje strane smatram za ispravno ako se mogu nagoditi s Hirem, jer e time dobiti vezu s
turskom prugom, upozoravam ga, meutim, da Hir nema mnogo novaca, te da bi u
javnosti povratio svoje poljuljano poverenje i on treba da otvori barem jednu unosnu
prugu u Turskoj, a takva pruga je SolunAleksinac; Hir, dakle, jo vie eli ovu vezu
nego srpska vlada, sledstveno: srpska vlada neka ne dozvoli da joj se diktiraju preterani
uslovi, Hir e pre ili posle morati da popusti. Blaznavac je zahvalio na dobrom savetu i
rekao da Erl predlae vezu i moli izjednaenje bosanske i srpske pruge 278 i za koncesiju ili
eksploataciju srpske pruge. Blaznavac kae da nemaju nita protiv izjednaenja dveju
pruga a eksploataciju bi Hir moda mogao dobiti, ali koncesiju uopte ne daju, jer su
dobili tako povoljne ponude za zajam, uglavnom iz Holandije, da e verovatno sami
graditi eleznicu.
b) Pominje da se stvarno sumnja u Vlajkovia. Hoe da sprovedu istragu u tiini da
ne pobudi senzaciju. Jo pominje da e, prema dobijenim vestima, proces protiv
Karaorevia poeti za nekoliko dana pred vrhovnim sudom. Piem grofu uli
 385

Andraiju i Deeu Silaiju preporuujui ponovo obojici sluaj Karaorevia. Piem

Fedoru Nikoliu i saoptavam mu sve o Erlu, te mu ponova predlaem nagodbu s Hirem.

29. maj
Podstiem Erla da poto raspolau vezom bezuslovno treba da postignu svoj cilj,
makar se u poetku srpska vlada i ustezala, i dajem mu savet da formulie svoju ponudu i
trai kategorian odgovor. Na taj nain trudim se da obe strane uverim u to da je u odnosu
na drugu u prednosti, nadajui se da se na taj nain nee moi sporazumeti.

30. maj
Dolazi dr Rozen i javlja da je dugo razgovarao s Ristiem i stavio mu na znanje da
sam ja nezadovoljan dranjem vlade, a pogotovo Jedinstva u odnosu na hrvatske izbore.279
Sadrina Ristievog dugakog odgovora bila je da oni nee da idu s Rusima, oni takoe
ele prijateljstvo Maarske i poto mu je dolo do saznanja da sam zamerio zbog lanka u
Jedinstvu, zbog toga [.............280] njegovo osloboenje. Ova vest je proizvela vanredan
utisak na Blaznavca. Njegovo lice se potpuno izmenilo. Nije potrebno da ovde ponavljam
ta je rekao, jer sam to ve u vie mahova zabeleio: naime da mu je zbog ove
oslobaajue presude najvie ao zbog toga to time dobijaju mono oruje neprijatelji
maarsko-srpskog prijateljstva. Pita me ne bi li se barem mogao proterati iz drave.
Obeavam da u odmah pitati o tome Andraija. Telegrafiem Andraiju, pitam ga da li
bi maarska vlada bila voljna da na molbu srpske vlade protera Karaorevia,
napominjui da je ovo jedini nain da se izbegnu veoma neprijatne posledice. Zograf
kae da je uspeo da se izbori za toliko da vlada poalje nekoga u Be da neposredno
pregovara s Hirom i Bankferajnom. Hteli su da poalju Mitrovia, ali je on zatim uspeo
da izdejstvuje da ide sam ministar Markovi.

5. jun
Milo Popovi javlja da su listovi dobili nareenje da ne piu nita o stvari
Karaorevia. Kasnije dr Rozen javlja to isto, nadalje da je govorio s Ristiem koji je
obeao da e u sluaju da proterivanje uspe to sa zahvalnou istai u Skuptini.281 Na
ovo primeujem da sam radi proterivanja ve telegrafisao, meutim, Ristievim
obeanjima ne verujem. Uvee vie nas prireuje piknik sa Srpskim carem, na kome
uestvuju i Erl i Zograf, koji sutra ujutro putuju.

6. jun
Andrai telegrafie da se po naim zakonima posle osloboajue presude ne moe
vriti proterivanje, osim ako srpska vlada ne nae nove dokaze na osnovu kojih bi podigli
novu optubu. Odlazim Blaznavcu i to mu saoptavam, napominjui da sam voljan da
kroz nekoliko dana odem gore i da uinim sve da bih izdejstvovao proterivanje. Neto
 386

nade prua mi to da je do osloboenja dolo usled nedovoljnosti pokuaja. 282 Blaznavac

moli da ga jo posetim pre nego to otputujem. Od Andraija ponovo dolazi telegram,
koji otprilike ponavlja ranije reeno i jo dodaje da e maarska vlada nadzirati
Karaorevia, tavie, ako srpska vlada to eli, dozvolie da ga nadzire putem svojih
organa. Ovaj telegram neu saoptiti Blaznavcu jer to smatram suvinim. Dolazi
ukovi i javlja da ga je Blaznavac pozvao da obie Staru Srbiju do Prizrena i da o njoj
sastavi kartu. Podstiem ga neka samo prihvati taj poziv. Obavetavam Fedora Nikolia
da e Markovi putovati u Be i da su Erl i Zograf otili bez rezultata.

7. jun
Dr Rozen javlja da je srpska vlada pitala Berlin moe li uestvovati na sveanostima
ulaska trupa.283 Poto je odgovor bio potvrdan, Markovi zapravo ide u Berlin, a usput e
zastati i u Beu da konferie u stvari eleznice. U tom pogledu, meutim, nema slubeni
nalog. umika provodi kod mene jedan deo noi. Od Ivanovike dobijam pismo, pie
da ju je lekar pregledao i naao da nije u drugom stanju, ali da ima drugu bolest. Lekar bi
eleo da ona provede u Peti 3 nedelje, ali ona e to skorije doi kui. Jedva mogu da
verujem da nije u drugom stanju.

8. jun
Dolazi kod mene kolega Rozen i govori o eleznici, pominjui da i interesi Nemake
zahtevaju zapostavljanje bosanske, a izgradnju srpske pruge, ali da Hir hoe da sa vezom
izvri pritisak na srpsku vladu, zbog ega bi bilo najbolje izdejstvovati vezu neposredno
od Porte. Primeujem da su u tom pogledu nai interesi savreno jednaki i kada bi nae
vlade u toj stvari zajedniki istupile u Istanbulu, uspeh teko da bi izostao. Preporuuje mi
da idem vajnicu u Be i daje mi pismenu preporuku za njega. Odlazim Blaznavcu da se
oprostim. Dugo razgovaramo o proterivanju Karaorevia; on pominje da bi, dodue,
bilo novih injenica zbog kojih bi srpska vlada mogla da trai proterivanje, ali ih ne moe
dokazati jer ne moe da kompromituje dotine. Obeavam da u uiniti sve to je mogue
u ovoj stvari. b) Moli me da nastojim da elezniku vezu dobiju direktno od Porte, bez
Hira. Pominjem da sam ve govorio sa svojim pruskim kolegom i svakako u preduzeti
korake u Beu. Kae da Hiru, ako napusti bosansku prugu, mogu obeati udeo od prihoda
njihove eleznice. Sutra, dakle, polazim u Petu i Be, meutim, na alost, nema nade da
u moi izdejstvovati proterivanje. Karaorevievo osloboenje uveliko me je zabrinulo i
zaista me je ovo nekoliko poslednjih dana uinilo sasvim nervoznim. Uvee se kod
Kampa upoznajem s nekim italijanskim grofom koji se zove Rasponi.

9. jun
Bio je kod mene grof Jano Harah, koji putuje na Istok. Nadugako sam politizirao s
njim o ekim stvarima (on je, naime, deklarent) i trudio se da ga ubedim da Andrai nije
 387

neprijatelj eha i njihovih zahteva. Harah veruje da Maari vie ele da su s Nemcima,
meutim ako Andrai hoe da razgovara s njim, on je lino uvek spreman, jer bi eleo da
doe do sporazuma.
Poseujem Orekovia. Kae da iako je osloboenje Karaorevia ravo delovalo
na namesnike, ipak nisu sasvim utueni. Blaznavac dodue strahuje, ali se njegovo
gledanje na nas nije izmenilo i jo i pre nekoliko dana je podsticao njega (Orekovia) da
pie efovima hrvatske Narodne strane da se vrsto dre Unije.284 Blaznavac se boji da za
osloboenje Karaorevia mogu da zahvale njihovom dranju u pitanju Dunava ili
nedavno objavljenom lanku o hrvatskim izborima u Jedinstvu.285 Orekovi je nastojao
na tome da on poveruje da ovo poslednje nije nemogue.

10. jun
Jutros sam otputovao brodom. Piem Fedoru Nikoliu i obavetavam ga da je
Markovi otputovao.

11. jun
Stiem u Petu. Tamo zatiem mamu, sestre i zeta. Kasnije poseujem Ivanoviku.
Lekar je pregledao i nalazi da nije u drugom stanju nego ima oboljenje materice, koje
zahteva nekoliko nedelja leenja. Andrai je u Beu.

12. jun
Produujem kod Reka svoju menicu od 8500 forinti za 6 meseci i isplaujem 12%
kamata, 510 forinti. Odlazim Vilmou Totu i razgovaram s njim o proterivanju
Karaorevia. Nalazi da je to ispravno i kae da e preuzeti odgovornost ako njegove
kolege budu uz njega. Dolazi umika. Jedan deo noi provodim s njom.

13. jun
S Deeom Silaijem dugo razgovaram u stvari Karaorevia. Smatra da e
proterivanje teko ii, ali obeava da e govoriti s Kerkapoljem. S Goroveom i ulom
Saparijem govorim o srpskoj eleznici. Maarsko ministarstvo je prihvatilo od strane
Bajsta predloenu konferenciju i Gorove je obeao da e uskoro slubeno odgovoriti
srpskoj vladi u pogledu veze. U pogledu prelaza jo okleva da li da isti bude preko Dunava
ili preko Save; ja predlaem ono prvo sa politikog i trgovakog gledita, iako je skuplje.
Ivanoviku sam nagovorio da se sada vrati u Beograd, da bude ovde kroz nekoliko dana
i da se lei kod lekara Joefa Kovaa. Sutra e otputovati. I umika sutra kree u Be.

14. jun
Govorim s Kerkapoljijem i Bitoom o stvari Karaorevia. Iako stavljaju izvesne
prigovore, povoljno se izjanjavaju o proterivanju.
 388

15. jun
Odlazim u Be.

16. jun
Govorim s Andraijem: a) Voljan je da odobri proterivanje samo ako to srpska vlada
zatrai i u tom cilju podnese nove podatke o podsticanju na pobunu ili o kovanju zavere. U
Peti e dati opirniji odgovor u tom pogledu. b) Pristao je na elezniku konferenciju, ali
samo pod uslovom da ona ima savetodavno pravo, a ne i pravo donoenja odluka.
Nalazim Lacija Seenja i Akoa Beotija. Kau da sada prave plan da u drutvu sa vie njih
kupe list Reform. Ideja je veoma dobra, samo mi se zaista ne svia to hoe da u to uvuku
toliko ljudi. Ve due vreme razmiljam o tome da bi trebalo da se vratim kui i da stanem
na elo nekog lista. O ovom u planu razmisliti i moda ga i ostvariti i bez pomoi svojih
drugova. Poseujem Gromanku, sina nalazim u dobrom zdravlju. Odlazim i kod Mari
Rabatinski. Sada se ve prilino oporavila od svoje povrede na pozornici. Dobijam iz
Beograda jedan Andraijev akt koji je meni tamo bio upuen, a koji je on napisao
povodom osloboenja Karaorevia i u kome baca krivicu na kolebljivu politiku srpske
vlade. Napisan je tako da ga mogu proitati namesnicima.

17. jun
Razgovaram s Fedorom Nikoliem i s Ulmanom o stvari eleznice. Dogovorili smo
se da po mogunosti razvrgnemo Nikoliev konzorcijum, posle ega bi Ulman doao dole
da podmiti namesnike i ministre. Govorim s baronom Deponom, naroito o jurisdikciji,
posebno o tome da bi dobro bilo ako stigne srpski projekt da se sazove jedna komisija od
predstavnika odnosnih ministarstava i da se tako kratkim putem rei stvar. Mnogo
odobrava ovaj plan, podravae ga. Odlazim nemakom poslaniku generalu vajnicu,
koji se naroito interesuje za srpsku eleznicu nasuprot bosanske, poto od prve mnogo
oekuje za severnu Nemaku. Izjavio je da bi rado bio posrednik kod svoje vlade ako bi s
nae strane bili pozvani da u Carigradu podravamo srpsko-tursku vezu. Poseujem
Gromanku, tamo nalazim i Mari Rabatinski. Kasnije idem kod umike.

18. jun
Andrai me poziva k sebi. Tamo nalazim i Gorovea. Govorimo o eleznici, Andrai
je takoe za prelaz preko Dunava i to se prihvata. Odluuju da me Gorove o tome to pre
slubeno obavesti. Za elezniku konferenciju Gorove predlae kao predstavnike
maarske vlade Feta i Tolvaija. Odlazim u Ober St. Fejt kuda se jue Rabatinski iselila
za preko leta. Provodim tamo nekoliko sati i zatim se opratam od nje. Ponovo sam se
uverio da je ve izmeu nas zaista neopozivo svemu kraj. Sad mi se vie ak ni njena
lepota ne svia.
 389

19. jun
Idem Bajstu. Znajui koliko se, opomenut nesumnjivo od strane Hira, interesuje za
bosansku eleznicu, najpre sam s njim govorio o eleznici i na kraju dodao u kako je
nezgodno vreme dolo do osloboenja Karaorevia, jer je time umanjen na uticaj u
Srbiji, koji bi nam sada bio potreban, jer Srbi mogu da ine mnoge smetnje bosanskoj
pruzi. Postojao bi jo jedan nain da se popravi rav utisak presude: proterivanje. Bajst je
ovu ideju smesta prihvatio i izjavio da e odmah razgovarati s carem. Jo sam ga molio da
podrava ovu stvar i kod Ministarstva Cislajtanije, to je takoe obeao.
Odlazim s Nikoliem Vodianeru. Saoptavam mu to sam do sada uo o stvari
eleznice. Na ovo me upozorava da Fet hoe direktora Anglobanke da [neitko], a
Anglobanka vodi Hirove poslove. Ovo u saoptiti Andraiju. Ruam kod vajnica.
Kasnije provodim nekoliko asova kod umike.

20. jun
Odlazim u Petu. Ivanovika je ve dola, odsela je u Engleskoj kraljici.

21. jun
Potraio sam Belu Orcija, koga nisam naao u Beu jer mu je umro otac i bio je
otputovao na njegovu sahranu. Jue je doao u Petu. Naroito ga molim da nastoji da me
naimenuju za ministra rezidenta ad personam. Obeava da e govoriti s Bajstom.

22. jun
Vilmou Totu ponovo preporuujem stvar proterivanja Karaorevia i molim ga da
to podri kod Andraija.

24. jun
Odlazim Andraiju. Odnosno Karaorevia kae da kada bi se srpska vlada,
oslanjajui se na nove injenice, koje meutim ne mora dokazati, samo neka budu
verovatne, obratila maarskoj vladi, ona bi odobrila proterivanje. Upozoravam Andraija
na ono to sam od Vodianera uo o Fetu. Molim ga da dr Rozenu da 2000 forinti
subvencije. Ovo je pribeleio. Teodoroviu telegrafski javljam Andraijevu odluku o
Karaoreviu.

26. jun
Za ministra saobraaja naimenovan je Lajo Tisa namesto Gorova, koji je podneo
ostavku. Poto su obojica zajedno, pozivaju me i obavetavaju da su ve uputili akt Bajstu
i saoptili mu da maarska vlada eli da stupi u kontakt sa srpskom vladom u stvari
povezivanja pruga i da su ga zamolili da meni poveri voenje ove stvari. Konano su se
 390

odluili za prelaz preko Dunava i to je prihvaeno.

27. jun
Stie Miklo Blakovi, s njim provodim veliki deo dana.

28. jun
Idem u Be. Na putu susreem Marinovieve i vie Srba, koji odlaze u banju.
Govorim s Orcijem. Sutra e govoriti s Bajstom radi mog naimenovanja. Dalje, urgirae
da me to pre obaveste o nameri maarske vlade u pogledu povezivanja maarske i srpske
eleznike pruge.

29. jun
Orci je govorio s Bajstom. O mom naimenovanju nije rekao nita odreeno i Orci
preporuuje da i sam s njim govorim, dalje, da mu pomenem jo jedanput stvar
Karaorevia. Traim Bajsta ali ga ne nalazim.

30. jun
Pokuavam da doem do Bajsta, meutim, on je zauzet i tako ne mogu da govorim s
njim. Ne marim mnogo, i onako se nisam nadao da bih mogao izdejstvovati svoje
naimenovanje. Ovo je besumnje bio moj poslednji pokuaj, i poto ni od strane Andraija
ni od strane Bajsta nemam ta da oekujem i, izgleda, hoe jo dugo da me ostave u
Beogradu, kada bude doao odgovarajui trenutak podneu ostavku pod izgovorom da
sam bolestan i vratiu se kui te se posvetiti novinarskom pozivu. Po podne odlazim iz
Bea i uvee stiem u Petu.

1. jul
Odeljenjski savetnik Imre Halas obavetava me da je dr Rozenu data subvencija od
2000 forinti i predaje mi ratu za godine, 500 forinti.

2. jul
Andrai me poziva k sebi i saoptava mi da je Bela Kormo uao u trag jednoj zaveri
kovanoj u Beogradu protiv Milana u korist Karaorevia. Ako bi ovo bila istina, bio bi to
najbolji izgovor za njegovo proterivanje, i ve bi zbog toga bilo dobro kada bismo na ovo
upozorili srpsku vladu. Kasnije Kormo dolazi kod mene i saoptava mi da je od jednog
robijaa zatvorenog u segedinskoj tvravi, koji je doveden iz Beograda, doznao da u
Beogradu kod neke ene po imenu Kosanovi, koja je bila Karaorevieva sluavka,
stanuju dva mladia, ovima dolazi vie drugih i tamo prave planove za ubistvo kneza
Milana i dovoenje na presto Petra Karaorevia. Njih bi trebalo iznenaditi i moda bi se
tamo mogli nai i spisi. Kosanovika mnogo odlazi jednoj drugoj eni s kojom se
 391

Karaorevievi dopisuju. Nastojae da i potonjoj dozna ime.

5. jul
Moje sestre ostaju jo nekoliko dana u Peti, zatim e otii u Erdelj, a ja sam s
mamom jutros otputovao za Beograd.

6. jul
Ujutro stiemo u Beograd. Pozivam dr Rozena i predajem mu priznanicu na 500
forinti, kao subvenciju za 3 meseca.

7. jul
Odlazim Blaznavcu i Ristiu. a) Glavni je predmet naeg razgovora stvar
Karaorevia. Kazujem im ta sam svrio, saoptavam ta sam uo od Kormoa,
Blaznavac pominje da su i oni na tragu novih agitacija. b) U pogledu eleznice izjavljuju
da e verovatno uzeti zajam, izgraditi je putem preduzimaa, a zatim sami odravati.
Pominjem da sam ih ve slubeno obavestio da sam ovlaen da ponem pregovore o
maarsko-srpskoj vezi i, eventualno, da potpiem koncesiju, neka dakle i oni imenuju
jednog opunomoenika s kojim mogu pregovarati. Poseuju me tri Talijana, predstavnici
onog drutva koje gradi prugu SolunSkoplje. I oni su doli radi eleznice, ali poto nita
nisu svrili sutra odlaze.

8. jul
Bajst telegrafie da e u eleznikoj konferenciji uestvovati Andrai, Hoenvart i
turski ambasador lino, dobro bi, dakle, bilo kada bi i Srbija shodno tome imenovala svog
izaslanika. Ovo odmah saoptavam Blaznavcu, preporuujui da poalju Belimarkovia. I
on smatra da je to najbolje, samo to ne zna francuski. Preporuujem da mu pridodaju
nekoga. Blaznavac je jo saoptio da je Erl (koji je ponovo ovde) navodno izjavio da na
tursko-srpsku vezu sada vie niko ne moe vriti pritisak, jer je usled hrvatskih izbora
uticaj maarske vlade zakoen.286 Ovu nespretnu pretnju odmah saoptavam Andraiju.

9. jul
Srpska vlada je naimenovala Belimarkovia za izaslanika na konferenciji i odredila
uz njega pukovnika Zaha. Ovo odmah telegrafiem Bajstu. Bajst telegrafie da je
konferencija odloena za 15-ti. To odmah saoptavam Blaznavcu. Vinter javlja da knez
Biron ponovo namerava da doe ovamo, jer izgleda da vlada sada naginje reduciranju
zajma. Poveravam mu da po mogunosti radi u prilog koncesiranja.

10. jul
Dr Rozen javlja da Risti, izgleda, ne pridaje veliku vanost proterivanju
 392

Karaorevia, moda zato to se boji da e srpsku vladu uiniti jo neomiljenijom pred

naim Srbima ako se ponovo obrati maarskoj vladi. Blaznavac, meutim, jo eli
proterivanje i, ini se, da vie nema mnogo poverenja u Ristia, meutim, nema dovoljno
anse da ga se oslobodi i uverava samog sebe samo time da e biti drukije kada knez
postane punoletan. Idem kod Orekovia, govorim s njim samo o Granici. Kaem mu da
kada bi se u pogledu agitacija mogle izneti injenice, moda bismo mogli privoleti
Andraija na otpoinjanje protivagitacija. Meutim, sada on vidi sve ruiasto.
Preporuuje jo jednom stvar Kovaevia, obeavam da u nastojati da za njega
izdejstvujem amnestiju. Pozivam k sebi tajnlehnera i poveravam mu da nastoji da pod
nekim izgovorom raspuste Nikoliev srpski elezniki konzorcijum, i to tako kao da
rasputanje potie od Srba.

11. jul
Poseuje me baron Gagern mlai (sin ministarskog savetnika koji slui u
Ministarstvu spoljnih poslova). On je ovde na proputovanju za Jedrene, gde je zaposlen
kod turskih eleznica.

12. jul
Baron Gagern rua kod mene.

13. jul
tajnlehner javlja da je govorio s lanovima konzorcijuma i izneo im da na Nikolia,
izgleda, vie ne mogu da raunaju i da bi stoga bilo dobro raspustiti konzorcijum. Vie
njih je voljno da to uine, pre toga, meutim, hoe da piu Nikoliu. Pita me da li da to
uine. O ovome u obavestiti Nikolia, pa u mu saoptiti odgovor. Ruam s mamom
kod Longvortovih.

14. jul
Imao sam s Blaznavcem i Ristiem razgovor koji je trajao est asova, po 3 asa sa
svakim posebno. Proitao sam im Andraijevo pismo, u kome polae naroitu vanost na
to da srpska vlada treba da bude u dobrim odnosima ili s nama ili s Novim Sadom i
Zagrebom, jer i s jednima i s drugima ne moe. Ja zatim dodajem da ima pojava koje
dokazuju da srpska vlada hoe da se priblii naoj srpskoj i hrvatskoj opoziciji. Takve su
pojave poglavito lanci u Jedinstvu napisani u prilog hrvatske Narodne stranke, koji se
svuda navode kao poluslubeni, a ne demantuju. 287 Ovaj dvolini postupak ili treba da
prestane ili, pak, mada i alimo, ne moemo se vie nazivati njihovim prijateljima.
Obojica su izneli naroito dve stvari, koje su njih zbunile a ojaale njihove neprijatelje,
naroito neprijatelje prijateljstva s Maarskom, a njih u odnosu na ove oslabile. Ponovo
sam nastojao, kao ve toliko puta, da dokaem da Srbija ima i vanije interese nego to je
 393

stvar Karaorevia, a u kojima im mi moemo pomoi. To su priznali, meutim

Blaznavac je dodao da je on sada nemoan, paralisan je u tom pravcu i sad bi ponovo bila
potrebna neka konkretna injenica kojom bi mogao dokazati potrebu prijateljstva s
Maarskom, koje on lino smatra neophodnim. Struja je, meutim, sada suprotnog smera i
on protiv toga ne moe nita da uini. Risti je priznao da je glavni interes koji nas vee
jedne uz druge bosansko pitanje, i on zna iz krugova ruskog Poslanstva u Beu da se
Andrai i pred ruskim poslanikom povoljno izjasnio o tome. Ako, dakle, Andrai u toj
stvari ostane pri svojim do sada izraenim gleditima, naroito pri neintervenciji, ako se
ostvari proterivanje Karaorevia, onda uprkos onom to se dogodilo nai dobri odnosi
mogu da potraju, i to na nain da se jedna drava ne mea u stvari druge drave, tavie da
se prijateljski odnosi jedna prema drugoj. U pogledu Hrvata rekao je da su oni njihovi
suparnici i tako nemaju s njima ta da poinju, a o novosadskim ludacima nee nita da
znaju, tavie protiv njih se i veoma odluno izjasnio, dodajui da se oni nisu pribliili ni
Hrvatima ni preanskim Srbima. to se, pak, Jedinstva tie, napomenuo je da je to samo
pitanje detalja koje moemo lako reiti. Molio me da im proitam moj odgovor na
Andraijevo pismo da bi na njega mogli staviti svoje primedbe. Treba jo da primetim
da se ve i Blaznavac tako izjasnio o Karaorevievom proterivanju da o tome, pod
uslovima koje smo im mi postavili, moraju veoma da razmisle, jer ako oni iznesu nove
injenice mogu lako da ih pozovu na odgovornost u zemlji zato se dotini ne kazne.
Inae, Karaorevi lino nije vie opasan po njih. U Zastavi je objavljen lanak koji
dovoljno jasno optuuje maarsku vladu za ubistvo kneza Mihaila.288 Ovo sam poslao
Andraiju molei ga da iskoristi tu dobru priliku i da strogo istupi.

15. jul
Mama je jutros otputovala.

16. jul
Dr Rozen javlja da je govorio s Blaznavcem, koji je izjavio da je njegovo poverenje
u maarsku politiku poljuljano Bajstovim telegramom od proletos, oslobaanjem
Karaorevia i Londonskom konferencijom. Ipak, on eli jaku Maarsku i prijateljstvo s
njom, meutim, njegovi prijatelji nisu tog miljenja. Pri svemu tome, dok je on na vlasti
Rusija nee u Srbiji vriti nikakav uticaj. Poveravam Rozenu da se raspita kod umia o
njegovim gleditima u odnosu na nas, jer je mogue da u se pribliiti Garaaninovoj
stranci.

18. jul
Dr Rozen javlja da je stvarno doneta odluka da se uzme zajam za izgradnju
eleznice.
 394

19. jul
Piem Kerkapoljiju radi amnestiranja Kovaevia.

20. jul
Napisao sam Andraiju odgovor u vezi sa razgovorom koji sam vodio s
namesnicima. Odlazim Ristiu i molim ga da oznai vreme kada im ga mogu proitati.
Obeava da e govoriti s Blaznavcem. Upozoravam ga, dalje, da e Lajo Tisa krajem
meseca otputovati, ako, dakle, dotle ne imenuju nekoga za nastavljanje pregovora o vezi,
oni mogu biti odloeni za septembar. Kae da e teko moi ikoga imenovati do
Markovievog povratka, ali da e razmisliti. Piem Fedoru Nikoliu da eleznicu hoe
da ostvare putem zajma.

21. jul
Dr Rozen javlja: a) Dugo je razgovarao s Blaznavcem, koji ga je pozvao zbog
jednog lanka koji je objavljen u Vidovdanu i koji je malo oponirao vladi.289 Tom prilikom
mnogo su govorili o Ristievim intrigama protiv Blaznavca i ini se da Blaznavac poinje
uviati njihovu istinitost, pa je, kako Rozen tvrdi, izgledao veoma utuen.
b) Govorio je i s umiem, veruje da umi nije neprijatelj Maarske, barem se tako
izjasnio da ve ni iz razloga oportuniteta ne mogu biti protiv Maarske.

22. jul
Pomenuti je lanak u Vidovdanu izazvao veliku kritiku u krugovima vlade. Popovia
su pozvali u Ministarstvo unutranjih dela i tamo mu zapretili za sluaj ako bi se usudio da
oponira vladi. Ja sam ga hrabrio da se nita ne boji i da bude spreman da emo od sada sve
vie i vie oponirati. To emo zaista u ukazanim prilikama i initi, a osim toga nastojau
da stupim u blii kontakt s Garaaninima. Ovo pred vladom nee ostati tajna i sigurno e
imati dejstva. Ako se, meutim, sadanje Namesnitvo bude neprijateljski odnosilo prema
nama, poto je svoju popularnost u zemlji ve i ovako skoro sasvim izgubilo, za sluaj da
na bilo koji nain padne elim barem da unekoliko obezbedim sebe i nae interese i kod
druge stranke. Engelhart s porodicom putuje u Francensbad.

23. jul
Dolazi kod mene Orekovi zbog prodaje uma u Granici. U novinama je stajalo da
e biti prodano drvo sa 30.000 jutara. Po njemu, bilo bi veoma loe kada se ova prodaja ne
bi vrila s odobrenjem maarske vlade i kada se u isto vreme ne bi upitalo i graniare,
dalje, ako ovaj iznos ne bi bio upotrebljen u graniarske svrhe. Naprotiv, ako bi maarska
vlada dobijeni iznos koristila za graniarske ciljeve stekla bi time veliku popularnost, jer
bi u tome mogli participirati lanovi hrvatske opozicije koji bi za uzvrat napustili
opoziciju.290 U isto mi vreme saoptava da su ga namesnici pozvali da vie ne odlazi k
 395

meni, jer ih to kompromituje pred Rusima ije prijateljstvo ele da steknu, dalje, da nikako
ne prekine dobre odnose s hrvatskom Narodnom strankom jer e biti potreba za to.
Teodorovi saoptava da mu je izvesni inenjer Riicki, koji je dobar poznanik
Blaznavev, govorio da je ovaj poslednji izjavio da su voljni dati Hiru koncesiju ako se
obavee da e na eleznici zaposliti sve same Slovene, i Riickija je i zamolio da ve sada
potrai takva lica.
Dobijam od Ministarstva spoljnih poslova protokole eleznike konferencije odrane
u Beu, iz kojih se jasno vidi koliko je Andrai kategoriki izjavio da e samo onda dati
bosansku vezu ako je Porta ve dala srpsku vezu, za ije prouavanje je odobren rok od
est meseci. Dobijam pismo od Gagerna, u kome zahvaljuje to sam srdano primio
njegovog sina i saoptava da se Belimarkovi veoma nespretno ponaao na
konferenciji.290a Fedor Nikoli pie neka ga samo njegov konzorcijum pozove da se
konzorcijum raspusti i on e se odmah saglasiti.

24. jul
itam pred namesnicima svoje dugako pismo o mom razgovoru s njima, u kome
sam podvrgao otrom opovrgavanju njihova tvrenja. Priznali su da sam veoma verno
prikazivao na razgovor, zamolili su me samo da dodam jo neke beznaajne pojedinosti.
Sa eleznikom konferencijom, odnosno s Andraijevim dranjem, veoma su zadovoljni,
ali ipak, kao to iz njihovog govora proizlazi, nee pristupiti izgradnji dok ne budu imali u
rukama tursku vezu. Pozivam tajnlehnera, saoptavam mu Nikoliev odgovor i
poveravam mu da nastoji da ga ovaj konzorcijum sam pozove za to da se raspusti.

25. jul
Piem Kerkapoljiju o pitanju prodaje uma u Granici, saoptavajui mu ta sam o
ovome uo od Orekovia.290b

26. jul
Dolazi mi Hadija, koji ovde boravi ve neko vreme, i kae kako knez Milan ne moe
da podnese Ristia i jedva moe da sakrije svoju antipatiju. Nasuprot tome, sve svoje
poverenje polae u Blaznavca. Ivankovika stie iz Pete. Odmah je poseujem. ikin
rua kod mene sa svojim novim sekretarom knezom Ceretelevom, koji je stigao pre
nekoliko dana da zameni u Janini premetenog Trojanskog. Novi sekretar je zgodan i vet
mlad ovek.

27. jul
Dr Rozen javlja da Blaznavac sve vie prozire Ristieve spletke i da knez ne moe
da trpi Ristia. Namesnicima: a) itam svoj odgovor Andraiju s primedbama koje su
oni stavili. Sutina svega je ta da ako im Andrai da uveravanja da e ih u pitanju Bosne
 396

podravati i da e Karaora i njegove drugove proterati, tada moe raunati na to da e i

oni ispoljiti ne samo negativno ve i pozitivno prijateljstvo. Ovlastili su me da ovo
napiem kao njihov odgovor.
b) Blaznavac mi jo saoptava da, prema dobivenim obavetenjima, u ajkakoj
oblasti vlada silno uzbuenje pa nas stoga upozorava da pazimo da ne doe do ispada.
c) U pogledu eleznike veze namesnici su izjavili da mogu slobodno da saoptim
svojoj vladi da i oni ele pregovore i nekoga e i imenovati za to. Pismeni odgovor dobiu
odmah im se Markovi vrati. Knez s namesnicima putuje sutra u banju Kisela Voda na
nekoliko nedelja.

28. jul
Piem Andraiju i Kerkapoljiju ta sam uo od Blaznavca o ajkaima. Piem
Lajou Tisi, saoptavam mu izjavu namesnika i molim da na osnovu ovoga poalje to pre
instrukcije i strunjake.

1. avgust
Ivankovika mi saoptava da je neki oficir po imenu Horvatovi otputovao u
Dalmaciju i da eli da ovo putovanje odri u tajnosti. Uvee se sastajemo kod Trojanskog
na oprotajno vee. ikin, Trojanski i Ceretelev opijaju se na mrtvo. Ostajemo tamo do
ujutro.

2. avgust
Trojanskog ispraamo do broda. Naputa Beograd za stalno.

3. avgust
Dr Rozen javlja da je od ministra unutranjih dela dobio nareenje da demantuje
vesti koje su iskrsle o nameri srpske vlada da uzme zajam. Graanstvo je uglavnom protiv
zajma, dakle izgleda da vlada ponovo menja svoje namere. Zavrio sam lanak koji sam
ovih dana pisao, pod ovim naslovom: Panslavizam, federalizam i esi, u kome sam
nastojao da iskaem kako od nagodbe s esima federalizam u Cislajtaniji moe samo
koristiti Maarskoj. Sutra u ga poslati za Reform.

4. avgust
Dobijam od srpske vlade a) potvrdan odgovor u pogledu eleznike veze, s
primedbom da e opunomoenika kasnije naimenovati, b) modificirani nacrt jurisdikcije.

5. avgust
Piem Tisi i aljem mu kopiju odgovora srpske vlade. Odlazim u Zemun i
upozoravam Kria na Horvatovia.
 397

12. avgust
Pie Rakoi, urednik Reforma, i veoma se pohvalno izraava o mom lanku, koji e
na svaki nain objaviti. Pozivam tajnlehnera i pitam ga da li je Nikoliev srpski
konzorcijum ita odluio o tome da pozove Fedora radi rasputanja Konzorcijuma.
Odgovara da svi lanovi nisu ovde, a on se ne usuuje da forsira stvar, te tako moramo
ekati. Piem to Nikoliu.

13. avgust
Teodorovievi putuju danas u Petu, gde e provesti mesec dana. Dr Rozen javlja,
da Crna Gora usled ruske intervencije nije voljna da nameravani put gradi austrijskom
pomoi. uo je da se ovo dogodilo na insinuaciju srpske vlade. Po Ristievom uputstvu,
Hristi je u tom smislu govorio s Ignjatijevim.
b) ikin je govorio s njim (dr Rozenom) o protivturskom raspoloenju Vidovdana,
rekavi da ako ovo tako ide, stvarno treba poverovati da dobija od mene subvenciju.
c) Ovde je Orekovievo pismo proizvelo rav utisak i Orekovi sada govori da
sam ga ja pozvao da stupi u vezu s Andraijem. (Naime, Orekovi je u hrvatskom listu
Obzor uputio Andraiju otvoreno pismo, u kome ga upozorava na utanaenja o Granici i o
Dalmaciji koja su izmeu nas utvrena razmenom pisama i poziva da ispuni svoja
obeanja, inae bi trebalo da veruje da su prevareni.) 291 Ne znam ta je moglo navesti
Orekovia da napie takva bezumlja, moda to to nije dobio novac od Andraija ili se,
pak, uplaio od rezultata hrvatskih izbora i hteo da se opravda pred Narodnom strankom.)

14. avgust
U dananjem Reformu objavljen je moj lanak.292 Piem izvetaj Bajstu o
nezadovoljstvu koje se ovde pokazuje protiv vlade i saoptavam mu izvetaj dr Rozena.293
Dalje, uz izvetaj aljem nacrt srpske vlade o ugovoru o jurisdikciji, koji sam dobio pre
nekoliko dana.

15. avgust
Po podne odlazim s vie svojih kolega u Koutnjak, a vee provodimo kod mene.

16. avgust
Danas smo ja i opunomoenik srpske vlade arevi potpisali detaljnu telegrafsku
konvenciju koja je sklopljena izmeu nas i srpske vlade. Ovo je prva konvencija koju sam
potpisao.294

17. avgust
Dr Rozen javlja da je govorio kratko s Ristiem, koji ga je povodom izbora prekoreo
 398

zbog toga to pie protiv srpske vlade. Rozen se trudio da dokae da on to nije inio. Dalje
je izjavio da bi oni odobravali politiku Austrije prema inostranim Slovenima kada i u
Austriji ne bi bilo Slovena, ovako im je, meutim, teko da se sa naom vladom iskreno
udruuju protiv interesa Slovena u Austriji. Dodue, dok su tu oni (namesnici) nee slediti
politiku drukiju od dosadanje, ali je mogue da e vlada koja dolazi posle njih stati
otvoreno na stranu Slovena u Austro-Ugarskoj. S Blaznavcem je dugo razgovarao,
upozoravajui ga na opasnost koja mu preti od strane Ristia i ministara koji su uz njega.
Blaznavac ga uvek hrabri samo time da e posle godinu dana ve biti druga nevolja.

18. avgust
Odlazim Blaznavcu. Dugo razgovaramo, sasvim uopteno, naroito ga upozoravam
na ruske intrige. On, kao ve toliko puta, tvrdi da nije i nee nikada biti za rusku politiku i
da njegovo gledite deli veina njih u Srbiji. Tako se npr. pre izvesnog vremena bio sastao
s Garaaninom i ovaj mu je kazao da ne dozvoli da ga Rusi obmanu. On (Garaanin) ne bi,
dodue, nikad smeo da tako otvoreno istupi protiv njih, ali im zato nije ni verovao.
Prelazei na izbore kae da im ne pridaje veliku vanost sve kad bi i umi bio izabran,
jer je vlada sigurna u veinu. ikin je, dodue, pre svakih izbora javljao svojoj vladi da e
srpska vlada pasti, a ona je uvek postajala jo jaa u Skuptini. Uvee me obavetavaju
da su za poslanike izabrani Karabiberovi i Luki, pa je tako umi propao. Meutim,
vlada je inila ogromne napore da bi obezbedila pobedu.

19. avgust
Dr Rozen dolazi i saoptava rezultate izbora. U naim listovima objavljen je
oficijelan demanti na Orekovievo pismo. Poveravam Rozenu da ovo saopti Blaznavcu.
aljem Andraiju izvetaj o razgovorima voenim s namesnicima povodom pisma koje mi
je uputio.294a Ralf Erl ponovo stie u Beograd i poseuje me, meutim, izgleda da je,
usled dranja maarske vlade na eleznikoj konferenciji u Beu, postao i prema meni
uzdrljiv.

21. avgust
Poseuje me umi. Naravno, otro ustaje protiv vlade, koja je uinila da propadne u
Beogradu, Smederevu i apcu, gde se svuda kandidovao.

22. avgust
Budui da je kneev roendan idemo u Konak na estitanje.

23. avgust
Dr Rozen javlja da je govorio s Blaznavcem, koji je ljut zbog toga to je ikin
pomagao umiu, ak i novcem, i nastojao da dobije glasove za njega. ikin navodno
 399

ve izvesno vreme daje umiu 50 # meseno. Time ga je (Blaznavca) Rusija jo vie

otuila od sebe i zato e kod Slovena agitovati protiv Rusije. Obaveten je da je izaslanik
iz Rusije doao kod Hoenvarta i izjavio da se Rusiji ne svia nameravana nagodba. esi
su o ovome obaveteni. Po njemu, bilo bi bolje kada se Andrai ne bi protivio nagodbi s
esima. Dr Rozen mi saoptava da je dr Paul Valdtajn, pruski agent u Peti, stigao
ovamo i da e i mene posetiti.

24. avgust
Dr Rozen saoptava da je Blaznavac pred njim izjavio da sam ja navodno u
poslednje vreme isuvie mnogo sa ikinom, to ne moe biti uputstvo od Andraija i zato
bi eleo da to saopti Andraiju, jer ako se mi pribliavamo Rusiji onda su i oni prinueni
da zauzmu drugi stav. Cela stvar je sigurno intriga koju je Risti ispleo sa ikinom, ali
ne marim ako veruju da se ja i ikin pribliavamo jedan drugome, to e nesumnjivo
proizvesti dobar utisak.
Poseuje me Valdtajn i ostaje dugo, govori o interesima Pruske, odnosno Nemake,
na Istoku, koji su identini s naima, dalje o neodrivosti stanja u Rumeliji.

25. avgust
Vie njih rua kod mene, uvee idemo na Savu i saekujemo brod iz Vlake, kojim
dolazi Engelhart, koji e ostati ovde samo nekoliko dana.

26. avgust
Dr Rozen javlja: Valdtajn je bio 5 punih sati kod Blaznavca. Obojica su mu ispriali
tok razgovora. Poto su obojica rekli isto ne moe sumnjati u istinitost njihovih izjava.
Glavni momenti njihovog razgovora bili su: Blaznavac je nadugako izlagao svoje ideje,
koje ovde nije potrebno da ponavljam. Na ovo je Valdtajn odgovorio da su interesi
Nemake na Istoku istovetni s interesima Austrije, a naroito Maarske. Nemaka je
voljna da moralno pomae prirodne zahteve Srba, dok ovi ostaju u krugu srpske politike i
ne prelaze u junoslovensku politiku. Slino mogu da oekuju i od strane Maarske, to je
Andrai izrekao ve i u Parlamentu. Nemaka, dodue, ne eli da Srbija bude direktno
protiv Rusa. Rusija se lojalno ponela prema Pruskoj u prolom ratu i za ovo e i Nemci
platiti lojalnou. Ali zato ne ele ni to da prevagne ruski uticaj. Nemaka e pomagati
Rusiju u Aziji, ali ne u Evropi. Sada, kada se Austrija povukla od nemakih poslova i
veoma se lojalno drala u prusko-francuskom ratu, Nemaka takoe moe ii s Austrijom,
utoliko pre to je Nemakoj potrebno postojanje Austrije nasuprot Rusije. Nemaki e
diplomati nastojati da izmeu Austrije i Rusije ostvare modus vivendi, meutim sukob je,
bar u sluaju da umre jedan od dvojice careva na severu, neizbean, i u tom bi sluaju
Nemaka bila uz Austriju. Dr Rozen jo javlja da prilike u Vlakoj zabrinjava
Blaznavca, koji se boji intervencije, jer bi u tom sluaju Srbija posluila kao mesto za
 400

prolaz stranih trupa. Zato e srpska vlada uputiti u Bukuret notu, u kojoj e upozoriti
vlaku vladu da bude umerena i popustljiva u pitanju eleznice. Valdtajn rua kod mene
i mnogo govori o svom razgovoru s Blaznavcem. Kae otprilike ono to je ve javio dr
Rozen. Zatim govori o odnosima izmeu Austrije i Nemake. Bizmark, dodue, ne voli
Bajsta, ali su zato meusobni dobri odnosi dveju drava toliko potrebni da to nije smetnja,
ta vie po njegovom miljenju dobri odnosi su ve osigurani pa ma ko bio nemaki
kancelar. Ne bi smatrao ispravnim kada bi Andrai otiao u Gatajn. Bilo bi bolje da se
kasnije negde sluajno sretne s Bizmarkom. Veoma tano je okarakterisao Andraija.
Kae jo da je Bizmark u Gatajnu bez sumnje pomenuo taku V Prakog mira i da e to
od strane Austrije i biti naputeno. Vee provodim s vie njih kod Cereteleva i ostajem
sve do pola pet ujutro.

27. avgust
Dr Rozen javlja da je Valdtajn jue bio jo i kod Ristia, koji ga je ispoetka primio
veoma ukoeno, kasnije je, meutim, postao mnogo prijazniji. Valdtajn je pred njim
naroito naglasio da kolebljiva, dvosmislena politika malim narodima moe samo koditi.

28. avgust
Ivankovika mi saoptava da se Horvatovi vratio iz Dalmacije.

29. avgust
Odlazim Blaznavcu i kaem mu da bi moda bilo dobro da pre nego to otputuje
imenuje svog opunomoenika u pitanju eleznike veze, jer ako nai poverenici dou oni
nee moi da tu dugo ekaju. Obeava da e to biti uraeno. Jo govorimo kao obino u
protivruskom duhu, naroito povodom ikinovih agitacija u vreme izbora. Pominjem i
Orekovieva pisma. On me podsea da je uvek govorio da u njega niko ne moe imati
poverenja.294b U toku razgovora zadao sam Ristiu nekoliko udaraca, a da ga nisam
imenovao.

30. avgust
Pre nekoliko dana stigao je novi vlaki agent Vakaresko. Jue me je posetio, ali me
nije naao. Danas sam ja otiao njemu. Njegov spoljni izgled i manir prilino su dobri.
Ima zgodnu enu. Lajo Tisa pie iz Marijenbada da je akta koja se odnose na vezu ve
poslao na potpis Andraiju i da bi i on voleo kada bi ova stvar mogla izii pred Parlament i
Skuptinu jo ove godine, u kom bi sluaju radovi kod nas mogli poeti idueg prolea i u
jesen ve biti zavreni. Voleo bi kada bi prugu u Srbiji mogao da dobije tatsbank. Odmah
mu odgovaram, naroito na poslednju taku, da srpska vlada pregovara s Hirem i da on
ima najvie izgleda.
 401

31. avgust
Bio sam u Zemunu i tamo mi je Kri saoptio da je uo da se u Beogradu u
Stefanovievoj tampariji priprema jedna broura, koja, s jedne strane, optuuje maarsku
vladu za ubistvo kneza Mihaila, a s druge podstie Granicu na ustanak. Moli me da mu o
tome pribavim dokaze.

1. septembar
Poveravam dr Rozenu da se raspita o letku. On mi uskoro donosi jedan, iji je naslov
Karaoreviev politiki testament sinu, i koji nije drugo nego invektiva protiv
Karaorevia, a sigurno poruen od strane Blaznavca i namenjen irokim narodnim
slojevima. U njemu, meutim, nema nita od onoga to je Kri uo.

2. septembar
Dr Rozen javlja: a) Risti ga je pozvao i napao zato to u Vidovdanu hoe da
maarizuje Srbiju. Rozen se branio i tvrdio da on nije pisao u takvom smislu nego samo za
prijateljske odnose, koji su potrebni. Risti je na to veoma estoko napao Maare, tvrdei
da izmeu njih i Srbije nikada ne moe biti prijateljstva; Maari do sada nisu uinili nita
u korist Srba, tako su ponosni da i nee da se bave jednom ovako malom zemljom. Iz
daljih njegovih rei jasno se moglo razabrati da eli da bude uz Rusiju i da e biti uz nju.
Pomenuo je jo da Maarska nee tako lako izai na kraj s Hrvatima, jer su voe hrvatske
Narodne stranke svi pismeno obeali srpskoj vladi da se bez nje nee nagoditi s
maarskom vladom. Jednom reju, Risti se tako otvoreno i s tako dubokom antipatijom
izjasnio protiv Maarske kao nikada do sada. Kaem Rozenu da ovo saopti Blaznavcu.
b) Orekovi sada izjavljuje da ako ume u Granici budu prodate, on e tamo
potpiriti pobunu, ako ne drukije onda ruskom pomoi. I Horvatovi je prilikom svog
odlaska na put bio preporuio oficirima da se pobune ako doe do prodaje uma.
Longvortovi, Vatson sa svojim bratom (koji je pre nekoliko dana stigao), Erl i ja izvozimo
se kolima u Mokri Lug i tamo provodimo popodne.

4. septembar
Ivankovika mi saoptava da je Horvatovi bio kod Blaznavca, a i kod kneza.
Andrai alje instrukcije koje se odnose na elezniku vezu. Dobijam telegram od
Andraija, u kome mi saoptava da se, prema pouzdanom obavetenju u Stefanovievoj
tampariji u Beogradu tampa broura koja je napisana u odeljenju za tampu vlade i u
kojoj se graniari podstiu na otvoren ustanak. Neka nastojim da spreim tampanje, ili
barem da izdejstvujem konfiskovanje. Sumnja da je brouru pisao Orekovi.

5. septembar
Dr Rozen javlja da je govorio s Blaznavcem i rekao mu sve to je uo od Ristia.
 402

Blaznavac je jako planuo protiv Ristia, rekao da paljivo prati svaki njegov korak i
ukoliko bi se usudio da neto naini s Rusima, spreman je da ga uhapsi. Blaznavac vie ne
dozvoljava da u Granicu odlaze oficiri, kao npr. Horvatovi.
b) Pominjem Rozenu da sam ponovo obaveten da se pomenuta broura zaista
priprema, neka nastoji da je pribavi.
Odlazim Blaznavcu: a) Saoptavam mu da sam u stvari eleznike veze dobio
uputstva i molim da imenuje svog opunomoenika. Obeava da e to jo danas biti
uinjeno. b) Pominjem mu Horvatovievo putovanje. Uverava me da on o tome do sada
nita nije znao i da je Horvatovi po svom povratku doao kod njega (Blaznavca) samo
zato da upita sme li da ode knezu, poto je bio u Crnoj Gori i od Nikole doneo pozdrav
Milanu. Odluno tvrdi da Horvatovi nije imao nikakav nalog od vlade.

6. septembar
Dr Rozen dolazi i donosi brouru, koja je upravo sada zavrena i od koje je dobio
jedan primerak pod uslovom da je odmah vrati jer je ne smeju nikome dati. Policija je,
meutim, propustila i sutra treba da izae. Poveravam mu da ode Blaznavcu i da ga
upozori na ovu stvar, neka kae da ja ve znam o tome i da bismo mi to nesumnjivo mogli
smatrati agitacijom protiv nas. U stvari eleznike veze za opunomoenike su
naimenovani Mijatovi i Proti. S Mijatoviem u danas i zapoeti razgovore i saoptiti
mu sadrinu ugovora koji treba da se zakljui. Poseuje me Karolj Husar, koji putuje u
Mehadiju.

7. septembar
Dr Rozen javlja da je govorio s Blaznavcem, koji tvrdi da nije nita znao o brouri, a
ne veruje ni da je ona pisana u odeljenju za tampu. Konfiskovanje ne moe da odredi, jer
bi to bila takva prijateljska usluga maarskoj vladi na koju se on ne osea pozvan posle
sudskog osloboenja Karaorevia. Ako, meutim, maarska vlada protera
Karaorevia bez traenja srpske vlade, onda e on ponovo voditi prema nama aktivnu
prijateljsku politiku, mada ni sada nee dozvoliti da se sa srpske teritorije otpoinju protiv
nas slubeno obojene agitacije. Broura je, meutim, privatna stvar i zato se u to ne mea.
Telegrafiem Andraiju da nisam uspeo da izdejstvujem konfiskovanje i da e
broura biti putena. Saoptavam o brouri i Kriu da bi, po mogunosti, spreio njeno
unoenje. Po podne se ponovo pojavljuju Mijatovi i Proti. Srpska vlada prihvata u
naelu veliki deo taaka, ali ne i onu po kojoj emo most samo mi graditi, vie bi volela da
se to zajedniki uradi. Ja to prihvatam u ime svoje vlade. Isto tako nee da se obaveu da
e prugu izgraditi u odreenom vremenu, eleli bi da u konvenciji bude govora samo o
mostu. Nastojim da pokaem kako je ovo gledite pogreno i koliko bi nepraktina stvar
bila graditi elezniki most bez eleznice, dalje, da je pruga meunarodna pa je tako
prirodno da se i Srbija obavee da izgradi svoj deo u odreenom vremenu, jer samo tako
 403

sve ovo ima smisla. Opunomoenici e jo jedanput govoriti s vladom. Uvee dolazi
umika i provodi kod mene jedan sat.

8. septembar
Odlazim Blaznavcu da se oprostim od njega jer uskoro putuje na Skuptinu. Poinje
da govori o brouri. Kaem da sam je dobio od Andraija u rukopisu i da ne traim
konfiskovanje, poto Blaznavac najbolje zna ta treba uraditi, ali na Bana sumnjam da je
on pisao. Na ovo je odgovorio da je u pogledu broure pitao Ristia, koji je tako odluno
tvrdio da ne zna nita o njoj da ne moe verovati da bi tako lagao; stoga sumnja da je
napisao Ban, a ako je to ipak on uinio, onda su ga verovatno Rusi platili. Konfiskovanje
ne moe da odredi jer to samo sud moe uiniti, uprkos svemu tome naao bi za to naina
da smo Karaorevia makar samo proterali. Pita neu li ii u Petu radi toga. Kaem
jedva, ali on i inae ve zna uslove i njih je lako ispuniti. Odgovara da e o ovome jo
razmiljati. Govorimo zatim o eleznici i naroito o obavezi koja se odnosi na njenu
izgradnju; preporuujem im da to prihvate, jer bez toga teko da emo ita uiniti.
Odlazim i Ristiu. S njim razgovaram iskljuivo o eleznici. Izgleda mi da on
posebno nee obavezu u pogledu izgradnje, meutim, obeava da e jo o tome razmisliti.
Kod mene ruaju Vakareskovi i Longvortovi.

9. septembar
Dr Rozen javlja da je izdavanje broure ovde strogo zabranjeno i da su celo izdanje
odneli iz tamparije, verovatno Orekovi, koji e ga posle nama prokrijumariti.
Telegrafiem o ovim okolnostima Andraiju i piem izvetaj o celoj stvari, aljui jedan
primerak broure.295 (Rozen je, naime, doneo tri.) Mijatovi i Proti ponovo dolaze i sa
aljenjem izjavljuju da njihova vlada nikako ne prihvata obavezu izgradnje. O ovome,
naravno, ne mogu ja da odluim, to u javiti svojoj vladi, izjavljujui im unapred da bez
ovog uslova teko da e biti neto od veze.

10. septembar
Dr Rozen javlja da su sino 3 mlada oveka prela vladinim amcem na nau obalu,
s nabijenim depovima. Bez sumnje su nosili broure. Dalje saoptava da je bio ovde
jedan graniarski oficir koji je konferisao i s Ristiem i jako je napadao Maare.

11. septembar
Poto sam se setio kako Srbi prirodno ne dre re, uinilo mi se da bi bilo dobro da
se o pregovorima oko eleznice saini protokol, koji bismo ja i srpski opunomoenici
potpisali. Odlazim Mijatoviu i to mu saoptavam, on se s ovim slae i moli da napiem
protokol, oni e ga pregledati i ako nau da je u redu, potpisati ga.
Ovom prilikom jo dugo razgovaramo. Izraava svoje aljenje to nai pregovori oko
 404

eleznike veze nisu uspeli, utoliko vie to on sa svoje strane ne vidi razloga zato srpska
vlada nee da se obavee da e izvriti izgradnju. Na moju primedbu da verovatno nee da
uine nita do kneevog punoletstva on odgovara da je to mogue. Sa aljenjem konstatuje
i to da je vlada sada veoma neprijateljski raspoloena prema Maarskoj, to pripisuje
nezadovoljstvu proirenom po Srbiji, koje potpiruju ruski agenti, to je vladu uplailo. Po
njemu, meutim, interesi Srbije zahtevaju politiku dobrog sporazumevanja s nama.
Saoptava mi da e dokumenti koji se odnose na pitanje Dunava biti podneti Skuptini u
jednoj svesci. Knez i namesnici danas putuju u Kragujevac. Longvort i njegova ena
veeras putuju u Be.

12. septembar
Napisao sam protokol pregovora oko eleznice i proitao ga Mijatoviu, koji je
doao do mene. Potpuno odobrava, ali mu je ministar (Markovi) naloio da ga ne potpie
dotle dok ga njemu ne proita. Primeujem da je to veoma nekorektan postupak, ali
uprkos tome predajem mu svoj koncept.

13. septembar
Dolazi Mijatovi i kae da i ministar nalazi da je dobro da postoji protokol, ali ni on
ne moe da donese odluku, te tako treba da ga pokae namesnicima. Mijatovi obeava da
e, im stigne u Kragujevac, nastojati da o ovoj stvari govori s namesnicima i zatim e mi
poslati njihove primedbe. Vraa mi moj rukopis, koji je prepisao. Piem Lajou Tisi o
toku celog tog pogaanja oko eleznice i o tekoama na koje nailazi potpis protokola.

14. septembar
Milo Popovi donosi svesku koja sadri akta u vezi sa pitanjem Dunava, sve je tako
sastavljeno da prikae pobedu Srbije nad nama.

15. septembar
Piem izvetaj Bajstu o neprijateljskom raspoloenju koje vlada protiv nas i o
njegovim razlozima.295a Piem Fedoru Nikoliu i pozivam ga da privoli Vodianera da
povuku svoju ponudu u stvari eleznice, zajedno s projektima.

16. septembar
ujem od Kantakuzena da e vlaka vlada davati srpskim trgovcima so u pola cene.
Dalje, da je vlaki knez pisao crnogorskom knezu i ovaj mu je sada odgovorio. U pogledu
soli obavestiu Kerkapoljija.

17. septembar
Dr Rozen javlja da brouru ire svuda po gradu, 1000 primeraka su podelili po
 405

kafanama, u kafanama su odreeni agenti koji agituju protiv Maarske. Glavni agitator je
Spreni. Izgleda da hoe da poalju agitatore i meu Slovake u Maarskoj. Risti je
Omladini obeao da e je kod nas pomagati.

18. septembar
Nita znaajno.

19. septembar
Doli su Engelhartovi.

20. septembar
Dr Rozen javlja da e nastojati da ovde obrazuje jednu promaarsku stranku, jer ih
ima mnogo koji jako osuuju politiku vlade, a naroito brouru.

21. septembar
Obaveten sam da su ovamo stigli Klapka i Stratimirovi, sigurno u stvari eleznice.
Porunik Serti, koji bi hteo da se vrati nama, donosi mi itavu gomilu vojnih karata i
podataka i izjavljuje da je voljan da nam ih preda ako izdejstvujem da bude naimenovan
za kapetana u hrvatskom domobranstvu. Obeao sam mu da u preduzeti potrebne korake.
aljem svoje konje iz zaprege u Budimpetu radi prodaje.

22. septembar
Dolaze mi Stratimirovi i Klapka i kazuju da ih je poslala Union banka u stvari
eleznice. Hteli su da po ovoj stvari obojica idu u Kragujevac, meutim Klapka ne ide, pa
e ii samo Stratimirovi. Poto je Stratimirovi otiao dugo sam razgovarao s Klapkom,
ispriao sam mu iz kojih se razloga Srbija okrenula od nas i skrenuo mu naroito panju
na opasnost od hrvatskog pitanja, zamolivi ga da govori s Andraijem i da mu predoi da
se nagodi s Hrvatima, tako e mu dospeti u ruke klju junoslovenske politike. Klapka,
koji je pratio moje izlaganje s velikim interesovanjem, obeava da e ozbiljno
porazgovarati s Andraijem. Teodorovievi su se vratili iz Pete.

23. septembar
Pre podne sam proveo na venanju nekog malog bankarskog inovnika po imenu
Atanaskovi, koji me pozvao za kuma. Kolega Rozen vratio se s puta po Nemakoj.

25. septembar
Piem izvetaj Bajstu o govoru kojim je Namesnitvo otvorilo Skuptinu, a posebno
o srpskoj Plavoj knjizi, koja sadri dokumenta koja se odnose na pitanje Dunava i u
kojoj je obuhvaen jedan moj razgovor s Ristiem, naravno sasvim iskrivljen i prikazan u
 406

svetlu koji njima odgovora.296 Pisao sam Holanu i preporuio mu da uzmu Sertieve
karte i prihvate njegovo naimenovanje. Ovo e pismo predati Holanu lino Anger, koji
sutra putuje na odsustvo. Joanini se vratio iz vajcarske, meutim, njegova ena ove
zime nee dolaziti ovamo. Rumboldovi su ve otputovali iz Carigrada. Keri je opet u
drugom stanju. Uvee je umika provela kod mene nekoliko sati.

26. septembar
Anger je danas otputovao.

27. septembar
Pisao sam Fedoru Nikoliu i preporuio da tatsban povue svoju ponudu i projekte
od srpske vlade.

28. septembar
Dobio sam pismo od Vodianera, interesuje se kako stoji stvar sa eleznicom.
Odgovorio sam mu da su u toku pregovori i da ako iko ima anse da je dobije, to moe biti
samo Hir. Erl je jue proputovao preko Beograda u Kragujevac.

30. septembar
Dobio sam pismo od Viktora Ziija u kome kae da bi on i njegova banka (nova
Banka za zemljine kredite) eleli da dobiju koncesiju za izgradnju direktne eleznike
linije od Pete do Beograda, pa poto je za ovo i Hir zainteresovan moli me da govorim s
Erlom i da ga uverim da mogu postii uspeh jedino u zajednici s Viktorom Ziijem.
Odgovorio sam da je Erl otputovao, ali u govoriti s njim im se vrati.

1. oktobar
Posetio sam poljoprivrednu izlobu u Topideru. Bila je veoma bedna, jedva da je
tamo bilo neto drugo osim nekoliko vrsta penice.

2. oktobar
Mijatovi mi je poslao nacrt protokola koji su namesnici voljni da prihvate. Ima u
njemu nekoliko netanosti koje ne mogu da primim i tuta i tma nepotrebnih rei, koje u,
naravno rado uneti u protokol.

3. oktobar
Doao je kod mene honvedski potpukovnik po imenu Mesei, koga je poslao Holan
da pogleda one karte koje nam je ponudio Serti. Pokazao sam mu karte i on je naao da
vrede toliko da Serti bude preuzet u domobranstvo.
 407

4. oktobar
Pozvao sam Sertia i Mesei mu je rekao da e mu najpre dati neku civilnu slubu,
zatim e ga naimenovati i voditi kao da je na odsustvu, a kroz jednu godinu dobie
raspored u redovnim domobranskim jedinicama. Serti se ovim zadovoljio i ustupio karte.
Mesei e sutra otputovati.

5. oktobar
Napisao sam odgovor Mijatoviu, u kome sam opirno obrazloio zato ne mogu da
prihvatim neke take protokola, pa ga molim da pokua da od svoje vlade izdejstvuje
odobrenje za potpis. Dobio sam pismo od savetnika ambasade u Carigradu Majera, u
kome je ovaj okarakterisao Ristia kao osobu koja je oduvek bila poznata po svom
lukavstvu, podmuklosti, samouverenosti i uvek bila u dobrim odnosima s Rusima.

6. oktobar
Dr Rozen mi je doneo jedan spisak imena u kome su navedeni oni koji osuuju
protivmaarsku politiku srpske vlade.

7. oktobar
Neki italijanski elezniki preduzima Vila, koji je takoe bio u Kragujevcu, vratio
se otuda i rekao da teko da e ita biti od eleznice. Erl jo neprestano pregovara, ali je
postavio tako teke uslove da nije verovatno da e ih srpska vlada moi primiti. On,
naime, ne eli da uestvuje u izgradnji nego samo zahteva da se na troak srpske eleznice
propuste etiri meunarodna voza dnevno, a to bi bilo isto kao kada bi mu se prepustila
sva eksploatacija. Tom prilikom upoznao sam se i s italijanskim generalom Longom,
koji je takoe bio u Kragujevcu i nije se ba najpohvalnije izrazio o srpskoj vojnoj
organizaciji.

8. oktobar
Doao je neki ovek koji mi se predstavio kao inovnik telegrafa u Panevu Milin i
rekao da eli da mi da obavetenje o politikoj agitaciji koja se sada vri u Panevu. Ne
znajui ko je u stvari i kakva je osoba, rekao sam mu neka napie sve ono to zna, pa neka
mi to ili poalje potom ili preko vicekonzula Radosavljevia.

10. oktobar
Doao je Kri i javio da je u jednoj eti ogulinskog puka u Rakovici izbila pobuna i
da u njoj, prema telegramu koji je on dobio, uestvuju Crnogorci, Bosanci i Srbi. Odmah
sam se raspitao da li je ovde Orekovi. Nije se udaljavao iz Beograda. Saznajem,
meutim, da su Kujundi i Vlajkovi otputovali za Crnu Goru, pa je mogue da su oni
bili u Granici. To sam telegrafski javio Bajstu i Andraiju. Kasnije sam video
 408

Vlajkovia, koji se dakle bez sumnje ve vratio. Piem i Majeru i saoptavam mu da se

Risti, prema mojim obavetenjima, iza Blaznavevih lea ve dugo dopisuje s
Ignjatijevim i da bi se tragovi te prepiske mogli pronai u Ministarstvu inostranih poslova
u Atini.

11. oktobar
ena kolege Rozena, koja je stigla pre nekoliko dana, poseuje me s muem i sa
sestrom, koja e provesti s njom zimu. Uvee je kod Kumanudija bila sveana veera, na
kojoj sam ostao do ponoi.

12. oktobar
Ve je i Ungarier Lojd objavio telegram o ogulinskom ustanku. Od Kria sam
dobio vesti, prema kojima je ustanak ostao ogranien samo na jednu etu i da naoruani
ustanici besne protiv svega to je austro-ugarsko. Upuene su trupe da suzbiju ustanak.
Fedor Nikoli je pisao da nee povui projekte, jer ih je i onako vie njih imalo u rukama,
ali e uskoro doi u Beograd u stvari eleznice jedna osoba po imenu Cehanj, koji
predstavlja inu [?], meutim, iza njega stoji on, Fedor, pa mi ga stoga preporuuje.

13. oktobar
Erl je doao iz Kragujevca i posetio me. Izgleda da u pogledu eleznice jo nije nita
svrio. Govorio sam s njim o Viktoru Ziiju. Rekao je da e ga posetiti u Peti, kuda sutra
putuje. Kri me obavetava da su ustanici razbijeni i da ih gone. Njihove voe:
Kvaternik, Bah (urednik Hrvatske) i vie njih su pali, a tridesetorica su uhvaena.
Pozivam dr Rozena. Isplaujem mu 500 forinti za oktobar, koje dodue jo nisam
dobio ali zbog kojih sam ve pisao Halasu. Ovde se tek od danas zna za ogulinski ustanak,
o njemu je poeo da pronosi vesti naroito jedan graniarski major, baron Mileki, koji je
ovih dana bio u Beogradu. uo je da ikin alje ljude u Granicu da agituju i za to im
plaa po 15 forinti dnevno. Dalje, ikin namerava da osnuje list pod Orekovievim
imenom. Ban kazuje da je dobio nalog od Blaznavca da tu i tamo napie neto u
prijateljskom duhu o Maarskoj. Dao sam jo uputstva Rozenu kako da u Vidovdanu
saoptava vest o ustanku. Na sveanosti koje se pripremaju u Zemunu i Panevu na dan
Miletievog osloboenja 17. ovog meseca, pozvali su mnoge i odavde.

14. oktobar
Napisao sam Kriu da je u Beograd dolazio jedan graniarski major po imenu
Mileki, koji je ovde irio vesti o ustanku u Rakovici i izjavljivao da e plamen ustanka
uskoro zahvatiti celu Granicu. Kri mi je odgovorio da je Mileki poznata varalica i bez
ikakvog znaaja.
 409

15. oktobar
Holan me izvetava da je za Sertia predvideo mesto kod Istonih eleznica, s
platom od 1800 forinti i 400 forinti u proseku za putovanje, pa ako Serti ovo prihvati
odmah e mu poslati akt o postavljenju.

16. oktobar
Po gradu se iri vest da je knez Milan u Blaznavevoj pratnji otputovao u
Smederevo, odakle e otii u Krim da pozdravi ruskog cara. Govori se da e i sultan doi
tamo. Dolazi kasnije dr Rozen i potvruje da je vest tana. Celu su stvar, kae, pripremili
u najveoj tajnosti verovatno Risti i Ignjatijev uz ikinovo posredovanje; poslednjih
dana je u ruski Konzulat prispelo vie od dvadeset ifrovanih telegrama. Pre jedno desetak
dana je za kneza Milana poruena u Beu generalska uniforma. Nekoliko je mojih kolega
upitalo o ovom putovanju naelnika odeljenja Bokovia, ovaj je meutim odgovorio da
zvanino ne zna o tome nita. Ako ostavim po strani Ristievu naklonost prema Rusima,
razloge ovakvog eklatantnog koraka nalazim, pre svega, u nezadovoljstvima koja vladaju
u Srbiji, a koja su potpirivana od Rusa i postala ve opasna po vladu; dalje, u taktici Rusije
da svuda kod junih Slovena istie na prvo mesto crnogorskog kneza na utrb Srbije;
nadalje u austrijskim smutnjama kojima se, izgleda, uspostavlja prevaga slovenskog
elementa. Napadnuta sa svih strana, srpska vlada misli da svoj poloaj uvrsti
pribliavanjem Rusiji. Doznao sam da se ovde nalazi izvesni Rajhercer, saradnik
zagrebakog slubenog lista (Narodne novine), koji tvrdi da je lanak u ovom listu u kome
se pominje Risti kao autor broure Graniari itd. napisan u odeljenju za tampu u
Budimu.297 Vodianer me je obavestio da e u Beograd doi izvesni Cehanj, koga on alje
da bi se informisao u pogledu eleznice.

17. oktobar
Napisao sam izvetaje Bajstu i Andraiju o kneevom putovanju i izloio verovatne
razloge tog putovanja.298 Pozvao sam Sertia i saoptio mu Holanovu ponudu. On ju je s
radou prihvatio, pa sam o tome obavestio Holana. ikin stie brzom laom i odmah
putuje dalje da bi dopratio u Krim kneza Milana, koji e produiti svoj put istim brodom.

18. oktobar
Cehanj je doao i razgovarao sa mnom o eleznici. Uvideo je i sam da je sada ve
uzaludno ii u Kragujevac, jer e eleznicu dobiti ili Hir ili je nee dobiti niko.
Dr Rozen je javio: a) Knez Milan je jue u svom konaitu u Smederevu pao u
nunik, iz koga su ga samo tekom mukom spasli. Mnogi veruju da su daske bile
prestrugane, ali je zabranjeno da se o ovoj stvari uopte govori. b) Demonstracije
Miletievih pristalica u Panevu su zabranjene (kasnije sam doznao da to nije istina).
Pisao sam Kriu za Rajhercera, s tim da to saopti Molinariju. U novinama je objavljen
 410

predlog vlade o osnovnim uslovima ugovora o eleznici koji treba da bude sklopljen s
Hirem. Ovi uslovi nameu vrlo teke terete Srbiji.

19. oktobar
Mijatovi je na moje pismo opet odgovorio da vie mojih primedaba ne moe da
prihvati, ak trai u ime srpske vlade da se u zapisnik unesu sasvim nove take. Uvee je
umika provela kod mene nekoliko sati.

20. oktobar
Posetio sam ikinovu, koja je jue stigla iz Graca. Zatekao sam je, naravno, veoma
razdraganu zbog putovanja u Krim.

21. oktobar
Poseuje me Marinovi i izgleda stavlja mi nekako na znanje da on uprkos svojim
simpatijama prema Rusima nije postao prijatelj vlade zbog ovog putovanja u Krim. Zatim
dugo govori o pitanju eleznice i izjavljuje da su uslovi koje je predloila vlada toliko
teki da stvarno treba pretpostaviti da je Hir podmitio vladu.

22. oktobar
uo sam sa vie strana da takozvana ruska stranka (GaraaninMarinovi) uprkos
putovanja u Krim nimalo ne eli da se priblii vladi i uopte se teko moe oekivati da e
ovo putovanje umanjiti antipatiju prema vladi.

23. oktobar
Posetio me je Andra Kalaj i izjavio da eli da kupi moje dobro u Panjoli. Kako je
nudio samo 85.000 forinti, a ja sam traio 150.000, nismo se mogli sporazumeti.

24. oktobar
Pisao sam Lajou Tisi da u uskoro doi u Petu i tada lino podneti izvetaj u
pogledu eleznice. Pisao sam takoe Vodianeru i Fedoru Nikoliu da u im prilikom svog
dolaska izneti plan prema kojem bismo izvrili veliki pritisak na srpsku vladu. (Po ovom
planu trebalo bi odmah izgraditi prugu od Kikinde do Paneva, kao i da se privreda
Paneva i u drugom pogledu unapredi. Time bi trgovina Beograda mnogo izgubila, pa
bismo mogli traiti prelaz za eleznicu gde se nama svia.)

25. oktobar
Ponovo sam pisao Bajstu i izneo mu opirniju analizu kneevog putovanja, kao i
posledice koje ono moe izazvati.299
 411

26. oktobar
Skuptina je izglasala znatno povienje veeg broja carinskih stopa. Smatram da ovo
ba u sadanjim okolnostima ne moemo otrpeti, pa u predloiti svojoj vladi da povisi
uvoznu carinu na svinje iz Srbije.

27. oktobar
Ovde se pronela vest da je u Granici, u Petrinji i Glini, ponovo izbila pobuna, o
emu sam odmah obavestio Kria pismom. Telegrafisao sam Andraiju da bih eleo da
lino podnesem izvetaj o politikim prilikama, eleznici i najnovijem povienju carinskih
stopa, i upitao ga gde i kada mogu da doem k njemu. Prema telegrafskim saoptenjima
Hoenvartova vlada podnela je ostavku.

28. oktobar
Kri mi je odgovorio da nije nita uo o ponovnom izbijanju pobune, a i ne veruje u
to. Zatraio sam od Bajsta telegrafski deset dana odsustva.

29. oktobar
Posetio me Piroanac i izjasnio se u istom smislu kao i Marinovi. Bajst je
telegrafisao da pre nego to odem na odsustvo treba da obavim jo jedan zadatak, o kome
u uskoro biti obaveten.

30. oktobar
Bajst mi je telegrafisao da treba da saekam kneev povratak, kako bih mogao da
doznam utisak njegove okoline, pa u tek posle toga moi da odem na odsustvo.

31. oktobar
Noas je stigao ikin. Knez Milan se iskrcao u Dubravici, odakle e jo otii u
Kragujevac.

2. novembar
Posetio me ikin, sav ozaren od radosti i zadovoljstva. Knez je dobio orden Belog
orla, Blaznavac Veliki krst Svete Ane, a prijem je bio najsrdaniji. Odgovorio sam
Mijatoviu da prihvatam njegove primedbe, ali poto usled toga i moje izjave trpe
promenu bilo bi dobro kada bismo se jo jedanput sastali i ivom reju utanaili protokol.
Pismo sam poslao Bokoviu da ga poalje u Kragujevac, meutim, Bokovi mi je
poruio da se Mijatovi ve vratio, pa sam pismo poslao njemu, ali su tom prilikom javili
da je Mijatovi bolestan. Oprostio sam se od Longvortovih, koji sutra ujutro putuju na
odsustvo od est meseci. Uvee je umika provela kod mene nekoliko sati.
 412

3. novembar
Otiao sam Mijatoviu. Sloio se s mojim predlogom da se sastanemo jo jedanput,
im se vrati major Proti. Inae, bio je veoma ogoren i izjavio da mu budunost Srbije
izgleda veoma mrana. Uverio se rekao je da je neznanje Srba tako veliko, a
meusobna sumnjienja i iardijstvo da je uzelo toliko maha da jedva ima nade da e se
srpski narod ikada razviti. On se uvek borio za eleznicu, ali sada poinje da uvia da je
zaista jo prerano da se ona u Srbiji uvede. Ne preostaje drugo do da se late oruja i
zauzmu Bosnu, ako se moe, a ako ne, nacija e i onako propasti. O putovanju u Krim nije
govorio mnogo, ali sam video da se ono njemu nije svidelo, primetio je samo toliko da
vlada time nije dobila nita.
Dr Rozen mi je javio da je iz Pete dola telegrafska ponuda, u kojoj se izjavljuje
spremnost da se eleznica izgradi pod Hirevim uslovima, i da se odustaje od 6000
franaka po jednom kilometru koje je vlada trebalo da plati. Ovu ponudu ve mnogi
poznaju i veoma se ljute na vladu to se toliko dri Hirevih uslova. Uopte,
raspoloenje prema vladi nije ba povoljno.

5. novembar
Dr Rozen javlja da je, prema jednom telegramu, Skuptina prihvatila Hirev ugovor.

6. novembar
Raspitao sam se kod vie njih o eleznici, ali niko nije znao da kae nita sigurno.
Knez e stii sutra, poto je jue zakljuio Skuptinu govorom u kome je izrazio svoju
duboku zahvalnost prema caru.

7. novembar
Knez Milan i namesnici stiu danas po podne u 4 sata. Dr Rozen mi saoptava tekst
jednog privatnog telegrama iz Bea, po kome je Bajst podneo ostavku a za ministra
inostranih poslova navodno je naimenovan Andrai.

8. novembar
Pozvao sam Sertia i zatraio od njega neka obavetenja o vojnim stvarima. U isto
vreme upitao sam ga ta govore oficiri koji su putovali s knezom. Odgovorio je da su oni
veoma uzdrani i uo je samo toliko da knez namerava da idue godine putuje preko Bea
u Petrograd. Stigao je Joanini sa enom, koja e ostati ovde mesec dana. Obaveten
sam da je Skuptina prihvatila Hirevu ponudu i ovo sam telegrafski javio Bajstu i Tisi.
Objavljen je govor kojim je Namesnitvo zakljuilo Skuptinu. U ovom govoru nije ni
jednom reju pomenut put u Rusiju, a naroito je naglaeno da Srbija treba da izbegava
svaku agitaciju i da se osloni jedino na sopstvene snage. Ovaj pasus je sigurno namenjen
 413

naem umirenju. Dr Rozen je javio: a) Veliki vezir je interpelisao Filipa Hristia o putu u
Krim. Hristi je odgovorio da je knez Milan prvog dana po dolasku bio bolestan i ni s kim
nije govorio, sutradan je ruao kod cara pa tako nije ni bilo prilike da se govori o
politikim stvarima, a treeg dana je otputovao brodom jedne privatne kompanije. Jo je
dodao da ovo putovanje nee izmeniti dobre odnose izmeu Srbije i Porte, meutim, ne
zna da li nee dovesti do izmena u srpskoj politici prema Austriji. b) Namesnici su
takoe ve uli da je Andrai postao ministar inostranih poslova i boje se njegove
odlunosti. Turska vlada je, navodno, uputila komisiju da ispita stanje stvari kod Hireve
turske eleznice, poto je, izgleda, Hir izdao vie obveznica nego to je bio ovlaen.

9. novembar
Dr Rozen mi je javio: a) Kneev upravnik dvora je rekao da Risti eli da oeni
kneza erkom velikog kneza Konstantina (carevog brata), koja se zove Vera, i da su,
navodno, ve preduzeti i koraci u tom smislu. b) ikin e, verovatno, pokuati da
pomiri namesnike, a posebno Ristia, sa Garaaninom. Ovo e moda biti postignuto
ustanovljenjem nove slube (efa kneeve kancelarije), u kojoj e rukovodee mesto
zauzeti jedan ili drugi, kako ne bi bili zajedno u vladi. c) Kasnije mi je Rozen poslao
cedulju u kojoj javlja da je prema jednom zvaninom telegramu Andrai prihvatio poloaj
ministra inostranih poslova. Joanini mi je saoptio da je razgovarao s Ristiem.
Krimskom putu pridaje on samo taj znaaj to e od sada prema Rusiji voditi korektnu
politiku, meutim, isto e tako korektna biti i njihova politika prema Austriji i nee
nastojati da izazovu nemire u nas. Pomenuo je proces protiv Karaorevia i da srpski
narod nije do sada video nikakve koriste od prijateljstva s Maarskom. Napao je mene
lino, jer sam ga (Ristia) pred srpskim inovnicima prikazao kao prijatelja Rusa i
nastojao da ga odvojim od Blaznavca, za koga sam izjavio da mogu lako izai s njim na
kraj. Meutim, on i Blaznavac e se uvek drati zajedno. (Poto ja pred srpskim
inovnicima nikada nisam izjavio nita u tom smislu, jedino je dr Rozen mogao da iznese
neke moje izjave, za to, uostalom, ne marim, barem e Risti videti da poznajem njega i
njegove drugove. Mogue je da Risti sada hoe da bude sa mnom u istim odnosima u
kojima je bio Blaznavac sa ikinom (koji se dugo nisu ni pozdravljali). To u ve videti
sutra poto u da ga posetim. Ako me ne primi neu mu, naravno, vie ni otii.) Joanini je
primetio i da naimenovanje Andraija za ministra inostranih poslova nije nainilo dobar
utisak na namesnike. Risti je jo izjavio da se nada da e na politiku prijateljstva Srbije
prema Rusiji kako Francuska tako i Nemaka povoljno gledati. Prema njegovim
zapaanjima, na kolega Rozen je uvek nastojao da Srbija bude u dobrim odnosima s
Rusijom. Na to ga je Joanini upitao veruje li da e ovo biti tako i posle sastanka u
Gatajnu. Risti na to nije odgovorio. Joanini mi je jo saoptio da se Rozen video s
Blaznavcem i ovaj mu je priao o razgovoru koji je vodio s Faejevim.
Bio je kod mene Mati. Razgovarali smo samo o eleznici i ja sam izrazio
 414

zadovoljstvo to e eleznica ovog puta biti izgraena. Na ovo je rekao da Hirev projekt
jeste da je prihvaen ali se ne moe znati da li je Hir dovoljno siguran, poto su izgleda u
Turskoj neto posumnjali u njega.

10. novembar
Otiao sam Ristiu, koji me je primio prilino ljubazno. Poveo sam razgovor o
eleznici i izrazio svoju radost to je Skuptina donela odluku o njenoj izgradnji. Sa svoje
strane, Risti je nastojao da istakne prednosti Hirevog projekta, emu ja nisam
protivureio. Zatim me zapitao da li ne smatram cenu izgradnje previsokom. Odgovorio
sam da se ne razumem u tehnika pitanja i da znam samo koliko su nae eleznice stajale.
(Na osnovu ovoga lako je mogao izraunati koliko e njihova eleznica biti skupa.) Zatim
sam pomenuo stvar s izradom protokola i da bi ve bilo vreme da se to zavri poto moja
vlada zvanino nije ni o emu obavetena pa bi bilo dobro da dozvole Mijatoviu da
protokol, kada ponovo bude sastavljen, potpie zajedno sa mnom. Na to je primetio da
tome nita ne stoji na putu, mi samo treba da odustanemo od zahteva da srpska vlada
preuzme prema nama obavezu u pogledu izgradnje. Odgovorio sam da Mijatovi moe da
izdiktira u protokol ta hoe, a zatim e to moja vlada ili prihvatiti ili nee prihvatiti.
Posle toga preao sam na kneevo putovanje. Rekao je da ono nema takav znaaj
kakav mu pridaju inostrani, a naroito austrijski listovi. Glavni je cilj Namesnitva bio da
knezu kada postane punoletan preda zemlju tako da on iznutra nae vrste, a prema spolja
prijateljske odnose sa svim velikim silama. Poto su odnosi prema Rusiji u izvesnoj meri
bili nekako zategnuti, trebalo je takvo stanje ukinuti. (Ovde sam napomenuo da je, po
mom miljenju, Srbija bila i do sada u dobrim odnosima s Rusijom, to je Ristia malo
zbunilo, verovatno zbog toga to je tako otvoreno priznao da do sada nisu dobro stajali s
Rusijom.) Oni dakle ele da vode korektnu politiku prema Rusiji, ali isto tako i prema
drugima pa i prema nama, a da se njihova dosadanja politika nije u tom pogledu izmenila
dokazae injenice. to se, pak, njega tie uzima sebi pravo da izjavi da su rei
Namesnitva uvek bile u skladu s njihovim delima. Izgleda da je u Austriji o njemu,
Ristiu, raireno miljenje da simpatie Ruse, pa je zbog toga antipatian. Ovo se jasno
vidi iz one insinuacije u hrvatskom slubenom listu da je on, Risti, dao da se napie
broura Graniari i carski reskript, a ovakvo insinuiranje protiv upravljaa jedne strane
drave je nedostojno.300 Meutim, ba on nije ruski nastrojen! Namesnitvo, na prvom
mestu, tei da ouva nezavisnost Srbije u svakom pogledu, ali razboritost, kojom se
Namesnitvo nesumnjivo odlikuje, zahteva da nastoji da bude u dobrim odnosima sa svim
velikim silama, pa je to bio smisao i znaaj kneevog putovanja. Blaznavca su hteli da
otue od njega, ali je to nemogue, jer je Namesnitvo slono. Ja sam se drao veoma
rezervisano, u pogledu one izjave u hrvatskom slubenom listu napomenuo sam da je to
lino gledite, poto mu ja nikada nisam govorio o brouri, uostalom re je o hrvatskom
listu. Dalje sam pomenuo samo to da poto smo mi u dobrim odnosima s Rusijom, ne
 415

moemo zamerati Srbiji ako stupi u prijateljske odnose sa zemljom s kojom smo mi u
prijateljstvu, a mudrost srpskih dravnika prua garantije da e moi ouvati nezavisnost
svoje politike.
Otiao sam kod Blaznavca. Razgovor s njim poeo sam odmah s kneevim
putovanjem. U poetku nije mogao prikriti svoju zbunjenost, pa je isprva govorio o
pojedinostima putovanja. Tek kasnije je pomenuo: da se on (Blaznavac) odluio na ovo
putovanje zbog toga to je bio izvikan kao neprijatelj ruske politike, pa su ga kao takvog
Sloveni sa svih strana napadali. Usled tih okolnosti izgubio bi pod nogama svaki teren u
toj meri da bi bez sumnje posle proglaenja kneza punoletnim morao podneti ostavku i
prepustiti svoj poloaj drugome, koji bi posle vodio politiku suprotnu njegovim
gleditima. Odluio se na ovo putovanje da bi raskinuo niti intrige koje su se plele oko
njega, pa e tako moi da preda knezu Srbiju u dobrim odnosima sa svim drugim
dravama. Kao posledica toga on (Blaznavac) e sauvati svoj uticaj, a zatim lino nee
biti odgovoran ma kakvu politiku knez vodio. (Ove rei je naglasio tako kao da je hteo da
se iz njih shvati da e, uspe li samo jednom da podvrgne punoletnog kneza svom uticaju,
ipak voditi svoju staru protivrusku politiku.) Dalje mi je skrenuo panju na mnogobrojne
napade novosadskih listova protiv njega. Na moju primedbu da ovi listovi sada piu
drugaije, odgovorio je da on dobro poznaje te ptiice. (Poznajem tu pticu). 301
Miletievci se raduju kneevom putovanju zato to veruju da e ono imati posledicu da e
Rusija moi iskoristiti Srbiju protiv nas, ali se u ovome jako varaju, jer Srbija nee
agitovati protiv nas kod preanskih Srba.
Pomenuo je i to da kod Rusa nije naiao na panslavistike ideje, da li zato to su
znali da on (Blaznavac) nije prijatelj tih ideja, ili to ih odista nema, on to ne zna, tek
injenica je da nije uo izjave u tom smislu. Isto tako, Rusi nisu nastojali ni jednom reju
da agituju protiv nas. U Odesi se naao s Faejevim i u dugom razgovoru s njim nastojao
da mu dokae koliko su njegova panslavistika gledita pogrena ba sa slovenskog
gledita, i tvrdio da je to inio otvoreno kao i ranije pred bilo kim.
Na kraju me upitao da li je Andrai ve naimenovan za ministra inostranih poslova.
Odgovorio sam mu da o tome znam samo onoliko koliko u novinama pie. Onda je rekao:
ako grof Andrai na svom novom poloaju nije promenio svoje gledite o Srbiji, to bi
moglo dati veoma dobre rezultate. Odgovorio sam mu da ne vidim zato bi Andrai
promenio svoje gledite ako i u Srbiji bude naiao na gledita za koja je ranije smatrao da
su vladajua. Zatim je Blaznavac izjavio da se njihova politika nije promenila, oni e to
dokazati i njihova osnovna tenja uvek e biti ouvanje nezavisnosti srpske politike.

11. novembar
Dr Rozen mi je saoptio:
a) Govorio je s Blaznavcem, koji je rekao sledee:
Na ruskom dvoru, kod vojske i kod naroda naiao je na istinske simpatije prema
 416

junim Slovenima. Uza sve to dok god Rusija ne uini delotvornu uslugu Srbiji, srpska se
politika nee promeniti. Rusija e moda eleti da Srbija agituje protiv Maarske, ali to ne
bi bila praktina politika. Ve je knez Mihailo bio napisao u jednom svom pismu: Mi
smo malen narod, nama je potrebno prijateljstvo svake velike drave. eki listovi
smatraju kneevo putovanje kao pretnju Austriji. Meutim, nita ne bi bilo lue nego
pretiti kada nedostaje potrebna snaga i mo, pa ovakvo pisanje ekih listova ima za cilj
samo da plai Maare. Zbog toga je i naloio Zahu da pie u Prag i objasni stvari. On,
Blaznavac, je nekoliko puta govorio s carem, koji je bio veoma uzdran i o Austriji nije
rekao nita. U tom pogledu su, uopte, u svim krugovima bili veoma oprezni. Car je rekao:
Sledite svoje sopstvene interese, a mi emo vam pomoi gde vi to naete za potrebno.
Nai i vai interesi zahtevaju da se Srbija mirno razvija. Na to je prisutni Ignjatijev
primetio: Velianstvo, verujem da je u naem interesu da na celom Istoku vlada mir.
Dr Rozen je primetio da bi Rusija mogla da uini uslugu Srbiji u unutranjoj politici
kada bi ispravila rav uticaj dosadanje ikinove neprijateljske agitacije. Blaznavac je
odgovorio da je ikin dobio nalog da srpsko-rusku stranku obavesti o tome da ukoliko
bude agitovala protiv vlade, moe to initi samo u svoje ime, ali da pri tome ne rauna na
podrku Rusije jer e je Rusija dezavuisati. Dr Rozen je napomenuo da bi se sada trebalo
pomiriti s ruskom strankom, a Blaznavac je odgovorio da je to i njegov cilj, pa e zato
pozvati Garaanina da se pomiri s vladom. Glavna dunost vlade je da knezu preda dravu
tako da on ne nae nikakva neprijateljstva ni unutra ni spolja. Kau da se Maarima ne
svia pribliavanje Srbije Rusiji, jer veruju da e srpska vlada sada agitovati meu Srbima
u Maarskoj. To, meutim, ne stoji. Srpska vlada nije postala ruski nastrojena, pa ne bi
valjalo kada bi Maari sada agitovali protiv Srbije, jer bi upravo time oterali Srbe u
naruje Rusa. Glavni je zadatak Srbije: mir i unutranji razvoj.
b) Govorio je s Ristiem koji je izjavio da nikada nije nameravao da izvri ovaj
preokret, jedino su ga naterali na to svojim postupkom Maari, koji su mogli da uine u
stvari Bosne mnogo, a nisu uinili nita. Njihovo pritvorstvo prozreo je pred kraj svog
ivota ve i knez Mihailo, kome su bili obeali Bosnu, a kada se ukazala prilika, povukli
su se. Jo je kao uzroke koji su izazvali ovaj preokret pomenuo Bajstov telegram od 23.
novembra 1870. i sluaj Karaorevia.
c) Dr Rozen je doznao da je Risti pozvao k sebi Kujundia i dugo s njim
razgovarao. U vezi s ovim razgovorom Kujundi je pred vie njih izjavio da je ve
Mileti rekao da Srbija treba da agituje ne samo u Srbiji i u turskim pokrajinama, nego i u
Maarskoj u cilju spreavanja njene konsolidacije, ime bi Srbija u povoljnom trenutku
lake ostvarila svoje planove prema Turskoj. Agitacija meu preanskim Srbima je, dakle,
potrebna; izazvae, ako nita drugo, uznemirenje, a ve je i to dobit. Srpska vlada e,
dakle, podravati preanske Srbe, ali ovi ne treba da se uzdiu iznad srpske vlade, ve da
primaju njene savete. Stoga e se beogradska i preanska Omladina sastati u cilju
izmirenja sa srpskom vladom, koja nee vie odstupiti od ove politike.
 417

Iz ovoga je dr Rozen zakljuio da se srpska vlada ozbiljno bavi planovima da kod

nas izazove nerede, pa ak i pobunu.
Po Ivanovikinom kazivanju, knez je otkako se vratio kui postao veoma ozbiljan.
Dalje, kneev autant Bojovi priao je da se kneeva pratnja na Krimu toliko nespretno
ponaala da je u njemu pobudila utisak nekakvog japanskog izaslanstva.

12. novembar
Otiao sam Mijatoviu da ga pitam moemo li okonati stvar s protokolom
pregovora o eleznici. To on jako eli, pa smo za prekosutra utanaili pregovore, ukoliko
dodue on uspe da pronae majora Protia. I dalje je sa velikim neraspoloenjem
govorio o srpskim stvarima, i rekao da e otputovati u inostranstvo na est meseci.

13. novembar
Dobio sam telegram od Bajsta kojim me obavetava da je razreen ministarske
dunosti i naimenovan za ambasadora u Londonu.

14. novembar
Otiao sam Mijatoviu s Teodoroviem koji je poneo protokol. Kod Mijatovia je
ve bio Proti, pa smo tako poeli pregovore na osnovu zapisnika koji sam ranije sastavio.
Srpski opunomoenici izjavili su da ne mogu potpisati protokol pre nego to ga pokau
ministru. I ovo sam prihvatio, pa e se pregovori nastaviti sutra. Uvee je umika
provela kod mene nekoliko sati. Ispriala je da je umi izjavio da vie nee ii ikinu,
jer je ikin uvek bio protiv ove vlade, a sada se sa njom izmirio. Rekla je, dalje, koliko je
umi neprijatelj vlade i u kakvoj se novanoj neprilici nalazi (to dovoljno dokazuje da
od ikina nije dobio novac). Najzad, da mene ne podnosi, jer veruje da sam pisao protiv
njega lanke u maarskim listovima.

15. novembar
Dr Rozen mi javlja: a) Ovih dana bio je sastanak kod Orekovia, koji je izjavio da
dobru priliku ne treba propustiti pa treba uiniti neto protiv Maarske, i to izazivanjem
vrenja. To bi se najpogodnije moglo izvesti putem nekoliko preanskih oficira u srpskoj
slubi, koji bi u tom sluaju bili otputeni. Horvatovi je izjavio da je spreman da se toga
poduhvati. Oruje nee dati srpska vlada nego Rusija, ikin je obeao da e idueg
prolea doi oruje preko Vlake. Meutim, sve ovo je nemogue bez uea Crne Gore,
pa nju stoga treba pridobiti. ikin je izjavio da Rusija u tome ne moe pomagati ve neka
pokuaju da oni sami to uine, pa je tako dogovoreno da se u Crnu Goru poalje izvesni
Hrvat Kokanovi. Na Dalmaciju bezuslovno raunaju.
b) Kod Andrejevia odran je jedan drugi sastanak kome su, izmeu ostalih,
prisustvovali Crnobarac, umi, Barlovevi, Guta Bodi i vie uglednih trgovaca. umi je
 418

izneo da ga je ikin opomenuo da se sada on i njegova stranka pomire s vladom, jer je

vlada sada na dobrom putu. Dodue, ne treba izazivati nemire u Turskoj ve se radije
okrenuti protiv hrianskih Turaka (Maara). Meutim, umi ne eli da se pomiri s
vladom. Crnobarac je izjavio da ne daje nita za rusku politiku. Godine 1848. ruskom
poslaniku u Beu otilo je jedno hrvatsko izaslanstvo i zatrailo pomo, a poslanik ih je
nazvao buntovnicima i izjavio da je ruski car spreman da izgubi i pola svoje carevine da bi
odrao integritet Austrije. Sada dodue, primetio je Crnobarac, car ne bi toliko rtvovao za
Austriju, ali buntovnike nikada nee pomagati, pa stoga i ne treba u Maarskoj hukati i
izazivati pobunu. Meutim, ne moe se biti ni s Rusijom, jer bi Rusija, pod pretpostavkom
da Sloveni ujedinjenim snagama poraze Austriju, postupila sa svakom slovenskom
zemljom kao i sa Poljskom, a kako juni Sloveni sanjaju samo o slobodi mogli bi samo da
izgube. Zbog ovoga on nee da zna za ikina i nee da ima nita zajedniko s njim.
c) umi je pred dr Rozenom izjavio: ikin neka samo obmanjuje druge, nas nee
obmanuti.
d) Srpska vlada ve nastoji da pridobije nae srpske listove. Od Subotia je stigao
odgovor: odobrava to to su protiv Austrije, ali ne savetuje da se sasvim bace u naruje
Rusije. Za svoju podrku trai garantije da e vlada slediti slobodouman smer (sloboda
tampe, pravo udruivanja itd.)
Hrvatska vojna uprava uputila mi je akt u kome mi saoptava da je ui, jedan od
voa ustanika iz Rakovice navodno pobegao u Beograd i da tu boravi kod izvesnog
Vinjia. Teodorovi poznaje tog Vinjia pa ga je pozvao i od njega doznao da ui nije
kod njega, ali ako bi doao u Srbiju odseo bi samo kod njega, jer su njih dvojica odavno
dobri prijatelji. Kada su 1854. godine austrijske trupe ule u Vlaku, ui i Vinji su
sluili kao feldvebeli, prvi u rakovikoj eti, i tada se govorilo da se ova eta nee boriti
protiv Rusa. Kada ga je Vinji upitao o tome, ui je odgovorio: ni ja niti ijedan ovek iz
moje ete nee opaliti ni metak protiv Rusa. Tada, meutim, na ovo niko nije obratio
panju. ui je bio pravi vojni rukovodilac rakovikog ustanka i poverenik uesnika u
ustanku. Kvaternik ga je pridobio za ustanak time to ga je obmanuo da je itava Vojna
krajina uz njih i da im ruska vojska dolazi u pomo. Kada je ui otkrio prevaru dao je
mig svojima da pucaju na Kvaternika i njegove drugove, a zatim je sa svojim pristalicama
prebegao u Bosnu. ui je kod sebe, pored 15.000 forinti koje je ukrao Bah, imao jo
nekih 20.000 forinti. U rakovikom kraju postoje jake simpatije prema Rusiji. uia
karakterie mrnja prema Maarima i poverenje u Ruse. Gornji graniari su veoma
siromani, pa im je mnogo stalo do Bosne da bi doli do zemlje. Igrom sluaja odmah
preko granice u Bosni prostiru se veoma plodne zemlje, dok je na austrijskoj strani kr.
Otiao sam Mijatoviu da nastavim pregovore. Tom prilikom Proti je rekao da Markovi
nije saglasan s nainom na koji sastavljamo protokol, pa on i Mijatovi izjavljuju da bi
moda bilo najbolje da pregovaram s ministrom. Izjavio sam da sam spreman i na ovo, ali
sam energino izrazio i svoje miljenje o ovakvom nedopustivom odugovlaenju. U
 419

slubenom listu objavljeno je naimenovanje Julija Andraija za ministra inostranih

poslova, pa sam mu povodom toga poslao pismenu estitku.

16. novembar
Proti je javio da je Markovi spreman da pregovara sa mnom, ako sutra po podne
odem kod njega. Obeao sam da u otii. Slubeni je list doneo vest o naimenovanju
Lonjaija za predsednika maarske vlade.

17. novembar
Otiao sam kod Markovia. Sporazumeli smo se da ja napiem novi protokol, u
kome e biti ukratko sadrani moji predlozi, a oni e, s druge strane, dati na to svoj
odgovor. Ja u mu protokol poslati do sutra ujutro a on e da ga vrati do sutra uvee sa
svojim primedbama, kako bi prekosutra Mijatovi, koji u ponedeljak hoe da otputuje,
mogao da potpie preieni tekst.

18. novembar
Poslao sam Markoviu nacrt protokola. Dr Rozen mi je javio da je doao kod njega
Ban, koga su, verovatno, poslali namesnici da bih ja saznao ta je on rekao. Ban je s
Rozenom poveo razgovor o lanku u kome Jedinstvo citira jedan lanak lista Cukunft (u
lanku sam ja lino napadnut a kako sam obaveten, napisao ga je sam Ban sa ciljem da ga
iz Cukunfta prenese u Jedinstvo) i izjavio da je isti izazvao ovde neprijatno iznenaenje, u
krugovima vlade nisu znali nita o njemu. 302 Prema mojoj linosti gaje osobito potovanje.
Sada su, dodue, umesto s Austrijom u prijateljstvu s Rusijom, ali nam zato nisu ni
neprijatelji. I Rusija eli da ute o Bosni. elja Rusije je bila i da budu u dobrim odnosima
s Nemakom. To to je Markovi letos bio poslat u Rusiju bilo je opet po elji Rusa. Nije
im milo to je konzul Rozen ostao ovde, jer je on jedina prepreka za dobre odnose izmeu
Srbije i Nemake. U Srbiju e uskoro doi ruski oficiri da organizuju vojsku.

19. novembar
Doao je Serti da se oprosti sa mnom, jer sutra putuje. Dao sam mu pismenu
preporuku za Holana. Saoptio mi je da se u srpskom Ministarstvu vojske nalazi: izvod iz
operativnog plana protiv Bosne, koji je izradio austrijski pukovnik Lenk 18661867. Lice
koje je ovaj plan dostavilo, a ije ime nije navedeno, videlo je plan kod Stojisavljevia,
koji je izjavio da e ceo plan predati u ruke Srba ako zapovednik bude Gablenc, a ne
Filipovi. Plan je, moda, dostavio jedan oficir, po imenu Vojnovi, koji je sada u Rusiji;
b) karta Srbije koju je izradilo austrijsko Ministarstvo rata, sa strategijskim i taktikim
poloajima, privremeno utvrenim takama, mestima logora, skladita hrane i bolnica. Na
glavnim operativnim linijama rastojanja su snimljena prilino verno.
 420

20. novembar
Doao je Proti i zatraio nacrt protokola koji mi je poslao Mijatovi, rekavi da se
jo ne zna kada e protokol moi da se potpie. Mijatovi je otputovao, pa bi ga tako samo
on mogao potpisati. Izjavio sam mu da u u etvrtak otputovati, pa stoga moramo ovu
stvar sutra da zavrimo, a ako to ne bude biu prinuen da verujem kako srpska vlada
namerno odugovlai stvar.
Dr Rozen je javio da je Dosko dugo razgovarao s Blaznavcem i otvoreno mu rekao
(dodavi da je to miljenje i grkog kralja) da se Srbija ovim putovanjem potpuno
kompromitovala pred Evropom i da je to bio jedan veoma nespretan potez, jer je time
konano izgubila prijateljstvo Austrije. Odstupili su od politike kneza Mihaila, koji je sa
svima bio u dobrim odnosima i zato je uspeo da dobije gradove. Ako je Rusija stvarno
veliki prijatelj junih Slovena, tada nije trebalo da trai od Srbije takav korak koji moe
samo da je kompromituje, a ako nije njihov prijatelj tada Srbija nije trebalo da se odlui na
tako neto. Na ovo je Blaznavac odgovorio da je njihovo otuenje izazvala maarska
politika. Dosko je ovde primetio da je to besmislica, jer su oni (Srbi) od Austrije samo
neprekidno traili ustupke, ne dajui sa svoje strane nita. Napisao sam Andraiju izvetaj
o kneevom putovanju, izjavama namesnika i ostalim svojim zapaanjima o tome.303

21. novembar
Dr Rozen javlja da je stigao telegram od Filipa Hristia po kome nema mnogo
izgleda za nameravani kneev brak. Ignjatijev je izjavio da pre nego to da svoj pristanak
veliki knez Konstantin eli da knez Milan doe u Petrograd da bi se tamo porodica s njim
upoznala. Nesiguran poloaj dunavskih pokrajina, kao i okolnost da nijedan srpski vladar
nije zavrio svoju vladavinu prirodnim putem izgleda da predstavljaju prepreku.
Odlazim Blaznavcu da se oprostim od njega, poto nameravam prekosutra da otputujem.
Govori veoma mnogo, i jo upornije nego prolog puta nastoji da dokae da oni nisu
postali Rusi i da se nada da e sada sve velike sile biti slone u pomaganju hriana na
Istoku. Izgleda da ga Andraijevo postavljenje veoma zabrinjava. I ovog sam puta
vanredno uzdran i kazujem samo toliko, i to naglasivi naroito, da verujem da e
Andrai nastojati da uspostavi najbolje odnose s Rusijom. Na to on pita: ne nameravamo li
moda da izvrimo podelu turskih pokrajina. Ovo je, dodue, pitao u aljivom tonu, ali pri
tome nije mogao da sakrije svoju duboku zabrinutost. Naravno, odgovorio sam da nam to
nikada nije bila namera, on dobro zna da nam je Rusija to predloila jo 1855. Inae sam
izjavio da ne znam kakvu e politiku Andrai voditi. Raspitivao sam se o pitanju
eleznice i on je dao sledee obavetenje: Skuptina je za osnov ugovora prihvatila Hirev
projekt. Meutim, u pogledu samog ugovora vlada e tek sada pregovarati s Hirem, a ako
on i bude potpisan njegovo stupanje na snagu bie vezano za rok od etiri meseca, u kome
e roku, ako neko ponudi povoljnije uslove i dobiti koncesiju. Porta je obeala da e dati
vezu s turskom eleznicom, meutim glavna je stvar izgradnja deonice od srpske granice
 421

do Pritine. Ovo je Hir obezbedio, ali ako neko drugi koji nudi povoljnije uslove to
takoe obezbedi, srpska eleznica je njegova. Poto srpska vlada ne prihvata garantiju,
Hir nee izvriti emisiju udela koji se ima platiti za srpsku prugu (166.000 franaka po
jednom kilometru), ve e za to upotrebiti novac koji je dobio za akcije koje je emitovao
za turske eleznice. (ta li e na ovo rei turska vlada?) Pominjem mu svoje nevolje s
protokolom i kazujem kako je ta stvar ve postala smena. Uprkos tome ne obeava mi
izriito da e potpisivanje biti izvreno, iz ega vidim da oni to i ne ele.

22. novembar
Iao sam u posete. Ristia nisam naao. Major Proti mi je javio da mu je sada ve
nareeno da u nacrt protokola unese njihov odgovor i da ga potpie. Ovo e uraditi noas,
a poto u ja otputovati, poslae protokol sutra za mnom.
Dr Rozen je doao kasno uvee s Ristievom porukom da ali to ga nisam naao, jer
je jo eleo da govori sa mnom, stoga sad preko Rozena poruuje da on (Risti) ne krije
svoje simpatije prema Slovenima i da do ohlaenja prema Rusiji nije dolo zbog toga to
su se njegova oseanja izmenila nego zbog nekih sitnica izmeu njega i ikina; i sada
uspostavljeno prijateljstvo s Rusijom njegova je zasluga. Sve ovo, meutim, ne daje
razloga pretpostavci da e se oni sada okrenuti protiv nas. To ne eli ni Rusija, jer treba da
je u dobrim odnosima s Austrijom i zato i ne podstie Srbe protiv Austrije. Mi se ljutimo
na srpsku vladu zbog pitanja Dunava ali oni u toj stvari nisu mogli drugaije postupiti.
Jednom reju izgledalo je otprilike kao da se Risti pravda.

23. novembar
Kreem jutros na put s Ceretelevim, koji putuje u Be. Po podne stiemo u Bazja,
odakle uvee nastavljamo put eleznicom.

24. novembar
Ujutro stiem u Petu. Kod mame zatiem svoju sestru erminu, koja je bolesna, ve
je etvrti dan kako je trese groznica. Odlazim Veningeru (direktoru Maarskog zavoda) sa
jednom Engelhartovom porukom. Ujedno razgovaram s njim o pitanju srpske eleznice i
preporuujem da se ujedine s Dravnim eleznicama te nastoje da dobiju od Porte
izgradnju deonice od Pritine do srpske granice; na taj nain bi srpska vlada dospela
izmeu dve vatre i morala da radi ono to mi hoemo. Ako Beoti, Laci Seenj i Maks
Irmenji nagovaraju me da napustim Beograd i da se prilikom narednih izbora negde
kandidujem za poslanika. O ovome treba u svakom sluaju razmisliti.

25. novembar
Serti je doneo nacrt ustrojstva srpske vojske koji je izradio Orekovi i zamolio me
da podsetim Holana da ga na svaki nain postavi za domobranskog oficira. andor
 422

Okolianji mi je ispriao da je: a) Bajst hteo da mi uputi telegram sa sadrinom da nas

kneevo putovanje u Livadiju nimalo ne tangira, ali bismo se radovali ako bi knez Milan
jo u toku ove godine posetio i na dvor. Andrai, naravno, nije dozvolio da se ovaj
telegram poalje. b) Andrai je u poetku eleo da u Carigrad poalje Lonjaija, ali kad je
ovaj postao predsednik vlade pomislio je na Ferija Ziija.

27. novembar
Saoptio sam ukratko Lajou Tisi kako stoji stvar sa eleznicom. Andrai je doao iz
Bea i pozvao me da sutra doem k njemu. Teodorovi mi je poslao nacrt protokola, koji
je Proti potpisao. Srpska vlada je u svojim izjavama sada odstupila ak i od onoga to je
ranije bila prihvatila. Pri ovakvom stanju stvari o daljim pregovorima ne moe, naravno,
biti ni rei.

28. novembar
Otiao sam Lonjaiju, koji me upitao kako stoje stvari u Hrvatskoj. Rekao sam mu da
se, po mom miljenju, sa sadanjom strankom vernom ustavu ne moe uraditi nita i mi
bismo na cilj mogli postii samo s Narodnom strankom, koja bi se, moda, mogla kupiti
novcem, za to bi najbolju priliku pruila prodaja uma u Granici. Bio sam primljen kod
Andraija:
a) Poto sam mu opirno izneo politiku situaciju naloio mi je da namesnicima
kaem sledee: Putovanje u Livadiju nas ne tangira, jer smo sada ve u dobrim odnosima s
Rusijom. Uza sve to putovanje je inscenirano suvie demonstrativno, to je nesumnjivo
upereno protiv nas. Nezavisno, meutim, od ovog putovanja, srpska vlada se i ranije
prema naim ponudama prijateljstva i naoj politici zbliavanja ponaala odbojno. Treba
navesti sluajeve koji se na ovo odnose, kao to su: pitanje Dunava, Plava knjiga,
Horvatovieva misija, broura, stvar sa eleznicom, povienje carine itd. Iz postupaka
srpske vlade u navedenim sluajevima zakljuuje da ona ne eli nae prijateljstvo, pa
poto se on zbog svojih otvoreno izraenih simpatija ve i ovako izloio mnogim
sumnjienjima, od sada e zauzeti stav iekivanja, pazei samo na to da titi politike i
materijalne interese imperije. Ako, meutim, srpska vlada veruje da je u njenom interesu
da zadobije nae prijateljstvo, neka mu se obrati, ali na svaki nain samo u sluaju ako je u
stanju da prui dokaze svoje iskrenosti. Sve ovo treba da kaem namesnicima.
b) Predloio sam Andraiju da premesti Soretia iz Sarajeva, poto je ne samo
nespretan nego i zlonameran, i da na njegovo mesto postavi Teodorovia. Andrai je to
pribeleio.
c) Predloio sam da u Srbiji pokrenu nacionalno pitanje Vlaha, to moda nee biti
nemogue, jer u ovoj maloj zemlji ivi 150.000 Vlaha, koji su sasvim potlaeni od strane
Srba.
d) Pomenuo sam povienje carina i da bi bilo dobro uloiti zbog toga protest, a
 423

zatim povisiti carinu na svinje iz Srbije. Naloio mi je da o tome podnesem izvetaj i

predlog.
e) Saoptio sam mu ta sam uo od Blaznavca o Hirevim planovima i napomenuo
da bi bilo dobro o tome obavestiti tursku vladu.
f) U pogledu Sertievih saoptenja, koja se odnose na Stojisavljevia, dao mi je
nalog da podnesem privatni izvetaj.
g) Andrai je napomenuo da namerava da uskoro ponovo pokrene pitanje erdapa i
da odluno postupi u tom smislu. Uvee sam se naao sa Vodianerom, kome sam
saoptio stvar s Hirem. Vodianer je rekao da e se pruga iz Kikinde do Paneva svakako
graditi, ta sam i ja svesrdno preporuio, ak i u sluaju kada Srbi uopte ne bi gradili.
Dalje saoptava da Dravne eleznice pregovaraju o preuzimanju vlakih eleznica.

29a. novembar
Saoptio sam Lajou Tisi srpski nacrt protokola, a zatim sam po njegovom nalogu
izdiktirao u Ministarstvu predlog u stvari eleznice, izraavajui i miljenje da bi trebalo
da meni upute akt u kome saoptavamo srpskoj vladi da sporazum na osnovu njihovih
izjava nije mogu, mi ne elimo da ovu stvar smatramo prekinutom i spremni smo da
nastavimo pregovore ako srpska vlada podnese jedan do kraja razraen nacrt ugovora.
Posetio me dr Valdtajn, Bizmarkov agent. Rekao mi je da ga Bizmark alje u Beograd da
saopti Blaznavcu da se on, Bizmark, raduje to se Srbija pomirila s Rusijom, ali ih
upozorava da nastoje da ostanu sa svima u dobrim odnosima i da nikako ne uine neto
nepromiljeno u bilo kom pravcu. Teodorovi mi je pisao da je bio kod njega dr Rozen,
koji je rekao da Blaznavac eli da mi saopti ono isto to mi je proli put saoptio Risti.
Izgleda da se boje Andraija.

1. decembar
Razgovarao sam kratko s Lonjaijem. On se slae da povisimo carine za uvoz svinja i
govorie o tome s Holcgetanom. Isto tako smatra da bi bilo dobro izgraditi prugu
KikindaPanevo, bez obzira na srpsku eleznicu. Pozvao me da doem k njemu u
ponedeljak ujutro.

4. decembar
Otiao sam ujutro Lonjaiju. Poveo je razgovor o odnosima izmeu Maara i Srba,
pri emu je pomenuo da bi hteo da raspusti kongres u Karlovcima, i uopte bi hteo da nae
nekoga da uredi ove stvari. Predloio sam mu da tu misiju poveri Fedoru Nikoliu, pa mi
je rekao da ga poaljem k njemu i da mu mogu istovremeno obeati da e, za sluaj da
uspe, njegova baronska titula biti priznata, a dobie i orden. Upitao sam zatim Lonjaija
da li bi mogao da nae neko mesto za mene, jer elim da napustim Beograd, a verujem da
bih mu mogao biti od koristi, poto ima malo Maara koji tako poznaju junoslovenske
 424

stvari kao ja. Iz tih razloga eleo bih da budem dravni sekretar ili za unutranje poslove
ili za saobraaj. Odgovorio mi je da bih mu stvarno mogao biti od velike koristi, ali je
predvieno da ja kasnije budem poslanik u Carigradu. Na to sam primetio da to moe biti i
kroz 15 godina, ali da u ja idue godine napustiti Beograd i kandidovati se za narodnog
poslanika, pa ga pitam da li bi me u tome podrao. Odgovorio je da bi, na svaki nain, ali
vidim da ne mogu mnogo raunati na njega, ve u ponovo biti upuen samo na sopstvene
snage. Govorio sam i s Veningerom, koji mi je saoptio da su u Carigrad ve poslali dva
veta oveka, koji tamo ispituju stvar u vezi sa Hirem.

5. decembar
Pozvao sam u Petu advokata Bodnara i poverio mu da prinudi, ako je mogue, mog
zakupca Birija da mi plaa vie. Po podne sam otputovao u Be, kuda sam stigao kasno
uvee.

6. decembar
U Ministarstvu spoljnih poslova: a) Razgovarao sam s Deponom koji mi je saoptio
da je Gorakov poslao veoma simpatian odgovor na Andraijevo cirkularno pismo. b)
Razgovarao sam s Kremerom o mogunostima zamene SoretiTeodorovi. Kremer
smatra da se to moe lako izvesti, i uopte se ponaao prema meni veoma predusretljivo i s
mnogo uvaenja i traio savete za vie stvari. Posetio sam svog sina i Mari Rabatinski.
Sina sam zatekao zdravog, Mari se za sve vreme posete njoj drala veoma hladno.

7. decembar
Saoptio sam Fedoru Nikoliu Lonjaijevu poruku. Rekao je da e u nedelju
otputovati u Petu. Govorio sam s Belom Orcijem: a) O Soretievom premetaju i
postavljenju Teodorovia u Sarajevo Orci se s time sloio i obeao da e sve uiniti, ali,
naravno, nee uiniti nita. b) Preporuio sam i njemu povienje carina, i c) svoje
postavljenje za poslanika. d) Saoptio mi je da su projekti za probijanje erdapa ve skoro
sasvim gotovi i Andrai hoe odluno da pristupi ovoj stvari. Posetio sam ponovo sina i
Mari. Ona se ponaa ve preterano hladno, sigurno zato to nisam hteo da isplatim jedan
njen raun za koji me molila. Uvee kreem za Petu.

8. decembar
Stiem u Petu.

9. decembar
Teodorovi je javio da je dr Valdtajn dugo razgovarao s Blaznavcem, izloivi mu
da u pogledu ispunjenja svojih elja mogu na Bizmarka raunati samo ako su u saglasnosti
s Rusijom i Austrijom, ako su pridobili ove dve velike sile. Inae nije dolo vreme ni za
 425

kakvu akciju, pa stoga treba da ostanu mirni i da se uvaju svakog nepromiljenog koraka.
Valdtajn je napomenuo da je sve ovo rekao samo njemu, Blaznavcu, dok Ristiu to nee
rei, jer prema njemu niko nema poverenja. Susreo sam se sa Valdtajnom, koji se ve
vratio iz Beograda. Dugo sam razgovarao s njim; izneo mi je svoj razgovor s Blaznavcem,
u svemu onako kako je govorio i Teodoroviu.

10. decembar
Posetio sam Valdtajna. Opet smo dugo razgovarali; izmeu ostalog rekao je da
Gorakov stvarno hoe da vodi miroljubivu politiku prema Austriji, meutim Ignjatijev
stoji na drugom stanovitu, pa je mogue da e da podbunjuju Srbe. Zbog toga e on
(Valdtajn) pomenuti Bizmarku da kae Gorakovu neka odstrani Ignjatijeva.

11. decembar
Isplatio sam 12% kamata na svoju menicu od 8.500 forinti kod Reka i produio je
jo za est meseci. Doao je Fedor Nikoli.

12. decembar
Obavestio sam ministarskog savetnika Hijeronimija o stanju stvari eleznice, pa smo
zajedno sastavili tekst odgovora koji treba dati srpskoj vladi. Gida Radai je razgovarao
sa mnom o tome da se prilikom sledeih izbora kandidujem u srezu Pardanj. Imre Husar
koji je u istom srezu, iako pripada levici, pozvao me takoe da se kandidujem. S tim sam
se saglasio, ukoliko mi se obezbedi uspeh, a to e moi da se ostvari samo ako se sadanji
poslanik Bogdanovi ne bude kandidovao i ako se na mojoj strani ujedine desnica i levica.
U tom sluaju bi ostali na drugoj strani samo raci, koji e glasati za nekakvog Miletievog
kandidata, ali se oni mogu pobediti. Imre Husar mi je obeao da e me tokom zime tano
obavetavati o svemu.

13. decembar
Prekosutra nameravam da otputujem natrag u Beograd. Kako na Dunavu ima mnogo
leda, putovau moda preko Osijeka.

14. decembar
Bela Orci mi je telegrafisao da odem ponovo u Be.

15. decembar
Stigao sam u Be i odmah otiao Orciju. Rekao je da me je pozvao Andrai
verovatno zbog erdapa, i da e me sutra primiti. Poto Nikolievi stanuju u
pardanjskom srezu, potraio sam Fedora i zamolio ga da on i njegov brat budu na mojoj
strani, to mi je on najspremnije obeao. Pomenuo je i da je govorio s Lonjaijem, ali je
 426

ovaj razgovarao s njim sasvim uopteno i nije mu dao nikakav nalog, pa se on zato i vratio
u Be, a Lonjaiju napisao da ga pozove ako mu bude potreban.

16. decembar
Sastao sam se s Kanicem. Nadugo je priao o svom putovanju u Bugarsku prolog
leta. Molio me da kaem Andraiju koju re o njemu (izgleda da bi hteo slubu u
Ministarstvu inostranih poslova). Posetio sam Irmu Grosman i svog sina, dok kod Mari
nisam otiao, jer mi je ve jako dosadna. Nameravao sam danas da otputujem, ali
Andrai nije primao, poruio je da doem sutra.

17. decembar
Andrai me primio, pozvao je takoe i Orcija. Nije rekao nita novo, samo je
ponovio ono to je ve govorio u Budimu i naloio mi da demonstrativno istiem nae
prijateljstvo s Rusima, i to ne samo pred srpskom vladom nego i pred ikinom, a posle,
kada mi se uini da je za to prilika nastojim da se pribliim Garaaninu. Dalje mi je stavio
u zadatak da doznam za miljenje srpske vlade u vezi sa erdapom, jer emo ovu stvar
uskoro pokrenuti. Pomenuo sam mu Kanica i zamolio da ga primi. Zatim sam ponovo
preporuio da se Teodorovi premesti u Sarajevo, na to mi je naloio da ga poaljem
njemu u Be da bi se upoznao s njim. Kada me je Orci pozvao u Be verovao sam da
Andrai hoe da govori sa mnom o nekoj vanoj stvari, a nadao sam se takoe da e mi,
moda, dati titulu ministra koju sam ve vie puta traio. Meutim, nita od svega toga.
Izgleda da bi, zahvaljujui njemu, mogao ostati zauvek u Beogradu, pa kako za to nemam
ni najmanje volje, odluio sam da idue godine napustim Beograd i odem kui. Ako
uspem da postanem poslanik, otii u naravno ranije, a ako ne, onda tek ujesen i kod kue
ekati dok mi se ne ukae prilika da neto uradim. Od Andraija nemam emu da se
nadam, a sada ve ni od Lonjaija, pa u pokuati, ako se moe, sopstvenim snagama da
postanem neto. Uvee sam krenuo iz Bea.

18. decembar
Ujutro sam stigao u Petu, gde sam se naao sa svojim urakom.

19. decembar
Po podne sam otputovao vozom u Bazja.

20. decembar
Ujutro sam stigao u Vrac i otuda krenuo dalje kolima. Uvee sam stigao u Panevo,
gde sam i prenoio.

21. decembar
 427

Stigao sam po podne brodom u Beograd. Teodorovi mi je saoptio: a) Risti je

otpustio iz slube dr Rozena, jer je, izgleda, doznao da je on pisao protiv njega one lanke
u listu Reform.304 Meutim, Blaznavac je pozvao dr Rozena k sebi i hrabrio ga da zbog
toga ne naputa Beograd, on e mu sve nadoknaditi i neka i dalje dolazi k njemu isto kao i
do sada. b) Dosko je rekao da je dugo razgovarao s oba namesnika i nastojao da ih ubedi
da su poinili veliku greku s onim putovanjem u Livadiju i uopte s promenom politikog
kursa. Risti je otvoreno i priznao da su pogreili i obojica su stavili Dosku na znanje da bi
voleli kada bi on posredovao izmeu njih i mene.
Doao je dr Rozen i saoptio da su ga pozvali kod kneza, koji ga je uveravao da e
mu uprkos tome to je otputen nadoknaditi platu, a kada on postane punoletan dobie i
mesto.305
Veerao sam s Vakareskuovima kod ikina.

22. decembar
Iao sam u posete. Imao sam na ruku nekoliko gostiju, a posle toga sam otiao na
igranku kod Milovukovih. Danas sam navrio svoju 32. godinu ivota.

23. decembar
Nastavio sam s posetama. ikin mi je pokazao veoma prijateljski napisanu depeu
Gorakova upuenu Novikovu povodom Andraijevog cirkularnog pisma. Uvee sam se
sastao s umikom u jednoj kuici, koju smo samo u tu svrhu zakupili.

25. decembar
Dr Rozen je saoptio da je dugo govorio s Blaznavcem, koji je izjavio da Andrai ne
treba da zaboravi da u Srbiji ne postoje simpatije prema Rusima i da naginju k njima samo
zato to od njih najvie oekuju. Istina je da je Rusija ratovala samo u svom interesu, ali je
ipak neto udelila i narodima Balkana, pa bile to samo i kosti. Meutim, Austrija od 1815.
nije uinila nita to bi u ovim narodima moglo pobuditi neku nadu. Kada bi Andrai
otvoreno uinio neto to bi pokazalo da je naklonjen srpskoj stvari, raspoloenje bi se za
24 asa promenilo u njegovu korist. Ako bi Andrai hteo, Orijent bi postao saveznik
Austrije, ali on, Blaznavac, sumnja da je Zapad uopte voljan da ita uini za ove narode.
On je jedanput pozvao konzula Rozena da privoli svoju vladu da u sluaju neke akcije
obezbedi, u saglasnosti s Rusijom, neutralnost Austrije. Meutim, Bizmark je odgovorio
da za ovakvu akciju jo nije dolo vreme i preporuio Srbima da saekaju pogodan
trenutak, a i inae Pruska nema interesa da u ovom pitanju preuzme inicijativu. Postoji
bojazan da i Andrai ovako misli.
Otiao sam Blaznavcu. Naglasio sam mu da nas put u Livadiju ne tangira, jer smo s
Rusijom u dobrim odnosima i elimo da ti odnosi budu jo i bolji. Jeste da je ono
putovanje inscenirano moda suvie demonstrativno, ali to nema znaaja. Dalje sam izneo
 428

Andraijevo miljenje da je srpska vlada u vie sluajeva odbila nae prijateljstvo, i tu sam
nabrojao pojedine sluajeve, dodajui i to da na nae predloge u pogledu Bosne nisu ni
odgovorili, kao i to da se Andrai ak i u Maarskom parlamentu veoma prijateljski
izrazio o Srbiji, naglaavajui pri tom na stav neutralnosti, ali je usled dranja srpske
vlade bio prisiljen da zauzme stav iekivanja i da vodi rauna samo o tome da ouva
politike i materijalne interese Monarhije. Ako, srpska vlada smatra da joj nae
prijateljstvo jo moe biti potrebno, mi emo je rado sasluati, ali ona pre toga treba da
prui eklatantne dokaze o svojoj iskrenosti. Blaznavac je nastojao da sluajeve koje sam
nabrojao tumai u smislu da oni nisu dokaz neprijateljetva prema nama. Porie da je znao
za Horvatovievo putovanje i za brouru. Na kraju ponovo naglaava Bajstov telegram od
23. novembra i sudsko osloboenje Karaorevia, navodei potonje kao glavni razlog
promena njihovog politikog pravca, ali napominjui u isto vreme da e se prema nama
ponaati isto onako korektno kao i do sada. Napomenuo sam da ona dva razloga koje je
naveo ne mogu predstavljati osnov za politike odnose izmeu dve drave, a ako ih oni
smatraju takvima, to moe biti samo izgovor. Inae to se naih junih Slovena tie,
vodiemo rauna o tome da se meu njima ne vre agitacije. Blaznavac je jo rekao da
e me uskoro posetiti i da emo tada opirnije razgovarati o tim stvarima. to se tie
eleznice, rekao je da su Hira u Carigradu optuivali da u Srbiji hoe da gradi eleznicu
jevtinije nego u Turskoj, stoga e Hir, izgleda, odustati od izgradnje srpske pruge.
Vee sam s vie drugih gostiju proveo kod Vatsona.

26. decembar
Otiao sam Ristiu. Razgovorao sam s njim slino kao i s Blaznavcem, naglasivi
naroito da sada moraju da prue dokaze a mi emo dotle uvati samo nae interese. Zatim
je govorio o lancima objavljenim u maarskim listovima naroito protiv njegove linosti,
koji mogu pogorati nae odnose; pisao ih je dr Rozen koga je on zbog toga i otpustio. Na
to sam primetio da ovakvim lancima ne treba pridavati toliki znaaj, eto i protiv mene su
objavljeni lanci u srpskim novinama a ja nisam rekao nita. Ovo je Ristia malo zbunilo,
pa je poeo da se izvinjava. Uopte, nastojao je da sluajeve koje sam izneo prikae u
povoljnom svetlu; priznao je da je slovenski nastrojen, ali eli da ostane s nama u dobrim
odnosima.
Doao je Dosko, ponovio je ono to je proli put rekao Teodoroviu i rekao je da je
od Ipsilantija dobio obeanje koje e saoptiti Blaznavcu, a u isto vreme i uticati na njega
da se po kneevom punoletstvu sastavi jedna dobra vlada, u kojoj Ristiu nee biti mesta.
Stalno naglaava da ovi narodi ovde treba da se okrenu Zapadu a ne prema Rusiji.

28. decembar
Dr Rozen je javio da je doao kod njega Ban i rekao da je Dosko bio kod Blaznavca i
pokazao mu jedan Ipsilantijev telegram u kome ga ovaj upozorava da se uzdri od
 429

provociranja Austrije; na Rusiju se ne moe osloniti, jer ona po svom obiaju ostavlja
narode na cedilu. Ipsilanti zna da je Novikov dobio poverljivo uputstvo od Gorakova da
objavi razliitim slovenskim plemenima kako Rusija nee prei graninu liniju
meunarodnih prava. U pogledu Galicije verovatno e doi do kompromisa izmeu
Austrije i Rusije i tada e prijateljstvo izmeu ove dve drave biti vrsto. Dosko je
skrenuo panju Blaznavcu da prilikom obrazovanja vlade ne izabere za ministra inostranih
dela lice koje ne uiva poverenje Zapada. Ban je, dakle, doao dr Rozenu zato da sastave
listu ministara. Dr Rozen za ministra inostranih dela preporuuje Marinovia, jer ako on i
simpatie Ruse, nee se upustiti u nelojalnu agitaciju protiv Austrije. Ministar finansija
mogao bi biti Cuki, ministar pravde Milojkovi. Blaznavac eli da zadri za sebe resor
unutranjih dela. Ristia, pak, da ne bi mogao da intrigira, trebalo bi poslati u Carigrad.
Doao mi je u posetu Blaznavac, ali me nije naao. Dugo je razgovarao s
Teodoroviem, sve se svelo na to: da oni nisu ruski nastrojeni, da ele da budu s nama u
dobrim odnosima, sada, meutim, ne postoji nikakvo pitanje na kome bi to mogli
dokazati. Andrai, dakle, neka samo uva interese Monarhije, ali neka zato dopusti da i
Srbi gledaju svoje interese. Interesi su ostali isti kao i ranije, a pogotovo se on nije
izmenio. Na veeri sam imao vie gostiju.

29. decembar
Posetio me Risti, ali nisam bio kod kue. Uvee sam se sastao s umikom u svojoj
kui.

30. decembar
Posetio sam Doskoa. Bio je kod Blaznavca i dugo s njim razgovarao, opominjui ga
da ne dopusti Ristiu da ga prevari. Srbiji je potreban dravnik prema kome Zapad ima
poverenje, a to moe biti jedino on (Blaznavac). Bilo je govora i o vladi koja treba da bude
naimenovana kada knez postane punoletan. Dosko se nada da e Blaznavac biti u stanju da
se oslobodi ruskog uticaja.
Bela Orci je telegrafisao da poaljem gore Teodorovia. Verovatno e Andrai da se
zauzme za stvar Bosne pa hoe da ukloni Soretia i umesto njega postavi Teodorovia,
ako mu se, dodue, ovaj bude svideo. Odgovorio sam da e Teodorovi otputovati odmah
im to led na Dunavu bude dozvolio.

31. decembar
Doao je dr Rozen i izvestio me da je bio kod Doskoa, koji mu je saoptio da je
govorio s Blaznavcem, napomenuvi mu pri tom da je rusko-austrijsko prijateljstvo
izvesno, neka dakle u svojim listovima ne dre stranu Hrvatima, jer time oteavaju
sopstveni poloaj. Blaznavac je uvideo da su malo prenaglili i pitao ta da urade. Dosko
mu je preporuio da ne agituju u srpskim listovima protiv Austrije i da nastoje da sa
 430

mnom lino budu u najboljem prijateljstvu. Blaznavac je obeao da e razgovarati s

Ristiem da ni u kom sluaju ne agituju protiv Austrije. Uvee je bilo kod mene veliko
drutvo. Igrali smo do dva sata posle ponoi.
 431

1872

1. januar
Poto je Nova godina, skoro sam ceo dan primao posete.

2. januar
Teodorovi e otputovati prekosutra. Ceo dan smo radili na razliitim izvetajima
koje e on poneti sa sobom.

3. januar
Otiao sam Blaznavcu. Pitao sam ga da li e, u sluaju da pitanje erdapa bude
ponovo izneto na tapet, biti voljni da o njemu ozbiljno raspravljaju. Odgovorio je da ako
ne budu morali davati novac, ako mogu da ouvaju autonomiju drave i ako dobiju
izvesne garantije da turska flota ne moe prei erdap, onda nemaju nikakav prigovor.
Vrlo je dugo govorio jo o optim politikim pitanjima, elei da dokae da se oni nisu
izmenili, interesi su ostali isti, a naroito da je u naem interesu da ih podravamo u
njihovim tenjama u pogledu Bosne, kao i to da bi s njihove strane bila ludost da proire
svoje elje na nae june Slovene. Ja sam, naravno, ostao pri tome da pre nego to bismo
ita mogli uraditi za njih treba da prue dokaz o svojoj iskrenosti prema nama. Odgovorio
je da sada ne postoji takvo pitanje koje bi moglo posluiti kao dokaz, ali ako elimo
spreman je da izda proklamaciju u kojoj pozivaju narod da bude uz nas, jer mi hoemo da
pomognemo protiv Turaka. Na ovo sam primetio da je sve to vrlo lepo, ali dokazi su nam
potrebni ba pre nego to bismo se upustili u ovako neto, i to u takvim stvarima koje ne bi
koristile jedino Srbiji. Dokle god se to ne desi mi emo uvati nae interese, i to i u
materijalnom pogledu, protiv takvih preterivanja kao to je, na primer, poslednje povienje
carina. Na ovo je primetio neemo li moda i mi povisiti carinu na srpske proizvode. To je
moguno ali nije preporuljivo, jer oni u toj stvari nee ii dalje, tavie ele da s nama
sklope ugovor, ako meutim odredimo carinu za njihove proizvode, onda e oni otvoriti
Porti oi i delovae tako da im na trgovinski ugovor s Portom istekne, ona ga ne produi
pod povoljnim uslovima, to e za nas predstavljati veu tetu nego povienja srpskih
carina, koje nije izvreno iz nekih neprijateljskih pobuda prema nama, nego radi pruanja
podrke nekim domaim industrijama. Govorio je jo mnogo pokuavajui da me na
svaki nain ubedi u to da se srpska politika nije izmenila.
Napisao sam izvetaj Andraiju o optoj politikoj situaciji, a u posebnom pismu
 432

obavestio ga o onome to sam o bosanskom pitanju govorio s namesnicima i saoptio mu

Blaznavevu izjavu u vezi sa erdapom.306

4. januar
Teodorovi je danas otputovao u Be. Veerao sam sa vie drugih gostiju kod
Vakareskuovih.

5. januar
Ministar Pauler javlja da su Natoevi, Bokovi i Geri u Karlovcima izabrani za
kolske nadzornike, pa pita da li protiv njih nema prigovora u politikom pogledu. Odmah
sam mu napisao izvetaj u vidu privatnog pisma, u kome sam opirno izneo gledite da
ova lica dodue pripadaju Omladini ali su za vreme svog boravka u Srbiji nauili da mrze
srpsku vladu i ovdanje prilike, te e tako meu naim Srbima sigurno agitovati protiv nje,
ime nam mogu vie koristiti nego to mogu koditi time to su lanovi Omladine poto je
u Maarskoj i onako skoro svaki Srbin pripadnik Omladine, pa stoga i preporuujem
njihovo naimenovanje.

9. januar
Dr Rozen javlja da je Tomi, Dalmatinac zaposlen u Odeljenju za tampu, bio
poslat od strane Ristia u Be zato da tamo u ime vlade upozori hrvatske poverenike da u
materijalnim pitanjima mogu da popuste, ali ne i u politikim, jer Maari malo-pomalo
hoe da ugue nezavisnost Hrvatske. Sve je ovo Ban saoptio dr Rozenu i dodao jo kao
Ristievo gledite u toj stvari: Srbija ne sme da pokae da se ne smatra solidarnom sa
esima, jer e esi pre ili posle biti zadovoljeni pa se onda oni Sloveni koji su bili protiv
njih mogu nai u veoma neugodnom poloaju. teta je to Hrvati nemaju svog efa,
trosmajer to ne moe biti, on mora da bude uzdrljiv jer ga svakog trenutka mogu poslati
u manastir. Treba, dakle, da potrae drugoga, takvoga koji moe da imponuje novcem i
poloajem, a takav bi bio grof Julije Jankovi. Ban je jo rekao da Tomi u svom
poslednjem pismu izraava nadu da pregovori s Hrvatima nee dovesti do cilja. Dr Rozen
je otiao Blaznavcu i pomenuo mu ovu misiju i da ona, ako se za nju dozna, moe samo
pojaati nae nepoverenje prema Srbiji. Blaznavac se izjasnio tako kao da ne zna o tome
nita, to, naravno, nije istina.
Saoptio sam Rozenu da, prema obavetenjima dobijenim od Lonjaija, Mileti
svuda, pa i u Beogradu, organizuje klubove, naravno protiv nas, te bih eleo da doznam
neto o tome.

10. januar
Dr Rozen javlja da izgleda da vest o klubovima ima nekog osnova. Urednik
Radenika Ljoi hoe da ovde osnuje takav neki klub, i toga radi bio je ve i kod Ristia.
 433

Risti je voljan da to dozvoli, dok je Blaznavac, izgleda, miljenja da srpska vlada ne

moe pruiti podrku jednom takvom klubu ija je delatnost oigledno uperena protiv
Austrije. Napisao sam Andraiju izvetaj o Tomievoj misiji.

11. januar
Uvee sam se sastao s umikom, koja me obavestila da njen mu dobro stoji s
Blaznavcem, on umia uvek bodri time da samo saeka kneevo punoletstvo pa e tada
sve biti drukije. umi, meutim, mrzi Ristia. Kod ministra Milojkovia umi se u dva
maha sastao s knezom, koji je bio veoma srdaan prema njemu.

13. januar
Poto je srpska Nova godina, otili smo da estitamo knezu. Odrao sam pozdravnu
re u kojoj sam istakao da e on u ovoj godini postati punoletan i da e time otpoeti
znaajna epoha u istoriji Obrenovia. Obavljajui redovne novogodinje posete otiao sam
i Ristiu. Odmah je poeo da politizira, rekao je kako odobrava sve ono to mi je onomad
govorio Blaznavac i uveravao me da njima ne pada na pamet ak ni da misle na nae Srbe,
oni hoe da vode samostalnu srpsku politiku na Balkanskom poluostrvu, i ako ih mi
budemo podravali da dobiju Bosnu bie nam veno zahvalni. Dalje je rekao da se uopte
nisu bezuslovno predali ruskoj politici, ali poto nisu stajali najbolje s Rusijom, naroito
zbog toga to je posle smrti kneza Mihaila Ignjatijev u Carigradu dao naslutiti da bi Rusija
elela da vidi crnogorskog vladara na srpskom prestolu, to je, naravno, vrealo
slobodarska oseanja Srba, a poznavajui Nikolinu samovoljnu prirodu i kakvu tiraniju
sprovodi u sopstvenoj zemlji, Namesnitvo je putovanjem u Krim htelo da postigne samo
to da ostvari modus vivendi izmeu Rusije i Srbije. Uopte, Risti se trudio da me na
svaki nain umiri. Vrlo sam mu malo odgovarao i bio sam vrlo uzdran.

14. januar
Dr Rozen javlja: a) Mnogo se proirila vest da emo podii carinu na svinje iz Srbije,
pa su zbog toga trgovci jako ogoreni na srpsku vladu koja je ovu meru izazvala. b)
Blaznavac je dobio anonimno pismo s potpisom najmanji ovek Obrenovia, u kome
autor pisma estoko napada Ristia i obeava da e pruiti dokaze o njegovom lukavstvu i
neverstvu. Blaznavac sada istrauje ko je pisao to pismo.

15. januar
Poto sam se loe oseao, proveo sam ceo dan kod kue.

16. januar
Posetio me general Kri i saoptio mi da je premeten u Karlovac u Hrvatsku pa e
napustiti Zemun krajem februara, kada stie njegov naslednik pukovnik Fier.
 434

18. januar
Dr Rozen javlja: a) Vatson je zbog onog pasusa iz zakljunog govora Namesnitva u
Skuptini, u kome je stajalo da e Srbija biti centar i ia Slovena u Turskoj,307 uputio
pitanje Blaznavcu, a ovaj mu je odgovorio u smislu da bi Evropa trebalo pre da se raduje
kada vidi da Srbi imaju nacionalno oseanje i da nastoje da to oseanje rasprostiru, jer je
ono najjai bedem protiv utapanja u Rusiju. b) Blaznavac je pitao Kancelariju za inostrane
poslove u Berlinu da li tamo poznaju dr Valdtajna i da li se moe u njega imati poverenja.
Bizmark je naredio da se odgovori da ne poznaje nikakvog Valdtajna. Blaznavac je vrlo
ljut to su mu podvalili, i za trenutak je poverovao i to da je Valdtajna poslao Andrai. Dr
Rozen je nastojao da ga uveri da je Valdtajn zaista Bizmarkov agent. Inae se i moj
kolega Rozen ljuti na srpsku vladu zbog njenog lanka o rumunskim eleznicama, koji je
objavljen u Vidovdanu i iji je potpun tekst ifrovanim telegramom dostavio Bizmarku. 308
c) Blaznavac je poverio dr Rozenu da nastoji da odvrati Miloa Popovia od njegovog
dosadanjeg pravca i da ga ubedi da u Vidovdanu ne pie protiv Rusije nego naprotiv u
njenu korist, a naroito da pie protiv Maarske. Veeras je kod mene bila veera sa vie
gostiju.

19. januar
Dolazi mi mladi evik (onaj koji je nabavio pasoe) i javlja da je k meni htela da
doe i da mi neto javi neka ena po imenu Novakovi, koja je pijun srpske vlade, ali se
ne usuuje, pa e stoga on, evik, doi sutra k meni.

21. januar
Piem izvetaj Andraiju da raspoloenje protiv srpske vlade postaje sve
neprijateljskije, to vladine samovlasne mere i hapenja jo vie poveavaju, tako da nije
nemogue da e doi do katastrofe.309 Piem Lonjaiju i izlaem mu gledite da se klju
za junoslovensko pitanje krije u reenju hrvatskog pitanja i da emo putem zadovoljenja
Hrvata najsigurnije odvojiti hrvatski i srpski element jedan od drugog, pa je na interes
samo to da u Hrvatskoj odrimo pojam unije, u svim ostalim pitanjima moemo biti
popustljivi. Odlazim u Zemun da posetim Kria. Andrai je telegrafski naredio da ga
iscrpno obavestim o rezultatu svojih razgovora s namesnicima.

22. januar
Telegrafiem Andraiju da nas namesnici ubeuju u svoje prijateljstvo lepim reima,
ali u stvari ne izgledaju voljni da nam daju dokaze o svojoj iskrenosti. ini se da veruju da
emo se mi zadovoljiti takvim stanjem stvari, a da e za to vreme oni nastaviti svoju tajnu
agitaciju protiv nas, utoliko pre to su potpuno pod ruskim uticajem. I izvetaj piem u
tom smislu.310 Dolazi kod mene Novakovika. Govori mnogo, ali ne kae nita
 435

odreeno. Pria da se kuje zavera protiv Blaznavca, u kojoj verovatno uestvuje i nekoliko
ministara, ali da e o tome tek kasnije moi da kae neto sigurno. Pominje jo i to da
Teodorovia ovde svi mrze, zato to kao Srbin radi protiv Srba, a intrigira i protiv mene.
Dao sam joj 10 #, pa je obeala da e opet doi. Uvee sam se naao sa umikom u
svojoj kuici.

24. januar
Dr Rozen javlja da ima da mi saopti neto vano u vezi sa carinom na svinje i
agitacijom koju vlada planira protiv nas. Poto danas nemam vremena, poruujem mu da
doe sutra.

25. januar
Dolazi dr Rozen i izvetava me da je dugo razgovarao s Blaznavcem, koji je besan
na Maare, a poto se i on izjasnio u tom smislu, Blaznavac mu je saoptio veoma vane
stvari.
a) Tvrdio je da sam im zbog povienja srpskih carina pretio represalijama kod
uvoza svinja. Srpska vlada se nada da e dejstvo ove mere paralisati na sledei nain: im
nae povienje carina stupi na snagu oni e u Beogradu osnovati jedno drutvo kome e
vlada dati pomo od 150.000 #. Ovo e drutvo pokupovati sve svinje u zemlji i pod
rukovodstvom strunjaka pozvanih iz inostranstva proizvesti mast i drugo, svinje utoviti i
tako ih kroz Austriju prevesti u tranzitu pravo u Nemaku, ime e Austrija izgubiti ne
samo povienu, nego i sadanju carinu. Dalje, srpska e vlada nastojati da dokae Porti da
je postojei ugovor o trgovini izmeu Porte i Austrije vanredno nepovoljan za Portu i
stoga e je nagovoriti da ugovor, kada on kroz nekoliko godina istekne, obnovi samo pod
uslovima nepovoljnim za Austriju. U tom su smislu ve i dali Hristiu u Carigradu
uputstva da preduzme potrebne korake. Ali da bi ovi koraci dobili u teini pozvali su i
Vlaku da kod Porte dejstvuje u slinom smislu, i iz Bukureta je ve stigao potvrdan
odgovor. Ako, pak, Porta ne prihvati savet Srbije, Srbija e se u pogledu trgovine potpuno
odvojiti od Porte.
b) Govorei o Hrvatskoj Blaznavac je izjavio da su Hrvati ve do stepena revolucije
razgnevljeni i da do nagodbe nee doi, jer ma ta Maari nudili, Hrvati e uvek traiti
vie. Dotle dok su Hrvati bili jedina junoslovenska nacija sa izvesnim znaajem i
autonomijom, stvari su stajale sasvim drukije, ali sada se produbila svest svih junih
Slovena i Rusija je, iako se odrekla panslavizma, sveano obeala da e Istok pripasti
junim Slovenima i da e ih pomoi u tom pogledu. A zato bi Hrvati i bili pod Maarima
kada kod kue mogu biti samostalni i mogu da obrazuju konfederaciju s ostalim junim
Slovenima? Ako u Hrvatskoj doe do pokreta, na desetine hiljada Srba prelazie na onu
stranu. Srpska vlada ne moe otvoreno poeti takav pokret i zato treba najpre istrebiti
unioniste, u tom pogledu naroito se moe raunati na hrvatskog poslanika Petrovia (koji
 436

je otac direktora Beogradske banke). Maare treba savladati u njihovoj sopstvenoj zemlji,
zato treba raditi na tome da u Parlamentu maarski element doe u manjinu. Stoga e
srpska vlada agitovati i meu Slovacima u gornjoj Maarskoj. Maari ugroavaju nau
egzistenciju (trgovinu svinjama) i mi emo nae udarce usmeriti protiv njihove
egzistencije, rekao je Blaznavac. Vie je nego verovatno da sve ono to je Blaznavac
rekao potie od ikina.

26. januar
Doao je Teodorovi: a) Andrai je izriito obeao da e ga naimenovati u Bosni,
dobie i titulu generalnog konzula, treba samo da saeka dok nau mesto Soretiu. b)
Andraija je u izvesnoj meri uznemirila vest jednog bekog lista po kojoj je navodno knez
Milan, u svom odgovoru prilikom prijema novogodinjih estitki naroito naglaavao put
u Livadiju i prijateljstvo s Rusima to je meni prouzrokovalo neprijatnosti. Zato mi je
Andrai i telegrafisao.

27. januar
Piem Andraiju o obavetenjima dr Rozena i istovremeno ga privatno izvetavam
da je vest koja se pronosila o govoru kneza Milana potpuno neosnovana, veoma je
verovatno da je ire namesnici, koji bi eleli da napustim Beograd jer sam za njih
nezgodan poto ih dobro poznajem.

28. januar
Dolazi dr Rozen: a) Predaje mi jedno zapeaeno pismo upueno Blaznavcu koje
alje dr Valdtajn preko dr Rozena. Nastojau da ovo pismo proitam pa e ga tek posle
toga Blaznavac dobiti. b) Srpska vlada neprekidno intrigira protiv nas. Uredniku Panevca
poslali su jednog svog poverenika s tim da nastoji da ga pridobije za vladu i da ga navede
da deluje u istom smislu i na Miletia. Ministar unutranjih dela uzeo je iz blagajne 1000 #
u urnalistike svrhe, Mrazoviu je ovde upuen sledei telegram na hrvatskom jeziku:
Jeste li dobili pismo? Jeste li govorili s osobom? Ako niste, odloite do tada sve. Potpis:
Tomi. Vlada hoe da pozove trosmajera u Beograd, pa je Mrazovi kao poslanik
preduzeo korake u vezi s tim. im bude stigao u Zagreb opet e mu poslati nekoga s
pozivom, verovatno Tomia, jer veruju da to nee pasti u oi.

29. januar
Otvorio sam pismo dr Valdtajna i proitao ga. U pismu Valdtajn prebacuje
Blaznavcu to je njihov razgovor saoptio konzulu Rozenu koji je o tome napisao
zvanian izvetaj. Valdtajn daje jasno na znanje da je u vezi s Ministarstvom inostranih
poslova u Berlinu. Za mene je glavna stvar koju sam u pismu naao bilo to da je Valdtajn
u svojim izjavama prema meni bio iskren. Podraavajui rukopis sa prvobitnog omota
 437

adresirao sam nov omot, ponovo zapeatio pismo i predao ga dr Rozenu. Lonjai
telegrafie da s Hrvatima ponovo otpoinju pregovori o Nagodbi i da je vie njih ve i
dolo u Petu.

30. januar
Dr Rozen javlja: a) da se katoliki svetenik Konzulata Brigljevi (Hrvat) na javnom
mestu veoma neprijateljski izjasnio o Nagodbi. b) U Bosni su otkrili veliku zaveru
muslimana zbog oduzimanja vakufskih dobara.

31. januar
Pie Fedor Nikoli i napominje da sam se poneo indiskretno kada sam Lonjaiju
rekao da se trosmajerova kompromitujua pisma nalaze kod njega. Ve je dva puta bio
kod njega Bela Venkhajm i traio ih i on se i ne ustee da ih preda, jer nema razloga da
tedi trosmajera. Tako sam najzad saznao gde se ta uvena pisma nalaze, ne znam
samo odakle je Andrai znao da ona postoje, jer je preda mnom govorio kao da ih je itao,
ak i kao da su u njegovom posedu. Lonjai je telegrafski zatraio Tomiev lini opis.

1. februar
Teodorovika je rodila sina. Na moju molbu dr Rozen mi je doneo Tomiev lini
opis, koji sam telegrafski saoptio Lonjaiju. Pozvao sam Brigljevia i prekoreo ga, rekavi
mu da me se ne tie kakvi su njegovi lini politiki pogledi, ali da ne sme da daje izjave
protiv drave kojoj slui. Pisao sam Fedoru Nikoliu da nisam uinio nikakvu
indiskreciju, jer nisam znao nita o tome gde se pisma nalaze, ali da ga inae nagovaram
da ih preda Lonjaiju.

5. februar
Milin (upravnik telegrafskog ureda u Panevu) javlja da je urednik Panevca
Pavlovi otputovao u Beograd da tamo konferie s vladom. Dosko je govorio s Ristiem
koji mu je rekao da e me posetiti i da e vie puta doi k meni, jer hoe da bude s nama u
dobrim odnosima. Naravno, nije doao, nastojao je samo da obmane Doskoa.

6. februar
Dr Rozen javlja: a) da je Tomi 3. ovog meseca otputovao preko Paneva i Vrca,
verovatno u Zagreb, nosei nosem sobom novac za izbornu agitaciju u Hrvatskoj.
b) Dr Rozen je bio kod Blaznavca koji mu je rekao da beka Narodna banka poinje
da odbija davanje kredita srpskim trgovcima, pod izgovorom da nee da unapreuje
srpsku obmanu.311 To je veliko zlo, ali e se moda moi obratiti direktno u Berlin ili u
Lajpcig. Dr Rozen je primetio da e to jedva biti mogue jer je konzul Rozen svojim
izvetajima unitio kredit Srbije u Nemakoj. Blaznavac je jo pomenuo da Austrija,
 438

izgleda, ide otvoreno na unitenje Srbije i da e u tom sluaju srpska vlada morati da se
obrati za pomo Rusiji.
c) Izgleda da je preko Zaha (sigurno od strane Rigera) srpskoj vladi upueno pitanje
da li bi odobrila odravanje jednog slovenskog kongresa u Beogradu. Srpska vlada jo nije
odgovorila. Odmah javljam telegrafski Lonjaiju da je Tomi otputovao.

7. februar
Odlazim s Teodoroviem u Zemun Kriu. Od Lonjaija dobijam telegram po kome
je u pregovorima s Hrvatima dolo do sporazuma u pogledu osnovnih naela, ali su Hrvati
odmah zahtevali personalne promene a da sa svoje strane nisu dali potrebnu garantiju, sa
ime se maarska vlada nije sloila i tako su pregovori prekinuti. Meutim, Lonjai se nada
da e, ako ne ranije, u aprilu uspeti da zakljue Nagodbu. Andrai jednim svojim aktom
nalae da doznam da li je istina da je preko Mrazovia i Blajvajsa srpskoj vladi stavljena
ponuda za odravanje jednog slovenskog kongresa.

8. februar
Dr Rozen javlja: a) Tomi nije otputovao u Zagreb, ve u Petu, tamo je razgovarao
s nacionalistima i predao im novac. Ve se jue vratio u Beograd i tu se hvali da je
doprineo osujeenju Nagodbe. Uza sve to, Risti se sprema da za sluaj pomirenja
sadanje Narodne stranke u Hrvatskoj osnuje novu opozicionu stranku i u tom cilju
Tomi e verovatno uskoro otputovati u Zagreb. b) Kantakuzen je rekao dr Rozenu da je
Vakaresko bio kod Ristia i stavio neke primedbe na protiv austrijsku politiku
Namesnitva. Risti je odgovorio da bi trebalo da Vlaka na prvom mestu uestvuje u
sadanjoj agitaciji protiv Austrije, jer Vlasi mogu polagati pravo na jo veu teritoriju u
Austriji nego Srbi. Sada treba obraati panju ne toliko na Tursku, poto e se pokrajine u
njoj i onako pre ili posle moi dobiti, nego pre svega na Austriju, i tamo agitovati. Rusija
e svakako pomoi ovakva nastojanja. Vakaresko je uzdrano uestvovao u ovom
razgovoru i izjavio Kantakuzenu da nije ispravno to srpska vlada toliko agituje protiv
Austrije. Kod ora Simia bio je veliki soare na kome sam ostao do dva sata posle
ponoi.

10. februar
Dosko mi je predstavio mladog Kumanudija, novopostavljenog sekretara. Javljam
Andraiju da su upitali srpsku vladu, i to verovatno preko Rigera, da li se moe odrati
slovenski kongres, ali da vlada jo nije odgovorila. Lonjaiju javljam da se Tomi nije
naao s Hrvatima u Zagrebu ve u Peti i da se ve vratio. Obaveten sam da je Soreti
pozvan u Be. Poto mislim da je to u vezi s Teodorovievim postavljenjem, piem Beli
Orciju i pitam ga kako stoji stvar.
 439

11. februar
Fedor Nikoli pie da je Lonjaiju predao overene prepise trosmajerovih pisama i da
ali samo to da ga ona jo vie ne kompromituju.

13. februar
Kod mene rua jedan Francuz po imenu Vasel, koji ve due vremena ovde boravi i
takoe bi hteo da dobije eleznicu. Ovdanji Jevreji prireuju bal na koji odlazim i,
budui da su veinom moji dravljani, dajem im 100 forinti; prihod od bala je, naime,
namenjen njihovoj koli.

15. februar
Dr Rozen javlja: a) Namesnici su dali odgovor u vezi sa slovenskim kongresom i
odgovor je 9. februara otiao Rigeru. Dozvoljava se odravanje kongresa u Beogradu, ali
samo pod uslovom da lanovi kongresa mogu, dodue, da se savetuju o svom dranju u
Austriji i da slobodno kritikuju austrijsku vladu, meutim, treba da izbegnu sve to bi bilo
upereno protiv postojanja Austrije. Blaznavac je, naime, doznao da je Andrai pred jednim
stranim diplomatom navodno izjavio sledee: Neka samo slovenska gospoda odre svoj
kongres bilo gde, prema tome i u Beogradu, ali mi emo od toga onda napraviti
meunarodno pitanje. Stoga se srpska vlada ne usuuje da savetovanjima na kongresu da
punu slobodu.312 b) U Carigradu se bila pronela vest da je knez Milan ubijen. Veliki vezir
je u vezi s tim postavio pitanje Hristiu, koji je zatim telegrafisao u Beograd. 313 Kada je sa
dobijenom umirujuom veu otiao velikom veziru, ovaj je izrazio svoju radost, ali
istovremeno i nadu da e srpska vlada budno paziti da nezadovoljstvo koje se javlja u
Srbiji ne bi imalo za posledicu kakvu katastrofu. c) Garaanin je ovde ve nekoliko
dana, saoptavam Rozenu da bih eleo da se sastanem s njim, ali samo ukoliko bi
inicijativa potekla od Garaanina. Poveravam Rozenu da intrigira u tom smislu, ne marim
ako do sastanka doe ak i kroz nekoliko meseci.

17. februar
Izvetavam Andraija o odgovoru srpske vlade u vezi sa slovenskim kongresom. 314

18. februar
Dr Rozen javlja da je vlada preko Marinovia ponudila Garaaninu da ue u
kombinaciju za vladu u kojoj bi bili Garaanin, Blaznavac, Marinovi i Milojkovi.
Garaanin je sve odbio, rekavi da je spreman da slui svojoj otadbini, ali samo u sluaju
ako bi on sam mogao da obrazuje kabinet. Kod jednog svog poznanika se, pak, ovako
izjanjavao: Opte je poznato da nisam prijatelj Austrije, ak sam i uvredio austrijsku
vladu kada sam odbio ponueno odlikovanje, verujem i to da e se Austrija raspasti pre
nego Turska, ali sada se jo nalazi u redovima velikih sila i nikad se ne bih usudio da
 440

protiv jedne velike sile vodim takvu neplansku, nerazumnu politiku kao sadanja vlada.
to se tie Rusije, s njom uvek treba da odravamo prijateljstvo jer nemamo boljih
prijatelja od Rusa. Pomaganje Miletieve stranke nije u interesu Srbije, nju ili treba
prepustiti samoj sebi ili je sasvim odbaciti. ikin je sve ono to je doznao o Blaznavcu
rekao Ristiu, a ne Blaznavcu, koji je sada Ristia okruio pijunima da dozna ko ide k
njemu. Naroito je izvesni elovi morao da provede nekoliko noi oko Ristieve kue.

19. februar
Engelhart se oprata od mene, sutra putuje u Pariz gde bi eleo da dobije atinsko
Poslanstvo.

20. februar
Naumovi, naelnik koga sam 1868. godine upoznao u Knjaevcu i koji se posle
svog penzionisanja nastanio u Beogradu, posetio me pre nekoliko dana, a danas sam ja
otiao k njemu. Govorio je veoma ogoreno o vladi koja ga je pre vremena penzionisala
zbog sumnje da je pristalica Karaorevia. Iz njegovog govora, iako prikriveno, vidi se
da je stvarno partijski ovek ekskneza. Nastaviu da odravam ovo poznanstvo.

21. februar
Posetio me general Kri i izmeu ostaloga rekao da je ve u vie mahova uo da je
Karaorevi inio svakojaka obeanja naoj vladi ukoliko bi obezbedila neutralnost
Austrije za sluaj da on, ili pre njegov sin, ponovo zadobije srpski presto. Naa vlada je
navodno i prihvatila njegove ponude i preduzela kod Porte korake da i ona prizna
planiranu promenu, ako bi do nje dolo. Kri smatra da ne bi kodilo kada bismo u naim
listovima objavili kakav telegram ili noticu, prema kojima je Karaorevi bio u
audijenciji kod Andraija. Ovo bi Srbe jako uplailo.
Pozvao sam dr Rozena i dao mu uputstvo kako da objavi presudu porote u Peti
Stevanu Popoviu (uredniku Zastave), zbog toga to je sumnjiio Andraija da je imao
udela u ubistvu kneza Mihaila.315 Tom prilikom dr Rozen mi je saoptio da je srpska vlada
poslala Popoviu 1000 forinti da isplati novanu kaznu.
Uvee sam se sastao s umikom. Rekla je da ikin svuda radi protiv mene. umi
je takoe veliki neprijatelj Maara. Dalje je saoptila da je kod umia dolo nekoliko
Bosanaca koji su ga pozvali da ih pomae u njihovim nastojanjima da Bosna postane
nezavisna pokrajina, nezavisna i od Srbije. umi ih je savetovao da nastoje radije da se
sjedine sa Srbijom.

22. februar
evik je javio da bi Novakovika elela da govori sa mnom. Poruio sam joj da
doe sutra. U isto vreme evik mi je rekao da su izvesnog Puria, pisara advokata
 441

Filipovia, uhapsili zbog sumnje da agituje protiv vlade i udarili mu dvadeset i pet batina.
Imao sam nekoliko gostiju na doruku, a uvee je kod Kumanudija bila igranka na
kojoj sam ostao do 3 sata posle ponoi.

23. februar
Dolazi Novakovika i javlja da joj je Blaznavac poverio da vri ispitivanja u vezi sa
eksplozijom bombe poto bi eleli da ovu stvar iznesu pred sud. Osumnjieni su Jevrem i
Svetozar Markovi, od kojih je potonji, meutim, pobegao u Novi Sad, zatim ura Ljoi
i Pavle Mihailovi. Svi se oni skupljaju kod izvesnog profesora Vitkovia. Pita me ta da
radi. Savetujem joj da prihvati ovaj nalog, a ako neto dozna neka mi javi i ja u joj zatim
rei da li je probitano da to saopti i Blaznavcu. Blaznavac radi na jednom zakonu
kojim bi pravo nasleivanja prestola bilo proireno i na ensku liniju. Ovo bi, naravno,
bilo u interesu njegove ene. Bio je uhapen advokat Filipovi, jer su kod njega nali
Mrcajloviev testament. Sada je puten na slobodu.

24. februar
U Orentajnovom zavodu za vaspitanje prireen je deji bal na koji sam i ja otiao.

25. februar
Odlazim u Zemun. Kri mi pria da se, prema njegovim obavetenjima, kod
Orekovia (u Beogradu) uvee esto odravaju sastanci kojima ponekad prisustvuje i
ministar vojni, a uestvuje posebno nekoliko stranaca koji su doli iz Hrvatske.
Dr Rozen javlja: a) Stari Gavrilovi mu je rekao da je Rusija 28. januara predala
Porti nacrt o saveznitvu. Po ovom nacrtu Porta i njeni vazali bili bi obavezni da u sluaju
rata izmeu Austrije i Rusije zadre strogu neutralnost, a ako bilo koja strana povredi
teritoriju Porte, Porta bi joj objavila rat. Za ovaj predlog znaju samo veliki vezir i sultan
koji je voljan da ga prihvati poto je Rusija kao nagradu ponudila podvrgavanje Egipta
pod neposrednu sultanovu odgovornost. Ovaj ugovor je, dakle, direktno uperen protiv
Austrije. Izjavom o neutralnosti Austrija bi bila spreena da posedne bilo koji deo turske
carevine (Srbiju, Bosnu, Vlaku). Gavrilovi uza sve to sumnja da e Turska prihvatiti
ovaj ugovor.
b) Pejinovi (upravitelj Konaka) izjavio je pred dr Rozenom da bi do Milanovog
braka moglo doi samo ako bi njegov poloaj postao sigurniji, jednom reju ako bi se
poveala teritorija Srbije.
c) Blaznavac i Risti poverili su izvesnom Maareviu (lanu jednog od viih
sudova) da nastoji da ih izmiri s Omladinom.
d) Medakovi je ponovo otputovao u Boku.
e) Pomorsko parobrodarsko drutvo u Odesi hoe da otvori liniju do Beograda i u
tom cilju eli da poalje na Dunav deset do petnaest parnih brodova. Ne treba zaboraviti
 442

da su brodovi ovog drutva u isto vreme opremljeni i u ratne svrhe.

f) Kod Orekovia se stvarno odravaju sastanci, a predmet su raspravljanja na njima
hrvatski izbori. Cilj je da se siromaniji unionisti novcem privole da glasaju zajedno sa
nacionalistima.316 Na ovim konferencijama sada rade na novom programu Narodne
stranke, koji bi se izjasnio protiv svake unije. Ovaj e program u Hrvatsku odneti
Pavloviev urak koji je svetenik u Karlovcima. 317

26. februar
Poto sam u novinama proitao da je Andrai doao na nekoliko dana u Budimpetu
telegrafski pitam Lonjaija dokle e Andrai ostati. Lonjai odgovara da je Andrai ve
stigao i da e ostati do subote. Kod pruskog konzula Rozena prireena je igranka na
kojoj ostajem do tri sata.

27. februar
Telegrafiem Andraiju i pitam ga da li dozvoljava da na dva dana doem kod njega
u Petu. Dobijam potvrdan odgovor. Dr Rozen javlja: a) Ban mu je rekao da su planiranim
rusko-turskim ugovorom Srbiji obeani Baka i Srem. Risti se plai da e Austrija, ako
za ovo dozna, pokvariti stvar i nastojati da se od Bosne i Hercegovine obrazuje
Vojvodstvo za Karaorevia.
b) Pregovori s Garaaninom konano su prekinuti i Blaznavac se jako ljuti na njega i
na svu staru stranku, s kojima nee ni po koju cenu da se fuzionie; nagodio bi se jedino s
Marinoviem ako bi ovaj prihvatio njegova gledita, inae e se radije ujediniti s
Omladinom. Politika sadanje srpske vlade zahteva solidarnost sa svim Slovenima, a
Garaanin je uvek bio samo Srbijanac.
c) Iz Praga je stigao odgovor na stav srpske vlade u vezi sa slovenskim kongresom.
Odgovor nije napisao Riger, ve Skrejovski, koji je izjavio da pod uslovima koje
postavlja srpska vlada kongres mogu odrati i kod kue. Po Blaznavevom miljenju
kongres e se odrati u Peti, Zagrebu ili Ljubljani.
d) Dr Rozen je uo da Rusija daje vie miliona Vlakoj za izgradnju pruge Jai
Skuleni.

28. februar
Ruam kod Vakareskovih i gospoa Vakaresko pria da je ula od ikina da e
knez Milan idue jeseni preduzeti due putovanje, na kome e obii sve evropske dvorove
i na kraju provesti jedan do dva meseca kod velikog kneza Konstantina, koji ga je pozvao
da se upozna s kneginjom Verom.

29. februar
Jutros sam otputovao. Po podne sam stigao u Bazja, odakle sam uvee produio put
 443

eleznicom.

1. mart
Odlazim Andraiju. Dugo razgovaramo. Izlaem mu agitaciju srpske vlade protiv
nas i neprijateljsko agitovanje Rusije. Njega naroito interesuje slovenski kongres i
enidba kneza Milana. Govorim dugo i o rusko-turskoj alijansi. Izjavljujem da bi, suoeni
sa svim ovim okolnostima, trebalo da neto uinimo. U preduzete mere spadalo bi na
prvom mestu povienje carine na svinje i uvoenje viza na pasoe. On napominje da je
povienje carine skopano s mnogim tekoama i da se sada ne moe uvesti, a isto se tako
i viziranje pasoa moe uvesti samo u datoj prilici. Na ovo iznosim miljenje da uz
nezadovoljstvo koje vlada u Srbiji ne bi, moda, kodilo podsticati Petra Karaorevia,
naravno tajno, da neto otpone; ako i ne bi uspelo barem bi izazvalo pomutnju i oslabilo
dravu, a ako bi uspelo, mi bismo se mogli sporazumeti s njim. Ovaj plan se Andraiju,
kako vidim, ne svia, moda je isuvie smeo. Napominje da pustimo stvari da se razvijaju:
ako je vlada jaka, pokuaj s Karaoreviem i onako ne bi uspeo, a ako je stvarno slaba,
sruie se sama od sebe i to je mnogo bolje. Meutim, odobrava moj plan da u vlakim
srezovima Srbije pokrenemo nacionalno pitanje i pita me: kako? Na to odgovaram da bi
trebalo pridobiti dva sigurna Vlaha kod nas ili u Vlakoj, koji e proputovati te srezove da
se uvere kako stvari stoje i zatim poeti da po vlakim listovima diu buku zbog tiranije
srpske vlade. Posle toga ove bi lanke mogli preuzeti nai listovi. (Ne verujem, meutim,
da e Andrai ovaj plan sprovesti.) Napominje jo da ima neto da mi saopti u vezi sa
eleznicom, pa neka doem sutra ujutro u ministarski savet gde e se pretresati ovo
pitanje. U pogledu hrvatskih poslova primeuje da ne odobrava poslednji Lonjaijev
postupak, tj. postavljanje Vakanovia; ako je ve hteo da se nagodi, trebalo je odmah da
za rukovodioca postavi jednog narodnjaka.
Odlazim Lonjaiju. Govorimo o hrvatskim poslovima. Kae da bi se Nagodba ve
bila ostvarila ali da je Andrai pokvario stvar kod cara. Nada se, meutim, da e do nje
ipak doi. Pokazuje mi jedan Vakanoviev telegram u kome ovaj javlja da su k njemu
doli Mrazovi i Kresti u stvari Nagodbe. Obavetavam i njega o vlakom pitanju u
Srbiji. Potpuno se slae sa mnom i kae da moemo nai pouzdane Vlahe.

2. mart
Odlazim pre podne u ministarski savet, gde su prisutni Andrai, Lonjai, Kerkapolji,
Slavi i Tisa. Predmet savetovanja je sledei: Poto se maarska vlada sporazumela s
jednim velikim bankarskim konzorcijumom u pogledu eleznice BePetaZemun, dalje
u pogledu slavonskih eleznica, a u ovom konzorcijumu je i Hir, te na taj nain velika
meunarodna linija kako od Soluna tako od Carigrada do Bea, kako u Austriji tako u
Turskoj, dolazi otprilike u iste ruke, a Hir se obavezao i Porta se ponudila da e Srbiji
dati elezniku vezu, to sada treba jo jedanput pozvati srpsku vladu da se izjasni da li je
 444

voljna da izgradi svoju eleznicu i ozbiljno pregovara o vezi. Ako Srbi ovo ne uine, onda
bi prugu trebalo sprovesti od Sarajeva dolinom Bosne do Save i tamo, preavi kod amca
na nau teritoriju, nastaviti do pruge PetaZemun. Andrai se nada da Porta ne samo to
nee ometati ovaj plan nego e ga rado i prihvatiti, jer e Srbija time biti zaobiena a
Bosna e dobiti duu prugu. Plan je povoljan i po nas jer bismo prugu izgradili samo
izmeu nas i Turske, ona bi, dalje, presekla Bosnu i tako bismo uvek mogli zai Srbiji za
lea. Iako je, dakle, ova pruga od Soluna do Pete za 8 milja dua od one koja bi ila kroz
Srbiju, ipak je ona poeljnija u naem interesu. Srpsku vladu, prema tome, treba pozvati
da izjavi da li je voljna da prihvati sve one uslove koje smo zahtevali kada smo
pregovarali o vezi i povrh toga da li je voljna da poveri ovaj posao turskom ili maarskom
drutvu s tim da ono izgradi itavu prugu. Kada Ministarstvo saobraaja izradi ove uslove,
dostavie mi ih preko Ministarstva spoljnih poslova i ja u ih saoptiti srpskoj vladi sa
zahtevom da da odgovor u roku od etiri nedelje, nedavanje odgovora smatrae se kao
odbijanje. Opratam se od Andraija i ujedno ga pitam da li je bio zadovoljan s
Teodoroviem i hoe li ga naimenovati. Odgovorio je da je naimenovanje izvreno ve pre
nedelju dana, udio se da ga jo nije primio. Uvee odlazim kod Lajoa Tise, tamo
sastavljam i diktiram uslove koji e biti upueni srpskoj vladi.

3. mart
Govorim s Imrom Husarom, koji me hrabri da e izbori u pardanjskom srezu biti
uspeni po mene. Mika Irmenji hoe, meutim, da potrai za mene jedan izborni srez u
opronu.

4. mart
Po podne polazim iz Pete.

5. mart
Stiem ujutro u Bazja, a po podne u Beograd. Zatiem pismo od Krenera u kome mi
javlja da je Teodorovi postavljen i da u kroz nekoliko dana dobiti dekret. Kod mene e
postaviti ingriju, kako sam i molio.

6. mart
Dolazi dr Rozen i javlja: a) Prolog petka su u tvravi i u jednoj kasarni nali rukom
ispisane plakate koji su bili upueni vojnicima, otprilike ove sadrine: Dokle e jo vladati
Hadi-Tomina dinastija? Srbija se nije zato oslobodila jarma dahija da ponovo bude pod
vladavinom nekoliko porodica. Ustanite! Zbacite tu vladavinu!
b) Risti je pred Banom izjavio da e on svakako ostati u novoj vladi. Blaznavac,
izgleda, jo uvek eli da u svojoj linosti objedinjuje Ministarstvo vojno i Ministarstvo
unutranjih dela.
 445

c) Kneev autant major Tihomir Nikoli, njegova ena i tata (Ana Obrenovi)
smrtni su Ristievi neprijatelji i ele da ga obore im knez postane punoletan. Dr Rozen se
nada da e preko njih i on moi da dejstvuje protiv Ristia.
d) Filip Hristi e po svoj prilici biti opozvan iz Carigrada jer se svojim
neodmerenim ponaanjem jako zamerio velikom veziru.
e) Ovdanja Omladina izgleda da ne eli da se izmiri s vladom i Blaznavac je pred
Banom izjavio da e ovu stranku obuzdati orujem u ruci.

8. mart
Uvee se sastajem sa umikom u svojoj kuici. Vatson je ispriao da ga je
Blaznavac pozvao da pie svojoj vladi u vezi sa pitanjem Malog Zvornika, koje Srbija
ponovo hoe da iznese na tapet, i da u svom pismu podri zahtev Srbije. Vatson se isprva
ustezao, ali je posle ipak pisao, napomenuo je, meutim, da on ne vidi po kom pravu Srbi
trae teritoriju Zvornika. Na osnovu ovih saoptenja piem i ja Andraiju, istiui naroito
da Srbija eli ovu teritoriju ponajvie zato da bi mogla izgraditi bezbedan vojni put koji
vodi u Bosnu, od koje je sada odseena. Okolnost da ovdanji listovi stalno piu o Bosni u
otrom tonu u vezi je s ovim pitanjem, dalje tome smera i broura koja je upravo sada
anonimno objavljena pod naslovom Bombardovanje Beograda, a nesumnjivo je pisao,
ili naloio da se napie, Risti, i glavni joj je cilj hukanje protiv Turaka a ujedno i
kompromitovanje Garaanina. Iznosim miljenje da je srpska vlada iznela na tapet pitanje
Zvornika uglavnom zato da bi pre isteka svog mandata mogla iskazati nekakav uspeh i na
polju spoljne politike.318

9. mart
Uvee se opet sastajem s umikom, a od nje odlazim u Kasino-bal koji je prireen
u korist sirotinje. Dao sam 5 #. Francuz Vasel, koji se kao predstavnik jednog belgijskog
drutva jedno dva meseca ovde trudio da dobije dozvolu za izgradnju eleznice, otputovao
je bez ikakvih rezultata.

11. mart
Doao je Hadija i napriao mi mnogo tota. Zabeleio sam sledee: Stigao je ovamo
Hirev poverenik, izvesni Brand. Stratimirovi je to, izgleda, doznao i jue je i on stigao
ovamo u stvari eleznice. Bio je kod Blaznavca, koji mu je izjavio da Srbija hoe
eleznicu samo ako ima vezu sa Hrvatskom. Vlada mrzi Andraija i volela bi kada bi
mogla i mene da odstrani. Knez takoe govori da najvie zla u Beogradu ine austrijski
podanici, a Konzulat ne samo to im ne pripreti nego ih jo podrava i podstie. Vlada je
uvezla jedan belgijski top koji im se vrlo svideo i sad e verovatno uvesti vie takvih.
Milan je priao da ruski prestolonaslednik strahovito mrzi austrijskog cara i svu Austriju.
Milan je vanredno ljutite naravi i grub, stalno se karta, a i pije malo vie nego to bi
 446

trebalo. Sada ve prisustvuje sednicama vlade. Garaanin je otiao k njemu i Milan je

primetio da je Garaanin ve tri nedelje u Beogradu a tek je sada doao kod njega. Risti
malo zalazi kod Blaznavca, a dosta retko i kod kneza. Posetio me Stratimirovi. Rekao
je da je doao zbog stvari eleznice ali da ve vidi da od tog posla nee biti nita.
Upozorio je Blaznavca da ukoliko Srbija ne bude gradila eleznicu, Lonjai namerava da je
izgradi preko Bosne, na ta je Blaznavac primetio da e to biti utoliko bolje, jer e tada
prolaziti kroz Hrvatsku pa je tako ve mogu smatrati svojom. Doao je dr Rozen i
saoptio: a) Srpska vlada namerava da u Bosnu prokrijumari oruje, naroito pitolje
(3000 komada), u sanducima u kojima e odozgo biti druge stvari. Imaju u vidu naroito
oblast Zvornika i poiljka treba da prispe za dve nedelje. Pridobijen je jedan deo turskih
carinika. Dalje, trideset pravoslavnih svetenika iz Bosne, u okolini Zvornika obealo je
srpskoj vladi da e, ako je potrebno, pokuati da dignu ustanak. b) Risti je kod Bana
naruio jedan memorandum u kome treba da bude izloeno da Austrija u Bosni stalno
podrava turske vlasti u tlaenju pravoslavnih hriana, a s druge strane preko katolika
eli da u svoju korist izazove pomutnju u Bosni. 319 Ovo stanje je za Bosnu neodrivo, a za
Srbiju jako opasno. c) Vlada prikuplja dokumenta protiv Garaanina iz kojih bi se videlo
da je bio nelojalan prema knezu Mihailu. Ova bi dokumenta bila objavljena samo ukoliko
bi Garaanin neto otpoeo. d) U Beogradskoj glavnoj poti vlada najvea zbrka, tri su
visoka slubenika pod istragom zbog pronevere. e) Svuda se dele leci, prema nekim
vestima u Dubravici su uhapsili i nekoliko seljaka zbog agitacije za Karaorevie. Ovde
u Beogradu, pak, jednom ueniku Velike kole udarili su 25 batina zbog sumnje da je
inio to isto, a zatim ga iskljuili iz kole. f) Saznao sam da e na bosansku granicu otii
itavo mnotvo srpskih oficira pod vostvom olak-Antia. Poverio sam dr Rozenu da
dozna koji je cilj tome. Telegrafiem Andraiju, Ludolfu i konzulatu u Sarajevu o
planiranom krijumarenju oruja.

12. mart
Konzul Vilhart iz Sarajeva odgovara da e o krijumarenju oruja razgovarati u
poverenju s paom. Ludolf me obavetava o koracima koje je preduzeo u stvari
slovenskog kongresa. Dalje pominje da ga Filip Hristi stalno uverava da Srbija hoe da
ostane u to je mogue veem prijateljstvu s Austrijom.
Idem da posetim Stratimirovia. Pominjem mu da je prema jednom telegramu
petanskih listova iz Zemuna doao u Beograd novosadski venik Laza Kosti
(Teodorovikin kuzen, koga sam i video kod nje ovih dana) da bi prodao Zastavu srpskoj
vladi. Stratimirovi kae da u to ne veruje, ve da se ovaj savetovao ovde s Orekoviem o
listu koji potonji namerava da izda radi podsticanja pitanja akcije.

13. mart
Dr Rozen javlja: a) U noti koju je Hristi predao Porti zahteva se ustupanje Malog
 447

Zvornika i Sakara, dodue ne u smislu da Turci napuste svoja boravita, nego da se

podvrgnu srpskoj jurisdikciji. Ova nota je pisana u veoma umerenom tonu, pitanje razlae
istorijski, pominje jedno ranije obeanje Ali-pae u toj stvari i napominje da narodna volja
vri veliki pritisak na vladu, pa ona zbog toga ne moe da odloi reenje ovog pitanja do
kneevog punoletstva. Veliki vezir je ljutito primio ova Hristieva saoptenja. Tada je
intervenisao Ignjatijev. On je 6. marta imao razgovor s velikim vezirom i posle toga je
saoptio Hristiu da ima mnogo nade da e ovo pitanje za kratko vreme biti reeno
povoljno po Srbiju.
b) Hristi je predao i u pitanju eleznice jednu notu kojom se trai veza. Ona je ve
veoma kategorina. Ignjatijev i nju podrava. Porta je isprva potpuno odbila da odobri
vezu, meutim, Ignjatijev je izjavio da ukoliko veza ne bi bila data mogle bi nastupiti
velike komplikacije. Stoga Porta namerava da poalje jednu komisiju koja e razmotriti
ovo pitanje na licu mesta.
c) Rusija daje jedan milion za hukanje Slovena u Maarskoj. Od ovog iznosa
dostavljaju neto i maarskoj krajnjoj levici, i to preko Rigera i Palackog. Ruski izaslanik
koji je novac odneo u Prag, izvesni Kuzmiov, nije inovnik, ve poznati panslavista.
d) U ovdanjim krugovima vanredno se raduju zbog skandaloznih scena koje su se
odigrale na poslednjem zasedanju maarskog Parlamenta. Nadaju se da ovo oznaava
raspadanje maarskog elementa.
e) I Stratimirovi kao da treba da dobije novac (5000 forinti) za agitaciju.
f) inovnik parobrodarskog drutva Odesi, koji bi trebalo da doe ovamo radi
osnivanja podrunice u Beogradu zove se Novoselcov.
Novakovika javlja: a) kod Orekovia se vri prijavljivanje dobrovoljaca za napad
na Bosnu. Laza Kosti je bio kod Jevrema Markovia, brata Svetozara Markovia, koji je
pobegao u Novi Sad, oni izgleda kuju zaveru protiv vlade.

14. mart
Piem Andraiju izvetaj o pitanju Zvornika, u kome iznosim svoje miljenje da
treba da spreimo predaju Zvornika, jer bi time samo porastao ugled srpske vlade i Rusije.
Izvetavam ga i o stvari eleznice. 320 Nae Ministarstvo rata zatrailo je preko mene od
srpske vlade Geleitschein321 za nekoliko oficira koji bi vrili astronomska snimanja u
Srbiji. Radi toga pisao sam Matiu. Danas mi je doao Steji i saoptio da ukoliko u
njihovom Ministarstvu postoje podaci oni e ih rado saoptiti, ali oficirima teko da bi
mogli dozvoliti putovanje po zemlji, jer bi to izazvalo uzbuenje kod naroda, pa me moli
da ovo saoptenje primim kao odgovor. Napomenuo sam da svakako traim pismeni
odgovor, da u njihovom Ministarstvu ne postoje ti podaci, da je re o naunim radovima
pa nemaju ega da se boje, a ako je uzbuivanje naroda jedini razlog, oficiri nee biti u
uniformama nego u civilnim odelima, pa se nadam da tako nee biti tekoa. Saoptie
ovo ministru.
 448

Doao je Kri da se oprosti sa mnom, prekosutra naputa Zemun. Ujedno mi

predstavlja svog naslednika pukovnika Fiera.

15. mart
Posetio sam Hadiju. Veruje da mi saoptava veoma vane stvari, meutim, one su
potpuno nezanimljive. Donekle je zanimljiv jedino njegov predlog da je spreman da
otputuje u Carigrad i da tamo kod srpske agencije dozna vie stvari. Stie
Teodorovievo naimenovanje, pa e on uskoro otputovati.

16. mart
Ostajem ceo dan kod kue, kao obino u taj dan, koji je godinjica smrti Elize
Forga.

17. mart
Ceretelev se u razgovoru izrekao (a da to nije ni primetio) da smo mi jedanput
obeali Bosnu Srbima, ali je oni nisu primili. To je jasan dokaz da su namesnici odmah
saoptili stvar ikinu.
Dolazi dr Rozen i javlja: a) Nikola Hristi (bivi ministar) je rekao da se Garaanin
sprema da odgovori na brouru Bombardovanje Beograda. Dr Rozen veruje, na osnovu
razgovora sa Hristiem, da Garaanin, u ovom ili onom vidu, namerava da se obrati
neposredno narodu. Nastas Jovanovi putuje prekosutra u Trst, nije nemogue da ide da
trai novac za Garaaninove ciljeve, poto potonji ima mnogo prijatelja meu tamonjim
Srbima. b) Bio je kod Blaznavca, koji mu je saoptio sledee: 1) Filip Hristi je dobio
odgovor od velikog vezira da e u to skorijem vremenu poslati komisiju da izui
elezniku vezu kod Aleksinca i Jankove klisure. To e se izvriti u roku od 2 meseca, ova
se stvar, dakle, moe smatrati zavrenom. 2) U toku razgovora Blaznavac je izjavio
sledee: Izmeu Srbije i Maarske ne moe vie biti saglasnosti. U Peti je moda da za
sve okrivljuju Ristia, ali kad bi on i hteo da bude u dobrim odnosima s Maarima, ja
(Blaznavac) to neu dozvoliti i u tom smislu u uvek i knezu davati savete. Maarska
vlada nije osudila Karaorevia samo zato da bi mogla svakog trenutka uperiti pitolj u
nae grudi. Mi se, dakle, takoe moramo braniti, a ne ekati dok Karaorevi ne doe u
Zemun ili ak u samu Srbiju. Imamo protiv Maarske jedno dobro oruje: narodnosti. Iz
Zagreba je ve neko bio ovde, a i inae gde god da Maarska ima neku ranu potrudiemo
se da je zatrujemo. I iz te politike nee nastati opasnost po Srbiju, jer pribliavanje Rusije
Austriji nije iskreno i ne moe to ni biti zbog tenji prema Galiciji. Ali i u Pruskoj je dolo
do promene politikog pravca. Bizmark je naiao na tragove nekih spletaka Austrije protiv
Bizmarkove Nemake i sada se i Srbija moe nadati da e je Pruska pomagati u njenoj
agitaciji protiv Austrije. Inae, svet e se uskoro moi uveriti da se Rusija i Pruska dre
zajedno protiv Austrije.
 449

c) Dr Rozen je uo da srpska vlada hoe da poalje novac za agitaciju preko kod nas,
ali tako da taj novac stvarno dospe u narod. Nadzor nad ovim bio bi poveren Nikoli
Krstiu, lanu Kasacije.

18. mart
Hadija javlja da je jue iz Pruske stiglo odobrenje za prijem u prusku vojsku 15 do
20 srpskih oficira. Dalje, da e knez Milan idue zime ii u Rusiju i nikuda drugde.
Najzad, da e knez verovatno u maju uiniti dui izlet u unutranjost zemlje. Saoptenja
dr Rozena napisao sam u privatnom pismu Andraiju. Otiao sam Doskou. Rekao je da
je bio kod Blaznavca i interpelirao ga o kneevom putovanju. Blaznavac je izjavio da ne
postoji nikakav plan, knez nekoliko godina nee ii nikuda. Dosko veruje da Blaznavac
ovog puta nije bio iskren. Govorio je, dalje, o pitanju Zvornika i rekao da Rusija, Italija i
Francuska podravaju srpske zahteve, a Engleska i Austrija im se protive. Nemaka je
ravnoduna i teko da e od ove stvari ita biti, ali srpskoj vladi nije do toga ni stalo, jer
cela stvar nije vana i pokrenuli su je samo zbog toga da bi skrenuli panju naroda.

21. mart
Primio sam od Andraija telegram u kome me upozorava na jedan lanak u
Vidovdanu, dalje me pita da li je istina da je srpska vlada poruila atore kod jednog
beogradskog uara. Poverio sam Teodoroviu da govori s dr Rozenom i da ga pozove da
se raspita o tim atorima. Tom prilikom dr Rozen je rekao da je srpska vlada doapnula
Porti da Teodorovia kao pravoslavca aljemo u Bosnu zato da meu tamonjim
hrianima vri propagandu u korist Austrije. Uvee sam se sastao s umikom u svojoj
kuici.

22. mart
Vatson mi je saoptio da je od engleskog Poslanstva u Carigradu dobio odgovor na
izvetaj koji je napisao o Zvorniku. U odgovoru ga obavetavaju da se Engleska nee
umeati u tu stvar, a inae smatraju da je njeno postavljanje na tapet i neaktuelno, to
Vatson treba da saopti srpskoj vladi.
Posetio sam kolegu Rozena. a) Razgovarali smo o pitanju Zvornika. Pomenuo je da
je govorio s Ristiem i pitao ga u emu se sastoji navodna ponuda Ali-pae, na koju se
srpska vlada poziva u svom memorandumu predatom Porti. Risti je odgovorio da je u
vreme kada je bio kapu-ehaja u Carigradu u vie mahova razgovarao s Ali-paom o
pitanju Zvornika, na kraju je predmet ovog razgovora on (Risti) stavio na hartiju, i
ostavivi rezultat nezavrenim, odneo to Ali-pai i proitao mu. Ali-paa se sa time
saglasio i jo je izdiktirao kao dodatak da je to najverniji prikaz stanja stvari i s njime
voenog razgovora. Samo Ali-paa nije to i potpisao i tu reenicu je dopisao Risti. Ali-
paa je posle toga otputovao na Krit i vie se uopte nije ukazala prilika da razgovaraju o
 450

ovoj stvari. Risti je ovaj spis pokazao nekolicini poslanika, izmeu ostalih i Bure-u.
Nevolja je samo u tome to je ceo spis pisan Ristievom rukom, potpis Ali-pae nedostaje,
on sam, pak, vie nije iv da bi mogao posvedoiti.
b) U pogledu eleznikog pitanja Rozen je rekao da je Porta prosto-naprosto odbila
da da Srbiji vezu, rekavi da se srpska vlada obrati Hiru od koga veza zavisi.
Teodorovi je otiao Blaznavcu da se oprosti i tom prilikom je dugo razgovarao s
njim o sledeim stvarima: a) Knez Milan je sposobniji nego to je bio Mihailo, prisustvuje
svakoj sednici ministarskog saveta s interesom za poslove. Posluga se, dodue, ali da je
pomalo grub. b) Blaznavac nee zapoinjati nikakvu vaniju stvar do kneeva punoletstva,
meutim, posle toga e zapoeti pravu akciju. Cilj ostaje isti, naime zauzimanje Bosne i
Hercegovine i Stare Srbije, mogu jedino da se promene sredstva. Blaznavac nastoji da
knez ni prema jednoj sili ne bude posebno naklonjen, pa e bez sumnje naginjati onoj koja
Srbiji pomogne da postigne svoje ciljeve. Blaznavac se nada da e se na ovom terenu jo
prijateljski sresti s nama i tada e dokazati da se on nije izmenio. c) Filip Hristi se bez
ovlaenja obratio poslanicima u Carigradu da ga podre u stvari Zvornika i eleznike
veze. Ludolf mu je odgovorio da je on lino neprijatelj Srbije ali e, inae, postupiti po
dobijenim instrukcijama. Turski ministar vojske je u ministarskom savetu izjavio da se ni
kod Aleksinca ni kod Jankove klisure, dakle uopte, ne moe dati eleznika veza Srbiji.
d) Blaznavac je proitao Teodoroviu jedan izvetaj sa Drine, po kome su jedan hoda i
jedan Turin doli kod jednog srpskog graniara i pozvali ga da kae istinu da li e Srbi
prokrijumariti 6000 oruja, jer su turske vlasti dobile o tome vest iz Sarajeva, sa
naredbom da strogo nadziru granicu. Blaznavac je zamolio Teodorovia da, kada doe u
Sarajevo, umiri pau u tom pogledu, jer oni nee da krijumare oruje. Dalje je molio da
mu preko mene saopti je li fanatizam bosanskih muslimana zaista tako velik kako govore.
e) Pomenuo je i to da je bosanski pop Pelagi, koji je due vreme boravio u Srbiji, sada
napisao brouru u kojoj psuje srpsku vladu to nee da pomogne Bosancima i velik je broj
ovih broura hteo da prokrijumari u Srbiju, ali su ih zaplenili. f) Govorio je jo o Crnoj
Gori, i to s velikim omalovaavanjem. Dr Rozen je javio da je srpska vlada stvarno
poruila atore, ali u neznatnoj koliini. Dalje, da je Ignjatijev 10. marta preduzeo korake
kod Porte da se srpskoj eleznici da veza. Napisao sam izvetaj Andraiju o Zvorniku,
kneevim planovima za putovanje, o atorima da je to beznaajna stvar, o oficirima koji
treba da budu primljeni u prusku vojsku, a privatno o tome da srpska vlada hoe da pobudi
kod Turaka nepoverenje prema Teodoroviu.

23. mart
Vatson je priao da je saoptio Blaznavcu telegram engleskog Poslanstva. Blaznavac
se veoma naljutio i maltene pretei rekao da ako Porta sada ne ispuni elju Srbije, moda
e ovo pitanje biti prvi akt opte konflagracije. Stigao je Joanini. Izmeu ostaloga pria
da je od Barbolanija (talijanski poslanik u Istanbulu) dobio jo prole godine u decembru
 451

pismo u kome ga Barbolani opominje da bude uzdran u svom izraavanju protiv Rusije
jer je Ignjatijev zbog toga protestovao, rekavi da to ini po nalogu Gorakova. Joanini je
govorio o ovome s Ristiem, koji je tvrdio da je za celu stvar doznao od Hristia, ali da
srpska vlada nije pisala o tome. Stoga Joanini veruje da ga je ikin optuio Ignjatijevu.
Meutim, ubeen sam da ikin jeste da je to uinio, ali po Ristievom nagovoru.

24. mart
Razgovaramo s Joaninijem o jueranjem predmetu i ja izraavam gledite da
Barbolani dozvoljava Ignjatijevu da ga vodi. Joanini tvrdi da ne veruje da se talijanska
politika pribliila Rusiji i kao dokaz navodi sledee: Prole godine prilikom misije
Nevres-pae u Egiptu talijanski konzul u Aleksandriji dostavio je izvetaj o tamo
rasprostranjenoj vesti da Rusija i Pruska saglasno potpomau Portu u njenim nastojanjima
da ponovo zadobije pun suverenitet nad Egiptom, za koju uslugu bi one posle dobile
naknadu u dunavskim kneevinama. Talijanska je vlada poverila svome poslaniku u
Berlinu grofu de Loneu da o tome pribavi informacije, a ovaj je odgovorio da u Berlinu ne
znaju nita o tome. Pruska, dodue, trenutno duguje izvesnu predusretljivost prema Rusiji,
ali ovo prijateljstvo ponajvie zavisi od linosti nemakog cara, poto sama Nemaka ne
pokazuje ba simpatije prema Rusiji. Treba napomenuti da je de Lone u najprisnije
moguim odnosima s Bizmarkom.

25. mart
Jedan od mojih pisara, Ambrozi, koji ovde ima roake, javlja mi da je uo kako
episkop aguna vri propagandu meu Vlasima u Srbiji i da je poslao u narod popove da
ga nahuka da se u verskom pogledu potini aguni. Da li aguna radi ve po
Lonjaijevom nalogu na osnovu mog predloga, ili sam od sebe?

26. mart
Teodorovi je danas bio kod Ristia. Nije uo od njega nita naroito osim onoga to
je ve toliko puta rekao: da je put u Livadiju samo modus vivendi i da ali to je zbog
sluaja Karaorevia dolo izmeu nas do ohlaenja, nada se, meutim, da e oni
injenicama dokazati da se nisu izmenili.

27. mart
Dr Rozen javlja: a) Kosta Nenadovi (Karaoreviev roak) koji trenutno ivi u
Beu najmio je nekoliko mladih Bosanaca da u Beogradu u ministarstvima, crkvama,
stovaritima itd. prospu petrolej i da ga zapale. Bosanci su, meutim, uhapeni i sad e
ispotiha biti prebaeni preko granice. b) Ristiev je plan: u naim junoslovenskim
pokrajinama pripremiti revoluciju. U tom cilju u junoj Maarskoj, Hrvatskoj i Dalmaciji
nameravaju da organizuju revolucionarne komitete. Ovi komiteti ne bi bili u neposrednoj
 452

vezi sa srpskom vladom, ve preko starog Nikolia, Orekovia i drugih, i ne preko

potom upuenih pisama ve preko izaslanika. Laza Kosti je o ovome raspravljao
onomad s vladom. Spremaju se da u Dalmaciju prokrijumare i oruje, ali ne iz Srbije ve
iz Crne Gore. Izgleda da Blaznavac ne odobrava ovaj plan jer se boji posledica.
Hadija je javio da su se pre nekoliko dana Blaznaveva ena i Bogievika
(Ristikina sestra) strano posvaale i sada nastoje da ih pomire. Risti je pred Hadijom
izjavio da on nee ostati u vladi posle kneevog punoletstva, to je Hadija saoptio
Blaznavcu, koji je odgovorio da Risti hoe da ga mole, ali ga niko nee moliti.

28. mart
Dr Rozen javlja: a) Mirkovi, vlasnik Srpskog kralja, priao mu je da se Ristieva
vladavina ne moe dalje trpeti i zato se vie njih dogovorilo da Ristia lepo tiho iznenade i
otpreme vezanog u Zemun. Dravni udar hoe da izvre bez krvi, u nadi da e se knez i
Blaznavac radovati ako se oslobode Ristia. Ako stvar, meutim, ne bi ila tako, ostvarie
svoj plan i uprkos Blaznavcu. S tim su saglasni i najugledniji graani, ak i komandant
tvrave abarac. Policija je, izgleda, meutim, nanjuila stvar i Mirkovi je ve pozvan u
policiju, gde su ga ispitali kakvi se to govori protiv vlade dre u njegovoj kafani. b) Risti
je u dosluhu s crvenima u Vlakoj, s kojima se dopisuje ne preko Cukia, ve preko
Magazinovia preko Zemuna.

29. mart
Dr Rozen javlja: a) Blaznavac je pripremio program koji bi trebalo da prihvati svaki
lan budueg kabineta pre nego to preuzme dunost. Ovaj program je pokazao Ristiu,
koji nee da ga prihvati. b) Iz Srbije su onomad proterali jednog Bugarina koji se zove
Steva, navodno zbog agitacije u korist Karaorevia. Vatson dolazi iz Bea, gde je
proveo nekoliko dana. Govorio je s engleskim ambasadorom Bakenenom koji, izgleda, u
svemu deli Andraijevo miljenje. Andrai je za Zvornik izjavio da je to sama po sebi
neznatna stvar, ali se ne sme prepustiti Srbima jer e odmah zahtevati jo vie, na primer
Ada Kale. Obavetavam privatno Andraija o stvari s Mirkoviem.

31. mart
Obavetavam privatno Ludolfa o lakomislenom postupku turskih vlasti.
Teodorovi je posetio Garaanina, koji se veoma otro izrazio o Ristiu i njegovoj politici,
a naroito osudio njegovo udvaranje Omladini.

1. april
Teodorovi je jutros otputovao u Bosnu. Njegova je ena ve pre nekoliko dana
otila u Panevo gde e provesti nekoliko meseci. Joanini je rekao da je uo od Ristia da
stvar sa Zvornikom stoji loe po Srbiju, jer se Ahmet Vafi-efendi, koji vri snaan uticaj
 453

na velikog vezira naroito protivi tome. Joanini smatra da bi odbacivanje zvornikog

pitanja dovelo do ozbiljnih zapleta.

2. april
Bio sam kod Doskoa, koji mi je saoptio sledee stvari:
a) Razgovarao je s Ristiem o pitanju Zvornika. Risti je rekao da ima malo nade da
bi se mogao postii povoljan rezultat. Veliki vezir je veoma tvrdoglav i nee da popusti;
pred Hristiem je izjavio da Srbi treba da napuste celu ovu stvar, jer od nje i onako ne
moe biti nita. Risti je dalje napomenuo da Ignjatijev nije znao za to, ak mu je bilo i
neprijatno zbog toga. Engleska dodue nije na strani Srbije, ali nee istupiti ni protiv nje,
dok Austrija otvoreno radi protiv srpskih zahteva. b) Dosko je govorio sa ikinom o
Zvorniku. ikin je tvrdio da je to vanredno pravedna stvar, koja treba da bude reena u
smislu srpskih elja i on vrsto veruje da e to i biti, ve i stoga to bi u suprotnom sluaju
Srbija mogla odbiti da plaa danak, to bi za sobom moglo povui velike komplikacije. c)
Dosko je posle ovog odgovora ponovo otiao Ristiu i veto, ne saoptavajui mu od koga
je to uo, upitao kako stoji stvar s odbijanjem plaanja danka. Risti je na ovo odgovorio
da je to samo jedna ideja koja je iskrsla u krugu Namesnitva za sluaj da zahtev za
dobijanje Zvornika bude odbijen, ali ona slui vie za to da Porta uje za nju i, uplaena od
nje, bude sklona poputanju. d) Dosko je ponovo izloio potrebu prijateljstva s Austrijom,
na ta je Risti odgovorio da se oni nisu izmenili, oni takoe uviaju potrebu dobrog
sporazumevanja322 s nama, a razlog zbog kojeg mene nisu posetili je u tome to sam ja pre
izvesnog vremena bio otputovao na odsustvo, a ni pre ni posle puta nisam doao k njima,
pa bi za njih bilo gotovo poniavajue da izgleda kao da trae moju naklonost. Kao dokaz,
meutim, koliko su prijateljski naklonjeni austro-ugarskoj vladi izneo je da je usled
sukoba u maarskom Parlamentu srpska vlada bila pozvana (nije rekao po kome!) da
dozvoli da Kout doe u Beograd i da odavde agituje, a Namesnitvo je to bez daljega
odbilo, isto kao i molbu preanske Omladine da iz Beograda nastavi svoju agitaciju protiv
maarske vlade. Na Doskovljevo pitanje Risti je rekao da podatak koji se odnosi na
Kouta moe da mi saopti, ali onaj koji se odnosi na Omladinu ne moe. (Verujem da
nije bila re o Omladini, ve o slovenskom kongresu, samo to Dosko nije razumeo.) e)
Dosko je uo da vlada hoe da u gimnaziji uvede i ruski jezik. Postavio je pitanje Ristiu
da li je istina da e se u kolama uskoro uiti jo jedan strani jezik. Risti je odgovorio da
to vie ne moe biti u ovoj godini, jer je vreme jako poodmaklo. f) Dosko je govorio s
Garaaninom, koji osuuje politiku Namesnitva kako prema Rusiji tako i prema Austriji,
nalazei da je u prvom sluaju nepotrebno ponizna, a u drugom neprijateljska.
Srpska vlada je pre nekoliko dana odgovorila da je ve preko Stejia dala odgovor,
nita drugo ne moe da kae.323 Na to sam uputio vladi otru notu, na koju je danas stigao
odgovor da naoj elji ne mogu izai u susret. Iz Zvornika je doao u nau kancelariju
neki srpski seljak, predao Angeru pismo adresirano na carski Konzulat i zatim otiao.
 454

Otvorio sam omot i u njemu naao molbu Optine (ali ime adresanta nije bilo navedeno)
da se velikoduno nadoknade neke crkvene potrebe kako je to onaj kome je pismo
adresirano prole godine obeao. Iz ovoga sam zakljuio da je pismo bilo napisano
Ceretelevu, koji je prole godine bio u Zvorniku i sigurno tamonjoj Optini obeao da e
sve nabaviti ako mu se samo obrate. Joanini kae da mu je Risti saoptio da e, u
sluaju da Porta ne popusti u pitanju Zvornika, odbiti da plaaju danak. Molio je Joaninija
da o tome niti kome govori niti pie. Naravno, Joanini je ve sve napisao. Inae, izgleda
da je namesnicima i onako samo ono to je Risti rekao Doskou, naime da uplae Portu, i
stoga ele da vest o odbijanju plaanja danka dospe u Carigrad. Izgleda da ovo dokazuje i
to da je Ceretelev preda mnom sasvim otvoreno rekao da Srbi hoe da odbiju da plaaju
danak i da se o tome govori po celom gradu. Time je samo hteo da mi stavi stvar na
znanje, nadajui se pouzdano da u se uplaiti i u tom smislu pisati u Carigrad.

3. april
Telegrafiem Andraiju i Ludolfu vest o odbijanju plaanja danka, s napomenom da
ovu vest iri srpska vlada u nadi da e se Porta uplaiti i popustiti, ali da ne verujem da bi
se srpska vlada usudila da to uini.324 Vatson je govorio s Rozenom koji mu je saoptio
da je Blaznavac i njemu stavio na znanje da e, ukoliko Porta ne popusti u pitanju
Zvornika, odbiti da plaaju danak, dodue na lep nain, naime kada bude doao rok isplate
rei e da nemaju novaca i nastojati da stvar odugovlae do kneevog punoletstva. Rozen
je pitao ta bi uradili ako bi Porta koncentrisala trupe na granici, a Blaznavac je
odgovorio: nita. Dr Rozen javlja: a) Izmeu Blaznavca i Ristia dolo je do male
razmirice. Naime Blaznavac hoe da 8 dana pre kneevog punoletstva sazove Skuptinu u
redovno zasedanje, i to u Beogradu, a Risti opet nee da zasedanje bude u Beogradu. b)
Blaznavac je izjavio Doskou da on nikada nije verovao Rusima i obeao da e novi
kabinet sastaviti nezavisno od ruskog uticaja i imati u vidu samo Istono pitanje. Dosko je
pod ovim uslovom obeao da e knez Milan dobiti veliki krst jednog od grkih ordena. c)
Risti je pisao Bratmanu da se Andrai pred jednim diplomatom vrlo omalovaavajue
izjasnio o Vlakoj i da je rekao da s jednim pukom honveda moe da osvoji celu zemlju.
d) Jednom bugarskom trgovcu, po imenu Jovane, dali su na znanje da treba da napusti
zemlju jer su saznali da je agent Porte i da je nedavno pisao u Carigrad da Turci sada
mogu da ponu ta im drago protiv Srbije, jer e Srbi smatrati za oslobodioca svakoga ko
ih spase od omrznute vlade. e) Crna Gora je uputila pitanje srpskoj vladi na kakvo e se
dranje odluiti ako izmeu Crne Gore i Porte doe do sukoba. f) Prekjue su ponovo
poslali 800 pitolja na granicu, ali dr Rozen ne zna na koju.

4. april
Novakovika javlja da je Blaznavac alje u Novi Sad da dozna ta radi Svetozar
Markovi. Blaznavac joj je jo poverio da iri vest da je srpska vlada pitanje Zvornika
 455

postavila samo zato da bi se mogla zavaditi s Portom i da jedva eka da se moe zakaiti s
Turcima, zatim da srpska vlada smera da povisi carine na tetu Austrije, jer su srpski
trgovci robovi Austrije, pa e ih ove poviene carinske stope osloboditi od Austrije i
ujedno ogoriti protiv nje.

5. april
Joanini pria da je, prema reima naeg kolege Rozena, ikin pisao Gorakovu
protiv njega (Rozena) i da je ovaj povodom toga protestovao kod kneza Rajsa, to je
Rozen doznao iz Berlina. Doao je k meni grof Alfred Ikskil, na vojni atae u
Carigradu, i odseo kod mene. Provee ovde nekoliko dana.

6. april
Poseujem s Ikskilom Blaznavca i Ristia. Razgovor se vodi samo o optim
stvarima. Poseuje me na kratko vreme Lajo Jekelfalui, ef maarske policije, zatim
odlazi u Zemun ali e sutra prei ovamo i due se zadrati.

7. april
Dolazi Jekelfalui. Saoptavam mu sve ono to se odnosi na agitaciju srpske vlade
koja treba da se sprovede kod nas. Molim ga da govori s Lonjaijem i da mu ubedljivo
preporui da hrvatsku Nagodbu sprovede s Narodnom strankom. Sa svoje strane
saoptava mi da e nastojati da na sledeim izborima budem izabran u Parlament tako da
ne bude potrebno ni moje prisustvo, samo u dobiti zapisnik. Ovo bih, naravno, veoma
rado prihvatio. Ikskil je danas posetio kneza. Uvee je doputovao ingrija, moj novi
vicekonzul. Od Teodorovia sam primio telegram da je danas stigao u Sarajevo.

8. april
Odlazim s Ikskilom u Panevo i u Zemun. Za vreme njegovog boravka mnogo sam
razgovarao s njim. Pripovedaki je nastrojen, pomalo opiran, donekle rapsodian i
epigramatian, ali je vanredno zanimljiva linost. Izgleda da dobro poznaje nae odnose i
slabosti Austrije. Jednu ideju koju sam od njega uo moram da pribeleim, evo je: Sukob s
Rusijom nije neizbean, osnov za sporazumevanje predstavljalo bi preputanje Galicije,
koja za nas i onako predstavlja samo teret, a umesto nje trebalo bi da dobijemo dunavske
kneevine.
Ludolf pie da Porta nije voljna da popusti to u pogledu Zvornika, ali bi elela da
doe do takvih podataka koji bi njenom negativnom odgovoru dali izvesni pravni osnov.
Ona takvim podacima jo ne raspolae i Ludolf me poziva da ih potraim u arhivi
Konzulata.

9. april
 456

Ikskil je jutros otputovao. Ivanovika mi saoptava da sukob izmeu Blaznaveve

ene i erki Hadi-Tome (naroito Ristike i Bogievike) sve vie raste. Knez pokuava
da ih izmiri, ali Blaznaveva ena nee da popusti, tako da se knez zbog toga naljutio i
etiri dana nije svraao k njoj.

10. april
Otiao sam kod Blaznavca da ga pitam da li za oficire zaista nee data dozvolu, ak i
kad bi putovali u civilu. Obeao je da e se o ovoj stvari dogovoriti sa svojim drugovima.
Zatim je on sam poeo da govori o Zvorniku. Pomenuo je koliko je Ludolf neprijatelj
Srbije, da u pitanju Zvornika pomae Porti da nae argumente, ak je naao naina da i
putem harema utie na sultana. On je jedini koji tako radi. Poslanici Italije i Francuske
odmah su podrali srpske zahteve, nemaki poslanik pokazuje blagonaklonu neutralnost,
engleski, iako je izjavio da ovo pitanje ne smatra aktuelnim, ipak ne preduzima nita u
suprotnom smislu. Upitao sam ga ta radi Ignjatijev, sigurno svesrdno podrava Srbe.
Blaznavac se na ovo malo zbunio i zapinjui odgovorio da je Ignjatijeva srpski zahtev u
poetku iznenadio ali da sada nije protiv njega. Ahmed Vefik-efendija je otvoreno izjavio
da Srbi nee dobiti nita, a veliki vezir, opet, da je vreme poputanja prolo, sultan je sam
uzeo stvari u svoje ruke i vie nee biti kao u vreme Fuad-pae i Aali-pae.325 Prema
izvetajima pograninih naelnika u Zvornik su ve upuene i brojnije turske jedinice.
Blaznavac je dalje pomenuo da je Ludolf zauzeo neprijateljski stav prema Srbiji i u stvari
eleznike veze. Pruski otpravnik poslova Radovic dobio je od svoje vlade uputstvo da se
u stvari eleznice prikljui Ludolfu, meutim, ovaj je izjavio da on nema uputstava u tom
pogledu. Blaznavac ali to Austrija vodi ovakvu politiku, trebalo bi da radi upravo
suprotno, sve ako se i uoava izvesna hladnoa u naim meusobnim odnosima, jer bi
samo tako mogla pridobiti simpatije hriana na Istoku. Na sve sam ovo odgovorio da o
stvari sa Zvornikom znam samo toliko koliko o tome piu novine, nisam u tom pogledu
dobio nikakva obavetenja ni iz Bea ni iz Carigrada, i iz toga zakljuujem da moja vlada
smatra ovu stvar mnogo neznatnijom pa ne eli da se u nju umea. Ako, dakle, Ludolf
stvarno tako radi kako to Blaznavac tvrdi, mogue je da se u tom pogledu, poto nema
uputstva, ravna samo prema svojim pogledima. Inae, opte je poznato da u Carigradu
najvei uticaj ima Ignjatijev i ukoliko stvar ne uspe jedino se Ignjatijevu moe pripisati
nepovoljan ishod, pa ma ta da su drugi radili. U pogledu eleznice, pak, svak uvia da je
pruga kroz Srbiju ba u naem interesu i da mi protiv toga ne moemo nita. Istina, mi
smo izgubili svaku nadu da e ova pruga ikada biti izgraena, ali uzrok tome je samo
Srbija, to najbolje mogu dokazati ja, koji sam uestvovao u pregovorima oko eleznike
veze s nama, na koje se pregovore uvek samo s gorinom mogu seati. Blaznavac je
dalje ponovio da e odbiti da plaaju danak ako Porta ne popusti u pitanju Zvornika.
Meutim, ako bi tada Porta koncentrisala trupe na granici, Srbija nee protiv toga
preduzeti nita nego e i dalje mirno orati, jer znaju da u smislu Pariskog ugovora Porta ne
 457

moe otpoeti oruanu intervenciju. Na kraju je Blaznavac rekao da oni utoliko vie ale
zbog neprijateljskog dranja Austrije to su uvek bili lojalni prema nama. Tako su, na
primer, pre nekoliko meseci esi pozvali namesnike da dozvole odravanje jednog
sveslovenskog kongresa u Beogradu, a oni su ovo odbili iz obzira prema Austriji. Isto tako
Namesnitvu je nedavno upueno pitanje (Blaznavac nije rekao ko ga je uputio) da li bi
bilo voljno da dozvoli da Kout doe u Beograd i da odavde sprovodi agitaciju i revoluciju
u Maarskoj. Oni su i ovu molbu odbili. Na ovo sam primetio da nam time ba nisu uinili
uslugu, jer bismo mi rado u Beogradu videli bilo slovenski kongres bilo Kouta, ve su se
prilikom davanja odrenih odgovora sigurno rukovodili sopstvenim interesima. Izgledalo
je kao da Blaznavac to, iako nevoljno, donekle priznaje.
Dr Rozen je javio: a) Namesnici su zamolili ikina da pita u Petrogradu da li bi car
bio voljan da prilikom Milanovog stupanja na presto bude predstavljen putem jedne
specijalne misije. ikin je pisao u Petrograd i ve dobio odgovor da e car rado ispuniti
ovu elju. b) Pre etiri dana Hristi je dobio nareenje da trai od Porte pismeni odgovor.
Namesnici su, po ikinovom odobrenju, odluili da odbiju dalje plaanje danka ukoliko
odgovor bude odrean. c) Krojaki majstor Jovana u Beogradu, Bugarin, dobio je
nareenje da u roku od dve nedelje napusti zemlju jer se sumnja da je pijun Porte, a
ujedno i posrednik izmeu Porte i nekih Srba meu koje, navodno, spada i Garaanin. d)
Gorakov nije za brak kneza Milana sa erkom velikog kneza Konstantina. Ignjatijev je
izjavio velikom veziru da u Rusiji nikada nisu pomiljali na ovaj brak. Vest o tome
izazvala je ovde potitenost.

11. april
Sino sam se sastao sa umikom u svojoj kuici, pa sam je pitao da li poznaje
Jovanu. Odgovorila je da je bio vie puta kod njenog mua u stvari svog proterivanja.
Jevrem Markovi takoe dolazi kod umia. Dr Rozen javlja: a) Blaznavac je rekao da
je, prema izvetajima naelnika, u Veliki Zvornik stiglo 6 bataljona peadije i 4 eskadrona
konjice iz Sarajeva. Sjenica e biti utvrena, i tamo oekuju 1200 vojnika iz Rumelije. b)
Srpskoj vladi alje iz Sarajeva izvetaje neki trgovac Besarovi. c) Jue je stigao od
Hristia telegram, prema kojemu je veliki vezir obeao pismeni odgovor za 10 dana, a
ujedno izjavio da bi Sakar mogli odmah prepustiti ali Mali Zvornik ne, jer je to vana
strategijska taka. Sve ovo javljam telegrafski Teodoroviu, pitajui da li je istina.
Kampovi su otputovali. Kampova ena ide u vajcarsku Joaninijevoj, gde e provesti 6
meseci.

12. april
Teodorovi telegrafski saoptava da je u Zvornik stigao jedan bataljon peadije i
jedan eskadron konjice, a u Bijeljinu e biti upuen jedan bataljon neredovne peadije.
Ovo javljam telegramom Andraiju i Ludolfu.
 458

13. april
Odgovaram Ludolfu telegrafski na njegov akt da bi za Portu bio jak argument kada
bi dokazala da je Zvornik pripadao Bosanskom paaluku, jer u taki 1. Hatierifa od 1833,
u kome je re o srezovima koji treba da se vrate Srbiji, uputstva o tome dobijaju samo
beogradski i vidinski paa. Risti se alio Joaniniju da je Ludolf veliki neprijatelj srpske
vlade. Hristi je imao jednu neprijatnu scenu s Ludolfom, kada je Ludolf tvrdio da je autor
broure Bombardovanje Beograda Risti, te ga optuio za hukanje, ali mu je Hristi
tako dobro odgovorio da je zautao. Dr Rozen javlja da je pruski konzul Rozen u ime
svoje vlade ponudio namesnicima svoje posredovanje, pod uslovom da njihove elje budu
ispunjene, ali da se izbegne svaki sukob s Portom. Ovo telegrafski javljam Andraiju i
Ludolfu. Ujedno piem izvetaj o ovoj stvari i o razgovorima koje sam vodio s
Blaznavcem.326

14. april
Vatson kae da mu je Rozen rekao da je ikin, koji je danas stigao iz Bea, doneo
za njega pismo od vajnica. Odlazim Ristiu i pitam ga da li dozvoljavaju snimanje
naim oficirima.327 Naravno, odgovorio je da ne dozvoljavaju, iako se trudio da dokae da
razlog tome nije nepoverenje. Tom prilikom je i on govorio o pitanju Zvornika u istom
smislu kao i Blaznavac, pominjui ponajvie Ludolfovo neprijateljsko dranje. Ja sam
prema njemu takoe bio veoma uzdran.

15. april
Dr Rozen javlja: a) da su iz Sakara Turci pucali na jednu srpsku patrolu, ali niko nije
ranjen. b) Namesnici su pitali Doskoa ta bi uradila Grka kada bi izmeu Porte i Srbije
dolo do sukoba. Dosko je ovo telegrafski javio Atini.
Joanini je razgovarao s Blaznavcem, koji mu se ovog puta uinio mirnijim. Rekao je
da oni nee zapoinjati nikakvu akciju, a ne bi je ni mogli zapoeti jer nemaju oficira, iako
u tom pogledu mogu raunati na nae graniarske oficire.

16. april
Dr Rozen javlja da je bio kod Blaznavca, koji mu je saoptio sledee: Poslanici
Francuske i Italije dali su na znanje da bi eleli da iznesu sluaj Zvornika pred jednu
konferenciju. Naroito se Francuz zalae za stvar Srbije. Ignjatijev je izjavio da se ne
protivi konferenciji. Veliki vezir je, meutim, nee i rekao je Hristiu da e se oni ve
prijateljski sporazumeti, samo neka Srbi ne trae stranu intervenciju. Bizmark je ovlastio
svog poslanika u Carigradu da u stvari Zvornika i eleznice podrava srpske zahteve.
Rozen je ovde samo to saoptio, ali se nije ponudio da posreduje. Engleska je izjavila da
nee da se mea u ovu stvar, neka se Porta i Srbija sporazumeju meu sobom. Srpska
 459

vlada takoe ne eli konferenciju. Ludolf je odluno protiv srpskih zahteva i nastoji da iz
arhive austrijskog Poslanstva prui podatke Turcima. Srpska e vlada to obelodaniti.
Ludolf je izjavio da nije protiv Srba ali ne moe podravati neto to bi povealo samo
ruski uticaj. Austrija, dakle istupa kao veliki i estoki neprijatelj Srbije i Blaznavac ne
veruje da bi se ova Andraijeva politika mogla izmeniti. Upravo zato je Namesnitvo prvo
nameravalo da poalje u Temivar izaslanstvo da pozdravi naeg cara kada on na svom
preduzetom krunom putovanju tamo stigne, ali sada to nee uiniti, posebno i zbog toga
to se tome Risti naroito usprotivio. Blaznavac je jo pomenuo da mu je graniarski
major Radakovi pisao da u Granici vlada veliko uzbuenje. Ovaj major se, inae, ve
due vremena dopisuje s Blaznavcem.
Ludolf telegrafie da nemaki poslanik porie da bi njegova vlada elela da na bilo
koji nain intervenie u pitanju Zvornika. Dr Rozen alje sledeu cedulju: Danas po
podne u 2 sata stigao je telegram iz Carigrada, prema kome je grof Ludolf prestao sa
svojom agitacijom protiv srpskih zahteva i povukao se. Porta je voljna da prepusti Mali
Zvornik, izgledi su povoljni.

19. april
Andrai alje jedan Molinarijev izvetaj po kome je pre jedno 18 dana neki pop iz
Granice, inae izbeglica iz Crne Gore, bio u Beogradu i dugo razgovarao s arhimandritom
Duiem, a bio je i kod Blaznavca. Ovog popa bi srpska vlada, navodno, htela da upotrebi
za svrgavanje crnogorskog kneza.
Teodorovi pie iz Sarajeva i javlja vie sitnica. Andrai telegrafski saoptava da
pruska vlada nije ponudila svoje posredovanje u stvari Zvornika. Inae odobrava moje
rezervisano dranje u ovom pitanju. Anger kae da je ve u dva maha zatekao Ristia
uvee kod ikina. Risti i ikin su svaki put podue razgovarali. Uvee se sastajem sa
umikom.

20. april
ujem od Joaninija da je konzul Rozen rekao da je povodom jednog lanka
objavljenog u Jedinstvu, protiv pruske uprave upuen na adresu Rumunije, Vakaresko
poslao svog oveka u tampariju da dozna od koga potie lanak i tamo je ovome reeno
da je lanak poslao ikin.328
Dr Rozen javlja: a) da je Laza Kosti bio dva puta kod Ristia, a jedanput se sastao i
sa ikinom. Risti je sam predao Kostiu 600
0# za osuenog urednika Zastave. Knez
Milan, koji je ovo douo i koji nije prijatelj Omladine napravio je od toga pitanje i pred
njim su ovo poricali, ali je Blaznavac priznao Banu da su Kostiu dali 600
0# . b) ikin
savetuje da srpska vlada nastoji da pre razvojaenja Granice prebaci to je mogue vie
graniara u Srbiju, i to s orujem. c) Primeujem dr Rozenu da se njegova vest o
posredovanju Pruske nije obistinila. Kae da mu je to i Blaznavac pomenuo, nekako u tom
 460

smislu da je Radovic dobio instrukcije da podrava srpske zahteve naroito u pitanju

eleznice, a i u pogledu Zvornika. d) U Pragu kod urednitva lista Slovenski mir ima jedan
mladi Srbin, Marinko orevi, koji je agent srpske vlade.

21. april
Ujutro sam otiao u Panevo da posetim Teodoroviku, a po podne se vratio.
Doao je kod mene Risti i rekao da povodom veridbe velike vojvotkinje Gizele ni Srbija
ne moe ostati po strani i stoga knez eli da poalje pozdravno pismo naem caru, koje e
mu predati Mati, pa me Risti moli da ga putem Andraija dostavim Njegovom
Velianstvu. Naravno, izjavio sam da sam spreman da to uinim, ne izraavajui,
meutim, ni iznenaenje ni radost zbog ove namere. Risti je jo izjavio da ne bi bilo
prikladno da i Namesnitvo poalje pismenu estitku i zato me moli da istu primim ivom
reju. Na tome sam se, naravno, zahvalio. Dalje je govorio o pitanju Zvornika i rekao da
su iz Carigrada stigle vesti koje vie umiruju, naime veliki vezir je izjavio da e stvar biti
ureena meusobnim sporazumom. Bio sam i u pogledu ovog pitanja vrlo uzdran.

22. april
Dolazi konzul Rozen i saoptava da je primio akt iz Berlina, po kome je grof Ludolf
saoptio Radovicu da je prema zvaninom obavetenju dobijenom iz Beograda pruska
vlada ponudila Namesnitvu posredovanje u pitanju Zvornika. U isto vreme Rozenu je
naloeno da se u tom pogledu obrati pitanjem meni. U aktu se, dalje, kae da pruska vlada
nee nikako da se mea u ove stvari. Naravno, odgovaram Rozenu da mi itava stvar
nije poznata i da se nikada nisam meao u pitanje Zvornika, te mu itam odnosni pasus iz
svog izvetaja i zavretak Andraijevog telegrama. Piem izvetaj Andraiju i Ludolfu o
onome to mi je Risti saoptio,329 dalje privatno pismo i jednome i drugome o Rozenovoj
poseti i predmetu posete, molei Ludolfa da ukoliko bi se izmeu njega i Radovica jo
poveo razgovor o ovoj stvari kae da pomenuto obavetenje nije dobio od mene. Ne mogu
da odam ime onoga ko mi je ovo saoptio, ali imam razloga da verujem da je vest irilo
samo Namesnitvo, verovatno da zavede javno mnenje na stranputicu. Poto sam poslao
ove izvetaje u meni se javila bojazan nisu li me s onim pozdravnim pismom hteli samo
zavesti, pa mi ga nee ni poslati.
Hadija javlja: Blaznavac je rekao pred Ristiem i pred njim (Hadijom), da je Dosko
dobio pismo od Ipsilantija u kome ovaj pie da se u Berlinu sastao s Bizmarkom, koji je
izjavio: Saoptite Blaznavcu neka budu mirni to se tie Zvornika, jer e Porta popustiti.
Mama je poslala preko Bodnara zakljuen novi ugovor s Konom o zakupu Birija na 12
godina, do 10. oktobra 1884. Zakupnina iznosi 8.000 forinti, od kojih je do sada isplatio
5.000. Potpisao sam ugovor i poslao ga natrag.

23. april
 461

Doao je kod mene Karolj Akin iz Pete. Rekao je da dolazi u stvari eleznice i da je
u vezi sa Stratimiroviem, s kim ovde treba da se sastane. Mati je doneo zapeaeno
pozdravno pismo kneza Milana upueno caru, sa jednom kopijom. Pismo je sastavljeno
veoma dopadljivo i u poniznom tonu.
Posetio sam Doskoa, koji je kazivao: a) Knez Ipsilanti bio je u Berlinu, gde mu je
Bizmark rekao da saopti Blaznavcu da bude spokojan to se tie Zvornika, on se nada da
e stvar biti reena mirnim putem i povoljno. b) Samostalnost bugarske crkve ne svia se
mnogo srpskoj vladi jer se boji da e usled toga Bugari postati veoma samostalni i Srbija
nee imati uticaja na njih. c) Sa Crnom Gorom Srbija trenutno nije u najboljim odnosima,
naroito otkako se Nikoli rodio sin.

24. april
aljem Andraiju pozdravno pismo kneza Milana, s primedbom da bi moda bilo
dobro ovu utivost uzvratiti drugom utivou, iako ovaj korak srpske vlade jo ne znai
preokret u njenoj neprijateljskoj politici prema nama. Uvee se sastajem sa umikom.

25. april
Dr Rozen javlja: a) Onaj pop za koga sam se raspitivao stvarno je bio ovde, njegovo
ime, meutim, nije mogao doznati. Miletiev je neprijatelj, i u tom pravcu je i dobio
uputstva od Blaznavca. Poverio sam mu da se i dalje raspituje. b) uo je da je ovamo
stigao spisak imena svih oficira puka u Ogulinu, koji su svi voljni da preu u Srbiju ako
budu pozvani. Pre vie godina bio je u Ogulinu neki svetenik vrak, koji je ba zbog
agitacije koju je vrio u korist Srbije premeten u Rijeku. Prepiska se obavlja preko ovog
svetenika i navodno je on poslao ovamo i pomenuti spisak imena. c) U krugovima srpske
vlade sada veaju o tome kako da pozdrave cara i ko da ga pozdravi kada ovaj bude doao
u Temivar. Blaznavac naginje miljenju da poe i knez Milan lino, dok se Risti tome
protivi. Milojkovi nee da preduzme uopte nikakav korak. Ako bi Blaznavac poao sam
boje se da ga car nee primiti.

26. april
Joanini kae da je dobio instrukcije od svoje vlade u pitanju Zvornika. Italija nije
protivna, ali eli samo mirno reenje i hoe da izjavi Beogradu da bi veoma zamerila kada
bi dolo do bilo kakve smutnje. Barbolani je, ipak, dobio instrukcije da se dri ostalih sila,
a ako se ove ne bi sloile neka se uva bilo kakvog posredovanja.

28. april
Novakovika izvetava, samo uopteno, da Markovii agituju meu naim Srbima za
Karaorevia i protiv srpske vlade. Ovakvih agitacija ima i u Srbiji i nedavno su zbog
toga uhapsili u Kragujevcu dva lana Skuptine.
 462

29. april
Posetio me ulc, austrijski konzul u Vidinu.

30. april
Bio sam u Panevu da posetim Teodoroviku, vratio sam se po podne. Pisao je
Ludolf u stvari Zvornika: odobrava moj rezervisani stav. Dalje napominje da mi ne elimo
da utiemo na sutinu stvari, kao ni na prouavanja koja vre Turci, i dejstvujemo samo u
tom pravcu da od Porte ne iznude da ustupi ono to ona ne eli. Fedor Nikoli pie da je
uo kako Imre Husar pominje mene kao kandidata levice u pardanjskom izbornom srezu.
Meutim, tamo e se kandidovati i Bujanovi i andor Nikoli, tako da je veoma
neizvesno da li u biti izabran. Moli me, stoga, da mu piem ta nameravam da uinim.

1. maj
ingrija kae da je Ban izjavio da je onaj veliki lanak koji je ovih dana objavljen
protiv nas u Jedinstvu preteran i da ga on ne odobrava.330 Dosko pria da je nedavno
imao priliku da govori s knezom Milanom. On je naveo razgovor na putovanje, a knez
Milan je izjavio da jo za dugo ne eli da naputa zemlju. Doskou izgleda da namesnici
nisu toliko neprijateljski raspoloeni prema nama kao to su to bili i da su malo pokunjeni.
Joanini je razgovarao s Ristiem i govorio mu o svojim instrukcijama. Risti je izjavio
da su zahvalni Italiji na njenoj blagonaklonosti, a nita drugo i ne ele osim da velike sile
ostanu neutralne. Joaniniju je izgledalo da je Risti bio utuen. Poslao sam Angera
uredniku Jedinstva da kupi 10 primeraka onog broja u kome je objavljen onaj veliki
neprijateljski lanak. Ovo sam uradio samo zato da se vlada malo uplai. Tom prilikom
urednik je priao Angeru da su u Bosnu poslali 7 primeraka, jer turske vlasti ne
dozvoljavaju da se alje vie, ali su u Staru Srbiju poslali posredstvom ruskog Konzulata
mnogo vie primeraka. Ovo je bar jasan dokaz u kakvim je odnosima srpska vlada s
Rusima i kakvi su Rusi iskreni prijatelji Turcima. Pisao sam Imru Husaru da nikako ne
nameravam da se kandidujem u pardanjskom srezu, a u slinom sam smislu pisao i Fedoru
Nikoliu. Pisao sam i Jekelfaluiju, molei ga da nastoji da budem bilo gde izabran. Dr
Rozen javlja: a) Pop za koga sam se raspitivao zove se oko padijer, u Crnoj Gori je bio
prota a sada je paroh u Ugradnovcima u Sremu. b) Blaznavac je pisao veem broju svojih
pristalica da mu kau istinu kakvo je raspoloenje prema Ristiu. Iz Negotina je doao
odgovor da tamo prema njemu vlada opta mrnja, samo su etiri pripadnika Omladine na
njegovoj strani. c) Vie lanova konzervativne stranke veaju o tome na koji bi nain
trebalo spreiti Miletiev izbor za poslanika. Voleli bi da o tome govore i sa mnom, ali se
nijedan od njih ne usuuje da doe k meni.

2. maj
 463

Telegrafiem Andraiju i pitam ga da li da izaem pred cara prilikom njegovog

putovanja i gde. Srpska vlada jo nije preduzela nikakav korak u pogledu slanja svoje
delegacije.

3. maj
Ministarstvo inostranih poslova telegrafski javlja: Nije potrebno da idem u Temivar
da pozdravim cara. Joanini je bio kod Blaznavca, koji je izgledao veoma utuen i
izjavio: a) Srpska vlada ne moe da odstupi u pitanju Zvornika, jer ako bi to uinila time
bi se Srbija odrekla svoje misije na Istoku i tada se on (Blaznavac) ne bi eleo vie ni
baviti srpskom politikom ve bi se radije iselio. Stoga je vlada reena da odbije da plaa
danak, ukoliko Porta ne bi popustila, to jest zadrala bi 1000 i 3900 # kao zalog za Mali
Zvornik. b) Razgovarali su o lanku koji je ovih dana objavljen u prakom listu Politik
pod naslovom Serbische Politik i u kome je napadnuto ne samo Namesnitvo nego i
celokupna srpska politika i, mada ne jasno, ipak se na izvestan nain okrivljuju sadanji
upravljai za smrt kneza Mihaila.331 Blaznavac je pred Joaninijem formalno opravdavao
sebe i svoje drugove u vezi s ovom optubom, a zatim izjavio da se ovim lankom u listu
Politik esi svete srpskoj vladi to je odbila da odobri odravanje slovenskog kongresa u
Beogradu kao to nije odobrila ni Koutu da doe u Beograd. esi su ponovo pozvali
Namesnitvo da dozvoli Koutu da doe ovamo, na ta je vlada navodno odgovorila da e,
ako doe, morati otii u roku od 24 asa.
Ivanovika mi je saoptila da je Tomi bio kod nje i rekao da ga pozivaju u
urednitvo jednog lista u Dalmaciji i on je voljan da napusti Beograd. Dalje je rekao da je
uestvovao u kotorskom ustanku. ingrija je uo od Deroka da je Tomi ovom
potonjem rekao da je lanak u Jedinstvu pisao on (Tomi), ali da ja to ve nesumnjivo
znam jer imam vrlo dobru policiju.332

4. maj
Doao je iz Zemuna pukovnik Fier (Kriov naslednik) pa sam posetio s njim svoje
kolege i namesnike, od kojih smo kod kue nali samo Blaznavca. Napisao sam izvetaj
Andraiju o onome to sam uo od Joaninija i jo napomenuo da izmeu Crne Gore i
Srbije nisu najbolji odnosi.333 Konzul Rozen je rekao da je bio kod Blaznavca i naao ga
veoma utuenog. Izjavio je da bi eleo da vodi samostalnu politiku ali su drugi doveli
Srbiju u potpuno zavisan poloaj.

5. maj
Ponovo dolazi pukovnik Fier i tom prilikom poseuje kneza.

6. maj
Joanini je dobio pismo od Barbolanija u kome ovaj potonji izgleda da odaje gledite
 464

da izmeu Rusije i Pruske postoji puna saglasnost, ak i saveznitvo, i da stvari brzo

napreduju ka svom prirodnom razvoju. Dalje tvrdi da e Porta kroz nekoliko dana morati
da da efikasniji odgovor u pitanju Zvornika.

8. maj
Joanini je rekao da je bio kod Ristia i da je: a) U vezi s tim to nisu poslali nikoga u
Temivar da pozdravi cara Risti pokuao da se opravda argumentima da ne bi mogli da
poalju drugog do jednog namesnika, a poto je tamo i Ahmed Razim-paa (guverner
Ruuka), iz toga bi se izrodio sukob oko prvenstva u rangu. b) Risti je molio Joaninija
da mu preda kopiju jednog njegovog ranijeg telegrama koji mu je svojevremeno bio
proitao i u kome se, izmeu ostalog, nalazi pasus da je Srbija do tada videla samo
negativne rezultate od prijateljstva s Maarskom. Risti je tvrdio da mu je to potrebno da
bi se jednom mogao opravdati pred svojom decom tj. da je sadanjim politikim pravcem
poao samo zato to je na to bio prinuen time to od nas nita nije mogao da dobije za
svoju otadbinu, meutim, on jo uvek eli da vodi samostalnu srpsku politiku. Upozorio
sam Joaninija da ne predaje svoj telegram Ristiu, ko zna ta on s time smera, moda hoe
da ga upotrebi ak i protiv njega (Joaninija). Joanini je obeao da nee predati telegram.
Dr Rozen javlja: ikin je savetovao Ristiu da nastoje da pouzdano saznaju kako su
nastrojeni oficiri Sloveni u austrijskoj vojsci, a naroito Srbi u Hrvatskoj, i jesu li verni
svojoj zastavi. Stoga su preko svojih stranakih pristalica pisali u 8. konjiki puk. Kasnije
je dr Rozen javio da se konjiki oficir zove Stejen[?]. Prema shematizmu ovaj oficir slui
u 5. ulanskom puku, koji je stacioniran u Rumi u Slavoniji, i u 26. lovakom bataljonu u
tajerskoj. Jue je prispeo odgovor od jednog porunika u 8. puku i jednog potporunika u
26. bataljonu. Obojica su izjavili da su na prvi mig spremni da napuste austrijsku vojsku.
Ova pisma su bila adresirana na izvesnog Radakovia u Beogradu, koji ih je predao
Blaznavcu. Njemu e biti adresirana i kasnija pisma i na taj e se nain stvar moda moi
otkriti. Ovaj Radakovi tvrdi da bi bilo lako pridobiti srpske, i uopte slovenske oficire u
maarskim pukovima. Stric ovog Radakovia, koji ima isto ime, graniarski major (moda
u Titelu), veliki je agitator i obeao je da e ako zatreba prevesti u Srbiju itavo mnotvo
graniarskih oficira. Blaznavac je jednom prilikom pomenuo Joaniniju neto kao da oni
mogu raunati na graniarske oficire i da njima nisu potrebni oficiri jer ih mi vaspitavamo
za njih.

9. maj
Novakovika javlja: a) Izvesni Milan Antonovi putuje u ime vie njih u Be. Vlada
je to doznala i da bi pobudila sumnju u njega kod ekskneza naloili su Novakoviki (koja
je u velikom prijateljstvu s Karaoreviima) da pie staroj kneginji Persidi da je
Antonovi zapravo tajni agent srpske vlade. b) Srpska vlada bi elela da otruje mladog
Petra Karaorevia, samo ne zna kako tome da pristupi. c) Kada je Evgenije Simonovi
 465

pre nekoliko godina naimenovan za episkopa u Negotinu pomenuo je u svojoj prvoj

molitvi ime Karaorevia, zbog ega je bio i pod istragom. Izgleda da i sada agituje u
narodu u korist Karaorevia. d) Doktor Main, lekar kneza Milana, saoptio je
Novakoviki da e pokuati da pridobije Angera i da se nada da e mu to uspeti jer je ovaj
njegov zemljak (eh). Ovo sam odmah saoptio Angeru i poto je on sada opomenut
spremno emo saekati agenta srpske vlade Maina da njega samoga namamimo u klopku.
Bela Orci pie o pitanju Zvornika, o eleznici nita novo osim da e Hir istu
izgraditi samo izmeu Carigrada i Pritine, ostale linije gradie sama Porta, poto je plan
da se veza s Evropom ostvari linijom RuukVlakaMaarska. Bosanska pruga gradie
se kasnije i tamo Porta ne trai od nas vezu, pa tako ni mi ne moemo traiti kao
kompenzaciju vezu sa Srbijom. Srpska eleznica se, dakle, sada moe smatrati odloenom
ad calendas graecas. alje izvetaj guvernera Dalmacije Rodia o razgovorima voenim
sa crnogorskim knezom, u kojima je knez izjavio da mu Rusija stalno savetuje da bude u
prijateljstvu s Austrijom, da su mu Srbi nekoliko puta nudili savez ali ga on nije prihvatio
niti ga je mogao prihvatiti jer su Srbi eleli da za sebe obezbede glavnu ulogu, a Crnu
Goru da iskoriste samo kao sredstvo.

10. maj
Hadija javlja da je Germanovi, jedan od autanata kneza Milana, bio ovih dana kod
trosmajera, navodno da kupuje konje a verovatno u drugoj misiji. Od Andraija sam
dobio akt s odgovorom Njegovog Velianstva na pozdravno pismo kneza Milana. Milo
Popovi donosi jedan broj bekog Faterlanda u kome je objavljen bez komentara
francuski tekst jedne note koju je Risti navodno uputio meni, a u kojoj se demantuje
tvrenje, sadrano u Vakanovievim izvetajima, o 27.500 forinti, poslatih od strane
srpske vlade hrvatskoj Narodnoj stranci.334 Ova nota je, naravno, apokrif, poto ja
nikada nita slino nisam primio. Andrai se telegrafski raspituje da li je saoptenje
Faterlanda autentino. Napisao sam mu izvetaj o hukanju srpske vlade, primamljivanju
naih oficira, Germanovievom putu itd.

11. maj
Telegrafiem Andraiju da od Ristia nisam dobio nikakvu notu, saoptenje
Faterlanda bie da je mistifikacija. Piem izvetaj o saoptenju Faterlanda, dalje o popu
padijeru. Piem pismo Beli Orciju i spominjem da Rusija moda namerno podstie
srpsku vladu da huka protiv nas da bi nas naterala da napustimo na rezervisani stav i da
zaponemo neto. ukovi javlja da su svim pripadnicima narodne vojske podelili
municiju i patrone s mecima?

12. maj
Danas pre podne predao sam knezu Milanu pismo Njegovog Velianstva. Knez je
 466

rekao da veoma ali to nije mogao pozdraviti Njegovo Velianstvo, ali je verovao da e
car doi u Panevo.

13. maj
Jutros sam krenuo iz Beograda brodom za Petu gde hou da s jednim lekarom
govorim o svojoj bolesnoj nozi. Istim brodom putuje i Rozenova ena, Joanini takoe.

14. maj
Stiem po podne u Petu. Kod mame susreem Jekelfaluija. Podstie me da ne
napustim ideju da postanem poslanik i obavetava da Maks Irmenji tvrdi da bih mogao biti
izabran u jednom opronskom srezu.

15. maj
Dolazi Maks Irmenji i javlja da me ve predloio u jednom izbornom srezu u
opronu, gde sam veoma lako mogao biti izabran. Sada je, meutim, uo da tamo
namerava da se kandiduje izvesni Palkovi, protiv koga ne bismo mogli uspeti. Treba,
dakle, najpre da budemo naisto to se tie njegove kandidature. Naao sam se s
Gablencom. Izraava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa carevim revanistikim namerama
prema Nemakoj i Rusiji i boji se da emo se uplesti u nekakav rat. uo je da bi Bizmark
eleo da ove jeseni ostvari sastanak trojice careva (austrijskog, nemakog i ruskog).

17. maj
Odlazim Lonjaiju, koji izgleda veoma zlovoljan i samo sasvim kratko govori sa
mnom o hrvatskim pitanjima. Revicki mi saoptava da je Lonjai podneo Andraiju
predlog da mi, poto Jedinstvo stalno veoma neprijateljski pie o Maarskoj, to bi moglo
nepovoljno uticati na izbore, da nalog da zbog toga preduzmem korake kod srpske vlade.

19. maj
Putujem po podne u Be i stiem tamo uvee.

20. maj
Izdejstvovao sam kod ministarskog savetnika Kremera da mi da makar 400 forinti za
moje pisare kao dodatak na skupou. Govorim s Deponom o politikoj situaciji uopte.
Obavetavam ga o ikinovim sitnim intrigama protiv Joaninija i Rozena. Irmenji
telegrafie da se Palkovi stvarno kandidovao, ali moda jo ima nade.

21. maj
Odlazim Andraiju. a) Prima me veoma srdano i odmah sa nekoliko rei pominje
moju kandidaciju za poslanika. Kaem mu da su mi ponudili Sentandreju (to su petanski
 467

veliki upan grof Viktor Zii i grof Laci Zii, komorni upravnik dobara u Starom Budimu,
stvarno i uinili) ali da nisam prihvatio. Andrai na ovo primeuje da bi bila i teta da sam
prihvatio jer e u Beogradu ba tada biti najvanije razdoblje. Nisam mu, naravno, rekao
da bih eleo da po mogunosti budem drugde izabran. b) Zatim govori o politikim
stvarima: eli da bude u dobrom prijateljstvu s Turcima, jer oni predstavljaju jai element
i zato e im otvoreno rei koji su njihovi a koji nai interesi. Iz svega onoga to mi
saoptava vidim da u Carigradu nemaju mnogo poverenja u nas i da Ignjatijev vri najvei
uticaj. c) Prusi su kivni na mene zbog one stvari oko intervencije, meutim, Andrai im je
objasnio da sam ja mogao da javljam samo ono to sam uo u krugovima tamonje vlade.
Andrai inae vrsto veruje u to da prijateljstvo izmeu Rusije i Pruske nije iskreno i da se
ove dve sile nee saglasiti bar u pitanjima protiv nas, sve i ako ne budemo bili u stanju
sprovesti da uz nas i efektivno istupe jedna protiv druge. Trenutno su nai odnosi s
Pruskom u najveoj meri prijateljski, i radi njihovog uvrenja, a naroito zbog
pridobijanja nemakog javnog mnenja na e car 6. septembra uiniti posetu Berlinu. To
je jo tajna i Andrai je saoptava samo meni. d) Gorakov je pisao o onome to smo
otkrili u Hrvatskoj u vezi s ruskim agentima. Porie da je tamo bio neki ruski inovnik po
imenu Pamjutin, ali ako jeste savetuje nam da ga uhapsimo. e) U pitanju erdapa pisao je
Porti i pozvao je da poalje strunjake u Be, ali Porta nije htela da to uini i poverila je
Halil-pai da pregleda planove. Andrai namerava da Srbima saopti samo rezultat. f)
Porta je odluila da elezniku vezu s Evropom izgradi preko Ruuka. Preporuujem jo i
liniju SolunVidin, koja je povoljnija kako po nas tako i po Portu od linije preko Bosne. g)
Smatra da je stvar o kojoj je Teodorovi javio u svom tajnom izvetaju u redu, pozvao ga
je da uini predlog. Andrai inae namerava da od Delegacija trai ponovo 500.000 forinti
u tajne svrhe, tada e za Istok dati vie novaca. h) to se tie Jedinstva predlaem da ne
preduzimamo korake koji bi bili suvini ve da Lonjai povue post-debi. Andrai se s tim
sloio. i) Opirno ga obavetavam o loem poloaju u kojem se Namesnitvo nalazi i o
strahu namesnika od Karaorevia.
Pria mi andor Okolianji da je Andrai u poslednje vreme veoma zadovoljan sa
mnom. Uvee putujem u Petu.

22. maj
Stiem ujutro u Petu. U podne me prima Lonjai. Dugo razgovaramo o stvarima u
Hrvatskoj, pri emu ponovo iznosim svoje gledite da bi posle izbora trebalo da
prihvatimo program Narodne stranke. Izgleda mi da se on s tim slae. Pominjem mu stvar
s Jedinstvom i predlaem kao najbolje da se od lista povue post-debi. Obeava da e to
uiniti im mu Andrai o tome bude pisao. Trai da mu poaljem svoje ranije izvetaje o
odreivanju carine na svinje iz Srbije. Irmenji telegrafie da e mi u Beograd poslati
opirnija obavetenja.
 468

23. maj
Isplaujem Reku polugodinju kamatu od 12% na svoj menini dug od 8500 forinti,
iji rok istie 11. juna i produujem menicu do 11. decembra ove godine. Po podne
polazim iz Pete.

24. maj
Ujutro stiem u Bazja, a po podne u Beograd. Anger mi javlja da je Orekovi
tampao brouru u kojoj raspravlja o tome da e Sloveni moi postii uspehe tek onda
kada budu sainjavali konfederaciju pod ruskom hegemonijom.

25. maj
Dr Rozen javlja da prekosutra putuje u Be i u Berlin da uspostavi novinarske veze.
Kae da je bio kod Blaznavca koji je dugo govorio s njim. Rezultat je bio taj da stvari ne
mogu dalje ovako da idu i da bi Namesnitvo elelo da nam se priblii, zbog ega ele da
poalju dr Rozena u Be da tamo dejstvuje u tom duhu, a inae e i kod mene preduzeti
korake u tom pravcu. Poverio mu je da ide i k Ristiu. Dr Rozen je to i uinio, Risti ga je
srdano primio i napomenuo da eli da se pomiri s njim iako je vie puta pisao protiv
njega. Takoe je rekao da bi hteo da ga u zvaninom svojstvu za stalno poalje u Be. On,
dr Rozen, zatraio je vremena da razmisli i garancije, pa sada pita mene ta da uradi.
Odgovaram mu da je itav plan usmeren samo na to da njega na lep nain udalje odavde, a
tada bi morala da prestane i njegova veza s nama. Na to dr Rozen ree: sve dok se
namesnici odluno ne priblie nama i dok ne budu raistili odnose sa mnom on nee
prihvatiti ponueno mesto. Saoptava jo da neki veruju da je ikin otputovao u
Petrograd po nagovoru Garaanina da bi tamo radio u njegovu korist. Dalje, stiglo je
pismo od Skrejovskog i Olive u kome se namesnici nazivaju huljama i izdajnicima to su
izdali plan o pozivanju Kouta. Vatson saoptava da ga je lord Granvil pozvao da podnese
izvetaj o tome da li Srbi potuju turske moeje i groblja i da li uvek podiu tursku zastavu
pored srpske u tvravi. Grof Ludolf pie da jo nije doneta odluka u stvari Zvornika, ali
njemu izgleda da Server-pai nije tua pomisao da Mali Zvornik ustupi Srbima, samo se
ne moe znati kada. Radovic je saoptio Ludolfu da je dobio od Rozena izvetaj u kome
ukazuje na neopravdanost srpskih zahteva, pa bi Ludolf hteo da zna na kakve se podatke
Rozen oslanja.

2 6 . ma j
Dolazi dr Rozen i javlja: a) Bio je kod Blaznavca koji mu je rekao da je za sada
napustio plan da ga poalje u Be, ve e o tome opirnije govoriti posle njegovog
povratka, a dotle e razgovarati sa mnom. Tvrdio je da srpska vlada nee vie kod nas
agitovati, ak e nastojati da radi uz nas. Pitao je dr Rozena da li sam ve stigao i kako
mislim, na ta je on odgovorio da ne zna. b) Dr Rozen je bio i kod konzula Rozena, rekao
 469

mu je da je on napisao vest o pruskoj intervenciji i da ju je uo od Blaznavca. 335 Rozen mu

je dao pismenu preporuku za efa odeljenja za tampu u Berlinu Hepkea. Poveravam dr
Rozenu neka samo kazuje u Berlinu istinu o Srbiji, naroito to se tie pruske intervencije.
c) Dalje ga upuujem da ode u Budim kod Imra Halasa i da ga u moje ime zamoli da
objavi Orekovievu brouru u naim listovima, poto je to nov dokaz o ruskom uticaju.
Orekovi, naime, dobija platu od srpske vlade i ne samo da savetuje da se Sloveni
podvrgnu ruskoj hegemoniji, ve da bi dokazao da je to nuno nastoji iskazati kako su
razna slovenska plemena nesposobna da budu samostalna i da se razvijaju, kao i da su
rivali jedni drugima.336 Da su ovakve gorke istine mogle u Beogradu biti objavljene moe
se pripisati jedino naredbi Rusije. O ovome telegrafiem i Halasu. Poseujem Doskoa,
kae da je o Orekovievoj brouri razgovarao s Blaznavcem koji je zbog nje vrlo ljut i
tvrdi da e narediti da se pokupe svi primerci kako se ne bi rasturali. Poseujem kolegu
Rozena. Pria da je bio kod njega dr Rozen koji mu je priznao da je on pisao vest o
intervenciji i da ju je uo od Blaznavca. Rozen me ovlauje da to saoptim svojoj vladi,
poto sam se ja, naravno, pravio kao da o svemu tome ne znam nita. Dalje mi saoptava
da je Risti hteo da ga ubedi da je ova vest potekla od mene, jer sam time hteo da
diskreditujem srpsku vladu. Rozen je rekao da je saoptenje dr Rozena ve javio Berlinu.
Otpratio sam Teodoroviku u Zemun. Ona sutra putuje u Bosnu i otila je iz Paneva u
Zemun da tamo prenoi.

2 7 . ma j
Teodorovika je jutros otputovala. Ivanovika mi saoptava da je mis Vatson, koja
joj ve due vremena govori da eli da se uda za mene, zamolila da me pozove da se
izjasnim hou li se oeniti njome ili neu. Ne znam kako je ova neljubazna matora
usedelica dola na ovu suludu pomisao; zamolio sam Ivanoviku da joj kae da je govorila
sa mnom, da mi je onako sasvim uopteno preporuila da se oenim, ali sam ja tako
odluno izjavio da se neu eniti da se ona nije usudila da pomene njeno ime. Tako e
valjda prestati da me proganja.

29. maj
Piem izvetaj Andraiju i aljem mu Orekovievu brouru, iznosei gledite da ona
potie od Rusa ali je, sumnje nema, objavljena sa odobrenjem srpske vlade. 337

30. maj
Dosko kae da ga je ikin optuio kod grke vlade (sigurno preko Poslanstva u
Petrogradu)338 da je protivruski nastrojen i da u tom smislu u svoj rad unosi vie ara nego
austrijski predstavnik, to jest ja. Tom prilikom Dosko je uo i to da je on doao ovamo bez
turskog egzekvatura i tako ga je srpska vlada i primila. Porta je ovo znala i prela je preko
toga, ali kada bi on sada odavde bio opozvan moda pod dejstvom ruskog uticaja mogle bi
 470

nastati tekoe oko postavljenja novog grkog konzula, jer bi od njega Porta mogla
zahtevati da trai berat.

31. maj
Posetio me stari Agoton Kubinji koji putuje u Mehadiju. Uvee sam se sastao s
umikom u svojoj kuici.

1. jun
ingrija je govorio s Banom koji je odobravao naela izloena u Orekovievoj
brouri, to je novi dokaz za to da broura potie od vlade, iako je Blaznavac pred
Kampom estoko istupio protiv Orekovia zbog toga. Tomi je izjavio da treba
nastaviti s pisanjem lanaka protiv nas. Napisao sam izvetaj o ona dva lanka u
Jedinstvu i o novoj carinskoj tarifi koju ovde nameravaju da donesu. 339

2. jun
Prema novinskim vestima obavljeni su izbori u Hrvatskoj. Unionistika stranka je,
dodue, ojaala, ali je ipak Narodna stranka dobila veinu. Telegrafiem povodom toga
Lonjaiju da bi sada trebalo da se pozovu efovi Narodne stranke i da se pokua s njima
nagoditi. Trebalo bi delovati u tom pravcu da Hrvatska ne bude zastupljena u ugarskom
Parlamentu. Odlaganje sazivanja hrvatskog Sabora, njegovo rasputanje i ostale vanredne
mere nisu preporuljive zbog raspoloenja koje u donjim krajevima 340 vlada.
Uvee se sastajem sa umikom u svojoj kuici.

3. jun
Anger mi saoptava da je afarikov sin, koji je srpski oficir, rekao da narod u zemlji
i sada vie pominje ime Karaorevia nego bilo koje drugo. Lonjai telegrafie da e
sutra odrati savetovanje o reskriptu za otvaranje hrvatskog Sabora. Ne deli moje gledite
da Hrvati ne uestvuju u ugarskom Parlamentu jer kako e se onda sastati Delegacija. Pita
me da li bih odmah mogao doi u Petu, a ako mogu, kada bih stigao. On e 6-og otii u
Be. Odgovaram odmah telegrafski da u veoma rado doi gore, ali mi za to treba
Andraijevo odobrenje, kome u zato telegrafisati. Pitam telefonski Andraija da li
mogu da otputujem po Lonjaijevom pozivu.

4. jun
Dobijam od Andraija telegram da dotle dok on drugaije ne odredi treba da ostanem
u Beogradu. Tako se, dakle, ne mogu odazvati Lonjaijevom pozivu, to mi je ao, jer bih
rado uestvovao u raspravi o hrvatskom pitanju. Izgleda da Andrai nee nikako da se
umeam u bilo kakve unutranje poslove.
 471

5. jun
Piem dugaak izvetaj o pitanju Zvornika, u kome izlaem sve one dokaze koji
govore protiv prava Srba, i aljem ga u Be i Carigrad. 341 ena jednog trgovca, koji se
zove Kasnar, pisala mi je jue da bi elela da se sastane sa mnom. Danas je dola, zgodna
mlada ena. Naravno, odmah sam stupio s njom u odnose.

6. jun
Posetio me Stratimirovi, ali nisam uo od njega nita zanimljivo. Halas je
odgovorio i zahvalio na podacima koje sam mu poslao. Pie, meutim, i tako neto kao da
je iz saoptenja dr Rozena razabrao da su kod pisanja lanka o pruskoj intervenciji u
Algemajner Cajtungu bili umeani i moji prsti. Napisao sam mu pismo u kome sam ga
zamolio za objaenje.342

7. jun
Posetio sam Doskoa i on mi je saoptio: a) Knez Milan je povodom smrti velike
vojvotkinje Sofije poslao telegram naem caru i dobio od njega i odgovor. (O tome mi
namesnici nisu govorili, dodue, nisam ni otiao k njima od svog povratka.) Risti je
pomenuo Doskou stvar sa carinom i da su konzuli sigurno protiv nje jer sam ih ja
podbunio; moja zlonamernost protiv vlade sad je ve jasna. b) Knez Milan nee putovati u
unutranjost zemlje. Odlazim Blaznavcu, samo zato da u datoj prilici ne mogu da kau
da sam prekinuo lini kontakt s njima. On sam zapoinje razgovor o Orekovievoj
brouri, psujui strano Orekovia nastoji da dokae da Namesnitvo o njoj nita nije
znalo. Jasno razabirem da sve okolnosti dokazuju da je vlada morala znati za brouru a on,
naravno, hoe to da obesnai. Zatim razgovaramo o optim politikim prilikama i ja
izraavam aljenje to odnosi meu nama vie nisu dobri. Na to on iznosi svoje bezbroj
puta izloeno gledite da je svemu uzrok osloboenje Karaorevia i da se on tada nije
okrenuo od nas Rusiji ne bi se mogao odrati na vlasti, naroito ne posle kneevog
punoletstva, a ovo je i za nas bolje, jer je on ostao onaj koji je i nekada bio, i po
mogunosti, to jest ako prilike dozvole, iako dugim zaobilaskom, ponovo e se vratiti
svom starom smeru. Za to je, meutim, potreban neki osnov, naime takve injenice s nae
strane koje e pokazati da mi prema Srbiji gajimo prijateljska oseanja. Najglavnije bi,
naravno, bilo da im pomognemo da dobiju Bosnu, meutim o tome sada ne moe biti ni
govora, ali ima jedna druga stvar, neka im, na primer, pribavimo u Carigradu elezniku
vezu. Na sve ovo odgovaram da e nam uvek biti milo ako se srpska vlada vrati svojoj
staroj politici prijateljstva. Ne moemo prihvatiti da je osloboenje Karaorevia
dovoljan razlog za neprijateljstvo, a to se tie saradnje i usluga koje treba da im uinimo
mi smo i na to spremni, samo treba prethodno da imamo neke garancije da ne radimo u
korist naih neprijatelja. Napominjem, naravno, da je sve ono to sam rekao reeno
teorijski kao moje sopstveno miljenje. Uopte celim naim razgovorom, koji je trajao 3 i
 472

sata, provejavao je veoma pomirljiv ton i razmenili smo izjave o uzajamnom linom
poverenju. Pomenuo je jo da pitanje Zvornika dodue jo nije reeno, ali je veliki vezir
izjavio da ukoliko se iz akata uveri da su prava Srbije u vanosti radije e rtvovati svoj
poloaj ali e predati Zvornik Srbima. Sada, dakle, prouavaju akta. Meutim, ako se ne
varam, Blaznavac nije sasvim uveren u uspeh. eleznika veza kao da ga, moda, jo vie
interesuje, vie puta se vraao na to pitanje i pitao da li je istina da mi hoemo vezu kod
Broda. Na ovo, naravno, nisam znao da odgovorim. Jo je pomenuo da je Ludolf izjavio
Hristiu da on u pitanju Zvornika nikada nije radio protiv Srbije.

8. jun
Grof Miklo Teleki, otac mog zeta, stigao je na svom putu u Mehadiju jutros u
Beograd i ovde e mi nekoliko dana dosaivati. Ministarstvo inostranih poslova
saoptava mi da je neki Beldi, honvedski oficir na stalnom odsustvu (koji sada radi u
Beogradu kao civilni inenjer) javio da mu je srpska vlada poverila da u Petrovaradinu,
Brodu, Gradiki i Racu proui austrijska pogranina utvrenja. Bela Orci pie da
Andrai nee da ja sada ostavim Beograd jer zapravo i ne zna ta hoe Lonjai s Hrvatima,
pa ako bih ja sada poeo s pregovorima u Zagrebu pretrpeo bih, moda, isti fijasko kao
drugi i zaglibio se kao Molinari i Rozencvajg. Andrai, dalje, eli da Lonjaiju ne
obeavam nita dok mi on ne da izriita uputstva. Pretpostavlja da sam sigurno itao onaj
nespretni lanak u listu Peti Naplo (Petanski dnevnik). Andrai tu nije imao nikakvog
udela i listovi su upozoreni da ne pridaju tome vanosti. Odgovaram Orciju da sam
postupio korektno jer sam Lonjaiju telegrafisao samo to da u otii u Petu ako mi Andrai
dozvoli, a Andraija sam pitao da li mogu to uiniti, Lonjaiju nisam davao nikakva
obeanja, jer za to nije bilo ni razloga ni prilike. Zato smatram da za ovo ne treba da
budem prekoren. lanak u Peti Naplo-u koji pominje Orci bez sumnje je onaj o kome
je Halas pisao.343 Piem Halasu i molim ga da ne nastavlja ovu stvar jer bi inae iz nje
moglo doi do kompromitovanja.

9. jun
U dananjem Jedinstvu objavljen je jedan kominike u kome se tvrdi da je
Orekovieva broura inspirisana od strane Maara.344 Napisao sam odgovor na ovo i
poslao ga Halasu radi objavljivanja u novinama.

10. jun
Pie Bela Orci i alje mi kopiju jednog Ludolfovog izvetaja iz koga proizilazi da
Porta nije mnogo voljna da popusti po pitanju Zvornika. Uvee se sastajem sa
umikom.

11. jun
 473

Po podne Kasnarka provodi kod mene nekoliko sati.

12. jun
Odlazim Blaznavcu i saoptavam mu da u otputovati u unutranjost zemlje i u
umadiju. Pitam ga nee li i knez napraviti jedno malo kruno putovanje. Odgovara da po
svoj prilici nee, jer se boje velikih vruina. Ponovo razgovaramo uopteno o politikoj
situaciji. Kae da kao to su raniji dobri odnosi meu nama bili njegovo i moje delo tako
se nada da emo ih, ako nas dvojica budemo sloni, opet moi uspostaviti. Govori o
stvaranju jedne Srbije s Bosnom, kao o najboljem nainu za suzbijanje ruskog uticaja,
kazuje da ukoliko bi mogla biti obrazovana jedna nezavisna srpska drava najbolje bi bilo
da se ona neutralie, u pogledu bezbednosti to bi bilo najispravnije u svakom pravcu.
Napomenuo sam mu da mi ne moemo da im se pribliimo zato to njihovo dranje
(naglasio sam da ne govorim o injenicama) uvruje nae june Slovene u njihovoj
opoziciji protiv nas. Odgovorio je da samo nai Sloveni koriste zategnutu situaciju, ali
srpska vlada je uvek bila korektna i nikada nije agitovala protiv nas.

13. jun
Jutros sam otputovao s Vatsonom na jedno malo kruno putovanje po unutranjosti.
Do veeri stiemo preko apca u Loznicu.

14. jun
Noimo u Krupnju.

15. jun
Navee stiemo u Vragoranicu.

16. jun
Noimo pod vedrim nebom kod mehane u Vardi.

17. jun
Stiemo po podne u Uice.

18. jun
Napravili smo izlet na Mokru Goru.

19. jun
Vraamo se u Uice i jo istog dana odlazimo u Poegu.

20. jun
 474

Stiemo preko aka u Gornji Milanovac za no.

21. jun
Noimo u mehani u Beloslavcu.

22. jun
Uvee stiemo u Beograd. Kasnije u ovo svoje putovanje opisati opirnije.345

23. jun
Ivanovika mi saoptava da joj je Tomi rekao da je bio u Peti, tamo se obreo u
svim ministarstvima i ponekome davao novac. Pisao je i u Zagreb i savetovao
narodnjacima da slede taktiku maarske opozicije i govore dotle dok se virilisti ne umore i
ne odu.

24. jun
Rozen kae da su namesnici pozvali Vakareska da dejstvuje kod svoje vlade da ona
zajedno sa srpskom vladom protestuje protiv radova u erdapu. Vakaresko je, meutim,
odgovorio da vlaka vlada teko da e se pridruiti ovakvim protestima poto je ienje
erdapa takoe u interesu Vlake, tako da bi ona bila ak spremna da uestvuje i u
trokovima. Veeras su otputovali u London Vatson i njegov brat zbog smrti strica.

25. jun
Javljam Rozenovo saoptenje Andraiju u vidu privatnog pisma i jo dodajem da bi
moda bilo dobro uvui Vlaku u ovu stvar, time bismo je sasvim odvojili od Srbije, koja
bi ostala izolovana. Kasnarka je provela kod mene nekoliko sati.

26. jun
Ima ve due vremena kako sam primetio da imam pantljiaru. Poruio sam lek od
apotekara Bloha u Beu i danas ujutro ga uzeo. Do uvee pantljiara je sasvim uginula.

27. jun
Dr Rozen je stigao iz Berlina i odmah doao k meni i javio: a) U Ministarstvu
inostranih poslova u Berlinu primio ga je vrlo srdano tajni savetnik Hepke. Upitao ga je
da li me poznaje i zna li da sam veliki neprijatelj Nemake. Dr Rozen je oprezno
odgovorio da se ponekad sretao sa mnom, ali da nije primetio da sam se izjanjavao protiv
Nemaca. Hepke je zatim izrazio elju da mu se iznese situacija u Srbiji i primetio da
Nemaka dodue nee da istupi protiv Rusije, ali ne eli ni to da se ona proiri na Istoku.
Dr Rozen je naao da u Berlinu svuda vlada veoma prijateljsko raspoloenje prema
Austriji, a naroito prema Maarskoj. (Miljenje da sam ja neprijatelj Nemake potie
 475

sigurno otuda to je moj kolega Rozen pre nekoliko godina pisao Bizmarku o jednom
naem razgovoru.)
b) U Budimu je govorio s Halasom, koji je rekao da stvari u Hrvatskoj stoje dobro,
dalje da su dobili vesti da se knez Milan sprema u Berlin. Bilo bi dobro kada bi otiao u
vreme kada e i na car biti tamo, verovatno e tamo doi i Viktor Emanuel i tom prilikom
bi obradili kako valja kneza Milana.
c) Bio je kod Ristia koji je ponovo govorio protiv Maara i napomenuo da
neprijateljski lanci u maarskim listovima zatvaraju put pomirenju. Dalje je poverio dr
Rozenu da nastoji doznati da li je istina da konzuli u Beogradu nameravaju da knezu
Milanu prilikom njegovog punoletstva predaju jedan memorandum u kome bi bila
pretresena opta politika pitanja. Izgleda da ovo jako brine Ristia.

28. jun
Kasno u no dolo je k meni neko nepoznato lice, Srbin, onizak, zdepast, prosed
mukarac i rekao da je penzionisani inovnik, na veliki prijatelj, hteo bi da sa mnom due
razgovara, ali iz razloga bezbednosti moe doi samo nou. Rekao sam mu da doe sutra.

29. jun
Idem da posetim Blaznavca, saoptavam mu poneto sa svog putovanja po
unutranjosti. Posle toga on poinje da politizira. Izbori u Maarskoj, preokret u
Hrvatskoj, carevo putovanje izgleda da nisu ostali bez uticaja na njega. Tvrdi, i to
odlunije nego ikada ranije, da je on ostao onaj stari. Siguran je u kneza Milana i tako ve
sada moe rei da e on (Blaznavac) biti predsednik vlade i ministar vojni, te ujedinivi na
taj nain u svojim rukama snagu optim usmeravanjem stvari polako se vratiti na onu
stazu sa koje ga je stvar s Karaoreviem skrenula pa e, ako mu budemo pruili ruku
pomonicu, konano odstraniti ruski uticaj na Istoku. Pitam ga hoe li knez putovati u
Rusiju posle svog punoletstva. Odgovara da nee, ako ga samo mi na to ne prinudimo
karaorevievskim manifestacijama i objavljivanjem Bajstovskih nota. Poveravam dr
Rozenu da napie u Vidovdanu lanak o fuziji hrvatskih stranaka, u kome e uzdizati
Narodnu stranku ali e priznati i zasluge unionistike stranke i Lonjaija. Stigla su dva
Engelhartoviina brata, koji e nekoliko dana ostati ovde. Vee provodim kod njih. Po
povratku kui zatiem onu jueranju osobu. Doao je u srebrom optoenoj dolami
starinskog kroja, sa sabljom da bi dokazao da je imuan Srbin starog kova. Razgovor
poinje napadom na sadanju vladu, Garaanina i Marinovia, kako oni sve nas varaju a
dre se Rusa. Da bi dokazao da je na dobar prijatelj izvadio je gomilu pisama, koja su od
Majerhofera, Filipovia, Vranjicanija, generala Teodorovia i drugih bila njemu upuena
jo u vreme revolucije. Iz njih sam video da se zove Tasa Ivanovi i da je u maarskom
ustanku na austrijskoj strani uestvovao u inu majora. Pokazao mi je zatim jedno
Garaaninovo pismo (jo iz 1864), u kome ga ovaj grdi to je uz Turke, pa jedno od
 476

sadanjeg ministra Veljkovia, koji ga opominje da ne bude uz Austrijance. Meutim, on

tvrdi da je na najverniji prijatelj i ako ga budemo podravali oborie vladu i onda
moemo raditi ta hoemo. Mnogo govori i znaajno je da poznaje prilike u Evropi, ideje i
ime svake iole znaajnije linosti. Moli me da ono to je rekao saoptim Adraiju, ali
nikome drugom, jer se igra glavom. Naravno, bio sam vrlo uzdran i rekao mu da doe jo
i sutra pa emo opirnije da razgovaramo.

30. jun
Tasa Ivanovi ponovo dolazi. Pitam ga ta bi dakle trebalo uraditi i na koji nain.
Odgovara da se putem revolucije sada nita ne moe postii, ne preporuuje ni ubistvo,
nego treba da privolimo Portu da poalje komesara radi ispitivanja srpskih stvari, tada
neka se mi umeamo, pa e onda oni, nezadovoljnici, potpomoi ovaj korak, vlada e
pasti, knez je jo dete, lako ga je odstraniti i onda moemo raditi sa Srbijom ta hoemo.
Ugled Karaorevia je, dodue, poljuljan, ali narod i penzionisani inovnici jo uvek ele
Karaorevie, dinastija Obrenovia nije pustila korena u narodu i stoga bi, samo da bi
neto bilo oko ega e se izvriti okupljanje, trebalo istupiti s imenom Karaorevia.
Na kraju dodaje da njemu novac ne treba, samo moli da mu se nadoknade putni trokovi.
To mu obeavam i zatim dodajem da u sve saoptiti Andraiju, pa neka doe kroz mesec
dana i tada emo opirnije pregovarati. Ako i ne budem imao druge koristi od ovog
poznanstva doznau barem nekoliko zanimljivih istorijskih podataka. Saoptio mi je jo da
je bio ovde neki austrijski oficir iz Bele Crkve, koji se zove Miin i razgovarao s
Blaznavcem, nesumnjivo o tome da li su srpskoj vladi potrebni oficiri iz preka.

1. jul
Poto se nisam oseao dobro proveo sam ceo dan u sobi.

2. jul
Stigao je jedan od sekretara engleske ambasade u Beu Sen-Don da zameni
Vatsona. Bela Orci mi ga preporuuje. Veoma je prijatna i obrazovana osoba.

3. jul
Dolazi kod mene konzul Rozen. Saoptavam mu izjavu srpske vlade koja mi je
upuena 26. aprila 1871. da je u pogledu erdapa voljna da sklopi s nama ugovor. Ovo
sam mu saoptio da bi video kakvu laljivu i prevrtljivu politiku vodi Namesnitvo, kao
to se to vidi iz ponude stavljene Vakaresku. Odlazim sa Sen-Donom Blaznavcu.
Izmeu ostalog razgovaramo i o eleznici. Kae da ga je Hir pozvao da poalju nekoga
na otvaranje jedne deonice pruge SolunSkoplje, pa e tamo uskoro otputovati jedan
srpski inenjer. Dalje kazuje da su Filipu Hristiu naloili da jedanput svake sedmice ode
u Portu i tamo pouruje stvar sa Zvornikom i elezniku vezu. Ristia ne nalazimo kod
 477

kue.
Ivanovika pria da je Tomi rekao da je Vakaresko nosio u Crnu Goru jedno
pismo kneza Karla. Tomi se upravo spremao da kae ta sadri ovo pismo kada je neko
naiao i on je zautao. Poverio sam Ivanoviki da nastoji da to dozna. (Zaboravio sam da
zabeleim da je Vakaresko 29. juna sa enom otputovao i kada se opratao od mene rekao
je da idu na malo putovanje radi razonode u Be, Veneciju. Dalmaciju i Crnu Goru.
Kasnije sam saznao da je otiao pravo u Crnu Goru. Sve sam to javio Andraiju). Dalje je
Tomi rekao Ivanoviki da Vakaresko ne zna da radi i da se za svaku sitnicu obraa
njemu (Tomiu), a isto tako i Kampo, koji je ovih dana trebalo da napie jedan izvetaj a
bez njega nije mogao ni da ga pone.

4. jul
Dolazi mi u posetu Blaznavac i provodi kod mene nekoliko sati. Dugim govorom
nastoji da dokae da su njihovi i nai interesi istovetni i da on nikad nije bio proruski
nastrojen, da emo mi uvideti potrebu (dobrih odnosa) i da emo pomoi Srbiji u njenim
aspiracijama. (Ovaj sam razgovor opirno opisao u jednom pismu upuenom Andraiju 7.
jula pod brojem 9.)346 Dr Rozen javlja: a) uz rusku subvenciju ovde se pokree jedan list
koji treba da izlazi na ruskom i srpskom jeziku. Od strane ikina pozvali su dr Rozena da
uestvuje u njegovom ureivanju, pa me pita ta da radi, jer ne bi hteo da se bez mog
odobrenja primi tako neega. Poto sam promislio da bi dr Rozen za dobre pare bio
spreman da pie bilo za koga i bez mog odobrenja, rekao sam mu da prihvati ovu ponudu;
ona je u naem interesu jer emo na taj nain moi ui u trag vezama izmeu ikina i
srpske vlade. b) List Istok nalazi se potpuno pod Ristievim uticajem. Danas je dr Rozen
bio kod Ristia i kako je trebalo da eka naiao je u bati na urednika Istoka Aksentija
Mijatovia s nekom hartijom u ruci i ovaj mu je rekao da hoe Ristiu da saopti jedan
lanak radi korekture.
c) Guverner Dalmacije feldmaral lajtnant Rodi ima jednog adlatusa Paia ili Peia,
koji je u vezi s Ristiem. Ova osoba je pre nekoliko godina bio komandant u Kovinu pa je
premeten u eku ba zbog svojih veza sa Srbijom. d) List Rua jednostavno je uguen,
jer je poeo da pie protiv vlade.347 e) Dr Rozen je bio kod Ristia koji je opet neprekidno
govorio o Maarskoj, napominjui da neprijateljski istupi maarskih listova nisu vie
upereni protiv njega, ve protiv Srbije, i ako to bude i dalje tako ilo nee im preostati
nita drugo nego da napadnu Maare na ivot i smrt. Koliko je Andrai neprijatelj naroda
na Istoku dokazuje i to da on stoji na elu konferencije koja se organizuje protiv Rumunije
zbog pitanja Jevreja. Ovo Risti pouzdano zna. Na trosmajera Risti se ljuti jer je
ostavio na cedilu stvar nacije. Inae, jedva moe da veruje da e se ostvariti nagodba s
Hrvatima, Maari, naime, nee initi ustupke jer znaju da nisu u stanju da pridobiju
simpatije naroda koji bi se pomirio s njima samo iz oportunizma, a kasnije bi se isto tako
iz oportunizma mogao okrenuti protiv njih. f) Vakaresko je u Cetinje nosio jednu
 478

fotografiju kneza Karla sa pismom.

5. jul
Dr Rozen javlja da je prekjue u tajnoj misiji otputovao u Carigrad Ignjatijevu jedan
inenjerijski major po imenu Zdravkovi, neki veruju radi eleznice. (To e sigurno biti
onaj strunjak o kome mi je Blaznavac govorio.) Orekovi sada govori da je dobio
pismo od trosmajera, Rigera i Palackog koji se s odobravanjem izjanjavaju o njegovoj
brouri.

6. jul
Moj kolega Rozen saoptava mi jedan ikinov memorandum sastavljen u vezi sa
pitanjem Zvornika, koji su iz Petrograda poslali u Berlin i sada ga je Ministarstvo iz
Berlina saoptilo i njemu. Traljava jedna krparija, naravno potpuno u interesu Srba. Rozen
se sprema da na taj memorandum iscrpno odgovori. Stigli su Longvortovi. Umne
sposobnosti staroga toliko su se smanjile da u se uzdravati da govorim s njim o politici.
Bela Orci mi saoptava da Andrai nee da kneevine uestvuju u trokovima za radove
u erdapu, kada se budemo sporazumeli s Portom obavestiemo o ovome Srbiju i Vlaku.

9. jul
Posetio me umi. Razgovarali smo samo o nevanim stvarima i ostao je kratko
vreme. Ne znam nije li naslutio neto o mom odnosu s njegovom enom i nije li zbog toga
doao.
Dolazi Mati i saoptava mi da beogradska optina namerava da na sveanost
povodom kneevog punoletstva pozove vie naih optina pa me o tome obavetava, jer
srpska vlada polae mnogo na to da s nama bude u dobrim odnosima i ne bi htela da se
ova okolnost drukije protumai, poto nema politiki znaaj. Pita me ne bih li mogao
zvanino telegrafskim putem saznati ta o ovome misli moja vlada. Odgovaram mu da
verujem da moja vlada smatra to privatnom i neznatnom stvari i stoga nije ni potrebno
telegrafisati. Napisao sam Andraiju ta mi je Mati saoptio i izrazio miljenje da ne bi
trebalo zabraniti naim Slovenima da preu ovamo. Zavrio sam izvetaj o razgovoru koji
sam vodio s Blaznavcem i poslao ga Andraiju. 348

10. jul
Nameravam prekosutra da putujem u Bosnu, inio sam oprotajne posete. Blaznavca
nisam naao, kasnije mi je pisao da bi voleo da me vidi i da e sutra u deset asova doi k
meni. Odgovorio sam da u ja doi kod njega. ikin je danas stigao.

11. jul
Odlazim Blaznavcu i opet dugo razgovaramo. Osnov razgovora je taj da on nije za
 479

Ruse i nada se da e jo moi s nama slono saraivati. Izmeu ostaloga saoptava da je

Ignjatijev u Livadiji izjavio pred njim da se kod Ristia nikada ne moe znati ta hoe, da
je poltron i nepouzdan. Blaznavac napominje da je Ristieva nesrea u tome to mnogo
intrigira i hoe da bude jako lukav. Dobar je Srbin, dodue, ali rauna na rivalstvo koje
postoji izmeu Evrope i Rusije i hoe da iz toga izvue korist, dok on, (Blaznavac)
otvoreno iskazuje svoje poglede i smatra prijateljem onoga ko podrava aspiracije Srbije.
Namesnik Gavrilovi je vie puta izjavio da su Rusi uvek prevarili Srbiju i prevarie je i
ubudue. Longvort mu je saoptio da Ignjatijev u Carigradu daje izjave kao da je on
zatitnik Srba i da bi u Srbiji mogao sve da uini, a sada podrava Srbiju u pitanju
Zvornika. To Blaznavac do sada nije znao, ali oni nee zatitu ve hoe da vode
samostalnu politiku. Napominje da kneevim punoletstvom mi, ako hoemo, moemo
opet pridobiti Srbiju. Primeujem da emo mi uvek biti prijateljski naklonjeni knezu, a od
njega ili od njegovih savetnika zavisi kakvi e odnosi biti meu nama stvoreni. Blaznavac
napominje da on uvek govori knezu da je teta to su sada s Austrijom u zategnutim
odnosima jer su nai interesi isti. Pominje da grad Beograd hoe da pozove vie naih
optina na sveanost i kae da bi moda bilo dobro kada bismo mi odluivali, da bi se
poslali valjani ljudi, to bi povoljno uticalo na kneza. Pita me nisam li uo neto o tome da
li e naa vlada poslati jo nekoga da pozdravi kneza. Rekao sam mu da o tome nisam
nita doznao. Na kraju pominje da mu je Orekovi rekao da je brouru itao i inspirisao
Garaanin. Ovo je Blaznavac saoptio Marinoviu, koji je zatim pokazao jedno
Garaaninovo pismo u kome ovaj priznaje da je itao brouru u rukopisu jer mu je
Orekovi mnogo dosaivao radi nje, ali da on nije o njoj nita rekao. ikin, s kim je
Blaznavac jue govorio, odluno odbija da ima kakvog udela u brouri.
Dr Rozen je jo prekjue javio da je govorio s Blaznavcem, koji je veoma napao
Ristia, govorei da on nije dravnik i izjavio da e, dodue, biti ministar, ali ne due od
est nedelja. Opunomoio je, nadalje, Rozena da pie u svojim listovima protiv Ristia.
Knez nee ii u Berlin i u Petrograd, ali ako bi iao nee zaobii Be i prvo e posetiti
Franju Josipa.

12. jul
Jutros sam krenuo uz Savu brodom u Bosnu, gde nameravam da uinim jedno due
putovanje.

13. jul 13. avgust

Putovao sam po Bosni i danas poslednji dan putovanja stigao u pono u Beograd. 349

14. avgust
Dolazi mi Joanini i kae da je jo pre svog odlaska predloio da se knezu Milanu da
veliki krst ordena Mauricijusa. To je i uinjeno i kada je ovo saoptio Ristiu nastale su
 480

tekoe: Risti je poslao k njemu Tomia sa insinuacijom da ako samo knez dobije orden,
to e znaiti osudu politike Namesnitva. Na ovo je Joanini napisao izvetaj u kome je
predloio odlikovanje i za trojicu namesnika. Pismo je poslao Ristiu koji je stavio
primedbu da on nije mislio tako, nego da od namesnika odlikovanje dobije samo on
(Risti). Na to je Joanini saoptio stvar Blaznavcu, koji se jako zaudio tome da Risti
svom sopstvenom vladaru zavidi na odlikovanju te je molio Joaninija da ne poalje svoj
poslednji izvetaj, odlikovati treba samo kneza a ne i njih. Joanini je nastojao da mi na
svaki nain objasni da davanje odlikovanja nema politiki znaaj (u emu, u stvari, ima
pravo i sve ovo uradio je samo zato da bi se dodvorio knezu). Zatiem pismo od Bele
Orcija u kome pie da ga je vajnic pitao hoemo li poslati nekoga u Beograd da pozdravi
kneza, na ta je on odgovorio da mi ne vidimo da je to potrebno. vajnic je obeao da e
pisati u Berlin i preporuiti da ni otuda ne poalju nikoga. Govorim s konzulom
Rozenom koji mi saoptava da je dobio uputstva od svoje vlade da postupi u istom smislu
kao i ja i Joanini.

15. avgust
Odlazim Blaznavcu. Razgovaramo kratko o mom putovanju, zatim on prelazi na
naredbu maarske vlade koja je tih dana objavljena a kojom se optinama u Maarskoj
zabranjuje da kao takve budu predstavljene na sveanostima u Beogradu povodom
kneevog punoletstva. On (Blaznavac) nije bio za to da se ovaj poziv uputi, ali poto je
upuen nije trebalo zabraniti odaziv, jer sada to izgleda kao da je lino upereno protiv
kneza i prema tome moe imati uticaja na njegovu politiku. Na ovo sam odgovorio samo
to da ako ovako sitne stvari smatraju osnovom svoje politike onda mi i ne elimo da bilo
ta uinimo, ve emo saekati vreme kada e ozbiljnije razmiljati. On, naravno, nastoji
da me ubedi da to ne bi predstavljalo osnov, ali bi loe delovalo. Pominje da se ovde
proirila vest da e Molinari doi da pozdravi kneza i pita me da li je to istina. Odgovaram
mu da ne znam za to. Govori o kneevoj proklamaciji koja e 22. biti razdeljena i u kojoj
e se oni pozvati na hatierife. Na kraju pominje da ponovo pregovaraju sa Hirem. Ovaj
sada trai dva meunarodna voza dnevno, to Srbija ne moe dati, jer bi ova dva voza
privukla sebi sav promet.
Odlazim Ristiu, I on govori o gore pomenutoj zabrani maarske vlade, i to s mnogo
vie gorine i otrine nego Blaznavac, primeujui da su oni meni preko Matia saoptili
nameru beogradske optine i traili odgovor, a ja sam odgovorio da odgovor nije potreban,
jer je kod nas sloboda i svako moe da ini ta hoe. Oni su se, dakle, osetili ovlaenima
da upute poziv, jer da smo mi izjavili da smo protiv, onda bi oni to u Beogradu zabranili.
Na ovo odgovaram da meni Mati nije govorio o nameri beogradske optine, ija e
realizacija zavisiti od naeg shvatanja, nego mi je jednostavno saoptio odluku optine,
naroito naglaavajui da vlada s tim nema nikakve veze. To je velika razlika i poto su
stvari tako stajale nije ni bilo mesta nekakvom odgovoru. Risti zatim govori o svojoj
 481

lojalnosti, tako primera radi, iznosi da o pregovorima u Bosni niko ne zna nita. Ovo sam
jednom svojom primedbom doveo u sumnju, na ta je on asnom rei i drugim slinim
snanim izrazima dokazivao da je sauvao tajnu i to utoliko vie to ja nisam rekao
nijednu re. Risti, dalje, pokuava da objasni zato knez Milan nije otiao pred Njegovo
Velianstvo u Temivar. Primeujem da ja u to ne mogu da se uputam. Joanini kae da
mu je Tomi rekao da treba da napie lanak u Jedinstvu o odbijanju dozvole optinama i
da stvar predstavi tako kao da sam ja za to kriv jer sam odgovorio da ne vidim smetnje da
se ta dozvola izda.
Dolazi dr Rozen i javlja: a) Razgovarao je jo ranije s konzulom Rozenom koji mu je
saoptio da sam ja telegrafisao u Be u vezi sa pruskom intervencijom u pitanju Zvornika.
ao mu je to se nisam obratio njemu jer bi mi on objasnio stvar, a ona je bila u tome da je
jednom prilikom doao kod njega Blaznavac i zamolio ga da pie privatno Radovicu da
podri njihovu stvar u pitanju Zvornika. 350 Rozen je odgovorio da ne moe da pie
privatno, ali da to moe uiniti slubeno i to istovremeno i u Berlin, to je i uinio. Dobio
je odgovor koji je glasio da se ne mea ni u ta i da je Radovic takoe dobio instrukcije da
tako postupi. Dalje je konzul Rozen rekao da se Blaznavac alio da otkako je Rozen u
Beogradu pruska vlada hladnija je prema Srbiji nego ranije. Rozen je na ovo odgovorio da
ne zna kako je bilo ranije, meutim, njegove instrukcije su kategorine u tome smislu da
se ne mea u politiku. Na kraju se konzul Rozen veoma pohvalno izrazio o mom
staloenom dranju prema namesnicima i rekao da je u tom smislu pisao i u Berlin. b) 15.
jula srpska vlada je poslala jednu notu Porti u pitanju Zvornika, koja je napisana u vrlo
poniznom tonu i u kome se Zvornik trai kao znak sultanove milosti. c) ikin je izgleda,
napustio ideju da izdaje list i veoma se rezervisano izjanjava o toj stvari. d) Prolog
meseca su u Petrograd poslali senatora Jovana Gavrilovia, koji je tamo moljakao za
izaslanstvo kneza Dolgorukog. e) Ruski car alje kneza Dolgorukog da pozdravi kneza
Milana, a crnogorski knez Vukotia, prvog vojvodu i svog tasta. f) Dr Rozen je govorio s
Ristiem, koji me je jako napadao zbog one zabrane. Dola je naredba od maarskog
Ministarstva unutranjih poslova kojom se ponovo odreuje viziranje pasoa kod
konzulata. Pitam telegrafski Andraija da li da se ovoga pridravam i koliko dugo.
Takoe telegrafski javljam Andraiju da e na sveanost proglaenja kneeve punoletnosti
doi Dolgoruki, Vukoti i vlaki izaslanik. Od Vakareska ujem da e knez Karlo poslati 3
predstavnika. (Telegram u sutra predati u Zemunu).

16. avgust
Milo Popovi javlja da knez nee da potpie proklamaciju koju je sastavio Risti.
Kolega Rozen kae da je bio kod Blaznavca koji mu je, kao po njega veoma neprijatnu
stvar, saoptio da je dr Rozen poslao telegram sa sadrinom iz koje se moe zakljuiti da
e i iz Berlina doi neko da pozdravi kneza Milana. Dodao je da je ova vest stvarno
proirena, ali moli Rozena da telegrafie u Berlin da srpska vlada nema u tome udela.
 482

Rozen je odgovorio da ne vidi potrebu da telegrafie, ali e ovaj razgovor verno preneti.
Ovo, dakle, nije nita drugo nego jedna glupa mala intriga namesnika, koji veruju da e
time prusku vladu na neto prinuditi. Dr Rozen dolazi i javlja: a) Milan nee da potpie
proklamaciju jer hoe da se u nju unese jedan pasus koji bi bio prijateljski prema Austriji,
a Risti se tome protivi. b) Risti hoe da konspirie s esima koji ovamo dolaze. Predmet
ove konspiracije bio bi izazivanje pokreta u gornjoj Granici. Ovo je ispriao Orekovi,
koji je izjavio da je spreman da u tom pokretu uzme i uee.
c) Prema nekim vestima Vukoti e zahtevati da arhimandrit Dui bude uklonjen,
jer ako ga srpska vlada i dalje bude pomagala da Hercegovce huka protiv Crnogoraca,
onda izmeu Srbije i Crne Gore ne moe biti prijateljstva. d) Kaem dr Rozenu ta sam
uo od Rozena i pitam ga da li je on poslao onaj telegram. Odgovorio je da jeste, rekao mu
je Risti da ga poalje. Naloio sam mu da to saopti Rozenu.
Tasa Ivanovi ponovo dolazi i opet dugo govori. Na kraju ipak ispada da je pristalica
stranke Karaorevia i da bi trebalo raditi na njegovom ponovnom dovoenju na presto.
Rekao sam mu da potrai nain i ako je ispravan mi emo pomoi.

17. avgust
Joaiinijeva i Kampova ena stigle su jue da bi uestvovale na sveanostima.
Joanini pria da je bio kod Ristia i nastojao da ga privoli da prizna kako eli da bude u
dobrim odnosima s Austrijom i da ga ubedi da je to potrebno. Risti je izgledao dirnut ali,
kako Tomi kae, vie se izjasnio u tom smislu da dok je na vlasti nee se pribliiti
Austriji. Risti je pomenuo i to da sam ja ranije bio veoma predusretljiv, ali sada je tee sa
mnom razgovarati, na ta je Joanini primetio da bi njihova elja trebalo da bude da nikada
drugoga ne poalju umesto mene jer ja poznajem njih i istonu politiku i nisam krut.
Risti je dalje saoptio da e na kneevom ruku zdravicu u ime vlade odrati Dolgoruki,
na ta je Joanini primetio da onda neka i pozdravni govor odri Dolgoruki a ne Longvort.
Odlazim Rozenu i saoptavam mu potonje, iznevi mu pri tom svoje gledite da to na
svaki nain treba spreiti. Dolgoruki ne moe govoriti u nae ime i molim ga da o tome
govori s Longvortom. Rozen dalje kazuje da je doznao od Vakareska da su njega
(Vakareska) namesnici pozvali da pie u Bukuret da bi im bilo veoma milo kada bi knez
Karlo poslao nekoga na sveanost, utoliko vie to su i oni poslali izaslanika u Bazja da
pozdravi kneginju Jelisavetu. Isto tako i crnogorski knez samo veoma nerado alje svog
tasta.

18. avgust
Dr Rozen javlja da se proklamacija ve tampa i diferencija izmeu kneza i Ristia
je izglaena. Prema jednoj vesti koja se rasprostranila po gradu Kongres u Karlovcima je
rasteran i tom prilikom je dolo i do pucnjave iz topova. ujem od Joaninija da srpska
vlada hoe da da naim podanicima srpske pasoe da tako mogu izbei viziranje kod
 483

Konzulata. Ovo odmah telegrafiem Lonjaiju i pitam ne bi li bilo dobro proiriti viziranje i
na srpske pasoe. ujem da uenici nameravaju da mi prirede maji koncert jer sam ja
kriv to je naim optinama zabranjeno da poalju predstavnike na proslavu kneevog
punoletstva. Kau, meutim, da je gradski prefekt izdao naredbu da se pazi kako se to ne
bi dogodilo.

19. avgust
Pre nekoliko dana bio je kod mene jedan dopisnik lista Noje fraje Prese, koji je posle
bio i kod Blaznavca i obavljeni razgovor telegrafski javio svom listu.351 Prema tom
obavetenju Blaznavac je mene okrivio zbog zabrane optinama, a i dopisnik me sa svoje
strane napao. Joanini mi je saoptio da ima dokaze da srpska vlada kod nas sprovodi
agitaciju, u ovo je ubedio i Rozena pa e obojica u tom smislu pisati svojim vladama.
Povodom lanka u Noje fraje Prese napisao sam izvetaj Andraiju, u kome sam izloio
celu stvar onako kako je tekla i kakvo lukavstvo je opet smislila srpska vlada. 352 Po
povratku kui zatekao sam jedan Andraijev akt u kome izjavljuje da smatra da su pozivi u
suprotnosti s meunarodnim obiajima i mi emo ih preutno ignorisati. Upozoravam ga u
privatnom pismu na protivurenost izmeu ovog akta i zabrane, ujedno mu piem o
onome to mi je Joanini saoptio.352a Dolazi mi jedan dopisnik lista Prese s kim,
naravno, mnogo iskrenije razgovaram i koji e, verovatno, u sasvim drugom svetlu pisati o
sluaju sa pozivima.

20. avgust
Javlja mi moj agent Niki da je vlada uputila naredbu naelnicima da nikoga iz
unutranjosti ne puste u Beograd bez pasoa. Pasoe e dobiti samo pristalice vladine
stranke i ene, a aci ih uopte nee dobiti. U Smederevu niko nee dobiti paso, pa zbog
toga nameravaju da demonstriraju. Tamo dele broure protiv vlade, Pavlovievog brata su
uhapsili. Nekoliko kolaca je stvarno htelo da mi priredi maji koncert, ali vie zato da
vladi prouzrokuju neprijatnosti. Meutim, vlada je to strogo zabranila. Danas je doao
Dolgoruki, koji je inae samo kapetan te tako teko da predstavlja carevu linost, nego je
sigurno doneo samo pismo od njega. Poseuje me grof Laslo Hunjadi, urak kneza
Mihaila. Kasnije mi ikin predstavlja Dolgorukoga. Visok mlad ovek, pravi kozak u
evropskom odelu. Dolazi mi u posetu Piroanac, koga su kao predsednika suda takoe
pozvali na sveanost. Zajedniki grdimo Ristia.
Po podne dolazi Risti da se oprosti od mene kao namesnik. Izraava nadu da e nai
odnosi biti uvek dobri i napominje da treba da promislim da su tri godine vie nego jedna
(to jest tri godine smo bili u dobrim odnosima, a samo jednu godinu u ravim). Bio sam
vrlo uzdran i samo sam izrazio nadu da sada, kada e on (Risti) biti ministar, moda e
biti lake pribliiti se srpskoj vladi nego pre toga. Novakovika javlja: Mihajlo Barlovac,
dalje, prota Ilija Novakovi i trgovac oka Aimovi bili su nedavno kod Karaorevia,
 484

vlada to zna i samo eka da ih upeca Tasa Ivanovi je ponovo kod mene. Sad se ve
prikazuje sasvim kao pristalica Karaorevia. Predlae da se preporui Karaoreviu da
naini jedno putovanje kao etnju du obale prema Srbiji, to bi ulilo pouzdanje u stranku.
Doi e jo jedanput pre nego to otputujem.

21. avgust
Niki javlja da je jutros stiglo 260 gostiju Optine i 700 drugih posetilaca. Oko
grada su postavljeni andarmi, koji trae paso. Vlada se strano boji, pregledali su i
kanalizaciju. Od strane ruskih optina niko nije stigao. Vakaresko mi predstavlja vlake
izaslanike: jednog potpredsednika Senata, jednog pukovnika i jednog majora. Kasnije me
poseuje Vukoti i jo jedan drugi Crnogorac. Vukoti je visok i jako lep ovek.
Dolazi od preka Jekelfalui i ostaje da prenoi ovde. Ne saznajem od njega nita naroito.
Kae samo da Hrvati hoe Joefa Ziija za bana, a ja bih tada mogao postati guverner
Rijeke. Na ovo, naravno, odgovaram da u onda radije ostati u Beogradu. Dalje
saoptava da je tu vie puta pominjanu zabranu eleo sam car. Kasno uvee dolazi
Kumanudi i javlja da Pevako drutvo hoe da mi priredi maji koncert zbog one
zabrane. Dalje mi saoptava da Milan sada nee dobiti grko odlikovanje jer se kralj osea
uvreenim to je Milanovo pismo bilo napisano bez oslovljavanja. Oko deset sati Milo
Popovi donosi kneevu proklamaciju, iji sadraj odmah telegrafski javljam
Ministarstvu. Cela proklamacija je beznaajna i o spoljnim odnosima nema u njoj ni
pomena. Sa Jekelfaluijem dugo ekam maji koncert, ali ga nema. Oko 9 asova uju
se neki zviduci ali su, kako sam kasnije doznao, intervenisali vojnici.
Oko ponoi dolazi dr Rozen i donosi nekoliko primeraka proklamacije na
francuskom jeziku. Govorio je s Ristiem, koji je izjavio da je stari namesnik Risti
prestao da postoji, a novi ministar hoe da ivi u dobrim odnosima s Austrijom. Nova
vlada je obrazovana. Blaznavac je ministar vojske i predsednik vlade, Risti je ministar
inostranih dela, Milojkovi, privremeno, unutranjih dela. Veljkovi ostaje ministar
pravosua i jo preuzima Ministarstvo vera i prosvete, Jovanovi ostaje ministar finansija,
Mati i Mirkovi bie senatori.
ukovi javlja da je granica sa srpske strane na 6 dana zatvorena izmeu 18 i 24
asova, da na sveanost ne bi doli mnogi iz Turske. Rozen je danas uistinu rekao da
Vukoti ima jo jednu neobinu misiju. Na Cetinju su saznali da e u Beogradu Vukotia
hteti da ubede da bi za dve srpske drave bila dovoljna jedna dinastija, na ta e Vukoti
odgovoriti: neka ne bude nijedne dinastije nego da proklamuju zajedniku slobodu i
ujedinjenje pa neka zatim narod slobodno bira. Joanini kae da Longvort sada poinje
vrlo da se ljuti to su mu podvalili s Dolgorukijem, poto je on samo kapetan i ne
predstavlja carevu linost nego je doneo samo jedno pismo, a Longvort mu je ipak
prepustio prvo mesto. Stoga je telegrafisao u London da doznaju u Petrogradu u kakvom
je svojstvu Dolgoruki doao ovamo.
 485

22. avgust
Ujutro u 10 asova otili smo u crkvu, a posle slube u Konak, gde se uskoro pojavio
knez. Longvort je odrao pozdravni govor, na ta je Milan izvukao jednu hartiju i sa nje
proitao svoj odgovor. Blaznavac je rekao da je on predsednik vlade, ministar vojske i
general. Uskoro smo otili. U dva sata smo se ponovo sakupili kod kneza, tada smo
Dolgoruki, Vukoti, Vlasi, tri episkopa, ministri, nekoliko kneevih roaka i drugi, nas
trideset i osmoro seli za sto, prilino stenjeni jedan uz drugoga. Pored kneza desno sedeo
je Dolgoruki, levo Longvort. Pored Dolgorukog Risti, zatim ja, Joanini, Rozen itd., a na
drugoj strani ikin i Engelhart. Ruak je trajao dugo. Longvort je odrao zdravicu knezu
u ime garantnih sila, zatim je knez nazdravio vladarima velikih sila. Posle ruka knez je i
sa mnom prozborio nekoliko rei. Otili smo u 5 sati. Bio sam vrlo uzdran, iako ne
upadljivo. Uvee smo bili u pozoritu. Knez je celo vreme pokazivao neobino uvaenje
prema Dolgorukom. Posle ruka, a pre pozorita uzvratio sam posete Vukotiu i Vlasima.
Govorei o mom putovanju po Bosni Vukoti je dovoljno jasno rekao da podelimo Bosnu
izmeu Austrije i Crne Gore. Ja na to, naravno, nisam odgovorio.
Vlada je obrazovana, izgleda, privremeno, Blaznavac je predsednik vlade i vodi
poslove vojske i saobraaja, Risti inostrane poslove, Milojkovi privremeno unutranje
poslove, Jovanovi finansije, Veljkovi Ministarstvo pravde i, privremeno, Ministarstvo
prosvete i vera. Mati i Belimarkovi postali su senatori. Danas je odran veliki ruak
koji je Optina priredila svojim gostima kod Pariza. I danas sam, naravno, dobio
itavo mnotvo vesti i obavetenja o tome koliko su besni na mene i kako mi prete.

23. avgust
Danas je knez odrao smotru trupa, na koju, meutim, nisam otiao, poslao sam
samo Angera. U podne je preao iz Zemuna Jekelfalui i ruao kod mene, a takoe i grof
Laslo Hunjadi. Po odlasku Hunjadija Jekelfalui me zamolio da to pre doznam ta su
govorili nai Srbi na jueranjem ruku. Ovo sad jo ne znam, ali poto sam uo da je
Zehanj (Mirovikin nekadanji ljubavnik) za vreme ruka pravio beleke otiao sam
Mirovievima i zamolio ih da doznaju od Zehanja njihovu sadrinu. Obeali su da e
pokuati. Jekelfaluija sam jo zamolio da nastoji da se naredba o pasoima odri na snazi
i da se hrvatski Sabor ne raspusti, kao i da podnese caru povoljan izvetaj o meni. Po
podne je Jekelfalui otiao. Vie i ne beleim one bezbrojne budalatine, kontradiktorne
vesti i pretnje koje ujem o gostima, o meni i uopte o onome to se na sveanosti
dogodilo. Poverio sam dr Rozenu da se raspita o govorima koji su odrani na ruku za
goste Optine.

24. avgust
Dr Rozen donosi jedan izvetaj koji je pisao prema saoptenju Daniia (brata
 486

Miloa Popovia) o govorima odranim za rukom, meu kojima ima vie njih koji su
kompromitujui po govornike. Poveravam dr Rozenu da pozove Popovia da na osnovu
bratovljevog kazivanja zabelei sve govore u pojedinostima. Jue kasno uvee stigao je
dr Joef Sabo, moj nekadanji profesor, sa svojim pomonikom Riberijem; provee ovde
nekoliko dana. Krenuo je na put po Srbiji radi geolokih istraivanja. Naravno da sam ih
smestio u svojoj kui. Jutros su Joaninijevi i Rozen otputovali na odsustvo.

25. avgust
Milo Popovi donosi jedan izvetaj o zdravicama odranim na ruku. Dostavljam ih
u izvodu telegrafski Andraiju i Lonjaiju, a jednim delom pismeno Jekelfaluiju.
Dr Rozen javlja: a) Laza Kosti je dobio od vlade 300 # za Zastavu, taj iznos mu je
isplatio blagajnik Ministarstva inostranih dela 23. ovog meseca. Istog dana uvee bio je i
kod Blaznavca. b) ikin je dao vladi umirujua objanjenja o sastanku u Berlinu, da tamo
nee doi ni do kakvog sporazuma jer car Aleksandar nee da se obavee ni u kom smislu.
c) Milan je na ruku prireenom oficirima odrao tri zdravice: jednu ruskom caru, kao
monom vladaru bratskog naroda i zatitniku Slovena, jednu ruskoj vojsci i jednu
crnogorskoj vojsci. d) Ovde je neki Jordan, novinar lista Faterland, s kojim je vlada
takoe stupila u vezu.

26. avgust
Uvee je bila velika bakljada s vojnom muzikom, u ast Dolgorukoga, kojom
prilikom se mnogo klicalo iveo! ruskom caru i Rusiji, na ta je Dolgoruki odrao
govor i zahvalio na poasti. Kasnije je Dolgoruki otputovao; do broda su ga ispratili
Risti, Marinovi, Zah i Tihomir Nikoli.

27. avgust
Posetio sam umia, vie radi njegove ene koja je ovog puta bila pametna i nije
izala. Govorili smo samo o Bosni. Napisao sam dugaak izvetaj Andraiju o
sveanostima.353 Ovde se proirila vest da su ministri Andrai i Lonjai podneli ostavku,
da se beki dvor bez Andraijevog znanja u svemu sporazumeo s ruskim dvorom i sada e
u Austriji preovladati354 Sloveni. Dr Rozen javlja: a) Na jueranju bakljadu bilo je na
osnovu Blaznaveve naredbe pozvano vie trgovaca. Oni su se veinom ustezali da u njoj
uzmu uea pa su ih agenti vlade svakojakim pretnjama, kao to su paljenje radnje i
drugo, prinudili da nose baklje. b) Zbog jedne slike koja je prodavana za vreme sveanosti
u Beogradu, na kojoj Milan kae da Bosna i Hercegovina moraju biti njegove, srpska
vlada hoe da uputi notu u Carigrad, u kojoj izjavljuje da ona nema u tome nikakvog
udela, sliku su izradili srpski aci u Beu. (Potonja tvrdnja je tana, ali sam uo da je knez
dotinom aku dao 20 # i obeao mu po 4 # meseno dok ne zavri kole.) c) U listu Noje
fraje Prese objavljen je dopis, u kome se opisuje razgovor koji je dopisnik vodio s
 487

Blaznavcem, potonji je dao da se prevede na francuski i hoe da ga poalje u Berlin

caru.355 d) Na osnovu ikinovog predloga srpska vlada je savetovala Miletiu da crkvena
imanja ni u kom sluaju ne preda kraljevskom komesaru pa ma dolo i do krvavog otpora,
neka vidi Evropa kako stoji stvar Srba u Maarskoj. e) Dr Rozen veruje da e Blaznavac
sada biti vei Rus od Ristia, elei da time stekne premo i da se obezbedi.

28. avgust
Bio sam u Zemunu da posetim Molinarija, koji je jue stigao u inspekciju. Saoptio
sam mu da bi bilo dobro i dalje zadrati pasoe, proetati se malo monitorima i uopte
stroije postupati s naim Srbima. Niki javlja o bakljadi koja je prireena
Dolgorukom, dalje o tome da je meu ministrima opte zgraavanje jer je knez sam
preuzeo kormilo te se boje da e sva vlada biti promenjena. Porodica Hadi-Tome je
zaprepaena, Garaaninov uticaj raste.
Dr Rozen javlja: a) Orekovi je priao da e srpsko-ruske novine ipak biti
osnovane. One e uglavnom biti usmerene protiv Austro-Ugarske i zastupae ideju da
Sloveni treba otvoreno da izjave da hoe da se oslone na Rusiju. ikin je rekao da se ne
sme propustiti ovaj znaajni trenutak kada se sva Srbija oduevljava Rusijom. Ruska vlada
e dati 2000 # za list, od kojeg e 100 primeraka biti besplatno slato u Maarsku.
Saradnici lista treba da budu: profesori Vasiljevi, Geri, Popovi, oficir Dragani, Ban
i drugi. b) Dolgoruki je u jednom drutvu navodno izjavio: Vi ne moete okrivljavati
Rusiju ako baca svoj pogled i na drugu stranu, a ne samo na Slovene. U Krimskom ratu
Srbija je dokazala da Rusija ne moe raunati na nju i Rusija ne moe znati nee li se to
ponoviti u jednom slinom sluaju. Pojedina slovenska plemena treba otvoreno i
blagovremeno da iznesu svoja gledita, da bi Rusija mogla da zna s ime moe da rauna.
Carevo putovanje u Berlin nema drugi cilj osim da sprei savez izmeu Nemake i
Austrije, koji bi se inae bez sumnje okrenuo protiv Rusije. Rusija nije spremna i pre nego
to proe 5 godina ne moe pomiljati na akciju, do tog vremena treba da bude u dobrim
odnosima s ovim velikim silama. Ovo vreme treba da iskoriste i Sloveni da bi Rusija
zatekla onakve Slovene kakve je Pruska zatekla Nemce. c) Vukoti je dobio od vlade
1000. Njemu su takoe hteli prirediti bakljadu, ali je to vlada zabranila. Veeras ponovo
dolazi Tasa Ivanovi, ovog puta ga poslednji put upozoravam da najbolji nain da se vlada
obori jeste taj da se ona napadne u Skuptini. On mi saoptava da je izvesni Ilija Markovi
(bivi carinski inovnik u Ljubiji) putovao za mnom po Bosni i priao da sam svuda
poseivao katolike. Predaje mi gomilu Garaaninovih pisama upuenih njemu 18481849.
godine, ali ona sadre samo beznaajne porudbine. Dajem mu opet 100 forinti.

29. avgust
Piem izvetaje: o bakljadi prireenoj Dolgorukom, o odranim govorima, o
pozdravnim pismima stranih optina beogradskoj optini objavljenim u Jedinstvu, o slici
 488

na kojoj knez Milan govori da Bosna mora biti njegova itd.356 Dr Rozen javlja: a)
Milojkovi e svakako izai iz vlade. Jo nisu nali nikoga ko e ga naslediti, pozvali su
vie njih, ali se niko nije primio. b) Milan je u jednom francuskom listu proitao da je on
sada potpuno postao sredstvo ruske politike. To ga je naljutilo i izjavio je pred Betanom
da on koji je kolovan u Parizu nikada nee biti Rus. c) Vest da je car u krunskoj besedi
kojom je otvorio zasedanje maarskog Parlamenta pomenuo i srpske stvari izazvala je
ovde oseanje potitenosti.

30. avgust
Dr Rozen javlja da je knez pozvao Ristia i naloio mu da nastoji da za kratko vreme
uspostavi s Austrijom dobre odnose, inae e otii u Senat.

31. avgust
Dr Rozen javlja da je predsednik beogradskog suda Marko Lazarevi, onaj koji je
rukovodio stvarima (sa srpske strane) u procesu protiv Karaorevia, postavljen za
ministra unutranjih dela; [kao linost] savrena nula. Niki javlja da se knez sino u
10,30 asova sastao s Garaaninom i Blaznavcem i da su dugo veali. Ivanovika mi
saoptava da e Milojkovi i Belimarkovi otii u Petu u banju i da nameravaju da
provedu tamo mesec dana.

1. septembar
Andrai telegrafski pita postoje li zakonski dokazi o Kostievoj i Pavlovievoj
zdravici, jer maarska vlada hoe da istupi povodom toga. Ambrozi javlja da je neki
srpski inovnik po imenu Mia Dimi za vreme sveanosti preneo u Zemun 50 pasoa i
tamo ih razdelio meu naim podanicima. Piem privatno pismo Andraiju, u kome mu
izlaem da e jedva biti mogue pribaviti svedoke o odranim zdravicama, jer ovdanji ne
smeju, a nai nee hteti da svedoe. Nekoliko stranaca, kao to su dopisnik lista Faterland
Jordan i uvar Carske biblioteke u Beu Kostreni bi, moda, bili voljni, kada bi ih Carev
kabinet na to pozvao. Za rukom je posluivalo 30 kelnera iz Pete, moda bi se i meu
njima mogli nai svedoci. Ako sve to ne bi koristilo trebalo bi u naim listovima izazvati
Kostia i Pavlovia, dotle, dok se moda iz hvalisavosti ne bi sami odali.357

2. septembar
Javljam ukratko telegramom Andraiju sadraj svog pisma o zdravicama.
Jekelfaluiju saoptavam vest koju sam uo od Ivanovike, s napomenom da moda hoe
da intrigiraju s hrvatskom regnikolarnom deputacijom. Obavetavam ga da smo kod ovog
Konzulata vizirali 800 pasoa, iako je ovamo prelo nekih 6000 austrougarskih podanika.
Novakovika pie da je srpska vlada poverila nekome da radi na tome da ja budem
odstranjen iz Beograda i da je taj neko na podanik.
 489

3. septembar
Hofman, naelnik odeljenja u Ministarstvu inostranih poslova pie da je u listu
Augsburger Algemajne Cajtung od 29. avgusta, broj 242, objavljen jedan po nas vrlo
neprijateljski lanak pod naslovom Srbija i Austro-Ugarska i on je uo da ga je napisao
dr Rozen. Poziva me da ga o ovome obavestim. Tomi je priao Ivanoviki da hoe da
otputuje na nekoliko meseci u Dalmaciju, zatim da on zna za jednu Ristievu tajnu, takvu
da bi Risti rado dao 2000 # samo kada je on (Tomi) ne bi znao. Dr Rozen javlja: a)
Milanov prvi autant Tihomir Nikoli otputovao je jue u Carigrad ponevi jedno pismo
od kneza za sultana i velikog vezira. b) Dr Rozen je bio kod Ristia, koji ga je pitao da li
je istina da konzul Rozen ima instrukcije da radi u sporazumu sa mnom, kao i da moj
kolega Rozen daje o njemu (Ristiu) iste izjave kao i ja. Dr Rozen je odgovorio da on to
ne zna, ali izgleda da Rozen nema poverenja u Ristia. Risti je dalje rekao da e Milan
u svom govoru na otvaranju Skuptine naglasiti da hoe da bude u dobrim odnosima s
Austrijom i na toj osnovi e i on (Risti) moda biti ovlaen da nam se priblii. Rusija
hoe mir, ostale velike sile takoe, tako, dakle, mali treba da ostanu utoliko vie mirni i
stoga e oni nastojati da sa svima budu dobro. Kau da Rusija ima u Srbiji veliki uticaj, to,
meutim, ne stoji, preokret posle Livadije oituje se samo u tome da je Rusija sada
naklonjenija Srbiji. Meutim, Rusija ne eli da utie na poslove; vie njih je pozvalo
ikina da upotrebi svoj uticaj kod postavljenja novog ministra unutranjih dela, ali je on
odgovorio da nee da se mea u unutranje poslove Srbije. c) Pitam dr Rozena da li je on
pisao lanak u Augsburger Algemajne Cajtungu. Tvrdi na asnu re da nije, uostalom
lanak je objavljen pod oznakom T, a njegova oznaka je jedna zvezdica i broj u urednitvu
684, gde se to moe utvrditi.

4. septembar
Dolazi Risti i predaje mi kneevo svojeruno napisano pismo u kome saoptava
Njegovom Velianstvu da je postao punoletan. Ministarski savet je odluio da e Risti
sam predati ova notificirajua pisma predstavnicima garantnih sila. Dalje napominje da se
izrazi koje knez upotrebljava u pismu ne mogu smatrati praznim frazama, jer je Njegovo
Velianstvo vie puta ispoljilo znake svoje naroite blagonaklonosti prema knezu dok je
ovaj bio maloletan. Knez je pisao i sultanu i velikom veziru, i ova pisma je odneo u
Istanbul autant Nikoli. Ovu su stvar prvo telegrafski uredili kod Porte. Na kraju
napominje da vest naih listova da je prilikom sveanosti 800 Srba iz Maarske tobo
uzviknulo ivio kralj Milan! nije istinita, nije bilo nikakvih demonstracija. Na to sam
primetio da ni ja o ovoj demonstraciji nisam uo i uopte sam prema Ristiu bio veoma
hladan.
Sastajem se s umikom, koja mi kae da je Orekovi bio kod umia i pozvao ga
da uzme uea u ureivanju novog lista u ruskom duhu. umi je obeao odgovor za 4
 490

dana i primetio samo toliko da e ovaj list izlaziti sigurno ruskom pomoi, jer izgleda da
imaju mnogo novaca. umi inae ne odobrava u vreme sveanosti prireene proruske
demonstracije.

5. septembar
Piem izvetaj i aljem kneevo pismo.358

6. septembar
Danas je gradski kapetan zabranio dranje jelovnika na nemakom jeziku u
gostionicama. Od sada jelovnici mogu da budu napisani samo na srpskom jeziku, a i
kelneri mogu s gostima da govore samo srpski. Dr Rozen je govorio s Blaznavcem, koji
ga je pitao kakvo je moje miljenje o Ristiu i da li je istina da nemam nikakvo poverenje
u njega. Blaznavac bi voleo kada bih imao makar toliko poverenja u Ristia da bi mi se
ovaj mogao pribliiti i kada bi posle toga pao izgubio bi i one prijatelje koji su sada uz
njega i niko ga ne bi alio. Tako se dogodilo i s Matiem, koji je u krugu Omladine bio
veoma popularan a onda su ga postavili za ministra i poverili mu da sprovede
najnepopularnije zakone, pa se sada niko i ne osvre na njega. Blaznavac je zatim rekao
da je bio kod njega Karabiberovi i izjavio da loi odnosi izmeu srpske vlade i Austrije
ispunjavaju zabrinutou ovdanji trgovaki svet, poto se sve veze koje imaju trgovci
nalaze u Austriji, pa bi stoga dobro bilo sa Austrijom uspostaviti bolje odnose.

7. septembar
Pre nekoliko dana uhapsili su u Zemunu nekog Srbina sumnjivog izgleda, koji je
rekao da se zove ivko Jankovi i da je u Beogradu bio nekoliko meseci u zatvoru zbog
nekih broura napisanih protiv vlade i zbog one istorije s bombom od prole godine, ali je
sada uz pomo jednog inovnika policije pobegao. Dalje je izneo da je od Blaznavca
dobio preko 5000 # da ubije Petra Karaorevia i Filipa Stankovia. Meutim, on je to
odao Karaoreviima, to je srpska vlada doznala i zato ga uhapsila. Sve to saoptile su
mi vlasti u Zemunu i pitale ta da urade. Isprva sam mislio da je ovaj ovek samo agent
provokator srpske vlade, ali sam kasnije doao do uverenja da tu stvarno neto moe biti.
Meu naim aktima sam pronaao da se dotini zapravo zove Cuki i da je kako u Srbiji
tako i kod nas bio osuen na vie godina robije zbog kraa i prevara, vie puta je beao i
mi smo na molbu srpske vlade izdali za njim poternicu, meutim, iako ga je ve due
vremena drala zatvorenog, srpska vlada nas o tome nije izvestila. Inae, Niki je takoe
javio da se srpska vlada sprema da smrsi konce Karaoreviima, ali da su oni o tome ve
obaveteni. Cuki je priznao jo i to da za ono to tvrdi ima i dokaze i da za njih zna i
izvesni Barbek u Beu. O celoj sam ovoj stvari opirno pisao Beli Orciju, predlaui da se
dotini sprovede u Be ili da se pusti na slobodu, to bi bilo najbolje, jer ako tu zaista ima
neto na stvari i on hoe da otkrije neto vladi, to e ionako uiniti, a ako je sve to samo
 491

ujdurma barem neemo biti u to umeani. Molio sam ga da mi telegrafie.

10. septembar
Odlazim Blaznavcu. Razgovaramo o sveanostima. Pominje koliko ja dobro
shvatam stvari na Istoku, to sam pokazao i time da sam pisao u Petu da se ne zabrani
putovanje po pozivu beogradske optine i kako bi bilo dobro da do ove zabrane nije dolo,
tavie da je car poslao jednog generala ovaj bi svuda bio ispred Dolgorukog. I bakljada
prireena Dolgorukom nije bila toliko znak poklonjenja Rusiji koliko inat nama zbog one
zabrane, poto su graani verovali da e nas to ljutiti. Na ovo sam primetio da ja ne
poriem, ako on to ve zna, da sam pisao protiv zabrane, ali sam se, posle onoga to sam
ovde iskusio, pokajao zbog toga i sada sam doao do ubeenja da oni koji su naredili
zabranu poznaju ovdanje prilike bolje od mene. to se tie bakljade, njoj ja nisam
pridavao nikakav znaaj pa se tako, avaj! ni ja ni moja vlada nismo ljutili zbog nje. Inae,
veoma se radujem to me je zvanino obavestio o tome da je bakljada zapravo bila
uperena protiv nas, bie dobro da se to zabelei, on e, meutim, uvideti da je sada ve
malo kasno za ljutnju. Rekao sam mu u takvom maniru jo tota, a naroito sam istakao
da bih ja voleo da verujem da se njegova naela nisu promenila, injenice se, meutim,
formiraju u dijametralnoj suprotnosti s time, te tako ve ne znam ta da mislim. Otvaranje
Skuptine bie 24. septembra po n. k. odnosno 6. oktobra po starom kalendaru.
Idem da posetim i Ristia, ali s njim razgovaram o sasvim beznaajnim stvarima.
U podne dolazi stari Agoton Kubinji i jo oko 35 njih, koji putuju u Mehadiju na kongres
prirodnjaka. Kubinji e prenoiti kod mene. Orci telegrafie da Barbeka prate, a Cukia
bi bilo dobro zadrati jo u hapsu. Piem telegram Orciju da Cukia ne mogu drati
uhapenog, neka dakle do sutra uvee izda telegrafsko uputstvo ta s njim da se radi. Ovaj
telegram poslau sutra ujutro.

11. septembar
Kubinji je ujutro otputovao, meutim, doli su mi Eden Barcai i lekar orba. Dr
Rozen javlja da su kod Neajeva, koji je uhapen u vajcarskoj, nali srpski paso na ime
Steve Grozdanovia. Neajev je stanovao u Cirihu kod beogradskog aka Leke, koji je
takoe dokazivao da je Neajev Srbin. Poto paso koji je kod njega naen nije
falsifikovan, moglo bi se posumnjati da ga je izdao sam Mati po Ristievoj naredbi, poto
Risti hoe da bude u dobrim odnosima i sa nihilistima.

12. septembar
Orci telegrafie da se Cuki zadri i dalje u hapsu. Poto je to veoma nezgodno, u
zemunske vlasti ne moe se imati poverenja, i poto sam obaveten da je zemunska
kapetanija dobila iz Zagreba odobrenje da Cukia poalje u Be, javljam zemunskoj
kapetaniji da postupi po telegramu iz Zagreba.
 492

13. septembar
Jutros su otputovali Eden Barcai i orba. Kapetanija u Zemunu obavetava me da
je Cuki jutros upuen u Be. Ovo javljam telegrafski Beli Orciju. Engelhart pria da je
nedavno razgovarao s Ristiem o politici i rekao mu da kao to je Blaznavac, koji se s
pravom ili ne smatrao predstavnikom protivruskog kursa, bio taj koji je ostvario
pribliavanje Rusiji, tako bi Risti, koji se s pravom ili ne smatra predstavnikom
protivaustrijskog kursa, trebalo da pokua pribliavanje Austriji, to e pre ili posle ionako
postati nuno. Na to je Risti odgovorio da je Engelhart prvi kome to kazuje, ali je on ve
i sam mislio na to. Engelhart iznosi jo i svoje miljenje da e se Risti najednom
pokupiti i otii Andraiju da s njim pregovara. Na to odgovaram da Risti nesumnjivo zna
da mi nemamo poverenja u njega i zato ne verujem da bi se jednostavno izloio tome da
bude odbijen, stoga i ne verujem u to putovanje. Inae, mi smo u onom prijatnom poloaju
da moemo da ekamo. Ako se Srbima svidi, neka nam se priblie, mi emo ih rado
primiti ako budu dali garancije. Engelhart je upitao kakve bi to bile garancije, na ta sam
odgovorio da od srpske vlade zavisi da nam ih ponude, jer je sada na njoj red da nam se
priblii. Ne znam, ali mogue je da je Risti zamolio Engelharta da pripremi teren za
njihovo pribliavanje nama. Ivankovika kae da joj je Tomi saoptio da nai Srbi ba
nisu uestvovali u protiv mene pripremljenom majem koncertu, to su nameravali da
prirede ovdanji, osobito apotekar Milutinovi, slikar Todorovi i drugi, ali je Risti rekao
efu policije da e ga najuriti ako se ta dogodi. Dotini su hteli da poalju na moj trem
deurliju, jer tamo se ne bi bojali policije. Dalje je Tomi rekao da je knez jue doao u
kancelariju u kojoj je radio i kazao mu: Nemojte da grdite u vaim lancima Maare,
inae me nee primiti. Na to je Tomi odgovorio da e utoliko radije biti vien u
Dalmaciji.

14. septembar
Dr Rozen javlja da su, kako se govori, kod Laze Kostia nali ifrovana pisma koja
bi kompromitovala srpsku vladu, kao i klju za njihovo deifrovanje, i sada hoe da ga
ukradu od istranog sudije.

15. septembar
Javljam telegramom Andraiju sadraj jueranjeg Rozenovog saoptenja. 359

16. septembar
Dr Rozen javlja da sultan nije primio Nikolia, autanta kneza Milana. Ova vest je
ovde deprimirajue delovala, Risti celu stvar pripisuje uticaju nae diplomatije.

20. septembar
 493

Dr Rozen javlja: a) Jutros je otilo nekoliko agenata srpske vlade u Petu, Novi Sad i
Panevo sa zadatkom da po svaku cenu (bez sumnje potkupljivanjem) oslobode Kostia i
Pavlovia. Izgleda da se srpska vlada nada da e joj pomoi gradonaelnik Paneva Pirka.
b) Zec, Bokelj koji je za vreme sveanosti takoe bio ovde i koji je u dalmatinskom
ustanku uestvovao kao voa Krivoijana, sporazumeo se sa srpskom vladom da ukoliko
bi austrijska vlada htela, kako se govori, da ponovo uvede domobranski sistem, u Boki bi
se ponovo digao ustanak. Vukotia, koji je takoe bio prisutan, privoleli su da iz Crne
Gore poalje oruje, koje e platiti srpska vlada, kao to e ona snositi i trokove ovog
poduhvata. Izgleda da bi srpska vlada elela da Rodi due vreme ostane guverner
Dalmacije. c) Sultanovo odbijanje da primi Tihomira Nikolia izazvalo je ovde rav utisak
i da bi se to neutralisalo sada bi eleli da Porta poalje jednog inovnika da lino pozdravi
kneza. Radi toga se Risti obratio ruskoj diplomatiji i nada se da e uspeti. O saoptenjima
dr Rozena pod takom a) sastavljam za Lonjaija telegram koji u poslati sutra ujutro. O
takama b) i c) napisau izvetaj Andraiju.

21. septembar
Sastajem se sa umikom, koja kae da se Orekovi ponovo trudio da navede
umia da uestvuje u izdavanju planiranog lista u ruskom duhu, ali je umi to odluno
odbio. Dalje, da vlada hoe da poalje majora Ivanovia u Carigrad ili u Dalmaciju.

23. septembar
Stigao je ovamo ula Ludvig, inspektor eleznica u maarskom Ministarstvu
saobraaja, koji je po nalogu vlade obiao turske eleznice, a odavde e otii u Bosnu.
Odveo sam ga Ristiu koji mu je obeao objavu za put po Srbiji, a zatim Blaznavcu koji
obeava da e mu staviti na raspolaganje ovdanje planove radi uvida. Govorei i o
erdapu, Blaznavac pominje da po njegovom saznanju Mitad-paa nije prijatelj tih
radova. Ivanovika mi saoptava da je Ban rekao kako je Risti za mene izjavio da
moram svakako biti opozvan sa svog sadanjeg mesta, jer je sa mnom nemogue raditi.
Dalje, kod nje (Ivanovike) bila je Milojkovika i izgledala ljuta zbog toga to njen mu
vie nije ministar, i nije se ba pohvalno izrazila o svom bratu Ristiu.
Dr Rozen javlja: a) Jedan od tajnih agenata izgleda da je beogradski advokat Jovan
Gruji, koji je bio u Novom Sadu odakle se vratio u subotu i odmah dugo konferisao s
Ristiem. Za put je dobio 100 # i ponovo e otputovati u Novi Sad. b) Blaznavac je za
vreme vladavine kneza Mihaila navodno putem Ristia predao velikom veziru Aali-pai
jedan spis u kome odaje kneeve planove, brojno stanje vojske i ali se na kneza kao
naruitelja mira. Ovaj spis treba jo da je u Carigradu. c) U sredu dolazi ovamo dr Raki,
predsednik zagrebake Akademije. Risti hoe da mu priredi manifestacije. d)
Nameravaju da pozovu ovamo Daniia, on bi rukovodio Ministarstvom prosvete i bio
istovremeno profesor. Namera je da se ovde prikupe istaknutiji juni Sloveni. e)
 494

Blaznavac je pregovarao s umiem i Piroancem o njihovom ulasku u vladu, ali su oni

odgovorili: Ili mi, ili Risti, a Blaznavac, opet, nije hteo na to da pristane. f) Dr Rozen je
govorio s Ristiem, koji mu se alio na petanski list Reform to stalno pie protiv Srbije i
izrazio elju da ja upotrebim svoj uticaj u tom smislu da nai listovi ne budu toliko
neprijateljski nastrojeni prema Srbiji.

24. septembar
Posetio sam Doskoa koji se pre nekoliko dana vratio sa svog puta u Be. uo je od
Ipsilantija da Andrai sada vie nee nita da uje o Srbiji i da joj ne pridaje ni najmanji
znaaj. Dosko je to saoptio ovdanjim ministrima. Dr Rozen javlja da je Kresti iz
Bekereka otiao u Petu, gde po nalogu srpske vlade treba da organizuje pijunsku
mreu. Navodno je pisao ovamo da Pavlovi i Kosti nisu uhapeni zbog odranih
zdravica i da se sve dobro odvija. Napisao sam to Lonjaiju.

25. septembar
Bio je kod mene Paja Petrovi, paroh iz Sent Tomaa360 i izneo da njegova erka
hoe da se uda za katolika zbog ega je od svojih parohijana toliko pretrpeo da se preselio
u abac, ali mu se ni tamo ne svia i sada hoe s porodicom da pree na katoliku veru.
Obeao sam mu da u intervenisati.

26. septembar
U vestima koje stiu s vie strana pominje se da se u Smederevu sprema neka zavera
(sigurno karaorevievska) i da je vlada ve tamo poslala istranu komisiju. Dalje, vlada
sumnja da je Petar Karaorevi u zemlji, pa ga trae na sve strane, ak je, navodno, neki
austrijski podanik po imenu Duan Dimi i uhapen umesto njega, ali je ve puten na
slobodu.

27. septembar
Dolazi mi u posetu Blaznavac. Kae da e sutra otputovati s knezom u Kragujevac.
Pominje, ak i moli, da interveniem kod moje vlade da Ludolfu da instrukcije da pomae
Hristiu kod Porte u dobijanju eleznike veze. Na ovo primeujem da mi najvie elimo
eleznicu, a i Porta je voljna da da vezu, i ba zbog toga smo eleli da prvo sa Srbijom
sklopimo konvenciju o naim eleznikim vezama da bismo autoritativnije mogli istupiti u
Istanbulu, ali smo na osnovu iskustava steenih za vreme pregovora doli do ubeenja da
Srbija nee eleznicu, a do tog uverenja je dola i Porta. Na to me upitao da li verujem da
bismo se s njim (Blaznavcem) uspeli sporazumeti. Odgovaram mu da verujem, na ta ree
da je sada on ministar saobraaja, bacimo veo preko onoga to je bilo i budimo uvereni da
srpska vlada ozbiljno eli eleznicu. Odvraam da je tano da su oni nai famozni
pregovori voeni s jednim drugim ministrom saobraaja ali je tada on (Blaznavac) bio
 495

namesnik, pa se tako ne moe ba odvojiti od ministra saobraaja u pogledu odgovornosti.

Inae, ako ozbiljno hoe eleznicu neka nastoje da s nama pre sklope ugovor, jer tako
moemo uspenije istupiti u Carigradu, samo teko da emo u tom pogledu mi uiniti prvi
korak. Meutim, on bi eleo da najpre pribavimo od Porte odobrenje za vezu pa e zatim
oni i onako biti prinueni da se s nama sporazumeju. Na ovo ne odgovaram, iako mi je
jasno ta smera s ovim novim lukavstvom, i kaem samo toliko da u ovu stvar podneti
svojoj vladi. Blaznavac jo kazuje da je Kumavija, prvog savetnika ruskog Poslanstva u
Istanbulu, Hir postavio za glavnog direktora eleznice. Mitad-paa se tome protivi, pa
Hir preti da e raskinuti ugovor i zahtevati ogromnu sumu na ime naknade i Ignjatijev ga
u tome podrava. Pominje da je za turskog ministra inostranih poslova postavljen Halil
erif-paa (turski ambasador u Beu), on je na dobar prijatelj i s njim emo lake doi do
cilja i u pogledu eleznice.361 Na kraju jo govori o pitanju Zvornika. To je njihova
unutranja stvar, u tom pogledu ne postavlja nam pitanje. Da li e dobiti od Porte Zvornik
ne zna, ali je njihovo pravo jasno. On bi, meutim, ak vie voleo da ga ne dobiju jer bi
tako barem ostao izgovor za svau. Ono to je osim toga rekao do koje mere oni nisu
ruski nastrojeni, neu ni da zabeleim. O sastanku u Berlinu primeuje da je to ujedinjenje
monarhistikih elemenata protiv republike koja preti iz pravca Francuske. Izgleda da mu
se ne svia mnogo to su Rusi odlikovali Andraija, a ja se nisam mogao uzdrati da ne
primetim da je Andrai iskren prijatelj Rusije. Odmah posle toga bio je kod mene u
oprotajnoj poseti i Risti, ali s njim nisam govorio o politici. Sino je posle poroaja
umrla Julka Simi, posetio sam porodicu.

28. septembar
Jutros su knez, Blaznavac i Risti otputovali u Kragujevac. Posetio me je dr Raki,
zagrebaki kanonik i jedan od vodeih ljudi Narodne stranke. Dugo smo razgovarali o
junoslovenskim literarnim pitanjima, a zatim malo i o politici. Zamolio me je da uloim
svoj uticaj da se ostvari maarsko-hrvatska nagodba, napominjui da u Hrvatskoj nema
niko ko bi bio protiv unije. Rekao sam da to, dodue, ne spada u moj delokrug, ali u
uiniti u ovoj stvari sve to do mene stoji, jer smatram nagodbu jednim od najvanijih
pitanja. Po podne sam bio na sahrani Julke Simi.

1. oktobar
Ministarstvo je poslalo odgovor Njegovog Velianstva na pismo kneza Milana u
kome je knez saoptio da je postao punoletan.

2. oktobar
Dr Rozen javlja: a) Mitad-paa je veoma energino govorio s majorom Nikoliem, u
tom smislu da je spoljna politika stvar Porte a ne Srbije, a ipak je Srbija izazvala zategnute
odnose s Austrijom, to kodi i Turskoj, poto su interesi Austrije u odnosu na narodnosti
 496

isti kao i Turske. Sultan ali to Milan jo nema orden, a dobio bi ga kada bi doao u
Carigrad. Sultan se, dalje, udi da su lica koja uivaju poverenje Porte jo uvek iskljuena
iz vlade, to je demonstracija protiv Imperije. Nikoli je dobio jedan vrlo mali orden, koji
mije hteo da primi i primio ga je tek posle telegrama koji je stigao od srpske vlade. Filip
Hristi se osea kao da je jako potisnut u pozadinu i zbog toga eli da ode iz Istanbula. b)
Raki je izgledao jako zadovoljan onim to sam mu rekao i izjavio da kada bi svi Maari
ovako mislili ne bi se moglo sumnjati u sporazum. c) ikin je obeao da e kupiti jednu
tampariju i u njoj e se tampati onaj panslavistiki list.

3. oktobar
Ludolf pie o tome na kakav je prijem naiao Nikoli, u istom smislu kako je to javio
dr Rozen, alje prepis odgovora velikog vezira na pismo kneza Milana. Istovremeno
napominje da ga je Mitad-paa zamolio da mu saopti sadrinu mojih izvetaja o
Skuptini, jer on (Mitad) mnogo polae na moj nepristrasni sud.

5. oktobar
Listovi su objavili vest o sukobu izmeu Crnogoraca i Turaka. Telegrafisao sam
Teodoroviu i pitao ga da li je ova vest istinita. Odgovorio je da jeste, ali sad je ve mir.

7. oktobar
Ceretelev odlazi na izlet u unutranjost zemlje, ide i u Kragujevac da pogleda
Skuptinu. Koristim to i piem izvetaj u tom smislu da se to ini samo zato da se
demonstrira ruski uticaj.362 itam u novinama da je Mileti u Parlamentu interpelisao
ministre zbog njihovih mera prilikom beogradskih sveanosti i, izmeu ostalog, pitao
zato sam ja, koji ili sam kompromitovao svoju vladu ili sam kompromitovan od strane
svoje vlade, jo uvek na tom poloaju.363 Dobijam telegram od Bele Orcija u kome pita
kada u doi do njih. Verovatno bi hteli da se posavetuju sa mnom u vezi sa
interpelacijom.

9. oktobar
Idem u oprotajne posete poto sutra nameravam da otputujem na jednomeseno
odsustvo.

10. oktobar
Polazim iz Beograda.

11. oktobar
Stiem u Petu. Mama me veoma oaloeno obavetava o jednom Melisinom pismu
u kome javlja da se verila s izvesnim dr Brejerom. Ovaj Brejer je banjski lekar u
 497

Francensbadenu, tamo se upoznao s mojom sestrom i sada e se to zavriti brakom.

Uvee imam sastanak s Andraijem. a) Iznosim mu Blaznavevu molbu u vezi sa
eleznicom. Andrai mi nalae da odgovorim Blaznavcu da mi elimo eleznicu i podrali
bismo tu stvar u Istanbulu, to smo, kako je poznato, u vie mahova i uinili, meutim,
vie se ne moemo kompromitovati, poto Srbi nisu nita uinili, da bismo ponovo istupili
potrebno je da prvo budemo naisto s njima. b) Ludolf je javio da je Filip Hristi izjavio
da ukoliko mi ponemo radove u erdapu bez njih, oni e to i silom spreiti. Andrai bi
uopte eleo da se Srbi i Turci pozavade. c) Govori o sastanku u Berlinu. U odnosu na
Tursku sporazumeli su se da primene naelo neintervencije, to Bizmark tumai tako da
dotle dok su Turci jai niko ne sme da intervenie. Andrai to takoe ovako shvata.
Uopte, Andrai rauna u punoj meri na Nemaku. d) to se tie Cukia pominje da je
sasluavan u Ministarstvu spoljnih poslova, nije pruio nikakve dokaze ve je rekao da
dokumenta moe da pribavi samo u Peti. Poslali su ga, stoga, u Petu i Andrai mi
poverava da u vezi s tim govorim s Taisem. e) Laslu Hunjadiju je knez Milan rekao da
kae caru da on (Milan) nije ruski nastrojen ali ne moe odjednom da izmeni svoje
ministre, to moe uiniti samo postepeno.

12. oktobar
Odlazim Taisu. Spisi koje je Cuki predao samo su potanske potvrde o predatim
pismima i telegramima i nekoliko beznaajnih pisama. Poto jo nije dao nikakve dokaze
verovatno ih i nema, pa je ili mistifikator ili ga je srpska vlada poslala da nas
kompromituje, te stoga predlaem da ga puste na slobodu. Ako ima neto i uistinu hoe da
otkrije stvar, on e to ve doneti.
Govorim s Lonjaijem o hrvatskim pitanjima i predlaem mu da interveniem kod
lanova regnikolarne deputacije, ako veruje da mu mogu biti od koristi. Kae da za sada
jo ne govorim ni sa kim, on e mi kasnije rei. Bela Orci mi saoptava da u dobiti orden
svetog Stefana. Govorim i s Hofmanom koji izraava svoje zadovoljstvo zbog mog
dranja i izjavljuje da bi eleo da se Njegovom Velianstvu prui prilika da mi pokae
svoju zahvalnost. To verovatno znai da neu sada dobiti onaj orden. Ma koliko da nisam
prijatelj odlikovanja, u sadanjim prilikama rado bih ga primio, makar samo zbog tajnih
napada srpske vlade i javnih napada srpskih i bekih listova. 363a

13. oktobar
Polazim u Be.

14. oktobar
Zatiem Melisu jako utuenu, poto je iz maminih i mojih pisama videla da se
protivimo njenom braku. Kaem joj da se mi ne protivimo, ali neka dobro razmisli.
Govorim s Brejerom, koji mi se ve na prvi pogled ba nimalo ne svia i pobuuje utisak
 498

da nastoji da se oeni sa Melisom samo da bi tako doao do novaca. To mu u prilinoj

meri dajem na znanje, kao i to da treba da odstupi ako je astan ovek. On to, meutim,
nee da uini. Melisi ponovo preporuujem da dobro razmisli jer ja tog oveka smatram
obinim pekulantom i molim da odloe stvar.

15. oktobar
Melisa se odluila da eka godinu dana.

16. oktobar
Otputovao sam u Petu.

17. oktobar
Saoptavam mami rezultat postignut u Melisinom problemu i izraavam nadu da
emo u meuvremenu na neki nain uspeti da je ubedimo u nevaljalstvo tog oveka.
ermina mi je u isto vreme saoptila da je lekar koji je sada lei (Bajgel), jedan vrlo
obrazovan, pametan, vet ovek, eleo da se oeni Melisom i ni sada nije sasvim odustao
od toga. Ja sam, opet savetovao mami da ode ovih dana u Be i govori bespotedno s
Brejerom, to e moda koristiti.

23. oktobar
Sastao sam se s Lonjaijem, koji je rekao da idem kod Deaka i razgovaram s njim o
hrvatskim pitanjima.

24. oktobar
Otiao sam kod Deaka. Poeli smo da razgovaramo o hrvatskim stvarima, ali je
stalno neko nailazio i smetao nam, tako da sam na kraju morao otii. Mogao sam toliko da
razaberem da Deak ne bi bio protivan da Hrvatska dobije mnogo veu autonomiju, kada bi
mogao da se oslobodi nekih svojih bojazni u tom pogledu. 364

28. oktobar
Mama, koja je pre nekoliko dana otila u Be, vratila se i ispriala da je dugo
govorila s Brejerom i tako bespotedno, skoro nemilosrdno, da ju je Brejer skoro napao.
Usled svega toga Melisa se, mada oigledno samo zato da prinese rtvu mami, odrekla
ovog braka i to saoptila i Brejeru. Betlenovi su u Peti, gde e provesti zimu. Video
sam ih dva puta. Ponovo je iskrsla u meni ideja da zaprosim Vilmu i da se oenim njome.
Saoptio sam to i mami koja je to, naravno, svesrdno odobravala. Nisam se ba sasvim
odluio i nastojau da dobro razmislim o prednostima i nedostacima braka, jer u tome da
u, ako se uopte budem enio, oeniti jedino Vilmu odavno sam ve otprilike naisto sa
samim sobom.
 499

29. oktobar
Ceo dan se borim sa sobom da li da se odluim na brak ili ne, i kada sam legao da
spavam jo se uvek nisam bio odluio.

30. oktobar
Najzad se odluujem i u podne odlazim Betlenovima. Kada na trenutak ostajem
nasamo s Vilmom, prosim je. Neu ovde da piem roman i zato su pojedinosti suvine.
Dovoljno je da kaem da me Vilma voli i sada isto kao nekada, pa je tako brzo pristala, a
isto tako dala je pristanak i njena majka.

31. oktobar 1. novembar

Veliki deo dana provodim, naravno, kod Betlenovih. Oseam se neobino spokojan
posle ovog koraka i poinjem sve vie da verujem da sam pametno postupio.

2. novembar
Odlazim s Betlenovima u Be mojim sestrama.

34. novembar
Govorim u vie mahova nadugako s Melisom, koja je jo uvek veoma tuna, i
nastojim da joj dokaem da Brejer nije bio vredan nje.

5. novembar
Razmenjujem prsten s Vilmom.

6. novembar
Odlazim s Betlenovima u Petu.

9. novembar
Melisa pie da je kod nje ve sve sasvim prolo, uverila se da smo u pogledu Brejera
bili u pravu.

10. novembar
Andrai se vratio s imanja pa sam odmah otiao kod njega. Poeleo mi je vrlo
srdano sreu u braku.

11. 12. novembar

Produio sam kod Reka menicu na 8.500 forinti do 11. juna 1873. godine.
 500

17. novembar
Oprostio sam se od Andraija. Tom prilikom proitao je jedan izvetaj Ludolfa o
planu Halil-pae da se izmeu trupa vazalnih drava (Srbija, Vlaka) i Portinih trupa stvori
takva veza kakva sada postoji izmeu pruskih, bavarskih itd. trupa. Za ovo bi Halil-paa
bio voljan da vazalima da izvesne koncesije, Vlakoj, na primer, pravo kovanja novca,
davanje odlikovanja itd., a Srbiji Zvornik. Na kraju je Halil molio Andraija da podri
njegov plan. Poto mi je ovo saoptio, Andrai je rekao da o tome razmislim.

21. novembar
Putujem u Be. Melisa kae da je Brejer opet bio kod nje i predloio joj da izvre
samoubistvo. To je Melisu otuilo, jer je uvidela da je Brejer, ako nita drugo, tako
strastan da ga strast navodi na ludosti.

22. novembar
Jutros sam stigao u Petu.

23. novembar
Lonjai mi saoptava da je Pavlovi, urednik Panevca, izjavio da se pokajao za svoj
dosadanji rad i ako ga puste na slobodu ureivao bi svoj list u drugom smislu. Ovo je dao
i napismeno. Kaem da bi bilo dobro kada bi Pavlovi to izjavio i pred njim, Lonjaijem, i
moda u mom prisustvu. Lonjai se s ovim saglaava i kazuje da doem sutra u 11 asova,
naredie da u to vreme dovedu i Pavlovia. Dalje mi saoptava da se car saglasio s time da
se hrvatsko pitanje rei na taj nain da neposredni porezi pripadnu Hrvatima a posredni da
ostanu zajedniki. U Zagrebu da se osnuje finansijska uprava, Hrvatsko ministarstvo bilo
bi ukinuto, a ban bi imao pravo uea na sednicama ugarskog ministarskog saveta. Lonjai
se nada da e ovu stvar moi da zavri za 23 meseca, mogue je, meutim, da e zbog
netrpeljivosti koje se ispoljavaju u Deakovoj stranci podneti ostavku.

26. novembar
Odlazim Lonjaiju, on je, meutim, zauzet krizom i poruuje mi da napustimo stvar.

27. novembar
Polazim iz Pete.

28. novembar
Uvee stiem u Beograd.

29. novembar
Odlazim Blaznavcu. Razgovaramo o eleznici. Saoptavam mu Andraijev odgovor
 501

da mi, iako elimo, ne moemo u ovoj stvari vie preuzeti inicijativu. Na to odgovara da
e oni preuzeti inicijativu i pita da li bismo pristali da se u konvenciju koju emo sklopiti s
njima unese uslov da e ona stupiti na snagu samo onda ako od strane Porte bude
obezbeena veza, kao i izgradnja turske pruge. Odvraam da u tom pogledu ne mogu nita
sam da odgovorim, a posle svega onoga to se u ovoj stvari prilikom pregovora dogodilo
ak se i ne usuujem da piem svojoj vladi. Na ovo odgovara da piem Andraiju privatno
i da ga pitam da li bi pristao da se taj uslov unese u konvenciju. Odgovaram da u pisati
samo ako on (Blaznavac) izjavi, da eli da piem. On to izjavljuje. Dalje mi saoptava da
dok su jo bili u Kragujevcu dobili su telegram od Hristia po kome je Mitad-paa
ponudio vezu i pitao gde je ele, kod Nia ili Vidina. Oni su telegrafski izrazili svoju
zahvalnost i prihvatili niku vezu. Kada je Hristi otiao s ovim Halil-pai Mitad nije vie
bio veliki vezir i Halil-paa je izjavio da novi veliki vezir nee nita da zna o vidinskoj
pruzi, a sada vie nee dati vezu ni kod Nia. Dalje mi saoptava da e moda srpska
vlada, sa novcem koji lei u njenoj blagajni da izgradi jedan deo pruge, barem do doline
Morave; jako odobravam ovaj plan.
Ruski preduzima Uhtomski je povodom kneeve ponude za izgradnju eleznice
izjavio da nema izgradnje bez garantije, pa bi o tome trebalo jo dobro razmisliti. Idem
kod Ristia, ali s njim ne govorim o politici. Primeujem samo toliko da su kako
Blaznavca tako i Ristia pogodile one Andraijeve rei izgovorene u Delegaciji da je
Tursko carstvo jo najpostojanije i da je povienje dispozicionog fonda potrebno protiv
vrenja koje se ispoljava kod naih istonih suseda.

30. novembar
Dr Rozen javlja: a) Pre jedno tri nedelje ikin je predao jednu rusku notu srpskoj
vladi, ili je bar proitao u kojoj Rusija od srpske vlade trai odreenu politiku izjavivi da
nee da trpi dvosmislenost. Naroito se zahteva da srpska vlada efikasnije nego do sada
pomae Srbe u Maarskoj, dalje da zauzme odreen stav u pitanju bugarske crkve. Od tog
vremena Jedinstvo ponovo energinije pie protiv Maarske, a isto tako i ostali listovi.
Ove lanke ponajvie pie Milan orevi, koji je pobegao iz Novog Sada ispred
Majtenjija i koji svake veeri provodi po nekoliko sati s Ristiem. 365 b) ikin se ljutio to
u krunskoj besedi nije pomenut Dolgoruki. c) Tomi je u Dalmaciji kontaktirao s voama
prolog ustanka i bio dva puta na Cetinju. d) Sutra ujutro Ban kree u Bukuret s pismima
Cukiu i Kostaforu. Cilj ovog putovanja treba da bude to da se vlaka vlada privoli da, u
zajednici sa srpskom vladom, koliko se i dokle se moe pravi nama tekoe u pitanju
Dunava. Pri tome e Ban moda morati nastojati da se sporazume ak i s crvenima. e)
Konzul Rozen je priao dr Rozenu da sam ja u poetku rata bio sasvim na strani Francuza
i on je o tome podneo izvetaj, kasnije sam se, meutim, izmenio, pa je posle on u tom
smislu ispravio svoj izvetaj. Dalje je saoptio dr Rozenu da se, prema njegovim
obavetenjima, Risti veoma otro izjasnio o Nemcima, to je on i javio Berlinu. Sam se
 502

uverio u to da Risti rovari meu preanskim Srbima i tei da izazove nemire. Ali se
uverio i u to da preanski Srbi nisu uz sadanju Srbiju. Bio je u pozoritu u Panevu, gde
su davali jedan komad o Karaoreviu i publika je ivo uzvikivala: iveo Aleksandar!
Mama pie da se Melisa verila sa doktorom Bajglom, emu se sada, naravno, ne
moemo usprotiviti.

2. decembar
Predajem knezu Milanu carev pismeni odgovor. Ovog puta ne govorimo o politici.
Knez mi estita enidbu. Telegrafiem Andraiju i baronu lehtu o Banovom putu.

3. decembar
Sastao sam se s umikom, koja se veoma raalostila zbog moje enidbe. Naravno,
nisam je ni dodirnuo.

5. decembar
Ivanovika javlja da e Ban, kako se govori, iz Bukureta otii i u Rusiju. Ovo
takoe telegrafski javljam lehtu.

6. decembar
Piem Andraiju o razgovoru sa Blaznavcem o eleznici.

7. decembar
Po nekim znacima ini mi se da primeujem da sam postao impotentan, to me
strahovito deprimira i verovatno u otii u Petu da se posavetujem s lekarom.

10. decembar
Dr Rozen javlja: a) Moj kolega Rozen je navodno rekao Grujiu, uredniku
novosadskog lista Srpski narod, neka samo pie protiv srpske vlade, on e ga podravati.
Izgleda da Rozen i ovde u Beogradu radi protiv vlade. Risti je poverio dr Rozenu da kae
da to govori po njegovom (Ristievom) nalogu. Ja sam, pak, poverio Rozenu da sve to
ispria konzulu Rozenu. b) Opet se govori o enidbi kneza Milana s jednom ruskom
kneginjom. c) Risti je rekao dr Rozenu da srpska vlada moe ii samo s Rusijom i kada
bi on (Risti) i pao, ni sledea vlada ne bi mogla biti u dobrim odnosima s Austrijom, jer
Austrija vie nema znaaja meu velikim silama i u gorem je stanju od Turske. Mnogi
rade kod kneza protiv njega (Ristia) ne bi li ga oborili, ali ako bi se to i dogodilo on nee
ostati bez stranke, a protiv te stranke nijedna vlada se nee usuditi da vodi drugu politiku.
d) Danak nije isplaen ni na Mitrov dan ni na urevdan, ali Porta ga jo nije ni traila. e)
U Ministarstvu vojnom otkrili su proneveru od 2000 # iz Markovievog vremena. Ban je
doao, to znai da nije otiao u Rusiju.
 503

11. decembar
Opet dolazi onaj dosadni zaverenik Ivanovi, mnogo govori i staje me 20 #. Kaem
mu da doe idueg prolea.

12. decembar
Budui da je dan svetog Andreje otili smo da pozdravimo kneza.

13. decembar
Javljam Andraiju o ruskoj noti, i istiem da od tada ovdanji listovi sa novim besom
piu protiv nas, dalje da je srpska vlada pozvana da prizna bugarski egzarhat. To pouruje
i Rusija, ali srpska vlada odugovlai jer ne bi htela ni patrijarha da uvredi. U
meuvremenu, izgleda, Rusija huka Bugare protiv Srba. 366

16. decembar
Neki znakovi pokazuju da moda nisam potpuno impotentan, ali jo se ne usuujem
da se sasvim nadam i stalno sam jako zabrinut. Dobijam mali krst ordena svetog Stefana.

17. decembar
Dolazi dr Rozen i javlja: a) Rekao je kolegi Rozenu ono to je uo od Ristia. Rozen
je na to odgovorio da u Nemakoj ranije nisu maarski narod cenili vie od ostalih
istonih naroda (Srba, Vlaha itd.). Ovo gledite se dugo odralo i delio ga je i Bizmark.
Kada je Rozen bio postavljen za konzula u Beogradu Bizmark mu je naloio da ni u emu
ne povredi Srbe, jer se ne moe znati nisu li Srbi pozvani da odigraju odreenu ulogu.
Bizmark je na Istoku pridavao znaaj dvama narodima: maarskom i srpskom, ali nije
znao kome od njih da d prvenstvo. Prilikom svog boravka u Berlinu prole godine moj
kolega Rozen je razgovarao s Tilenom i rekao mu da se Srbi boje jedino toga da e
Austrija anektirati Bosnu. Tilen je na to odgovorio da kae Srbima da se to nikada nee
moi dogoditi. Prilikom povratka Rozen se zaustavio u Novom Sadu i tamo je govorio s
Grujiem, koga je smatrao velikim srpskim rodoljubom i koji mu je govorio o
nepovoljnom poloaju Srba, o Bosni i o tome da srpska vlada nita ne preduzima. Rozen
je na to primetio da im Bosnu niko nee oduzeti, a ako nisu zadovoljni sa srpskom vladom
neka je obore. Ovu izjavu Gruji je u indiskreciji preneo drugima. Od tog vremena,
meutim, u Berlinu se promenilo miljenje o ova dva naroda. Rozen ni sam nije poznavao
Srbe, ali ih sada poznaje i saglasno tome izvetava i Berlin, gde su doli do uverenja da se
sa Srbima nita ne moe uiniti, i da jedini narod na Istoku koji ima organizacione
sposobnosti jeste maarski. Rozen ima instrukcije da niim ne podstie tenje Srba.
Berlinu se unekoliko ne svia dranje maarske levice, ali se ipak nada da Maarsku nee
zadesiti sudbina Poljske.
 504

Moj kolega Rozen jo je pomenuo da za Milana govore da je hermafrodit, i ovo

pronosi upravo lekar Main, sigurno po Blaznavevom nalogu. Porodica je izvrila s
knezom probu ali je utvreno da je nesposoban za snoaj. Moj kolega Rozen nee vie
otii Ristiu, jer nee da mu kae u lice da lae. b) Srpska vlada nastoji da izazove ustanak
u Bosni i da zatim isti proiri i na Bugarsku. Risti je pred jednim srpskim inovnikom
izjavio: Nas guraju u najopasniju situaciju, ali ta moemo da radimo, Rusija to eli. Pre
nekoliko nedelja dolazio je ovamo neki bosanski pop i bio zajedno sa ikinom kod
Ristia.

19. decembar
Dr Rozen javlja da su iz Zagreba pozvali Daniia, brata Miloa Popovia, za
ministra prosvete.

20. decembar
Milo Popovi mi javlja da je bio da pozdravi kneza Milana, koji je rekao da je, osim
izvesnih pojedinosti, potpuno zadovoljan smerom Vidovdana. Dolazi Hadija i pria
pojedinosti iz svakodnevnog ivota kneza Milana. Ustaje u pola devet, pije kafu, zatim
dolazi dr Main, pa Tucakovi, posle toga autanti, naroito Bogievi, kasnije odlazi na
jedno pola sata u Ministarstvo, posle igra bilijar, u jedan sat rua, do tri sata [neitko],
zatim spava, pa odlazi Blaznavcu, Ristiu ili Bogieviu. U est sati seda da igra karte sa
svojim autantima, ne u novac, sve do jednog sata posle pola noi. Knez nije dodirnuo
jo nijednu enu, nema ni volje za to. Blaznavac je na jedno Hadijino pitanje da li e oni
ii te zime u Rusiju odgovorio da imaju vanija posla od toga.

21. decembar
Dolazi Joanini. Govorio je s Blaznavcem, koji mu je saoptio da im je Halil-paa
dostavio onaj svoj plan po kome bi eleo da stvori takav odnos izmeu Turske i Srbije
kakav postoji izmeu Nemakog carstva i Bavarske. Srpska vlada je izjavila da je spremna
da prihvati takav modus, samo eli da ta federacija bude zasnovana na sistemu
reprezentacije i da se uzmu u obzir nacionalne tenje Srbije. Strahujui, verovatno, od
toga da e Srbi ovaj plan saoptiti Rusima, Halil-paa ga je ispriao Ignjatijevu, koji se
izjasnio u celosti protiv i jako se naljutio na Srbe to mu nisu govorili o ovome.
Piem Andraiju dugaak izvetaj o pitanju bugarske crkve, njenim odnosima sa
Srbijom i o moguim posledicama. Isto tako piem Andraiju i o onome to mi je saoptio
Joanini.367

22. decembar
Polazim brodom u Petu. Po podne stiem u Bazja.
 505

23. decembar
Stiem ujutro u Petu i odmah urim Vilmi. Poseujem Joefa Ziija, novog ministra
i biveg guvernera Rijeke. Rekao je da je preporuio Andraiju mene za novog guvernera
Rijeke, na ta je Andrai odmah upitao: A koga u onda da poaljem u Beograd? Kalaj je
meni tamo potreban. Joef Zii je napomenuo da sem zato to sam potreban u Beogradu
ne moe od mene zahtevati da veno tamo ostanem. Uza sve to Andrai nee za to ni da
uje. Dodue ni ja ne bih eleo da budem guverner Rijeke, ali Andraijeva izjava dokazuje
samo to da e me dok ne budem digao glas stalno drati u Beogradu.

24. decembar
Badnje vee provodim sa mamom, sestrama i Vilmom.

25. decembar
Ceo dan sam s Vilmom.

26. decembar
Po podne polazom iz Pete.

27. decembar
Pred vee stiem u Beograd.

28. decembar
Joanini mi saoptava da je sa Ristiem govorio o planu Halil-pae. Risti je rekao da
je veliki vezir ovaj plan dezavuisao, a Vlaka ga odluno odbila. Srbija to nee uiniti, o
ovoj stvari se moe diskutovati, ali teko da e uspeti. Novakovika javlja da je alju u
Poarevac da pijunira Radia. Dalje, da je Main izjavio da je ikin primio na sebe da
pridobije Angera. U Smederevu treba da potrai neku proroicu od koje vlada hoe da
sazna budunost. Ovaj nalog je sigurno potekao iz Blaznaveve praznoverne glave.
Dr Rozen javlja: a) Bio je kod Blaznavca, koji mu je iz plana Halil-pae saoptio
onoliko koliko ve i ja znam, i dodao da se o toj stvari moe diskutovati. Blaznavac je
govorio i o eleznici i rekao da, poto je Porta povukla svoje obeanje da e dati vezu,
nameravaju da se u toj stvari obrate velikim silama, a isto tako i nama, i Blaznavac samo
eli da ja jo uvek budem onako predusretljiv kao to sam nekada bio. Pomenuo je jo da
nije zadovoljan dranjem srpskih listova. Dosku je bio obeao i da e obustaviti napade
protiv nas, ali to ne moe zbog Ristia, koga treba da tedi, a koji vodi takvu politiku. b)
Dr Rozen javlja jo da je lice koje u Rajhsratu u Beu igra posredniku ulogu izmeu
srpske vlade i nacionalista izvesni Dalmatinac Danilo. Pre nekoliko dana Karabiberovi je
odavde poslao na bekog bankara Vajberthajma menicu na 400 # koju je u Beu podigao
Danilo i poslao Tomiu u Dalmaciju. U januaru ili februaru ove godine slali su pravo
 506

Danilu novac, koji je bio namenjen subvencionisanju Vanderera.

29. decembar
Odmah sam pismeno izvestio Andraija o saoptenju dr Rozena o Danilu.

30. decembar
Dolazi mi Blaznavac i kae da se on u pogledu svojih naela nije izmenio pa bi
voleo da se mi ponovo pribliimo jedni drugima. Priliku za ovo mogla bi da prui stvar sa
eleznicom, pita da li ve imamo odgovor od Andraija. Kaem mu da nemamo, a i ne
znam ta e odluiti, znam samo toliko da se kod Maarskog ministarstva nalazi takav
jedan predmet da bi se o njemu dalo miljenje, moe biti da je to taj. Na ovo Blaznavac
napominje da bih mogao pisati Slaviju da donese povoljnu odluku. Odgovaram mu da ja
bez Andraijevog znanja ne mogu uiniti nikakav korak u tom smislu. Razgovaramo jo
o svetskoj izlobi i Blaznavac naivno priznaje da su oni zbog putovanja u Livadiju i daljeg
njihovog dranja bili uvereni da emo ih mi svrstati zajedno s Turskom, pa su se zbog toga
uzdrali, a da su se mogli nadati da e dobiti onako dobro mesto kakvo im je sada dato
bezuslovno bi se spremili. Ovako su se, meutim, bojali da se izloe trokovima (18000 #)
a sada je ve kasno.
Anger je uo od afarika da e u Rusiju biti poslato jedno vie srpsko sveteno lice,
koje e tamo stalno boraviti kao predstavnik srpske crkve pri ruskoj crkvi.

31. decembar
Dr Rozen javlja: Risti mu je rekao da sada namerava da vodi drugu politiku i da e
se pribliiti Austriji. Knez e idue godine otputovati u Austriju. On (Risti) takoe e
pratiti kneza, pa e zatraiti audijenciju kod cara i opravdati se pred njim. Oni su se uvek
trudili da ne uvrede carevu linost, priznaje da je bila greka to nisu otili da pozdrave
cara u Temivaru, ali se to dogodilo zbog trenutnog uzbuenja. Put u Be bio bi jedna
anti-Livadija i on (Risti) bi dao i garantije za svoju iskrenost, samo da Austrija izrazi u
konkretnoj formi svoje zahteve; imae ak i hrabrosti da ovaj politiki pravac i otvoreno
zastupa. Srbija bi imala vie raznih molbi na Austriju, kao to su eleznica, jurisdikcija i
tome slino. Dr Rozen me pitao ta mislim kakve bismo garantije traili da bi moglo doi
do pomirenja. Poto sam bio uveren da je dr Rozena poslao k meni sam Risti bio sam
vrlo oprezan i odgovorio da ja Ristiu ne verujem, a ne veruje mu ni moja vlada, i zato u
svemu vidim samo lukavstvo i obmanu; uza sve to rado prihvatamo njihovo pribliavanje,
to se, pak, garantija tie, Risti zna mnogo bolje od mene koje bi to garantije bile pa ako
iskreno eli da nam se priblii, ve e izai s njima na videlo.
 507

1873

5. januar
Pozivam dr Rozena: a) Poveravam mu da se raspita za Tomia koji je, kako ujem,
danas stigao. b) On kae da je ovih dana knez pozvao Marinovia i govorio s njim o
spoljnoj politici. Marinovi je odgovorio da bi u tom pogledu Garaanin mogao dati
najbolja obavetenja. Stoga su pisali Garaaninu da doe, ali je on odgovorio da je
bolestan. Poverili su Tomaniji da pridobije Garaanina.

6. januar
ore Radi govori sledee stvari: a) Blaznavac je takoe bio umean u ubistvo
kneza Mihaila. Osoba od poverenja bio je izvesni vojnik Jakov, koji je sluio kao veza
izmeu njega i jedne stranke u Kladovu, koja je teila istom cilju. est vojnika je od tada
nestalo. b) Karabiberovi i Arsa Luki dobili su prilikom izbora kneza Milana 6000 # da
ute. c) U Poarevcu se skoro u svakoj kui moe nai Karaorevieva slika, a i prodaje
se potpuno javno. d) Prole godine o Andrijindanu prota je u crkvi objasnio narodu da se
ovaj dan slavi zato to je toga dana neumrli Karaore zauzeo Beograd a tek kasnije je
ovaj praznik preobraen u praznik osloboenja Srbije. e) Kada je knez Milan prole jeseni
bio u Poarevcu, naelnik Alimpi je pozvao Radia da iskiti kolu. Radi je zatraio da
mu daju radnike, na ta je naelnik priznao da mu radnike ne moe dati jer je
obrenovievce poslao da pijuniraju meu narodom a ostali nee da rade na kienju kole.
f) Na putu je jedan pop pokuao da zaustavi kneevu koiju uzvicima Stoj, gospodaru!
Blaznavac je stao i upitao ga ta hoe, a pop je odgovorio da narod oblinjeg sela hoe da
pozdravi kneza. Na pitanje gde je taj narod pop je odgovorio: Ja sam narod! (Naime,
niko nije hteo da poe s njim.) Ovaj pop se zove Pavle, iz sela Brze Vode.

7. januar
Doao mi je neki katoliki svetenik iz Dalmacije, po imenu Mlinar, i rekao da je
pripadao Narodnoj stranci ali se preobratio i sada mi nudi svoje usluge. Rekao sam mu da
kae ta zna i neka mi, na primer, dostavi izvetaj o Tomievoj delatnosti u Dalmaciji.

8. januar
Dosko mi saoptava da srpska vlada namerava da meu pravoslavnim ivljem u
Bosni agituje u tom pravcu da oni postave zahtev za uspostavljanje samostalne bosanske
crkve. Ludolf pie da Porta zahteva od Srbije i od Vlake da plate danak.
 508

9. januar
Napisao sam Teodoroviu ta mi je saoptio Dosko i pozvao ga da obrati panju na
tu stvar i neka preduzme protivkorake.

10. januar
Ivanovika mi saoptava da je Tomi govorio kako ga je u Zagrebu policija pratila
u stopu. Trebalo je da se sastane sa trosmajerom i da to ne bi palo u oi, na ulici,
prolazei pored jednog svog poznanika, po imenu Poca brzo je izgovorio ove rei: Uvee
kod vas sa trosmajerom. I zaista se tamo sastao sa biskupom. Stigavi u Zadar otiao je
Rodiu, koga dobro poznaje i koji mu je pokazao naredbu iz Bea da treba dobro da motri
na njega, ali ga je uveravao da mu se nee nita desiti. Tomi je jo rekao da je u veoma
dobrom prijateljstvu sa dalmatinskom vladom i moda e dobiti slubu u guvernerskoj
upravi.

11. januar
Ostoja govori da je Porta dala Srbiji elezniku vezu i da e je srpska vlada
prihvatiti. Dr Rozen javlja: a) Porta je dala elezniku vezu kod Novog Pazara, ali je
srpska vlada odgovorila da prosto obeanje ne moe smatrati zvaninom izjavom i zato
trai takvu izjavu. b) Srbija pregovara sa Portom oko otvaranja srpskih konzulata, naroito
u Berlinu i u Petrogradu. c) U Sarajevu ruski konzul radi u saglasnosti s vladikom
Pajsijem. d) Uticaj Ignjatijeva u Carigradu u velikoj je meri opao i zato nije nemogue da
e Rusi izazvati nemire u slovenskim pokrajinama da time zaplae Turke. e) Tomi je
naroito delovao u oblasti Kotora. Uglavnom je agitovao u tom smislu da svaka optina
treba da trai da slubeni jezik bude slovenski i ako to ne dobije da svoj zahtev ostvari
silom. Dalje, da ne priznaju nikakvo organizovano sudstvo ve da se dre starog poretka,
ne plaaju porez, ni pod kojim uslovom ne prihvate sistem landvera. Tomi se dva puta
sastao s knezom Nikolom na Cetinju i jedanput u Njeguima, i izgleda da je u ime srpske
vlade predloio da se izravna konflikt oko Lipove. f) Govori se da je Rodi poklonio
Crnoj Gori jednu tampariju. U srpskim vladinim krugovima mnogo hvale Rodia zbog
njegovih slovenskih oseanja.

12. januar
Kuvar kneza Milana je ispriao Angeru da je knez za Novu godinu hteo da priredi
ruak konzularnom koru i ve je i poruio poneto od Sahera,368 meutim Blaznavac i
Risti to nisu dozvolili. Isto tako ne dozvoljavaju da on ove zime prireuje balove.
Upuujem telegrafskim putem pitanje Ludolfu o eleznikoj vezi i o konzulatima.

13. januar
 509

Danas je pravoslavna Nova godina. Prilikom prijema u Konaku Blaznavac i Risti

mi saoptavaju da je Porta obeala vezu kod Novog Pazara, ali oni to nisu mogli prihvatiti.
Ludolf telegrafie da je Porta voljna da da vezu kod Novog Pazara, ali to jo ne moe
zvanino izjaviti jer ne postoji trasa. O pregovorima koji se vode o konzulatima Halil-paa
ne zna nita.

14. januar
Dr Rozen javlja: a) Ban mu je rekao da Blaznavac eli potpunije pribliavanje
Austriji nego Risti i zato bi hteo da se oslobodi Ristia. Postavljanje Filipa Hristia za
ministra prosvete izvreno je moda ba zato to dva uraka ne bi smela da budu u vladi,
pa e tako Risti morati da ide. Na Hristievo mesto e verovatno otii Milojkovi. b)
ikin je pisao iz Moskve u Petrograd i prikazao Blaznavca u veoma nepovoljnom svetlu,
dok je o Ristiu govorio mnogo povoljnije. c) Milan je telegrafisao caru povodom
prestolonaslednikove bolesti i car mu je danas odgovorio, i to vrlo srdano. d) Risti je
poslao Bana Blaznavcu da mu kae da ukoliko on (Risti) padne morae pasti i Blaznavac.
e) Dr Rozen veruje da e Risti kroz nekoliko dana doi kod mene da preduzme korake za
pomirenje. Piem izvetaje o Tomiu, bosanskoj autonomnoj crkvi, optoj politikoj
situaciji i eleznici.369

16. januar
Hadija javlja da su se Ristika i Blaznaveva ena strahovito zavadile, pa sada
Tomanija i knez nastoje da ih pomire. Ristika i njena klika poinju da izraavaju elju da
se vrati kneeva majka, Hadija po mom nalogu takoe radi u tom smislu. Ja, naime,
verujem da bi intrigantkinja Marija Obrenovi ovdanje zamrene stvari jo vie zamrsila.
Hadiji izgleda da ovde stvari loe stoje. Blaznavac je izjavio da ako knez poe na put on
nee moi da ide, jer bi ga inae za to vreme oterali.

17. januar
Dolazi Dosko i govori o srpsko-ruskim nastojanjima u Bosni, koja su usmerena
protiv patrijarhata. Rekao sam mu da radi na tome da patrijarh poalje u Bosnu energine
popove koji nisu zadojeni ruskim duhom. Nismo mogli nastaviti razgovor jer je doao
Risti i saoptio mi da nameravaju da preduzmu korake kod garantnih sila, a naroito kod
nas, da nai podanici uestvuju u noenju optinskih tereta. Nastoji nadugako da objasni
beznaajnost ove molbe u pogledu nas i njenu pravednost. Obeao sam mu da u stvar
izneti pred svoju vladu, ali kada me je zamolio da ovaj zahtev podrim, odgovorio sam
zaobilazno. Tom prilikom sam mu saoptio da je s nae strane pitanje jurisdikcije
odloeno za bolja vremena, poto srpska vlada nije prihvatila kartel i uzajamno
izvravanje presuda. Risti ak ni izdaleka nije pomenuo pribliavanje nama i uslove za
to.
 510

18. januar
Mlinar javlja: U Zadru izvesni dr Antonieti, lekar, Rodieva desna ruka, sve to doe
iz Bea odaje dalmatinskoj Narodnoj stranci. b) Subvencija koja se iz Srbije alje listu
Obzor stie preko Vase Kotura, koji stanuje u Sisku. c) Izvesni Mihajlo Dimitrijevi i vie
drugih koji se oseaju kompromitovani hoe da pobegnu iz Novog Sada. d) Vlada alje iz
Beograda u Novi Sad majora Nikolia da pregovara s Miletiem.

19. januar
Piem Teodoroviu da mi podnese izvetaj o odnosu sarajevskog pravoslavnog
mitropolita Pajsija sa ruskim Konzulatom, kao i uopte o pravoslavnom svetenstvu.
Dr Rozen javlja: Neki stari inovnik u Ministarstvu unutranjih dela, po imenu Jovan
Petrovi, govorio mu je da su u Kragujevcu, Jagodini i Poarevcu obrazovani tajni
komiteti iji je cilj da kneza Milana oslobode Ristia i Blaznavca. Graanski voa sva tri
komiteta je kragujevaki naelnik Nikola Atanackovi. Pridobijeni su komandanti
bataljona narodne vojske u tri okruga i nameravaju da s ovim bataljonima pou na
Beograd da obore vladu. abarac, komandant beogradske tvrave, navodno je takoe
pridobijen. Dva subordinirana lana zavere uhapena su u Kragujevcu, sasluao ih je sam
Atanackovi. Zapisnici sa sasluanja dostavljeni su Vladi. Prema ovim zapisnicima, jedan
od uhapenih je priznao da je uo da Risti priprema prevrat, da Blaznavac sedi na dve
stolice, tako da je drava u opasnosti, ali da on (okrivljeni) ni u emu nije uzeo uea.
Blaznavac je poslao jednog mladog oveka da motri na Atanackovia, ali je njegova
misija otkrivena, pa on sada trai da se vrati u svoju prvobitnu slubu jer se boji da e ga
ubiti.
20. januar
Ivanovika je: a) ula od Tomia da je pre sveanosti u avgustu Tomi u Dalmaciji
dobio telegram u kome ga upozoravaju da se protiv Milana sprema atentat pred crkvom.
Tomi je to saoptio namesnicima i zatim telegrafski zatraio imena. Javili su mu
telegramom imena i meu njima je bio i jedan srpski oficir. b) Ivanovikin mlai brat
Dragutin,370 koji je srpski oficir, rekao je da je sistem pijunae toliko zaplaio svakoga da
kada su tri oficira zajedno u kafani jedva se usuuju da govore jedan s drugim.
Angeru je Valenta rekao da knez Milan poinje da se protivi svojim ministrima. Ove
godine hoe da ide ne samo u Be nego i u Carigrad. Kada su mu predoili da e tamo biti
loe primljen odgovorio je da mu se ne moe desiti nita gore nego da ne dobije Zvornik.
Ministri se jako protive putovanju u Carigrad.

22. januar
Dosko kae da mu se ini da Milojkovi nee da se primi da bude agent u Istanbulu,
jer moda rauna na to da e u Srbiji doi do nereda i tada e on preovladati. 371 Vlada bi,
 511

meutim, htela da ga ukloni ba zato to se boji njegovih ambicija. O ovome sam napisao
izvetaj u Be i Ludolfu. Otiao sam Blaznavcu da se oprostim, jer sutra polazim na
odsustvo. Pomenuo je pitanje optinskog poreza i zamolio me da podrim ovu stvar, na ta
sam mu zaobilazno odgovorio. Zatim je govorio o optim stvarima i vajkao se to se
nismo mogli razumeti, to e obe strane zaaliti, sad je on ve silom okolnosti odvuen u
pravcu koji je u suprotnosti s njegovim ubeenjem. Izgubio je svaku nadu da emo moi
saraivati, naroito otkako je uo jednu Andraijevu izjavu u pitanju eleznice (nije rekao
u emu se sastojala ta izjava), vidi budunost u mranim bojama i ne oekuje nita dobro.
Ja sam na sve to malo odgovarao, ali sam mu u prilinoj meri dao na znanje da su oni
krivi.
Bio sam i kod Ristia, s njim, meutim, nisam govorio o politici. Dobio sam notu
srpske vlade u stvari optinskog poreza. Dopisau samo toliko da u posle svog povratka
staviti svoje primedbe i jednostavno je poslati Andraiju.

23. januar
Polazim iz Beograda i po podne stiem u Bazja.

24. januar
Ujutro stiem u Petu i odmah odlazim Vilmi. Od Teodorovia dobijam dugako
pismo u kome pie da je on u smislu raspisa Ministarstva kupio za 2500 # zemljite do
crkve za biskupiju. Sad Andrai pie da oni to nisu tako mislili, da je iznos velik i da zbog
toga kupovinu treba ponititi. Onih 1000 # koje je Ministarstvo poslalo neka ostane za
sline svrhe, ali e 1500 # koji nedostaju poslati samo pod uslovom da se zemljite isplati,
a zatim da se proda i 1500 # da se vrate Ministarstvu. Teodoroviu se ini da Andrai nije
s njim zadovoljan, pa me moli da govorim o tome s Andraijem, dalje da organizujem
skupljanje priloga u Peti da bismo prikupili tih 1500 # tako da ipak kupimo zemljite.
Uvee se sastajem s Andraijem. Kaem mu da je u Srbiji veliko nezadovoljstvo i da nije
nemogue da izbiju neki neredi, kao i da je vlada potpuno pod uticajem Rusije. Andrai ne
veruje da bi Rusija hukala Slovene protiv Austrije. to se tie stvari bugarske crkve deli u
potpunosti moje gledite i ve je dao instrukcije Ludolfu da podrava egzarhat. U pogledu
eleznice Andrai prihvata uslov koji postavlja Blaznavac. Govorim mu i o
Teodorovievoj stvari. Andrai kae da je kriv zapravo Hofman, koji je za vreme njegove
odsutnosti i bez njegovog znanja dao Teodoroviu takva uputstva koje je ovaj mogao da
protumai i tako da e od vlade Vlade dobiti celokupni iznos kupovne cene, a to nije bio
Andraijev cilj, jer on vie voli da dri bosanske svetenike u ruci potporama koje se daju
svake godine, a mogu se uvek povui, nego da im jedanput za uvek da vee iznose. Molim
ga da mi dozvoli da organizujem skupljanje priloga. Na ovo odgovara da ako ve hou da
skupljam priloge neka to radije inim za Bugare. Tada je neko naiao i nismo mogli da
nastavimo razgovor.
 512

30. januar
Govorim sa Slavijem koji obeava da e i ubudue davati subvencije za Vidovdan i
za dr Rozena.

31. januar
Govorio sam s Lacijem Majtenjijem o srpskom pitanju u Maarskoj i iznosim svoje
gledite da se Srbi mogu uiniti bezopasnima samo ako se s njima najstroije postupa, rasa
koja propada nee se moi odupreti ugnjetavanju. Samo to ovakav postupak treba da
bude stalan i dosledan. Dalje smatram za potrebno da se du Dunava nasele Maari radi
odvajanja naih Srba od onih s druge strane i da tako ove prve pritisnemo i odozgo i
odozdo stranim elementom. Majtenji me moli da napiem o ovome memorandum Slaviju.
Uvee putujem u Be.

1. februar
Ujutro stiem u Be i odmah poseujem dr Bajgla. U Ministarstvu inostranih
poslova ve me eka zagrebaki svetenik Borota koga je Teodorovi poslao da skuplja
priloge. Od Hajnalda372 i od nadbiskupa ve je dobio nekoliko stotina forinti. Rekao sam
mu da me saeka u Peti. Govorim s Orcijem i Hofmanom o ovom sluaju u Bosni.
Hofman baca krivicu na Andraija to je odneo sva akta sa sobom u selo i tako je on,
Hofman, morao da pie Teodoroviu po sopstvenom nahoenju. Molim ga da izdejstvuje
da Andrai dozvoli skupljanje priloga. U isto vreme molim za poveanje svojih tajnih
trokova, obeava 500 #.

2. februar
Anger pie da je maarsko Ministarstvo zabranilo velikim putnikim brodovima da
pristaju u Beogradu. Ova zabrana je posledica vreanja naih carinskih inovnika.
Prestanak brodskog saobraaja veoma se neprijatno odraava u Beogradu.

3. februar
Imao sam audijenciju kod cara da bih zahvalio na dobijenom ordenu sv. Stefana.
Njegovo Velianstvo bilo je veoma milostivo i uputilo mi vie pitanja. Pomenuo je da e
Milan moda doi u Be. Rekao sam mu da sam i ja o tome obaveten ali se, izgleda,
Milan boji da nee biti dobro primljen. Car je odgovorio da on od politikih odnosa ne
pravi lino pitanje i Milan moe raunati na srdaan prijem.
Govorim jo kratko s Andraijem. Dozvoljava da priredim skupljanje priloga za
bosansku biskupiju. Nagovetavam373 mu ideju da mi poveri inspekciju svih slovenskih
pokrajina u Turskoj. Kae da mu napiem neto o tome. Uvee s dr Bajglom putujem u
Petu.
 513

6. februar
Govorim s Hajnaldom o zgradi biskupije u Bosni i on veoma svesrdno prihvata
stvar. Govorim i s nadbiskupom, on takoe obeava jo neto. Kasnije govorim i s
Albertom Aponjijem da nastoji da prikupi neto od velike katolike gospode u krugu
svojih poznanika. Obeava da e pokuati.

8. februar
Ruam kod Slavija, gde susreem biskupa Lipovnickog, koji takoe obeava neto
za zgradu Biskupije u Bosni.

9. februar
Hajnald alje 100 #.

10. februar
Lipovnicki daje 500 forinti.

11 12. februar
Nita vredno panje.

13. februar
Po podne polazim iz Pete.

14. februar
Pred vee stiem u Beograd.

15. februar
Telegrafiem Teodoroviu da imam kod sebe 200 forinti za njega, neka me obavesti
da li da ih odmah poaljem.

16. februar
Dr Rozen javlja: a) Vojniki predvodnik zavere, o kojoj je ve govorio, jeste Velimir
Stefanovi, artiljerijski major u Kragujevcu, koji je davnanji lini neprijatelj Blaznavca i
Ristia. b) Slubeni list i Jedinstvo dobili su nareenje da ne piu protiv Austrije. c)
Konzulu Rozenu je iz Berlina postavljeno pitanje da li je Srbija u stanju da predstavlja
centar srpstva. (Ovo zbog okolnosti da je nemaki konzul u Bosni javio da je tamo u toku
snana agitacija na verskoj osnovi i da u njoj uestvuje i Srbija.) Rozen je odgovorio da
Srbija nije sposobna ni za ta i uopte je dao veoma nepovoljnu sliku ovdanjeg stanja.
 514

17. februar
Odlazim Blaznavcu i saoptavam mu Andraijevu odluku u stvari eleznice, koju
sam ve i slubeno dobio. Blaznavac je izrazio svoju radost povodom ove vesti i obeao
da e mi uskoro slubeno pisati o ovome. Tom prilikom sam rekao da sam s radou
utvrdio da je njegova informacija bila pogrena. Na to je on priznao da je informacija
potekla od Novikova, koji je sasvim okolino navodio Andraijeve rei. To nam je pruilo
priliku da i dalje politiziramo. Jo uvek peva staru pesmu da smo ga mi prisilili (naravno
osloboenjem Karaorevia) da putuje u Livadiju. Ja sam mu, pak, na osnovu toga rekao
nekoliko gorkih istina. Pitao sam ga da li su pridobili staro-rusku stranku svojom ruskom
politikom. Nisu! A Omladinu, iako su njoj za ljubav i kod nas poneto agitovali? Nisu! A
narod u unutranjosti, koji prikazuju toliko naklonjenim Rusima? Ne! Na sve to mogao je
veoma malo da odgovori, priznao je da je narod nezadovoljan, ali on to pripisuje slaboj
ovogodinjoj letini. Odlazim Ristiu. Saoptavam mu da veliki brodovi nee vie pristajati
u Beogradu. Pita me za razlog ove mere. Odgovaram da ne znam, ali odmah poinjem da
govorim o sluaju carinskih inovnika, napominjui da ove dve stvari nisu u uzajamnoj
vezi, to on, naravno, prima s osmehom. U pogledu potonje stvari odgovara da je verovao
da to jo nije ureeno i da moemo nastaviti s teretnim saobraajem, on e i pisati radi
toga. Izjavljuje i moli da to napiem svojoj vladi, da obustavljanje plovidbe oni ne ele, ne
zbog toga to e njihova trgovina trpeti tetu, jer je ova teta beznaajna, nego to e
izazvati zlu krv i spreavati nae sporazumevanje, a moglo bi navesti i druge predstavnike
da misle da meu nama vlada zategnutost. Oni e rado udaljiti odnosnog policijskog
inovnika, iako nisu uvereni u njegovu krivicu, ako mi ponovo uspostavimo plovidbu. Na
ovo primeujem da teko da emo se moi zadovoljiti obinim udaljenjem, uvreda je
uinjena javno, pa je stoga potrebno i javno zadovoljenje, inae bi javnost mogla
poverovati da je on jo i unapreen. to se tie onoga to je rekao o trgovini nemam ta da
primetim, ali odnosno napomene da e to izazvati zlu krv mogu da kaem samo to da je
usled pisanja ovdanjih listova i govora nekih inovnika na javnom mestu (ciljao sam na
Vladimira Jovanovia, koji je u italitu rekao da treba vaditi noeve i krenuti protiv
Austrije) raspoloenje postalo toliko neprijateljsko da moe samo da opada a ne da raste.
Risti je poeo da se pravda iako sam ja odmah upao primetivi da se ne alim ve samo
konstatujem injenice da Jovanovi nije njihov inovnik i da je njima isto toliko
neprijatelj kao i nama, a im su uli vest o njegovom govoru u italitu odmah su se
raspitali i makar da se vest pokazala neistinitom izdali su naredbu da se tamo vie ne
smeju drati politiki govori. Kao neobinu epizodu pominjem ovo: Risti je rekao da su
saznali da sam i ja uestvovao u Budimu na onom Ministarskom savetu na kome je
odlueno da se zabrani pristajanje brodova u Beogradu. Odgovorio sam da sam stvarno
prisustvovao, dodue ne Ministarskom savetu, ve nekom velikom ruku kod predsednika
vlade, inae se vara ako misli da se tako beznaajna i nevana stvar reava na
Ministarskom savetu, najvie ako bi o tome reavao nekakav odeljenjski savetnik.
 515

Pomenuo je da bi usled toga moda moglo doi do obrazovanja nekog srpskog ili
inostranog parobrodarskog drutva, na ta sam samo slegnuo ramenima. Pomenuo sam
jo nekoliko pravnih sluajeva zbog kojih smo u konfliktu s vladom i nastojao sam da
pokaem kako od pre izvesnog vremena hoe samo da nas ljute, ali da u tome nee uspeti.

19. februar
Dr Rozen javlja: a) uo je od Avramovia da je Rusija sa Srbijom sklopila sporazum
po kome bi Srbija, ako bi sultan pokuao da sprovede u ivot promenjeni redosled
nasleivanja prestola, na prvi mig Rusije prela sa 45.000 ljudi preko Drine u Bosnu. U
isto vreme Crna Gora bi s 12.000 ljudi prodrla u Hercegovinu. b) Iz Carigrada su stigle
vesti da sultan hoe da ubije svoje muke roake, po sporednoj grani, i ovi su se ve
obratili inostranim silama za zatitu. c) Mitropolit je odgovorio patrijarhu, drei u svom
odgovoru stranu Bugarima. d) Avramovi je ispriao dr Rozenu jedan deo mog razgovora
s Ristiem. Risti se alio da sam jako hladan i rezervisan, ali stvar s brodovima kao i moj
razgovor s njim nainili su, izgleda, veliki utisak. Zabrana dranja politikih govora nije
upuena italitu ranije, kako je Risti rekao, nego tek jue, posle naeg vienja.
Meutim, u vezi sa predmetom eleznice veoma su zadovoljni. e) Kneevo putovanje u
Be postalo je neizvesno usled ruskog uticaja.
Saoptenja dr Rozena odmah sam pismeno javio Andraiju i Ludolfu. Dobio sam
notu srpske vlade, u kojoj trae elezniku vezu. Stvar sa eleznicom ispriao sam ostalim
kolegama. Rozen je ve znao od Cereteleva kome je to, znai, rekao ve Risti ili
Blaznavac.

21. februar
Dr Rozen javlja: a) Govori se da Blaznavac pregovara s Marinoviem da ovaj
preuzme Ministarstvo inostranih dela. Risti bi bio predsednik Senata. b) Poveravam
Rozenu da napie u Vidovdanu lanak u kome napada nau vladu i mene. 374 Napisao
sam izvetaj u stvari eleznice i poslao Andraiju Ristievu notu.

26. februar
Ceretelev se raspituje kod mene o stvari eleznice i udi to je Andrai povoljno
raspoloen u pogledu srpske pruge, poto je njemu (Ceretelevu) Novikov pisao o jednoj
Andraijevoj izjavi u kojoj, izgleda, dokazuje da se konano odrekao srpske pruge.

27. februar
Napisao sam Andraiju ta mi je Ceretelev saoptio i ta sam o tome uo od
Blaznavca, kao dokaz da je ruska diplomatija u tesnoj vezi sa srpskom vladom. Dr
Rozen javlja da su sa Marinoviem zaista pregovarali, ali on hoe da prihvati poloaj
samo zajedno s Garaaninom.
 516

28. februar
Joanini je rekao da je saznao od talijanskog konzula u Sarajevu Perea da mi troimo
250.000 forinti na pomaganje katolika u Bosni. To sam, naravno, porekao. Dalje mi je
saoptio da je njegova vlada odgovorila na molbu srpske vlade u pogledu optinskog
poreza, i to u smislu da e uiniti isto to uine Austrija i Nemaka, inae sa svoje strane
ona je voljna to da prihvati.

4. mart
Doao je Blaznavac da se raspita da li je ve stigao odgovor u pitanju eleznice. Ovo
je, meutim, bio samo izgovor, glavno je ponovno pristajanje brodova u Beogradu.
Pokuava na sve naine da me nagovori da to izdejstvujem i stavlja mi u izgled da emo
moi urediti moje sadanje tekoe (carinski inovnici, Jevreji). Govorio sam s njim u
prilino odbijajuem tonu.

6. mart
Doao je Risti i, veoma pomirljivo raspoloen, pokuavao da me nagovori da to
pre reimo nae gore pomenute tekoe, obeavajui da e u stvari carinskih inovnika
ukloniti srpske policijske inovnike i uputiti cirkularno pismo srpskim inovnicima da se
utivo i predusretljivo ophode sa naima. U vezi sa sluajem Jevrejina (kome su vlasti u
Poarevcu zatvorile radnju) rekao je da oni ne osporavaju pravo austrijskim Jevrejima da
otvaraju radnje u Srbiji i da ovu stvar smatram ureenom. U pogledu [neitko] ... (steajna
stvar) molio me da ne traim od njega neto za ta nijedan srpski ministar do sada nije dao
odobrenje, a inae je voljan da uini sve to je mogue. Ja sam odgovorio da sam uvek
eleo mirno reavanje stvari i rado u u ovome pomoi, ali moram da postupim u smislu
dobijenih instrukcija, naroito u stvari carinskih inovnika.

7. mart
Dolazi Joanini i pita ta sam svrio jue s Ristiem, ve zna da je ovaj bio kod mene.
Ispriao sam mu na razgovor, dodavi da im ja ne verujem. Joanini se ve izvesno vreme
svaki dan sastaje s Tomiem i mnogo odlazi ministrima i od tada i brani srpsku vladu
koliko je to mogue. Zbog toga ja irim o njemu vesti da je dobio novac od srpske vlade.
Dr Rozen javlja: U prolu nedelju uvee stigao je u Zemun jedan ruski agent, i u
ponedeljak uvee preao u Beograd. On je lan bekog udruenja Osnova i poslao ga je
Rajevski sa 20.000 rubalja Ceretelevu. Od ovog iznosa Ceretelev je predao 10.000 rubalja
Vladimiru Jovanoviu, uglavnom za agitaciju u Novom Sadu, ali i protiv srpske vlade.
List Budunost dri ruski konzul i ovaj list radi potpuno protiv vlade, tako da je poslednji
broj dozvoljen tek posle mnogih brisanja.375
 517

8. mart
Od nadbiskupa Hajnalda dobijam opet 800 forinti za Biskupiju u Bosni i ovaj novac
aljem Teodoroviu.

9. mart
Saoptio sam svom kolegi Rozenu akta koja se odnose na sluaj carinskih inovnika.
Kae da je ve i on uo da Joanini dobija novac od srpske vlade, zna ak i to da dobija
napoleone. (Sigurno mu je to rekao dr Rozen.)

10. mart
Dr Rozen javlja: a) Pouzdano je doznao na kom mestu hoe da prokrijumare barut u
Bosnu i Staru Srbiju. (Mlinar mi je, naime, bio javio da nameravaju da to uine i ja sam
poverio dr Rozenu da se o tome poblie raspita.) Ta mesta su: Raa, Ljubovija, Raka,
Supovac. Krijumarenje nameravaju da vre u sasvim malim koliinama, ispod odela, i
nadaju se da e do meseca maja sva koliina od 1012.000 oka biti na mestu opredeljenja.
b) Govorio je s konzulom Rozenom, koji mu je saoptio da mu je srpska vlada postavila
pitanje da li je Bizmark zadovoljan sa srpskom politikom i da li bi bio voljan da odri stav
neintervencije u sluaju kada bi oni (Srbija) zapoeli neto u Bosni. Bizmark je na to
odgovorio da poto je politika srpske vlade do sada bila miroljubiva, a i sada izgleda
takva, on je njome zadovoljan, neintervencija, meutim, zavisi od aktuelnih okolnosti pa
tako o tome sada ne moe da se izjasni. Rozen je zatim govorio o Austriji, kako ona nije
pouzdana drava i zato je Nemaka i ne moe u potpunosti pomagati. Dalje, da on ima
dodue da brani jednu slinu stvar sa mnom, naime stvar Jevreja ali inae se u mnogome
ne slae sa mnom, on me samo saslua ali je prema meni vrlo rezervisan.
U vezi s barutom telegrafiem odmah Ludolfu i Teodoroviu. Dolazi mi kolega
Rozen i kae da Porta pouruje danak, i to veoma energino, Blaznavac se ve alio
Longvortu zbog toga, rekavi da nemaju novca i da ne mogu da plate. Pre toga su se ve
jednom pravdali time da u turskim pokrajinama vlada velika nesigurnost pa bi novac
mogao biti ukraden. Rozen je uopte jako napao Srbe, a isto tako i Joaninija, tako da
nikako ne mogu dovesti u sklad njegovo dranje i ono to govori, s njegovom izjavom o
meni pred dr Rozenom. Piem izvetaj Andraiju i Ludolfu o danku i preporuujem da
Porta ostane pri svom odlunom zahtevu. Pominjem jo i stvar s barutom. 376

11. mart
uo sam da e knez Milan ovih dana uiniti izlet u abac i na Drinu, navodno zbog
lova. Poverio sam dr Rozenu da se o tome raspita.

13. mart
Dr Rozen mi pie da knez ide 17. ovog meseca u lov u planinu Cer, u pratnji 42 lica,
 518

koji polaze u subotu. Danas u 1 as izdata je naredba oficirima da se spreme za velike

vojne manevre u unutranjosti zemlje.

14. mart
Ivanovika javlja da joj je Tomi, koji je danas otputovao, pokazao pisma iz
Dalmacije u kojima mu nude slubu u guvernerskoj upravi. Telegrafisao je Danilu, koji je
odgovorio da e biti postavljen za sekretara. Tomi je ovaj telegram pokazao Ristiu, i on
mu je obeao da e ga, ako ostane u Srbiji, postaviti na poloaj na kome je bio Jaki.
Mlinar javlja da e se Tomi sutra u Pragerhofu sastati s Mrazoviem i Danilom, ili
Antorietom, a zatim putovati s njima do Zidanog Mosta 377 radi dogovora o vanim
stvarima. Napisao sam o ovom Andraiju telegram, koji u sutra poslati. Risti je
ponovo bio kod mene i govorio o tri poznate stvari, na izgled u veoma pomirljivom duhu,
ali mi ipak nije hteo u potpunosti dati ono to sam traio. Na to sam rekao da u sluaj
carinskih inovnika izneti pred svoju vladu.

15. mart
Mlinar javlja da barut nameravaju da prenesu kod Javorka, odakle e ga dalje u
Bosnu otpremiti sarajevski trgovci Nikola Popovi i Talirevi. Piem o tome Teodoroviu.
Dr Rozen javlja: a) Knez e otputovati na 12 dana u planinu Cer. b) Manevri bi trebalo
da traju 6 meseci, ali ni oficiri ne veruju da e se odrati i misle da se demonstracije radi
eli samo upoznati inostranstvo s ovom namerom. c) Ministarstvo inostranih dela je ovih
dana razmenilo mnogo ifrovanih telegrama s Hristiem, preko Cereteleva poslalo je i vie
paketa u Carigrad. d) Vlada vodi veoma prijateljsku prepisku s egzarhom, a ovih dana mu
je ovdanji mitropolit poslao svoju sliku.

17. mart
Jutros je otputovao knez Milan. U njegovoj pratnji ne nalazi se nijedan od ministara.
Dr Rozen javlja: a) Plan za put kneza Milana do Drine sastavio je Ignjatijev i predloio
ga srpskoj vladi kao demonstraciju protiv danka. Namera je bila da se tamo koncentrie
vie bataljona narodne vojske, koji bi pred knezom izjavili da narod ne moe da plaa
danak. Meutim, poslednjih dana Ignjatijev je uinio sve da vladu odvrati od ove
demonstracije i svojim energinim notama u tome je i uspeo, iako je srpskoj vladi ve bila
omilela ova ideja. Sada e, dakle, ovo putovanje biti obian lovaki izlet. (Plan Ignjatijeva
je jasan: Nagovorio je srpsku vladu da uplai Portu ovom demonstracijom a zatim, da bi
dokazao Porti koliko joj je prijatelj i kakav uticaj ima u Srbiji, istu spreio. b) Tomia su
poslali u Dalmaciju da bi tamo organizovao demonstracije protiv dalmatinskih poslanika
koji su glasali za izbornu reformu. c) Ovdanji inenjer Velimirovi je lan Internacionale,
dobija redovnu subvenciju od komiteta u enevi i pridobio je za svoje ideje mnoge meu
ovdanjim velikokolcima. d) Budet za iduu godinu bie deficitaran.
 519

18. mart
Piem Andraiju i Ludolfu izvetaj o kneevom putovanju i nameravanoj
demonstraciji.378

19. mart
Dr Rozen javlja da je knez Milan pre nego to je otputovao dobio od Garaanina
dugako pismo, u kome ovaj nastoji da dokae da nikada nije bio neprijatelj Obrenovia, a
zatim upozorava kneza da bude oprezan u pitanju danka, jer to nije pitanje koje se tie
samo Porte i Srbije ve u veoj meri odnosa Porte i Evrope, i kada bi Srbija uskratila
danak, Evropa bi je naterala da ga isplati.

23. mart
Kreem iz Beograda i po podne stiem u Bajza, odakle uvee produujem za Petu.

24. mart
Stiemo ujutro za Petu. Odluujemo da venanje bude 2. aprila.

26. mart
Govorio sam s Kerkapoljijem u stvari pristajanja brodova. On u tome ne poputa i ne
prihvata manje od onoga to sam ja traio, naime suspendovanje i udaljenje iz slube
dotinog srpskog inovnika i cirkularno pismo vlade.

2. april
Danas po podne u 2 sata venao sam se u upnoj crkvi s Vilmom Betlen. Svedoci su
bili grof Gustav Teleki i grof Karolj Betlen. Iz upne crkve otili smo i u protestantsku
crkvu, veerali smo kod Vilmine porodice.

3. april
Napisao sam testament, kojim odreujem da ukoliko se iz mog braka rode deca ona
imaju zakonsko pravo naslea, uz odranje prava udovikog uivanja. Svakoj od mojih
sestara ostavljam po 50.000 forinti, tako da su im moji zakonski naslednici duni plaati
kamate od 6% na ove iznose, a glavnicu moje sestre mogu dobiti samo uz otkaz na 3
godine. Ako bi brak ostao bez dece delim svoju imovinu na 3 jednaka dela izmeu svoje
udovice i svoje dve sestre. U oba sluaja mojoj majci pripada po 6000 forinti godinje do
dana njene smrti. Testament sam napisao lino u dva primerka i potpisao. Svedoci su bili
Miklo Blakovi, Erne Blakovi, Laslo Seenj mlai, grof andor Betlen i Gustav ene.
Po podne sam s Vilmom otputovao preko Bazjaa u Beograd.
 520

4. april
Stiemo pred vee u Beograd.

5. april
Rano ujutro javljaju mi da je Blaznavac noas umro od angine. Odlazim nekolicini
svojih kolega da se raspitam ta da uradimo. Odluujemo da svakako odemo na sahranu.
Blaznaveva smrt je vaan dogaaj po sudbini Srbije, stoga sam odmah javio o njoj
telegrafski u Be i Carigrad. Njegov e naslednik besumnje biti Risti. Dr Rozen javlja
da je Blaznavac kratko vreme pre svoje smrti uverio matorog Longvorta da Austrija eli
da zauzme Bosnu i dao mu, ili pokazao, i neke tobonje dokaze o naim intrigama u
Bosni. Longvort je, naravno, sve ovo poverovao i podneo u tom smislu izvetaje, a i
Hristi je dobio nalog da u tom smislu obavesti Portu. Cilj koji ovom intrigom hoe da
postignu je jasan: pobuditi nepoverenje prema Austriji kako kod Engleske tako i kod
Turske, pa je stari i ve sasvim podetinjeli Longvort dopustio da ga za ovo iskoriste.

6. april
Knez Milan je jako utuen zbog Blaznaveve smrti. Lekara Maina, koji je u isto
vreme bio i njegov lekar i lekar ruskog Konzulata, odmah je otpustio.
Po podne sam otiao na Blaznavevu sahranu. Posle osveenja, telo je preneto u
Rakovicu. Mlinar javlja da e knez Milan otputovati u Petrograd u vreme kada i
nemaki car bude tamo, da bi od njega za izvesne eventualnosti zamolio obezbeenje
neutralnosti.

7. april
Poseujem sa enom svoje kolege. Joanini kae da Tomi eli da se vrati i da e se
zaposliti kod jednog dalmatinskog lista, koji treba da brani politiku petorice dalmatinskih
lanova Rajhsrata. Dr Rozen javlja: a) Kolega Rozen je dobio telegram od Bizmarka, u
kome se ovaj s velikim potovanjem izjanjava o govoru austrijskog cara prilikom
otvaranja zasedanja Delegacija i istie prijateljstvo koje postoji izmeu Austrije i
Nemake. b) Govori se o tome da knez Milan treba da otputuje u Carigrad da od Porte
dobije Mali Zvornik. Milan se jo ustee. Ukoliko bi putovao, prethodno e biti isplaen
danak. c) Visoki oficiri su se sastali i utanaili da nee trpeti Alimpia i Markovia za
ministra vojnog, ve radije bilo koga drugoga, a najvie bi voleli Zaha. abarac je govorio
knezu i protiv Ristia, a knez je odgovorio da ga ni on ne voli. d) Risti bi hteo da u vladu
uvede nekoliko lanova iz Omladine. Vie lanova Ministarstva unutranjih dela sprema
se da podnese ostavku ako bi Omladina prevagnula.

8. april
Dr Rozen javlja da se na sve strane pletu velike intrige. Risti ini sve da ostane na
 521

poloaju. Garaanin je pozvao Stevu i on je danas doao, itd. Piem izvetaj o

Blaznavevoj smrti i o neizvesnoj situaciji.379

9. april
Andrai alje jednu svoju notu upuenu Ludolfu, u kojoj saoptava da mu je
Novikov pomenuo plan kneza Milana da putuje u Be i Carigrad, i da bi ovo drugo
putovanje moglo biti ostvareno samo ako bi Porta uinila neki ustupak, bilo da prepusti
Mali Zvornik, bilo da odobri elezniku vezu, bilo da ne trai danak. Andrai je na ovo
pisao Ludolfu da mi ni najmanje ne elimo da Milan doe u Be, jer smo u takvim
odnosima sa Srbijom da njegov dolazak ovamo ne bi mogao nita da koristi, a to se tie
Carigrada, Porta e oceniti da li jedno obino Milanovo putovanje vredi toliko da bi Srbiji
uinila ustupke. Uostalom, poto je ceo put, kako izgleda, sugerisan pod ruskim uticajem,
nama nije u interesu da pomognemo ostvarenje ovog plana, naprotiv. Meutim, Ludolf
treba da postupa tako da Rusi ne primete da smo mi protiv ovog plana.
Dr Rozen javlja da je knez telegrafisao Cukiu da doe u Beograd, ali je zatim izdao
suprotnu naredbu i najzad poverio Ristiu da obrazuje novi kabinet. Tu je sigurno delovao
ruski uticaj.

10. april
Dr Rozen je po podne javio da je Marinovi dugo bio kod kneza i da mu je povereno
da sastavi kabinet. Po ovoj kombinaciji Marinovi bi bio predsednik vlade i ministar
inostranih dela, Cuki ministar finansija, Ceni ministar pravosua, Filip Hristi ministar
prosvete, Zah ministar vojni i Risti ministar unutranjih dela. Dr Rozen tvrdi da je ovo
sasvim sigurno i samo se ne zna da li e oni koji nisu prisutni prihvatiti ovu kombinaciju.

11. april
Ivanovika kae da je jutros i ona ula za gornju kombinaciju u sastavu vlade, ali su
je u podne ve demantovali. Po podne dr Rozen javlja da se ta kombinacija opet raspala
jer Marinovi nije hteo da primi Ristia u vladu. Sada ve zavisi od kneza koga e
izabrati. U gradu vlada velika potitenost. Jutros sam s Vilmom otiao u protestantsku
crkvu, gde se Vilma i priestila. Na ovaj nain pridobiemo i protestante.

13. april
Idemo da posetimo Marinovieve. Marinovi pria o krizi vlade i tom prilikom kae
da je govorio s knezom koji je izjavio da nema poverenja u Ristia. Pominje da je, dodue,
otpala kombinacija da on (Marinovi) postane predsednik vlade, sada to ne bi ni voleo,
neka samo Risti sredi ono to je do sada pokvario, kako u unutranjim tako i u spoljnim
odnosima. Uopte se o Ristiu izraava veoma jakim, ak prezrivim izrazima, tvrdei da
e Ristieva vladavina i onako biti samo privremena, on sam treba da se ispuca, a to e biti
 522

utoliko pre i utoliko sigurnije ukoliko due bude ostao na vlasti. Hvali kneevu uviavnost
i njegove sposobnosti, samo mu je ao to prema nekima, naroito prema Ristiu jo ima
iluzija. Nada se, meutim, da e stvari sada ipak krenuti na bolje, ve i zbog toga to on
(Marinovi) moe slobodnije da govori s knezom.

14. april
Dr Rozen javlja da je naimenovana nova vlada. Risti je predsednik vlade i ministar
inostranih dela, Alimpi ministar saobraaja, Milojko Lejanin ministar vojni, Stojan
Novakovi ministar prosvete i vere, Tucakovi ministar unutranjih dela, Lazarevi (bivi
ministar unutranjih dela) ministar pravosua, a ministar finansija ostaje Panta Jovanovi.
Knez je pozvao dr Rozena i u Ristievom prisustvu rekao mu da od sada vodi
Jedinstvo, naloio mu je, dalje, da odmah napie u Jedinstvu lanak u kome, govorei o
novoj vladi, neka istakne da osoba koja je na njenom elu (Risti) u potpunosti uvia da
materijalni interesi Srbije zavise od Austrije i zato eli s Austrijom da ivi u prijateljskim
odnosima.380 Sve to javljam telegrafski Andraiju i Ludolfu.

15. april
Dr Rozen mi pokazuje izvod iz gore pomenutog lanka koji treba telegrafski da
dostavi londonskom Korespondenc-birou. Dalje kae da ih je knez pozvao i pred Ristiem
ispitivao o Blaznavcu i o tome ko je uzrok to su sada u ravim odnosima s Austrijom.
Rozen je (navodno) rekao da je Blaznavac priao kako je Risti 17 meseci radio na tome
da se putuje u Livadiju i to je kod austrijske vlade izazvalo zlu krv. Na ovo se Risti
okrenuo knezu i poeo da dokazuje da to ne stoji i da knez najbolje zna da je on (Risti)
najvie nastojao da se poalje neko da pozdravi cara kada je ovaj bio u Banatu i da se
Blaznavac protivio tome. Jednom reju prosto je preko dr Rozena hteo pred knezom da
dokae kako je svemu bio uzrok Blaznavac. (Verujem da je Risti prethodno dobrim
parama pridobio dr Rozena da kae knezu upravo ono to je odgovaralo Ristievim
ciljevima.)

16. april
Piem izvetaj Andraiju o politikoj krizi, Ristievim intrigama i o novoj vladi.381
Risti je danas dva puta slao po mene, ali nijednom nisam bio kod kue. Izgleda da ima
neto hitno da mi kae.

17. april
Risti je pitao da li moe doi danas kod mene i poto sam poruio da moe, doao
je posle 11 sati. Govorili smo o Blaznavevoj smrti, pomenuo je koliko su njih dvojica bili
dobri prijatelji i koliko je drava u njemu izgubila, u vezi s njegovim tehnikim i vojnim
znanjem, ali nije bio dobar politiar, zanosio se iluzijama, bio prema svakome
 523

predusretljiv, a onda je inio suprotno. Jednom reju hteo je da mi stavi do znanja da je

Blaznavac bio uzrok odnosima koji sada meu nama postoje. Zatim je preao na cilj svoje
posete i saoptio mi da je knez Milan uvideo potrebu da bude s nama u dobrim odnosima,
pa je poverio njemu (Ristiu) da za najkrae vreme otputuje u Be kod Andraija i da u
razgovorima s njim nastoji da ostvari meusobni sporazum i prijateljsku saglasnost. 382 U
tom cilju knez e dati Ristiu pismo za Andraija, a ujedno Risti moli i mene da mu dam
pismenu preporuku za Andraija i pita ta je moje miljenje o sadanjem Andraijevom
raspoloenju. Rekao sam da Andrai ve dugo nije razgovarao sa mnom o politici,
meutim, verujem da je nepoverljiv prema srpskoj vladi iz razloga koje sam ve vie puta
imao prilike da nabrojim. Uza sve to verujem da Andrai vie eli da bude u dobrim nego
u loim odnosima sa Srbijom, i da je i spreman da obnovi nekadanje odnose ako srpska
vlada prui dovoljne garantije. Ne mogu da kaem kakve te garantije treba da budu, ali
mislim da toliko smem da tvrdim da Andrai nikada nee traiti neto to bi se protivilo
interesima Srbije ili njenoj nezavisnosti obezbeenoj od strane velikih sila. Risti je
nastojao da me na svaki nain uveri da je on spreman da da svaku moguu garantiju poto
lojalno i iskreno eli nae prijateljstvo, pri emu bi ostao ak i onda kada bi im Rusija
zbog toga zamerila ili srpski narod to uzeo za zlo. Na ovo sam rekao da o srpskom narodu
ne mogu da govorim, meutim, to se tie Rusije mogu da primetim da mi nemamo nita
protiv toga da Srbija bude u najboljim odnosima s Rusijom, poto i mi ivimo u vrlo
dobrom prijateljstvu s Rusijom. Zatim sam mu obeao da u mu sutra doneti preporuku.
Risti namerava da prekosutra otputuje, pa me moli da o tome obavestim Andraija. Na
kraju mi je saoptio da bi knez Milan, ako bi mogao dobiti neku konverziju, otiao u
Carigrad a posle toga bezuslovno i u Be. Potonje, naravno, ne bi uinio ako ne bi mogao
da ode sultanu. O celoj stvari, kao i o naem razgovoru sastavio sam telegram Andraiju,
ali poto je prilino dugaak zavrio sam ga tek kasno uvee i tek u ga sutra moi
poslati.383

18. april
Napisao sam preporuku za Ristia, oprezno, jer sam je zatim njemu odneo i proitao.
I ovom je prilikom izjavio da se neemo pokajati ako budemo imali poverenja u njega, jer
e lojalno ostati na prijatelj. Ispriao sam svom kolegi Rozenu razgovor s Ristiem i
njegov plan da putuje u Be. U toku razgovora Rozen je rekao da e baron Kendele
(nemaki poslanik u Carigradu) biti opozvan, verovatno zato to je vrlo odluno istupio
protiv Rusije. To je, dodue, Bizmarkova politika, ali je car Vilhelm iz panje prema svom
bratu caru Aleksandru u ovakvim linim pitanjima obino popustljiv.

19. april
Risti je jutros otputovao sa svojim urakom Radivojem Milojkoviem. To sam
telegrafski javio Andraiju. Engelhart kae da je Risti ve prole godine nameravao da
 524

putuje u Be da sredi odnose. Kasnije dIstrija pokazuje nekoliko Engelhartovih

izvetaja koji se na ovo odnose, iz njih se vidi i to da je on (Engelhart) uvek i radio u tom
pravcu.

20. april
Engelhartovima je umrlo dete i danas su otputovali na neodreeno vreme.

21. april
Dolazi Dosko i govori o Ristievom putovanju. Kae da se pronose vesti da e Risti
u isto vreme traiti i to da budem uklonjen odavde, poto pod starim utiscima ne bih se
odnosio s poverenjem prema njemu. Joanini kae da je rasprostranjena vest da Risti ide
i u Berlin da trai pomo Nemake, a njegov urak e preko Trsta otputovati u Petrograd.

22. april
Dr Rozen javlja da je Tomi postao urednik novoosnovanog lista Zemljak za
odbranu politike petorice dalmatinskih lanova Rajherata i da je pisao Ristiu da se vie
nee vratiti, a ujedno izjavio da njegova (Ristieva) politika mora ostati jalova jer nema
sutine. Risti se veoma ljutio zbog toga jo pre svog odlaska.

24. april
DIstria kae da se Marinovi pred njim jako nepovoljno izrazio o Ristiu, rekavi da
je ovaj vie puta dolazio k njemu i traio njegovo miljenje o odnosima s Austrijom.
Marinovi mu je govorio da se bezuslovno treba pomiriti s Austrijom i da Srbija treba da
uini prvi korak, jer je malena i Austrija joj je potrebna, pa je predlagao Ristiu da poalje
nekoga u Be da pregovara. Na ovo je Risti odgovorio da je to nemogue, jer bi bilo vrlo
upadljivo. Marinovi mu je posle preporuio da pie Andraiju. Risti na to nije nita
rekao i otputovao je u Be a da to nije saoptio Marinoviu.

25. april
Jedinstvo je objavilo jedan telegram iz Bea, po kome je car 23. tekueg meseca
primio Ristia u posebnu audijenciju.

26. april
Dosko kae da su, prema onome to Ipsilanti pie, Ristia primili u Beu s radou i
da izgleda da e njegova misija uspeti. Dalje kae da je pre nekoliko dana knez poslao po
Marinovia i pozvao ga da ue u vladu, na ta je Marinovi odgovorio da je to sada
nemogue, ali da e uvek biti spreman da poslui knezu svojim savetima.

27. april
 525

Dr Rozen javlja da je Marinovi bio kod kneza, dodue ne zna zbog ega, ali iz
nekih izjava primeuje da je Marinovi nezadovoljan Ristiem i zbog toga nasluuje da
Rusi koriste Marinovia kod kneza da radi protiv Ristia, pa ima mesta bojazni da Risti
kad se vrati vie nee biti ministar. Risti do sada nije jo nikome nita pisao.

29. april
Dr Rozen javlja: a) da je o Marinovievom razgovoru s knezom doznao samo toliko
da se Marinovi s negodovanjem izjasnio o Ristievom putu, kao o neemu to je
inkompatibilno s dostojanstvom zemlje. Dalje je rekao da ukoliko Austrija eli samo da
Srbija ne agituje meu preanskim Srbima, to se slobodno moe obeati a i odrati, jer
Srbija od toga nema nikakve koristi, a ako Austrija zatrai i elezniku vezu preko Dunava
i to treba to pre dati. Ali osim toga ne bi trebalo nita ni obeati ni moliti, ak ni Mali
Zvornik, jer ako bi Austrija potpomogla ovu stvar Srbija bi otprilike postala zavisna od
Austrije. b) Gavrilovi je rekao dr Rozenu da e Risti posle svog povratka uzeti due
odsustvo i posetiti i ostale dvorove u Evropi. c) Kolega Rozen je izjavio pred dr Rozenom
da ako Risti ode u Berlin on e bezuslovno napisati koliko je to nepouzdan karakter i
preporuiti da s njim ne stupaju u pregovore. d) Od Ristia je stigla vest da ga je Andrai
vanredno srdano primio.

30. april
Flat, veliki upan u Novom Sadu javio je da se Mileti, navodno, sprema da putuje u
Srbiju i pita da li je bio u Beogradu.

1. maj
Raspitao sam se o Miletiu i doznao da ovde ima jednog brata koji je jako bolestan,
koga je Miletika ve i posetila i do kojeg se i Mileti sprema da doe, ali do sada jo nije
bio ovde. Napisao sam to Flatu.
2. maj
Danas po podne Risti se vratio iz Bea. Posetio me na nekoliko asova grof Abri
irki, koji jo veeras odlazi iz Beograda. Pria da je na brodu kojim je doputovao video
Ristia. U Novom Sadu na brod se popeo i Mileti, ali ne zna sigurno da li je doao ovamo
ili se ponovo iskrcao u Novom Sadu.
Dobio sam pismo od Bele Orcija, u kome pie da u o Ristievoj delatnosti u Beu
dobiti izvetaj kasnije, sad saoptava samo svoj utisak da Risti uprkos svojim
prijateljskim osmesima na nemogu nain384 nosi masku, koju je sigurno navukao na savet
Rusa, da bi pomou nas postigao ono to sam ne moe da postigne. Dalje saoptava da se
Risti, kada je poslednji put bio kod njega, alio na beke novinare koji su ga najpre
uznemiravali svojim posetama, a zatim pisali stvari koje on nije rekao. Tako je, na primer,
Tagblat pisao da se on kod Andraija i kod cara alio na mene, to nije istina, jer sam uvek
 526

bio predusretljiv385 prema vladaru i vladi, naroito u poetku, a ako nai odnosi u
poslednje vreme nisu bili tako dobri to pripisuje samo okolnostima, a za poboljanje tih
odnosa sa svoje strane sve e uiniti. Ovo govori samo zato to ne bi eleo da poverujem
ako sam moda proitao Tagblat, da se on alio na mene. Orci mu je odgovorio da
Ministarstvo inostranih poslova ne daje mnogo na beke novine, jer zna da se jevrejski
novinari ljute na mene zato to smatraju da ja neu da se eksponiram za Jevreje u Srbiji.
Mogue je da je Risti sam platio Tagblatu da objavi onaj lanak, kako bi posle mogao da
ga iznese Orciju i opovrgne tako da posredno pomene svoju albu.

3. maj
U korist pozorita prireen je u pozoritu veliki bal na koji sam otiao s Vilmom.
DIstria je tom prilikom pomenuo lanak u Tagblatu i odmah rekao da je za ovaj lanak u
istom listu ve objavljen i demanti. Joaniniju, koji je takoe doao kod mene u lou i
govorio o toj stvari, jasno sam rekao da sam uveren da je ovaj lanak inspirisao Risti.

4. maj
Dr Rozen javlja da je ve video Ristia, koji je samo uopteno govorio o tome da je
veoma zadovoljan svojim putovanjem, ali pojedinosti nije pomenuo. Uza sve to dr Rozenu
se uinilo da je Risti utuen i da ga neto titi, raspitivao se kod njega, dr Rozena, ta
govore u Beogradu o njegovom putu, na ta je dr Rozen odgovorio da ga svi oni koji
trezvenije misle odobravaju.

5. maj
Dolazi kod mene Risti i pria o svom putovanju u Be. Veoma se pohvalno
izraava o srdanom prijemu od strane Andraija i milostivom prijemu od strane
Njegovog Velianstva. Zatim prelazi na pojedinosti svog razgovora s Andraijem. Andrai
je pomenuo proces protiv Karaorevia (Risti inae ne bi govorio o tome) i rekao koliko
je eleo da se potvrdi makar drugostepena presuda i koliko je sam uinio u tom smislu.
Meutim, nikada nije bio u stanju da razume da dravnici mogu spoljnopolitike odnose
svoje zemlje uiniti zavisnim od jedne takve okolnosti, i zato je za hlaenje srpske vlade
prema Austriji traio druge uzroke. Risti je nastojao da objasni da razlog za to hlaenje
ipak treba traiti samo u tome. Andrai je, prema Ristievim reima, jo pomenuo
uzajamno nemeanje u unutranje poslove i naglasio da ni on sam, ni u zajednici s drugim
vladama nije uinio nita to bi bilo protivno interesima srpske vlade, pa je pomenuo
agitaciju srpske vlade kod nas. Meutim, opet po Ristievim reima, nije navodio
injenice, Risti je odgovorio da neka navede samo jednu injenicu i on se nee stideti da
prizna da je istinita. O Horvatovievom putovanju ni sami namesnici nisu nita znali, a
one uvene promemorije rezultat su partijskih zaevica. Srpska vlada, istina, nije
obeshrabrivala nau srpsku opoziciju, ali je nije ni podsticala. Dalje su razgovarali o
 527

eleznikim vezama. Andrai je izrazio aljenje to usled stalnih promena u turskoj vladi
ne moe doi do mirnog sporazuma, ali je sa svoje strane obeao da e pourivati nae
veze, samo je napomenuo da bi pregovori trebalo da se sada vode u Peti. Na ovo je Risti
primetio da bi bilo bolje odrati ih u Beogradu, jer njihovi ljudi jo nisu mnogo vini.
Andrai je odmah pisao Tisi i kroz dva dana ve je stigao odgovor da Srbi samo formuliu
svoje elje i da e se o njima voditi rauna. Risti se, meutim, kasnije predomislio i rekao
da nema nita protiv toga ako se pregovori vode i u Peti. Risti je s radou utvrdio da su
car, a i celokupno javno mnenje u Beu, odustali od bosanske pruge i da srpsku prugu
smatraju najpovoljnijom. Poveo se razgovor i o erdapu. Na Andraijevo pitanje zato su
zauzeli ovakav stav na Londonskoj konferenciji i zato se toliko dre Commission
riveraine-a386 koja je gotovo nemogua i dovela bi u pitanje itav poduhvat, Risti je
odgovorio da oni ne ele da se protive jednom tako velikom evropskom poduhvatu, a ne
vezuju se bezuslovno ni za Commission riveraine, ve samo brane svoja teritorijalna
prava, utoliko pre to im je Aali-paa obeao neto kao da e i oni uestvovati u tome i da
se bez njih nee nita dogaati. Andrai je odgovorio da je prema Londonskom protokolu
ovaj posao poveren Puissance riveraine-u, a to su samo Austrija i Turska, on meutim,
nee da ignorie Srbiju, te tako treba pronai neki nain kako da se ovo ostvari, a inae
stvar nije ni hitna. Govorei o pitanju jurisdikcije, Andrai je rekao da ne zna u emu je
stvar. Risti je izloio da Srbija ne moe pristati na izruenje vojnih begunaca, kao ni na
uzajamno izvrenje presuda u graanskim sporovima. Andrai je ve kroz nekoliko dana
saoptio Ristiu da Njegovo Velianstvo ne pridaje veliki znaaj kartelu, meutim, utoliko
vei znaaj pridaju njegovi (Andraijevi) ministarski drugovi izvrenju presuda. S
pitanjem optinskih poreza Andrai nije bio upoznat, ali je obeao da e se pozabaviti
ovim pitanjem. Razgovarali su takoe i o odnosima Porte prema Srbiji, koji se imaju
smatrati unutranjim poslovima, pa je i Risti miljenja da ih treba reiti neposrednim
pregovorima, tako su u pogledu Malog Zvornika ak i one koji su se ponudili da posreduju
zamolili da ne poduzmu nita. Andrai je napomenuo da se put u Carigrad ne moe
usloviti dobijanjem nekih koncesija, na ta je Risti primetio da oni to otvoreno i ne ine,
ali bi ipak to hteli postii. Andrai je rekao Ristiu da e knez, ako poseti svetsku izlobu,
rado biti vien na dvoru, a Andrai se sa svoje strane sprema i da napie pismo knezu. Na
ovo sam upitao Ristia da li e putovati u Be. Risti je odgovorio da je samo Njegovo
Velianstvo reklo da izloba ionako nee biti dovrena pre 6 nedelja, ali se inae i njemu
uinilo da bi u Beu vie voleli kada bi knez najpre otiao u Carigrad, i zato sada o tome
pregovaraju s Portom. Bilo je govora i o otvaranju srpske agencije u Beu (u zvaninoj
formi, po uzoru na Vlaku), i to na Andraijevu inicijativu, jer bi se Risti ustezao da
pokrene pitanje o tako neemu. Andrai smatra da bi to bilo veoma praktino, a govorio je
o tome i s carem, koji je to takoe odobravao, stoga je rekao Ristiu da ve sada mogu
bilo kad poslati svog agenta. Risti je pomenuo lanak u Tagblatu koji se odnosi na
mene, odmah ga je demantovao u Ministarstvu, poto on tako neto nikada nije rekao jer
 528

nema protiv mene nikakvog prigovora. Ja na to nisam rekao ni rei, elei da mu time
stavim do znanja kako verujem upravo u suprotno. Na kraju mi je zahvalio na telegramu
kojim sam javio o njegovom putovanju i u kome sam, prema Andraijevim reima, bio
napisao da je Risti iskren (Andrai iz ovog telegrama nije, naravno, neto vie rekao.) Ja
sam zatim estitao Ristiu na uspenom ishodu njegovog putovanja. Meutim, sve u
svemu, imao sam utisak da Risti nije mnogo zadovoljan, tavie da je u Beu morao da
uje mnogo toga to mu nije prijalo. Zato je preko vie stvari, kao to je, na primer, pitanje
erdapa, odnos Srbije prema Porti, itd., preao samo ovla. Pomenuo je jo da je posetio
Asifi-beja, koji je odobravao njegov dolazak u Be.

7. maj
Poseujem Ristia. Izraava svoje zadovoljstvo zbog toga to ovde svi koji trezveno
gledaju na stvari odobravaju njegovo putovanje u Be. Dalje saoptava da se neko
englesko drutvo, koje zastupa izvesni Stejnkop, obratilo za dozvolu za izgradnju
eleznice pod dobrim uslovima i da je vlada ve poslala nekoliko inenjera da snime trasu
pruge. Alimpia, koji je vrlo energian, postavili su za ministra saobraaja najvie zbog
eleznice. Ceretelev kae da mu je Novikov pisao da je uzajamni utisak prilikom susreta
Andraija i Ristia bio veoma povoljan. Andrai je izjavio da nee da se mea u pitanje
Zvornika. Doznajem da je Mileti jutros stigao u Beograd. Poveravam odmah dr Rozenu
da se raspita o ciljevima njegovog dolaska i o njegovim razgovorima s Ristiem.

8. maj
Dr Rozen javlja da je Mileti sino kasno bio kod Ristia. O razgovorima koje su
vodili doznao je od Avramovia sledee: Mileti je pre svega izjavio da ga alju esi da
pita ta znai ovo pribliavanje Austriji, jer ako je ono iskreno onda Srbija ne moe vie
raunati na prijateljstvo eha i na njihovu podrku. Dalje, Mileti je pozvao Ristia da
knez Milan odustane od svog puta u Carigrad, jer e inae konano izgubiti simpatije
srpstva. Risti je navodno odgovorio da on nije eki ministar pa se tako u svojim
postupcima ne moe rukovoditi ekim interesima, a inae njegovo putovanje u Be nije
od znaaja, on je to uinio samo da bi se dobila eleznika veza. to se tie puta u
Carigrad, Rusija predlae ovo putovanje ve 8 meseci, a savetima Rusije ne moe se
uskratiti panja.

9. maj
Napisao sam Andraiju izvetaj o razgovoru koji sam imao s Ristiem, kao i o onom
to sam uo o Miletiu.387 Od Jevrejske alijanse Alliance israelite u Parizu primio sam
pismenu zahvalnicu za svoj rad u interesu Jevreja. Risti je poslao akt u kome obeava
da e dati zadovoljenje koje sam traio u odnosu na policajca koji je vreao nae carinske
inovnike.
 529

11. maj
aljem Ristiev akt Andraiju i Kerkapoljiju i preporuujem im da sada narede da
brodovi opet pristaju na srpskoj obali i da se tamo vri carinjenje.

12. maj
Dr Rozen javlja da je Mileti sutradan posle sastanka s Ristiem odrao kod
Kaljevia savetovanje s vie lanova Omladine i da je dogovoreno da se Ristiu uputi
pismo kojim se srpska vlada poziva da ne stupi na put politike prijateljstva s Austrijom, jer
e inae imati protiv sebe svu Omladinu, koja e istupiti i boriti se protiv njega. Ovo
pismo, meutim, niko od prisutnih nije hteo da potpie pa ga je potpisao jedino Mileti,
koji je hteo jo i da govori s Ristiem, ali ga ovaj nije primio i Mileti je zatim otputovao.

13. maj
Joanini mi saoptava da je dobio pismo od italijanskog Poslanstva u Beu iz koga se
moe videti da Risti u Beu nije ponjeo onakav uspeh kao to bi to ovde eleo da
prikae.

14. maj
U Jedinstvu je objavljeno jedno cirkularno pismo koje je Risti obeao kao jednu od
taaka zadovoljenja naih zahteva zbog uvrede nanete naim carinskim inovnicima.
Meutim, u ovom se cirkularu ni sa jednom rei ne pominju nai inovnici i sve je
napisano potpuno uopteno. Stoga sam otiao Ristiu i upozorio ga na to, ali on smatra da
je to sve to mogu da uine i kada bi jo uneli rei austrijski carinski inovnici to bi za
njih predstavljalo veliko ponienje, t i onako svi znaju da je cirkularno pismo proisteklo
samo iz te okolnosti.388 Primetio sam da u tome ne vidim nikakvo poniavanje, jer je i
uvreda bila javna, pa ga samo upozoravam da moja vlada moda nee smatrati ovo
zadovoljenje dovoljnim, te brodovi opet nee dolaziti. Risti je obeao da e izmeniti tekst
ukoliko ve nije objavljen u slubenim novinama, a ako je objavljen doi e k meni da se
dogovorimo.

15. maj
Dolazi Risti i izjavljuje da se posavetovao s ministrom finansija, a i s knezom, ali
oni smatraju da ne mogu nita vie uiniti, dato je zadovoljenje ve takvo kakvo nikad
nijedan njegov prethodnik nije dao. On ne porie da mu je stalo do toga da brodovi
ponovo dolaze, jer bi to bio kao neki rezultat njegovog puta u Be, zbog kojeg ga sa vie
strana napadaju. On, meutim, eli da vrsto istraje u svom prijateljstvu prema nama, ali u
ovom sluaju ne moe nita vie da uini. Kaem mu da u cirkularno pismo jednostavno
poslati svojoj vladi. Meutim, cirkular sam Andraiju i Kerkapoljiju poslao s propratnim
 530

izvetajem, u kome sam na odgovarajui nain osvetlio Ristiev neprijateljski postupak.389

18. maj
Kod nas je dorukovao mister Stejnkop (sin lorda Mekona) koji boravi u Beogradu
zbog eleznike koncesije.

13. maj
Piem Beli Orciju i molim ga da urgira da mi se poalje zvanino saoptenje o
razgovorima koje je Risti vodio s Andraijem.

20. maj
Dr Rozen javlja da je Risti jako utuen zbog razgovora koji je sa mnom vodio u
vezi sa sluajem carinskih inovnika. Zamolio je Cereteleva da ovaj pie Novikovu i
zamoli ga da intervenie kod Andraija da prime cirkularno pismo. Ceretelev je obeao da
e pisati, iako je napomenuo da to nije politika stvar, a i ne spada u Andraijev delokrug,
pa e tako Novikov jedva moi neto da uradi. Risti se boji da nee moi pokazati da je
njegovo putovanje u Be imalo rezultata i da e mu stoga biti nemogue da odri svoj
poloaj. Marinovi je vie puta bio kod kneza i izjavio pred dr Rozenom da kako izgleda
Ristievo putovanje nije imalo velikog uspeha.

21. maj
Dobijem od Andraija njegov odgovor na kneevo pismo koje mu je knez preko
Ristia poslao. Molim Ristia da mi izdejstvuje audijenciju kod kneza kako bih mogao
predati pismo. Audijencija mi je zakazana za sutra. Andrai mi poverava da saoptim
srpskoj vladi da je maarska vlada spremna da ponovo otpone pregovore o eleznici i da
predlae Budimpetu kao mesto odravanja pregovora. Neka zato srpska vlada imenuje
svoje opunomoenike, posle ega e imenovati svoje opunomoenike i maarska vlada.
Andrai mi jo poverljivo saoptava da maarska vlada eli da se pregovori vode u
Budimpeti zato to e, ako srpska vlada ovo prihvati, time dokazati da ovog puta ima
ozbiljne namere. Inae, ako bi srpska vlada nastojala na tome da se pregovori zavre u
Beogradu, kada dospeju u fazu potpisivanja, oni se mogu preneti u Beograd. Andrai jo
napominje da je Risti pred njim izjavio da pristaje da se pregovori vode u Budimpeti.
Piem Andraiju o Ristievim nastojanjima da se u vezi sa sluajem carinskih inovnika
obrati za intervenciju Rusima.

22. maj
Odlazim knezu Milanu i predajem mu Andraijevo pismo. Knez tom prilikom prvi
put govori o politici. Napominje da se nada da e sada nai odnosi biti prijateljski, to je
Srbiji potrebno ve i sa stanovita njenih materijalnih interesa. Zatim pita zbog ega se mi
 531

zapravo alimo na Srbiju. Odgovaram da ni ja sam ne znam da postoje ikakve prepreke za

dobre odnose, ali se srpskoj vladi svidelo da se ponaa kao da su odnosi meu nama
ohladili. On pominje sluaj Karaorevia. Na to samo odgovaram ono to je Andrai
odgovorio Ristiu. Razgovaramo podue o sluaju sa carinskim inovnicima i o
pristajanju brodova. Nastojim da mu objasnim da je ova stvar otila tako daleko samo zato
to srpska vlada u svoje vreme nije htela da prihvati nae mnogo blae predloge. Izgledalo
je da to jako interesuje kneza. Pomenuo je da smo im mi zamerili zbog njegovog puta u
Livadiju. Odgovorio sam da gree ako tako misle. Vie puta sam izjavio jo namesnicima
da mi ovo putovanje smatramo kao neki akt kurtoazije i budui da smo i sami u dobrim
odnosima s Rusijom ne moemo uzeti za zlo ako i Srbija dobro stoji s njom. Knez je
napomenuo da se oni time uopte nisu bacili u naruje Rusije. Srbija je mala zemlja i stoga
je prinuena da bude u dobrim odnosima sa svakom velikom silom. Na to sam primetio da
mi elimo samo to da Srbija ne bude zavisna ni od koga.
Andrai telegrafie da iako cirkularno pismo srpskog Ministarstva finansija (u vezi
sa sluajem carinskih inovnika) ni ne pominje Austriju, ipak e ga prihvatiti, u nadi da e
Ristievo putovanje imati za posledicu da srpska vlada vodi drugaiji kurs. U isto vreme
preporuie stvar Kerkapoljiju.

24. maj
Stejnkop i Landvirt priredili su u Topideru veliki doruak na koji su pozvali ceo
konzularni kor. Dr Rozen javlja: a) Izgleda da je opet dolo do preokreta u politici, ovde i
u vladinim krugovima ispoljava se neprijateljsko raspoloenje prema nama. Risti je
mnogo konferisao s Ceretelevim, koji je slao dugake ifrovane telegrame u Be a i
dobijao takve iz Bea. Izgleda da je Risti imao plan da knez Milan ide u Be kada i car
Aleksandar bude tamo. Dr Rozen smatra da Rusi ne odobravaju ovaj plan. Inae, Risti je
postavio Vladimira Jovanovia za sekretara pota i telegrafa, zatim je poslao u Novi Sad
izvesnog Mitu Jovanovia, mladog jednog oveka, sigurno u cilju agitacije. b) Ceretelev
izjavljuje da su samo austrijski listovi objavili vest da e car doi u Be sa svojom
politikom kancelarijom, jer su time hteli da uplae Slovene u Austriji, kao i drugde, ali
tome ne treba nasesti jer Rusija nikada vie nee napustiti Slovene. c) Govorio je i s
Rozenom, koji se povodom krize na bekoj Berzi nepovoljno izjasnio o Austriji i rekao da
se Srbi ne mogu osloniti na jednu takvu morsch390 dravu.

25. maj
Odlazim Ristiu i saoptavam mu Andraijev telegram i instrukcije koje sam dobio u
vezi sa eleznicom. Prima sa zahvalnou i jedno i drugo. Telegrafiem Kerkapoljiju da
odobri pristajanje brodova na srpskoj obali.

27. maj
 532

Telegrafiem Andraiju da dejstvuje da Kerkapolji to skorije dozvoli pristajanje

brodova, to e Ristia samo uvrstiti u njegovom novom kursu, a i inae je represija takva
mera koja se moe uvek odrediti ako zatreba. Dr Rozen javlja: a) Bio je kod Ristia koji
mu je saoptio ono to je od mene uo i prijateljski se izrazio o nama, ali je napomenuo da
je on ovek koji je u stanju da odmah udari suprotnim pravcem ako se brodovi ne vrate. b)
Postavljanje Vladimira Jovanovia objavljeno je u slubenom listu i govori se da hoe da
ga postave za ministra trgovine. On ovo postavljenje nije hteo da prihvati i pitao je Ristia
za politiki kurs njegove vlade. Risti je odgovorio da se na prijateljstvo s Austrijom ne
moe ni misliti, ve i zbog preanskih Srba, samo hoe da iskoriste priliku i da izvuku od
Austrije onoliko koristi koliko se moe, ne obavezujui pri tome sebe ni na ta. uo sam
da e Kujundi, pa ak i Laza Kosti dobiti slubu. Jovanovievo postavljenje izazvalo je
veoma lo utisak u gradu. c) Risti je hteo da mi uputi protest to su meunarodnu
telegrafsku vezu povukli od Srbije i provode je kroz Bosnu. To e Srbiji priiniti tetu od
220.000 # godinje. Izdato je nareenje da se ne otpremaju telegrami kojim bi nai
telegrafski uredi upuivali pitanja u Tursku preko Srbije.

27. maj
Dr Rozen javlja da je englesko Drutvo koje predstavlja Stejnkop sklopilo sledei
ugovor s Prvom srpskom bankom: Bankarski kapital 1 milion funti prva uplata. Prva
emisija 30.000 akcija, koje e biti kotirane i na londonskoj berzi. Od ovih 30.000 akcija
sadanji akcionari Prve srpske banke zadrae 10.000, 20.000 e preuzeti Englezi. Ugovor
treba da stupi na snagu kroz dva meseca. Srpsko-englesko drutvo imae bankarsku
agenciju i u Londonu. Ovaj ugovor je samo preliminaran, odobrenje treba da doe iz
Londona.

28. maj
Dr Rozen javlja da jedno englesko Drutvo (mislim Krouli) vodi pregovore za
izgradnju eleznice. Trai 15.000 franaka po kilometru, s plaanjem u roku od 50 godina
od dana zavretka radova. Izgradnju bi izvodio Vikelni. Pad firme Gruber u Peti
povukao je za sobom mnoge i u Beogradu.

29. maj
Nae Ministarstvo inostranih poslova saoptava mi da prema Rodievom
obavetenju, a on je upozoren od strane crnogorske vlade, izvesni pop padijer iz
Slavonije i arhimandrit Dui iz Beograda nameravaju da izvre atentat na crnogorskog
kneza za vreme njegovog boravka u Beu. Raspitujem se odmah za Duia, tu je i, kako se
uje, nema nameru nikuda da putuje.

30. maj
 533

Telegrafiem Kerkapoljiju preko Slavija i molim ga da to pre odobri ponovo

pristajanje brodova na srpskoj strani. Piem izvetaj Andraiju o svom razgovoru s
knezom, dalje da su Vladimira Jovanovia, jednog od voa Omladine i naeg smrtnog
neprijatelja postavili za sekretara u Ministarstvu unutranjih dela. 391

1. jun
Andrai alje Slaviju kopije dva svoja akta u kojima ga poziva da naredi pristajanje
brodova u Beogradu, jer se iz politikih razloga moemo zadovoljiti cirkularnim pismom,
i u isto me vreme izvetava da se slae s telegramima. Doznajem da je prole subote ovde
bio neki austrijski husarski oficir, koji se zove Stejn, i proveo jedan sat kod ministra
vojnog. Za ovog Stejna sam ve ranije uo da je bio u Blaznavevoj slubi, isto kao i
izvesni major Radakovi u Osijeku.

2. jun
Ludolf mi saoptava da je Hristi obavestio Portu da je srpska vlada spremna da
isplati danak, dalje da bi Milan eleo da doe u Carigrad kada bi bio siguran da e dobiti
Zvornik. Ludolf veruje da nee dobiti ovakvo prethodno obeanje, ali ako bi doao ne
postavljajui uslove tada bi lako mogao dobiti Zvornik.
Dr Rozen javlja: a) Bio je ovde Tomi i razgovarao i s Ristiem i iskreno mu rekao
da se srpska politika ne moe podrati, jer to nije politika drave nego Ristieva lina
politika, a njega u zemlji ne vole. Izgleda da je Tomi tako govorio po Rodievim
instrukcijama. b) Slovensko udruenje iz Petrograda pitalo je gde e Omladina odrati
svoju ovogodinju skuptinu poto bi hteli da poalju svoje lanove. Mati je potajno
takoe lan tog ruskog Slovenskog udruenja. Srbi u Maarskoj hteli bi da odre
Skuptinu na Cetinju, ali im to knez Nikola ne dozvoljava pa e zbog toga sigurno biti
objavljeni protiv njega lanci u Zastavi. Ovdanji pripadnici Omladine hoe da je odre u
Beogradu. Risti se jo nije odluio da li da im to dozvoli, iako jame da e sve protei u
najveem redu. c) Marinovi hoe da se dogovori sa ljudima iz svoje stranke da do
zasedanja Skuptine izbegavaju Ristia koliko je god mogue. d) Marinovi se ljuti na
mladog Hadi-Tomu (Ristievog zeta) zbog njegovog predloga gradskom magistratu, koji
je ovaj predlog i usvojio, da od sada stranci ne mogu uestvovati ni na kakvim licitacijama
itd. Marinovi se boji da e ovo Austriji dati prilike za rekriminacije. e) Vlada e sutra dati
Kreditnom zavodu 30.000 # (kasnije sam uo da e dati samo 15.000), jer bi ovaj inae
zapao u veliku nevolju. Usled pada petanske firme Gruber izgubili su: Krsmanovi
152.000 forinti, Levenzon 108.000, elebonovi i Ohanovi 60.000, Braa Halfon 32.000
forinti, a Ekenazi je sasvim propao i jo su mnogi izgubili manje iznose. Bogati trgovac
apanin dao je seljacima u zajam 400.000 pijastra, ali kada je poslao tri svoja oveka da
mu pokupe novac, nije za mesec dana mogao da prikupi vie od 1200 pijastra. Stanje
ovdanjeg novanog trita uopte je veoma alosno.
 534

4. jun
Ponovo telegrafiem Slaviju da pouri odluku u vezi sa brodovima, a piem i
Andraiju da urgira kod maarske vlade.

5. jun
Dr Rozen javlja: a) Prijem crnogorskog kneza u Beu kako od strane naeg, tako i od
strane ruskog cara izazvao je ovde oseanje jake utuenosti, utoliko vie to je Risti
preduzeo kod Novikova korake da bi dozvolili Milanu da doe u Be kada i ruski car tamo
bude, ali to nisu dozvolili. Zbog toga su ovde veoma ogoreni i govore da Rusija opet vodi
onu politiku koju je vodila posle smrti kneza Mihaila (kada je za srpskog kneza htela da
postavi Nikolu) te i sada izgleda da samo Nikolu smatra dostojnim da vlada nad svima
Srbima. Risti misli da bi se predusretljivost koju su Rusija i Austrija pokazale prema
Crnoj Gori mogla kontrabalansirati tesnim prijateljstvom s Turskom. Ali kako to ostvariti?
Inae Risti, prema Avramovievom tvrenju, izjavljuje da moj kolega Rozen i ja elimo
njegov pad i govori o ostavci, samo bi pre toga hteo jo da obezbedi eleznicu. b)
Longvort me je besno napao pred Ristiem, naroito zbog brodova i izjavio da Engleska
nikada nee pomagati austrijsku politiku u tome da ugnjetava jednu malu zemlju kao to je
Srbija. c) Risti je pozvao porunika Stejna i primio ga. Raspitivao se kod njega o tome
kakvo je raspoloenje s one strane Save i da li imaju sada, posle Blaznaveve smrti,
poverenje u srpsku vladu. Stejn je odgovorio da imaju, a zatim pomenuo da u Granici
neprekidno raste mrnja protiv Maara, naroito od kada oficiri vide da su ugroeni u
slubi. d) Marinovi je govorio s knezom o odluci gradskog magistrata i izrazio svoju
zabrinutost naroito zbog toga to e i ovu odluku pripisati vladi, poto je predlog stavio
Ristiev zet. Knez je odgovorio da je Risti obeao da e se pomiriti s Austrijom, neka mu
ostave vremena da ostvari svoje obeanje. Kerkapolji telegrafie da je ve izdao naredbu
da se brodovi vrate i da ponovo pone carinjenje na srpskoj obali.

6. jun
Odlazim Ristiu: a) Saoptavam mu Kerkapoljijev telegram. b) Pitam ga da li su ve
naimenovali svoje opunomoenike u stvari eleznice. Odgovara da jo nisu, neko vreme
su pomiljali da poalju Belimarkovia koji ovu stvar dobro poznaje, ali, s druge strane,
moda je bolje da ne ide, jer ne moe da se sloi ni sa kim i pre nekoliko godina u Beu
nije uinio dobar utisak. Na to sam rekao samo toliko da je bolje da on ne ide. c) Pominje
da se, izgleda, oko nas dvojice ispredaju neke spletke da bi nas otuili jednog od drugog.
Njemu su, naime, govorili (i to i neki od mojih kolega) da sam ja izjavio da sam uveren
kako je Risti u Beu radio protiv mene. Na ovo je, zatim, ponovo poeo da dokazuje da
to nije istina. Primetio sam samo toliko da ja tako neto nisam rekao, pa ak ni razgovarao
nisam s kolegama o tome.
 535

(Slutim da je ovim saoptenjem ciljao na Joaninija. Ja sam, naime, povodom

postavljenja Vladimira Jovanovia izjavio pred Joaninijem da u ubudue nositi sobom
revolver, jer je Jovanovi na neprijatelj u tolikoj meri da ga se bojim, a Joanini je to
ispriao Ristiu (to je i onako bila moja namera) i Risti je, poto nije mogao da govori o
toj stvari a ipak ga je diralo to njegove postupke tako otro kritikujem, hteo na pomenuti
zaobilazni nain da me upozori da ne govorim protiv njega.)
Govorim s Marinoviem, koji takoe pominje rav utisak koji je ovde izazvao
prijem crnogorskog kneza u Beu. Knezu Mihailu nikada nijedan vladar nije uzvratio
posetu a Nikolu su posetila oba cara. Dalje pominje da je nacrt uslova za eleznicu vlada
dostavila Senatu na miljenje. Vlada je izabrala najgori sistem, garantovanje neto dohotka.
Govorim sa ikinom. Nepovoljno se izraava o knezu Milanu i napominje da je, kako
je on primetio, postao jo lenji nego to je bio. I on kae da je prijem crnogorskog kneza
izazvao ovde vrlo lo u tisak.

7. jun
Dr Rozen javlja: a) Milan se zavadio s Tomanijom i Blaznavevom enom zbog
Ristia i Vladimira Jovanovia, kome su ove dve ene veliki neprijatelji. b) Izdata je
naredba da u javnosti treba nagrditi Nikolu i rei za njega da se prodao Austriji. c) Jue su
prispeli telegrami iz Bukureta prema kojima e knez Karlo napustiti zemlju i vie se nee
ni vratiti. Dobijam od Ristia odgovor u pitanju eleznice. Za srpske opunomoenike
odreeni su Kosta Jovanovi inovnik Ministarstva unutranjih dela i major Zdravkovi.

8. jun
Piem Andraiju izvetaj o ravom utisku koji je ovde izazvao prijem crnogorskog
kneza u Beu, o naredbi Optine za strance i eleznici.

9. jun
Prireujemo veliki ruak, na koji smo pozvali sve kolege. Ovo je prvi ruak koji je
Vilma priredila.

11. jun
Doao je u Beograd Arsen ernovi s enom na venanje jedne svoje sinovice.
Ruali su danas kod nas zajedno s Marinovievima.
Stiemo pred vee u Petu.

14. jun
Putujem sa Vilmom u Petu na Melisino venanje.

18. jun
 536

Potpuno sam isplatio svoj menini dug od 8500 forinti kod Reka.

19. jun
Pre podne u 10 sati Melisa se venava s doktorom Hermanom Bajglom. Svedoci su
baron Bela plenji i dr Tivadar Bakadi. Venanje je po luteranskom obredu obavio kod
nas u kui Seka. Po podne u 2h i 30 Melisa s muem putuje u Be. Sastajem se s
Lajoem Tisom, koji obeava da e sa svoje strane odrediti opunomoenike im od
Andraija dobije obavetenje da su odreeni opunomoenici srpske vlade.

23. jun
Ujutro polazim sa mamom i Vilmom za Beograd.

24. jun
Stiemo u podne u Beograd. Dr Rozen javlja: a) lanci u Prese o promenjenoj
istonoj politici Austrije izazvali su vrlo dobar utisak.392 b) Ovde se ve due vremena
nalazi jedan turski oficir i jedan turski inovnik radi preuzimanja danka. Risti se,
meutim, ustee da plati i iznosi svakojake obraune samo da bi odugovlaio stvar, jer bi
voleo da prethodno dobije elezniku vezu. c) Risti je bio kod ikina i pomenuo da je
prijem crnogorskog kneza u Beu od strane ruskog cara i prestolonaslednika izazvao ovde
veoma rav utisak pa je upitao ikina da li bi mogao o tome pisati svojoj vladi. ikin je
kategoriki odgovorio odreno, na ta je Risti napomenuo da bi sledstveno Srbija mogla
da se okrene od Rusije. ikin je odgovorio neka izvole, ionako su to ve vie puta uinili.
ikin je, inae, esto kod Garaanina, koji je jo uvek ovde. d) Risti je, navodno, dobio
iz Bea vest po kojoj je Nikola dobio od nae vlade 11.000 # za trokove izgradnje puteva.
Risti sada hoe da huka, i to naroito u Hercegovini, protiv Nikole, preko Bugarina
Karavelova, koji ivi u Bukuretu.

25. jun
Dr Rozen javlja: a) Risti je podbunio Longvorta da mi u Bosni silno agitujemo
poto hoemo da je zauzmemo. Teodorovi je ve uspeo da odvoji i pravoslavne od
Srbije, to se vidi i po tome da oni koji su pisali izvetaje u Beograd ve izvesno vreme ne
piu i da Bosanci sada prebegavaju u Austriju a ne u Srbiju. Longvort je to, naravno,
poverovao i pisao u Sarajevo Holmsu, koji je odgovorio da je otkako sam ja bio u Bosni
stav Turaka prema hrianima postao gori, poto mi njih podstiemo na bunu. Ovo je opet
Longvort saoptio Ristiu, a zatim u tom smislu pisao i u London. Risti e poslati u
Bosnu 8 emisara, meu kojima i dva oficira. Moj kolega Rozen je takoe izjavio da ne
moe sasvim odobravati nau istonu politiku, jer mi hoemo da izazovemo nemir, a
Bizmark eli mir.
b) Od mog kolege Rozena saznao je dr Rozen i to da je Longvortovo veliko
 537

poverenje prema Ristiu dovedeno malo u iskuenje u poslednje vreme. Naime, srpska
vlada je izdala naredbu da svi oni Jevreji u Srbiji koji su se naselili u Poarevcu posle
zakona od 1861. moraju odmah da se presele u Beograd. Alliance israelite je preduzela
korake kod engleske vlade, a ova je zatraila izvetaj od Longvorta. Longvort je, naravno,
pitao o ovome Ristia, koji mu je dao napismeno da sve to nije istina. Moj kolega Rozen
je, meutim, pribavio imena proteranih i sada se Longvort ljuti to ga je Risti ovako
obmanuo. c) Ministarstvo vojno uputilo je strogu naredbu brigadama da se to pre
uvebaju, i to to je mogue potpunije.
Poseujem svoje kolege. Longvort mi saoptava stvar sa Jevrejima, ali samo ukratko,
rekavi da e ve kasnije razgovarati sa mnom. Rozen nadugako pria sve ono to sam
ve uo od dr Rozena. Doznajem da su Marinovia poslali na Drinu radi regulisanja
pitanja spornog ostrva. Kau da treba da ide i u Bosnu.

26. jun
Piem Andraiju izvetaj o informacijama dr Rozena i o danku. 393
Dr Rozen javlja: a) Knez Milan namerava da oko 20. jula otputuje u Be s Ristiem i
ministrom vojnim. b) Ministar finansija Jovanovi nalazi se u Beu da bi ispitao
mogunosti nabavke novca za eleznicu. Andrai ga je dva puta vrlo srdano primio i
rekao da se maarsko-srpska veza moe smatrati obezbeenom, dalje, ako knez Milan
doe u Be dobie zgradu Ministarstva finansija za rezidenciju. Dalje je Jovanovi
izvestio o prijemu vlakog kneza Karla (prema saoptenjima Kostafora). Andrai je rekao
knezu Karlu da on, dokle god bude ministar, eli da vodi politiku najboljeg prijateljstva,
pri tome, meutim, ne eli da provocira Portu, a ne eli ni da to drugi ine. Vlaki ministar
inostranih poslova Boeresku rekao je Jovanoviu da bi trebalo da Rumunija i Srbija vode
podjednako prijateljsku politiku prema Austriji, jer ova sila u sadanjim okolnostima moe
mnogo da uini za njih.

28. jun
Otiao sam Ristiu, ali nisam ostao dugo kod njega. Pitao sam ga za danak. Rekao je
da su oni svakog trenutka spremni da ga isplate, ali da dokumenta turskih opunomoenika
nisu u redu. Dalje je pomenuo da su od Porte zatraili Zvornik i obeali da e u tom
sluaju knez doi u Carigrad. Stvar je, meutim, bila ve skoro sasvim izgubljena, ali je
sadanji ministar inostranih poslova Raid-paa pozvao Hristia da imaju jo malo
strpljenja. Srpska vlada je na to izjavila da ostaje pri svom ranijem obeanju, ali ako se
ovo pitanje na vreme ne uredi knez Milan e preduzeti putovanje po Evropi i najpre,
naravno, otii u Be, vreme putovanja, meutim, nije jo utvreno. Napisao sam
Andraiju to sam uo od dr Rozena.394

1. jul
 538

Dolazi mi u posetu Hadija. Govori o Ristievom putovanju, ali samo sporedne

pojedinosti. Poseuje me Trojanski, koji je na proputovanju kroz Beograd.

2. jul
Doao je Engelhart na nekoliko dana. Kae da je uo da je danak isplaen i da su
Turci otputovali. Odmah sam se raspitao i doznao da danak nije isplaen a Turci su jo
ovde.
Dr Rozen javlja: a) Stejin, srpsko-pravoslavni porunik u 11. husarskom puku,
stacioniranom u Krakovu, ponudio se da do Nove godine prevede u srpsku vojsku 30
potporunika, 30 porunika i 15 majora iz graniarskih pukova. Za ovo bi dobio 300 # i
vie in u srpskoj vojsci. Glavni pokreta cele stvari je major Radakovi u Osijeku. b)
Risti je pozvao dr Rozena i upitao ga da li bi bio voljan da prati kneza u Be da bi tamo
stupio u vezu s urednitvima i spreio da se opet pie neto protiv mene, jer primeuje
kako sam ja ubeen da on (Risti) intrigira protiv mene. Jo ne zna kada e se putovati. Dr
Rozen se navodno ustezao. c) Ugovor sklopljen izmeu Austrije i Turske u vezi sa
erdapom veoma je oneraspoloio Ristia, on ovo smatra izrazom neprijateljstva prema
Srbiji i namerava da govori o tome s Andraijem.

4. jul
ingrija je uo od agenta Parobrodarskog drutva da su mu danas predali danak
(62.000 f) da ga otpremi u Vidin. Anger se danas vratio.

5. jul
Dr Rozen javlja da je austrijski ulanski potporunik Rogulja iz 5. puka ovde zato da
ponudi svoje usluge, meutim, ne prihvataju ih. U slubenom listu objavljen je poziv
Ministarstva saobraaja za konkurs radi izgradnje eleznice. Rok podnoenja ponuda je
13. avgust. Ovo aljem u Be.

9 jul
Posetio sam s Vilmom staru Tomaniju i Blaznavevu enu, koje su nas srdano
primile.

11. jul
Ludolf pie da je Porta, posle dugog Hristievog navaljivanja, obeala da e se
pozabaviti pitanjem Zvornika, meutim, nee uiniti ustupak i voljna je da ga prepusti
Srbima samo ako imaju pravo sa stanovita zakona.

12. jul
Dr Rozen javlja: a) uo je od Avramovia da je Risti pozvao Hrvata Makanca, koji
 539

je i doao u Zemun. Tamo ga je potraio Avramovi da pregovara s njim i obeao mu da

e ga srpska vlada pomoi ako istupi protiv zakljuene hrvatske Nagodbe i ako bude
nastojao da je obori. Makanec je odgovorio da on to i onako namerava da uini, sada
dodue ima jo samo 23 pristalice ali e se njihov broj poveavati, naroito kada i Granica
bude birala poslanike, poto u Granici vlada ogromna mrnja protiv Maara. b)
Stratimirovi, koji je nedavno bio ovde, zatraio je od Ristia 1000 # kao pomo za
pokretanje jednog novog lista, a kada taj novac nije dobio ispriao je da mu je prilikom
poslednjih maarskih izbora Risti obeao 300 # godinjeg prihoda ako odstupi u korist
narodnjakog kandidata. Piem o obe ove stvari Andraiju.

13. jul
Ivanovika je priala da ju je Longvortova ena pitala moe li se Alimpiu dati
novac zarad eleznice.

14. jul
Pozivam dr Rozena i kaem mu da sam pouzdano saznao da je Longvort u ime
engleske firme Pauers, koja je podnela ponudu za izgradnju eleznice, predao zamanu
sumu Ristiu i da pokuava da podmiti i Alimpia. Naravno, ni dr Rozenu nisam rekao da
sam stvar izmislio, ve sam je izneo kao istinitu da bi je on i drugima ispriao.

15. jul
Dolazi Risti i saoptava mi da e kroz nekoliko dana otii na odsustvo i otpratiti
enu u banju Rajhenhal, gde e i sam provesti izvesno vreme. U Carigradu su pokuali da
izdejstvuju od Porte neki ustupak i da su u tome uspeli knez Milan bi odmah tamo
otputovao. Traili su Zvornik, Hristi je toga radi vodio mnoge razgovore, najzad su
obeali odgovor u odreeni dan. Tada je, meutim, Raid-paa izjavio da e izuavanje
pitanja zahtevati jo jedno 46 nedelja. Na to je Hristi saoptio Raid-pai da knez Milan
iz zdravstvenih razloga mora da otputuje u neku francusku banju, a usput e posetiti
svetsku izlobu u Beu, ali je dodao da Porta ovo ne shvati kao tvrdoglavost ili prkos, jer
je knez spreman da doe u Carigrad im gornje pitanje bude ureeno. Raid-paa je na to
izjavio da ova izjava u potpunosti zadovoljava oseanje asti Porte. Risti je proitao i
Hristiev telegram u kome on to javlja. Dalje mi Risti saoptava da e se usput zaustaviti
u Beu i da e tamo govoriti s Orcijem (Andraiju nee da smeta) i upita da li Andrai ima
neto protiv toga da knez poseti Be, a da prethodno nije bio u Carigradu. Ako ima onda
e knez, dodue, otii u jednu francusku banju, ali nee proi kroz Be, a ukoliko Andrai
nema nita protiv, onda e knez posetiti Be. Knez bi mnogo vie voleo potonje, jer bi
eleo da pozdravi Njegovo Velianstvo. Odgovaram samo toliko da ne vidim, bar to se
mene tie, nikakve tekoe u tome da knez ode u Be. O ovoj stvari odmah piem
Andraiju i Orciju.395
 540

16. jul
Prema jednoj slubenoj naredbi ministra saobraaja Alimpia rok za podnoenje
ponuda za eleznicu odreen je za 13. avgust. Objavljen je i obrazac uslova za elezniku
koncesiju koji je izradila vlada. aljem oba dokumenta u Be.

17. jul
Odlazim Ristiu i raspitujem se o kneevom putovanju. Kae da ako se Andrai
saglasi s kneevim dolaskom u Be knez bi radije pre toga poetkom septembra otiao u
banju i tek krajem septembra, prilikom povratka, posetio Be.

18. jul
Dr Rozen javlja: Moj kolega Rozen mu je rekao da je Risti ubedio Lonvorta da smo
ja i ikin veliki neprijatelji Srba, da zemlja vrvi naim agentima i da obojica teimo da
oborimo njega i vladu. Longvort je ovo napisao u Carigrad. Izgleda da je Eliot to saoptio
nemakom otpravniku poslova, jer je ovaj pitao Rozena da li on zna o ovim odnosima i
zato ne podnosi o tome izvetaj. Rozen je odgovorio da je na Istoku vie puta imao
prilike da konstatuje da su ruski i austrijski agenti, iako iz sasvim drugih pobuda, vodili
slinu politiku. On se dosada prema dobijenim uputstvima nije meao ni u ta. Zatim je
pomenuo Longvortovu lakovernost i Ristievu lukavost. Eliot je pozvao Longvorta da
podrava Ristia. Nemaki otpravnik poslova pisao je Rozenu nadugo i o novom
fermanu izdatom egipatskom potkralju i izneo miljenje da se ovim fermanom utvruje
potpuna nezavisnost Egipta. Inostrani predstavnici, ne izuzimajui ni Ludolfa, ne gledaju
na to sa simpatijama. Samo je Ignjatijev izrazio svoje zadovoljstvo i savetovao Porti da
primeni ovakvu politiku i prema ostalim svojim vazalima, jer e time, barem za izvesno
vreme, moi da obezbedi sebi mir. Uticaj Ignjatijeva ne pretee, ali bez sumnje on
najvetije uspeva da sebi i svojim savetima pribavi ulaz u Portu.

20. jul
Dr Rozen javlja: a) Doznao je u Zemunu da je Makanec stvarno bio tamo, a s njim je
bio jo jedan drugi Hrvat Vrbani. b) Risti je pozvao Rozena i rekao mu da se ikin ljuti
na njega to je otpao kneev put u Carigrad i to smatra da se suvie pribliava Austriji. U
Carigradu srpska vlada vie ne trai ustupak nego samo ono to joj po pravu pripada, a
poto joj to ne daju knez ne moe ni da putuje tamo. Ruse je, meutim, nemogue
zadovoljiti. Jo dok su odnosi s Austrijom bili zategnuti ikin je vie puta rekao da bi bilo
dobro pomiriti se a sada kada je to uinjeno ne svia mu se. ikin podstie Garaanina
da stupi u borbu. Garaanin ne moe da uini nita, ali ako bi se usudio da istupi protiv
kneza, on bi protiv njega postupio sa svom zakonskom strogou. Za Longvorta je rekao
da je on najvie u stanju da shvati njegove (Ristieve) tenje za samostalnou. Nada se,
 541

meutim, da e mene i mog kolegu Rozena moi uveriti u to da vodi nezavisnu politiku.

21. jul
Danas su opunomoenici srpske vlade Jovanovi i Lazarevi otputovali u Petu na
pregovore. S maarske strane opunomoeni su Ribari i Ludvig. Pre nekoliko dana zavrio
sam jedan memorandum (namenjen Andraiju) o poveanju efikasnosti naih
predstavnitava na Istoku, u kome preporuujem da slovenske pokrajine budu sve
podreene konzulu u Beogradu i da on dobije titulu poslanika.

22. jul
Vasal je proveo ovde jedan dan zbog eleznice. Govorio je mnogo o ovdanjem
engleskom preduzimau Pauersu, iza koga stoji jedno francusko drutvo (E. irarden,
antil i drugi). Pauers prihvata sve uslove, jer tek kasnije obiava da pravi tekoe, a inae
gradi veoma skupo. Vasal je sluajno doao do jedne kalkulacije Pauersovih inenjera, po
kojima trokovi izgradnje jednog kilometra pruge treba da iznose 183.000 franaka.

26. jul
Moj kolega Rozen govori da Turci utvruju Zvornik. Telegrafiem o tome
Teodoroviu.

27. jul
Teodorovi telegrafie da u Zvorniku ne grade utvrenja ve su samo podigli jedan
stub za zastavu.

28. jul
Obavljen je ispit u naim kolama, a po podne smo za 92 deteta priredili uinu u
ingrievoj bati. Pozvali smo i Rozenove da prisustvuju zabavi.

29. jul
Danas su Rozenovi otputovali na odsustvo u Nemaku. U Noje fraje Prese opet je
bio lanak da se Risti s Andraijem savetovao o vie stvari i da je, izmeu ostaloga, opet
traio da ja budem opozvan. Poverio sam dr Rozenu da ovo objavi u Vidovdanu da bih
to posle mogao iskoristiti.

30. jul
Ludolf pie da je ono to sam javio o kneevom putu u Carigrad i Be tano i prema
njegovim informacijama, samo je uo jo i to da Porta eli da knez putuje kroz Be
inkognito. Dr Rozen javlja da nisu dozvolili da se objavi [u Vidovdanu] lanak Noje fraje
Prese-a jer se ne sme pisati nita protiv mene i Austrije. Gavrilovi je dozvao k sebi
 542

Miloa Popovia i pozvao ga u ime kneza da ostane veran svom programu i da ne pie
nita to bi u Beu moglo izazvati zlu krv, jer je Srbiji sada potrebna Austrija. b) Moj
kolega Rozen bio je veoma dirnut to smo ga pozvali na kolsku sveanost, uopte se vrlo
pohvalno izrazio o meni i tvrdio da e me pohvaliti i pred vajnicom tako da to i Andrai
sazna.

31. jul
Andrai pie da je Risti bio kod njega i pitao da li bi Njegovo Velianstvo primilo
Milana. Andrai je u ime Njegovog Velianstva izjavio da e ga rado primiti, samo je
dodao da e na dvorski ruak biti pozvan turski ambasador i da e i njega Milan morati da
poseti. Risti je ovo uvideo i molio Andraija samo za to da turski poslanik ne bude
prisutan prilikom Milanovog predstavljanja caru. Andrai je ovo obeao. Bela Orci takoe
pie da e, prema Ristievom tvrenju, knez Milan doi u Be krajem avgusta ili
septembra, to bi bilo neprijatno jer e i padiah tada biti u Beu, stoga me Orci poziva da
doznam da li je ovo istina. Odmah poveravam dr Rozenu da se raspita o kneevom
putovanju i on mi uvee javlja da knez, kako je to doznao od Gavrilovia, hoe svoj
roendan (22. avgust) da provede ovde i tek posle da otputuje.

1. avgust
Telegrafiem Orciju ta sam uo od Rozena. Poseuje me Filip Hristi koji je pre
nekoliko dana stigao iz Carigrada. Hoe da ide u Banju, ali knez eli da on putuje s njim.

2. avgust
Dolazi mi kneev sekretar Bogievi i saoptava da me knez moli da doem k njemu
sutra u 11 sati.

3. avgust
Odlazim u jedanaest sati knezu, koji mi saoptava da e putovati u Be, pa kako je
Risti pisao da bi tamo najvie voleli da doe krajem avgusta ili septembra otputovae
odavde brodom 24. avgusta i stii u Be 26. ili 27. avgusta. Moli me da ovo saoptim
svojoj vladi. Odmah piem o tome Andraiju.

4. avgust
Dr Rozen javlja: Bio je kod kneza i dugo razgovarao s njim. Knez je rekao da je
doao ovamo kao dete, a da je poznavao prilike ne bi ni doao, jer svaki presto treba da se
oslanja barem na jednu snanu stranku, a takve u Srbiji nema. Knez Mihailo pokuao je
sve da izmiri, a nije pridobio ni jednu. Dinastika stranka u Srbiji ne postoji, nju ne
sainjavaju ni takozvani liberali, ni stari (Garaanin i drugi) koji gledaju samo svoje line
interese. Ujedinjenje stranaka i stvaranje jedne jake dinastike stranke knez bi moda
 543

mogao postii velikim delima i kada bi kao narodni vladar stao na elo [nacionalnog]
pokreta. Ovome, meutim, stoje na putu dve velike sile. Stvar bi se, dodue, mogla
pokuati smelou, oslanjajui se na miletievske elemente, ali u njih se ne moe imati
poverenja. Najzad, na Balkanskom poluostrvu bi se mogla voditi i slovenska politika,
emu je teio i knez Mihailo, i da se predstavi Srbija kao odbranbeni bedem, prvoborac
svih Slovena u Turskoj. Rusija se, meutim, protivi tome. Slovensku politiku na
Balkanskom poluostrvu vode ruski konzuli i agenti a oni imaju vie novaca i moi, Srbija
ne moe da se takmii s njima. Uostalom, jo je veliko pitanje da li posedovanje Bosne ne
bi znailo pre nesreu za Srbiju. Srbija, dakle, ne moe nita da uini, pa treba da nastoji
da barem s velikim silama bude u dobrim odnosima. Prilike se menjaju, u zblienje Rusije
i Austrije jedva se moe sumnjati. Ruski car je onomad u Varavi nazdravio prisutnim
maralima Pruske i Austrije (nadvojvoda Albreht) kao predstavnicima dveju drava koje
su s njim najprisnije vezane. Protiv Austrije se, dakle, ne moe uiniti nita. Istina da su
njega (Milana) bolele one prepreke koje su prilikom njegovog stupanja na presto
podmetane pridolicama, ali njih je on ve zaboravio, interesi guraju Srbiju prema Austriji
i on (Milan) otvoreno e u Beu pred carem izjaviti da e za vreme svoje vladavine, pa ma
ko da su mu ministri, uvek biti lojalan prijatelj Austrije.

9. avgust
ikin se vraa iz Graca. Govorim s njim. Izgleda veoma neprijateljski raspoloen
(prema knezu i vladi.) Kae da se u
Pragerhofu naao s Filipom Hristiem, koji je izjavio da e protiv Ristia, kada se
bude vratio, pokrenuti energinu akciju. Dalje je uo da e ministar finansija podneti
ostavku, navodno zbog toga to je Risti za svog zamenika naimenovao Gavrilovia a ne
njega. Meutim, izgleda da je ostavku morao da podnese zbog pronevera koje su otkrivene
u Ministarstvu finansija.

10. avgust
Dr Rozen javlja: a) Srbija i Rumunija preduzele su korake kod Porte u stvari
erdapa, zahtevajui da i one tu uestvuju. Porta je odgovorila odreno, pozivajui se na
Londonski protokol, u kome je re samo o Puissances riveraines. Vlaki agent je
protestovao, srpski nije. Inae, cela stvar je objavljena u Levant Herald-u. b) Srpska vlada
se bavi milju da osnuje emisionu banku. Ministar finansija se tome protivi i veoma je
zbog toga neraspoloen.

11. avgust
Bela Orci pie da je Risti verovatno lagao kada je tvrdio da je s Portom uredio stvar
u vezi s kneevim putovanjem, jer je Raid-paa rekao Ludolfu da je Risti obeao da
knez pre svog dolaska u Carigrad nee oficijelno posetiti nijedan evropski dvor. Ako je
 544

to istina, onda bi knez mogao doi u Be samo inkognito. uo sam da je profesor

Srekovi poslat u Gradiku da tamo pomou novca huka. Poverio sam dr Rozenu da se o
tome raspita i on je doznao da e Srekovi sa turskim odobrenjem ii u Prizren da
prikuplja stare srpske pesme. Ovdanjim listovima zabranili su da objave vest o navodnom
atentatu na crnogorskog kneza.

13. avgust
Dr Rozen javlja: a) U Poarevcu su uli u trag jednoj maloj zaveri. Uhapen je
trgovac Maksa Milankovi. Cilj zaverenika je bio da proteraju kneza i da postave
Garaanina za guvernera. umi je pred dr Rozenom takoe izjavio da se ni od jedne od
dve srpske dinastije (Obrenovia i Karaorevia) ne moe napredak zemlje. b) Za vreme
kneevog odsustva treba da bude naimenovano neko namesnitvo. c) ikin izgleda neto
smera, navodno e poslati itavu grupu mladih ljudi u unutranjost zemlje, meu njima i
izvesnog Spiria. d) U subotu dolazi Sandvit, navodno s ratifikovanim ugovorom koji je
sklopljen izmeu jednog engleskog konzorcijuma i Srpske banke. e) Ristievi intimusi
izjavljuju da crnogorski knez ovog puta dodue nije ubijen, ali da nee dugo iveti.

15. avgust
Dr Rozen javlja: a) Na narodnu sveanost u ast Muickog u Karlovcu pozvana je i
beogradska optina i vie ovdanjih korporacija. Beogradska optina nije prihvatila poziv.
Ueno drutvo poslae Kujundia, a otii e verovatno i vie lanova Omladine.
(Izvetavam o ovome generala Fiera da bi obavestio Molinarija.) Ministar finansija
Jovanovi podneo je ostavku, jer je protiv osnivanja emisione banke. Pronose se vesti da
Lejanin i Lazarevi hoe da podnesu ostavke.

16. avgust
Andrai pie da e car rado primiti kneza Milana u odreeno vreme i dae mu i
rezidenciju, ali ovo samo u sluaju ako obea da e on prvi posetiti turskog ambasadora.
Ovo je potrebno zato to Risti u Beu rekao istinu kada je tvrdio da je u vezi sa
putovanjem sve ureeno s Portom, naprotiv, Hristi je Raid-pai obeao da knez pre svog
puta u Carigrad nee slubeno posetiti nijedan evropski dvor. Uz taj uslov kneevo
predstavljanje caru obavie se bez prisustva turskog ambasadora. Ako, meutim, knez ne
bi pristao da poseti turskog ambasadora, onda bi ga car dodue primio, ali niti bi mu dao
stan, niti bi bio pozvan na sveanosti, mogao bi, dakle, da bude u Beu samo inkognito.
Andrai mi je poverio da ga odmah telegrafski obavestim na emu se ostalo. 396

17. avgust
Dr Rozen javlja: Gavrilovi je priao, da prema jednom izvetaju sarajevskog
trgovca Besarovia vlada nezadovoljstvo kako u ruskim tako u turskim krugovima, zbog
 545

begstva Bosanaca u Austriju. Gavrilovi je dalje ispriao da je jedan ruski agent, po imenu
Masimin[?], obiao izbeglice nagovarajui ih da se vrate, ali uzalud. Teodorovi uiva
najvei ugled kod hriana.

18. avgust
Odlazim knezu i saoptavam mu sadrinu Andraijevog telegrama i elje koje su u
njemu izraene. Knez kae da njemu nita nije poznato o Hristievoj izjavi u Carigradu,
ali poto Njegovo Velianstvo eli da on poseti turskog ambasadora, obeava da e ga
posetiti, iako priznaje da e to uiniti nerado, ali samo pod uslovom da pre poseti Njegovo
Velianstvo. Ako bi, pak, morao pre da poseti turskog ambasadora, radije e putovati
inkognito. Napominjem da u o ovome telegrafisati Andraiju, ali jasno naglaavam da
je uzrok ovog i nama neprijatnog incidenta jedino Risti, koji je jedno govorio u Beu, a
drugo izjavio u Carigradu. Odmah telegrafiem Andraiju da knez prihvata postavljeni
uslov, ali samo ako prva poseta bude Njegovom Velianstvu. Po podne dolazi k meni
Filip Hristi, koga alje knez da bi mi objasnio ta je rekao u Carigradu. Naime, kada nisu
uspeli u pitanju Zvornika on je, shodno svojim instrukcijama, izjavio Raid-pai da e
knez dodue preduzeti jedno putovanje iz zdravstvenih razloga, ali da e prvu sveanu
zvaninu posetu uiniti svom suverenu. Meutim, inkognito nije pomenut. Ono to je
rekao potpuno se slae s izjavama Raid-pae (inkognito proizlazi ve iz same stvari),
proitao je i odnosni deo Andraijevog telegrama, kao i deo u kome je re o Ristievoj
nepouzdanosti, a ja sam izjavio aljenje zbog Ristievih preteranih smicalica. Hristi se
takoe izjasnio u tom smislu da je u Carigradu trebalo izjaviti da e knez slubeno posetiti
Be.397 Njemu bi bilo ao kada bi putovanje ili zvanini prijem morao da izostane, jer, po
njegovom miljenju, interesi Srbije zahtevaju da budu u to je mogue prijateljskijim
odnosima s Austrijom.

19. avgust
Hofman telegrafie da Andrai nije u Beu i da ne mogu dobiti odgovor na moj
telegram dok se on ne vrati. Ponovo aljem dugaak telegram, predlaui da ispune
kneevu elju. Telegrafiem Teodoroviu o onome to mi je dr Rozen govorio.

20. avgust
Dr Rozen kae da mu je Filip Hristi rekao da je po Ristievom nalogu, morao da
upozori poslanike u Carigradu da ja iz neprijateljskih namera prema srpskoj vladi elim da
namamim i svoje kolege na iste pozicije. Ponovo dolazi Ivanovi iz Jagodine i opet pria
isto to i ranije. Savetujem mu da nastoje da u Skuptini istupe protiv Ristia.

21. avgust
Hristi dolazi kod mene i pita da li sam ve primio odgovor od Andraija.
 546

Odgovaram, naravno, sa ne, i ponovo urgiram telegrafski.

22. avgust
Dolazi telegram od Andraija u kome saoptava da e knez Milan, naravno, prvo
posetiti Njegovo Velianstvo. Ovo pismeno javljam knezu Milanu. Kasno uvee dolazi
k meni Hristi i izjavljuje da bi knez Milan eleo da putujem s njim u Be, ako mi to samo
prilike doputaju. Knez je sam hteo da o tome govori, ali je bilo mnogo ljudi oko njega i
tako nije mogao da to uini. Odgovaram mu da moram traiti odobrenje od Andraija, pa
u mu telegrafisati, ali verujem da je ve kasno i teko da u dobiti odgovor. Hristi je
kasnije jo poslao spisak kneeve pratnje (Hristi, jedan sekretar, pet autanata i dva
lekara) i izvestio me da e knez otputovati u nedelju u 4 asa. Danas po podne bili smo
da pozdravimo kneza povodom njegovog roendana i tamo mi je sam knez rekao da e mi
saoptiti vreme polaska, kao i vreme dolaska u Be.

23. avgust
Telegrafiem Andraiju da bi knez Milan eleo da mu turski ambasador u Beu
Kabuli-paa uputi jednog sekretara da ga pozdravi. Meugim, ako to Kabuli-paa i ne
uini knez e ga svakako prvi posetiti. Preporuujem da ispune ovu kneevu elju.
Telegrafiem Andraiju da me je knez pozvao da ga pratim na putu u Be, ali poto mislim
da poziv nije u ozbiljnoj nameri uinjen, putovao bih samo na izriitu Andraijevu
naredbu, a vie bih voleo kada ne bih morao da idem. Nikako ne bih voleo kada bi mi
Andrai naredio da moram da putujem kada bi ta naredba na vreme stigla. ikin u
poslednje vreme stalno govori protiv Ristia, i to energino. Da li je to iskreno ili ne, ne
znam, ali poznavajui njegove odnose s Garaaninom i Marinoviem a poto i ovaj potonji
isto tako govori protiv Ristia, moram da poverujem da je i ikin iskren. Sve ovo uveliko
zabrinjava Joaninija i Longvorta koji iz mojih i ikinovih istovetnih izjava izvlae
zakljuak da su se Austrija i Rusija ve sporazumele o podeli turske imperije.
Odlazimo pre podne kod kneza da se oprostimo od njega. Knez mi saoptava da
polazi sutra u 4 sata, a bie u Beu u sredu u 9 sati ujutro. Pitam ga da li e se zadravati u
Peti, jer ako e se zadravati, telegrafisau Ministarstvu. Odgovara da e u Petu stii u
10 sati uvee i da e se zadrati. Bio je prisutan i Risti koji je upitao da li sam ve dobio
obavetenje u vezi sa svojim putovanjem. Odgovaram vrlo kratko da nisam, jer je za
odgovor ve kasno i ne nastavljam razgovor. Kako pred Engelhartom, tako i pred
ikinom estoko negodujem zbog toga to su me kasno pozvali i izjavljujem da je to
namerna uvreda. Nadam se da e tako to i Risti ubrzo uti.

24. avgust
Telegrafiem Andraiju i upravi dvora vreme kneevog polaska i dolaska, kao i
sastav njegove pratnje. S njim putuju: Hristi, jedan sekretar, 5 autanata, 2 lekara i 5
 547

slugu. Telegrafiem i Slaviju. Knez je danas u 4 sata po podne otputovao. Na obali se

iskupilo mnogo sveta, ali je samo nekoliko dece vikalo: iveo!. Objavljena je kneeva
proklamacija kojom se oprata od naroda i upravljanje zemljom poverava Ministarskom
savetu.

25. avgust
Piem izvetaj Andraiju o pregovorima koji su prethodili kneevom putu, a to se
mog pozivanja tie iznosim miljenje da je to Risti tako odredio.398 Sandvit je ve due
vremena ovde u stvari banke, ali izgleda da stvar ne napreduje i pad Srpske banke e se,
verovatno, teko moi spreiti. Ovih dana su u administracijama kasarni otkrili
proneveru od 18.000 # i nekoliko lica je i uhapeno. Ostavka ministra finansija je
uvaena i on je stavljen na raspolaganje.

26. avgust
ikin kae da e resor finansija privremeno prihvatiti Margeti, koji e posle
ustupiti mesto Vladimiru Jovanoviu.

28. avgust
Posetio me je Stratimirovi. On je takoe doao zbog eleznice, kao zastupnik
interesa nekog rusko-pruskog drutva. Jako negoduje protiv srpske vlade i Ristia, koji je
podmien od strane Pauersa, ali on (Stratimirovi) e uz pomo svojih prijatelja pokazati
da Skuptina nee primiti Engleze.

29. avgust
Dr Rozen javlja: a) uo je od Ristia da je knez veoma zadovoljan prijemom u Beu.
Kaljevi i njegovi drugovi bili su kod Ristia i upozorili ga da je kneevo putovanje u Be
sada, kada su Srbi u Maarskoj tako potlaeni amar za srpski narod. Dalje su zahtevali da
upranjeni portfelj ministra finansija poveri jednom od lanova Omladine. Risti je
odgovorio da on nije partijski ovek nego ovek vlade i ne moe se meati u partijske
interese. Rozenu je, meutim, rekao da pregovara s Mijatoviem da on preuzme
Ministarstvo finansija. Ako ovo uspe i ako uklone jo i Alimpia, bie to takva vlada kojoj
Austrija nee moi nita prigovoriti. Situacija je ovde prilino teka, jer vie klika, a
naroito Marinovieva, rade u suprotnom pravcu, ikin je ljut zbog kneevog putovanja u
Be, a Marinovi i njegovi nagovorili su nekoliko inostranih predstavnika (moda misli na
Engelharta) da kod kneza govore protiv njega (Ristia). Knez je, meutim, mlad pa je
prinuen da prihvati Ristieva naela, a ne Risti kneeva gledita. b) Knez je poao u 4
sata po podne da bi uvee stigao u Novi Sad, gde su nameravali da mu prirede
demonstracije. Meutim, bakljada u Kamenici loe je uspela iako su tamo poslali etiri
visokokolca iz Beograda, jer su se miletievci drali po strani.
 548

31. avgust
Dr Rozen javlja: a) Ministar finansija morao je da podnese ostavku zato to su se
pokazali manjkovi u raunima. Oni su, meutim, nastali tako to je bivi ministar vojske
Belimarkovi stalno traio novac preko stavaka predvienih budetom, a kada je ministar
finansija odbio dalje da daje pozvao ga je Risti i rekao da moe dati na njegovu
(Ristievu) odgovornost. Sada, pak, ministar finansija treba da ispata. b) Rajovi, sekretar
Srpske agencije u Carigradu, ponovo je bio kod velikog vezira u stvari erdapa, ali je
dobio odgovor da je Porta toliko pretrpana drugim poslovima da ne moe dati odgovor. c)
Vest da knez Nikola namerava da preduzme korake da bi Rusija, a po mogunosti i
Austrija, priznala njegovu nezavisnost izazvala je ovde veoma lo utisak.

1. septembar
Piem izvetaj o ostavci ministra finansija, dalje da Risti pregovara s Mijatoviem
da preuzme taj portfelj, a ukoliko on to ne bi hteo, Risti bi voleo da za ministra finansija
postavi Vladimira Jovanovia.399

2. septembar
DIstrija kazuje da je poverenik Konzorcijuma u Brislu, koje zastupa Vasal, uputio
Alimgtiu pismo u kome konstatuje da je nestala njihova ve ranije podneta ponuda za
izgradnju eleznice, kao i kopije koje je dao Ristiu, i da se to Drutvo stoga povlai, ali
e ovo pismo poslati i predsedniku Senata i predsedniku Skuptine.
3. septembar
Na putu iz Sarajeva Teodorovika je stigla u Zemun i poto se nee zadrati u
Beogradu Vilma i ja smo preli k njoj.
Dr Rozen javlja: a) Otkrili su proneveru od 3660 # i u Smederevskoj vojnoj oblasti.
b) Risti je prole nedelje preko srpske Agencije poslao pismo Ignjatijevu, u kome pie da
Milanovo putovanje u Be nema politiki znaaj, to se vidi po tome to on (Risti) nije
iao s njim. A i inae, ljudi iz beogradske vlade nisu tako kratkovidi da bi za ljubav
neizvesnih prednosti zaboravili na siguran oslonac i zato ne stoji da je politika srpske
vlade prema Rusiji ma i najmanje ohladila. Ovo nije ni mogue, jer takva vlada se u Srbiji
ne bi mogla odrati, poto sav narod gaji najivlje simpatije prema Rusiji, tako misle i
bolji slojevi, a meu mladima ak i veliki deo onih koji su sa Zapada doneli sobom
demokratske ideje i zato su u poetku bili neprijatelji Rusije, ali su se ve preobratili.
Jedna protivruska vlada otuila bi od sebe kako ovdanje, tako i preanske Srbe. Kneevo
putovanje u Be preduzeto je iz materijalnih interesa. Risti je telegrafisao knezu Milanu
da ne zaboravi da uputi estitku knezu Konstantinu povodom njegove srebrne svadbe. c)
Pauers je jue ispostavio na ime Hadi-Tome menicu na 10.000 napoleona na teret
akreditiva jedne londonske poslovne kue, sa rokom od 3 meseca. Kako je Hadi-Toma
 549

Ristiev tast, ovaj iznos je, prirodno, namenjen Ristiu kao mito u stvari eleznice.
Sastajem se s Marinoviem. Kae da e ponude kompetenata za eleznicu tek danas
biti otvorene pred komisijom od 15 lanova, koju je naimenovala vlada. Marinovi
estoko napada Ristia zbog cinizma koji se ovde ispoljio, budui da je jasno da je Risti
podmien od strane Pauersa. Veruje, meutim, da e Risti zbog toga imati kubure sa
Skuptinom.

4. septembar
Dr Rozen javlja: Telegrafski je prijavljena jo jedna ponuda za izgradnju eleznice,
od strane tajnog savetnika Ditriha iz Berlina. b) Oficir optuen i uhapen za proneveru
zove se Jovan, Crnogorac, uhapen je jo i jedan civilni inovnik.

5. septembar
Anger doznaje da je ime uhapenog oficira Jovan Vukosavljevi. (To e biti onaj isti
o kome je govorio i dr Rozen, samo mu je Crnogorac nadimak.) Civilni inovnik se zove
Aleksa Pavlovi. Postavljenje Mijatovia za ministra finansija objavljeno je u
slubenom listu, pa o tome podnosim izvetaj.

6. septembar
Dr Rozen javlja da je Risti preko Kujundia poslao 300 # miletievskom listu
Graniar, koji je sada poeo da izlazi u Panevu.

7. septembar
Piem izvetaj Andraiju o tome da je Risti poslao 300 # Graniaru i da je pisao
pismo Ignjatijevu.400

8. septembar
Odlazim Ristiu u vezi sa jednim administrativnim problemom (bolnice). Pita me
tom prilikom da li sam dobio odgovor od Andraija u vezi sa pozivom koji mi je upuen.
Odgovaram da nisam, jer je zapravo taj poziv usledio jako kasno inae iznosim otvoreno
da smatram da je to uinjeno namerno, naravno ne od strane kneza. On se pravda da nisu
krivi ni on ni Hristi, ali to je poziv upuen tako kasno i priznaje da nije izvren na
korektan nain. Zatim poinje da objanjava nesporazum koji je iskrsao izmeu Bea i
Carigrada u vezi s kneevim putovanjem i eli da to objasni utoliko vie to je od ponekog
mog kolege uo da sam njegov postupak u ovoj stvari nazvao ne ba sasvim lojalnim. (Na
ovo nisam odgovorio, elei time da pokaem da ne poriem da sam to rekao.) Zatim mu
kazujem ta ja znam o tome i citiram Hristieve rei, a na kraju primeujem da izjava koja
je u vezi s tim data u Carigradu u najmanju ruku nije bila tana i odreena. Risti posle
govori o tome kako e kneevo putovanje u Be imati veoma dobre rezultate i da e nam
 550

Srbija bogato naknaditi ono to emo moda od turskog prijateljstva izgubiti. Meutim,
nije dovoljno da samo politiki odnosi budu dobri, takvi treba da budu i lini odnosi, pa
me moli da ne sluam one koji govore protiv njega. Na ovo primeujem da je meni ovde
povereno da zastupam interese svoje drave i ma kakvi bili lini odnosi, oni nee imati
uticaja na moje slubene poslove.
Marinovi mi pria da je bio kod Ristia, koji mu je pomenuo kako je knez Milan
lepo primljen u Beu, na ta je Marinovi primetio da je on to i oekivao, jer je Austrija
sada u tako dobrim odnosima s Nemakom, Rusijom i Italijom da u ovom savezu ne treba
vie da se plai aspiracija okolnih malih naroda, te tako moe biti s njima u iskrenom
prijateljstvu i unapreivati njihov razvoj. Risti nije ni jednom reju reagovao na ove
primedbe.

9. septembar
Dr Rozen javlja: a) Risti mu je rekao da vesti o poljuljanom poloaju srpske vlade
nisu istinite, vlada stoji vrsto, ali on lino posle Skuptine hoe da podnese ostavku iz
zdravstvenih razloga. Knez e moda otii i u Berlin, ako mu se tamo obezbedi srdani
prijem, pa je u vezi s tim ve upueno pitanje Berlinu. b) Rajovi je pisao iz Carigrada da
je Porta jako nezadovoljna zbog kneevog putovanja u Be i da oekuje u tom pogledu
objanjenja od srpske vlade.
Popovi pria da je uo od Gavrilovia da je sada kandidatkinja za enu kneza
Milana velika kneginja Helena, erka velikog kneza Meklenburga Sterlica (ruskog
artiljerijskog generala) i velike kneginje Katarine Mihajlovne (iji je otac veliki knez
Mihail Pavlovi). To je samo u planu, nikakvi koraci jo nisu uinjeni.

1 0 . sep te mb a r
Stigao je Teodorovi i proveo pola dana kod mene. Veali smo o tome kako bismo
mogli najpovoljnije po nas iskoristiti stvar sa bosanskim izbeglicama. Izgleda da prvo i
osnovno to treba uiniti jeste uklanjanje Vali-beja.

11. septembar
Piem izvetaj o planu za enidbu kneza Milana i o stvari eleznice. Dr Rozen
javlja da e knez Milan otii i u London, ako bude mogao raunati na dobar prijem.

1 2 . sep te mb a r
Stratimirovi saoptava da Pauers trai po jednom kilometru pruge garantiju od
246.000 franaka sa 6% kamata, dakle 14.760 franaka godinje, a Stejnkop 230.000 franaka
sa 8% kamata, to znai 18.400 franaka godinje.

1 3 . sep te mb a r
 551

Otputovao sam s Vilmom. Po podne smo stigli u Bazja i otuda uvee krenuli dalje.

1 4 . sep te mb a r
Stiemo ujutro u Petu.

1 5 . sep te mb a r
Dobijam telegram od Stratimirovia u kome javlja da je eleznika komisija odbila
sve ponude, pa i Pauersovu. Piem ingriji da u moje ime zahvali Stratimiroviu na ovom
obavetenju.

1 6 . sep te mb a r
Putujem s Vilmom u Erdelj, uvee stiemo u Kolovar.

1 7 . sep te mb a r
Ujutro kreemo brzim potanskim kolima dalje i uvee stiemo u Betlen.

18. 2 5 . sep temb a r

Ostajemo u Betlenu.

2 6 . sep te mb a r
Otputovali smo iz Betlena i uvee stigli u Kolovar.

2 7 . sep te mb a r
Uvee stiemo u Petu. ingrija pie da je odreen novi rok za podnoenje ponuda
za eleznicu za poetak novembra, a i uslovi su donekle izmenjeni. Stejnkop je otro
napao Ristia i napisao i lanak u Ta j msu .

2 9 . sep te mb a r
Poseujem grofa Joefa Ziija (ministar trgovine). Kaem mu da mi ne bi bilo krivo
kada bih napustio Beograd, utoliko pre to od Andraija ne mogu oekivati unapreenje.
Voleo bih da doem kui kada bih ovde mogao dobiti neko mesto, ali ne bih primio nita
drugo osim poloaja dravnog sekretara. Joi Zii svesrdno prihvata ovu ideju i kae da e
Lajo Tisa sigurno podneti ostavku, pa bi bilo jako dobro kada bih ja postao dravni
sekretar za saobraaj. Obeava mi da e govoriti o tome sa Slavijem.

30. septembar
Idemo u or kod Seenjijevih.

1. oktobar
 552

Vraamo se u Petu.

2. oktobar
Putujemo u Be.

3. oktobar
De Pon kae da je Risti prilikom svog boravka u Beu govorio pred njim o meni,
alio se da prema njemu ne ispoljavam onu dobronamernost koju zahtevaju prijateljski
odnosi.

4. oktobar
Doznajem u Ministarstvu da Kalie, austrijski ministar rezident i generalni konzul za
Japan i Kinu hoe da podnese ostavku. Odmah iskrsava u meni pomisao da to mesto
zatraim za sebe, naroito zbog vie titule. Govorim odmah s Hofmanom, koji obeava
svoju podrku, bojim se, meutim, da to Andrai nee hteti. Kremer me takoe veoma
podstie.

6. oktobar
Odlazim Andraiju: a) Linost kneza Milana nainila je veoma dobar utisak kako na
cara, tako i na Andraija, pa mi Andrai poverava da to Milanu i kaem. 401 Turci su poeli
da negoduju zbog toga to je knez Milan primljen, ali je Andrai poslao u Carigrad jednu
preteu notu u tom smislu da e opozvati svog tamonjeg poslanika. Porta je na to
odgovorila da ne negoduje protiv Austrije ve protiv Srbije. b) Sada je, meutim, Porta
saoptila velikim silama neku vrstu memoranduma o pitanju bosanskih izbeglica, u kojem
direktno optuuje Dragania i Teodorovia za hukanje. c) Predajem Andraiju svoj
memorandum i pominjem mu Japan, na ta odgovara da je to veoma lepo, zanimljivo
mesto i da e razmisliti.

7. oktobar
Razgovaram i s Orcijem o Japanu. Andrai je ve govorio s njime i odluno je
protivan. Kaem Orciju da me onda postave drugde, na primer u Atinu, ili da mi bar
obeaju da e me postaviti kroz nekoliko godina. Naravno, ne moe ni to. Jednom reju,
kao to sam to ve i ranije znao iz iskustva, od Andraija nemam emu da se nadam i im
mi se ukae prilika napustiu ovo mesto.
8. oktobar
Odlazim u posetu Ludolfu. Tokom razgovora dolazim do uverenja da nas on stvarno
ne moe u Carigradu zastupati onako kako treba. Po podne putujemo u Petu.

10. oktobar
 553

Joi Zii kae da je u vezi s mojim postavljenjem za dravnog sekretara preduzeo

neke prethodne korake, ali ne navodi koje.

11. oktobar
Noje fraje Prese objavljuje jedan lanak u turskom duhu o memorandumu Porte u
stvari Bosne. Prese reaguje na taj memorandum, a i vie drugih listova takoe se bave
ovim pitanjem.402

12. oktobar
Sastajem se s Andraijem. itao je moj memorandum i, naravno, smatra da je plan
koji je u njemu sadran neizvodljiv. Pominje i Japan i kae da ne bi voleo da odem tako
daleko, a to i nije politiko mesto; inae, titula diplomatskog agenta ravna je tituli ministra
rezidenta, pa e me tako postaviti kasnije za poslanika bilo na Istoku, bilo na Zapadu.
(Ovo su, naravno, samo lepa uveravanja koja nemaju nikakvu vrednost i znae samo to da
dokle sam ne odem iz Beograda, Andrai me otuda nee premestiti. To je bio moj
poslednji pokuaj kod Andraija, vie neu traiti nita od njega.) b) Govori o bosanskoj
aferi. Namerava da nastupi veoma odluno, pa ili e Porta direktno zatraiti izvinjenje ili
emo povui naeg poslanika. Inae, ini mi se da u ovoj stvari Andrai jo nije naisto sa
samim sobom i bojim se da e propustiti zgodnu priliku koja mu se nudi da pribavimo sebi
na Istoku takav ugled kakav jo nikada nismo imali.

13. oktobar
S Teodoroviem, s kojim sam se sastao kako u Peti tako i u Beu, razgovarao sam
vie puta o bosanskoj stvari, ali poto nismo znali Andraijeve namere, naravno da nismo
mogli sastavljati nikakve planove.

16. oktobar
Polazimo brodom iz Pete.

17. oktobar
Stiemo u Beograd. S nama je putovao i ikin.

18. oktobar
ingrija obavetava da su u Ministarstvu vojnom uli u trag novim proneverama,
sada ve u vrednosti od preko 30.000 #. Uhapeni su major Katani i oficir Raketi, a i
Belimarkovi je jako osumnjien. Potonji je hteo da otputuje, ali mu nisu dali paso. Dr
Rozen javlja: a) Avramovi je pisao 13. septembra Makancu koji je shodno sporazumu
traio novac da bi sada svaki pokuaj bio bezuspean. Banova linost onemoguava
uspeno oponiranje. Zbog toga ne moe poslati novac. b) Risti je u vezi sa erdapom
 554

pisao velikom veziru. Vezirov odgovor stigao je 28. septembra i odrean je to se tie
uea Srbije. c) Porta je traila od srpske vlade objanjenja o putovanju kneza Milana.
Risti je preko Rajovia odgovorio da je knez stvarno krenuo na put zbog bolesti, Be mu
se naao upravo na putu, a i inae je ve davno trebalo da vidi austrijskog cara (jo
prilikom njegovog putovanja po junoj Maarskoj). Veliki vezir je, meutim, naao da
ova objanjenja nisu zadovoljavajua, tavie izjavio je da ih smatra u toj meri nedovoljno
ozbiljnim da ne sme ni da ih iznese sultanu. d) Hristi je pisao o putovanju kneza Milana u
Pariz, glavni cilj je u izjavi da je Belimarkovi u svoje vreme bio poslat u Berlin samo
zbog eleznice, on je, meutim, prekoraio svoja ovlaenja i uzeo uee u sveanostima
ulaska nemakih trupa, zbog ega je ukoren pa je kasnije izgubio svoj poloaj.403 Mak-
Mahon je odgovorio da francuska vlada ne vodi rekriminacionu politiku i da e na Istoku
nastaviti svoju politiku blagonaklonosti prema hrianima. e) Za uikog episkopa
ministar Novakovi i Risti hoe arhimandrita Savu, koji je poreklom iz Maarske,
meutim mitropolit hoe Rusima naklonjenog arhimandrita Nikolu. Vlada nee da popusti
pa je mitropolit zapretio ostavkom, a sada je odloio izbore. Mitropolit je protestovao
protiv postavljenja Novakovia za ministra, jer nije traeno njegovo miljenje. f) Izgleda
da je na izradu memoranduma Porte o Bosni imao uticaja Eliot, ili je makar prethodno
znao o njemu i pregledao ga (prema Rajovievom izvetaju). g) Rajovi je izvestio da je
Raid-paa interpelisao nemakog poslanika Ajhmana o navodnom putovanju kneza
Milana u Berlin. Ajhman je odgovorio da on ne zna nita o tom putu a i da ne veruje u
njega, jer bi Milan morao znati da bi ga u Berlinu sasvim drukije primili nego u Beu. h)
Kada je Risti proli put otputovao iz Beograda umesto da poseti konzula Rozena poslao
mu je svoju posetnicu. Ovo je Rozen javio svojoj vladi a ona ga je ovlastila da vie ne
odrava vezu s Ristiem. Po povratku sa odsustva Rozen, dakle, nije otiao Ristiu. Kada
je ovaj video da Rozena dugo nema zamolio je Longvorta da posreduje, jer moe biti re
samo o nesporazumu. Nemakoj, koja na Istoku ne vodi osvajaki rat, u interesu je da
podrava tenje ovih naroda za samostalnou, a Risti je neprijatelj kako Austrije, tako i
Rusije. Rozen je, meutim, odbio svako pribliavanje.

19. oktobar
Odlazim Ristiu: a) Pominjem da je Milan nainio veoma dobar utisak na cara i
uopte na svakoga u Beu, i Andrai mi je poverio da mu to saoptim. Risti kae da e
Milan prekosutra krenuti iz Pariza, odakle e doi u Be gde e verovatno provesti jo
nekoliko dana, a odande u Beograd. b) Razgovaramo o eleznici i ja im preporuujem da
je grade sami, tako e biti mnogo jevtinije. Kae da je to mogue, ali sada e ve biti
potrebno izneti stvar pred Skuptinu. Pokuali su sa sistemom subvencije, ali se tu prijavio
samo Hir, a i on je odustao. Zatim su pokuali sa sistemom garantije, ni to nije uspelo.
Sada su izmenili uslove i pokuae jo s jednim konkursom. Ako ni to ne bi uspelo,
Skuptina moe odluiti da se pruga gradi u sopstvenoj reiji, pa da za nju primi i
 555

odgovornost. Ja na to primeujem da su ak i izmenjeni uslovi takvi da ne verujem da e

ih iko moi potpisati. c) Pre nekoliko dana Andrai mi je naloio da traimo od srpske
vlade propusnice na srpsku obalu za nae i turske inenjere koji rade na erdapu. Ovu
molbu je predao jo ingrija i Risti je obeao da e propusnice biti izdate, samo eli da
zna imena i broj propusnica. Ovi podaci su stigli i ja sam ih saoptio Ristiu. Obeava da
e se za kratko vreme poslati traeni dokument, samo e u njemu formulisati i pravne
zahteve Srbije. (Kasnije sam doznao od Kantakuzena da je Risti ovu stvar odlagao zato
to je eleo da zna ta je odgovorila vlaka vlada, kojoj smo se u ovoj stvari takoe
obratili.) O politici nisam razgovarao sa Ristiem.
Moj kolega Rozen saoptava mi da je od izvesnog Kampera (Prusa, koji je u slubi
ruskog drutva koje kompetuje za izgradnju eleznice) uo da je Milan iz Pariza uputio
pitanje ruskom caru da li bi ga primio u Livadiji. Car je na to navodno odgovorio da ga ni
u kom sluaju nee primiti dotle dok nije bio u Carigradu.

20. oktobar
Danas sam posetio Mijatovia, ali poto je neko naiao nisam mogao s njim opirnije
govoriti.

21. oktobar
Sastajem se s Piroancem. On je podneo ostavku i stanovae u Beogradu. Gorko se
ali na Ristia i na vladu. Izraava unekoliko nadu da bi po kneevom povratku moglo
doi do promene. Ali ako ne doe, samo e se putem Skuptine, i to ne ovog, ve sledeeg
saziva moi neto uiniti. Belimarkovieva imanja su stavljena pod zabranu. Njegov urak
Simi ve je ranije intabulisao na njih 3000 #. Risti bi, izgleda, sada ve voleo da
obustavi istragu bar protiv Belimarkovia, jer se boji da e i protiv njega izai neke stvari
na svetlost dana.

22. oktobar
Dr Rozen javlja: a) Risti je jo pre Milanovog puta u Be saoptio Ignjatijevu plan
da knez iz Pariza moda otputuje u Berlin i u Rim (da se zahvali za orden koji je prole
godine dobio) a iz Brindizija brodom u Rusiju, kod cara, ako bi ovaj bio u Livadiji. U vezi
s tim srpska vlada je ve i pregovarala s jednim italijanskim parobrodarskim drutvom.
Ignjatijevu se ovaj plan dopao i odmah ga je saoptio svom Ministarstvu. Gorakov (koji
je tada jo bio u vajcarskoj), bio je protivan i izjavio da Milan treba pre da poseti sultana
a tek zatim, ako bi car jo bio u Livadiji, moe doi tamo i car e ga rado primiti. Ovaj
odgovor su, meutim, Srbima saoptili tek pre 1014 dana i Milan je ostao tako dugo u
Parizu zato to je ekao na ovo saoptenje. Poto nije mogao otii u Livadiju, Milan se
toliko oneraspoloio da je iako mu je Risti u dva maha savetovao da ide u Rim, ve i
zbog toga to je crnogorski knez bio tamo, odluio da doe pravo kui. Risti se sprema
 556

da se zbog toga izvini Joaniniju. Ristiu je ovih dana stiglo pismo od Ignjatijeva, u kome
ovaj pie da car ne bi mogao primiti Milana ak ni u sluaju da je on prethodno bio u
Carigradu, zbog onih razliitih faza kroz koje je srpska politika, na veliko carevo
iznenaenje, prola. Prema Rajovievom izvetaju Ignjatijev je izjavio da je srpska
politika kolebljiva i nepouzdana. b) Slovenski komitet u Petrogradu, ija je anonimna
glava Miljutin, ministar rata, a njen spiritus movens ministar vera Tolstoj, poslao je ovamo
dr Vaclika. Risti ga dugo nije hteo primiti, na kraju je Novakovi izdejstvovao sastanak.
Vaclik je izneo sledei predlog: Poto se u Bosni stvari sve vie komplikuju, i to u korist
Austrije a na tetu Srbije, Slovenski komitet nudi Srbiji pomo ako bi htela da neto
preduzme protiv Bosne, i to ili novac ili oruje. Risti je navodno odgovorio da ni situacija
u Srbiji ni prilike u Evropi ne dozvoljavaju da ovu ponudu prihvati. Vaclik je tvrdio da se
iz izvetaja ruskog konzula u Bosni vidi da je Teodoroviev zadatak da pridobije Turke, a
Draganiev da pridobije hriane. c) Grof Uvarov (sin biveg ruskog ministra prosvete)
bio je ovde radi prikupljanja podataka za ureenje jednog slovenskog arheolokog muzeja.
Odavde je otiao u Zagreb, odakle se sprema meu Slovake i u Prag. d) Iznos pronevera u
Ministarstvu vojnom popeo se ve na 54.000 #. Nedostaje velika koliina opreme. Risti
je predloio Lejaninu da obustavi celokupnu istragu zbog inostranih sila, a naroito zbog
Porte, poto bi usled nje opao ugled Srbije. Lejanin je rekao da to mogu da uine, ali da
e on u tom sluaju podneti ostavku. Belimarkovieva imanja su zaplenjena. e) ikin
svuda huka protiv kneza, priajui o njemu skandalozne anegdote i pokuavajui da
stvori uverenje da e Skuptina morati da plati trokove kneevog putovanja.

24. oktobar
Piem izvetaje o dobijenim obavetenjima. 404

25. oktobar
Dr Rozen javlja: a) Knez je traio od Skuptine da pokrije trokove njegovog
putovanja poto je ono bilo politike prirode, te zato ne trai i trokove puta u Pariz. Inae
e se knez u svom govoru kojim e otvoriti zasedanje Skuptine osvrnuti s mnogo
simpatija na svoje putovanje u Be. b) Izgleda da se izmeu Srbije i Crne Gore
posredstvom Novog Sada vodi prepiska u pogledu jedne mogue akcije. c) Risti je
pozvao grad da sveano doeka Kneza. Odgovorili su da nemaju novaca, pa e tako vlada
dati brod Deligrad a kneevi vrtovi cvee, i to e biti sve.

27. oktobar
Poseuje me Risti. a) Saoptava da e Milan sutra napustiti Be i u etvrtak stii u
Beograd. Beogradski i smederevski municipaliteti hteli su da mu pou u susret, moda do
Novog Sada, meutim Risti im je savetovao da ne idu do tamo, dodue ne zbog njih
samih, ta oni su ozbiljni ljudi, nego zbog nae Omladine. Kaem mu da u za svaki sluaj
 557

odmah o tome obavestiti tamonjeg velikog upana. b) U vezi sa eleznicom kae da se

javio jedan ruski Konzorcijum kojeg predstavlja Juliani (iji su inenjeri Mihajlovski i
Kasnper). Izgleda da je veoma solidno Drutvo, Ristiu smeta samo to to je Juliani doneo
iz Rusije veoma tople zvanine preporuke. Srpska vlada smatra eleznicu isto
ekonomskim objektom i ne bi volela kada bi neko mislio da je u njemu imala udela i
politika. Na to sam odgovorio da to se nas tie mogu da ga uverim da je nama savreno
svejedno ko e izgraditi eleznicu i koja je vlada dotinog preporuila, samo eleznica
neka ve jednom bude gotova, ja, meutim, teko verujem da e iko primiti sadanje
uslove. Jo kae da bi eleli da ponovo nastave pregovore u Peti, ali su maarski
opunomoenici najpre odgovorili da sada nemaju vremena, a kasnije nisu ni odgovorili.

29. oktobar
Piem izvetaj o Belimarkovievoj proneveri.

30. oktobar
Danas u podne stigao je knez Milan. Stanovnitvo ga je doekalo vrlo hladno.

31. oktobar
Odlazim Mijatoviu: a) to se tie eleznice sm je priznao da su uslovi isuvie
strogi. Ne smatra dovoljno solidnim Drutvo koje predstavlja Juliani i koje je do sada
jedino kompetovalo. Pitam ga ne bi li bilo najbolje da sami grade. Odgovara da su mu ve
to predlagali i u Engleskoj, i verovatno nee preostati drugo (ako drugi konkurs ne uspe, a
po svoj prilici nee) nego da predloe Skuptini da ili prihvati da prugu gradi drava ili
poveri vladi da se po svom nahoenju sporazume s nekim solidnim drutvom, kao to je,
na primer, Pauers. (Iz ovog bi se moglo zakljuiti da je vlada do sada samo zato stvarala
takve tekoe da bi dobila od Skuptine ovlaenja da moe, iskljuivi javno nadmetanje,
pregovarati po svom nahoenju. Naravno, o ovoj mojoj sumnji ne govorim nita
Mijatoviu.) Jo pominje da je knez po svom dolasku prebacio ministrima njihov postupak
u pogledu eleznice, ime su stavili na kocku poverenje koje Srbija uiva u Evropi. b)
Pitam ga koliko su istinite vesti da hoe da emituju novanice. Odgovara da je to u planu i
da bi voleli da osnuju jednu emisionu banku za novanice, ako bi od nekog inostranog
drutva po povoljnim uslovima mogli obezbediti metalnu podlogu. Da bi se prebrodila
sadanja kriza Mijatovi bi bio voljan da izda obveznice uz plaanje kamata, Senat,
meutim, hoe da ih izda bez kamata i sada se oko toga meu njima vodi rasprava. c)
Mijatovi priznaje da e se ove godine u budetu pojaviti deficit koji se ne moe zatajiti,
on je postojao i do sada ali su ga stalno prikrivali, a to se vie ne moe initi. d) Pitam ga
da li je istina da hoe da povise carine, odgovara da je istina, za pokrie deficita i za neke
novije potrebe potreban je novac, koji na drugi nain ne mogu da nabave. Mijatovi je
eleo da podigne glavarinu sa sadanjih 72 na 80 pijastera i u tom sluaju ne bi bile
 558

potrebne druge operacije, ali ovaj bi plan bilo nemogue ostvariti zbog toga to bi ga
narod doekao s antipatijom, ak bi mu se po svoj prilici i suprotstavio. Isto tako ostali
ministri nisu pristali da se uvedu marke ili da se povise takse na presude, pa je tako
preostalo samo povienje carina. Za neku robu carina e biti sniena, kao na primer na
alkohol sa dosadanjih 5 pijastera na 20 para, dalje, to se tie vina, u fina vina e se
ubrajati samo grka, panska i ampanjska, a ostala e se raunati kao obina i na njih e
se plaati carina od 3 pijastera po akovu. Za pivo (i domae) hoe da uvede neke dodatne
takse, koje bi se plaale i na uvezeno pivo, a pored toga i carina. Carina na so i brano
ostaje bez promene. Meutim, povisila bi se carina na grnariju, staklo, gvoe, sukno,
platno i ostale vunene, pamune i svilene tkanine itd., i to otprilike za 7%. Za neke robe
carina e se plaati po teini, to e predstavljati prelaz sa sadanje tarife na tarifu prema
teini. Tarifu na kojoj su radili pre etiri godine Senat nije primio ve je pristupio izradi
druge tarife, koja nikad nije izraena, i tako je cela stvar zastala. Mogue je da e jo
povisiti regal na duvan.

1. novembar
Poseuje me Filip Hristi, koji e se za koji dan vratiti u Carigrad na svoje
dosadanje mesto. Ispriao je da je na povratku u Beu odmah javio Andraiju da je tamo
Milan, pa ga je Andrai odmah posetio, a i knez je dva puta bio kod njega. Hristi je bio i
kod Kabuli-pae, koji je izrazio svoje aljenje zbog incidenta oko kneevog putovanja,
uostalom pripisuje ga jedino Ristiu. Dalje kae da se pred Hofmanom veoma pohvalno
izrazio o meni i izjavio da kada bi on (Hristi) bio ministar radovao bi se da moe
saraivati sa mnom. Na tome sam mu, naravno, zahvalio i rekao da bih eleo da postane
ministar, a nadam se da e to i postati, na ta je on rekao da o tome nema ni govora, knez
je, dodue, veoma milostiv prema njemu pa je i prilikom ovog putovanja dugo razgovarao
s njim, ali kada bi sada postao ministar rekli bi, poto je Ristiev urak, da je na putu
rovario protiv njega.405

2. novembar
Dr Rozen javlja: Moa Gavrilovi, lan Kasacije, otiao je knezu i upozorio ga na
veliko nezadovoljstvo koje vlada protiv Ristia i da je potrebno umesto njega postaviti
drugoga, i to Marinovia ili Garaanina. Knez se izjasnio protiv Garaanina, dok je za
Marinovia rekao da je to poten ovek. Za Ristia zna da ga ne vole, ali za sada moe
samo u njega imati poverenja. Risti je za ovo saznao, pa je pozvao Gavrilovia i
zapretio mu za sluaj da se jo i dalje mea u ovakve stvari.

3. novembar
Jaki mi javlja da su Risti i njegovi ministarski drugovi podneli ostavku. Kasnije
to isto javlja i dr Rozen. Obrazovanje nove vlade povereno je Marinoviu. Ovo odmah
 559

telegrafiem u Be i u Carigrad. Posle doznajem imena ministara: Marinovi, predsednik

vlade i ministar inostranih dela, umi ministar unutranjih dela, Filip Hristi ministar
prosvete, Magazinovi ministar saobraaja, Proti ministar vojni, Ceni ministar
pravosua, ministar finansija ostaje Mijatovi. O ovome odmah piem izvetaj
Andraiju.406
Po podne poseujem s Vilmom Marinovieve i estitamo Marinoviu. Knez je ve u
subotu uvee poslao po Marinovia i pozvao ga da obrazuje novu vladu, to je Marinovi i
prihvatio. Risti je jue u podne podneo ostavku iz zdravstvenih razloga i zamolio kneza
da mu da pismenu zahvalnicu.407 Knez e to i uiniti. Poseujem i svoje kolege. ikin i
Engelhart se, naravno, raduju ovoj promeni. Longvort otvoreno kae da mu se ova stvar ne
svia, jer u Marinoviu vidi orue Rusa, Joanini takoe nije zadovoljan, sigurno iz linih
razloga, Rozen je neutralan jer isto tako malo voli Marinovia (za koga zna da simpatie
Ruse i Francuze) kao i Ristia. U gradu je, meutim, opta radost. Videemo dokle e
trajati, teko mogu da verujem da e Marinovieva vlada dugo ostati popularna.

5. novembar
Odlazim knezu Milanu. Izraavam mu svoje zadovoljstvo zbog njegovog srenog
povratka i kaem da je kako na cara tako i na Andraija nainio najbolji utisak. Knez kae
koliko je oduevljen prijemom u Beu, nije se nadao da e biti tako srdaan s obzirom na
nae zategnute odnose. Napominjem da ova zategnutost tangira samo vlade a ne vladarevu
linost. Moli me da caru izrazim njegovo uvaenje i zahvalnost, a tako isto i prijateljski
pozdrav Andraiju. Pita me ta mislim o promeni vlade. Kaem da elim neka je sa
sreom i po njega i po Srbiju. Napominje da se Risti onemoguio kako u unutranjim
tako i u spoljnim odnosima. Pominje jo da e kasnije Marinovi razgovarati sa mnom o
povienju carina, koje je neizbeno postalo nunim. Longvort je bio kod Ristia, Joanini
takoe. Potonji kae da Ristiev pad pripisuje delom onoj Andraijevoj depei u kojoj smo
od kneza traili da obea da e on prvi posetiti turskog ambasadora, a negodovali smo i
protiv Ristia. Naravno, Risti se veoma ljuti na mene.

6. novembar
ikin kae da je prilikom prvog kneevog razgovora s Marinoviem bio prisutan i
Hristi, koji je posle toga bio na veeri kod Ristia i obavestio ga o tom razgovoru. Na to
je Risti podneo ostavku. Otiao sam i ja Ristiu. Kae da njegovo, zdravlje, dodue,
nije najbolje, ali da to nije jedini razlog njegove ostavke. Zatim se opet opravdava od toga
da je ikada ita govorio ili naredio da se pie protiv mene, to porie, a isto tako i postupak
u vezi s kneevim putovanjem u Be, koji naziva nesporazumom. Raduje se to je s
Austrijom uspostavio prijateljske odnose i to ova satisfakcija nije ostala njegovim
naslednicima na vlasti. Na kraju izraava nadu da emo i dalje ostati u dobrim odnosima.
Dr Rozen javlja: a) Filip Hristi se vraa u Carigrad i ostaje tamo do prolea. Poverili su
 560

mu da izjavi da je knez spreman da poseti sultana bez ikakvih uslova, ali to sada ne moe
zbog toga to je blizu zima i to se odrava Skuptina, pa poseta treba da ostane za
prolee. Zvornik ne trae, ali kada bi ga dobili naravno da bi se tome radovali. Meutim,
odluno trae elezniku vezu. b) Marinovi e nastojati da s konzulom Rozenom
uspostavi najbolje odnose i da ga uveri da i Srbija eli da ima blagonaklonost Nemake.

7. novembar
Doao je k meni Marinovi i: a) Izjavljuje da je dirnut mojim prijateljskim izjavama
o njemu. Uvek je iveo u uverenju da Srbija nema ta da trai meu naim Srbima i da bi
bilo ludo hteti se umeati u nae stvari. Raduje se kneevom putovanju u Be i svemu
onome o emu se knez tom prilikom s Andraijem dogovorio i saglasio, sve to u celosti
prihvata i eli da deluje u tom smislu. b) Poziva me da imam poverenja u njega, i ako bih
imao bilo kakve tekoe sa srpskim vlastima da mu se direktno obratim i on e nastojati da
sve uredi. c) Pominje da moraju povisiti carine i da e nam to saoptiti da bi znali nae
miljenje. Molim ga da mi saopti glavnije predmete. d) Dalje pominje da e
opunomoenici u stvari eleznice prekosutra ponovo otputovati u Petu da nastave
pregovore, sada ve sa unekoliko izmenjenim instrukcijama. e) Na jueranji razgovor o
eleznici doao je samo ruski predstavnik Juliani (koji je, meutim, traio vie nego bilo
ko drugi). Zbog dananjeg praznika ponude e, meutim, biti otvorene tek sutra.
Marinovi ne veruje da e to dovesti do rezultata, pa e posle celu stvar ponovo poeti
ispoetka. f) Na kraju mi saoptava da namerava da uputi Andraiju pismo, koje e mi
pokazati.

8. novembar
ikin pria da je knez Milan na put poneo 40.000 # osim toga u dva maha su mu
poslali po 5000 franaka a jedanput 10.000 franaka, to iznosi vie od 60.000 #. Kneeva
lina imovina je ve prilino naeta.

9. novembar
Dr Rozen javlja: a) Kasacija je odbacila zabranu na Belimarkovievu imovinu koju
je odredila vlada i utvrdila da je u ovoj stvari nadlena Skuptina. b) Protia nije
Marinovi izabrao za ministra ve sam knez. Inae, izgleda da je i Proti umean u
pronevere i sad ne znaju ta da rade s njim. c) Prva srpska banka imala je burnu godinju
skuptinu. Karabiberovi i upravni odbor morali su podneti ostavke. Kroz 6 nedelja
ponovo e se odrati skuptina i tada e biti doneta odluka u pogledu likvidacije. d) Dr
Rozen je bio kod Marinovia, koji mu je rekao sledee: eli potpuno slobodnu tampu,
nee mariti ni za kakve napade protiv njega i njegovih kolega, jedino ih nee trpeti protiv
kneeve linosti. eleo bi da inovnici ne mogu da budu poslanici, da se Senat ukine i
umesto njega da se obrazuje Dravni savet. Njega obino smatraju proruski ili
 561

profrancuski nastrojenim, meutim kao ministar on ne eli da bude ni jedno ni drugo.

Svakodnevne potrebe zemlje zahtevaju prijateljske odnose s Austrijom. Ne zna kakva e
biti politika Austrije na Istoku, ali je uveren da e biti predusretljiva ako se srpska vlada
bude korektno drala. Rusija nije direktno zainteresovana u Srbiji, jedino moe eleti da
Srbija ne uini neto preuranjeno, ali to i onako nije mogue, dalje, da Srbija ne potpadne
potpuno pod uticaj jedne strane sile, to se i inae nee dogoditi. Nemaka je daleko i ne
vodi aktivnu politiku na Istoku, tamo dakle nema ta da se trai i treba se zadovoljiti time
da se ouvaju simpatije Berlina. Engleska e da se zadovolji time da Srbija nije ni ruska ni
austrijska, Marinovi hoe da uspostavi dobre odnose s Portom, pa e biti potrebno da
knez ode u Carigrad. Pie Bela Orci i saoptava, izmeu ostaloga, da je stvar s Bosnom
sasvim ureena. Asim-paa e biti opozvan i Porta je zatraila izvinjenje. Rusija i
Engleska bile su se ponudile da posreduju ali ih je Andrai obe odbio. Ignjatijev je priao
Ludolfu da je u ovoj stvari Eliot radio protiv nas, Orci, meutim, veruje da je to pre bio
sam Ignjatijev.

10. novembar
Marinovi mi, uz propratno pismo, alje traeni pregled carinskih stopa. a) Odlazim
k njemu da zatraim neka objanjenja i kaem mu da u ja ovu stvar podrati, ali da
naravno ne mogu unapred znati odluku moje vlade. b) Tom prilikom Marinovi mi
saoptava da su preko policije otkrili da iz Novog Sada hoe ovde da rasturaju
proklamacije i lanke u kojima se knez poziva da d ostavku. Smatra da bi bilo dobro kada
bi njihova policija ujedinjena s naom nadzirala ove rabote. Ja sam se s ovim sloio i
obeao da u im sa svoje strane pomoi. c) Interpeliem ga u vezi s Hristievim
putovanjem u Carigrad. Kae da e otputovati u naredni etvrtak i tamo ostati do prolea.
Ima zadatak da pouruje stvar Zvornika i eleznice i da pripremi kneevo putovanje.
Napominje da tako mala zemlja kao to je Srbija ne moe istupiti sa zahtevima. d) Na
nadmetanje za izgradnju eleznice 6. novembra dola su samo dva ponuivaa: Juliani i
Uhtomski. Prvi je traio prevelike garantije ili izmenu uslova, a drugi je prihvatio sve
uslove i traio samo 14.000 franaka za jedan kilometar pruge. Ovo oigledno dokazuje da
je vindler, pa ga ni u kom sluaju nee prihvatiti, a niti ikoga drugog pod sadanjim
uslovima.
Dr Rozen javlja: a) umi ve govori o ostavci zato to Ministarski savet nije
prihvatio njegovo cirkularno pismo i zamenio ga je jednim blaim. b) Knez Milan je dobio
pismo iz Novog Sada u kome ga pozivaju da raspusti vladu ili da abdicira, inae e
alosno zavriti. c) Risti bi eleo da postane predsednik Senata.

12. novembar
Dr Rozen javlja da su sino na vie mesta u gradu, pa ak i na Konaku, izlepljene
proklamacije sline sadrine kao i pismo. Marinovi mi alje pismo adresirano na
 562

Andraija. Danas je otputovala Ivanovika, koja e ubudue iveti u Gracu.

13. novembar
Ovih dana napisao sam itav niz izvetaja o stvarima koje su se dogodile. 408

15. novembar
Poseuje me Piroanac. Dugo govori o ovdanjim prilikama. Ispriao je da kada je
pre vie godina donet po ministre onako povoljan zakon o odgovornosti ministara,
Milojkovi i Belimarkovi su doli Ceniu i kod njega pevajui i igrajui izrazili svoju
radost to su uspeli da naprave takav zakon koji im omoguava da ine sve a da ipak ne
mogu biti pozvani na odgovornost. Dalje se iz Piroanevih rei moglo videti da bi
Marinovieva stranka elela da povea mo i ugled Senata, kako bi time stekla protivteu
Skuptini, koja je sastavljena od samih seljaka.
Dr Rozen javlja: a) Marinovi je naredio da se napie Miletiu da se poziva da
suvie ne oponira, dok je Pavloviu, koji eli da oivi list Panevac, odbio molbu za
novanu pomo. b) Hristiu je Marinovi dao instrukcije da bude to manje u vezi s
Ignjatitevim, jer bi to kod ostalih sila moglo pobuditi sumnju. i) Vidovdan dobija pomo
od vlade. d) Garaanin je ovde i Marinovi sada nastoji da ga pomiri s knezom. e) Tajni
trokovi su smanjeni na 17.000 # godinje. Bugarskom listu Karavelova u Bukuretu
uskratili su subvenciju, ali e mu pokloniti tampariju. f) Knez Milan na prolee namerava
da iz Carigrada otputuje u Berlin i u Petrograd. g) Prema onome to je dr Rozen uo, knez
Milan bi eleo da se ee sastaje sa mnom. Na ovo primeujem da bi u tom pogledu
trebalo da inicijativa potekne od njega.

16. novembar
Odlazim Marinoviu da se oprostimo. Kae da je danas izvreno posveenje novog
uikog episkopa. Poto mitropolit nikako nije bio voljan da primi vladinog kandidata, ak
je pretio da e otii u manastir, vlada nije htela da zaotri sukob pa poto je sa svoje strane
odbila da prihvati mitropolitovog tienika, koji je mogao postati nezgodan, pristala je da
za episkopa bude izabrano neko neutralno lice, to je sada i uinjeno.

17. novembar
Dr Rozen javlja: Izgleda da je Marinovi, verovatno na osnovu Garaaninovih
saveta, odluio da prema Porti vodi najprijateljskiju politiku, dakle da izbegava svaku
agitaciju i izazivanje koji bi Porti mogli da bodu oi, ma koliko ga zbog toga osuivali. A
bio bi voljan da s Portom stupi i u odnose kakvi postoje izmeu Austrije i Maarske.
Veruje da e u Carigradu najvie moi da postigne obeanjima, poklonima, laskanjem, a
Srbiji nikad nije bilo tako dobro kao kad je bila u najprijateljskijim odnosima s Portom. U
pogledu toga da dobije neto od Porte Srbija sada, i moda samo do sada, jo ne moe
 563

raunati na podrku velikih sila i tako e morati sama da se potrudi.

18. 20. novembar

Putujem s Vilmom brodom u Petu, stiemo 20. uvee.

21. novembar
Po podne sam otputovao iz Pete, Vilma je tamo ostala.

22. novembar
Stiem pred vee u Beograd. Zatiem dva Andraijeva telegrama sa sledeom
sadrinom: a) Povienje carina treba spreiti, odnosno nagovoriti vladu da ne povisuje
carine. Usled kratkoe vremena ne moemo doneti odluku o ovoj stvari i ukoliko bi carine
bile poviene protestovaemo ili pribei represalijama. b) Radi saradnje nae i srpske
policije Andrai je stupio u vezu sa Slavijem. O rezultatima e izvestiti kasnije.

22. novembar
Odlazim Marinoviu: a) Saoptavam mu sadrinu Andraijevih telegrama na to je
mogue obazriviji nain, naime da Andrai izraava svoju zahvalnost zbog lojalne forme u
kojoj nam je Marinovi ovu stvar saoptio i kao dokaz da se ne protivi samoj stvari, ve
samo njenom jednostranom postavljanju spreman je da odmah pone pregovore radi
zakljuenja trgovinskog ugovora. Na Marinovia je ovo oigledno loe delovalo ali je zato
zadrao najutivije mogue, ak prijateljsko dranje. Priznao je potekoe koje proizlaze
iz kratkoe vremena i izjavio je nekako da e se u ovom sluaju pobrinuti za druge
moduse, jer ne bi hteo da doe s nama u sukob odmah na poetku svoje uprave, a ni da
Skuptini podnese takav zakonski predlog koji bi kasnije mogao posluiti kao razlog za
reklamacije, pa ak i za represalije. Po njemu bi najbolje bilo kada bi po nekom osnovu
dobio od Skuptine ovlaenje da carinski ugovor, koji bi eventualno s nama sklopili,
moe staviti na snagu i pre narednog zasedanja Skuptine. Preporuujem mu da osnov
potrai izmeu sadanje tarife po vrednosti i tarife koja bi bila po teini, pa bismo zatim
kroz nekoliko meseci mogli zakljuiti novi carinski ugovor. b) Saoptava mi da prema
Mijatovievim izvetajima, a on je ve u Kragujevcu, Risti izgleda priprema protiv njega,
Marinovia, napad u Skuptini, s motivacijom da je protivnik dinastije. Na moju primedbu
da teko da bi se lanovi Skuptine usudili da oponiraju vladi, odgovara da ima njih
mnogo koji su zbog svojih linih interesa bili u savezu s Ristiem i koji znaju da nova
vlada nee trpeti da oni i dalje ostvaruju svoje sebine ciljeve. Knez Milan je u svemu uz
Marinovia, ovlastio ga je da istupi pred Skuptinom s izjavom da u potpunosti uiva
kneevo poverenje. Opaa se kretanje i meu pristalicama Karaorevia, koje vlada
budno prati, a kasnije e se, ako to bude smatrala za potrebno, obratiti i nama radi
sprovoenja u ivot izvesnih mera. c) Komisija za eleznicu koju je imenovala vlada
 564

odbila je oba uesnika u kompeticiji, Julianija i Uhtomskog. Nadati se je da e pregovori o

eleznikoj vezi, koji se vode u Peti, dovesti do cilja. d) Knez i vlada putuju sutra u
Kragujevac.

24. novembar
ikin pria da Marinovi strahuje od zasedanja Skuptine, boji se da e se morati
boriti s jakom opozicijom, poto je Skuptina izabrana jo pod Ristievim uticajem.
Meutim, Garaanin, koji dobro poznaje ovaj narod tvrdi da nema zbog ega da se brine.
Piem izvetaj Andraiju o Marinovievoj bojazni.409

25. novembar
Piem izvetaj o razgovorima o povienju carine koje sam vodio s Marinoviem. U
vezi s tim stigao je akt, o kome mi je Andrai telegrafski javio, ali poto ne sadri nita
novo nema razloga da ga saoptim Marinoviu. Andrai je poslao svoj odgovor na pismo
koje mu je Marinovi uputio, a meni je dostavio kopiju tog pisma. Slavi mi je saoptio
da je maarska vlada spremna da prui pomo na naoj teritoriji srpskim policijskim
inspektorima da motre na podrivake akcije protiv Srbije u naoj zemlji, samo naravno, mi
treba da znamo o tome.
Dr Rozen javlja: a) Izgleda da je konzul Rozen pridobijen za Marinovia, meutim,
njegova vlada uopte nee da veruje Srbima. b) ikin nastoji da pomiri Srbiju sa Crnom
Gorom, Marinovi je u vezi s tim i napisao pismo predsedniku crnogorskog Senata, koje
je ikin poslao ruskom konzulu u Dubrovnik Joniniju, da ga preda na Cetinju. Dr Rozen
veruje da Rusija eli ovo izmirenje samo zbog toga da bi kasnije obe drave iskoristila za
svoje ciljeve. Marinovi je, izgleda, prozreo ovu politiku i hoe, dodue, da iskoristi
pomo Rusa, ali nije voljan da bude potpuno uz njih. c) Optubu protiv Belimarkovia u
Skuptini iznee Piroanac. d) Hristi je dobio instrukcije da nastoji da izdejstvuje kod
Porte da u komisiji za erdap bude i jedan srpski predstavnik, utoliko pre to se tome ni
Austrija vie ne protivi.

27. novembar
aljem Marinoviu Andraijevo pismo i obavetavam ga o Slavijevom saoptenju.
Joanini kae da ga je Risti posetio i govorio dugo i veoma zanimljivo. Tvrdio je da su
Rusi uzrok njegovog pada. Ne, dodue, Ignjatijev, s kojim je bio u veoma prijateljskim
odnosima, ak se, ne porie, s njim i dopisivao, nego Stremoukov, naelnik Odeljenja za
Aziju, i ukazuje na dvojstvo koje postoji izmeu politike ovoga i politike Ignjatijeva. Uza
sve to Risti e se uditi ovakvom dranju Rusa, jer je on u Beu dugo razgovarao s
Novikovim i ovaj je u potpunosti odobravao njegovu politiku. Risti je, dalje, govorio
(nesumnjivo mnogo vie nego to mi Joanini kazuje) o novinskim lancima u vezi s
navodnim nastojanjima da budem opozvan iz Beograda i ali da su, po nekoj fatalnosti,
 565

ovi lanci objavljeni ba kada je on bio u Beu, iako, naravno, on u tome nije imao
nikakvog udela.410 to se tie Marinovia, Joanini saoptava ovu Ristievu primedbu: Ovu
e vladu jedno vreme ostaviti na miru (to znai da kasnije nee).

29. novembar
Marinovi je veoma srdano odgovorio na moje pismo i saoptio mi da e se datom
prilikom koristiti naom ponudom.

2. decembar
Proslavili smo 25-godinjicu vladavine naeg cara. Pre podne je odrana sluba
boja u naoj kapeli, po podne kod Jevreja. Bio sam na oba mesta.

3. decembar
Moj kolega Rozen je rekao da se Blaznavac jo u vreme kneza Mihaila jako protivio
nameravanoj reorganizaciji srpske vojske pomou ruskih oficira, velikim delom i zbog
toga to je ve tada u Ministarstvu vojnom bilo deficita pa se bojao da to ne izae na
videlo. Tada je uputio velikom veziru pismo u kome ga je molio da sprei stupanje ruskih
oficira u srpsku vojsku i da ga sauva od ruskih intriga. Risti je, navodno, u posedu
kopije tog pisma i to je bilo ono oruje kojim je Blaznavca na svata privolevao.

4. decembar
Dr Rozen javlja: a) Izgleda da je Marinovi pretrpeo poraz u Skuptini. Naime, on je
hteo da adresa bude samo jednostavan odgovor na prestonu besedu, Skuptina je,
meutim, elela da njom bude obuhvaeno i vie njenih elja. Na to primeujem da nije
neverovatno da je ovo bio vladin plan da bi tako otklonila sa sebe odgovornost poto je
njena adresa ipak usmerena protiv bive vlade.411 b) Hristi u svom radu nailazi na velike
potekoe. Porta je uopte jako kivna na Srbiju i nije voljna da ustupi Zvornik. c) Izgleda
da Vaclik ima misiju i u Novom Sadu, barem se to moe zakljuiti iz rei jednog
ovdanjeg lana Omladine Rakia, koji esto kontaktira s Vaclikom. Cilj je ove misije da
nae Srbe uini vie prijemivim za ideje panslavizma. d) Marinovi namerava da pozove
kneevu majku.

7. decembar
Joanini kae da je bio kod Ristia. Ovaj je rekao da veoma ali to u Skuptini
poinje da ovladava tako nepristojan ton kakav u njegovo vreme nije postojao i da to moe
da se izrodi u slobodarstvo. ali to je Mijatovi tvrdio da nema novaca, to ne stoji, dokaz
za to je da su mogli da osnuju okrune tedionice. Joanini me pita kakav je list uselkina
Reforma. Dolazi dr Rozen: a) Donosi uselkinu Reformu u kome se nalazi jedan dopis iz
Beograda gde Ristia veliaju a mene napadaju. Jasno je da je ovo pisao sam Risti i
 566

verovatno je Joaniniju to i priznao. b) Risti sad hoe da se prikae kao muenik za

slovensku ideju i putem afarika nastoji da u Pragu stvori uverenje da je oboren s vlasti
zbog kneevog protivslovenskog raspoloenja. c) Na Marinoviev telegrafski zahtev
poslata su u Kragujevac dokumenta koja se odnose na Belimarkoviev proces. d)
Skuptina je u adresu unela neke elje (bolja administracija, vea odgovornost ministara,
slobodnija tampa itd.) Vlada se tome naizgled protivila, ali je na jednoj tajnoj sednici
Marinovi izjavio da nije protivan tome samo eli da forma bude pristojna. Naglaavanje
ove elje nije bilo zapravo nita drugo nego izglasavanje nepoverenja bivoj vladi.

9. decembar
Piem veoma dugaak izvetaj Andraiju o dosadanjem radu Skuptine. 412

10. decembar
Dr Rozen javlja: a) Pojavila se jedna broura s dokumentima koji dokazuju da su
Risti i Blaznavac uestvovali u ubistvu kneza Mihaila. b) Hristi je javio da je Porta
veoma povoljno primila njegove izjave o eleznikoj vezi i obeala povoljnu odluku. Eliot
podrava ovu stvar. c) Iz Crne Gore je stigao odgovor na Marinovievo pismo, koje je bilo
poslato preko ikina. Odgovor je veoma prijateljski u odnosu na Marinovia, a sadri
napad na Ristia. d) Skuptina je donela odluku da se protiv Belimarkovia podigne
optuba i vlada je predala dokumenta istranoj komisiji. e) Marinovi je pisao jedino
grofu Andraiju. Anger je uo da Risti agituje naroito preko Milojkovia, Jevrema
Grujia i Matia.

13. decembar
Dr Rozen javlja da vlada samo sa tekom mukom izlazi na kraj sa Skuptinom.
inovnicima se izraava najvee nepoverenje, eli se da optine budu samostalne u
administrativnom upravljanju, smatra se da se moe i bez ministara, neka bude kao to je
bilo za vreme kneza Miloa kada se i poslednji seljak mogao obratiti izravno knezu.
Marinovi je, prema jednom Mijatovievom pismu, hteo da raspusti Skuptinu, ali nije
znao kako, umi se sprema da napusti vladu. O svemu ovome piem izvetaj
Andraiju.413

1874

12. januar
Video sam na trenutak Andraija, ali nisam mogao da opirnije govorim s njim.
 567

13. januar
Dobijam redovne izvetaje od ingrije i dr Rozena o stvarima u Srbiji, ali njih ovde
ne zapisujem.

18. januar
Nou u 2 sata Vilma je sreno rodila erku. Zvae se Marta, kum e biti Arved
Teleki, a kuma Margita Betlen.

19. januar 17. mart

Nita to bi politiki bilo vredno panje. Poeo sam da piem delo Srbija i poetak
revolucije. Prvo poglavlje je zavreno krajem februara i bie objavljeno u listu Semle414
[smotra].

18. mart
U Budimu govorim s Andraijem. Kae da su u Petrogradu uspeli da postignu
najbolji sporazum izmeu Rusije i Austrije, na toj osnovi da e Rusi prestati da agituju
meu naim Slovenima, a mi emo ostaviti na miru katoliku Poljsku. U pogledu Istoka
sporazumeli su se da nijedna od njih nee raditi protiv status kvoa i ne samo da nee
pomagati suprotne tenje naroda na Balkanskom poluostrvu, ve e ak dejstvovati
umirujue. Saoptava mi u tom smislu napisano Gorakovljevo pismo knezu Milanu i
ikinove izvetaje, prema kojima se mitropolit ustremljuje protiv sadanje vlade i nastoji
da pribavi sebi ugled time to se poziva na potporu Rusije. ikin je dobio nalog da to
opovrgne. Ove spise je Andraiju poslao Gorakov. Moj e zadatak sada biti takoe da
radim u tom pravcu, u saglasnosti sa ikinom, koga je Novikov pre nekoliko dana
predstavio Andraiju. Marinovievu vladu treba da pomaemo kako protiv napada iznutra
tako i protiv napada spolja, pa emo joj, stoga, ako bude potrebno pomoi u njenoj borbi i
protiv karaorevievskih spletki i protiv spletaka Omladine. U stvari eleznike veze
Marinovi je pisao Andraiju i on e na ovo odgovoriti, ali mogu i usmeno da saoptim da
e podrati elje Srba. Pisae i knezu Milanu u istom smislu kao Gorakov.

1 9 . ma rt
Joiju Ziiju ponovo pominjem da bih ozbiljno eleo da budem dravni sekretar.
Obeava da e mi to uiniti ako samo bude mogue.

202 1 . ma rt
Polazim s Vilmom i s Martom brodom, 21. uvee stiemo u Beograd.

2 2 . ma rt
Odlazim Marinoviu. Ve me je veoma nestrpljivo oekivao zbog stvari eleznice. U
 568

Carigradu su svi strani poslanici bili na strane Srbije, ak i grof Ludolf, ali ovaj samo u
svoje ime poto nije imao instrukcije. Marinovi bi eleo da na poslanik delotvorno i
odluno istupi u vezi sa ovim pitanjem, jer je njegova re najznaajnija u ovoj stvari.
Uveravam Marinovia da e ga Andrai u ovome pomoi, meutim, morae po svoj prilici
malo priekati jer Ludolf odlazi iz Carigrada i, kako sam u Peti obaveten, umesto njega
bie postavljen grof Zii. Sutra u s Marinoviem opirnije razgovarati o tome.

23. mart
Odlazim Marinoviu. Razgovaramo o rusko-austrijskom prijateljstvu, pri emu
istiem znaaj ovog prijateljstva i za Istok. Marinovi napominje da je ono po njih
vanredno prijatno, jer bi inae njihov poloaj izmeu Rusije i Austrije, od kojih su za prvu
vezani tradicijom, a za drugu svakodnevnim interesima, postao veoma neprijatan. Dalje
izlaem da mi elimo da potujemo prava Srbije i da neemo ni u emu povrediti njenu
samostalnost, ne nameravamo ak da istupimo zastraujue ni u pogledu nacionalnih
aspiracija dok se one kreu u oblasti teorije, meutim, sada ne bismo mogli odobriti akciju
usmerenu protiv status kvoa. Budunost treba da pokae da li je Srbija u stanju da ostvari
sadanje elje. Ako jeste, moi e to da uini u svakom sluaju samo tako ako nastoji da
razvije sopstvene snage. Koliko smo mi iskreni prijatelji Srbije najbolje dokazuje to da mi
ovaj razvoj ne samo to ne elimo da spreimo nego, naprotiv, da potpomognemo,
preputajui budunosti da Srbija ovaj razvoj to je mogue vie iskoristi. U tom pogledu,
pak, mi moemo uiniti veoma mnogo za Srbiju, a od nje i od njene vlade ne elimo drugo
nego samo da ne podstie nemir kod naih junih Srba. A poto smo ubeeni da
Marinovi u potpunosti deli ova gledita mi pokazujemo za njega i njegovu vladu najvee
interesovanje i spremni smo da uinimo sve to od nas zavisi da uvrstimo njegov poloaj.
Zato ako misli da konci neke zavere koja se protiv njega kuje dopiru i do nas, preko
Karaorevia, ili Omladine ili bilo koga drugog, rado emo pruiti pomo protiv njih.
Marinovi zahvaljuje na iskazanoj blagonaklonosti, govorei da ni on ne shvata drukije
odnos Srbije prema nama. Protiv nacionalnih se aspiracija, dodue, ne moe direktno
istupiti, ali ni on ne veruje mnogo u mogunost njihovih ostvarenja. to se, pak, agitacije
tie, kod njih o tome ne moe biti ni govora dok je on na vlasti. Ne moe zamisliti da bi se
mogao upustiti u bilo kakve pregovore s nama, a zatim da iza naih lea radi protiv nas, za
tako neto nije sposoban. Inae je samo jedanput doao u situaciju da ovako ta odbije, i to
kada mu je neposredno poto je postao predsednik vlade doao urednik Panevca Pavlovi
i traio od njega subvenciju za list u ime potlaenog naroda iz preka, koji je predstraa
srpstva. Marinovi je odbio da da subvenciju i napomenuo da ne priznaje Pavloviu pravo
da govori u ime preanskih Srba, koji, uostalom, i nisu potlaeni, jer prilino slobodno
mogu da oponiraju vladi, a i inae mogu na zakonit nain da tee ostvarenju svojih elja.
Na Pavlovievu primedbu da Marinovi, dakle, izdaje srpski narod i hoe da uini
policijsku uslugu Austriji, Marinovi je rekao da mu zabranjuje da pred njim tako neto
 569

kae, inae moe da govori o njemu bilo gde bilo ta, za to ne mari. Ponovo pominje stvar
eleznice, dalje trgovinski ugovor povodom koga e mi pisati, napominje da za
diplomatskog agenta u Beu ele da naimenuju Cukia, ako bismo ga mi prihvatili.
Uveravam ga da e biti najusrdnije primljen. 415 Pominje jo kneevo putovanje u
Carigrad i pita ta Andrai misli o tome, napominjui da su Rusija i druge sile svesrdno
savetovale da krene na taj put, Andrai je, meutim u Beu pred knezom izjavio, otprilike,
da tome ne pridaje naroiti znaaj. Ovaj put, pak, izgleda potreban ve i zbog toga to e
knez u toku leta ponovo ii u banju i tom prilikom e posetiti talijanskog kralja, a i
nemakog cara, to bi meutim, izazvalo zlu krv kada pre toga ne bi otiao u Carigrad. Ali
to je vrlo teko sada kada Porta zauzima tako krut stav u svakom pitanju, iako sa srpske
strane ne ele da ovo putovanje veu za bilo kakve uslove. Na ovo odgovaram da se mi u
ovo pitanje nikada nismo hteli meati jer smo smatrali da je to isto unutranja stvar,
meutim, ne sumnjam da bi ga Andrai mogao samo odobriti, jer se jedva moe sumnjati
u to da bi se time postiglo odobrovoljenje Porte. Na kraju pominje nekoliko epizoda o
Ristiu. Kada su Ristia penzionisali, osetio se jako pogoen i doao je da se ali
Marinoviu. Meutim, Marinovi mu je otvoreno rekao da je penzionisan iz politikih
razloga. Dalje, Srpski narod je objavio uveno pismo kneza Mihaila Ristiu, na ta je
Risti u beogradskom slubenom listu hteo da izjavi da je ovo pismo apokrifno. 416 Ovu
izjavu nisu primili i Risti je zbog toga pisao Marinoviu, napomenuvi da je uo kako je
Marinovi izjavio da je imao ovo pismo u rukama pa bi tako mogao znati da se ono ne
slae s onim koje je objavljeno. Marinovi je na to odgovorio da je slubeni list postupio
prema postojeim propisima kada nije tampao Ristiev demanti, inae Risti bi se mogao
setiti da je on sam pokazao ovo pismo njemu (Marinoviu) jo onog dana kada ga je dobio
i on (Marinovi) se sea da izmeu onoga i ovog objavljenog nema razlike. Risti posle
toga nije nigde demantovao to pismo. Inae je i knez veoma estoko napao Ristia, kada
se vratio iz Kragujevca, izjavivi da se on [Risti] onemoguio, i ako bi morao da se
rastane od Marinovia izabrao bi sebi ministre ili iz redova crvenih ili iz redova stare
stranke (Garaaninovi prijatelji).

25. mart
Dr Rozen javlja: a) Usled protivljenja Porte da dunavske kneevine sklope ugovore s
drugim silama poeli su, na inicijativu vlade u Bukuretu, pregovori izmeu Bukureta i
Beograda o dranju dveju vlada prema ovoj stvari. b) Sutra e ovde biti isplaen dospeli
deo danka. c) Hristi je zamolio Ignjatijeva da podri molbu Srbije u pogledu eleznike
veze. Ignjatijev je odgovorio da ovo treba najpre da uine ostali poslanici. Izgleda da
Rusima nije po volji srpska eleznica. Orekovi, koji je u vezi sa ikinom, sada pie
jednu brouru i u njoj preporuuje vezu kod Ibra, to je isto kao da eleznica nee ni biti
izgraena. d) Marinovi nema mnogo poverenja u podrku Rusije, a veoma je
neraspoloen i zbog unutranjih tekoa, pa je izjavio da jo samo Austrija moe pomoi,
 570

a ako to ne uinimo, podnee ostavku. c) Ceni je izjavio da ne mogu sprovesti nikakvu

reformu, jer je knez tako tvrdoglav da se ne moe s njim nita poeti. f) Ona pria s
bombom od pre dve godine sada je izneta na tapet. Onaj Cuki koga sam vie puta
pomenuo i ja i koji je bio i kod Andraija, navodno je otkrio neto to bi kompromitovalo i
Milojkovia, pa ak i Blaznavca. Stvar je sada pred sudom, jedan pretres je ve odran i
suenje treba da se nastavi narednog etvrtka. Sve je to izazvalo ovde veliku senzaciju. g)
Put naeg cara u Rusiju je ovde uinio veliki utisak. Mnogi veruju, a to gledite deli ak i
umi, da su se Austrija i Rusija sporazumele oko podele Istoka i zbog toga Srbija treba
da je u to je mogue boljim odnosima s Austrijom da ova ne bi nala neki izgovor kao
Pruska protiv Hanovera. h) Od 14. do 26. avgusta bie odran veliki slovenski kongres, na
koji e i odavde otii vie njih. i) Garaanin i Marinovi ne slau se najbolje zbog sluaja
Belimarkovi. Garaanin je eleo da Belimarkovi bude osuen.

26. mart
Dolazi kod mene Marinovi i kae da je dobio telegram od Hristia da e Porta dati
Srbiji elezniki prikljuak pod izvesnim uslovima, koje jo nisu saoptili. Pominjem mu
da sam u stvari Cukievog postavljenja poslao izvetaj, ali sam meu svojim spisima
naao jedan Andraijev telegram koji je stigao posle mog odlaska, u kome mi saoptava da
ga je Porta zamolila da srpskog agenta primi tek posle kneevog dolaska u Carigrad.
Marinovi primeuje da je njemu to jo milije, jer e moda delovati kao pritisak na
kneza, koji ne eli ba mnogo da putuje u Carigrad, dok bi Marinovi to eleo. Piem
izvetaje Andraiju o Cukievom postavljenju i o stvari eleznice.

27. mart
Danas idem kod kneza. Pita me ta je Andrai rekao o Srbiji. Kaem mu da je on
prema mogunostima zadovoljan sadanjim kursom srpske spoljne politike, koju pripisuje
kneevoj mudrosti, koji je tako dobro znao da izabere svoju vladu i da je Andrai spreman,
koliko je to u njegovoj moi, i pomagati ovu vladu. Knez zahvaljuje na tome i primeuje
da ima grdne muke da objasni ljudima ovde ispravnost ove spoljne politike. Govorio je s
vie njih i pitao kakav prigovor imaju protiv Marinovieve vlade, kad jo nijedna srpska
vlada nije uivala takvo uvaenje inostranstva kao ova. Na ovo su, pak, svi redom
odgovorili samo to da se ne zna kuda e to dravu odvesti. U unutranjim poslovima ima
velikih tekoa. Skuptina pokazuje znake protivljenja, to knez delom pripisuje tome da
su do sada bili naviknuti da sve ono to ministri urade smatraju savrenim, a sada su
dokuili da i ministri mogu poiniti nedoline stvari i okrenuli su se ne lino protiv
dotinih ve protiv cele institucije. A delom pripisuje to strahu, naime, Risti je preko
svojih agenata proirio vest da je itava smena vlade bila dogovorena izmeu njega i
kneza da bi se Risti mogao odmoriti i da bi narod video da drugi ne umeju da upravljaju
kao on, ali e uskoro opet Risti biti na elu vlade. To je delovalo na seljake, koji se posle
 571

nisu smeli okupiti oko Marinovia. Uopte, prokletstvo Srbije je u tome da se svako
rukovodi samo sopstvenim interesom. Zbog toga ima toliko nezadovoljnika, a najvei deo
inovnika je demoralisan i nepouzdan, iako oni predstavljaju rukovodeu klasu, jer pored
njih postoji jo samo seljatvo koje je sada i materijalno u loem poloaju. Bila bi velika
srea kada bi se stvorili veliki zemljini posedi. Zbog toga knez smatra da je zelenatvo
dobra stvar, jer putem njega dolazi vie zemlje u ruke pojedinaca. Napominje da ima
rejona u kojima se plaa i 367% interesa. Smatra da je pogreno nastojanje da se putem
poljoprivrednih kola postigne da seljaci bolje rade i postanu imuniji, jer oni koji iz tih
kola izau nemaju prilike da ono to su nauili primene na isparcelisanim imanjima,
utoliko manje to se seljak, kao i svuda, tako i u Srbiji jo vie dri starih obiaja. Pominje
i sluaj s bombom, koji sada pobuuje veliku panju. Onog izvesnog Cukia je, izgleda,
ranija vlada koristila, po reima jednih za izvesne agitacije, a po reima drugih da se ubije
Karaorevi. Ovde napominjem da ukoliko bi knez strahovao od bilo ijih intriga na
naoj teritoriji mi smo voljni da mu pomognemo, ali neka mi bude doputeno da izrazim
miljenje da ako igde treba biti energian onda to treba biti u Srbiji, i to upravo stoga to
su ovde ljudi rukovoeni samo sebinou, o nekom zadovoljavanju ne moe biti ni
govora: neprijatelje treba zgaziti. Knez napominje da se nastojanja kao to su Omladinina
i druge subverzivne tenje veoma ire. Oni su jo mnogo opasniji po Srbiju nego po nas i
zato nezavisno od svih drugih obzira ve iz njihovog sopstvenog interesa moemo biti
sigurni da vie nee biti takvog meanja u nae stvari kakvog je, moda, bilo za vreme
ranije vlade. Na ovo primeujem da mi od Srbije i ne elimo nita drugo, meutim, za
uzvrat, ako ivimo u dobrim odnosima, moemo dati mnogo vie. Knez pominje da je s
radou uo od Marinovia ta sam mu rekao o naim namerama u vezi s kapitulacijama i
sa eleznicom. O ovoj poslednjoj stigla je iz Carigrada vest da je ministar spoljnih poslova
na jednoj sveanoj veeri pred celokupnim diplomatskim korom izjavio da e Srbija dobiti
traenu vezu. To bi knezu bilo vrlo milo. Ve je vie njih predloilo da ode u Carigrad i
mada je njemu lino ovaj put antipatian, ipak bi otputovao kada bi time mogao da pribavi
neku prednost. Pominje jo da je u Beu pitao Andraija za miljenje o tome, i Andrai
kao da je tada izjavio da ovo putovanje ne smatra pour le moment neophodno
potrebnim. Na to primeujem da Andrai nikada nije hteo da se izjasni o ovoj stvari preko
mene ovde, jer je to smatrao unutranjom stvari Porte i Srbije, a mi elimo da se uzdrimo
od svakog nepotrebnog meanja. Verujem, meutim, da je Andraijevo miljenje pri
emu se ograujem da to ne iznosim kao savet da bi ovo putovanje Srbiji moglo samo
koristiti. Knez na ovo odgovara da je spreman da otputuje ako od dve traene stvari, a to
su Zvornik i eleznica, bude mogao dobiti makar jednu, a naroito potonju. Bez toga,
meutim, nee putovati, jer bi to smatrao ponienjem za zemlju, pa nee ni otii sve kad bi
i njegova vlada ili i drugi bili suprotnog miljenja. Ovo je knez rekao veoma odluno.
Odgovorio sam da na ovo nemam ta da kaem, jer nemam instrukcije da bih mogao
savetovati da preduzme putovanje i on e najbolje znati ta treba da uradi. Na kraju se
 572

raspituje o novom ambasadoru Ferencu Ziiju i pominje da je prema pisanju novina veliki
prijatelj Rusije. U odgovoru kazujem da ne znam, ali sam ubeen da e postupiti u svemu
po Andraijevim nalozima, pa ma kakva njegova lina gledita bila inae. Naravno, nee
uiniti nita protiv Rusije, jer su, usled sporazuma do koga je, na sreu, dolo izmeu
Austrije i Rusije, nai interesi sada istovetni, to inae i Srbiji moe biti samo od koristi.417

28. mart
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen je dobio ifrovani telegram (izgleda u etvrtak 26.
marta) iz Berlina da motri na moje dranje prema srpskoj vladi i javnosti. Verovatno su i
ostali nemaki agenti dobili slian nalog u odnosu na svoje austrijske kolege na Istoku.
Konzul Rozen smatra da su se Austrija i Rusija sigurno sporazumele o podeli Istoka.
Nemaka se sada jo ne boji komplikacija jer je car Aleksandar, koji je pristalica
prijateljstva s Nemakom, iv, a Francuska ne moe da uini nita, kasnije, pak, Nemaka
e stupiti u savez s Engleskom. Grofa Minstera su i postavili za poslanika u Londonu zato
to ima veze s engleskim dvorom. Konzulu Rozenu se ini da ja ne pokazujem prema
njemu poverenje kao nekada i da ni prema Marinoviu nisam vie isti koji sam bio ranije,
to dokazuje da mi elimo propast Srbije. b) One lanke u listu Srpski narod koji otkrivaju
Milojkovievo uee u ubistvu kneza Mihaila pie Medakovi. 418 Knez Milan je,
navodno, poruio Milojkoviu da ili podnese ostavku na slubu ili da se opravda pred
sudom. c) Protiv kneza vlada veliko nezadovoljstvo zbog odlaganja u sluaju s bombom.
dIstria je dobio telegram od francuske ambasade u Istanbulu da je Porta stvarno dala
elezniku vezu. Telegrafiem Ludolfu i traim informacije o eleznikoj vezi, on
odgovara da je odobrena veza NiSofija, pod uslovom da prethodno zbog izvesne
kompenzacije treba postii sporazum u pogledu tarifa bosanske pruge. Piem o tome
Marinoviu koji odgovara da je veza u naelu odista data, ali je Porta zadrala za sebe
pravo donoenja odluke o vremenu njenog izvrenja, a eli prethodno da se sporazume i o
tarifi. Idem da posetim kolegu Rozena. Priam mu o svojoj poseti kod kneza i govorim o
Marinoviu na nain da bi otklonio njegovu zabrinutost i da bi se uverio da mi elimo da
odrimo vladu i ne teimo ka podeli Istoka.

30. mart
Govorim s Marinoviem. Kae da je doao telegram da je eleznika veza uistinu
slubeno data. Nastojim da ga umirim da su uslovi (poetak izvoenja radova i tarifa)
stvarno takvi da se zaista tek kasnije mogu utvrditi. Kae za Ristia da je vrlo verovatno
uestvovao u zaveri protiv kneza Mihaila. Kao dokaz za to navodi sledee: Kada je Risti
1868. bio u Parizu, da bi dopratio kneza Milana u Srbiju, posetio je ruskog kneza
taklberga, koji ga je upitao za razloge zavere koja je kneza Mihaila stajala ivota, Risti
je odgovorio: veliko nezadovoljstvo koje je poteklo otuda to knez nije hteo da popusti
elji Liberalne stranke i nije hteo da da ustav. Na ovo je taklberg primetio da je to teko
 573

razumeti, jer je on krajem 1867. uo u Beu od srpskog ministra Cukia, koji se tada
nalazio tamo zbog kapitulacije, da se knez sprema da d ustav, pa je Cuki i zatraio
taklbergovo miljenje o tome. Risti je na to odgovorio da je tada ve bilo dockan. Ovo
je Marinovi doznao od ikina. Drugi dokaz je taj da se Risti, kada je nekoliko nedelja
pre ubistva kneza Mihaila otputovao u inostranstvo, zadrao nekoliko dana u Beu i tamo
esto nalazio s Miletiem, jednom ga je i otpratio do Karaorevievog stana, u koji je
Mileti otiao. Andrai mi alje pismo adresirano na Marinovia, kao odgovor na
Marinovievo pismo u kome trai Andraijevu podrku u stvari eleznice.

31. mart
Predajem Marinoviu Andraijevo pismo. Saoptava mi da je knez odluio da putuje
u Carigrad u drugoj polovini aprila i da je Hristiu nareeno da ovo zvanino prijavi Porti.
Govori o Blaznavcu i o njegovim politikim fantazmagorijama. Uverio je Longvorta da je
u neprijateljstvu s Rusijom, a Longvort, opet, Ali Nizami-beja, i ovaj je posle ubistva
kneza Mihaila telegrafisao da treba bezuslovno podrati Blaznavca. Ovaj ifrovani
telegram uhvaen je i proitan pa je i sada u Marinovievom posedu. Govorio je jo o
Orekoviu i o njegovoj nepouzdanosti. Ve ni trosmajer nije imao poverenja u njega,
jednom prilikom je pisao namesnicima (ovo je i Orekovi znao), ali s molbom da
odgovor ne poalju po Orekoviu. Tako je stvarno i bilo. Poseujem Magazinovia i
dugo razgovaramo. Pominje da je Risti pokrenuo proces protiv Belimarkovia zato to se
nisu mogli sporazumeti oko podele iznosa koji je obeao Pauers za dobijanje dozvole za
eleznicu.

3. april
ikin kae da knez hoe da povede sobom Marinovia ne samo u Carigrad, ve i na
itavo svoje dugako putovanje. ikin se brine da bi se iz toga moglo izroditi zlo, jer
Marinovi dri na okupu svu vladu i za vreme njegovog odsustvovanja jo bi se neto
moglo dogoditi.

4. april
Hadija pria da je knez jue dobio anonimno pismo u kome je stajalo da zbog
Belimarkovia i sluaja s bombom spremi amac i bei, toliko je nezadovoljstvo veliko.
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen mu je govorio o razgovoru koje je vodio sa mnom. Palo
mu je u oi da mi izraavamo nae zadovoljstvo zbog srpske politike, kao da je knez samo
austrijski guverner. On e o ovome izvestiti, a sigurno e biti obaveten i Petrograd. U
vezi s onim to mi je Marinovi rekao o Omladini, da smo mi moni pa tako moemo lako
s njom izai na kraj, dok ona za Srbiju, naprotiv, predstavlja opasnost, napomenue
Marinoviu da je Omladina samo jedna od nevolja u Maarskoj, ima tamo i mnogo
drugih, pa e i Bizmark napustiti ideju da bi od Maarske mogla postati zemlja koja se
 574

samostalno razvija. Ishod izbora u Panevu, uprkos tome to je vlada toliko na njih
potroila, dovoljno dokazuje da Granica nikada nee biti uz Maarsku i da je potrebna
samo jedna takva srpska vlada koja e Granici dati oruje i ona e biti spremna da podigne
i revoluciju. b) Marinovi je govorio s konzulom Rozenom o eleznikoj vezi, zahvalio je
to je Ajhman preduzeo korake u ovoj stvari i izjavio da Nemaka sve dotle dok je u tako
prisnom prijateljstvu s Rusijom ne moe ni biti protiv srpskih interesa. Na Rozenovu
primedbu da je i Austrija u dobrim odnosima s Rusijom Marinovi je odgovorio da je ovo
prijateljstvo samo kao jedna veoma tanka ledena kora koja svaki dan moe da se promeni.
Uopte je s mnogo topline govorio o Rusiji i samo veoma uzdrano o Austriji. Marinovi
je pred Sretom Popoviem izjavio da ne alju u Be predstavnika zato da bi bili s
Austrijom u dobrim odnosima ve da bi mogli neposredno saobraati sa austrijskom
vladom i da bi u sluaju potrebe mogli preduzeti korake i protiv austrijskog predstavnika u
Beogradu. c) Rusija eli da Srbija poalje agenta i u Petrograd, ali o tome jo nisu odluili.
d) Marinovi eli da knez najpre putuje u Petrograd da bi zatim otuda mogao da s
pismenim preporukama ode u Berlin. e) Petronijevi nije dobio novac ni u Londonu ni kod
Blajkredera u Berlinu. Meutim, u ovom potonjem mestu novac nudi izvesni bankar
Simeon, koji je zatraio informacije preko konzula Rozena i ovaj je odgovorio da je srpska
vlada pouzdana, moe dati i garantije, nevolja je samo u tome to se one ne mogu prodati,
jer stranci jo ne mogu da kupuju. Agent te bankarske kue nalazi se ovde ve due
vremena. c) Cukia je u vezi sa bombama Sud oslobodio u nedostatku dokaza, to e
izazvati veliko nezadovoljstvo. Uopte, Marinovia svi smatraju veoma slabim i nemaju
poverenja u trajnost njegove vlade.

5. april
ikin pria: da je uo od Marinovia da knez pre 22. ovog meseca nee otputovati u
Carigrad. Prema Hristievom obavetenju sultan se veoma raduje kneevoj poseti i stalno
govori samo o tome. Konzul Rozen kae da je jedna berlinska kua ponudila da da
traeni zajam srpskoj vladi, meutim veoma skupo i tako ne zna hoe li ita biti od toga.
Jaki kae da se danas u crkvi Risti progurao pred ministre i za vreme celog obreda
ostao tamo. Dr Rozen javlja: a) ikin je dao izjave ovdanjoj vladi o sastanku u
Petrogradu. Austrija i Rusija su se sporazumele da nee stajati jedna drugoj na putu na
Istoku i da nee nita preduzimati jedna protiv druge. Vazali mogu raunati na pomo
Rusije, a verovatno i Austrije. Ako Srbija, podstaknuta svojim materijalnim interesima
eli da stupi s Austrijom u tesnije odnose Rusija se tome ne protivi i preputa to nahoenju
kneza Milana i dobrom raspoloenju koje vlada u Beu. b) umi je rekao da je knez
dobio tri pretea pisma, pa zato, da bi se poveala njegova popularnost, dobijanje
eleznike veze treba pripisati njegovom odlunom istupanju i u tom smislu treba pisati u
Vidovdanu. U Poarevcu su nali ispisane parole da sadanja vlada radi protiv kneza. c)
Marinovi bi bio voljan da poe na veliki put s knezom samo u sluaju kada bi Garaanin
 575

ostao kao namesnik, meutim, tome se protivi Tomanija.

6. april
DIstria saoptava da se srpska vlada preko njega obratila francuskoj vladi da
naznai jednog inenjera koji bi mogao voditi radove na eleznici.

7. april
Poseuje me novi vlaki agent Sturza.

9. april
Dr Rozen javlja: a) Knez e moda posetiti i vlakog kneza Karla. b) Prema
Hristievim saoptenjima Ludolf radi na tome da Zvornik bude predat Srbima i on je bio
prvi, zajedno s Ajhmanom, koji je posle Raid-pae estitao Hristiu na dobijanju
eleznike veze.

12. april
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen je veoma ljut zbog toga to su se Srbi u vezi s
izgradnjom eleznice obratili Francuskoj za inenjera. (Ja sam mu bio ispriao ta sam uo
od dIstrije.) b) Dr Rozen veruje da Dosko radi na tome da knez Milan prilikom svog puta
u Italiju poseti grkog kralja, to e biti utoliko lake jer e se ovaj tada nalaziti na Krfu.

14. april
Dr Rozen javlja da prema Hristievom saoptenju Andrai ve vie meseci
pregovara u Carigradu da mu Porta ustupi ostrvo Ada Kale koje lei naspram Orave. Do
sada ovi pregovori nisu doveli do rezultata, sada, meutim, postoje izgledi za to, naroito
zbog toga to se ni Ignjatijev tome vie ne protivi. Ova vest je ovde izazvala veliku
potitenost, ne samo zato to su Srbi sami eleli da dobiju Ada Kale, nego naroito zato
to u ovom koraku vide dokaz za to da su u Petrogradu stvarno sklopljeni sporazumi.
Govorim s Doskom, kae da e posle kneevog povratka preduzeti korake da knez,
ukoliko bude iao u Italiju, poseti grkog kralja na Krfu.

21. april
Odlazim Marinoviu i: a) Saoptavam mu da e Andrai rado prihvatiti Cukia za
srpskog agenta u Beu. b) Marinovi mi saoptava da Petronijevi u Londonu nije mogao
dobiti zajam, tavie Rotild i Baring su ga jako omalovaavali. Ovo je fijasko za
Mijatovia, koji je verovao da treba samo da poalje nekoga u Englesku i da e odmah
dobiti novac. Sada e Petronijevi poi u Amsterdam i u Berlin i tamo okuati sreu. c)
Knez e u iduu nedelju otputovati u Carigrad. Kasni toliko zato to mu uniforma nije bila
gotova. Nadaju se da e dobiti Zvornik. Po povratku iz Carigrada knez Milan e posetiti
 576

kneza Karla u Bukuretu. Marinovi je zabrinut zbog ovog putovanja, jer su obaveteni da
u Ruuku peti brat Radovanovia i vie drugih srpskih izbeglica spremaju atentat na
kneza.

22. april
Odlazim knezu Milanu. Dugo razgovara sa mnom, naroito govori protiv Ristia.
Ispriao je kako je otpustio Ristia i da mu je tu skoro pomenuo da bi, zar ne, svakako vie
voleo da se za vreme njegove vlade uspela reiti stvar eleznice. Jako se ali na konzula
Rozena, koji govori ak i protiv njega, kneza; rekao je naime da je knez Milan prole
godine ostao isuvie dugo u Parizu i da je to neutivost prema Pruskoj. Milan se zbog toga
veoma ljuti, uopte Rozen i u svojim slubenim notama pie tako da je njegov poloaj
postao neodriv. Knez jo pominje da namerava da krajem juna putuje preko Italije u
Francusku i tom bi se prilikom zadrao i u Beu, jer eli da pozdravi Njegovo Velianstvo
i da razgovara s Andraijem. Joanini kae da je jue, kada je bio kod kneza, zatekao ovog
veoma utuenog; izjavio je da dobro zna da ga eka ubod bodea ili hitac iz pitolja.
Marinovi dolazi da se oprosti od mene. Putovae tek u ponedeljak, jer je u sredu turski
praznik i tako samo u etvrtak mogu stii u Carigrad. Pominjem Marinoviu da mi je milo
to sam video da je knez raspoloen. Odgovara da knez pokazuje zadivljujuu hrabrost,
iako su ba poslednjih dana stigle sa svih strana najalarmantnije vesti o atentatima koji se
pripremaju protiv njega.

25. april
Joanini je govorio s Ristiem, Izgleda da se Risti, Milojkovi i njihovi drugovi sada
naroito ljute na ikina. Risti tvrdi da napade protiv Milojkovia alje Srpskom narodu
0# od vlade.419 Ako stvar budu dalje potezali Milojkovi
Medakovi, koji je zato dobio 40
e objaviti zapisnike pogubljenog Nenadovia, u kojima se 5 do 6 puta pominje i
ikinovo ime.

26. april
ikin kae da je Marinovi pitao konzula Rozena ne eli li da ode knezu da se
oprosti od njega, na ta je Rozen odgovorio da nee, jer nema nita da kae.

27. april
Jutros je knez otputovao u pratnji Marinovia i vie oficira. Kampo ih je video i
pria da je iz kneevog kaputa provirivao revolver. Dalje, da je sino stigao telegram od
Cukia da se nekoliko odbeglih robijaa sprema da u Turn Severinu izvri atentat na
kneza.

5. maj
 577

Radi pria da je Mijatovi jo pre kneevog odlaska podneo ostavku, ali tada knez
jo nije doneo odluku.

12. maj
ikin kae: a) uo je od dIstrije da je francuska vlada ve odgovorila u pogledu
traenog inenjera i preporuila jednoga koji e moi voditi izgradnju srpske eleznice. b)
uo je da Petronijevi sada u Londonu pregovara s izvesnim ruskim bankarem
Fitingovom radi dobijanja zajma. c) Magazinovia su naimenovali za kapuehaju u
Carigradu, te e tako napustiti ministrovanje.

14. maj
Dolazi Magazinovi i kae da je prihvatio mesto agenta u Carigradu. Dalje kazuje da
je francuski inenjer kome srpska vlada hoe da poveri voenje radova izvesni Kis, koji je
ve i ranije bio u Srbiji. Razgovaramo o optoj situaciji. Najvea je nevolja, po
Magazinovievom miljenju, u tome to su mnogi inovnici Ristieve kreature, ali ih
vlada ne moe odmah otpustiti. Kaem mu da treba samo energino nastupiti. Moli me da
to kaem i drugima (pod time podrazumeva Marinovia) jer i onako optuuju vladu da
nije energina.

15. maj
Sastajem se s Mijatoviem. Kae da u Londonu nisu uspeli da dobiju kredit i sad je
Petronijevi otiao u Pariz. Saoptava mi da su im Rus Fitingov a i jedno drutvo iz
Moskve stavljali ponude, ali Mijatovi ne bi voleo da primi novac od Rusa jer Rusi s time
uvek povezuju i politike ciljeve. Odlazim Novakoviu, bivem ministru, a sada
bibliotekaru Velike kole da uzmem neke knjige za svoj rad. Tom prilikom smo
porazgovarali i Novakovi je izjavio da ukoliko vie ne moe da bude Srbin, radije eli da
se prikljui obrazovanom Zapadu, ali Rus ne bi hteo da bude.

31. maj
Stigao je Teodorovi na proputovanju iz Pete u Sarajevo. Kae da se u Peti sreo s
hrvatskim poslanikom Brliem, koji je pred njim izjavio da ukoliko Granica bude
pripojena Hrvatskoj oni e imati odluujui uticaj u ugarskom Parlamentu. Knez Milan
se danas po podne u 7 asova vratio iz Carigrada.

1. jun
Izdejstvovao sam za Jakia srednji krst ordena Franje Josipa i predao mu. Tom
prilikom je rekao da je jedan ruski konzorcijum stavio ponudu za davanje zajma, ali
Mijatovi nije voljan da je prihvati. Govori se da je knez uzeo iz blagajne 70.000 # radi
kupovine imanja u Vlakoj.
 578

2. jun
Dolazi Marinovi i dugo govori o putovanju u Carigrad. Ovaj razgovor je verno
opisan u mom izvetaju od 2. o. m. 420 Stoga ovde pominjem samo ovu karakteristinu
okolnost: Kada je Marinovi otiao velikom veziru i Raid-pai da pregovara o pitanju
Zvornika, dva turska dravnika dugo nisu izustila ni rei ve su utke gledali jedan u
drugoga i u Marinovia.

5. jun
Milo Popovi javlja: a) Knez je jednoj deputaciji iz unutranjosti odgovorio da je
Srbija prevarena, ali se nita drugo i ne moe oekivati od zemlje u kojoj se svakog
trenutka menjaju ministri, sada, dakle, treba pritegnuti opanke, jedina korist od puta je ta
to je postigao sporazum s Vlakom. b) U Beogradu se nalazi agent jednog englesko-
belgijskog konzorcijuma zbog zajma. On nudi 7%, cena emisije 85 1/2. Rusku ponudu, u
kojoj je cena emisije 88, odbili su jer im se inilo da se iza nje skriva ruska vlada.
Otiao sam knezu. Na razgovor je opisan u mom izvetaju od 6. o. m. 421 Pominjem
samo da je knez jako negodovao zbog hukanja Miletia i njegove stranke, dalje, da mu se
veoma dopala moja ideja da se Beograd pontonskim mostom povee sa suprotnom
obalom, pa je obeao da e govoriti sa svojim ministrima.

7. jun
Doao je grof Norman, sestri Joija iija, u poslovnoj stvari. Primio sam ga veoma
srdano i odveo i Mijatoviu.

9. jun
Dosko kae da je Marinovi izjavio pred njim da Srbija, Grka i Vlaka treba da se
dre zajedno.

10. jun
Dolazi Marinovi. Na dugaki razgovor u celosti je obuhvaen u mom slubenom
izvetaju od 10. o. m.422 Pod utiskom razgovora napisao sam jo i jedno privatno pismo
Andraiju, sugeriui mu da bi moda bilo dobro da jo pre nego to knez otputuje
poaljemo jedan umirujui telegram. Dr Rozen se vratio danas s puta i javio: a) Jo pre
nego to je otputovao obavestio ga je konzul Rozen da ga je general vajnic prekoreo
zbog toga to se Andrai alio da Rozen pokazuje isuvie ive simpatije prema Nemcima
u Maarskoj. Na kraju je, meutim, vajnic navodno primetio da se iz ovoga vidi
Andraijeva politika, on bi hteo da im ovek pree preko Dunava ne uje vie nijednu
nemaku re. b) Vlaki knez Karlo i crnogorski vladar doi e po svoj prilici u Beograd,
samo se jo ne zna kada. c) Izgleda da ovde nisu jako zadovoljni s Ignjatijevim. U subotu
 579

e mi podneti opirniji izvetaj.

13. jun
Dolazi kod mene Cuki. Prekjue je stigao iz Vlake i ve idue nedelje putuje u
Be. Razgovaramo o pitanju jurisdikcije. Pominje da e vlada morati nastojati da se u
Skuptinu izaberu novi lanovi, jer s ranijima nee izii na kraj. Risti je opsenio narod
toliko da ga jo i sada smatra oslobodiocem od svakojakih neprijatelja, a naroito od
Garaanina i njegovih prijatelja.
Dr Rozen javlja: a) Govorio je s Marinoviem, koji je rekao otprilike sledee: Vlada
je savetovala knezu da putuje u Istanbul zbog toga to je Porta davanjem eleznike veze
dokazala svoje pomirljivo raspoloenje, ali su unapred izjavili da za putovanje ne vezuju
nikakav uslov. Rusija je ve odavno savetovala da se putuje, jer je smatrala nenormalnim
da knez poseuje druge dvorove, a da nije bio kod svog sizerena. Bio je primljen veoma
lepo i knez se ve iz Bukureta zahvalio na prijemu. Turski ministri nisu pokazivali
odbojnost prema ideji ustupanja Zvornika, ali nisu smeli to da pomenu sultanu. Knez je
obavestio poslanike o svakom svom koraku, pa i o svojoj nameri da eli da sa sultanom
govori o Zvorniku. Poslanici se nisu tome protivili. Knez je sultanu u veoma utivoj formi
rekao da mu skree panju na stvar Zvoriika, koja sama po sebi nije vana, ali ije reenje
je veoma poeljno za srpski narod. Sultan je odgovorio da je to za njega neto novo i da
mu ovo pitanje nije poznato. Knez je na to rekao: ova je stvar stara ve 40 godina, vie je
srpskih vlada preduzelo korake zbog nje, u celini to je samo jedno pravno pitanje. Sultan
je u odgovoru rekao da e zatraiti da ga informiu. U Istanbulu se govorilo da se
engleski otpravnik poslova nepovoljno izjasnio o pitanju Zvornika, ali Marinovi to ba
sigurno ne zna. Knez pred deputacijom iz unutranjosti nije nita rekao o savezu sa
Vlakom. Jednoj drugoj deputaciji, koju je predvodio kragujevaki prota i koji je, po
Ristievom nagovoru upitao kneza ta je doneo iz Istanbula, poto su Obrenovii uvek
donosili otuda poneto, knez je odgovorio: da je postupio po svom nahoenju, ali s
Turcima se na ovaj nain ne moe nita postii. Ristieva stranka je bila dobro
obavetena o svemu to se u Istanbulu dogodilo i raunajui na kneevo neraspoloenje
ponadala se da e doi do promene vlade pa je ve unapred istakla svoje voe Grujia,
Milojkovia i Stevu. Po Marinovievim reima Crna Gora je prirodni saveznik Srbije,
ali se ne moe pridobiti. Prave se planovi za sastanak dva kneza, ali teko da e se to
ostvariti. b) Cukieve instrukcije sadre i to da se u Beu uzdrava od prisustvovanja bilo
kakvim slovenskim skupovima i demonstracijama. c) Orekoviu su obustavili platu, jer
su utvrdili da je Slovenski komitet u Moskvi preko njega slao novanu pomo Budunosti.
d) Zah je postao kneev autant da bi izradio geografske karte i planove o Bosni i
Hercegovini.

14. jun
 580

Sturza je priao da e uskoro otputovati u Crnu Goru. Cilj svog putovanja naravno
nije rekao.

15. jun
Dolazi dr Rozen: a) Poveravam mu da se raspita o Sturzinoj misiji. b) Kae da prema
izjavama umia i Srete Popovia vlada ne stoji vrsto, ta vie ne uiva u potpunosti ni
kneevo poverenje. Namesnici su kod njega bili toliko optuili svakoga iz stare stranke da
ministre sad staje grdnih muka da nekoga iz te stranke unaprede ili postave u slubu. Osim
toga pokuavaju da pokolebaju kneevo poverenje enskim intrigama i anonimnim
pismima. Knez, na primer, zna da se umi dopisuje s proteranim profesorom Dragiom
Stanojeviem koji ivi u Zemunu. c) umi je izjavio da bi trebalo po svaku cenu sklopiti
savez sa Crnom Gorom i napasti Portu, pa ako bi to uspelo bilo bi svejedno ko vlada (bilo
Nikola bilo Milan) nad svima. Izgleda da oni koji ovako misle raunaju na nemire koji bi
izbili u Francuskoj i odvratili panju Nemake od Istoka, tako da bi za to vreme mogli da
pokore Bosnu.

16. jun
Mijatovi pria: a) Petronijevi je doveo sobom opunomoenika jednog engleskog
konzorcijuma, koji je izjavio da je spreman da zakljui ugovor o zajmu sa Srbijom uz 85
emisione cene i 7%. Ovdanje pristalice ruske stranke su to doznale i nadale veliku
galamu da vlada hoe da proda zemlju Zapadu, iako iz Rusije ima povoljniju ponudu.
Stvarno, iz Rusije su stigle dve ponude. Jednu je podneo izvesni baron Fitingov iz
Petrograda. Meutim, Mijatovi je doznao da iza njega stoji jedan veoma beznaajni
sefardski bankar, pa je zato ovu ponudu jednostavno odbio. Druga je dola iz Moskve od
uvenog Katkova i Nila Popova, koji su obeali dati 88, samo su traili da srpska vlada
izdejstvuje za njih odobrenje od ruske vlade da mogu dati zajam. To je Mijatovi
jednostavno odbio, rekavi da drugde, na primer u Francuskoj, gde je potrebna dozvola
vlade za davanje zajma u inostranstvu, dozvolu pribavljaju sami bankari. Budui da je
veliki neprijatelj Rusa, Mijatovi nikako nije hteo da prihvati ovu ponudu, ali je bio
prisiljen da popusti pod pritiskom ruske stranke koja je nadala galamu, pa je traio od
Engleza rok od deset dana, da bi za to vreme iz Moskve dobio sigurna obavetenja.
Telegrafisao je, ali je dobio samo zaobilazan odgovor. (Kasnije sam saznao da je odgovor
stigao i bio konano odrean.) Mijatovi se obratio i ruskoj vladi i ona je odgovorila da
dotini ne zasluuju poverenje. b) Pre izvesnog vremena brojne srpske porodice iz
Maarske obratile su se srpskoj vladi, bilo lino bilo putem agenata, da im se odobri da se
nasele u Srbiji. Njihov broj moe iznositi jedno 10001500. Onomad je takoe jedan agent
prijavio 200 takvih porodica iz Futoga, a 300 iz Bekereka. Kao razlog navode veliki
porez. Poto, meutim, srpska vlada ne raspolae dravnim dobrima, a optine nee da
puste strance na svoje posede, Mijatovi ih je sve odbio.
 581

18. jun
Dr Rozen javlja: Sturza u Crnoj Gori ima sledeu misiju: a) da preda jedno pismo
kneza Karla sa uobiajenim uveravanjima o prijateljstvu, a zatim da ispita na koji nain i
pod kojim uslovima bi Crna Gora bila voljna da pomogne Vlakoj ako bi ova svoju
opoziciju Porti nameravala da proiri u akciju, za ta, inae, sada ne postoji ni prilika ni
raspoloenje. b) Izmeu Srbije i Vlake sklopljen je pismeni sporazum o zajednikom
postupku za sluaj da bi Porta prilikom primene svojih trgovinskih ugovora htela i njih da
obuhvati. Ovo je potpisao jo Cuki.
Govorim s Marinoviem. Kneevo putovanje nee trajati due od 2 meseca.
Skuptina e se sastati poetkom jeseni u Beogradu i voleli bi da do Mitrovdana moe da
zavri rad.

21. jun
Marinovi mi saoptava spisak akata koji mu je predao izvesni Vitkovi, koji ga je,
navodno, dobio od Stratimirovia; akta se odnose na tursko-crnogorski rat (1842).
Vitkovi ga je pitao da li moe da ih objavi, jer jasno dokazuju protivsrpsku politiku
Austrije i njenu elju da zauzme Bosnu. Uzeo sam spisak, prepisao ga i vratio Marinoviu,
primetivi samo toliko da se o njemu ne mogu izjasniti. Iz naslova dokumenata vidi se da
je Austrija tada zajedno s Rusijom pomagala i podravala Crnu Goru, pa stoga ba i ne
mari ako ova dokumenta ugledaju svetlo dana.

22. jun
Jutros je, posle due bolesti, umro Garaanin. Veeras je bio prvi bal kod kneza
Milana. Bilo je pozvano nekoliko stotina gostiju. Knez je poveo za sto Marinovievu
erku i smestio je pored sebe s desne strane, dok je Marinovi poveo Vilmu do mesta s
leve strane pored kneza. Pored njih su za kneevim stolom sedeli jo Marinovi, ikin,
Marinovika, Hristi i ja. DIstria, Dosko i Kampo dobili su mesta tek za drugim stolom.
Bio sam uveren da su namerno hteli da nas uvrede, ali nisam od toga nita pokazivao nego
sam posle veere odmah otiao, izjavivi jo pred ikinom da nikada vie neu otii u
Konak ni na jedan bal, ni na jedan ruak, ali u isto vreme i to da o ovome neu nikome
govoriti.

23. jun
Danas je obavljena, veoma jednostavno, Garaaninova sahrana. DIstria je jo za
vreme sahrane pozvao Marinovia da mu objasni jueranji manque dgards.
Nagovorio sam i Kampa i Doska da i oni preduzmu korake i trae zadovoljenje. S
Doskom sam govorio due i o politici. On je napao Srbe i rekao da se Grka nikada nee
prikljuiti jednom vlako-srpskom savezu. Marinovi mu je ve neto nagovestio o tome,
 582

ali Dosko nije mogao da odgovori poto za to nije imao ovlaenja od svoje vlade. Sluti da
e se Srbija i Vlaka, bojei se austrijsko-ruskog saveza, sada okrenuti prema Nemakoj i
nastojati da je pridobiju da ih, ukoliko nastupe izvesne mogunosti, pomogne protiv
Turske. Grka je uvek htela da ostane u prijateljskim odnosima sa Zapadom i ne zna za
vee neprijatelje nego to su Sloveni. Rekao sam Dosku da mi saopti ako neto o ovome
dozna, biu mu blagodaran. Dr Rozen javlja: a) U Beogradu boravi potpukovnik Berger,
vojni atae ruskog Poslanstva u Carigradu. Knez se upoznao s njim u Istanbulu i
Marinovi ga je pozvao da se zadri u Beogradu ako bude tuda prolazio. Provee ovde
due vreme u prouavanju ratnih planova i utvrenja. b) uo je od Doska da je od
Ipsilantija dobio saglasnost grke vlade da iz Srbije ode neko u Atinu da radi na zblienju.
(Dosko ne govori istinu ili meni ili Rozenu, to e se uskoro obelodaniti.)

24. jun
Marinovi je dolazio dva puta k meni. Moli za izvinjenje zbog onoga to se desilo na
balu. Oajan je i obeava da je spreman da uini sve to je u ljudskoj moi da ovu stvar
popravi. Drugi put prisutan je i dIstria i Marinovi tada izjavljuje u kneevo ime da je
knez spreman da nam prirede jedan ruak i da nas zamoli za izvinjenje. Odgovorili smo da
to nije dovoljno, jer je uvreda bila javna, pa nam se moe dati zadovoljenje samo ako
neto od toga izae u slubenom listu. Marinovi izjavljuje da ukoliko se ova stvar ne
bude mogla urediti on e podneti ostavku. Posle njegovog odlaska sastavili smo jednu
notu u kojoj knez izraava svoje aljenje zbog onoga to se dogodilo na balu i da bi se to
ubudue izbeglo, ceremonijal e utvrivati zajedno s nama. Ovo su prihvatile i ostale nae
kolege.

25. jun
Odneo sam pre podne Marinoviu spis, on ga je odmah primio, zahvalio se mnogo
na mom trudu i primetio samo da sa mnom rado raspravlja ak i o takvim stvarima kao to
je ova, za koju je on kriv i koja je zbog toga po njega dvostruko neprijatna, jedino se stidi
to mora da otrpi reklamacije takvih pojedinaca kao to su Dosko i Kampo. Po podne sam
ponovo odneo unekoliko izmenjen spis Marinoviu. On je ve jutros znao ta smo mi
sino odluili jer, kako sam od dIstrije uo, ikin mu je sve saoptio. Marinovi se tom
prilikom nije najlaskavije izrazio pred vie nas o knezu. Poslao sam k njemu i dr Rozena
da se raspita o ovoj stvari, pa je i njemu rekao da e morati podneti ostavku ukoliko ne
bude to mogao da uredi, a i inae ne bi mnogo eleo da ostane na tom poloaju due od
jeseni, jer je knez toliko svojeglav da niko ne moe izai s njim na kraj.

26. jun
Govorio sam sa Sturzom, pa se povela re i o trgovinskim ugovorima. Tvrdi da se
treba bojati nemira ukoliko Vlaka usled protivljenja Porte ne uspe da sklopi s velikim
 583

silama ovakve ugovore. I pitanje eleznike veze moglo je proi u Skuptini s takvom
veinom samo zbog toga to je vlada uveravala poslanike da e pitanje trgovinskih
ugovora biti povoljno reeno. Dobio sam iz Bea telegrame iz kojih vidim da naa vlada
hoe da prizna pravo Vlake i Srbije da sklapaju trgovinske ugovore s velikim silama i da
je u tom pogledu ve i preduzela kod njih korake. Pitanje ugovora sa Srbijom takoe e
uskoro biti reeno.

27. jun
Anger je uo od advokata Markovia da je u Poarevcu bilo nereda. Naime, bili su
uhapsili nekog sitnog inovnika zbog prisvajanja 300 #. On je kod priznanja izjavio da je
to uradio za ljubav Aleksandra Nikolajevia koga su u Beogradu uhapsili i sproveli u
Poarevac. Meutim, onaj inovnik je iz tamnice navodno izvikivao da mu je priznanje
iznueno muenjem i tako se rairilo miljenje da Nikolajevia vlada progoni zato to je
na proloj Skuptini optuio Belimarkovia. im je Nikolajevi doveden graani su se
okupili i nisu dozvolili da ga zatvore u nezdravu tamnicu. Na to su panduri okruili
Nikolajevia i odveli ga u kasarnu, koju su graani opkolili. Telegraf izmeu Beograda i
Poarevca alje samo slubene telegrame.

28. jun
Andrai je poslao telegram s nalogom da ga proitam Marinoviu, a i knezu, ako to
zaeli. U ovom telegramu Andrai odluno demantuje sve one vesti koje su putovanje
nadvojvode Albrehta u Hrvatsku dovele u vezu s Bosnom. Odneo sam ovaj telegram
Marinoviu. Primio ga je s velikom zahvalnou i izjavio da bi mu bilo ao samo to da je
Andrai poverovao da je on (Marinovi) ma i za trenutak mogao izgubiti iz vida hitnost
onih vesti. Pomenuo sam mu da se u vezi s trgovinskim ugovorima moe nadati
najboljemu, ali da sada o tome ne mogu vie da kaem. Izvestie i kneza o pomenutom
telegramu. Dobio sam telegram od Andraija u kome mi saoptava da je bio kod njega
neki Englez po imenu Ejbl i saoptio mu da je Marinovi u Carigradu predloio turskim
ministrima da izgrade eleznicu od Beograda, preko Sarajeva dolinom Neretve sve do
Kleka, ime bi pokrajine mogle biti povezane s Jadranskim morem zaobilaenjem naih
teritorija. Turci su to prihvatili, samo su eleli da srpska vlada garantuje za prugu od
Beograda do Sarajeva. Ve su upueni i inenjeri radi izuavanja trase. Ejbl bi eleo da
dozna gledite nae vlade, ali u tome naravno nije uspeo. Mi se ovom planu odluno
protivimo i Andrai mi poverava da se raspitam o njemu.

29. jun
Napisao sam izvetaj da, iz vie razloga, ne verujem u stvar koja mi je saoptena.
Ipak, poverio sam dr Rozenu da se raspita. Marinovi mi je pisao, da knez sutra prima, i
da je odlueno da otputuje 10. jula. Dr Rozen javlja: a) Kod Ristia je izvren pretres.
 584

Toboe su traili jedan iz akata nestali spis koji se odnosi na Zvornik, a zapravo zbog toga
to sumnjaju da je on u vezi s Karaoreviima. eleli bi da izvre pretres i kod Steve, ali
se Marinovi ne usuuje. b) Knez je pre nekoliko dana priredio ruak oficirima u tvravi.
Koji je bio cilj tog ruka dr Rozen ne zna. c) Marinovi je ispriao da e prilikom
kneevog putovanja ozbiljno misliti na to da enu za kneza potrai u Francuskoj. Ne mari
to e biti katolikinja, to je ak i prednost, i knez Mihailo je pametno uradio to se oenio
katolikinjom, samo da nije bila Maarica.423

30. jun
Odlazim knezu. a) itam mu Andraijev telegram. On, kao i Marinovi, napominje
da nikada ni za trenutak nije poverovao u istinitost onih vesti, iako su sa vie strana tvrdili
da su one veoma pouzdane.424 b) Raspituje se o trgovinskim ugovorima. Kaem mu da se
mogu nadati najboljemu. c) Kae da se odluio da otputuje 10. jula. d) Na kraju izjavljuje
svoje aljenje zbog onoga to se dogodilo na balu, pravdajui se time da ove stvari kod
njih jo nisu regulisane. Dobijam telegram od Andraija da car zbog posete nemakog
cara treba da ide u Il, pa zato ne moe doekati Milana u Beu, ve e ga rado primiti u
Ilu.

2. jul
Dr Rozen javlja: a) Marinovi je odista govorio s turskim ministrima o srpsko-
bosanskoj eleznici, prikazavi stvar tako kao da Turska uvek mora da se boji vie
Austrije nego Srbije. Turci, meutim, nisu izgledali naklonjeni, jer ako i postoji kod njih
nepoverenje prema Austriji uzdaju se u evropske odnose koji bi spreili preterivanja
Austrije. Od Srbije meutim, upravo zaziru.425 Turski ministri su rekli samo toliko da je
do povezivanja bosanskih pruga s austro-ugarskim prugama jo daleko, i Marinoviev
plan nisu bezuslovno odbili. b) umi je u kneevo ime poverio dr Rozenu da napie
brouru protiv mitropolita, abakog episkopa, Milojkovia, Ristia i drugih, koju e
poslati u sve optine jo pre izbora. Marinovi ne sme da zna za ovo, jer ga smatraju
slabim i bojaljivim. c) umi hoe da podnese ostavku ako mitropolita, koga inae i knez
mrzi, ne poalju u manastir.

3. jul
Odlazim Marinoviu: a) Saoptavam mu da Njegovo Velianstvo nee primiti
Milana u Beu nego u Ilu. O poseti nemakom caru jo nita ne znaju. b) Upoznaje me sa
Cukievim izvetajem o prijemu kod Njegovog Velianstva. Car je bio veoma milostiv i
izmeu ostaloga izrazio nadu da e skuptinski izbori biti povoljni po vladu. c) Kod
Marinovia sam zatekao mitropolita, ali je odmah otiao. Marinovi kae da je mitropolit
doao da se ali na neke lanke upuene protiv njega, meutim, Marinovi je, pozivajui
se na slobodu tampe, odbio svaku intervenciju. ikin je doveo kod mene ruskog
 585

potpukovnika Bekera. Razgovarali smo, naravno, samo o potpuno nevanim stvarima.

4. jul
Za Engelhartovog naslednika postavljen je Deben, prvi sekretar francuske Ambasade
u Berlinu. Deben je stigao i ostae ovde kratko vreme, tek e u jesen doi konano ovamo
sa svojom porodicom.

5. jul
Marinovi me proli put zamolio da izdejstvujem da policija kod nas pazi na kneza.
Telegrafisao sam Bitou, koji je odgovorio da su preduzete sve potrebne mere i da e dva
policijska inspektora doi u Beograd, da bi bili na brodu s knezom. Mijatovi pria: a)
Marinovi bi eleo da oeni kneza i pomilja na jednu oldenburku kneginju, meutim, na
kneza je najvei utisak uinila kneginja Sturza. Inae je knez u vie mahova izjavio da on
sam moe da se nosi sa tekoama, ali ako bi jednom prestao da bude knez zato da time
unesrei celu svoju porodicu. b) Ovde je Englez po imenu Ejbl, koji nudi novac za srpsku
eleznicu. Mijatoviu, meutim, izgleda da on ne predstavlja prvorazredne kue i zato
teko da e pregovarati s njim.
Doao mi je stari Srbin Ivanovi i rekao da se vladi veoma loe pie. Steva i
njegove pristalice iskupile su se u Kiseloj Vodi i savetuju se o tome ta da se uradi. umi
je potajno vie na strani Karaorevia. Dr Rozen javlja: a) Ejbl je stavio ponudu samo
za srpsku eleznicu, ali ona nije primljena, jer pre oktobra ne ele da povedu pregovore o
zajmu. U pogledu pruge BeogradSarajevo srpska vlada je preko turskog ambasadora
pitala bankara Beringa da li bi bio voljan da pozajmi novac. Bering je odgovorio da je do
avgusta angaovan na drugoj strani. Ovaj se plan naroito svia Mijatoviu, ali ne veruje
da e se moi ostvariti. b) U zemlji vlada veliko nezadovoljstvo zbog premetaja
inovnika, a osobito zbog progona pojedinih meu njima, kao to su, naroito,
Nikolajevi, dalje Veliki i Bokovi. U Poarevcu vlada velika uznemirenost, 80 je
trgovaca predalo predstavku da se Nikolajevi pusti na slobodu, pretei da e se u
suprotnom iseliti u Austriju.

6. jul
Piem izvetaj o vie stvari.426

7. jul
S kolegama odravam sednicu o sporu oko ceremonijala, donosimo odluku po
Marinovievoj elji. Saoptavam to Marinoviu, koji mi mnogo zahvaljuje to se ova
neprijatna stvar ovako dobro zavrila. Marinovi kae da je Longvort prilikom svoje
oprotajne posete knezu pitao kneza zato ne ide i u London. Knez je odgovorio da nema
za to vremena i zato jer nee da ga turski ambasador predstavi kraljici. Svaki drugi vladar
 586

prima ga bez posredstva turskog poslanika, pa bi stoga morao to smatrati velikim

ponienjem. Longvort je nastojao da dokae da svi ostali vladari gree, jedino u Engleskoj
znaju ta treba initi, ali je knez odgovorio da on uprkos tome ne moe da se izloi takvom
ponienju. Dalje je Longvort, govorei o Zvorniku, pomenuo da on nikada nije predlagao
putovanje u Carigrad i da se sigurno jedna od velikih sila protivila predaji Zvornika. 427
Dr Rozen javlja: a) Ve i ministri meu sobom govore da se Milan ne moe odrati i
da e po svoj prilici na njegovo mesto doi neko drugi. Poneki misle na Velimira
Todorovia, vanbranog sina kneza Mihaila, Mijatovi bi hteo nekoga od Bajia, a
naroito Fedora Nikolia. b) Na kongres arheologa u Kijevu vlada alje Novakovia.
Mijatovi se tome protivio ali je Marinovi smatrao da je to potrebno, sada, u vreme
kneevog puta na Zapad.

8. jul
Oprostio sam se od kneza. Veinom smo govorili o nevanim stvarima, meutim,
ispriao mi je svoj razgovor s Longvortom.

9. jul
Oprostio sam se od Marinovia. Govorili smo o Ristievom pismu koje je jue
objavljeno u Graniaru.428 Tom prilikom Marinovi je rekao da mu je Veljkovi (poto je
on bio predsednik istranog suda) saoptio da nije pozvao pred sud Stanoja Ilia, jednog
od uesnika u zaveri protiv kneza Mihaila, jer to namesnici nisu dozvolili; Ili je pretio da
e prilikom sasluanja otkriti i Ristievo uee.

10. jul
Knez Milan je krenuo na svoj put po Evropi.

12. jul
Dr Rozen javlja da je knez dobio pretee anonimno pismo u tom smislu da on ve
nikome nije potreban i neka se i ne vraa s puta. Knez je izjavio da ukoliko ga ovde nee
spreman je da svakog trenutka abdicira.

14. jul
Anger je otputovao na odmor u banju. Dr Rozen javlja: Konzul Rozen, koji se
vratio pre nekoliko dana, rekao mu je da e od sada biti prema meni hladan, jer sam ga
prilikom sukoba s Joaninijem i ja uvredio kada sam predloio Joaniniju da napie ono
pismo. Na ovo se poalio Denhofu u Beu, koji je rekao da je to opasna stvar, ali zato
neka nastoji da sa mnom ne bude u ravim odnosima, jer je Nemaka u dobrim odnosima
s Austrijom. Poalio se i u Berlinu Bilovu, koji mu je dozvolio da konano raskine s
Joaninijem, ali ne i sa mnom, jer je Nemaka u dobrim odnosima s Austrijom, a ja sam
 587

sposoban ovek na koga u Beu mnogo polau. Sve da se u Berlinu i pojavilo nepoverenje
zbog rusko-austrijskog prijateljstva, ije se poslednje faze naroito ne sviaju nemakom
caru, to ne sme da se pokae, naroito ne na Istoku i zbog toga prema meni moe, ako ba
hoe, da bude uzdran, ali ne sme raskinuti sa mnom. Marinovi je najbolji predsednik
vlade za Srbiju, u Berlinu postoje jake simpatije prema njemu i prema Srbima, ali upravo
zato ele da ne otponu nita protiv Turske. Rozen je uveren da ikin i ja radimo protiv
vlade jer ne elimo konsolidaciju prilika u Srbiji.

18. jul
Dr Rozen javlja da je vlada zabrinuta, jer su na Drini Turci okupili i baibozuke koji
e moda prei i u Srbiju da pljakaju. Hristi bi eleo da o tome obavesti inostrane
predstavnike, ali e pre pitati Marinovia.

19. jul
DIstria kae: Pred knezom Milanom povela se re o ovdanjim republikanskim
tendencijama, na ta je on odgovorio da za to ne mari, neka proglase republiku, samo neka
ga posle toga poalju u Pariz za poslanika.

20. jul
ujem sa svih strana da je sve slojeve naroda obuzelo oseanje opte nesigurnosti i
zabrinutosti. Izgleda da svi oseaju da se neto sprema i da je sadanje stanje neodrivo.

21. jul
Ovde je boravio izvesni penzionisani major Stefanovi iz preka, Miletiev pristalica.
Posetio je i mene, ali ja sam se ustruavao da govorim s njim o politici. Meutim, dr
Rozen kae da se on pred Sretom Popoviem veoma neprijateljski izrazio o Maarskoj,
kao o zemlji koja je bezuslovno osuena na propast i da zbog toga Srbi vie naginju Beu.

25. jul
Piem dugaak izvetaj o optim politikim prilikama izraavajui miljenje da
ukoliko opozicija energino istupi ne samo to e pasti Marinovi, ve i knez moe da
izgubi svoj presto.429

26. jul
Dr Rozen javlja: a) uo je od konzula Rozena da bi nemaki car eleo da knez Milan
doe u Berlin izmeu 1. i 10. avgusta, jer e car kasnije biti zauzet. Rozen je ovo saoptio
Hristiu, koji je odmah telegrafisao Marinoviu. Milan je odgovorio da mu to kvari ceo
plan, a prekinulo bi i njegovo leenje, zato moli kasniji termin, kada e caru moi stajati
na raspolaganju. Konzul Rozen je ovo telegrafisao u Gastajn, ali odgovor jo nije stigao.
 588

Konzul Rozen je dalje jo rekao da je po uputstvu savetnika nemakog Poslanstva u Beu

Denhofa saoptio Milanu po svom povratku da Nemaka gaji ive simpatije prema Srbiji,
ali da ba zato eli da ona ne pree na teren akcije, ime bi mogla ugroziti svoj opstanak.
b) Srpska agencija u Carigradu obavestila je Hristia o saoptenju Ignjatijeva da na Drini
uistinu ima baibozuka. Hristi je to privatno saoptio konzulu Rozenu, i to samo njemu,
zato to veruje da ono to zna Ignjatijev znamo i mi, a nee u ovoj stvari da preduzima
korake kod svih nas. c) Izgleda da su uli u trag karaorevievskoj zaverenikoj akciji. 430
Trae dva agenta koji su navodno preli iz Mitrovice. Hristi je o tome telegrafisao
Marinoviu, koji je u svom odgovoru naredio da ministar unutranjih dela i ministar vojni
budu neprekidno zajedno, i danju i nou. Oficirima je nareeno da preko noi ostaju u
kasarnama. Tihomir Nikoli neprestano se savetuje sa efom policije.

28. jul
Posetio me je Veker-Goter, nemaki konzul u Peti. Doao je ovamo samo na jedan
dan, kae da e Rozena posetiti kasnije, pre je doao k meni. Ruao je kod nas, a po podne
sam ga odvezao kolima u Rakovicu i otuda uvee Rozenu, kod koga ja nisam dugo ostao.

29. jul
Dosko kae da je bio jedan dan u Smederevu. Izgleda da i tamo vlada opte
nezadovoljstvo velikih razmera.

30. jul
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen je govorio s njim o Veker-Goteru, koji je bio
inkognito u Karlovcima da prisustvuje kongresu. Rozenu se on ne svia jer izgleda da je
veliki prijatelj Maara, izjavio je da preanski Srbi ne zasluuju da se s njima postupa ni
onako kako sada s njima postupa maarska vlada, a i Nemci gree kada ponegde oponiraju
maarskoj vladi. Rozen je nastojao da opovrgne gledita Veker-Gotera govorei protiv
Maara, ali je primetio da je to uzalud jer je Veker-Goter veliki Andraijev prijatelj; za
njega je tvrdio da takoe iskreno ne eli da zauzme Bosnu, a ne kako to Rozen veruje.
Veker-Goter je ispriao da je nedavno bio kod naeg cara i pomenuo da Maarska ima
mnoge ustavne tekoe, na ta je car odgovorio da e on ostati veran ustavu sve do kraja, a
ako to vie ne bude mogue, za to nee biti on kriv. V. G. veruje da Srbe u njihovom
suprotstavljanju Maarima potpomae beka kamarila. Rozenu se nije svidelo ni to to je
V. G. doao pre k meni nego k njemu. b) Konzul Rozen je dobio telegram iz Gastajna, u
kome Bilov izgleda da izraava svoje uenje to se ini da knez Milan zna da e car
krajem avgusta biti u Berlinu, kada to jo ni on sam ne zna. Inae, ako knez ne moe da
doe sada bie rado primljen i u decembru. c) Banjski gosti u Karlsbadu uputili su
pozdravno pismo Bizmarku povodom njegovog izbavljanja,431 potpisao ga je i Risti,
dodavi uz svoje ime Ministerprsident (ausser Dienst). Bizmark je ovih dana poverio
 589

konzulu Rozenu da lino preda njegovu izjavu zahvalnosti Ristiu. Rozen se naao na
grdnoj muci i telegrafski odgovorio da ga oslobode od izvrenja ovog naloga, jer bi to
veoma moglo nakoditi njegovom poloaju, budui da je Risti u nemilosti poto je
intrigirao ak i protiv kneza. d) Pre nekoliko dana Hristi je bio kod Sturze, tamo je doao
i konzul Rozen i odmah upitao Hristia kakve vesti ima iz Karlovaca, a u isto vreme
izrazio svoje gledite da je bila velika greka ne potvrditi Stojkovia, koji jeste da je lan
Omladine, ali je odlian ovek. 432 Hristi je otiao ne rekavi na to nita. e) Hristi je o
Sturzinom putu u Crnu Goru rekao sledee: Sturza je ponudio Crnoj Gori savez protiv
Porte za sluaj da sporazum izmeu Vlake i Srbije (o trgovinskim ugovorima) stupi u
ivot, ponudio je Nikoli za vreme trajanja borbi 20.000 # meseno ako mobilie 8000
ljudi. Nikola nije izgledao suvie oduevljen za ovo saveznitvo, tvrdio je da ponueni
novac nije dovoljan i traio za svakog vojnika dnevno 1 forintu, to bi iznosilo 240.000
forinti meseno. Hristi, pak, misli da ovo i onako nee biti potrebno, jer srpsko-vlaki
sporazum nema napadaki nego odbrambeni karakter, a knez Nikola bi se, kada bi bio
napadnut, branio i bez saveznika. f) Hristiu je ve dosadilo da vri dunost predsednika
vlade i namerava da telegrafie Marinoviu da se to pre vrati kui. g) Belimarkovi je u
jednom letku sabrao po njega povoljne elemente sa skuptinskih rasprava i preko jednog
svog roaka, sekretara u Ministarstvu unutranjih dela Avakumovia, slubeno poslao
srezovima da se razdele. Budunost je digla glas protiv toga i sada je umi naredio
istragu.

31. jul
Dolazi kod mene Sturza i govori o svom cilju u Crnoj Gori. Hvali kneevsku
porodicu i pria kako su Crnogorci veti i junani. O ugovoru, naravno, ne kazuje nita.
Pominje da zna iz pouzdanih izvora (Kampo?) da se talijanski kralj ustee da primi kneza
Milana u njegovom zvaninom svojstvu.

1. avgust
Aleksandra Nikolajevia je poarevaki sud pustio na slobodu kao nedunog. Kao
posledica toga Nikolajeviu pristiu telegrami sa svih strana, a nezadovoljstvo protiv
vlade raste.

2. avgust
Mijatovi kae da su pre neki dan uhapsili na Dorolu nekoliko lica (meu njima
jednog biveg austrijskog oficira, koji je kasnije sluio u Rusiji i otuda doao ovamo) koji
su vrbovali jednu legiju koja je trebalo da provali u Bosnu i u koju se bilo upisalo ve
otprilike njih 200. umi je sluajno za ovo doznao. Ne zna se ko je i u kom cilju
pokrenuo tu stvar, meutim neki smatraju da ona potie iz Austrije ili iz Rusije, od onih
koji hoe da u Srbiji izazovu nerede da bi zatim mogli intervenisati. Tako je, na primer,
 590

injenica da je Ignjatijev upozorio srpsku vladu na koncentracije turskih trupa kod Drine.
Vlada je bila uznemirena i uputila u vezi s tim pitanje Marinoviu, meutim, i on i knez
ismejali su ministre. Uza sve to Mijatovi veruje da je stvarno bilo koncentracije trupa,
makar to bilo vie sa odbranbenog gledita.

5. avgust
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen je dobio od Denhofa instrukcije da u Panevu
deluje u tom pravcu da Nemci tamo napuste Srbe i prikljue se Deakovoj stranci, jer je
Nemakoj u interesu uvrenje Maarske. Rozen je zbog toga veoma neraspoloen jer je
on sve do sada delovao u suprotnom pravcu pa je zato i pisao svojoj eni da nastoji da mu
izdejstvuje drugo mesto. b) Poseta kneza Milana nemakom caru nije jo sasvim utvrena.
Sada knez treba da odgovori da li bi mogao da doe u Berlin do 20. avgusta, inae ga car
ne bi mogao primiti do novembra ili decembra, poto e biti stalno zauzet manevrima
vojske. c) Poverio sam dr Rozenu da se raspita da li je istina da Vitorio Emanuele nee da
primi kneza Milana u zvaninom svojstvu.

6. avgust
Doao mi je Rasim-bej, dragoman bosanskog valije Dervi-pae, s Teodorovievom
pismenom preporukom. Kae da je vest o koncentraciji trupa potpuno neosnovana i tano
je samo toliko da ukoliko bi Srbija izvrila i najbeznaajnije pripreme Dervi-paa bi bio
spreman da predupredi napad i da uniti Srbe. Za sada je, meutim, sve mirno. Nastojao
sam da ga umirim i izloio da Srbija nije ni u stanju da napadne bilo koju tursku
pokrajinu.

8. avgust
Dr Rozen javlja da je knez Milan odgovorio da do sredine avgusta ne moe doi u
Berlin i tako e cela poseta izostati.

9. avgust
Mladi Markovi je priao ingriji: a) Video je jednu naredbu, koja je sadravala
sledee: Ako bi izbili neki neredi u Beogradu tvrava e o tome dati znak s dva topovska
pucnja, i na to e konjica zaposesti topiderski put, artiljerija Veliki trg i Pozorini trg,
inenjerci Zeleni venac i Abadijsku ariju, peadija trg pred Batali-damijom i Konak, a
policija Savamalu, dok e tvravu zatvoriti. b) umi se sprema da podnese ostavku zbog
Belimarkovieve broure i njenog rasturanja, a Ceni zbog toga to je Kasacija povukla
dve svoje odluke. c) Steva radi u interesu republike ili Petra Karaorevia. Ima veliku
stranku, seljacima je obeao osloboenje od poreza. d) Marinovi nee da slua nikoga ko
eli da ga obavesti o situaciji.
 591

10. avgust
Odlazim Hristiu: a) Kae da knez nee ii u Berlin, jer bi ga car mogao primiti
samo izmeu 8. i 10. avgusta, moda e otputovati tamo u decembru, ali to e biti teko.
b) Vlada je poslala u Poarevac komisiju da ispita Nikolajeviev sluaj. Pronosi se vest da
je naelnik proganjao Nikolajevia u saglasnosti s Belimarkoviem. DIstria pria da u
Parizu ne vole to knez dolazi tamo toliko puta (i posle Ila je pravo otputovao tamo, a ide
tamo i posle banje) jer francuska vlada gaji iskrene simpatije prema knezu i boji se da e
se beka vlada distancirati od njega ako toliko trkara po Parizu. Gutan-Biro je izjavio da
bi bilo bolje kada bi sada izostao put u Berlin, jer tamo izgleda negoduju zbog putovanja u
Pariz. Dr Rozen javlja: a) Mijatovi je rekao da se put u Berlin odista zato nee ostvariti
to je knez iz Ila otiao pravo u Pariz. Mijatovi je veoma utuen zbog toga i uopte vidi
budunost crno, po njemu bilo bi najbolje kada bi se Srbija to pre prikljuila Austriji. b)
Zajam je zakljuen u Londonu, 85 emisija, 7% kamata, 2% otplata za 19 godina.

15. avgust
Dr Rozen javlja: Francuska vlada je putem svog Poslanstva u Carigradu otkrila da
Karaorevi pregovara s Portom da mu pomogne da se vrati na srpski presto,
obeavajui da e u tom sluaju pustiti tursku strau u tvrave. O tome zna i nemaka
vlada. Hristi je poverio dr Rozenu da u vidu jednog pisma iz Bosne pomene ovo u
Vidovdanu.

16. avgust
Dolazi Piroanac. Dugo govori o sadanjoj situaciji i osuuje Marinovieve slabe
postupke. Pominje da Marinovi podrava Belimarkovia zato to je koristio njega i
Karabiberovia kod kneza da obori Ristia. Belimarkovi se i nadao da e biti ministar
saobraaja, a Karabiberovi da e biti ministar finansija. Poto se to nije ostvarilo
Belimarkovi sada vie i protiv Marinovia. Nikolajeviev sluaj moe oboriti vladu. Nije
neverovatno da se po kneevom povratku vlada raspadne. Marinovi e moda ostati, i
ukoliko ne bude energino nastupio u sluaju Belimarkovia vladu e moi sastaviti samo
od prijatelja ovog potonjeg, na primer, pozvati Grujia. U Skuptinu e biti izabran ne
samo Nikolajevi, ve je raspoloenje takvo da e u gradovima izabrati bilo koga iz
opozicije ko bi se kandidovao, iako vlada namerava da preduzme sve da njeni kandidati
budu izabrani.

18. avgust
Zavravam 4. poglavlje svog dela Srbija i poetak revolucije i time celu seriju
lanaka koja treba da bude objavljena u Semle.

19. avgust
 592

Dr Rozen javlja: a) Glas Crnogorca je javio da je nemaki major baron Korf doneo
crnogorskom knezu lep pozlaen ma kao poklon kneza Fridriha-Karla i pismo. Srpska
vlada u ovom dogaaju vidi direktnu pretnju Srbiji, pa je kako zbog toga, tako i zbog
izostalog puta u Berlin, sva vlada podnela knezu telegrafski ostavku. Sve ovo priao je
umi. b) U stvari bosanske legije uestvovalo je samo nekoliko bosanskih nadniara, 4
su proterana, 4 su upuena u aleksinaki okrug. Petaji je otiao i sada je u Donjoj
Austriji, a 30 upisanih imena nisu ni nali u Beogradu.

20. avgust
Hristi dolazi i saoptava da e vlada poslati u Karlovce Alimpia i Lejanina da
pozdrave Ivakovia, pita ta je moje gledite o tome. Kaem mu da nemam o tome
nikakvo gledite, moja e vlada ve znati ta da uradi, primeujem samo toliko da smo se
mi uvek uzdravali od meanja u srpske poslove. Izgleda da se Hristi na ovo uplaio,
poeo je da objanjava da oni ni najmanje ne ele da demonstriraju protiv nas, ali sam mu
odgovorio samo toliko da rade ta im se svia. Naravno, odmah sam telegrafisao o tome
Andraiju, a i pisao sam mu.433 Stari Srbin Ivanovi bio je kod mene i priao da je
nezadovoljstvo u zemlji sve vee, hoe Karaorevia. Radi isto kae da je u
uikom, jagodinskom i poarevakom okrugu narod svuda protiv vlade. Dr Rozen
takoe izvetava u tom smislu. umi je, prema njemu, ve i svojim inovnicima objavio
da e podneti ostavku. Sreta Popovi, pak, telegrafisao je Marinoviu da se to pre vrati.

21. avgust
Polazim jutros s Vilmom i Martom u Be. U Bazjau susreem Kalia. Nainio je na
mene jako nepovoljan utisak.

22. avgust
Po podne stiemo u Be. Vilma i Marta ostaju kod mame, a ja jo isto vee kreem
natrag.

23. avgust
Ujutro stiem u Petu, gde dugo razgovaram sa Sendijem o svojim privatnim
stvarima. Po podne kreem dalje.

24. avgust
Predvee stiem u Beograd. Prispeo je ifriran telegram od Orcija, u kome mi
saoptava da maarska vlada ne eli da sprei da srpska vlada pozdravi Ivakovia.

25. avgust
DIstria kae da je Deben pisao da su knez i Marinovi ponovo zapoeli pregovore s
 593

nemakim ambasadorom u Parizu knezom Hoenloem o putovanju u Berlin. Dr Rozen

javlja da e po kneevom povratku Jevrem Gruji moda ui u vladu, a Steva u Senat.

29. avgust
Dr Rozen javlja: a) Marinovi i Hoenloe su uredili pitanje putovanja u Berlin. Knez
e otputovati tamo u prvoj polovini decembra. Mijatovi, koji je ovo saoptio Rozenu,
rekao je da je ovo potrebno ponajvie zbog eleznice, jer se Porta ustee da d vezu.
Ignjatijev, koga svi ve poznaju kao laova, nema veliki uticaj, a i prema Ziiju vlada
nepoverenje kod Porte i trenutno najvei uticaj ima Vert, pa zbog toga treba pridobiti
berlinsku vladu. b) Deputacija za Karlovce, Lejanin i Alimpi, krenue na put ovih dana.
c) U pogledu zajma od 1.000.000 # Mijatovi ima povoljne ponude iz Londona, ali se ne
usuuje da ih zakljui jer ve viu protiv njega da je potkupljen, pa zato hoe da iznese
stvar pred Skuptinu. d) Veliko nezadovoljstvo izaziva i to da su proletos prikupljali
dopunski porez (1 rublja poreza po glavi) za pokrie trokova za vebe narodne vojske, a
vebe nisu odrane i sada u jesen ponovo su ubrali porez. Vebe e, dodue, biti odrane,
ali e po odbitku svih trokova jo ostati nekih sto hiljada zlatnika. Pria se da se od
jednog dela ovog iznosa plaaju trokovi kneevog putovanja.

30. avgust
Dr Rozen javlja da je u Parizu Marinovi pregovarao i o putovanju u Petrograd, ali je
odbijen.

31. avgust
Odlazim Hristiu: a) Kae da e knez otii u vajcarsku. U Torinu e 15. septembra
biti primljen kod kralja, a zatim e preko Bea krenuti u Beograd, gde treba da stigne 24.
b) Skuptina teko da e otpoeti radom pre kraja novembra. c) Veliki vezir nee da d
elezniku vezu, pozivajui se na to da pre treba da se izgradi bosanska pruga.

1. septembar
Dosko je govorio s Marinovikom, ona je izjavila da njen mu ne moe da izae na
kraj s knezom, koji nee da prima savete. Ako to tako potraje Marinovi e podneti
ostavku i odseliti se s porodicom u Bukuret.

3. septembar
Dr Rozen javlja: a) Orekovi se sprema na deoniarskoj osnovi da izdaje list, koji bi
podravali i iz Rusije, i to grof Babrinski, grof Bibikov, bivi adlatus uvalova grof
Levaevski i dvorska dama grofica Budlova. b) Ruskog oficira Bekerta nije preporuio
samo Ignjatijev ve ga je toplo preporuio i adlatus ruskog ministra vojske, pa ga je zbog
toga srpska vlada i angaovala.
 594

4. septembar
Filip Hristi mi saoptava da e kralj primiti Milana u Torinu tek 20. septembra.
Marinovi je telegrafisao da nisu istinite vesti nekih francuskih listova da je Mak-Mahon
ranio kneza Milana prilikom jednog lova. Deputacija upuena da pozdravi Ivakovia
otila je prolog utorka u Karlovce, ruala kod Ivakovia u prisustvu kraljevskog
komesara, a zatim na pristanitu saekala petansku lau i ve u sredu opet bila ovde. Na
ovo poslednje obavetenje nita nisam odgovorio. Mijatovi kae da su kneeva putovanja
izazvala rav utisak, a izostanak berlinskog putovanja potitenost lanova vlade, koja
mora da se bori jo i s mnogim drugim tekoama. Marinovi nema nikakvu mo
politikog predvianja. U Srbiji sada poinje da se javlja iv pokret protiv stranaca,
naroito u materijalnom pogledu i to se tie industrije, koji e prouzrokovati jo mnoge
nevolje, kako vladi tako i nama.

8. septembar
Ambasador grof Ferenc Zii telegrafisao je da e idueg utorka proputovati brodom
kroz Beograd, pa da ga otpratim do Bazjaa, jer ima neto da mi saopti.

9. septembar
Dr Rozen javlja: a) Milan je otputovao iz Pariza i otiao u Vii, gde se sastaje s
Gorakovim, ije prijateljstvo ele da zadobiju jer su veoma zabrinuti zbog zamanih
turskih ratnih priprema, dalje da izmole njegovu podrku za enidbu kneza Milana s
jednom oldenburkom kneginjom. b) Ministar Proti bi eleo nekoliko pruskih oficira za
instruktore, pa je poslao dr Rozena konzulu Rozenu da se raspita da li bi pruska vlada
poslala oficire. Konzul Rozen je odgovorio da to nije mogue. d) Golos navodi da je
izaslanik srpske vlade Novakovi odrao na kongresu arheologa u Kijevu govor, u kome
je, izmeu ostaloga, ivo prikazao strahovito ugnjetavanje koje moraju da trpe Srbi u
Maarskoj.434

15. septembar
Ujutro sam otiao na brzu lau, na kojoj me je ve oekivao ambasador Zii. Primio
me veoma srdano i odmah me pozvao da budemo na ti. Zatim je rekao da je najvie eleo
da me vidi da bi mi saoptio da je govorio o meni s Andraijem i naglasio mu da sam ve
veoma dugo u Beogradu, moglo je da mi i dosadi, pa bi mi zato trebalo dati drugo mesto.
Na Andraijevo pitanje kuda bih eleo da idem Zii je odgovorio da je, prema onome to
je uo, moja elja da odem u Atinu. Andrai je odgovorio da je to nemogue i da e biti
najbolje da prihvatim neko malo mesto u Nemakoj, kada se ono uprazni, kako bih time
stupio na put diplomatske karijere. Veoma sam zahvalio Ziiju na njegovoj ljubaznosti.
Zatim je Zii govorio o turskim eleznicama. U ovoj stvari Andrai je izjavio da prugu
 595

RuukVidinCarigrad treba na svaki nain da spreimo jer ona koristi samo Rusima,
srpska pruga e nastati sama po sebi, na glavni interes je bosanska pruga. Meutim, po
Ziijevom miljenju, budui da turska vlada bosansku prugu nije u stanju, a srpsku prugu
ne eli da izgradi, to se uz ovakvo Andraijevo miljenje pitanje eleznice za sada ima
smatrati kao ostavljeno po strani. Zaspala je i stvar trgovinskih ugovora. Zii je jo mnogo
govorio o poseti kneza Milana Carigradu i o svom linom odnosu prema Ignjatijevu,
izraavajui uverenje da je potonjeg sasvim obuzdao. Uverio sam se da Ziiju potpuno
nedostaje sposobnost poimanja stvari s vie take gledita, a dolazim sve vie i vie do
zakljuka da to isto nedostaje i Andraiju, uza svu njegovu genijalnost. Na brodu je bio jo
i Slavi, koji je takoe putovao u Carigrad. Iskrcao sam se u Oravi i tamo prenoio.

16. septembar
Jutros sam krenuo brodom natrag. Putovao sam s Piroancem, koji se vraao iz
Carigrada. Priao je mnogo zanimljivih stvari o prilikama u Srbiji, ali uglavnom samo
uopteno. Zatekao sam pismo od Vilme, u kome pie da je posetio Andrai. Prema mom
uputstvu Vilma ga je zamolila da uputi ovamo monitor da bude dole u sluaju potrebe dok
Skuptina zaseda. Ovo je Andrai i obeao. Zatim je on sam govorio da bi hteo da nam d
neko drugo mesto i pitao Vilmu da li bismo prihvatili Kairo. To je Vilma ve i sama
odluno odbila, na ta je Andrai primetio da to i nije meni predloio ve samo njoj rekao
kao svom starom dobrom prijatelju, a zatim kazao isto to i Ziiju, naime da bi najpre
trebalo da prihvatim neko malo mesto u Nemakoj, da bih uao u diplomatsku karijeru.
Najvie bi voleo da mi da Atinu, ali to mesto ekaju mnogi koje ne moe zapostaviti, jer bi
se protiv njega digao itav osinjak. Potenburg e uskoro biti premeten u tokholm. Iz
svega ovoga, dakle, vidim da su odluili da me ne pomeraju iz Beograda. O Kairu,
naravno, ne moe biti ni rei jer je on u istom rangu s mojim sadanjim mestom i tako bi
ta promena znaila isto to i nazadovanje, a u Nemakoj postoje samo tri poslanstva i osim
njih nekoliko otpravnika poslova koji su u isto vreme i konzuli. Poslanstvo ne bih dobio, a
konzulat mi ne treba. Tako u, dakle, morati da ostanem u Beogradu i da zatim posle
kratkog vremena okuam sreu kod kue, bilo kod vlade, bilo kod opozicije.

17. septembar
Dr Rozen javlja: a) U krugovima srpske vlade pomiljali su za trenutak na to da za
Milana zaprose erku pruskog kneza Frederika Karla, ali su od toga odustali. b) Marinovi
je u Viiju s Gorakovim razgovarao naroito o trgovinskim sporazumima. Gorakov je
rekao da u potpunosti deli Andraijevo miljenje, Srbija e moi da ih dobije lake, Vlaka
s vie muke.

20. septembar
Andrai mi je naloio da u vezi s Novakovievim govorom zatraim objanjenje od
 596

srpske vlade.435

21. septembar
Odlazim Hristiu i kaem mu za Novakoviev govor, predstavljajui stvar tako da su
ga itali u Beu u jednom ruskom listu i poverili mi da izjavim da austrijska vlada veoma
negoduje zbog toga, jer je Novakovi bio poverenik srpske vlade i tako je ona odgovorna
za njegove rei. Hristi je odgovorio da e se odmah raspitati kod Novakovia, a ako je
zaista neto rekao bie jako ukoren. b) Saoptava mi da je kralj primio kneza Milana u
Torinu i da e knez sutra otputovati u Veneciju.
Poseuje me Fraknoi, istoriograf, s kojim provodim najvei deo dana. Doao je k
meni izvesni Jovanovi, Srbin iz Paraina, koji se 1848. borio na onoj strani i ponudio se
da mi ini politike usluge zbog simpatija koje gaji prema Austriji. Slae mi izvetaje iz
unutranjosti. Dr. Rozen javlja: a) U apcu su uhapsili dva lica, Milinkovia i
Alavantia, zbog Karaorevievih pisama. b) Kod mitropolita se uvee odravaju tajni
sastanci, na kojima se, izgleda, stvaraju planovi protiv vlade.

22. septembar
Dolazi Hristi i saoptava: a) Novakovi odluno porie da je u Kijevu ma i izdaleka
pomenuo politiku, predao je i koncept svog govora kao dokaz. Hristi izraava uverenje
da Novakovi nije mogao izgovoriti rei koje mu se pripisuju. Stoga izjavljujem da ovu
stvar smatram zavrenom.436 b) Urednik lista Reeto, koji vie ne izlazi, otkrio je neto o
karaorevievskoj zaveri, usled ega je uhapeno vie njih, meu kojima i advokat
Milinkovi, Alavanti i drugi. Ulogu posrednika bio je preuzeo na sebe Dragia Stanojevi
u Zemunu, pa me stoga Hristi moli da kod njega izvrimo pretres. Odgovaram da ovo ne
mogu da naredim, za to je potrebno odobrenje Ministarstva, ali obeavam da u odmah
pisati.

23. septembar
Dolazi ikin. ita jedan pasus iz pisma koje mu je uputio Marinovi, a u kome
iznosi da zbog promene stavova i istunstva naih kolega mora da se bori s velikim
tekoama, koje ne zna kako e moi da savlada. ikin je uo da e knez iz Berlina
putovati u Petrograd.

24. septembar
Dr Rozen javlja: a) Kralj Viktor Emanuel nije primio kneza Milana zvanino i
uopte je prijem bio veoma hladan, emu ovde, naravno, zameraju. b) Karaorevievska
zavera ve je poznata u irim krugovima, izgleda da se i u celoj zemlji veoma razgranala.
Ovde u Beogradu su u bati jedne naputene kue nali 200 revolvera. c) Pokazuje jedno
pismo iz Jagodine, po kome je beliki srez odbio da plati prirez. d) Na pomolu je sukob s
 597

konzulom Rozenom zato to je od vlade zatraio da u roku od 3 dana poniti jednu

presudu koju je doneo srpski sud.

27. septembar
Milija Jovanovi je javio da Radivoj Milojkovi i njegovi drugovi rade na tome da
knez Milan bude proteran i nameravaju da na presto postave Velimira, vanbranog sina
kneza Mihaila.
ikin kae da e, prema njegovim obavetenjima, odmah posle kneevog povratka
verovatno doi do krize vlade. Ministar saobraaja Ivanovi izjavio je pred ikinom da
kad narod ne bi bio tako veran obrenovievskoj dinastiji i kad bi opozicija bila odlunija,
knez Milan bi sigurno doiveo sudbinu grkog kralja Otona. DIstriji je, pak, ikin rekao
da je interpelisao Hristia o zaveri, ali je ovaj sve poricao, dalje da optuuje Marinovia,
Ivanovia, umia i Mijatovia da rade u interesu Karaorevia. 437

29. septembar
Dr Rozen javlja: a) umi hoe da podnese ostavku odmah po kneevom povratku.
Hristi intrigira protiv njega, optuuje ga da nije za dinastiju i optuio ga je knezu.
Marinovi je o ovome obavestio umia, ali ovaj nema poverenja ni u Marinovia, koji je
vrlo nepostojan i slab karakter. umi tvrdi da ovaj knez i ne moe imati valjanog
predsednika vlade. Tako, na primer, nekoliko naelnika pie izravno knezu protiv njega
(umia) i knez to prima. b) Mijatovi takoe hoe da se povue i da se odseli u Kan dotle
dok ne doe drugi knez, jer ovaj sadanji ne doputa da ga vode. c) Kod uhapenih
zaverenika u apcu naeni su revolveri i 2000 napoleona. Neki pop Todorovi iz
Kovaevca kod Smedereva takoe je uhapen. Kau da je uestvovao u zaveri po
mitropolitovoj naredbi. d) Konzul Rozen je dobio iz Berlina telegram, u kome mu nalau
da izjavi srpskoj vladi da je kneev nedolazak u Berlin ostao tamo potpuno neprimeen.

30. septembar
Veeras je stigao knez.

1. oktobar
Govorim s Marinoviem: a) U Peti su se videli s Andraijem koji je doao iz
Terebea da se vidi s knezom. Primio ih je veoma srdano. U pogledu trgovinskih ugovora
obeao je da e ih zakljuiti, pa makar se Porta i protivila tome, i pozvao je Marinovia da
ve sada preduzme prethodne korake. Obeao je da e iznuditi od Porte elezniku vezu
time to dotle nee dati vezu za bosansku eleznicu. U drugim politikim pitanjima, kao,
na primer, u pogledu Malog Zvornika, nije obeao podrku. Meutim, knez i Marinovi su
izjavili da oni prema svima, pa tako i prema Porti ele da slede miroljubivu i lojalnu
politiku. Andrai ih je takoe najiskrenije uveravao da Austrija ne kuje planove protiv
 598

Bosne i Srbije. Ispriao im je i jednu epizodu: U Drau je ve dve godine zabranjeno

hrianima da zvone. Na konzul je javio da zvona nee moi da se oglase ni na roendan
naeg cara. Andrai je na to preduzeo korake, ne zbog cara, ve u smislu hati-hamajuna od
1856. Veliki vezir je obeao da e dozvoliti da se zvoni, meutim, skadarski valija je
izjavio da to ne moe biti jer bi to vodilo krvoproliu, na to je i veliki vezir izjavio da to ne
moe dozvoliti, jer ne moe prolevati krv muhamedanaca za ljubav hriana. Andrai je na
to saoptio velikom veziru da ukoliko se zvona u roku od mesec dana ne budu oglasila
pred Draom e se pojaviti jedan austrijski bojni brod, pa ako turske vlasti nisu u stanju da
spree krvoprolie, taj brod e ga spreiti. Veliki vezir je odmah izdao naredbu da se moe
zvoniti. Ovaj sluaj je Andrai izneo kao propos da se s turskim poslanikom u Beu
Raid-paom (s kojim je i ovu stvar uredio) moe vrlo lako sporazumevati, a i Marinovi
je veoma hvalio ovog poslanika.
b) O Italiji je Marinovi malo govorio i pomenuo je samo to da je Viteruti-Venosta
veoma uzdran i uvek je samo naglaavao mir. c) Posle posete Berlinu ii e se i u
Petrograd, ovo je potrebno ve i zbog raspoloenja naroda, koji je veoma prijateljski
nastrojen prema Rusima. U pogledu putovanja u Berlin napominje da je u vezi s tim dolo
do nesporazuma koji je izazvalo ili neshvatanje ili zlonamernost konzula Rozena, jer je u
telegramu iz Berlina pisalo samo da e car izmeu 8. i 10. avgusta stii u Berlin, a Rozen
im je ovde saoptio kao da e car samo izmeu 8. i 10. moi primiti Milana. Marinovi je
razgovarao o svemu tome sa vajnicem, koji ga je potpuno umirio i pomenuo da je Rozen
ve i njemu lino jednom prouzrokovao jedan neprijatan nesporazum. Hofman je molio
Marinovia da kae vajnicu koju re protiv Rozena. Marinovi je takoe ispriao
vajnicu kako je Rozen nastojao da brani nemake podanike pred srpskim sudovima radi
svoje koristi. d) Izgleda da se Andrai unekoliko uznemirio zbog unutranje situacije u
Srbiji pa je Marinovi nastojao da ga u tom pogledu umiri. Meni je, pak, rekao da su
njegove kolege svi izgubili glavu i bez potrebe alarmirali ceo svet. Knez je izjavio
Andraiju da bi ga on sam obavestio kada bi se neto dogodilo u Srbiji i zatraio od njega
savet i azil. e) Marinovi e mi predati za Andraija jednu svoju prepisku s turskim
ambasadorom u Parizu kao dokaz da on, dodue, govori Turcima istinu, ali zato eli i
lojalno da se ophodi prema njima. f) Pitao je Andraija da li je istinita vest koju je uo od
Novikova da u ja otii u Atinu umesto Potenburga, to bi njemu (Marinoviu) bilo ao.
Andrai je odgovorio da je to nemogue, jer ima vie njih ispred mene i tako treba da tamo
poalje nekoga drugoga. Marinovi bez sumnje ne bi mario kada bi mene odavde uklonili
(isto kao nekada Risti), jer izgleda da ne voli to tako verno opisujem situaciju i to ne
vidim sve u tako ruiastom svetlu kao on.
Dr Rozen javlja: a) umi i Mijatovi su danas podneli ostavke, ali ih knez nije
primio i tako e vlada jo neko vreme ostati na okupu. b) Kada je knez jue stigao u
Konak, u predsoblju u kome su ga ekali baba i roaci zatekao je i Ristia. Nije mu rekao
ni rei ve se okrenuo Hristiu i kazao: ta trai Risti ovde meu mojim roacima, recite
 599

mu neka se smesta udalji, pa je Risti i otiao. b) Kneza je pozdravila jedna deputacija iz

apca izjavivi koliko joj je ao to je do zavere dolo ba u vernom apcu, ali da lanovi
te zavere nisu apani. apani su prognali iz grada Milinkovievog zeta. Marinovi iz
ovoga zakljuuje da je narod veran dinastiji Obrenovia.

2 . o kto b a r
Doao mi je predsednik zemunskog suda rajber i saoptio da su izvrili pretres kod
Dragie Stanojevia. Poto je u meuvremenu srpska vlada izjavila da ne eli da se dalje
vre pretresi i zamolila me da ne preduzimamo nikakve korake, predloio sam rajberu da
ostavi na stranu materijale izvrenog pretresa, a ja u pitati Marinovia da li hoe da ih
vidi, pa ako hoe, mi emo ga upoznati s njima. Otiao sam knezu. Razgovarali smo
mahom o beznaajnim stvarima. Pomenuo je samo to da je veoma zahvalan Andraiju to
je zbog njega doao u Petu, kao i to da ovdanje stanje nije tako loe kako u Evropi misle.
Zatim sam otiao Marinoviu. a) Obavestio sam ga o stvari koju mi je saoptio rajber,
rekao je da e razmisliti. b) Pitao sam ga koliko ima istine u vestima o krizi vlade. Rekao
je da je Hristi, podstaknut od svojih uraka Ristia i Milojkovia, agitovao protiv umia
koji zbog toga hoe da podnese ostavku. Marinovi, meutim, ima veliko poverenje u
umia, isto kao i knez, pa zato ele da ga zadre, ve i zbog toga jer se Ristiu i
njegovima ne svia, stoga ako neko treba da ide onda e to pre biti Hristi. Nada se,
meutim, da e moi zadrati vladu na okupu do zavretka zasedanja Skuptine. 438
Dr Rozen javlja: a) Zaverenik Ceni je nameravao da ubije kneza ve u Parizu, a
izvesni izbaeni inovnik Mia Petrovi ovde u Beogradu. Kada je knez u Parizu
obaveten o svemu tome veoma se uplaio. Petrovia su uhapsili prekjue. b) Gorakov im
je u Viiju savetovao da budu u dobrim odnosima s Austrijom. Velike sile prihvatile bi
gledite Austrije u pogledu trgovinskih ugovora, meutim, izvan toga nijedna od tri
severne sile ne bi podrala akciju. Zato Srbi neka rade na ostvarenju svojih interesa samo
na mogue i doputene naine. c) Andrai je obeao da e istupiti u stvari eleznice. To je
znak velikog prijateljstva i zbog toga treba biti u dobrim odnosima s Maarima. d) U
Parizu su tek uoi polaska doznali od talijanskog poslanika da e knez u Torinu biti
primljen samo kao privatno lice. Nije moglo vie nita da se uradi, moralo se putovati.

7. oktobar
Odlazim u Ministarstvo inostranih poslova. vegel me obavetava da je Arifi-paa
saoptio Ziiju da je Porta voljna da da Srbiji elezniku vezu kod Nia, ali pre hoe da se
sporazume sa Srbijom u pogledu tarifa. vegel smatra da je to za nas opasno, jer se mogu
sporazumeti i na nau tetu.

8. oktobar
Dugo razgovaram s Deponom o srpskim politikim prilikama. Opisujem ih kao
 600

neodrive i izraavam miljenje da oni pre ili posle treba da dospeju kod nas. S time se i
on slae, samo to za sada o tako neemu ne moe se ni re izustiti.439

10. oktobar
Putujem s Vilmom i Martom u Petu.

11. oktobar
Govorim s Akoem Beetijem o tome da bih voleo da se vratim kui i da budem
poslanik. To je i njegova davna elja pa je obeao da e govoriti o tome s Bitom. Rekao
sam i to da bih veoma voleo da ureujem neki list kada bi se, na primer, enjei javno
prihvatio da bude njegov vlasnik. Ako e govoriti o ovome sa enjeijem.

14. oktobar Potraio sam Joija Ziija. Razgovaramo o eleznikom pitanju.

Doznajem od njega da e naredni izbori biti po svoj prilici ve u julu. On se boji da e
ovog puta opozicija dobiti veinu.

16. oktobar
Otputovali smo iz Pete prema Bazjau.

17. oktobar
Stiemo u Beograd.

18. oktobar
Odlazim Marinoviu. a) Kae da iz Carigrada stiu povoljne vesti o eleznici, to on
pripisuje Ziijevom istupanju. Uopte primeuje da je Porta sada mnogo blaa prema
Srbiji nego ranije. b) Govori o jednom lanku koji je objavljen u Budunosti, prema kojem
su se Austrija, Rusija i Nemaka sporazumele da od ovih pokrajina naprave jednu
kraljevinu i na njen presto da postave velikog vojvodu toskanskog, pa stoga pisac lanka
podstie sve june Slovene protiv tih sila. Marinovi je dao da se na ovaj lanak odgovori
u slubenim novinama. U odgovoru se osuuje smer tog lanka i naglaava da Srbija od
ovih sila moe oekivati samo dobro. U isto vreme vlada je zaplenila taj broj
Budunosti.440 Marinovi veruje da je u pisanju lanka imao udela Stratimirovi, koji je
pre kratkog vremena bio ovde i izjasnio se u tom smislu da su ove tri sile saglasne. Veliki
knez toskanski ui srpski, Andrai se ljulja, kamarila u Beu i nadvojvoda Albreht rade na
razbijanju dualizma, i u Austriji e pre ili posle biti ostvarena federacija Slovena.
Marinovi je na sve ovo odgovorio da se to njega ne tie, on se ne bavi budunou ve
nastoji da zasnuje dobro svoje otadbine u dananjici pa mora da rauna s postojeim
iniocima.
Dr Rozen javlja: a) Marinovi eli da knez proputuje zemlju pre izbora, ali knez nije
 601

mnogo raspoloen za to, a i ostali ministri to ne ele. b) Gorakov je u Viiju pitao

Marinovia da li Risti intrigira protiv kneza i da li ima svoju stranku meu Srbima u
junoj Maarskoj. Marinovi je odgovorio da nema stranke ali da stvarno intrigira, na ta
je Gorakov savetovao da ga uhapse. Marinoviu se dopao ovaj predlog i preko nekog
potplaenog sluge dao je da se od Tucakovia ukradu neki spisi koji bi mogli
kompromitovati Ristia. c) Uhapena su jo dva visokokolca u Kragujevcu u vezi sa
zaverom. Jedan od njih zove se Kosta Dini. d) inovnik Poselak, koji je u listu
Budunost napisao nekoliko lanaka o Vlasima u Srbiji i o njihovom ugnjetavanju,
jednostavno je otputen iz slube. e) Knez je opet dobio anonimno pismo u kome mu prete
da e ga stii bratovljeva sudbina ako ne otpusti vladu. f) Knez je veoma hladno primio
konzula Rozena i sad se Rozen osea uvreenim. (Inae mi je ve i Deben govorio da se
knez i Marinovi izjanjavaju s velikom antipatijom o konzulu Rozenu.)

20. oktobar
Marinovi: a) Saoptava mi jedan telegram iz Cetinja po kome su Turci u Podgorici
napali na sajmu Crnogorce i 17 njih ubili. b) Saoptava notu Arifi-pae upuenu
Magazinoviu, u kojoj obeava da e jedan boni krak pruge ii preko Sofije do srpske
granice i tu se vezati, meutim, izgradnju ove pruge turska vlada uslovljava uspehom
novanih transakcija u vezi sa eleznicom. Marinovi ne smatra ovu izjavu
zadovoljavajuom, ali je prihvata i eleo bi samo da Andrai ne smatra ovu izjavu Porte
konanom. c) Kae da e mi uskoro uputiti notu u vezi s trgovinskim ugovorom. d)
Govorei o optoj politici kae da je knez pred Radivojem izjavio da nikada nee uzeti
drugog ministra inostranih dela osim takvog koji e odravati prijateljske odnose s
Austrijom. Inae, Marinovi se uzda u budunost i ne boji se mahinacija svojih
neprijatelja, barem tako tvrdi.

23. oktobar
Odlazim knezu. Govorimo uglavnom o nevanim stvarima.

25. oktobar
DIstria je otputovao, s odlukom da se nikada vie ne vrati u Beograd.

27. oktobar
Hadija kae da prema njegovim zapaanjima stvari ovde idu jako loe, moe biti da
e i kneza oterati. Milan je sada u velikom prijateljstvu sa Ankom i sa mladim
Konstantinoviem, od kojih je potonji ipak deran, a i prva nije bolja, moda je sad ve i
kneeva ljubavnica. Milan se u Parizu sastao sa Sturzinom erkom koju su zbog toga tamo
doveli. Veoma je lepa devojka, ali je Milan uvideo da nije dovoljno obrazovana a nije ni
dovoljno bogata, pa tako od enidbe nije bilo nita. Milan strahovito troi. Krojau Franku
 602

u Beu platio je za svoja civilna odela 21.000 forinti po raunu od 17 meseci, a u Parizu je
ponovo potroio na odela 25.000 franaka. Od svega ovoga naroito profitira njegov
ljubimac eki lovac, koji u ekoj ima trgovinu i tamo prodaje odela i druge stvari koje
dobija od kneza. Kneeva kancelarija je prinuena da u gradu uzima novac u zajam uz
velike kamate, jer u kneevoj blagajni nema dovoljno novaca. Ne plaaju ni majstorima.
U Torinu je Milan otiao u posetu kralju u gala uniformi i s celom pratnjom, a kralj ga je
pustio da eka pola sata i zatim je izaao pred njega u demperu, izraavajui aljenje to i
knez nije tako doao k njemu. Knez nee da shvati ozbiljnost situacije.

29. oktobar
Dobio sam pismo od Ferenca Ziija u kome mi saoptava da su oni i njegov ruski i
nemaki kolega uinili zajedniki demar kod Porte i izjavili da e njihove vlade sklopiti
trgovinske ugovore s vazalnim dravama u vidu ministarskih sporazuma. Porta na ovo jo
nije odgovorila.

3. novembar
Dr Rozen javlja: a) Ovde su veoma zadovoljni uspehom koji je Austrija izvojevala
kod Porte u vezi s trgovinskim ugovorima. b) abaki episkop e biti penzionisan na
izriit kneev zahtev. c) Filipa Hristia su obavestili da je Gruji u Zagrebu prilikom
otvaranja univerziteta odrao hukaki govor na strani Hrvata, a protiv Maara.

5. novembar
Danas su u Beogradu odrani izbori za Skuptinu. Izabrani su kandidati vlade, i to:
Krsmanovi s 410, Antula s 394 glasova od 660. Kandidati Omladine dobili su: Terzibai
82 i Kaljevi 165 glasova. Za Kaljevia je glasao vei deo profesora i jo nekoliko niih
inovnika. Najzad, Ristiev urak, mladi Hadi-Toma dobio je 41 glas, iako su Risti i
njegovi na kraju nudili 5# za jedan glas, a Karabiberovi 22
2# . U Grockoj je izabran
Garaaninov sin, a u Karanovcu Kneevi. Za nekoliko dana bie poznati celokupni
izborni rezultati.

6. novembar
Izbori su u celoj zemlji zavreni u korist vlade. Njeni su najvei protivnici
Bokovi u Loznici i Nikolajevi u Poarevcu propali, inae u Poarevcu e izbori biti
obavljeni jo jedanput. Od protivnika vlade izabran je jedino Jevrem Markovi u Jagodini.
Poslanik u Gornjem Milanovcu Grkovi je uvee posle izbora muki ubijen. U vezi s tim
pronose se glasovi da je Grkovi bio Nikolajeviev dobar prijatelj i javno govorio da ako
Nikolajevi ne bude izabran on e istupiti protiv Belimarkovia i zato ubistvo pripisuju
Belimarkoviu, ak moda i Marinoviu. Odlazim po podne Marinoviu i estitam mu
na dobrim rezultatima izbora. Kae tom prilikom da e knez sada imenovati pun broj
 603

poslanika na koji ima pravo, njih 33, i to najodlinije linosti, pa sve i da nisu prijatelji
vlade.

7. novembar
Mijatovi pria da vlada hoe da ustanovi emisionu banku i da u tom cilju u Beu
pregovara s jednim konzorcijumom iji su lanovi: Rotild, Vodijaner, Gija, Dumba i
Kreditantalt. Ponudili su vrlo dobre uslove i on se nada da e stvar uspeti. U prakom
listu Politik objavljeno je jedno pismo iz Beograda u kome se tvrdi da je lanak u
Budunosti inspirisala vlada i da demanti u slubenom listu vie to potvruje nego pobija,
a inae je ceo lanak uperen protiv Andraija i Bizmarka. 441 Poto je dr Rozen ba ovih
dana govorio da mu je Marinovi nekako u to vreme poverio da pie upravo u suprotnom
smislu u listu Politik koji, kako je tvrdio, sada stoji na raspolaganju srpskoj vladi, pozvao
sam dr Rozena i upitao ga u emu je stvar. On izgleda skandalizovan time i obeava da e
se raspitati. Ja, naime, sumnjam da ono pismo u listu Politik potie od Marinovia, koji
isto tako sedi na dve stolice kao i Risti.

8. novembar
Dr Rozen mi javlja: a) Govorio je s Marinoviem koji je, tako bar izgleda, uzeo stvar
veoma olako i rekao samo toliko da to nije vano, videe ve ta treba da urade; ako kroz
nekoliko dana Rozenovo pismo ne bude objavljeno pisae se preko Zaha listu Politik.
Veruje da ovo beogradsko pismo koje je Politik objavio potie od poznate nelojalnosti tog
lista, iako mu srpska vlada plaa 4000 forinti godinje. U ovoj stvari ima vie
mogunosti. Ili sve to potie od Marinovia koji bi time nekako hteo da se opravda pred
slovenskim svetom zbog svoje izjave javne zahvalnosti Austriji, ili je Marinovi to uinio
na ikinov podsticaj, ili sam Politik na podsticaj Rusa, jer Rusija ne moe trpeti da se
simpatije junih Slovena okrenu prema Austriji, to bi usled naeg dranja u stvari
trgovinskih ugovora bezuslovno nastupilo. Najzad je, moda, sve to manevar eha koji,
poto ne mogu drukije napasti Andraijevu spoljnu politiku, videi da e on putem
trgovinskih ugovora pridobiti i Slovene u Turskoj, hoe da kod ovih pobude nepoverenje.
Ovo poslednje izgleda dokazuje i ta okolnost da se Politik otada u raznim vidovima vie
puta vratio na pitanje secundo garniture tavie i Faterland je doneo onu glupu vest da
je nadvojvoda Viljem prolog leta proputovao Bosnu.

10. novembar
Bio je kod mene Milija Jovanovi i rekao da je nezadovoljstvo veliko, uprkos
izborima koji su se zavrili u korist vlade. Mnogi sa sela hoe da dou u Beograd i da
nagovaraju skuptinare da trae od vlade da im poloi tane raune.

11. novembar
 604

Dr Rozen javlja: a) Dugo je razgovarao s Mijatoviem koji je izjavio da od

Marinovia moramo oekivati svaki ahovski potez; kako u spoljnoj, tako i u unutranjoj
politici on svakog dana neim iznenadi svoje kolege. to se tie spoljne politike,
Mijatoviu se ini da u Petrogradu nisu voljni da u pogledu Istonog pitanja idu po svaku
cenu s Austrijom i Nemakom, ve samo u manjim stvarima, to je i ikin izjavio. U
Petrogradu imaju isto tako malo poverenja u istonu politiku Austrije i Nemake, kao i u
Carigradu, i veruju da e cena prijateljstva Austrije prema Nemakoj biti pre ili posle
potraena na Istoku, stoga preporuuju Srbima da budu veoma oprezni i savetuju im da
uzimajui ovo u obzir nastoje da pobude prema sebi simpatije ostalih Slovena. Mijatovi
je sve to uo od Zaha. Mijatovi je pitao kneza da li je mogue da bi Nemaka i Austrija
vodile ovakvu politiku. Knez je odgovorio da nije nemogue, ali se nije upustio u opirnije
obrazlaganje. Veza s listom Politik bie uspostavljena na taj nain to e Zahu rei sadraj
lanka koji treba da se napie, ovaj e to saoptiti Zechkammeru, koji e sam napisati
eljeni lanak. to se, pak, unutranjih poslova tie, Marinovi ve od pre dve nedelje na
svaki nain hoe da privoli Mijatovia da kod sebe uzme Kaljevia za dravnog sekretara,
ali je Mijatovi na to odgovorio da Kaljevi ne samo to je neznalica nego je osim toga
poznat i po tome to je prilikom ubistva kneza Mihaila ukrasio svoje prozore cveem.
Neka mu, dakle, Marinovi d prostog seljaka za inovnika i on e ga primiti, ali nee da
slui zajedno s Kaljeviem. Marinovi je hteo da se za vladine poslanike imenuju i Risti i
Belimarkovi. umi, Mijatovi i Ceni protestovali su protiv toga, na ta je Marinovi
rekao da Risti predstavlja silu koja se ne moe ignorisati, a knezu su potrebni ljudi koji
imaju stranku. Ostali ministri su pitali gde su onda naela, a Marinovi je odgovorio da
naela u Srbiji ionako ne postoje, glavno je odrati presto i na neki nain pokrenuti stvari.
Mijatovi je veoma nezadovoljan Marinoviem, a tako isto i vie drugih ministara. b)
Knez je dobio anonimno pismo u kome ga upozoravaju da ide prema vrtlogu. Gruji je bio
najvei neprijatelj kneza Mihaila, Kujundi je prilikom kneevog ubistva bio u
Karlovcima i tamo izjavio da bi Radovanovia trebalo staviti uz Hrista, a Kaljevieva
radost je svakome poznata. Onaj koji je knezu preporuio takve osobe je izdajnik, zato
neka se knez uva.

12. novembar
Dolazi k meni Marinovi i moli da saoptim Andraiju da se srpska vlada ne
izjanjava o odgovoru koji je u stvari trgovinskih ugovora turska vlada dala trima velikim
silama, a i objavila, zato to se u potpunosti uzda u to da Andrai nee zbog turske note
odustati od svoje namere. Osim toga ne bi smatrala ni pristojnim da Srbija uzme re
takorei na istom nivou s velikim silama, koje e znati ta treba da urade. itam mu
Ziijevo pismo koje sam dobio pre nekoliko dana, u kome se on ali da je Magazinovi
prema njemu jako uzdran, a naroito mu nita nije rekao o izborima. Marinovi kae da
ve zna za to da je Zii izgleda neto kivan na Magazinovia, to ponajvie pripisuje tome
 605

to je Zii jedanput traio notu Porte u stvari eleznice, a Magazinovi mu odgovorio da

e pre pitati svoju vladu da li mu je moe predati. Marinovi ga je zbog toga ukorio i dao
mu instrukcije da se u svakom pitanju u kome Srbiju podrava neka od velikih sila ophodi
prema njenim predstavnicima s najveim poverenjem i predusretljivou i da ne dozvoli
da ga zbune kojekakva rekla-kazala. Tako je, primera radi, Ignjatijev priao Magazinoviu
da je u noti koju su tri velike sile predale Porti Zii govorio samo o Rumuniji, a izostavio
Srbiju i uneo je u notu tek na intervenciju Ignjatijeva. Marinovi je na ovo odgovorio
Magazinoviu da se pred Ignjatijevim pretvara kao da veruje u ono to mu ovaj kae, ali
da se uva jer je Ignjatijev veliki laov i fanfaron koji sve eli da pripie sebi u zaslugu.
Pominjem ubistvo Grkovia. Marinovi izjavljuje da vlada nije bila protiv njega i ali to
je ubijen, pa ipak neprijatelji vlade govore da ga je vlada ubila. Pitam Marinovia ne boji
li se kneevih poslanika. Kae da ih ima nekolicina koji nisu prijatelji vlade, ali je uveren
da nee initi tekoe.442

15. novembar
ikin kae da ga je Deben interpelisao kako je Rusija mogla da se prikljui Austriji
i Nemakoj u pogledu trgovinskih ugovora. Time se dovode u pitanje odredbe Pariskog
ugovora, s ime se Francuska ne moe saglasiti jer je u Tursku uloeno mnogo francuskog
kapitala. ikin je na ovo odgovorio da on u potpunosti shvata da je Francuskoj mnogo
stalo do Pariskog ugovora, samo se udi to Deben to kae njemu, Rusu, kada je taj
ugovor sklopljen protiv Rusije i stoga se svaki Rus samo raduje njegovom raspadanju.
Deben je sline nespretne izjave davao i Marinoviu, koji je odgovorio da je Srbija veoma
zahvalna trima velikim silama na njihovoj intervenciji i ali samo to je Francuska, koja je
uvek bila tako prijateljski naklonjena Srbiji, sada ovu izneverila.

16. novembar
Dr Rozen javlja da se umi sprema da podnese ostavku, naroito zbog
naimenovanja Grujia za kneevog poslanika.

17. novembar
Dr Rozen javlja: umi tvrdi da s knezom ne moe da se upravlja, na sve odgovara
hou i tada vie ne poputa, takav je sluaj bio i s Grujiem. umi, meutim, ne moe
da podnese da demagozi izbiju na povrinu, zato vlada treba da bude liberalnija. On e,
dakle, ostati samo pod uslovom ako se u besedu krune unesu izvesne take, kao to su: a)
potpuna sloboda tampe, b) hapenje je dozvoljeno samo na osnovu sudske odluke i
potvrde Kasacije, c) vea autonomija optina, optina moe kmetove ne samo da bira ve i
da smenjuje, d) izmena ustava u tom smislu da ne postoje vie kneevi poslanici, a za
poslanika moe biti svaki izabran, e) bolji zakon o odgovornosti ministara. Dalje umi
eli da Filip Hristi, koji je umeo da bude miljenik svakog kneza i ministar vojni po
 606

zavrenom zasedanju Skuptine iziu iz vlade. Ako ovo ne bude prihvaeno umi e
podneti ostavku i otii u advokate, zatim e objaviti svoj program i agitovati ako treba i
protiv vlade, pa ma koliko ga posle zbog toga gonili.

19. novembar
Dr Rozen javlja da umi ostaje u vladi. Knez mu je obeao da e posle Skuptine
otpustiti Hristia i Protia, a u prestonoj besedi bie govora samo o promeni ustava.

20. novembar
Sturza pria da se knez Karlo sprema da doe idueg prolea u Beograd da uzvrati
kneevu posetu. Dalje, Sturza je uo od vie Srba da izjavljuju kako e Srbija imati
budunost samo ako se prikljui Austriji. Mijatovi je u Savetu izneo plan za osnivanje
Narodne banke, ali se Gruji usprotivio rekavi da zemlji ne treba strani kapital, svu
dravu treba sasvim zatvoriti pred strancima.

21. novembar
Hadija kae da bi knez hteo da izmeni ustav. Bogii, kneev autant, rekao je
Hadiji da je u gradu raireno miljenje da su na car i Andrai privoleli kneza da napusti
Srbiju i obeali da e mu u tom sluaju dati i veliku apanau. Tako Austrija hoe da
pridobije Srbiju.
Dr Rozen javlja da je knez postavio Topuzovia za predsednika a Grujia za
potpredsednika. Doneo mi je prestonu besedu u kojoj knez, izmeu ostaloga, pominje da
bi voleo da se donese bolji zakon o odgovornosti ministara, ali je to nemogue bez izmene
ustava. To, meutim, knez preputa uviavnosti Skuptine.

22. novembar
Pre podne u 11 sati knez je sveano otvorio Skuptinu u dvorani Velike kole,
odravi svoj govor glasno ali pomalo sa stranim naglaskom.

23. novembar
Joanini je bio kod kneza, koji je izmeu ostaloga govorio s njim o Blaznavcu i o
Ristiu, rekavi kako je udno bilo kada je jednog dana jedan namesnik optuivao pred
njim onog drugog za uee u ubistvu kneza Mihaila, a sutradan onaj drugi tvrdio to za
onog prvog, naravno jedan drugome iza lea.

24. novembar
Deben kae da je srpska vlada raskinula ugovor s inenjerom Kisom, koji je trebalo
da vodi radove na izgradnji eleznice. Milija Jovanovi javlja da se govori kako oficiri
odlaze u civilnom odelu u kafane i motre s kim su poslanici u drutvu i ta govore.
 607

Poseuje me Zah. Iz nekih njegovih nabaenih rei razabrao sam da u Skuptini postoji
opozicija i da moe doi do ozbiljnih debata. Dr Rozen javlja da vlada ima tekoe sa
odborom za adresu, poslanici pruaju vie otpora nego to su to ministri verovali i sada
ve hoe u adresi da pomenu poneto ba i protiv samog kneza.

25. novembar
Po podne sam otiao u Skuptinu gde se raspravljalo o izboru Jevrema Markovia,
ali nisam saekao kraj. Razgovarao sam s Marinoviem i Mijatoviem. ini mi se da
postoji opozicija, i to mnogo jaa nego to je vlada pretpostavljala. Marinovi je pomenuo
da odbor koji je u tu svrhu izabran hoe da unese i svakakve povrede, povodom ega e
vlada postaviti pitanje poverenja. Mijatovi je nezadovoljan postavljanjem Grujia.

29. novembar
Hadija pria da prema Marinovievoj izjavi stvari u odboru za sastavljanje adrese
idu loe. Skuptinari nee da uju ni za kakve novine, eleznica im ne treba, hoe najveu
slobodu u svakom pogledu i hoe da priznaju samo ugled kneza i vere. Knez izgleda da
jako podrava umia i Grujia. Pitomci kragujevake kole se bune, njih 42 uputili su se
u Beograd da se ale Skuptini i knezu. Dr Rozen kae da mu je Deben saoptio da je knez
od njega traio savet da li da ide u Berlin ili u Petrograd, a Deben mu je savetovao da ide u
Petrograd i da provede tamo poklade. Rozen je to odmah telegrafirao svojoj vladi.

1. decembar
Marinovi je rekao ikinu da odbor za sastavljanje adrese hoe da u adresu unese
takve stvari koje vlada ne moe da prihvati, naroito to se tie Porte prava pravcata
objava rata. Ako to bude primljeno Marinovi nee moi da ostane i tei ga samo to da se
knez ve sprijateljio s milju da za predsednika vlade postavi Grujia. ikin se tome udi,
jer mu je knez jedva pre dve nedelje rekao da je Gruji hulja i postavio ga je u Skuptinu
samo zato da bi bio prisiljen da se pokae u pravoj boji. Dr Rozen javlja da je veina
odbora za adresu prihvatila predlog koji je sastavio Kujundi, a kome se vlada protivi.

2. decembar
Po podne je u Skuptini odrana javna sednica. Vlada je bila odsutna. Proitan je
predlog odborske veine (12 glasova), koji sadri veoma jake izraze protiv Turske, kao i
umereni predlog manjine (6 glasova). Odlueno je da debata pone tek sutra.

3. decembar
Poinje debata o adresi, kojoj i ja prisustvujem. Opozicija je hrabro stupila u bitku za
tekst veine, sve dok Uro Kneevi u svom izlaganju nije ustvrdio da knez nije
najpametniji, ili je veoma mlad... Na to se digla velika galama, ministri su poskakali sa
 608

svojih mesta i nisu dali Kneeviu da dalje govori. U sluaju ako neko od poslanika uvredi
kneevu linost zakon doputa da se taj poslanik za neko vreme iskljui iz Skuptine.
Zasedanje je, dakle, prekinuto i nastavie se sutra, pre svega da bi se donela odluka o
Kneevievom sluaju. Gruji zauzima upadljivo pristrasan stav u prilog opozicije. Dr
Rozen javlja da nacrt adrese veine potie od Miletia i ovde su ga samo prepisali. Knez je
pozvao k sebi Grujia i ukorio ga zbog njegovog dranja. umi je oterao enu.

4. decembar
Javna sednica pre podne. Kneevia za mesec dana iskljuuju iz Skuptine.
Nastavlja se debata o adresi u kojoj Kujundi dri veliki govor u prilog adrese veine. Po
podne nastavak, kome ve nisam prisustvovao, ali ujem da je vlada pobedila samo sa 3
glasa i samo s toliko je primljen nacrt manjine kao osnov za diskusiju u pojedinostima.

5. decembar
Sino posle glasanja vlada je podnela ostavku knezu, koji je prihvatio. Vlada je
danas ovo izjavila u Skuptini i odloila zasedanje. Govorim sa ikinom. Kae da je
knez poverio umiu da obrazuje vladu. umi je ve ranije predlagao knezu dravni
udar, a i sada e biti u stanju da ga sprovede. Deben je priznao ikinu da je on jo pre 8
dana pisao u Pariz da Marinovi stoji vre nego ikada.
Odlazim Marinoviu. Kae da on posle glasanja nije nameravao da podnese ostavku
nego da i dalje upravlja i s ovom malom veinom i da za to vreme organizuje stranku
vlade. Njegove sve kolege, meutim, bile su za ostavku pa je on tako sino ipak podneo.
Knez je prihvatio i napomenuo da kako njegova tako i Marinovieva ast zahteva da se on
povue. Ponudio je Marinoviu resor u novoj vladi, zatim da bude predsednik Dravnog
saveta, ali Marinovi nije prihvatio ni jedno ni drugo. Knez je od ministara zadrao
umia, s kojim se savetovao do ujutro u 3 sata i poverio mu sastav nove vlade. umi se
spoetka nekao, ali samo forme radi, jer je po Marinovievom miljenju on najvie
intrigirao da se vlada obori. Uverio je kneza da je posvuda rairen glas da knez nije
zadovoljan svojom vladom i da je trpi samo zato to mora, pa on (umi) ne moe da
jemi za odranje reda. umi optuuje Marinovia za slabost i za fuzionistike tenje.
Marinovi, meutim, uzrok pada vlade trai u oprenim gleditima lanova vlade i u
intrigama pojedinih ministara, kao i u okolnosti da su inovnici, jo i pristalice Radivoja i
Ristia bili neprijatelji vlade i tako su poslanici doli u Beograd ve s opozicionistikim
gleditima. Marinovi je izgleda jako pogoen svojim padom. 443

6. decembar
Dr Rozen javlja da je obrazovana nova vlada. Predsednik vlade i ministar
unutranjih dela je umi, ministar pravde Bogievi, ministar prosvete Novakovi,
ministar saobraaja Garaanin, ministar inostranih dela Piroanac, Mijatovi i Proti su
 609

ostali na svojim ranijim mestima. ikin je priao Joaniniju da je posetio Grujia i

zatekao tamo svu opoziciju. ikin im je rekao da on kao predstavnik one sile koja je uvek
titila Srbiju moe s pravom da im d savete. O unutranjim poslovima ne govori nita, ali
u pogledu spoljnih poslova ne moe odobriti stavove u adresi veine. Na to su se prisutni
samo pogledali, osmehnuli i rekli da je to ionako uraeno samo zato da se pridobije narod,
a kada bi doli na vlast ve bi drugaije postupili. Kasno uvee dr Rozen javlja da je
nastala velika zbrka. umi nije uspeo da sastavi vladu, Mijatovi i Garaanin ne ostaju, a
ostali pregovaraju s Grujievom strankom.

7. decembar
Mijatovika pie Vilmi da e oni za nekoliko dana otputovati u Kan pa prodaju sve
to imaju i nudi joj da kupi neke njene stvari. Vilma je otila k njoj, kasnije sam otiao i ja.
Mijatovi je ispriao da su se jue ministri sakupili kod kneza da preuzmu svoja
dokumenta o postavljenju. Knez ih je pitao da li su sigurni za veinu u Skuptini, ili barem
u to da nee biti demonstracija protiv njih kada se tamo pojave. Na ovo su odgovorili da
nisu. Piroanac je tada predloio da u vladu uzmu Kaljevia kako bi usled toga dobili
veinu. umi i Garaanin su se tome jako protivili, ali je knez na kraju sam to eleo.
Mijatovi je na to odluno podneo ostavku i otiao. I sada se on kroz koji dan seli iz
zemlje i budunost mu izgleda veoma mrana. Kaljevieva gledita su poznata, Piroanac
je vanredno lukav i laljiv, a i on je za zatitne carine. Ovakva e politika upropastiti
Srbiju. Zasedanje Skuptine e biti odloeno za jedan mesec ili za est nedelja.
Piroanac je saoptio ikinu da je vlada konano obrazovana onako kako je pomenuto,
samo je umesto Garaanina uao Jovanovi, a umesto Mijatovia uao je Kaljevi.

8. decembar
Dr Rozen javlja da vie poslanika, kako kneevih tako i narodnih, hoe da podnese
ostavku. Knez se nalazi u velikoj novanoj oskudici, ima vrlo mnogo dugova. Po podne
sam bio na zasedanju Skuptine, na kojoj se predstavila nova vlada.
Odluili su da ne raspravljaju ni o jednoj adresi ve da upute knezu jednostavne
pozdrave. Zatim su odloili zasedanje do 26. januara.

9. decembar
Dolazi Marinovi. Govori veoma ogoreno o knezu i o njegovom postupku prema
njemu. Marinovi veruje da je bio rtva jednog unapred pripremljenog plana. Knez
nijednom rei nije nastojao da ga zadri i nije potraio od njega ni savet u pogledu
njegovog naslednika ve je odmah poeo da se savetuje sa umiem. Marinovi nije
mogao da skrije pred knezom da ga veoma boli ovaj malo lojalan postupak prema njemu i
da njegovo gledite deli takoe vie njih meu konzulima. Naroito ne razume zato je
Bogievi, koji se nikada nije bavio pravosuem, postao ministar pravde, a Piroanac, koji
 610

je u poslednje vreme stalno javno galamio protiv Marinovieve spoljne politike,

nazivajui je poniavanjem Srbije, postao ministar inostranih dela. Time je dezavuisana
Marinovieva spoljna politika. Knez je odgovorio da je Bogievi poten mlad ovek i,
budui da je njegov roak, veran njemu, nainio ga je ministrom pravde zato to moe
uticati na mnoge inovnike, a da je ovaj resor primio Piroanac moda bi intrigirao i
protiv njega (Milana). Dr Rozen javlja: a) uo je da e Vladimira Jovanovia imenovati
za naelnika odeljenja u Ministarstvu finansija. b) Kaljevi hoe da udvostrui uvozne
carine. c) Sutra ili prekosutra otii e jedan poverenik u Novi Sad da potpuno zadobije
Zastavu za srpsku vladu. Predvideli su da daju listu 2000 #, a glavni saradnik lista bio bi
Milovan Jankovi. d) Tihomir Nikoli je govorio dr Rozenu da je Deben savetovao knezu
da vladu sastavi iz krugova pripadnika Omladine, naime Marinovi je ionako uz tri
severne sile koje ugroavaju Srbiju, pa nju moe spasti jedino pomou Francuske i
Engleske. e) Jovan Ili je upozorio kneza da se uva Kaljevia, koji e pre ili posle poeti
da mu radi o glavi. f) lanovi Omladine nameravaju da potpuno pridobiju kneza putem
Kaljevieve ene.444

10. decembar
Dolazi kod mene Piroanac u svojstvu novog ministra inostranih dela. On je moj
stari poznanik i ne jednom je preda mnom estoko kritikovao ovdanje prilike. Spoljnu
politiku i ne pominje, a naravno ni ja.

11. decembar
Uzvratio sam posetu Piroancu. Razgovaramo o svemu i svaemu, samo opet ne o
spoljnoj politici. Hoe da penzioniu Belimarkovia. Odlazim Joaniniju i izlaem pred
njim gledite da bi jedino Risti bio u stanju da sprei anarhiju a to je nama jako u
interesu, zato mi ne bismo bili protiv Ristia. Joanini odmah prihvata ovu ideju i nagovara
me da u tom smislu govorim s knezom. Odbijam to, jer neu da se meam u unutranje
poslove Srbije ve ga ovlaujem da Ristiu ispria na razgovor. Kada sam iao Joaniniju
nisam ni mislio na ovu stvar i samo sam sluajno naiao na nju, ali kada sam video da je
Joanini prihvata, odmah sam uvideo da nam to moe jo koristiti. Povratak Ristiev na
vlast ne bi po nas bio tetan jer bi se stvari u Srbiji mogle jo vie zamrsiti i mogla bi bre
uslediti katastrofa od koje bismo mi izvukli korist. Ova gledita sam, naravno, preutao
pred Joaninijem i predstavio mu stvar kao da iskreno elim Ristiev povratak na vlast.

12. decembar
Poto je dan sv. Andreje odlazim u crkvu, a iz crkve knezu. Odgovarajui na rei
kojima sam ga pozdravio, knez podue izlae da promena vlade ne znai i promenu
spoljne politike, jer on polae veliku vanost na blagonaklonost velikih sila i njegova e
vlada uiniti sve da ove simpatije i dalje zavredi. U daljem razgovoru sa mnom knez me je
 611

pozvao da napiem Andraiju da nee doi ni do kakvih politikih promena, on smatra da

su dobri odnosi s Austrijom neophodno potrebni, a ako bi neko hteo da deluje u drugom
pravcu on to ne bi dozvolio. Uzrok promene treba potraiti velikim delom u
neraspoloenju do koga je u Srbiji dolo usled putovanja u Carigrad. Po podne poseujem
Marinovia. Saznao je da ga knez optuuje da govori protiv njega. To ne stoji. Marinovi
je samo verno izneo dogaaje. Posle ga podstiem da se ne povue ve da radi na obaranju
vlade.

13. decembar
Konzul Rozen pria da je Piroanac bio kod njega i hteo da mu da objanjenje zbog
izostanka berlinskog puta, ali on ih nije prihvatio, rekavi da su knez i Marinovi lino
pregovarali o tome u Parizu sa Hoenloem, pa se ovde nema ta vie rei. Inae, sada ve i
ne bi primili kneza tako srdano kao ranije. Piroanac na to posle nije nita odgovorio.

14. decembar
Dr Rozen javlja: a) Konzul Rozen je molio svoju vladu da ga imenuje za
diplomatskog agenta, jer ga srpska vlada uvek omalovaava. Nemaka vlada je odgovorila
da u skali diplomatskih stepena naslov diplomatskog agenta nije prihvaen, stoga neka
Rozen zahteva od srpske vlade za sebe ono mesto koje mu pripada, a ako mu ga ova ne bi
dala, Nemaka e ve drugim sredstvima odrati njegov ugled. Rozen je, shodno svom
ovlaenju, proitao ovu prilino grubu notu Piroancu, koji je odgovorio da ova stvar ne
spada u njegovu nadlenost. b) Piroanac je bio kod Marinovia i rekao mu da hoe da u
svemu sledi njegovu spoljnu politiku i da bude u dobrim odnosima sa svim silama osim sa
Austrijom, jer je Austrija uopte neprijatelj Slovena a naroito Srba, pa bi srpska vlada i
knez Milan izvrili moralno samoubistvo kada bi bili u dobrim odnosima s Austrijom.
Marinovi mu je rekao da se pazi, jer ja vidim stvari unapred, na ta je Piroanac
odgovorio da e i to spreiti. c) umi hoe da pokupuje Kaljevieve menice, zatim da ga
preko pouzdanog oveka uz priznanicu podmiti i na kraju istupi protiv njega s ovim
dokumentima, samo hoe da mu dozvoli da izradi budet, jer je Kaljevi obeao seljacima
da e porez sniziti na polovinu, i poto to nee moi izvriti narod e biti protiv njega. d)
Piroanac je prebacio knezu zbog njegove izjave pred nama na dan sv. Andreje i rekao da
knez ne moe da se mea u spoljnu politiku jer je za nju odgovoran on kao ministar. A
kada je knez izjavio da je vezan datom reju prema Gorakovu, Andraiju i drugima,
Piroanac je rekao da on kao knez nije odgovoran, to e rei da ne mora odrati re. e)
Kneevi dugovi iznose oko milion franaka, ima izgleda da e neki Francuz, izvesni Sen-
Valije ili Sen-Palije biti voljan da, uz menicu, isplati jedan deo dugova. f) umi takoe
tvrdi da je Deben savetovao knezu da sastavi vladu od lanova Omladine.

16. decembar
 612

Sturza pria da neki Kuza, roak biveg kneza, hoe da pokrene parnicu za obaranje
njegovog testamenta kojim je svoju imovinu ostavio svojoj usvojenoj deci (koja su
zapravo deca majke kneza Milana). U tom sluaju bi pred sud bila pozvana i Marija
Obrenovi, iz ega bi se izrodio veliki skandal, jer Kuza hoe da dokae da je Marija
Obrenovi bila kneeva ljubavnica. Dosko ita jedan svoj izvetaj napisan Ipsilantiju, u
kome ga obavetava da je Deben imao udela u obrazovanju nove vlade i u obaranju
Marinovia, da bi Srbiju izvukao ispod uticaja tri severne sile. Sve ovo Dosko po svoj
prilici zna od konzula Rozena, koji je to, opet, uo od dr Rozena.

18. decembar
Poseuju me Mijatovievi. Deben je pozvao u nedelju nove ministre. Mijatovievi
kau da je pozvao i njih ali oni nisu prihvatili poziv jer nee da se sastanu s ovekom kao
to je Kaljevi. Kau jo da je knezu dosadila Simka, koja mu je bila dragana, i sada hoe
da se upusti sa Kaljevikom, a Simku hoe da uda za Piroanca.

19. decembar
Dolazi kod mene Piroanac i a) saoptava mi sluaj s konzulom Rozenom, koji inae
ve poznajem. Dodaje jo samo to da je Rozen pred njim izjavio da nee da zauzme moje
mesto, jer sam ja ve vie puta bio doajen i vrlo dobro obavljam svoj posao, ali na svaki
nain zahteva Joaninijevo mesto. Napominjem Piroancu da njegovom saoptenju mogu
pridati samo privatan znaaj, poto ne mogu priznati pravo srpske vlade da se umea u ovu
stvar koju mogu reiti samo inostrani predstavnici. Sve ono, dakle, to mi sam Rozen ne
kae o ovoj stvari ja potpuno ignoriem. Piroanac potpuno odobrava moje gledite ali ne
porie da mu je ova stvar vanredno neprijatna. b) Pominje da je Cuki pisao da su Hofman
i Novikov pokazali izvesnu uznemirenost povodom promene srpske vlade. Piroanac je
odmah pisao Cukiu da izjavi da promena vlade ne znai u isto vreme i promenu reima.
Piroanac jo napominje da je meu spisima otkrio, a i knez mu je rekao, da je Austrija
pokazala veliku predusretljivost i prijateljstvo prema Srbiji. Na ovo primeujem da se mi
neemo promeniti ako se srpska vlada ne promeni, to, dakle, zavisi u potpunosti od nje.

20. decembar
Dr Rozen javlja: a) Sada ga alju u Be, Berlin, Keln, Augsburg i Zagreb (prekosutra
putuje) sa nalogom da nastoji da pridobije tamonje listove da ne piu protiv kneza lino.
Dalje, u Beu i Berlinu treba u ministarstvima i zvanino izjaviti da promena vlade ne
znai i promenu reima. Na kraju treba da se raspita kod Blajhredera da li bi bio voljan da
da knezu zajam od 30.000 franaka na 8 meseci i pod kojim uslovima. b) Knez bi jako
voleo da se oeni, i to da uzme kakvu rusku kneginju pa makar i ne bila lan vladarske
kue, samo da je bogata. c) Vaclik je doao u Beograd i predao Marinoviu pismo od
Novikova u kome ovaj pie da je Marinoviev pad veoma neprijatno pogodio cara jer vidi
 613

da Milan vodi veoma lakomislenu politiku, ali moli Marinovia da nastoji da deluje u tom
pravcu da ne doe do prevremenih zapleta, koji bi Rusiji bili neprijatni. d) Cuki je takoe
pisao Marinoviu da u austrijskim slubenim krugovima ne gledaju povoljno na ovu
promenu prema kojoj nemaju poverenja, i u Beu su se gledita o stabilnosti Srbije veoma
izmenila. Neko iz nemake ambasade takoe je izjavio pred Cukiem da je teta to u
Srbiji nema stabilnosti. I Magazinovi je pisao Marinoviu: da je govorio sa Ziijem, koji
je izgledao zabrinut zbog promene vlade. Ni Ignjatijev nije zadovoljan, Porta takoe. e)
umi je priao da u valjevskom okrugu agituju za to da Skuptina svrgne kneza. f) Knez
je poverio Marinoviu da pita Cukia da li bio voljan da u jednoj kasnijoj vladi bude
predsednik, na ta je Cuki dao kategorian odreni odgovor. g) Piroanac je poverio dr
Rozenu da sastavi na ruskom jeziku ekspoze o spoljnoj politici srpske vlade, u kome se
naroito naglaavaju simpatije prema Rusiji, jer Srbija samo prema Rusiji moe biti iskren
prijatelj.

21. decembar
Sturza kae: a) Na ruku kod Debena su, kako je uo, bili samo Marinovi, Zah,
Bogievi i Ivanovi. b) U Bukuretu znaju za jednu izjavu kneza Dekazesa, koju je dao u
Petrogradu, da na Istoku u svim pitanjima hoe da se dri Rusije, kao i za jedan njegov
memorandum koji je predao Porti, u kome izjavljuje da namerava da pomae Porti u svim
pitanjima.

24. decembar
U naoj koli postavili smo veliku jelku, 130 dece dobilo je odela, igrake i
namirnice.

27. decembar
Dr Valenta kae da u estim razredima svih gimnazija ima svega 32 uenika. Od
ovog broja treba da bude popunjen broj slualaca na Velikoj koli, 30 pitomaca vojne
akademije, kao i izvestan broj pitomaca uiteljske i poljoprivredne kole. Naravno, tako e
jedva doi po nekoliko uenika na svaku od ovih ustanova. Uopte uzevi, ne vole mnogo
da ue. Bilo je rei i o tome da se u gimnazije uvede i sedmi razred, ali je to gotovo
nemogue, jer za njih takorei ne bi bilo uenika.

28. decembar
afarik je priao Angeru da stvari u Srbiji idu veoma loe. Otkada je ukinuto
batinjanje kapetani ne mogu izii na kraj sa seljacima, koji ne dozvoljavaju da budu
zatvoreni. Hteli su da o optinskom troku izgrade optinske zatvore, na ta su optine
odgovorile neka zatvor gradi onaj kome je potreban, njima zatvori ne trebaju. Seljaci
sanjaju o okrunim skuptinama u kojima bi mogli ostvariti sve svoje lokalne elje.
 614

afarik je izjavio da emo uskoro svi morati da beimo. Do sada je skuptina bila
demokratska, odsada moe biti jo samo tragikomina.

30. decembar
Marinovi kae da se knez o svojoj novoj vladi izrazio s velikim omalovaavanjem.
Ne porie da ministri sa zebnjom oekuju Skuptinu, knez, meutim, ne namerava da je
raspusti. Na Marinovievo pitanje zato je uzeo Kaljevia u vladu knez je odgovorio da je
to uinio samo zato to je ovaj hteo da bude ministar, pa neka ga mine volja. Marinovi je
pouzdano saznao da nije istina ono to su Piroanac i Kaljevi bili razglasili, naime da je
Gruji obeao da e ih pomagati.
 615

1875

4. januar
Joanini je bio kod Ristia i ispriao mu da ja, dodue, nemam mnogo poverenja u
njega, ali ipak verujem da je on jedini koji je u stanju da vodi vladu i da se mi ne bismo
protivili da on doe na vlast. Risti je odgovorio da mu je veoma milo to to uje i kada bi
doao na vlast pruio bi dokaze za svoju iskrenost. Veruje da se vlada ne moe dugo
odrati, a posle e doi Gruji. Inae, doi e jo i njegovo (Ristievo) vreme. Najvea
tekoa nije u spoljnim odnosima nego u kneevoj linosti, s njim nijedan predsednik
vlade ne moe da izae na kraj. Molio je Joaninija da mi kae da mi u svoje vreme nije
uzvratio posetu samo zato da ne bi drugi iz toga izvukli neprijatne zakljuke.

6. januar
Zah je izjavio pred Angerom da stvari idu loe i da mogu uzeti obrt koji moe i njega
lino (Zaha) da pogodi. (Ovo se ne moe dogoditi drukije nego da oteraju kneza.)

7. januar
Valenta tvrdi da je istinita vest Pester Lojda da su ovdanji velikokolci pozvali
natrag Srbe koji studiraju u Beu, jer veruju da e se ovde neto dogoditi. Marijanovi,
pak, pria da uenici ve unapred spremaju govore za Skuptinu.444a

8. januar
Danas je Marinoviu bila slava. Knez ga je takoe posetio, to ve nije uinio otkada
je on prestao da bude predsednik vlade.

9. januar
Konzul Rozen vratio se sa svog puta po Nemakoj i rekao da je u Beu bio kod
barona Hofmana u naem Ministarstvu, zatim da je uo od vajnica da je Marinovi, kada
je bio u Beu, molio vajnica da opozovu Rozena iz Beograda.

10. januar
Dolazi kod mene Piroanac i kae da je Rozen opet od njega traio odgovor o
pitanju ranga, a pomenuo je i to da je o ovoj stvari govorio s baronom Hofmanom, koji je
 616

u potpunosti bio njegovog miljenja, naime da titula diplomatskog agenta nije ispred titule
generalnog konzula. Naravno, ja ostajem pri tome da u ovoj stvari ne mogu da prihvatim
od srpske vlade nikakvo saoptenje. Piroanac kae i to da je preko Cukia obavestio o
ovome Hofmana.

11. januar
Andrai telegrafski pita kakvo je sporno pitanje o rangu iskrslo izmeu nemakog
konzula i srpske vlade.

12. januar
Odgovaram Andraiju da je Piroanac govorio neto o izvesnim zahtevima ali se ja
nisam upustio s njim u raspravljanje, niti sam pitao nemakog konzula, jer bi to bila
indiskrecija budui da mi se on nije obratio. Mogu, dakle, samo tako saznati za stvar ako
mi Andrai naredi da pitam Rozena. Uvee u 7 asova dobijam telegram od Andraija
(kada ga je poslao jo nije bio dobio moj telegram) u kome me obavetava da se, kako
uje, srpska vlada ustee da d Rozenu rang koji imaju ostali diplomatski agenti i nalae
da podravam Rozenov zahtev, poto naa vlada tituli diplomatskog agenta ne pridaje vei
znaaj nego tituli generalnog konzula. Po prijemu ovog telegrama odmah sam pourio
ikinu i rekao mu da ne mogu vie biti doajen i zamolio ga da on preuzme ovu funkciju
poto ona njemu pripada. Joanini i Deben su takoe izjavili da privremeno pristaju da ih
Rozen pretekne. Zatim odlazim Rozenu, kau da je otputovao. Potraio sam Debena i
izneo mu stvar, na ta je odgovorio da je Rozen zaista otiao jer je dobio nalog da napusti
Beograd ako od srpske vlade ne dobije zadovoljavajui odgovor, zatim da ne veruje da e
Rozen doi na sutranju sveanost posle naih izjava, jer moe da se zadovolji samo
odgovorom srpske vlade. Na moje pitanje Delakroa priznaje da srpska vlada nije uinila
nita to bi Rozena sada moglo nagnati na ovaj korak i jo dodaje da je Rozen godinama
oseao ovu greku samo ga je njegova uroena skromnost spreavala da protiv nje digne
glas. Bilo je potrebno da postupam tako naglo zato to mi je Andrai naloio da stvar do
sutra bude u redu.

13. januar
Pravoslavna Nova godina. Rozen nije doao na prijem kod kneza. Govor je odrao
ikin, kao doajen. ikin i ja smo jutros obavestili Piroanca o promeni doajena.

14. januar
ikin, Joanini, Deben i ja dogovorili smo se da sastavimo jednu notu koju emo
poslati naim vladama i u kojoj emo sasvim objektivno izneti stanje stvari. Po podne
dobijam od Rozena pismo iz Zemuna, u kome mi zahvaljuje na trudu i pie da se moe
vratiti samo ako dobije povoljan odgovor od srpske vlade. Dolazi Piroanac. Ispriao sam
 617

mu stvar i savetovao da pie Rozenu da je obaveten o promeni doajena, iz ega

zakljuuje da je uspostavljen rang od pre 7. i da je tako stvar ureena, ali sam dodao da u
ga poricanjem oterati u la ako bilo pred kim pomene da sam ja ovo rekao. Piroanac je
zahvalio na savetu i obeao da e ve neto izmisliti. 445

15. januar
Dr Rozen se vratio sa svog puta po Nemakoj i javlja: a) Govorio je u dva maha s
Radovicem, koji je sada referent Odeljenja za Istok u Ministarstvu inostranih poslova u
Berlinu. Radovic je izjavio da do 1870. Nemaka nije imala nikakav ni posredan ni
neposredan interes na Istoku. Meutim, od rata s Francuskom, a naroito od kada se
pomirila s Austrijom, Nemaka je veoma mnogo posredno zainteresovana na Istoku, njen
interes je u tome da Austriju niko ne dira. Dok bi ranije bili ravnoduni u sluaju da Srbi
nadiru prema Niu ili Novom Sadu, sada kada bi Srbi zapoeli neto protiv Austrije i
Austrija se nalazila u nudi Nemaka bi bila spremna da joj prui i efektivnu pomo. ao
im je to je Marinovi oboren, ve i zbog toga to njegovo ime mogu lake da izgovore
nego umievo. Inae to se njihovih unutranjih poslova tie neka Srbi rade ta im drago,
ali prema spolja neka se ponaaju mirno i neka ne pokreu pitanje Malog Zvornika.
Bizmark je zabranio da ime Mali Zvornik bilo ko pomene pred njim. Ne ljute se ba
mnogo to se kneevo putovanje nije ostvarilo i rado e ga primiti bilo kada da doe, ako
nekoliko nedelja ranije javi za svoj dolazak. Pominje da je iz mojih izvetaja, koje mu je
saoptilo nae Poslanstvo, mnogo nauio o prilikama u Srbiji. Rozen je pomenuo da se
sada u Beogradu nalazi jedan vet francuski agent. Radovic je odgovorio da Francuzi ne
znaju ta rade i veoma se varaju ako misle da u Beogradu mogu postii neto protiv
Nemake. Inae poznaje tog dobrog, dobrog Debena. Zatim je dr Rozen stupio u vezu s
vie listova. b) U pragu je govorio sa Skrejovskijem, koji je jako osuivao Marinovia s
kim se bio susreo u Beu. Skrejovski je razgovarao s njim o politici i podsticao ga neka
samo rade protiv Austrije, to ine i esi, a Marinovi je uvek govorio o podrci lista
Politik. Skrejovski kae da ne mogu podravati nijednu srpsku vladu koja eli da ugodi
Austriji. esi su naroito fanatici protiv Maara. Razgovarao je i s Palackim, koji je
govorio slino kao i Skrejovski, samo je optuivao i Rusiju da je ostavila ehe na cedilu.
Riger je bio veoma uzdran. c) Po povratku dr Rozen je izneo rezultat svoje misije
umiu, nagovarajui ga da ne poinje nita protiv Austrije, tavie neka nastoji da odri
prijateljstvo. umi je obeao da e tako i uiniti. umi je zbog ruka kod Debena bio
dva dana bolestan od jeda. Deben je, naime, odrao zdravicu s politikim aluzijama, a
umi, poto ne vlada dovoljno francuskim jezikom, nije se usudio da odgovori pa je
zamolio Sturzu da to uini. Meutim, dira ga to to e se sada misliti da je u naroitom
prijateljstvu s Debenom. d) Ve ranije sam uo da knez pokuava da se priblii Ristiu.
tavie, pre nekoliko dana doao je Ban ingriji i izjavio neto kao da ja verujem da ga je
poslao Risti da izdejstvuje zblienje sa mnom. Poverio sam dr Rozenu da se raspita
 618

koliko istine ima u vesti da knez naginje Ristiu.

16. januar
ikin pria da knez eli da pomiri Ristia i Marinovia. Marinovi je odgovorio da
s ovekom kakav je Risti, koji ga svaki dan napada u svom listu, ne moe da se pomiri, i
prilikom prijema na Novu godinu potpuno je ignorisao Ristia. ikin veruje da se umi
na Novu godinu nije nainio bolestan zbog Debenovog ruka ve zbog toga da iznudi od
kneza da ga poseti, poto je bio zavidan to je knez posetio Marinovia i Stevu na
njihovoj slavi.

17. januar
Jo 30. decembra prole godine dobio sam pismo od Akoa Beetija, u kome mi javlja
da je govorio sa Senjeijem kome se svideo moj plan o pokretanju lista, ali bi eleo da
govori sa mnom pa me moli da polovinom januara doem u Petu. Danas polazim brodom
prema Bazjau.

18. januar
Stiem ujutro u Petu. U podne odlazim s Akoem Beetijem Senjeiju s kim
razgovaram puna dva sata. Senjei kae da nema nameru da se odvoji od Deakove stranke,
ali namerava da zauzme stav koji e ili grupisati oko njega desniarske elemente Deakove
stranke ili e zbog toga biti izbaen iz stranke, pa e tako imati odreene ruke. U svakom
sluaju, meutim, hoe da ima jedan list, ije osnivanje zavisi od toga da li e biti
sakupljen potreban iznos. to se tie naela: U javnoj upravi eli centralizaciju i da vlada
postavlja inovnike. eli da smanji brojno stanje honveda i radije ih pretvoriti u miliciju,
ime bi se smanjili i trokovi. eli narodnu banku, ali ne carinske barijere na granici
Austrije. U pogledu vere eli dalje povezivanje katolianstva s dravom i stranaku
nastavu, kao i ouvanje crkvenih dobara. U pogledu nacionalnog pitanja deli moje gledite
da u to ne diramo, osim jedino tamo gde bi bio ugroen opstanak maarske drave. Tenje
eha koje bi odvele u federaciju smatra opasnim i miljenja je da ih ne treba podravati,
ali isto tako ni beke centraliste. U pogledu spoljne politike: Pre svega prijateljstvo s
Rusijom, a zatim s Nemakom. To su bili glavni predmeti o kojima smo razgovarali. Ja,
dodue, ne delim njegova gledita u vie stvari, ali ipak mislim da bismo se mogli sloiti.
Za mene je, naime, glavno da kod kue doem do poloaja. Senjei izgleda da nema onu
politiku smelost koja je na prvom mestu potrebna voi jedne stranke. Ali to je svejedno,
javno mnenje izgleda da naginje prema njemu i samo da se i ja naem jednom u toj struji,
ko zna neu li i njega nadmaiti. Pomenuo sam mu da na svaki nain nameravam da
podnesem ostavku na sadanju slubu. Rastali smo se s time da e on nastojati da skupi
novac, a zatim e me obavestiti. Ja sam, pak, poverio Gusti eneju da se raspita koliko
staje godinje jedan dnevni list. Danas je Marti prvi roendan. Nisam mogao biti kod
 619

kue i poslao sam samo jedan telegram Vilmi.

19. januar
Polazim ujutro iz Pete natrag. Do Vrca idem vozom a otud dalje potanskim
kolima do Paneva.

20. januar
Ujutro stiem u Panevo, a u podne kreem brodom za Beograd. Tu zatiem jedan
Andraijev akt u kojem u carevo ime savetuje knezu Milanu da se ne ponese i da u svojoj
politici bude veran onim svojim izjavama koje je dao u Beu. Nalae mi da to saoptim
knezu.446 Dr Rozen javlja: a) Pelagia su uhapsili zbog one poznate broure. Veruje da
e ga osuditi na jednu do dve godine zatvora. b) umi je hteo da podnese ostavku zbog
izbora Bokovia (Ristievac). Knez, koji je ponovo posetio Marinovia, poslao je k
njemu Mijatovia da dozna da li bi bio voljan da se primi da obrazuje vladu. Marinovi je,
meutim, dao odrean odgovor, barem za sada. c) Dr Rozen veruje da je knez nastojao da
izmiri Ristia s Marinoviem.

21. januar
Napisao sam ostavku ne samo na ovdanji svoj poloaj, ve i na dravnu slubu i
poslao je Andraiju. Ujedno sam pisao i Kreneru da pouri donoenje odluke. Sturza kae
da je upravo bio kod njega konzul Rozen i saoptio mu da e sutra otputovati u Berlin,
poto su ga pozvali, i molio je Sturzu da nam to saopti. Odgovaram mu da ovo saoptenje
ne mogu da primim od njega, jer je Rozen bilo pismom, bilo preko svog sekretara, bilo
preko doajena mogao da nas obavesti, ako nas ve lino nije posetio zbog toga. Sturza
dalje pria da je Deben bio u Zemunu kod Rozena i molio ga da u Berlinu konstatuju da je
on (Deben) odmah izjavio da je spreman da ustupi svoje mesto Rozenu. Sturza je ranije
izjavio da bi Deben verovatno hteo opet da se vrati u Berlin, gde ga inae, smatraju
velikim intrigantom. Po podne dobijam oprotajna pisma od Rozena. Odlazim knezu
Milanu. Saoptavam mu Andraijev telegram. O naem razgovoru pisau dugaak
izvetaj, stoga smatram da treba da ga ovde izostavim.
Dr Rozen javlja: a) ikin je proitao Milanu jedan Gorakovljev telegram. Ruska
nota naglaava da e Rusija samo onda podrati novu vladu ako ne izazove smutnje na
Istoku i ako bude sledila Marinoviev kurs, i dodaje da ovo gledite dele i u Beu i u
Berlinu. Ova nota je izazvala veliki utisak kod kneza, koji je bio utuen i izjavio da na taj
nain ne moe da se upravlja. Zatim je poslao Mijatovia Marinoviu. b) Vlada je
zabranila rasturanje Zastave u celoj Srbiji.
22. januar
Piem izvetaje o razgovoru s knezom. 447 ikin pria da je Deben bio kod
Marinovia i molio ga da podri novu vladu, jer je svaki protiv nje i siroti knez ne zna ta
 620

da uradi. Dosko pria: uo je od Betana da je Gorakov uputio notu ikinu, koju je

ovaj proitao knezu. Prema ovoj noti car je veoma nezadovoljan zbog Marinovievog
otputanja i preti da e Srbiju potpuno prepustiti samoj sebi.

24. januar
Marinovi pria da je ikin proitao jednu Gorakovljevu notu knezu. Knez okleva,
ne zna ta da radi. Dr Rozen javlja: a) Beogradska policija vrbuje; daju 2 # svakome ko
se da zavrbovati. Ovo vlada sigurno ini povodom sluaja u Podgorici, i to verovatno
samo zato da nacionalnoj stranci dokae da zaista hoe da uini neto. b) Marinovi je
ovih dana ruao kod kneza i knez ga je pitao da li bi preuzeo vladu, na ta je Marinovi
odgovorio da sada to ne moe uiniti, a ni knez, jer bi se time blamirao pred Evropom.

25. januar
Sturza kae da je bio kod kneza koji je izgledao vrlo utuen i rekao je da ne zna kako
e se sve ovo zavriti. ikin pria da Marinovi sada nikako nije voljan da preuzme
vladu, po njemu trebalo bi da pre toga dou crveni pa tek kada se i oni izadutiraju moe
ponovo doi on. Dr Rozen javlja da knez, Kaljevi i Piroanac hoe da za predsednika
Senata postave Stevu, a za potpredsednika Grujia. Marinovi se takoe ali zbog toga,
jer se boji da e Skuptina inae krenuti putem revolucije. umi se protivi ovim
postavljenjima i hoe da po zavretku zasedanja Skuptine podnese ostavku. Angeru je
neko govorio da sve vie njih poinje da razmilja o tome da bi bilo najbolje pripojiti
Srbiju Austriji.

26. januar
Skuptina je ponovo poela da zaseda.

27. januar
ikin kae da je Deben uputio Piroancu notu u kojoj ga moli da javno i zvanino
konstatuje da on nije uzrok Rozenovom sluaju kao to je to neki nemaki poluslubeni
list tvrdio.

28. januar
U Skuptini je pretresan sluaj izbora Bokovia (pripadnik Ristieve stranke).
Uprkos tome to je umi osporio zakonitost izbora, Skuptina je sa 69 glasova protiv 27
proglasila ovaj izbor zakonitim. Dr Rozen javlja: a) Knez je ponudio Stevi da bude
predsednik Saveta, a Grujiu da bude potpredsednik, ali su obojica odbili. Knez je
napomenuo da e ostati blagonaklon prema njima, ali se vie ne moe koristiti njihovim
uslugama. b) Marinovia je knez imenovao za vladinog poslanika. U listu Norddoje
Algemajne Cajtung objavljen je lanak u kome se kae da Srbi pod uticajem Francuske
 621

izgleda sanjaju iste snove kao i Poljaci, pa se tome ima pripisati i sluaj s Rozenom.
Srpska vlada je poverila Cukiu da zbog ovoga protestuje kod tajnica, a istovremeno e
poslati telegrafske demantije u vie inostranih listova. d) Vlada je odluila da e, ukoliko
se podgoriki sluaj razvije u rat, takoe stupiti na teren akcije i knez treba da sa 40.000
ljudi prodre u Bosnu.

29. januar
Deben je bio kod Marinovia koji mu je saoptio da ga je knez naimenovao za lana
Skuptine. Deben je izrazio svoju radost i nadu da e Marinovi sada ve pomagati
postojeu vladu, na ta je Marinovi odgovorio da to ni u kom sluaju nee initi.

30. januar
Skuptina nastavlja da oponira umiu i uputila mu je vie neprijatnih interpelacija.
Garaanin predlae izmenu ustava. Bokovi e biti izabran u finansijsku komisiju.
Sturza: a) Saoptava jedan telegram iz Crne Gore, koji je knez Nikola uputio poslanicima
u Carigradu i u kome izjavljuje da ne moe primiti zadovoljenje koje je ponudila Porta, ali
s obzirom na savete velikih sila smatra da je stvar okonana bez zadovoljenja. Onaj
Crnogorac, meutim, koji je ubio jednog Turina bie izveden pred sud. b) Deben se jako
esto nalazi s ministrima, jedanput je prisustvovao i u Ministarskom savetu. Pester Lojd je
preneo jedan lanak iz Norddoje Algemajne Cajtunga, prema kome Rozena nisu pozvali
u Berlin zbog spora oko ranga nego da usmeno referie o nekim ujdurmama. Srpska vlada
je izvrila eklatantnu povredu prava naroda u korist francuskog konzula i u tome je i
talijanski konzul bio na njenoj strani. Zbog toga neko vreme nee imati predstavnitvo u
Beogradu, a poslovi nemakih podanika bie reavani u Carigradu. Krener je odgovorio
na moje pismo u kome sam i njega obavestio o ostavci i rekao samo toliko da je Andrai
zadrao sebi pravo da donese odluku.

31. januar
Joanini je potpuno izvan sebe zbog pasusa koji se odnosi na njega u lanku
Norddoje Algemajne Cajtunga. On je takoe dobio instrukcije od svoje vlade da
privremeno ustupi svoje mesto Rozenu, talijanska vlada je, putem Deferenskog, voljna da
uini ovaj ustupak nemakoj vladi, ali izgleda da on smatra da titula diplomatskog agenta
uistinu ima veu vrednost. Knez je ponovo pokuao da nagovori Marinovia da obrazuje
vladu s Grujiem, ali je Marinovi odgovorio da to ne moe da uini jer nema nita drugo
osim svog dobrog imena, a izgubio bi ga kada bi stupio u savez s Grujiem. Dr Rozen
javlja: a) Deben je saoptio Piroancu da je pisao Dekazesu o sluaju Rozena i ukazao na
to da Nemaka nije u pravu, da smo ja i ikin pristrasni protiv srpske vlade i izgleda da
sluimo nemakim interesima. Odgovor od Dekazesa oekuje u sredu ili u etvrtak i nada
se da e to biti velika podrka srpskoj vladi.
 622

1. februar
Dr Rozen javlja da je vlada podnela ostavku zbog razmimoilaenja u krilu vlade, kao
to e biti objavljeno u sutranjem slubenom listu. Da bi imao vremena da razmisli knez
je zasada prihvatio samo ostavku Piroanca i Kaljevia, ostali e privremeno obavljati
svoje poslove a Bogievi e preuzeti i spoljne poslove.

2. februar
Zasedanje Skuptine odloeno je na neodreeno vreme. Doao je k meni Marinovi i
rekao: a) Uzrok tome to je umi odmah podneo ostavku bile su Piroaneve i
Kaljevieve intrige. Naime, ministri su uli da su ova dvojica zajedniki podsticali vie
poslanika: neka samo oponiraju, jer sada mogu oboriti vladu. umi i njemu verni drugovi
odmah su otili knezu i podneli zbog toga ostavku. Piroanac i Kaljevi su doli malo
kasnije kod kneza i izneli miljenje da sada posle glasanja o poverenju nije potrebno da
odstupe, meutim, knez je samo njihovu ostavku primio bez daljega. b) Marinovi nije
voljan da prihvati da obrazuje vladu i savetovao je knezu da pokua s Grujiem ili da
obrazuje inovniku vladu koja e moi da okona zasedanje Skuptine. Knez nije voljan
da uini potonje, a u pogledu prvog predloga pitao je ta da uradi ako Gruji predloi
svoje dobre drugove, koji su svi imali udela u ubistvu kneza Mihaila. Marinovi nije u
vezi s tim dao nikakav savet i uopte smatra da je velika nevolja to je knez tako kolebljiv
i sve hoe da uredi sitnim lukavstvima. c) Velika skuptina je opasan eksperiment i
Marinovi ne bi smeo da savetuje knezu da izvri dravni udar, dok bi sa knezom
Mihailom, iako ni ovaj nije bio mnogo sposoban, smeo to da pokua. d) Pitao me da li sam
bio kod Ristia jer je to uo kod kneza. Uveravao sam ga da to nije istina i da tu vest
sigurno iri Risti. e) Upozorio sam Marinovia da je sluaj s Rozenom mnogo ozbiljniji
nego to oni misle jer, kako je to reeno u Norddoje Algemajne Cajtungu, od sada e se
nemaki poslovi reavati u Carigradu. Marinovi je ovo priznao i napomenuo da sam knez
nije hteo da odgovori Rozenu. Tom prilikom govorili smo i o Debenovom delovanju i on
priznaje da je Deben uinio sve da bi stekao uticaj u kneevoj okolini. Marinovi, inae,
veruje da je Deben radio na svoju ruku a ne na osnovu instrukcija, jer je Dekazes veoma
oprezan. Marinovi osuuje Debenovo delovanje.
ikin pria da, kako uje, Steva i Gruji rade na tome da na srpski presto doe
crnogorski knez. Inae bi oni hteli radije i republiku nego kneza Milana. Na ovo
primeujem da ne vidim izlaza iz ovih smutnji. ikin kae da bi on znao jedan izlaz i to
govori ne zato to sam predstavnik Austrije ve to je to njegovo ubeenje, naime, [izlaz
bi se naao] kada bi vladarom Srbije postao veliki knez Jano Toskanac. Tome se ja,
naravno, jako usprotivljujem i kaem da je u krajnjem sluaju mogue: da Porta poalje u
Srbiju svoga komesara. O ovome sam napisao i privatan izvetaj Andraiju.448
 623

3. februar
Predstavlja mi se Bogievi u svojstvu novog ministra inostranih dela. Kae da je
knez dva puta pozivao Grujia ali nije mogao da prihvati ni njegov program ni njegovu
listu ministara. Verovatno e sastaviti jednu inovniku vladu koja e sprovesti u
Skuptini nekoliko zakona i izdejstvovati da Skuptina prihvati izmenu ustava, a zatim e
je raspustiti i kasnije sazvati Veliku skuptinu. Sturza kae da kada je bio u Crnoj Gori,
knez Nikola mu je rekao kako mu je na car obeao da e ukoliko bude iao u Dalmaciju
posetiti i Crnu Goru. Sturza bi jako voleo da zna da li e se to dogoditi sada u prolee,
kada car bude iao u Dalmaciju. Dr Rozen javlja da je obrazovana nova vlada.
Predsednik vlade i ministar unutranjih dela je Danilo Stefanovi, ministar pravde oa
Milovanovi, dva stara senatora; Mari, direktor rudnika u Krupnju ministar saobraaja,
Mijatovi ministar finansija; Proki i Novakovi su zadrali svoje ranije resore, a
Bogievi je preuzeo spoljne poslove. Ova vlada, koja je ve i sada pod Marinovievim
uticajem, ostae samo nekoliko meseci, a zatim e u nju ui Marinovi s Garaaninom.
umi e verovatno biti predsednik Senata. Knez je pozvao sebi itav niz poslanika i
veoma ih energino ukorio zbog njihovog opozicionarskog stava. umi bi eleo da
Gruji i vie njegovih drugova budu prognani, ili barem internirani. Na svaki nain
nameravaju da jo ove godine izmene ustav.

4. februar
Odlazim Marinoviu koji kae da je knez prekjue dva puta pozvao k sebi Grujia i
najpre ga pitao ta misli o eleznici, novim porezima, ustrojstvu vojske, izmeni ustava i o
spoljnoj politici. Gruji je odvratio da je na ova pitanja teko unapred odgovoriti, a posle
kada jednom vlada bude obrazovana, Ministarski savet moe da pretrese ova pitanja. Na to
ga je knez pozvao da jo istog dana podnese listu ministara. Gruji je to posle nekoliko
asova i uinio i najpre predloio Stevu za predsednika vlade i Saveta, knez je, meutim
odgovorio da eli da pregovara samo s njim (Grujiem). Na to je Gruji, naravno,
rezervisao za sebe poloaj predsednika i predloio za ministra inostranih dela Piroanca ili
Kaljevia, a za ostale resore Matia, Stojana Bokovia, Alimpia, Alimpija Vasiljevia i
za ministra vojnog Tihomira Nikolia. Knez se nije upustio u diskusiju o listi nego je
samo hladno otpustio Grujia. Zatim je pozvao umia i njegove drugove, kao i
Marinovia i pozvao ovog poslednjeg da obrazuje novu vladu, pa poto je Marinovi to
uporno odbijao pokuao je da privoli umia da ostane, ali je i ovaj izjavio da ne moe
ostati ve predlae knezu da prihvati Grujia, uz obeanje da e ga oni u Skuptini ve
oboriti. Marinovi se tome protivio poto ne eli da knez ve u samom poetku dospe u
ovakav, na lukavstvu zasnovan odnos prema svojim ministrima. Knez je na to otpustio
umia i njegove drugove i zadrao samo Marinovia, koji je tada predloio knezu da
naimenuje jednu neutralnu vladu koja se u svom radu nee rukovoditi gleditima nijedne
stranke. Tako je obrazovana sadanja vlada, iji je zadatak da sprovede u Skuptini
 624

izglasanje budeta i izdejstvuje da Skuptina izglasa jo nekoliko zakonskih predloga, i na

kraju da proglasi da je potrebna izmena ustava, a ako bi se Skuptina i dalje opirala onda
da je raspusti, to sam Marinovi ne bi voleo da uini. Kada posle doe vreme Marinovi
e i zvanino preuzeti vladu. Marinovi je upozorio kneza da bi se s Grujiem upleo u jo
vee komplikacije, jer je Gruji u pogledu spoljne politike eleo da Srbija nastoji da se
sloi s ostalim junoslovenskim narodima i da se osloni na onu veliku silu koja iskreno
eli proirenje Srbije (Rusija, naravno). Meutim, prema Marinovievom gleditu Srbiji
sada, kada ima zaplete i s Nemakom, nije potrebna aktivna politika.

5. februar
Sturza kae da su Grujievi bliski prijatelji (Kaljevi i dr.) veoma ogoreni i
izjavljuju da niko, dodue, nije protiv kneza ali se zato ne moe znati ta e se dogoditi.
Kae jo i to da e se srpska vlada obratiti Rusiji radi reenja Rozenovog sluaja. Nova
vlada je prvi put dola na zasedanje Skuptine. Vladu nisu napali, ali je inae zasedanje
bilo burno zbog jednog sporednog pitanja. Majsner je rekao Angeru da je pred njim vie
oficira izjavilo da su oni Grujieve pristalice. 449

7. februar
Dr Rozen javlja: a) Skuptina e zasedati verovatno samo dve sedmice. Hoe samo
da ona izglasa budet, u kome e danak Porti biti naveden kao dravni dug, a patrijarijski
bir e pod drugim nazivom biti unet u budet Ministarstva prosvete. b) Bogievi je
poslao Magazinoviu notu i naloio mu da izjavi velikom veziru da srpska vlada namerava
da prema Porti vodi lojalnu politiku i da ostvari ne samo dobre odnose nego i prijateljstvo,
koje je Srbiji sada potrebnije no ikada. c) Posle skuptine nova vlada e verovatno biti
sastavljena ovako: Predsednik vlade i ministar inostranih dela Marinovi, unutranjih dela
Garaanin, pravosua Jovan Ili (Proti se s ovim ne slae); Proti bi ostao ministar vojni,
Lejanin ministar saobraaja, Mijatovi ministar finansija i, moda, Hristi ministar
prosvete, ali to jo nije sigurno jer je knez uo da on u poslednje vreme mnogo odlazi kod
Ristia. d) Aleksa Zdravkovi, poslanik crnorekog sreza, dobio je od Karaorevia
novac i pismo. Lice za vezu nosilo je od njega pisma Jevremu Markoviu. Prema izvetaju
naelnika, u Jagodini su svi, a u Crnoj Reci u veini pristalice Karaorevieve stranke. U
ovom potonjem srezu ima ih navodno 13.000. Na poti su uhvatili jedno pismo upueno
valjevskom poslaniku Gliiu, u kome je naeno
1372 forinte. Pismo je dolo iz Kotora i prema tome verovatno je od crnogorskog
kneza. Glii je inae pristalica Grujieve stranke. e) Utvrenja se tajno opremaju orujem
za sluaj da Skuptina zauzme neeljeni stav. U beogradskoj tvravi svake veeri posle 10
sati izvlae topove, a ujutro ih opet povlae. Ako bi izbili neki neredi knez je spreman da
intervenie orujem. f) Gorakov je uputio ikinu pismo koje je ovaj saoptio samo
Marinoviu; u pismu Gorakov saoptava da je, prema izvetajima Ignjatijeva, Porta jako
 625

uznemirena. Francuzi koji se u Beogradu ulaguju Srbima u Carigradu govore sasvim

drukije i hukaju Portu. Upozorava, dakle, Srbe, da budu oprezni.

8. februar
Doao je k meni Bogievi, koji me je ve i jue traio, i saoptio mi da bi eleo da
uredi ono sporno pitanje s Nemakom i u tom cilju bi voleo da se poslui ruskim i naim
posredovanjem. Knez bi bio voljan da o tome i lino pie Andraiju i Gorakovu. Izjavio
sam da u s moje strane vrlo rado uiniti sve samo da se ova stvar rei. Govorei o
ovome sa ikinom, napomenuo sam da upozori Marinovia da srdano prime Rozena ako
bi se ovaj vratio, i to ne samo vlada nego i knez. ikin je to rekao Marinoviu, koji je u
potpunosti uvideo umesnost ovog upozorenja ali tvrdi da se na kneza ne moe raunati.
Kada je u nevolji spreman je na sve, ali kada je ona prola, opet ne misli ni na ta, pa tako
nije nemogue da e prema Rozenu, ako se ovaj vrati, biti grub. Marinovi je dalje rekao
da se knez sada ponovo bavi milju da u savezu s Grujiem i Ristiem obori svoju
sadanju vladu, tvrdei da se protiv intriga treba sluiti intrigama. Marinovi ne veruje da
ga knez samo iz prijateljskih pobuda tako esto poseuje, pre e biti da hoe da ga isturi
napred da bi zatim, ako zatreba, mogao da prebaci odgovornost na njegova plea.

11. februar
Dr Rozen javlja: a) Vlada se bavi milju da privoli nekih 40 do 50 poslanika da
podnesu ostavku, usled ega bi Skuptina postala nepodobna za donoenje odluka i mogla
bi da se lako raspusti, jer vlada se jo uvek ne usuuje da predloi jednostavno
rasputanje. b) umi je kratko vreme pre svoga pada poslao jednog svog poverljivog
oveka u Hrvatsku da tamo meu Srbima osnuje stranku protiv Hrvata, koje umi mrzi.
Knez je to doznao i prekoreo umia, koji sada veruje da sam moda i ja doprineo
njegovom padu kada sam saznao za ovo. c) ikin je pre nekoliko dana bio kasno uvee
kod kneza da bi mu proitao jedan telegram koji je stigao iz Petrograda. U vezi s ovim dr
Rozen je mogao da dozna samo toliko da u telegramu knezu preporuuju da bude odluan.
d) Dr Rozen je uo da bi knez veoma voleo da se meni obrati za savet, ali ne zna kako.

12. februar
Poslao sam danas Andraiju pismo kneza Milana koje mi je jue predao
Bogievi.450

15. februar
Odlazim knezu da mu saoptim da u Beu rade na nacrtima trgovinskih ugovora i
im budu gotovi odmah emo pozvati i srpsku vladu da uestvuje u savetovanjima. Knez
zahvaljuje na tome, kao i na tome to su Cukia pozvali na dvorski bal. Zatim kae da se,
kako uje, 60 poslanika sprema da predloi odlaganje diskusije o budetu dok vlada ne
 626

podnese predloge zakona o slobodi tampe i o autonomiji optina. Knez izjavljuje da

njegova vlada nikada nee predloiti ovakve zakone. Kaem knezu da je postupio veoma
umesno time to je nastojao da uredi stvar s Rozenom, samo ga upozoravam da e se
Rozen verovatno vratiti. Knez na ovo primeuje da bi to bilo veoma neprijatno.

16. februar
Sturza mi saoptava da je panski poslanik u Beu Del Mazo zvanino obavestio
kneza Karla u Bukuretu o stupanju na presto kralja Alfonza.

17. februar
Dr Rozen javlja da knez sada opet pravi plan da ne uzme vie Marinovia u vladu i
kae da bi voleo da sastavi vladu od sasvim novih ljudi. ak i oni koji najtrezvenije misle
poinju da se odvraaju od kneza i da pomiljaju na nekog stranog vladara, najvoleli bi
nekog Rusa. Garaanin je izjavio da ga je otac dva dana pre smrti upozorio da se ne bavi
javnom politikom jer je srpski narod najbedniji na svetu. Dobijam telegram od Andraija
kojim mi nalae da po elji nemake vlade preuzmem zastupanje interesa nemakih
podanika u Srbiji.

18. februar
aljem ingriju kod sekretara nemakog Konzulata Delakroa da razgovara s njim o
predaji spisa. Delakroa je, meutim, prvo pustio ingriju da dugo eka, a zatim mu
poruio da doe kasnije u kancelariju. ingrija se, naravno, razljuen vratio natrag. Na to
sam lino otiao u kancelariju nemakog Konzulata i, ne pruajui ruku Delakrou i ne
sedajui, proitao mu Andraijev telegram i upitao ga da li moe predati poslove.
Oklevajui odgovara da mu o ovome nita nije poznato i da mora zatraiti instrukcije. Na
to odlazim i saoptavam sve telegrafski Andraiju. Dr Rozen javlja da je sino do 3 sata
bilo savetovanje kod kneza u prisustvu Mijatovia i Protia. Odluili su da se izvri
dravni udar, dalje da raskrinkane ubice kneza Mihaila, Grujia, Kujundia, Kaljevia
itd. po svaku cenu unite. Dvanaest oficira e delom premestiti, a delom otpustiti i
nastojae da vojsku osposobe za borbu. Akcija e poeti jednim lankom koji e izii u
Vidovdanu, a koji je diktirao knez.
Andrai telegrafie da je primio kneevo pismo. Ve je ranije preduzeo korake u tom
smislu u Berlinu i rado prihvata posredniku ulogu koju je zatraio knez, im bude
rezultata pisae knezu.

19. februar
Iziao je lanak u Vidovdanu. Veoma je otar i istupa protiv Zastave, zatim Grujia,
Kujundia, Kaljevia i drugih, koje optuuje da su uestvovali u ubistvu kneza Mihaila i
sada rade o glavi knezu Milanu. Marinovi kae da lanak u Vidovdanu zaista potie od
 627

kneza.451 Marinovi izgleda utuen i smatra situaciju veoma ozbiljnom. Najvea je nevolja
u tome da se u kneza ovek ne moe pouzdati, stalno menja svoja gledita. Marinovi
nema mnogo volje ni kasnije da preuzme vladu. Knez je nedavno pozvao Marinovia i
rekao mu da bi moda bilo dobro da se pomiri i ujedini s Ristiem i da njih dvojica
preuzmu vladu. Na ovo je Marinovi odgovorio da je to nemogue, jer izmeu njega i
Ristia postoji razlika koja postoji izmeu potenja i nitkovluka. Govorio je i o
rasputanju Skuptine pa sam napomenuo da bi to po mom miljenju bilo najbolje, jer
opasno je dopustiti irenje sadanjeg revolucionarnog duha Skuptine. Marinovi
odobrava ovo gledite ali se, izgleda, boji rasputanja. Razgovaram i s Mijatoviem. On
takoe uvia da bi bilo najbolje raspustiti Skuptinu, ali se ministri ne usuuju da to
predloe jer je skopano s mnogim opasnostima. Sm knez je veoma energian i spreman
da uini odluujui korak. Gruji daje poslanicima da potpiu nekakav program i ovi se
vie ne usuuju da odreknu potpis. Na taj nain obezbedio je za sebe nekih 65 glasova. U
toj stranci vlada velika mrnja prema Austriji i svi su protekcionisti.

20. februar
Saoptavam Bogieviu Andraijev telegram. Dolazi mi Delakroa i javlja da je
dobio instrukcije od svoje vlade da mi preda poslove nemakog Konzulata i da izrazi
zahvalnost nemake vlade. Moli za izvinjenje zbog ponaanja prema ingriji i tvrdi da je
do toga dolo usled nesporazuma.

21. februar
Preuzimam danas pre podne spise od Delakroe. Obojica izvetavamo o tome srpsku
vladu.

22. februar
Dr Rozen javlja da su knez i vlada odluili da raspuste Skuptinu pre debate o
budetu, dakle jo pred kraj ove nedelje i da se odmah obrazuje nova vlada. Knez pomilja
na Ristia kao na ministra unutranjih dela. Da li e ostvariti svoj plan veoma je
neizvesno, s obzirom na njegov nestalan karakter.452

23. februar
Bogievi kae da bi vlada elela da se ova Skuptina ne raspusti, ako je ikako
mogue, jer bi se za 4 meseca morala sazvati nova, a za tako kratko vreme ne mogu da se
pripreme kako treba. eleli bi, dakle, da sa ovom Skuptinom zavre poslove i da je na
jesen opet sazovu pa na samom poetku da je raspuste, na taj nain bi vlada dobila skoro
godinu dana vremena i mogla da se pripremi za izbore. Andrai telegrafie da je
nemaka vlada prihvatila nae posredovanje i da se spor oko ranga smatra zakljuenim.
Rozen sutra polazi iz Bea u Beograd da ponovo zauzme svoje mesto.
 628

24. februar
Danas je iznet u Skuptini sluaj Bokovia, kao i pitanje da li da se on preda sudu
ili ne.453 Nije bilo dvojbe da e veina glasati za Bokovia. Meutim, pre debate je
Mijatovi odrao jedan dui govor u kome je izloio da je vlada za to da se Bokovi
preda sudu, poto je uvredio kneevu linost i to onda kada jo nije bio poslanik, meutim,
vlada je to javila knezu i on je Bokoviu oprostio i odredio da moe doi u Skuptinu. Na
ovo je sva Skuptina ustala na noge i uzviknula: iveo knez! Po mom miljenju ova e
popustljivost samo umanjiti kneev ugled, jer nee uspeti da pridobije svoje neprijatelje.

25. februar
Dr Rozen javlja: a) Jueranja scena u Skuptini, naime to to je knez pomilovao
Bokovia, izazvala je veliku potitenost u redovima umerenih. Oni se boje da e se knez
zaneti i izvriti svakojaka nepromiljena dela, pa sve vie stiu uverenje da u njega ovek
ne moe imati poverenja. b) umi se strahovito ljuti na kneza Milana i sada nastoji da
pridobije ikina za ideju o inostranom knezu. Ovaj knez bio bi Lojhtenberg. ikin je,
navodno, izjavio da bi bilo dobro da to pre oteraju ovog imbecila, 454 to jest Milana.
Sturza je pisao da je uo da je knez danas pozvao k sebi skuptinare. Skuptinari su
obeali da e primiti budet. Posle toga u iduu nedelju treba da se Skuptina raspusti i u
avgustu bi bila sazvana Velika skuptina.

26. februar
Dugo sam razgovarao s Marinoviem: a) Kada je prekjue u Skuptini poela ona
stvar s Bokoviem knez je pozvao Marinovia k sebi i rekao mu ta su odluili za
Bokovia pa je upitao Marinovia za miljenje. Ovaj je odgovorio da poto je knez ve
doneo odluku, on takoe smatra to jedinim nainom da se izbave iz teke situacije, ali se
inae ne slae jer moe postati opasan. Knez mu je zatim saoptio da e Skuptina doi da
mu zahvali i on e odrati besedu. U besedi e biti i pasus da ukoliko se stvari budu
odvijale na ovaj nain knez e biti primoran da napusti zemlju. Marinovi ga je samo sa
tekom mukom naveo na to da ovaj pasus izostavi. Stvarno, posle one scene u Skuptini
sva je Skuptina dola kod kneza i Gruji je odrao jedan dugaak govor, u kome je
izloio da narod okruuje kneevu linost vernou, ali je, s druge strane, Skuptina
zakonodavno telo koje ima pravo i dunost da bdi nad interesima zemlje. Utoliko se,
dakle, Skuptina vie raduje to je knez svojom odlukom u gore pomenutoj stvari
omoguio Skuptini da moe neometano vriti svoja prava i dunosti. O vladi nije u
Grujievom govoru bilo ni pomena. U svom odgovoru knez je naroito naglasio da je on
pomilovao Bokovia koji je poinio veliki zloin, jer je napao presto. Posle toga knez se
povukao a skuptinarima su izneli vino i oni su pili u kneevo zdravlje. Zatim se knez opet
pojavio i nazdravio Srbiji. Marinovi smatra celu ovu scenu veoma saaljenja vrednom.
 629

Gruji je u svom govoru naroito naglasio vanost Skuptine, a o vernosti prema knezu
govorio je isuvie platonski. Sve to moe samo da pokvari kneev ugled. b) Uopte, u
kneza se ne moe imati ni najmanje poverenja. Ovih dana je 2 1/2 sata govorio s
Milojkoviem. Veoma ga je hvalio kako je umeren. Marinovi ne smatra nemoguim da
Risti i njegovi drugovi jo jednom dou na vlast. c) Kae da je umi veoma razdraen.
Ovih dana napisao je pismo Marinoviu u kome mu je prebacio kako pred knezom i pred
konzulima njega optuuje zbog loeg obrta stvari. umi se na ulici sreo s Tihomirom
Nikoliem i napao ga kao intriganta. Nikoli je poeo da se pravda, na ta je umi otiao.
d) Za Debena Marinovi tvrdi da je bez sumnje napunio Piroanevu glavu svakojakim
planovima, veruje da je Deben diktirao i notu upuenu Rozenu. U svakom sluaju Deben
je uinio lou uslugu i Francuskoj i Srbiji.

27. februar
Danas su u Skuptini razmatrali interpelaciju u vezi sa Milojkoviem (u pogledu
njegovog uea u ubistvu kneza Mihaila) i sa 73 glasova protiv 17 odluili da Milojkovi
treba da se opravda, to znai da e vlada morati da odgovori na interpelaciju.

2. mart
ujem da je danas stigao konzul Rozen.

3. mart
Dolazi kod mene Rozen s Delakroaom. Zahvaljuje mi na dosadanjem trudu oko
nemakih poslova i kae da je Bizmark samo iz predusretljivosti prema Andraiju pristao
da se rasprava oko ranga uredi tako brzo i poslao njega (Rozena) natrag u Beograd. Na
kraju moli da posredujem da se izgladi lini konflikt izmeu njega i ikina. To rado
prihvatam i pitam ta da kaem ikinu. Rozen kae da je on spreman da ostavi svoju
posetnicu kod ikina ako ovaj obea da e ga sutradan posetiti.

4. mart
Saoptavam ikinu Rozenovu poruku. ikin kae da se ne osea krivim i stoga
moe prihvatiti samo paritet, naime ako Rozen ostavi posetnicu i on e takoe ostaviti
posetnicu, ako ga Rozen poseti i on e posetiti Rozena. Naravno, ikin je jo mnogo
psovao Rozena i poverio mi da mu kaem svata, to ja razume se nisam uinio. Posle
toga odlazim Rozenu i saoptavam mu ta mi je ikin izjavio i kaem da poto je i sam
Rozen priznao da je ceo konflikt nastao zbog jedne neuzvraene posete i posle tolikog
vremena ne moe se utvrditi ko je kriv, trebalo bi prihvatiti naelo pariteta, meutim, ne bi
bilo podesno ostaviti samo posetnice nego bi stvarno trebalo uiniti posetu. Rozen se sa
svim ovim saglasio i sporazumeli smo se da e sutra po podne posetiti ikina. Proitao je
jo jedno Bizmarkovo cirkularno pismo, u kome Bizmark nalae svojim agentima da budu
 630

u dobrim odnosima s ruskim i s austrijskim agentima. Odmah sam sve ovo saoptio
ikinu, koji je to i prihvatio. Za to vreme on je od Gorakova dobio notu u kojoj pie da
Rozena nemaka vlada samo privremeno alje natrag u Beograd, jer na brzinu nije nala
drugoga. Pozvao je ikina da Rozenu olaka uspostavljanje dobrih odnosa kako sa
srpskom vladom tako i sa svojim kolegama, a svoj konflikt da izgladi samo u tom sluaju
ako Rozen postupi po opte prihvaenim obiajima utivosti. Uvee sam dobio od Rozena
pismo u kome pie da su ga popale sumnje, jer kao to sam ja rekao ikin tvrdi da je on u
pravu, a nemaka vlada dala je za pravo njemu, Rozenu, pa sada ne zna moe li da uini
nameravani korak. Moli me da ne obavestim ikina. Odmah sam odgovorio da sam
ikina ve obavestio i nastojao da rasprim njegove bojazni.

5. mart
Rozen opet pie da je i danas bolestan, niti moe koga da poseti, niti da prima
posete, dalje da e stvar izloiti svojoj vladi, a zatim se uvredljivim izrazima okree protiv
ikina. Saoptavam celu prepisku ikinu i odluujemo da o ovoj stvari izvestimo nae
vlade.455 Jue je Dosko rekao kako ga je Betan obavestio da je Risti pre etiri dana
ruao kod kneza. Andrai mi alje odgovor na pismo koje mu je knez uputio u vezi sa
Rozenovim sluajem. Dr Rozen javlja da je pre nekoliko dana Risti ruao kod kneza,
koji je ve skoro bio odluio da mu poveri da obrazuje vladu. Tada su nekolicina njih
izneli izvesne ifrovane telegrame (Ristieve i Milojkovieve) koji se odnose na ubistvo
Vuia Periia i drugih. Na vest o tome 78 lanova Skuptine odluilo je da izjavi da sve
bive namesnike treba sudski optuiti i da Skuptina ne moe raditi s ovakvom vladom.
Sve je to zaprepastilo kneza, koji je, izgleda, napustio ideju o Ristievoj vladi.

7. mart
Dr Rozen javlja da knez jo uvek eli da potedi Milojkovia, bojei se da i
Blaznavevo ime ne doe na tapet. Moda e biti obrazovana neka vlada Milojkovi
Filip Hristi. Knez je to ve jue hteo samo su Tomanijine suze uspele da izdejstvuju
odlaganje. Odlazim knezu i predajem mu Andraijevo pismo. Zahvaljuje na
posredovanju. Ne govori mnogo o ovdanjim stvarima, ali iz onoga to kae, naime da sa
alou primeuje kako krajnja desnica (Garaanin i drugi) vie puta glasa s krajnjom
levicom, da su pristalice stranke Ristia i Milojkovia sada mnogo pomirljivije, da je
potrebna jaka vlada, da e pre ili posle biti potrebno raspustiti Skuptinu, iz svega toga
moe se zakljuiti da ozbiljno razmilja o Milojkovievoj, ili moda ba o Ristievoj
vladi.

9. mart
Konzul Rozen poslao je svog tumaa ikinu da ga pita kada ga ovaj moe primiti.
Odluili su se za po podne. Rozen je zaista i doao. Nisu rekli nita o prolosti i uglavnom
 631

su razgovarali o nevanim stvarima.

10. mart
Bogievi kazuje: a) Skuptina nije zadovoljna odgovorom vlade na interpelaciju,
naime da protiv Milojkovia nema u aktima nikakvog osnova za sumnju i zbog toga se
protiv njega ne moe pokrenuti postupak. Vlada je jo obeala da e sasluati urednika
Domiljana. b) Budetska komisija odbija da prihvati oporezivanje putem taksa. Joanini
kazuje da je Risti bio kod njega. Govorio je da je uz kneza teko vladati, uza sve to on bi
se usudio da prihvati dravno kormilo. Meutim, ne bi preuzeo Ministarstvo inostranih
dela, jer Srbija mora da se odrekne svake spoljne politike, ve bi preuzeo Ministarstvo
unutranjih dela da sredi veoma zamrene unutranje poslove. Pomenuo je jo da je od dr
Brika uo da ja radim protiv njega.

11. 21. mart

Ovih dana sam vie puta pisao Laciju Seenju, a i ja sam dobio pismo od njega.
enjeijeva stranka nije mogla da eka na mene da bi pokrenula list, koji treba da pone s
izlaenjem 1. aprila, ali bi enjei jako voleo kada bi u narednoj etvrti godine mogao da
stanem na elo lista. Teodorovi saoptava da ga je njegov brat Itvan, sudija u
Sentandreji, pitao da li nameravam da se kandidujem u Sentandreji. Pisao sam Grolou da
pita Alberta Apoija da li e se kandidovati i ta misli da li bih ja mogao uspeti.

22. mart
Poseuje me Marinovi. Kae da se knez sasvim priklanja Ristiu i pred
Marinoviem je izjavio da je Risti dodue hulja, ali u Srbiji se sada ve samo s huljama
moe vladati. Rekao je Marinoviu i to da se Risti hvali time da ja nisam protiv njega i
zato ve i u odnosu na inostranstvo moe mnogo vie da uradi. Na ovo napominjem
Marinoviu da to nije istina, tavie uveren sam da Milan nee dugo ostati vladar Srbije
ako Risti doe na vlast. Dr Rozen javlja da je knez skoro sasvim sigurno odluio da
postavi Ristia, koji ve radi na obrazovanju vlade. On sam bio bi predsednik vlade i
ministar unutranjih dela, Steva ministar bez portfelja, zatim Petronijevi ili Filip Hristi.
Knez je svuda izjavljivao da je Risti hulja, ali zato ipak treba da mu se obrati. Mijatovi i
Bogievi u tom sluaju ne ele da ostanu. Ponavlja da umi radi na kandidaturi kneza
Lojhtenberga. ikin je o tome i napisao izvetaj u Petrograd. Ja sam o tome pisao
Andraiju.456

23. mart
Mijatovi mi je doneo nekoliko komada novog srpskog srebrnog novca. Tom
prilikom de rekao da je Ristievo naimenovanje ve skoro sasvim izvesno. Naalost, knez
se jo pre jedno mesec dana pred 25 poslanika veoma nepovoljno izjasnio o Ristiu, a sada
 632

ipak hoe njega. Svoju nameru motivie time da Marinovi nee da se primi upravljanja, a
Milojkovi se onemoguio. Grujia on nee i tako ne ostaje niko drugi do Risti.
Marinovi je preporuio da knez ponovo obrazuje neku bezbojnu vladu od nekoliko
lanova sadanje vlade i od jo nekolicine drugih, ali se knezu ovo ne svia. Ako
Skuptina ne primi budet vlada e podneti ostavku, a knez e izjaviti da e vladati dalje
na osnovu prologodinjeg budeta. Skuptina je jue sa 110 glasova izglasala 700.000
poreskih pijastara za preliminarne radove na eleznici i uskoro e stii jedan francuski
inenjer [ime neitko] da vodi radove.
U Skuptini su se odigrale burne scene. Izvestilac odbora za molbe i albe
Kovaevi izneo je albu udovice u Milanovcu ubijenog poslanika Grkovia, koja za
ubistvo optuuje umia i Marinovia. Kovaevi je u ime odbora predloio da se alba
dostavi vladi. Na ovo se digla velika buka, jer se dokazalo da odbor nije ni razmatrao
albu i Kovaevi je lagao kad je rekao da govori u ime odbora. Palo je vie predloga da
se Kovaevi iskljui iz Skuptine ili iz Komisije. Nije dolo do glasanja jer su
Kovaevievi prijatelji u velikom broju napustili skuptinsku dvoranu. 457

24. mart
Danas se u Skuptini glasa o Kovaevievom sluaju. Veina se dva puta izjanjava
za Kovaevia. Na to Marinovi i vie vladinih poslanika podnose ostavku, 44 poslanika
naputa Skuptinu da bi spreili konano povoljno glasanje u Kovaevievu korist. Po
podne zasedanje Ministarskog saveta kod kneza. Mijatovi zahteva rasputanje Skuptine,
isto tako i ministar vojni, knez je takoe za to. Ostali ministri jo oklevaju, Mijatovi
podnosi ostavku. Knez zadrava za sebe donoenje odluke do 9 asova sutradan. Poziva k
sebi predsednika Topuzovia koji izjavljuje da on i njegovi prijatelji nee vie kroiti u
Skuptinu, jer sve kad bi Kovaevi i bio iskljuen, oni pouzdano znaju da protivnika
stranka namerava da demonstrira protiv kneza i da trai da se donese odluka kojom bi se,
poto knez nije u stanju da sastavi odgovarajuu vladu, obrazovao guvernerski savet pod
predsednitvom Grujia. Na to knez ponovo saziva ministre i tad odluuju da raspuste
Skuptinu.

25. mart
Jutros je vlada raspustila Skuptinu. Novi izbori bie odrani kroz 4 meseca. 33
poslanika (oni koji su bili protiv Kovaevia) otili su knezu da se oproste i zahvale za
rasputanje Skuptine. U isto vreme su molili kneza da ne postavi Ristia za predsednika
vlade jer ga ceo narod mrzi. Knez je odgovorio da osea istu antipatiju prema Ristiu kao i
poslanici, ali ipak moe obeati samo toliko da e Ristia vratiti na predsedniki poloaj
samo u sluaju krajnje nude. Knez je zatim eleo da poveri Ceniu da bude predsednik
vlade, ali ovaj to nije hteo bez Marinovia. Mijatovi takoe nee da se primi da bude
predsednik. Za Marinovia se jo ne zna da li e se sada, poto se odravaju novi izbori,
 633

primiti da obrazuje vladu, ukoliko se ne primi nee preostati niko drugi osim Ristia. Dr
Rozen izvetava da Katardije, Milanovi roaci u Vlakoj, rade na tome da Milana dovedu
na vlaki presto i u tom cilju poslali su knezu u Beograd jednog tajnog agenta. Milanu se
svia ova ideja. Jo uvee sam otiao Sturzi i to mu saoptio. Ovu vest je dr Rozen uo od
Mijatovia. Saoptavam to Sturzi.

26. mart
Ostala je dosadanja vlada. Marinovi sada nee stupiti u nju. Knez je, kako kau,
napustio ideju da poveri Ristiu da obrazuje vladu.

29. mart
Poseujem Marinovia. Tvrdi da je knez vrsto odluio da nastavi u zapoetom
pravcu. O Ristiu ne moe vie biti ni govora. Ceni e biti postavljen za predsednika
Saveta, a Nikola Krsti za predsednika Kasacije. U Senatu e takoe biti promena. Na
tampu e stroije paziti. Marinovi se nada da e se dobro zavriti novi izbori, za koje e
nastojati da se to pre izvre. Upozoravam ga da paze, a naroito kada se budu odravali
manevri narodne vojske jer tada bi moglo doi do nereda. DOstoja pominje u razgovoru
da Deben veoma mnogo pie ak i o stvarima Srba u Maarskoj, kada ga je on (Ostoja)
opomenuo da je ovo moda nepotrebno i da to Engelhart nikada nije inio, odgovorio je
da ima takve instrukcije. Ovo me uvruje u sumnji da Deben intrigira s naim Srbima.

2. april
Dr Rozen javlja: a) Cuki je pisao da u Beu sa zabrinutou gledaju na razvoj stvari
u Srbiji, kredit je poljuljan i stoga ifsbanka, koja isporuuje kovnici srebro za kovanje
srpskog novca vie ne daje kredit. Na tu vest vlada je pokupila sav novac koji je nala u
0#) i poslala u Be. b) Knez hoe da pre
beogradskim i smederevskim bankama (6070.000
izbora proputuje zemlju. Skuptina bi se sazvala samo za kratko vreme da izglasa budet,
i, moda, eleznicu, zatim bi je raspustili a knez bi otputovao u Be, Berlin i Petrograd.
Posebno bi u Beu hteo da zadobije nau vladu da prui pomo protiv nastojanja
Omladine.

4. april
Dr Rozen javlja: a) Poslanike opozicije na vie mesta doekali su sa muzikom i
klicanjem, i to ba imuniji graani, a i jedan deo inovnitva je uz njih. Pronose se vesti
da je vlada raspustila Skuptinu na elju Austrije. b) Proti koji vidi da se kneeva milost
polako okree prema Mijatoviu, potajno intrigira na Ristievoj strani i pridobio je za
svoje ciljeve i Blaznavevu enu.458 c) Knez hoe Mijatoviu da kupi kuu. d) Agent koga
su poslali Katardijevi, sa jednog je od imanja u susedstvu dobara kneza Milana u Vlakoj
i na neki nain i roak Katardijevima, pa tako i knezu. Njegovo e ime moda kasnije
 634

doznati. Andrai odgovara na moju ostavku. Moli me da ostanem na svom sadanjem

mestu, dae mi toliko koliko elim odsustva, a idue zime ionako vie neu morati da
budem u Beogradu. Ukoliko, pak, to ne bih hteo neka zatraim da budem stavljen na
raspolaganje, samo da ne napustim sasvim karijeru, nastojae kasnije da mi nae mesto
poslanika. Na kraju me moli da dobro razmislim pre nego to donesem odluku.

9. april
Mijatovi kae da e povui nove poreze, da e u narodu razglasiti da nee biti ni
povienja poreza ni novih poreza. Nekoliko naelnika e biti otputeno, prema tampi e
biti stroiji, i na taj se nain nada da e moi obezbediti povoljan ishod izbora. U pogledu
izgradnje eleznice ne namerava da podnese zakonski predlog Skuptini. Ukoliko to samo
bude mogue osnovae Narodnu banku.

11. april
Dr Rozen javlja: a) Iz Bosne stiu vesti koje pokazuju da tamo vlada najvee
nezadovoljstvo. Pod utiskom ovih vesti knez, Mijatovi i Proti sastavljaju plan za jednu
akciju. Zakljuili su da orujem ne mogu uraditi nita ve e snabdeti novcem, orujem i
barutom nekoliko nezadovoljnih Bugara, pa e jedne poslati u Bugarsku, a druge u Bosnu.
to se tie velikih sila, Cuki je nedavno javio da, prema njegovim zapaanjima u
krugovima ruskog Poslanstva, Rusija ne eli da sada na Istoku izbije neki pokret, ali ako
bi se neto dogodilo ona ne bi protiv toga nita preduzela, pa dakle ni Austrija. Dranje
ostalih velikih sila nije od znaaja. Za poduhvat bi imali novca jer bi uzeli zajam za
eleznicu a od toga jedan deo upotrebili u tu svrhu. Za sada mogu od beke ifsbanke
dobiti 200.000 forinti. b) U naoj poti u Zemunu dvojica su inovnika potplaeni od
strane srpske vlade i svaki od njih dobija po 10 # meseno. Oni izruuju pisma, a ako treba
srpska vlada isplauje i 20 forinti za recepise. Na taj nain doli su do jednog pisma koje
je Gruji adresirao Radoniu (sekretaru crnogorskog kneza), ali koje je bilo upueno
direktno knezu Nikoli. Mijatovi je dao dr Rozenu da proita to pismo i njegov je sadraj
otprilike sledei: Poloaj kneza Milana, na alost, postao je neodriv, veoma je mlad i
nesposoban. Gledajui alosno stanje svoje otadbine, koje, na alost, ini nunim ruenje
prestola, srpski rodoljubi nalaze utehu samo upirui pogled u plemenitu, stenovitu Crnu
Goru. Knez Nikola, poto potie iz jedne takve dinastije koju svi Srbi visoko cene i poto
je vaspitavan u Danilovoj koli, raspolae svim onim svojstvima koja su sada u Srbiji
potrebna. Gruji je uveren da e Nikola ispuniti poziv koji je III Obrenovi tako glasno i
jasno ispovedao kao svoj, kome je, meutim, IV Obrenovi nedorastao. Uverava ga da e
ga svi obrazovani i asni rodoljubi u Srbiji doekati rairenih ruku i moli ga da se izjasni
ta namerava da uini. Pismo je datirano u Beogradu 26. januara 1875. po starom
kalendaru. U rukama vlade nalazi se vie takvih dokumenata o zaveri koja se kuje u Crnoj
Gori. Naelnik Vasi u upriji i naelnik Jankovi u Kragujevcu takoe poinju ve da
 635

rade u narodu za Nikolu. Ovakve prilike su pobudile ideju da bi nekom akcijom trebalo
vratiti popularnost Obrenovia i baciti Nikolu u zaborav. Poto se, pak, u Beogradu sve
sazna, te tako bi i konzuli mogli saznati da se u Bosnu alje barut ili oruje, Mijatovi
smatra da bi bilo dobro da se u to vreme u Vidovdanu objavi lanak u kome bi vlada bila
napadnuta zato to nita ne ini za svoju brau koja se zlopate u Turskoj. To bi odvratilo
panju konzula. c) Knez e izmeu 10. do 15. maja (po starom kalendaru) otputovati u
unutranjost zemlje. Pratie ga samo Stefanovi. d) Nekoliko naelnika bie otputeno.
Jednim cirkularnim pismom bie saopteno da nee biti novih poreza ni penzionisanja.
elja je da se izbori izvre to pre. Skuptina se nee odrati u Beogradu nego verovatno u
Kragujevcu. Mijatovi je pomiljao i na abac i Aranelovac. Knez bi voleo da posle
Skuptine putuje u Be, Petrograd i Berlin. e) Kod Mijatovia je bio novosadski poslanik
Kondoroi u stvari eleznice. Pitao je da li bi kod davanja koncesije srpska vlada vodila
rauna i o narodnosti. Mijatovi je odgovorio da vlada ne bi, ali verovatno bi to uinila
Skuptina. Stoga e rado primiti novac od Maara, samo neka ispred sebe stave nekog
inostranca. Od vie francuskih, engleskih, nemakih i austrijskih drutava stigle su ponude
i pitanja u vezi sa eleznicom. f) Beka ifsbanka elela bi da bude osniva srpske
Narodne banke. g) Vlada e, po svoj prilici, protiv direkcije Prve srpske banke pokrenuti
krivini postupak.

15. april
Dobio sam pismo od Alberta Aponjija (pisao je ve i ranije). Predloio mi je da se
kandidujem u Sentandrejskom izbornom srezu i ve je potajno i preduzeo neke korake u
mom interesu. Ne daje mi, dodue, mnogo nade, ali e nastaviti svoje delovanje.
Teodoroviev mlai brat, sudija u Sentandreji, takoe me pitao da li bih bio voljan da se
kandidujem. Odgovorio sam da bih, ali stvar treba jo drati u tajnosti.

17. april
U Milovukovoj koli prireen je koncert kome je i knez prisustvovao. Razgovarao je
sa mnom i pomenuo koliko bi eleo da se trgovinski ugovori to pre zakljue, kako bi ih
mogao podneti ve narednoj Skuptini.

19. april
Deben je rekao konzulu Rozenu da je knez Milan u razgovoru o procesu Armin bio
na Arminovoj strani, dok je on, Deben, branio Bizmarka. Rozen se zbog ovoga ne ljuti na
kneza nego na Debena, to raspravlja s Milanom o francusko-nemakim stvarima. Ja sam,
pak, sve ispriao Marinoviu, koji se veoma nepovoljno izrazio o Debenu.

20. april
Joanini pominje da e knez putovati u Berlin i Petrograd s enidbenom namerom i da
 636

e Marinovi otputovati pre njega da ispita teren.

Dr Rozen javlja: a) U stvari Lojhtenberg, ikin je dobio odgovor od ruskog
Poslanstva u Beu da u Rusiji uviaju neodrivost prilika u Srbiji i da se sadanje stanje
blii raspadu. Rusija, meutim, ne veruje da bi odgovaralo bilo njenim sopstvenim
interesima, bilo interesima Srbije kada bi u prvi plan bio isturen jedan od roaka ruske
vladarske kue. Ako presto ostane upranjen Rusija e zauzeti stav iz 1868. ikin je
saoptio umiu ovaj odgovor. umi mudruje da izmeu Austrije, Rusije i Nemake
postoji savez s dalekosenim dejstvom. Rusija je sigurna da e pribaviti posede na Istoku i
zbog toga nee da se eksponira. S ovom umievom zamisli slau se i 2 Garaanina, 2
Pavkovia, pukovnici Lejanin i Nikifor, Barlovevi, Vlajkovi, Antonije i drugi. umi
agituje po unutranjosti, naroito u rudnikom srezu, da bi se u Skuptinu izabrali
poslanici-demagozi. b) Milanov izbor za vlakog kneza naroito ele pristalice bive
Kuzine stranke. U Beu ivi izvesni ovani Petrokonino, ranije trgovac u Galacu ili u
Brajili, koji se odselio u Be posle pada Kuze. On je posrednik. Nedavno je traio od
kneza 3000 napoleona i knez je naredio Mijatoviu da isplati taj iznos. 459

21. april
Dolazi kod mene Bogievi: a) Moli me da obratimo panju na to da lanovi
Omladine u Novom Sadu rade knezu Milanu o glavi. Vlada nema odreene podatke, ali je
uverena u to. Kaem mu da ni ja ne sumnjam u to, na alost Omladinu je ovoliko ohrabrila
ranija srpska vlada pruanjem stvarne pomoi. Inae neka nam daju u ruke podatke i mogu
biti uvereni da emo odluno postupiti. b) Pita da li im zameramo to nisu nikoga poslali
da pozdravi cara u Dalmaciji, iako je Vlaka poslala. Kaem: ni u kom sluaju, Dalmacija
je veoma daleko od Srbije, a inae je Njegovo Velianstvo zaboravilo ak i na sluaj kada
ga nisu pozdravili u Beloj Crkvi, jer je znao da to nije poteklo od kneza nego od
namesnika.
Mijatovika pria da e knez jo ove godine putovati u Berlin i Petrograd i sprema se
da se eni. Jo ne znaju s kim, ali e ve nai nevestu. Mijatovievi ne bi voleli da ona
bude Ruskinja.

22. april
Joanini kae da je Risti u Staroj Srbiji davao pomo za nekih 60 kola. Sadanja
vlada je to obustavila.

24. april
Dr Rozen kazuje: a) Knez je potpisao akt o smenjivanju Stanoja Ilia, a bie
otputen i Milojkovi. Uopte hoe da postupe vrlo energino prema lanovima Omladine.
b) Ono belgijsko drutvo koje je stavilo ponudu i za prugu BudimpetaZemun voljno je
da izgradi srpsku eleznicu, bez garantije. Polazim s Vilmom iz Beograda.
 637

25. april
Stiemo u Petu.

26. april
Govorim sa enjeijem, jako eli da postanem narodni poslanik, voleo bi kad bi to
moglo biti u Sentandreji, ali i ma gde drugde. Listovi Kezerdek (Javni interes) i Maar
Politika (Maarska politika) spojie se u jedan list. Ja bih bio na elu lista, a pored mene
jedan odgovorni urednik. enjei jo eli da to pre odem u Erdelj i vidim kakve anse
moe tamo imati naa stranka.

27. 30. april

Grof Albert Aponji razvio je u Sentandreji snanu aktivnost na mojoj strani;
uveravaju me da e ishod biti povoljan, ali ja u to sumnjam.

1. maj
Putujem u Be.

2. 3. maj
Razgovarao sam sa vie njih u Ministarstvu. Uverio sam se u to da bih morao jo
dugo da ekam da budem postavljen negde za poslanika, a i tako je jo veoma neizvesno.

4. maj
Razgovaram dugo s Andraijem. Primio me je veoma srdano, iako ve zna da hou
da se prikljuim enjeiju. Kae da on nije enjeijev neprijatelj, da jeste bio bi predloio
caru da ga uzme u vladu zajedno s Tisom i onda bi uskoro ostalo von den beiden Lwen
nur die Schweife.460 enjei je, meutim, uvek bio Pechvogel i ne predvia kako e se
odnosi razvijati. Uza sve to Andrai ima simpatije prema konzervativcima, iako je
trenutno prinuen da podri sadanju maarsku vladu. Car nije hteo da postavi enjeija jer
ne odobrava njegovu taktiku i jer nije eleo da ujedini sve stranke i da time iskljui
mogunost postojanja potrebne opozicije, a naroito stoga to mu se ne svia enjeijevo
proklamovano naelo u pogledu smanjenja brojnog stanja vojske. Mi sada stvarno
smatra Andrai moramo po cenu najveih rtava da odrimo vojsku, ak i da je
razvijamo, jer samo kroz to imamo ugled pred Rusijom i Nemakom. Car Aleksandar e
sada u Berlinu izjaviti da on na svaki nain eli da odri mir, jer e u protivnom sluaju
traiti za sebe odreene ruke. Meutim, prema nama se obe velike sile odnose na
najprijateljskiji nain, i Bizmark je ovih dana izjavio Andraiju da ima u njega stalno
nepokolebivo poverenje. Marinovi je bio kod Andraija i rekao da e ii u Petrograd da
ostvari enidbu kneza Milana, ali nije rekao s kim. To moe biti kneginja Oldenburg ili
 638

grofica Strozonov. Preporuujem Anraiju Hercfelda za mog naslednika. Govorei o meni

Andrai izraava elju da se samo stavim na raspolaganje, za moju opozicionarsku
delatnost ne mari jer ona, najzad, moe biti nezgodna samo maarskoj vladi. Rastajemo se
jedan od drugoga na najprijateljskiji nain.

5. maj
Putujem u Petu.

6. 13. maj
Dogovorio sam se podrobnije sa enjeijem o svom putu u Erdelj. Na glavni ovek
tamo je Albert Banfi. Katoliki biskup ima takoe simpatije za nas. Razgovaram s Lupom,
jednim od glavnih kortea u Sentandreji, ali ne uspevam da ga pridobijem za sebe.
Razgovaram i s Halasom, urednikom Kezerdeka o listu koji treba pokrenuti. Halas bi
trebalo da je u stvari glavni urednik, kao to e to enjei s njim kasnije utanaiti, ali bi
umesto njegovog imena bilo navedeno neko drugo ime, uz moje kao rukovodioca lista.

14. maj
Polazim s Martom u Erdelj. Uvee stiemo u Kolovar. 461

15. 17. maj

Razgovarao sam u vie mahova s Albertom Banfijem, raspoloenje prema
enjeijevoj stranci nije nepovoljno, ali se niko ne usuuje da neto uradi. Ipak sam doao
do zakljuka da bi se s izvesnom odlunou i novcem mogao sprovesti izbor desetak
naih poslanika.

18. maj
Odveo sam Martu u Betlen kod Vilmine bake.

19. maj
Pokuavam da pridobijem Andraa Betlena da se prikljui naoj stranci. On,
meutim, obeava samo toliko da e nam se prikljuiti kasnije, ali sada mora da istupi s
programom vlade.

20. maj
Odlazim u Kezepfalu Aurelu Betlenu koji je pristalica nae stranke i nagovaram ga
da pridobije svog uraka Joefa Feldvarija da istupi protiv Andraa Betlena, a posle da se
prikljui nama.

21. maj
 639

Vraamo se u Kolovar.

22. maj
Ostajemo u Kolovaru.

23. maj
Odlazimo u Petu.

24. maj
enjeijeva stranka me je izabrala u svoj izvrni odbor. Uestvujem na prvoj sednici.

25. maj
Putujem u Beograd.

26. maj
Stiem u Beograd. Kada sam doao kod Sturze zagrlio me i poljubio i nije mogao
dovoljno da mi se zahvali na prijemu kod cara i na velikom krstu ordena Franje Josipa. 462
Kae da se knezu Nikoli nije mnogo svialo carevo putovanje, bojao se da e izgubiti svoj
nimbus koji je dotle u tom kraju imao. Meutim, bio je veoma zadovoljan prijemom. Ba
tom prilikom Nikola je od ruskog cara dobio jedan brodi. Ovaj poklon, a naroito ruski
oficiri koji su ga predali, izgleda da su bili namenjeni tome da paraliu dobar utisak koji e
proizvesti careva linost. Knez Nikola je, izgleda, stvarno u vezi s lanovima Omladine.
Jako je eleo da dozna ta bi rekla Austrija kada bi on zaista doao na srpski presto.
Razgovaram s Bogieviem, kae da Porta protestuje zbog srebrnog novca. Srpska vlada
je ovo ve saoptila Andraiju. Trebalo bi da izbori budu ve u junu, a Skuptina bi se
sastala u julu i u avgustu zavrila rad.

27. maj
Dr Rozen javlja da, prema njegovim obavetenjima, Marinovi nije uspeo da ostvari
nameravani kneev brak. Knez na jesen namerava da putuje u Berlin i Petrograd. Prilikom
sadanjeg njegovog putovanja u Poarevcu se jedan osvetljeni slavoluk upalio ba kada je
on bio pod njim. Vlada uverenje da je to namerno uraeno.

28. 31. maj

inim bez prestanka oprotajne posete. Sturza je 30. maja u moju ast priredio ruak
i pozvao vie njih. Svi su bili prema meni vrlo srdani, ak i Srbi opte uzevi ale to
odlazim. Danas, 31. maja, doli su nai podanici da se oproste od mene. Skoro svi su me
poljubili u ruku dok su mi zahvaljivali za ono to sam za njih uinio. Jedva sam i sam
mogao da se uzdrim da ne plaem.
 640

NAPOMENE, KOMENTARI, PRILOZI

 641

Faksimil jedne strane Dnevnika

 642

Knez Mihailo Obrenovi

 643

Knez Mihailo Obrenovi Milan Obrenovi po dolasku u Beograd okruen

namesnicima i ostalom pratnjom (Iz zbirke fotografija Muzeja Srbije)
 644

Knez Milan Obrenovi

645

Jovan Risti
 646

Zgrada Predsednitva vlade i Ministarstva inostranih dela u Beogradu

 647

Kua Ilije Kolarca u kojoj se nalazio austrougarski konzulat

Fridrih Ferdinand Bajst, kancelar Aleksandar Mihailovi Gorakov, kancelar

i ministar inostranih poslova Austro-Ugarske i ministar inostranih poslova Rusije
648

ula Andrai
 649

Nikolaj Pavlovi Ignjatijev, ambasador Rusije u Carigradu

 650

Tako se bistrila politika u beogradskim kafanama i po Kalajevom

vienju (Iz zbirke fotografija Muzeja Srbije)
 651

Antonije Orekovi, kao potpukovnik u vreme rata Srbije protiv Turske

1876/7.
 652

Jovan Marinovi (Iz zbirke fotografija Muzeja grada Beograda)

 653

Aim umi (Iz zbirke fotografije Arhiva Srbije)

654
 655

NACHWORT

Kllay Bni (Benjamin), mehr als 20 Jahre lang, 18821903, gemeinsamer

Finanzminister stereich-Ungarns, zu dessen Zustndigkeit die allmchtige Verwaltung
des okkupierten Bosniens und der Herzegowina gehrte, ging auch in die Geschichte
Serbiens, bzw. Jugoslawiens als eine hervorragende Persnlichkeit ein. Am Anfang seiner
bedeutenden Karriere, whrend seines Denstes in Beograd als sterreichisch-ungarischer
Oeneralkonsul (18681875), fuhrte er ein Tagebuch, das Angaben von einmaligem
historischem Wert enthlt. Mit dem ihm eigenen Eifer notierte er pedant (in den ersten
Jahren Tag fr Tag, spter in grsseren Abstnden), trotz der zahlreichen mit Arbeit und
gesellschaftlichen Verpflichtungen ausgefllten Stunden, alles was, seiner Meinung nach,
von der Vergessenheit gerettet werden sollte. So gelang es ihm, im Laufe seines
siebenjhrigen Beograder Aufenthalts in kleiner Schrift 1052 Seiten grossen Formats
auszufllen, die in vier mit Goldverzierungen und winzigem Schloss samt Schlssel
ausgestattete Bnde aufgeteilt wurden.
In diesem in ungarischer Sprache gefhrten Tagebuch werden in fliessendem
konzisem Stil vor allem politische und nicht gesellschaftliche Angelegenheiten
geschildert. Personlichen Erlebnissen intimen Charakters sind in der Regel nur einige
Worte zugedacht, ausser in Momenten besonderer Erregung, wenn ihnen mehrere Stze
gewidmet werden.
Von 1878 bis 1871, zur Zeit der gunstigen Entwicklung der serbisch-ungarischen,
bzw. serbisch-sterreichisch-ungarischen Beziehungen in ungetrubter Atmosphare, im
Geiste der proklamierten Freundschaft, besonders von serbischer Seite, werden im
Tagebuch Ereignisse und Stimmungen, Gesprche und berlegungen in den Vordergrund
gerckt, mit denen die Richtigkeit der Einstellungen der fhrenden Persnlichkeiten in
Serbien ihre Besttigung findet. Hiermit wird auch die Berechtigung seiner Mission
hervorgehoben, in bereinstimmung mit seinen damaligen proserbischen von
einzigartigen Visionen weittragender politischer Strategic und von Konzeptionen der
jeweiligen Politik genhrten Uberzeugungen, vornehmlich gemass den Anschauungen,
durch die er sich besonders im Kreise Gleichgesinnter in Ungarn, an deren Spitze sich der
ungarische Ministerprs dent selbst, Graf Julije Andrssy befand, auszeichnete. Diese
Anschauungen unterschieden sich von den dienstlichen, die in der ffentlichkeit als die
des Ausgleichregimes bekannt waren, obgleich sie gelegentlich vetraulicher Gesprche
von jenen vertreten wurden, von denen man es am wenigsten erwartete, von den
Frsprechern des Ausgleichs selbst!
Zu jener Zeit waren nmlich nicht einmal die eminentesten Vertreter des Ausgleichs
in Ungarn in gengendem Ausmass von der zweckmss gen Verbrgung der Perspektiven
 656

von der knftigen Entwicklung des ungarischen Staates im Ganzen, im Rahmen der neuen
dualistischen Staatsreorganisation, berzeugt. Sie waren nicht einmal sicher, dass sie
dauernd nach den angenommenen Schemen, als Vertreter der Interessen der oberen
Schichten, in erster Linie jener der Grossgrundbesitzer, unter gleichzeitiger
Gewhrleistung auch eines entsprechenden Fortchretts der Angehrigen von niedrigeren
Klassenformationen der ungarischen Nation, werden regieren knnen.
Bekanntlich wurden viele von ihnen, Andrssy eingeschlossen, als Teilnehmer an
der ungarischen Revolution 1848/49. nach dem Sieg der Kontrarevolution zu Tode
verurteilt. Sie retteten sich durch Flucht, und die meisten von ihnen kehrten erst nach der
Niederlage sterreichs im Kriege mit Preussen und Italien nach Ungarn zurck. Es gelang
ihnen, nicht nur amnestiert und rehabilitiert sondern sogar als gleichberechtigte Partner
mit den sterreiclischen Reprsentanten fir die Reorganisation der Monarchie auf
dualistischer Grundlage anerkannt zu werden. Natrlich unter der Bedingung, dass sie von
ihren frheren revolutionren Ideen von der selbstndigen Entwicklung Ungarns
ausserhalb der Grenzen des Habsburgischen Reichs Abstand nahmen. Auf die ideellen
Konstruktionen einer revolutionren Periode verzichtend, verzichteten sie jedoch nicht auf
ihre ewig idealen staatsbildenden und staatsrechtlichen Plne, in denen sie der ungarischen
Nation eine grosse Zukunft prophezeiten, selbstverstndlich unter Fhrung von Vertretem
ihrer Klasse. Da die an die Revolution geknpften Hoffnungen vereitelt wurden, machten
sie sich die vom Ausgleich gebotene Chance zunutze.
Allerdings war der Ausgleich mit sterreich noch nicht genligend aussichtsreich.
Denn Osterreich bildete, wenn es mchtig war, eine stndige Drohung fr die Intergritt
des schwcheren Ungarns, war es jedoch selbst schwchlich, wie es damals den Anschein
hatte, so stellte es keine Garantie fr die Realisierung grosser Plne einer gemeinsamen
Zukunft dar. Deshalb rechneten die fhrenden Persnlichkeiten Ungarns weiterhin auch
mit der dritten Mglichkeit einer perspektiven Entwicklung. Die Umrisse dieser
Moglichkeit sahen sie in den Planen, einen Verband der Kleinstaaten in diesem Teile
Europas im Rahmen der Donaukonfderation oder irgendeiner anderen Gruppierung zu
schaffen, die, nach der Niederlage der ungarischen Revolution, ihr Haupt Kossuth Lajos
(Ludwig) in der Emigration mit dem grssten Eifer propagierte.
Bekanntlich setzte sich Kossuth besonders dann fr die Donaukonfderation ein, die
nach einer Variante aus Ungarn, Serbien und Rumnien (bzw. nach damaliger Aufteilung
der Walachei und Moldau) bestand, wenn fr das unmittelbar vor einem neuen
Befreiungskampf gegen sterreich stehende ungarische Volk, Kossuths Meinung nach,
ein Bundnis mt dem serbischen und rumnischen Volk von lebenswichtiger Bedeutung
war. So erhielt z. B. Anfang Januar 1859, vor Ausbruch der Freiheitskampfoperationen
der Franzosen und Italiener, denen sich auch die Ungarn htten anschliessen sollen, einer
von Kossuths Emissaren den Auftrag, bei Kavur die Entsendung eines Konsuls von
Sardinien nach Beograd zu urgieren, der neben dem dortigen ungarischen Geheimagenten,
 657

unter den verlockendsten Versprechungen eines Bndnisses, an der Gewinnung Serbiens

fr eine gemeinsame Aktion arbeiten sollte. Er rechnete damit, dass die von der Politik
sterreichs (insbesondere von der Verwaltung in der Serbischen Vojvodina)
enttuschten Serben gewiss zur selben Erkenntnis wie die Ungarn liber die schdlichen
Folgen der gegenseitigen Kriegfhrung 1848/49 gekommen waren und einsahen, dass die
Zukunft im Bndnis gegen sterreich lag. Es wurde noch hinzugefgt: Die Serben bilden
eine ritterliche Nation, mit der die Ungarn rechnen, mit der gerechnet werden muss.1
Im Mai 1859 verstndigte sich General Klapka in Kossuths Namen mit Frst Kuza,
dem damaligen Herrscher der Walachei und Moldau, ber eine gemeinsame ungarisch-
rumnische Aktion im Kriege, beziehungsweise im Aufstand, der vorbereitet wurde.
In diesem Vertrag wurde auch eine gemeinsame Wirkung serbischer aufstndischer
Einheiten vorgesehen, unter der Versicherung, Ungarn werde in Hinkunft ein Staat
gleichberechtigter Vlker mit Selbstverwaltungsrechten vorsitzender Krperschaften, nach
territorialer und nationaler Unterschiedlichkeit, sein. Auf diese Weise wollte man
moglichst schnell zum Ziele gelangen, das hier, im 7. Punkt des Vertrags, als
Konfderation der drei Donulander Ungarn Serbien Walachei und Moldau
bezeichnet wurde.2
Aufgrund dieses Vertrags vers-uchte General Klapka hierauf, Flirst Milos fr einen
hnlichen ungarisch-serbischen Vertrag durch Vermittlung von dessen Sohn Mihailo zu
gewinnen. Der ungarischfreundlich gestimmte Mihailo (verheiratet mit einer ungarischen
Grfin) hatte nichts gegen ein derartiges bereinkommen, insofern es sich als
durchfhrbar erweisen sollte. Bei der Londoner Zusammenkunft mit Kossuth (nach einem
Gesprch mit Kaiser Napoleon in Paris, der ihm riet, den Kampf der Ungarn zu
untersttzen) drckte er sich ebenfalls gegen stereich aus, mit der Begrndung, es
widersetze sich den Untemehmungen, die mit der Befreiung
Serbiens sowie der brigen Lander unter der Trkei enden wrden. Demzufolge
stimmte er der Idee der Bildung eines unabhngigen Ungarns zu, das spter mit einem
ebenso unabhngigen Serbien und Rumnien im Rahmen einer Konfderation ein Bndnis
schliessen wrde, zwecks leichterer Verteidigung der Freiheit ihrer kleinen Vlker gegen
berflle von Grossmchten, wie es sterreich und Russland waren. (Hierbei ging er so
weit, dass er, ohne Wissen seines Vaters, des Frsten Milo, der sich zu einem solchen
Unternehmen sicher nicht htte verleiten lassen, die Ermglichung des Waffentransports
aus Serbien und ber Serbien nach Ungarn versprach.)
Kossuth sondierte das Terrain fr das Bndnis mit Serbien auch bei Garaanin (den
er als weitsichtigen Staatsmann schtzte, und dem er wegen der Hilfeleistung seiner nach
Beograd geflchteten Gemahlin nach der Niederlage von 1849 zu Dank verpflichtet war).
Er hatte nicht vergessen, dass Garaanin als Politiker, dessen Wunsch es war, dass die

1
Szarvady an Bixion, 1859, januar 20, Kossuth Lajos szes munki, Budapest 1880, I, 120.
2
Kossuth Lajos szes munki, I, 371.
 658

Serben eine freie Nation und nicht russische Diener werden, auf Verlangen des Vertreters
Russlands, wegen seiner Verbindungen mit ihm (Kossuth) und Macini die
Ministerstellung aufgeben musste. Als die Ttigkeit der ungarischen Emigration 1859
verstrkt wurde, schrieb ihr Geheimagent in Beograd Ludwig Janos am 22. Juni an
Kossuth, dass nur, wenn Garaanin an die Macht gelangt (mit der zu erwartenden
Intervention des franzsischen Delegierten Lesseps), die an Serbien geknpften
Erwartungen erfllt werden knnten ansonsten bleibt das [verabredete] Bndnis ein
leeres Wort.3
Selbst zur Zeit des grossten Schocks, als er erfuhr, dass Frankreich im Italienischen
Kriege dem Frieden mit sterreich (Waffenstillstand in Villafranca) vor dem Einfall
seiner revolutionren Einheiten in Ungarn zustimmte, ermahnte Kossuth am 31. Juli 1859
aus Genf seinen Belgrader Vertrauensmann, angesichts der unerschpflichen Quellen der
Zukunft, nochmals vor Verlassen Beograds zu versuchen, die Bundesvereinbarung mit
Serbien und das bereinkommen mit den Kroaten zu ,,festigen.
Im Brief an den General Trr vom 23. Juni 1862, anlsslich des Widerstands gegen
die der Konfderation selbst in Ungarn, betonte Kossuth: die Konfderation gehrt zu
jenen Begriffen, deren Notwendigkeit derart durch die Situation bedingt ist, dass sie sich
entweder verwirklichen wird, oder dass auch Ungarn nicht frei sein wird, und die Krise
der Ostfrage wird nicht in der Richtung gelenkt werden, welche die Interessen der Freiheit
und des Wohlbefindens Europas erfordem. Er entdeckte, dass der Widerstand gegen die
Konfderation nicht in Korrelation mit den Gegensatzen stand, die durch gegenseitige
Konzessionen beseitigt werden konnten, sondern dass er auf weiteren ,,Aspirationen
ungarscher pro-sterreichischer konservativer Kreise Serbien und Rumnien gegenber
begrndet war. Er wiederholte, die Zukunft des unabhngigen Ungarns liege im Bndnis
mit ebenso unabhngigen andem Donaulandern, denn sonst wiirden diese ihre
Aspirationen mit Hilfe Russlands verwirklichen, und sodann, von den Russen absorbiert
(oder wenigstens indoktriniert, wie man heute sagen wrde), mit ,,eiserner Hand vom
Osten her das Land der Ungarn umfassen. 4
Im Verfassungsentwurf der Konfderation, den Kossuth in Turin am 1. Mai 1862 als
Grundlage fr die Verhandlungen mit den Vertretern der interessierten Lnder annahm,
wurde die Konfderation Ungarns, Kroatiens, Serbiens und Rumniens mit wechselndem
Sitz in Budapest, Bukarest, Zagreb und Beograd vorausgesetzt. In Kossuths Kommentar
wurde betont, dass jeder Gedanke an die Mglichkeit eines Missbrauchs der
vorgeschlagenen staatlichen Formulierung seitens der Ungarn ausgeschlossen sei.
Schon deshalb, weil sie angesichts der Schwierigkeiten, die ihnen die Nationalitten
bereiten, wirklich verrckt sein mssten, wenn sie die eigenen Schwierigkeiten durch
Agglomeration neuer fremder Elemente vorgrossem wollten. Die Konfderation ist keine

3
id. 404, 408.
4
id. VI, 1; III, 735.
 659

Konzession, sondern ein wechselseitiger freier Verband, zwecks Verteidigung der

Freiheit jeden Volkes im betreffenden Staatenbund. Durch sie wrde auch weiter nach
Kossuths Worten ein reicher und mchtiger Staat mit 30 Millionen Einwohnern
geschaffen werden, dessen Wort auch in europischen Relationen viel bedeuten wrde. 5
Kossuth zog zu jener Zeit auch die Mglichkeit der Entsstehung eines unabhngigen
Serbiens ausserhalb der konzipierten Konfderation in Betracht. Er sah sogar die
Notwendigkeit der Erweiterung seines Territoriums durch den Anschluss Bosniens und
der Herzegowina und, im ussersten Fall, auch durch die Vereinigung mit Montenegro.
Fr ihn war es am wichtigsten, dass Serbien nicht das von Serben bewohnte Territorium in
Ungarn beansprucht und nicht ein Werkzeug sterreichs oder Russlands wird. Hierbei
rechnete er mit der Voraussetzung, dass der unabhngige serbische Staat mit 1,600.000 bis
3,500.000 Einwohnern fr das grssere unabhngige Ungarn keine Gefahr darstellen
konnte, und dass es aus Grnden der Sicherheit, um sich gegen den Druck des
sterreichischen oder russischen Aggressors wehren zu knnen, mit dem mchtigeren
Ungarn in freundschaftlichen Bndesbeziehungen sein mssen wird.6
ll war nicht Kossuths Mitkmpfer; zur Zeit der Revolution war er 910 Jahre alt
(geboren am 22. Dezember 1839).
Auch sein Vater befand sich nicht in den Reihen der Revolutionre; er starb 1845.
Sicher aber ist, dass ihn die ambitise und gebildete Mutter von vomehmer Abstammung
sowie die Schule von exklusivem Rang im patriotischen Geist des achtundvierziger Kultes
erzogen und bildeten, mit alien Lehren jener Zeit, in der man viele Fehler machte, um in
der Zukunft mit weniger Fehlem das Leben der Nation zu lenken (bzw. um im eigenen
Lebenslauf besser zu prosperieren). Es kann nicht mit Bestimrntheit behauptet werden, ob
und wie sehr seine Mutter (geborene Blakovi) seine Wissbegierde in Richtung der
Erlernung der Sprachen und der Erforschung der Geschichte der slawischen Vlker lenkte.
Jedenfalls nach Kossuths Empfehlungen aus der Emigration sowie nach den Lehren seiner
Anhnger in der Verbannung und im Lande richtete sich die allgemeine Aufmerksamkeit
in Ungarn spontan auf die Beziehungen mit den von Slawen besiedelten Lndern, in erster
Linie mit Serbien und den Serben berhaupt. Denn von diesen Beziehungen wurde, nach
den Erfahrungen aus der Vergangenheit zu urteilen, vielleicht auch die Zukunft Ungarns
am meisten abhngen. Dessen bewusst wurden sich auch jene, deren Wege (wie die Deaks
und Andrssys) mit denen Kossuths inzwischen auseinandergegangen waren.
Jenen, die im Lande geblieben oder aus der Emigration zurckgekehrt waren,

5
id. VI, 10, 12.
6
id. Ill, 736. In seinen Betrachtungen ber die Unzufriedenheitsbewe gungen der kleinen slawischen Vlker
bemerkte Kossuth in seinem Briefe vom 5. November 1871 an einen Freund, anlsslich der unmglichen Einstel
lung Andrssys: Sie [die Machthaber mit Andrssy an der Spitze] knnen einen Haufen von Presseprozessen
inszenieren, das Gefngnis von Vc
(Waitzen) mit Miletien fllen, die eiserne Peitsche der Repression schwin gen! Aber grosse Probleme, die in die
Sphre der hchsten Politik fallen, auf eine solche Weise lsen zu wollen, hnelt der Weislieit der bekannten
Partingtonerin, die sich mit einem Hirsebesen der ihren Hof berschwem menden Flut widersetztew. (id. VIII,
386.)
 660

drngten sich gelegentlich des Ausgleichs mit sterreich die ungelsten ungarisch-
serbischen Probleme vom praktisch-politischen Standpunkt aus in solchem Masse als akut
auf, dass ihnen die primre Aufmerksamkeit gewidmet werden musste. Die neuen
Regierenden mussten alles daransetzen, um Serbien von der Untersttzung der in Ungarn
lebenden unzufriedenen Serben abzuhalten. Durch eine Freundschaftspolitik mit Serbien
wrde auch das Selbstbewusstsein der ungarischen Vertreter im Rahmen sterreich-
Ungarns gestrkt, denn, falls sich dieser Rahmen als zu eng erweisen sollte, knnte er
leichter mit Hilfe Serbiens gesprengt werden. Die Zweckmssigkeit dieser Politik in den
Beziehungen der ganzen sterreichisch-ungarischen Monarchie zu Serbien war ebenfalls
evident, weshalb sie, unter verstndlicher grsserer Reserviertheit des Zentrums der
Monarchie, auch vom gemeinsamen Ministerium des ussern, mit dem Kanzler und
Minister Beust an der Spitze, stimuliert wurde. Obgleich sich Wien auch weiterhin an die
Linie des Status quo in den Beziehungen zur Trkei hielt, so nhrte es doch ber die
sterreichisch-ungarische Diplomatic die Illusionen von einer strkeren Untersttzung
Serbiens in den Bemhungen, wenigstens einen Teil seiner nationalen
Befreiungsaspirationen im Rahmen der trkischen Oberhoheit zu verwirklichen. Die
Hauptsache war, dass sich Serbien, eingelullt durch die sterreichisch-ungarischen
Versprechungen, mglichst weit von Russland entfeme und sich mit Reserve zu den
abenteuerlichen antitrkischen Plnen und Unternehmungen der brigen Balkanlnder
verhalte.
Als 1868 Andrssy die Gelegenheit hatte, nach dem nationalen Schlssel des
Ausgleichs eine entsprechende Persnlichkeit ungarischen Geschlechts fr den Posten des
Generalkonsuls in Beograd vorzuschlagen, fiel seine Wahl ohne weiteres auf Kllay.
Dieser gehrte zwar nicht zu den profesionellen Diplomaten und potenzierte wegen seines
Qualifikationsmangels fr eine so hohe und verantwortungsvolle Stellung die Moglichkeit
kritischer Reaktionen.
Aber Kllays Herkunft, Wissen und Urteilskraft (in der politischen Dialektik)
besttigten im Kreise, in dem sich die Krem der ungarischen Gessellschaft, mit der
erlesenen Schichte des mittleren und hohen Adels an der Spitze, bewegte, dass Andrssys
Wahl begrndet und berechtigt war.
Fr die damaligen gesellschaftlichen Verhaltnisse war es von nicht geringer
Bedeutung, dass der junge Kllay ein Sprosse aus einer Familie des Geschlechts von
Eroberern der ungarischen Heimat aus der Zeit der Arpaden war. Seine Adelsprrogative
rhrten von den Vorfahren her, die fr die ltesten historischen Verdienste fr Herrscher
und Volk Gter mit Feudalrechten des Gutsherrn in der Siedlung rings um Gross-Kalo
erhielten. Nach anerkannten Ahnentafeln rechnete man, dass sein Familienstammbaum
sich anfangs des XIII. Jahrhunderts zu verzweigen begann.
Unter seinen Vorfahren gab es keine berhmten Persnlichkeiten. Nur ein Sprssling
eines Familienzweigs erwarb den Grafentitel (1770), der nicht erhalten blieb, da er ohne
 661

Nachkommen starb. Die Kllays verfugten nicht ber grsse Besitztmer. Bni Kllay
stammte von Eltern, die ihm als Erbschaft stark verschuldete Gter mittlerer (nach
latifundischem Masstab des hohen Adels in Wirklichkeit kleiner) Grsse hinterliessen. Im
Staatsdienste erklomm sein Vater auf der hierarchischen Leiter die Stufe des
Administrators eines Komitats (Csanad). Summiert man daher alles oben Ausgefhrte
ber Kllays Familienstatus in der ungarischen aristokratischen Gesellschaft (welcher
Status bei den damaligen gesellschaftlichen Verhltnissen einen primren Faktor fr ein
erfolgreiches Starten und Vorwrtskommen auf diplomatisehem, politischem und
politisch-administrativem Gebiet bildete), so kann man behaupten, dass er nur der sozialen
Gruppe des mittleren Adels der herrschenden Klasse der Grundbesitzer angehrte, aber
ber persnliche Vorteile verfgte, die er als Sprosse eines alten, eines der altesten,
autochthonen ungarischen Adelsgeschlechter hatte.
Im Wettbewerb war ihm an erfordertem entsprechendem Wissen und Benehmen,
Bildung und Intelligenz, hartnckiger Ausdauer und rckhaltloser Schlagfertigkeit
sozusagen niemand gleich.
Er beherrschte (wahrscheinl ch nur im geringeren Masse als man erzahlte) einige
Sprachen: Deutsch, Franzsisch, Englisch, Neugriechisch, ein wenig Trkisch, etwas
Russisch, bedeutend besser Serbisch. Bereits von seinem 20. Lebensjahr an befasste er
sich, mit politischen Fragen beschftigt, mit den Prablemen der Entwicklung und der
Beziehungen der slawischen, insbesondere der sdslawischen Vlker und in diesem
Gefge speziel des serbischen Volks. Als aktiver Anhnger von Deaks Parteiformation
lenkte er bereits vor dem Ausgleich die Aufmerksamkeit der ffentlichkeit auf sich, als er
sich 1865 in den Parlamentswahlen (bei denen er nicht gewhlt wurde) als
Volksabgeordneter in Szent Andrea kandidierte, wobei er auch auf die Stimme der
dortigen serbischen Bevlkerung rechnete. Seine Begabung und Bildung besttigte er
ebenfalls mit seinen historiographischen literarischen Schriften. Bereits mit 16 Jahren,
1855, berauscht von den Ideen der grossen Rmer, bersetzte er aus dem Franzsischen
eine Broschre aus der rmischen Literaturgeschichte (von Charpentier).
Im Jahre 1867 konnte er sich mit der Verffentlichung von John Stuart Mills Schrift
ber die Freiheit in ungarischer bersetzung brsten. (Spter wurde er mit der
Geschichte des serbischen Aufstands, 17801815, I, Budapest 1877, als historischer
Gelehrter anerkannt und zum Mitglied der Ungarischen Akademie der Wissenschaften
gewhlt. Es gelang ihm ebenfalls, das dramatische Werk Galatea des griechischen
Schriftstellers Vasiliades in seiner bersetzung auf die Bhne des National theaters von
Budapest zu bringen.) Er fhrte auch schon damals ein Tagebuch, in dem er zwar nur
Beschftigungen konomischen Charakters in Verbindung mit seinen stark verschuldeten
Gtern sorgfltig notierte, wodurch jedoch besttigt wird, dass der Text des hier
verffentlichten Beograder Tagebuchs ein Bestandteil seiner methodischen Arbeitsweise
ist, alles aufzuzeichnen und zu kontrollieren, was ihn zur gegebenen Zeit aim meisten
 662

beschaftigte.
Im Gesellschaftsleben der aristokratischen Elite, die das Geschick von Land und
Volk lenkte, war er als selten gebildeter und ambitiser junger Mann bekannt, der auch im
geselligen Leben (Fechten, Jagd, Tanz, Kartenspiel, Theaterbesuch usw.) nicht hinter
anderen zurckstand. Er war ebenfalls ein Liebling der Frauen, die er mit seinen
vielseitigen Kenntnissen und Fhigkeiten bezauberte, und deren Zuneigung er fr das
raschere Vorwrtskommen auf der hierarchischen Stufenleiter auch wohl auszuntzen
wusste.
Am wichtigsten war es jedoch, dass er sich in den politischen Begebenheiten auf der
Relation ungarisch-serbischer und sterreichisch-ungarisch-serbischer Beziehungen gut
zurechtfand. Hierbei zeichnete er sich durch seine die Ziele der proklamierten
Staatspolitik, in engerem und weiterem Rahmen, richtig erfassende, vernnftige
Urteilskraft aus, die zur Beseitigung unerwnschter Missverstndnisse und zur Festigung
der, sowohl fr Ungarn als auch fr sterreich damals usserst notwendigen guten
nachbarlichen Verbindungen mit Serbien beitragen konnte. Mit mehr Argumenten als
Andrssy gewilt war anzunehmen, pldierte er fr die Freundschaftspolitik, die sich nicht
nur mit Worten sondern auch mit Hilfsaktionen auf dem inneren und usseren Plan der
Entwicklung Serbiens bewahren sollte. Andrssy konnte sich jedoch diesen Eifer in den
Bemuhungen zunutze machen, die fhrenden serbischen Persnlichkeiten von der
Perspektivitt der befrworteten Politik zu berzeugen. Hierbei wusste er, die Erziehung
und Weltanschauung Kllays kennend, dass dieser die Grenzen des Erlaubten im Rahmen
der erhaltenen Vollmacht nicht berschreiten wird. Und, was gewiss nicht von geringerer
Bedeutung ist:
Andrssy rsonierte ebenfalls, dass es schliesslich an der Zeit war (in Erwartung der
Kriegsverwicklungen mit Russland und wegen der Isolierung der unzufriedenen Serben in
Ungarn), den berechtigten Forderungen Serbiens im Domn seiner Innen- und
Aussenpolitik entgegenzukommen.
In der Historiographie wurde und wird auch heute noch viel ber Andrssys Politik
jener Jahre Serbien gegenber herumgeraten. Insbesondere bezglich seiner
Hintergedanken, als er bei der Zusammenkunft mit Frst Mihailo in Ivanka (auf Mihailos
Gut in Ungarn) 1867 versprach (ob explizit oder implizit ist im Kontext des Gesagten von
nebenschlicher Bedeutung), dass Ungarn, bzw. sterreich-Ungarn die Forderung
Serbiens hinsichtlich Bosniens und der Herzegowina untersttzen werde, oder als er
beschloss, Kllay (der spter, nach Aussagen vieler, in die Geschichte als verrufener
Verwalter Bosniens und der Herzegowina einging) die Interessen Ungarns und sterreich-
Ungarns in Beograd vertreten zu lassen.
Obgleich die gemeinsaime Aussenpolitik der Vertreter Ungarns und sterreichs im
Rahmen der dualistischen Monarchie nicht einfach getrennt werden kann, so ist es doch
sicher, dass in vielen Situationen ihre Anschauungen nicht die gleichen waren. In den hier
 663

besprochenen Jahren hatten die Vertreter Ungarns gewiss eher als die Lenker sterreichs
Grund fr eine grssere Beflissenheit in den Bemhungen, Serbien durch gewisse Dienste,
Zugestndnisse, Zuvorkommenheiten mglichst fest und konkret zur proklamierten
Freundschaftspolitik zu verpflichten. Sie mussten sich mit den unzufriedenen Serben in
der Vojvodina, deren oppositionelle Bewegung, mit Svetozar Mileti an der Spitze, damals
in vollem Schwung war, zurechtfinden und verhindern, dass ihre Wucht durch die
Untersttzung seitens Serbiens verstrkt wird. Gleichzeitig entflammte der
Zusammenstoss mit den Oppositionsparteien Kroatiens, so dass sich der Ausgleich mit
Kroatien in der Phase der grssten Krise befand. Sie mussten um jeden Preis Serbien dazu
gewinnen, den Kampf der kroatischen Oppositionellen nicht zu untersttzen. Ausserdem
dauerte die Wirlmng der ungewhnlich grossen Angst vor Russland an. Die russische
Intervention von 1849, durch die die ungarische Revolution erstickt und das grosse
sterreich gerettet wurde, war nicht leicht zu vergessen. Sie mussten Serbien vom
Bndnis mit Russland, durch Aussichten auf ein wirksames Bndnis mit der grssen
Nachbarmonarchie und deren Verbndeten, abbringen. Schliesslich waren auch die
Beziehungen zwischen sterreich und Ungarn noch nicht in gengendem Masse geordnet.
Die Militr- sowie andere konservativen sterreichischen Kreise widersetzten sich noch
der Provinzialisierung der Militrgrenze und dem Anschluss ihrer Territorien an Ungarn.
Auch auf alien anderen Sektoren der Aufteilung wurde nicht nur insgeheim sondern auch
ffentlich ein Kampf (allerdings nur mit Worten, aber standig befrchtend, dass man es
vielleicht nicht nur darauf belassen wird) um jeden nationalen Anteil gefhrt. Da die
ungarische Seite immerhin schwcher war, so musste sie mehr jenes Land (im konkreten
Fall Serbien) bercksichtigen, dessen Untersttzung sie in der sich befindenden Situation
und noch viel mehr in den damals zu erwartenden Situationen bedurfte.
In den Auslegungen der Einstellung Andrssys Serbien gegenber, insbesondere in
Verbindung mit Bosnien und der Herzegowina werden in eigenwilliger Interpretation
widerspruchsvolle Erklrungen des damaligen ungarischen Prsidenten angefhrt, der sich
auch als gemeinsamer Minister des ussern, besonders am Anfang, durch
kontradiktorische Aussagen exponierte. Bercksichtigt man schon nicht die allgemein
bekannte Tatsache, dass auch ein Durchschnittsbrger jeden Landes verschiedene
Erklrungen ber dieselbe Angelegenheit gibt je nach der Person, mit der er sich ber die
Situation auseinandersetzt, so muss man doch von der Erkenntnis ausgehen, dass jene
Aussage eines Politikers und Staatsmanns realer, wahrscheinlicher, adquater in Bezug
auf die Wirklichkeit ist, die aus objektiven, die relevanten Wirkungen aller
beeinflussenden Faktoren bercksichtigenden berlegungen resultiert.
In einem die grsste Verantwortung erfordemden Augenblick, bei der
Zusammenkunft der Herrscher von Frankreicht und von sterreich-Ungarn, in Salzburg
August 1867, erklrte sich Andrssy gegen die Anschliessung von Bosnien und der
Herzegowina an sterreich-Ungarn. Ein solcher Vorschlag Napoleons, fr den Fall einer
 664

Neuaufteilung der eurapischen Lnder, wurde mit Andrssys Worten am entschiedensten

abgeschlagen. Bei dieser Gelegenheit sagte er auch, dass das ungarische Schiff so voll
mit slawischer Bevlkerung ist, dass es nur noch eine Last bentigt, um zu versinken. 7
Die Korrespondenz und Gesprche zwischen Andrssy und Kllay, die auf vielen Seiten
des Tagebuchs notiert und in den vom Historiker Andrija Radeni in vorliegender
Ausgabe hinzugefgten Anmerkungen eingehender illustriert wurden, beweisen, dass
ersterer in jenen Jahren (in der Situation, als man eine Unzufriedenheitsbewegung der
Serben in der Vojvodina, den Widerstand der Unzufriedenen in Kroatien.
Expansionsunternehmen Russlands, Kombinationen trialistisch gestimmter Kreise
sterreichs am meisten befrchtete) bereit war, sich fr die Sache Serbiens, auch in der
Frage Bosniens und der Herzegowina, einzusetzen und sich auch einsetzte
(selbstverstandlich in einem seiner Position und Weltanschauung entsprechenden
Ausmass).
Man darf jedoch auch hier nicht die andere Seite der Medaille ausser Acht lassen.
Andrssy war (der Klassenzugehrigkeit nach) vom Stamme jener Politiker,
Staatsmnner, die der Meinung sind, den Strkeren gehre die Welt, nicht nur auf Grund
der Ereignisse, die das besttigen, sondern auch auf Grund der berlegungen, die das
(wenn auch nur solange sie in den Reihen der Strkeren sind) rechtfertigen. Nach der
Niederlage von 1849, als er das Geschick der Verbannten teilte, wurde er sich, sowie
Kossuth, der begangenen Fehler bewusst, vor allem hinsichtlich der Beziehungen zu den
Serben. Aber er brach seine Verbindungen mit Kossuth ab, um in die Heimat
zurckzukehren (bereits 1857), da er zum Schluss kam, dass das schwchere Ungarn
letzten Endes doch nur im Bndnis mit dem strkeren sterreich erstarken knnte. Fr
Kossuth, der beschlossen hatte, die Erinnerung an die Revolution und die Ehre der
Revolutionare durch lebenslngliche Verbannung zu retten (sollte es nicht gelingen, und
zeit seines Lebens gelang es nicht, mit proklamierten revolutionren Mitteln die integrale
Freiheit zu erkmpfen), war die weitere Konsequenz in Entwrfen, Plnen,
Verlautbarungen ber die Gleichberechtigung der Ungarn und Serhen in Ungarn, ber die
Rechte und Bedrfnisse Serbiens, serbische Territorien unter den Trken zu befreien,
sowie ber das gleichberechtigte Bndnis zwischen Ungarn und Serbien im Rahmen oder
ausserhalb des Rahmens einer Konfderation etwas ganz Natrliches. Fr Andrssy, der
nicht nur seine Gter und die Freiheit der politischen Ttigkeit wiedergewann, sondern
auch die Position des ersten Steuermanns in Ungarn erlangte, war es normal, dass er nur in
Momenten kalter berlegung, wenn ihn objektive Umstnde dazu zwangen, auch die
adquaten Rechte Serbiens auf Selbstndigkeit, Territorien u. . anerkannte. Denn in
Momenten impulsiven Reagierens, wenn er dachte, dass er seine berlegenheit und
hiermit auch die berlegenheit seiner Nation und seines States zeigen konnte und sollte,
dann folgten Worte, mit denen das Recht des Schwcheren dementiert wurde, um die

7
Jovan Risti, Poslednja godina spoljanje politike Kneza Mihaila, Beograd, 1895, 61.
 665

ausschliesslichen Rechte des Strkeren zu besttigen. So geschah dies auch zum Beispiel
im Gesprch mit Prokesch, als Andrssy erklrte, dass, falls Serbien in Bosnien einfiele,
sterreich-Ungarn Serbien okkupieren msste. Oder als er nach dem Tode von Frst
Mihailo, 1868, in Verbindung mit der Ungewissheit ber die Wahl des Nachfolgers, es
als hchst wnschenswert erklrte, ... dass ein Frst von Serbien" vom sterreichiscb-
ungarischen Kaiser und Knig gewhlt werden msste wie der Obergespan eines
Komitats". Worauf sogar der stets grosssterreichisch gestimmte Prokesch bemerkte: ...
aber den Weg, um Serbien zu einer solchen Fgsamkeit zu bringen, deutet er nicht an". 8
Aus diesen und andern Kontradiktionen Andrssys, und demzufolge, wie wir sehen
werden, auch Kllays, darf man daher keine einseitigen statischen Schlsse ziehen, wie
dies gewisse Historiker machten und noch immer machen. Es entspricht nicht der
historisehen Wahrheit, dass er schon zu jener Zeit, vor 1871, entschieden gegen die
Erweiterung Serbiens in Richtung Bosnien und Herzegowina war. 9 Nher der Wahrheit
ist, dass er fr die Abtretung des bosnisch-herzegowinischen Gebiets (und zwar nur eines
Teils) Kompensationen verlangte, mit denen er Serbien an sterreich-Ungarn im Kriege
gegen Russland und im Kampf gegen die serbischen und kroatischen lrredentisten in
Ungarn binden wrde.
Selbst der beste Kenner Andrssys politischer Zge, sein Biograph Wertheimer kam
zum falschen Schluss, dass er nur bis einschliesslich 1869 bereit war, einen Teil Bosniens
und der Herzegowina Serbien zu berlassen. Von diesem falschen Schluss ausgehend (der
im Kontext von Wertheimers antislawischen Interpretationen begreiflich ist) negierte er
damals auch die Glaubwrdigkeit der Behauptung (von der er aus zweiter Hand erfhr,
nach der Abhandlung von Vladan orevi, ber die serbische Frage, gedruckt in
deutscher Sprache), Andrssy habe Ende 1870 ein bereinkommen zwischen sterreich-
Ungarn und Serbien vorgeschlagen (das im Tagebuch vom 27. Dezember 1870, aus Seite
3489 in einer Version, und im Kommentar unter der Nummer 261, auf Seite 842 in der
anderen Version beschrieben wird). Diese auf einem authentischen Dokument beruhende
Behauptung besttigt jedoch, dass bis 1871, als es zu einer Wendung in der Politik der
Regentschaft (mit dem Widerstand bei der Londoner Konferenz gegen den sterreichisch-
ungarischen Vorschlag hinsichtlich der Arbeiten beim Eisemen Tor und insbesondere mit
der Reise Frst Milans nach Russland), bzw. sterreich-Ungarns kam (infolge der
gefestigten Lage Ungarns im Rahmen der Dualistischen Monarchie nach
Provinzialisierung der Militrgrenze und infolge der Unterstutzung Deutschlands, sogar
im mglichen Einvemehmen mit Russland, auf Grund des schon vorgesehenen
Dreikaiserbundes, die den Weg fr den Drang nach Sdosten ber das bosnisch-
herzegowinische Territorium ffneten), solange Andrssy also nur Vertreter Ungarns in
der Stellung des ungarischen Ministerprsidenten war ihn nicht die Idee von der

8
Prokesch an Beust, Konstantinopel, am 6. Dezember 1867, und am 19. Juni 1868. (HHSA, PA, Trkei.)
9
Grgur Jaki und Vojislav Vukovi, Spoljna politika Srbije za vlade kneza Mihaila, Beograd, 1963, 398.
 666

Abtretung Bosniens und der Herzegowina (eines grsseren oder kleineren Teils) an
Serbien (unter bestimmten Bedingungen und Umstnden) verliess.10 Erst als er sich als
gemeinsamer Minister des ussern mit dem expansiven sterreich-Ungarn ganz
identifizierte, und nachdem die Kriegsgefahr seitens Russlands durch die neue
Konstellation der Grossmchte beseitigt war, stimmte er jenen Vertretern sterreichs zu,
die schon seit jeher der Meinung waren, Bosnien und die Herzegowina mssten der
Monarchie angehren, denn ohne diese Territorien werde die Zukunft der Monarchie nicht
in gengendem Masse gesichert sein.
Der Anpassungsprozess an die neuen Situationen ging bei Kllay langsamer von
statten als bei Andrssy. Kllay hatte in der Rolle eines Politiker-Diplomaten weniger
Erfahrung und war seiner Natur nach steifer. Seine berzeugung, dass Ungarn die
Untersttzung Serbiens unbedingt notig war, basierte auf der 48-er Vergangenheit und der
post-48-er Wirklichkeit Ungarns ohne persnliche Teilnahme an den Ereignissen. Er
konnte freier und dauernder seine Ansichten vertreten, ohne Rcksicht auf die Faktoren,
die eine Unbestndigkeit oder Flexibilitt (in Abhangigkeit von der Seite, auf der sich die
Person befindet) der Beteiligten bedingen. Den Ausgleich nahm er ebenso auf wie die
grsse Mehrheit seiner Mitbrger aus den oberen, hauptschlich aus Gutsbesitzern
bestehenden Gesellschaftsschichten. Durch den Ausgleich war den Menschen seiner Art
und seines Kalibers der modus vivendi gesichert.
Und auch die Ungewissheit (hinsichtlich der Zukunft der Nation), die nicht im
gewnschten Masse beseitigt war, knnte man durch aktivere Teilnahme an den
Ereignissen beendigen, so dass man in absehbarer Zeit mit grsserer Sicherheit wissen
wrde, ob es (fr Menschen seines Schlags) zweckmssiger wre, sich den Aufgaben im
Dienste des gemeinsamen sterreichisch-ungarischen Staates zu widmen, oder an den
Idealen des anfhrenden Ungartums im Bunde der bedrohten Lnder der kleinen, an der
Donau liegenden, sdostlichen Balkanvlker festzuhalten.
Beust, der von sterreichischer Seite vielleicht am meisten zum Ausgleich mit
Ungarn beitrug, begrndete die Zukunft der Monarchie auch weiterhin vornehmlich auf
den Konzeptionen der Anfhrerschaft in den Grenzen des Bndnisses der deutschen
Lander. Deshalb setzte er sich auch so nachdrcklich fr die Neugestaltung des
Habsburgischen Reichs auf dualistischer Grundlage ein, um durch Vershnung mit den
Ungarn die verlorene Kraft sterreichs fr einen Vergeltungskrieg gegen Preussen
wiederzugewinnen. Auf dem stlichen politischen Terrain in Richtung der Trkei und der
Balkanlnder hielt er sich so weit als mglich an den Status quo, da er nicht wnschte,
durch neue Komplikationen die Mglichkeit der Verwirklichung von den westlichen

10
Dies wird auch mit dem Bericht von Prokesch vom 5. August 1870 besttigt. in dem er indigniert Beust
mitteilt, dass Andrssy dem franz sischen Botschafter in Konstantinopel Bourr gelegentlieh dessen Durchreise
durch Pest: mit der Vrme der berzeugung von den Vorteilen..., welche fr die Pforte sich ergeben wrden,
wenn sie an Serbien die Verwaltung von Bosnien bertrge sprach. (HHSA, PA, Trkei, Bericht Nr. 56 C,
Konstanti nopel, 5. VIII. 1870.)
 667

Plnen zu erschweren. Seine Bereitschaft fr einen grsseren Einsatz in den die Trkei
betreffenden Angelegenheiten kam nur zum Ausdruck, insofern die Gefahr von
aggressiven Unternehmungen seitens Russlands drohte, das an und fr sich einen Rivalen
in diesem Weltteil darstellte und ausserdem damals auch im Bndnis mit Preussen stand.
In Beusts Weisung vom 5. April 1868 wurde Kllay bei Amtsantritt als
Generalkonsul in Beograd ausdrcklich darauf aufmerksam gemacht, dass die serbischen
Aspirationen auf Bosnien und die Herzegowina seitens sterreich-Ungarns nicht
untersttzt werden knnen. Denn, ohne Rcksicht auf die Bedingungen, unter denen diese
Lnder an Serbien abgetreten wrden (im Rahmen der trkischen Oberherrschaft, unter
Zahlung eines bestimmten Tribute an die Pforte), wrde hierdurch das Terri torium des
serbischen Staates vergrssert, dessen weiteres Bestreben die Erlangung vlliger
Unabhngigkeit bildete mit dem Endziel: die Bildung eines Staates aller sdlichen
Slawen. Auf diese Weise wre demnach die ,,Integritt der Krone des Heiligen Stefan
und der Gesamtmonarchie bedroht.
Dieselbe Weisung bermittelte ebenfalls Bezeugungen der Friedfertigkeit und
wohlwollenden Gesinnung der sterreichisch-ungarischen Politik, die auch durch die
Rangerhhung des Belgrader Generalkonsuls mit Hinzufgung des Titels eines
diplomatischen Agenten bewiesen wurde. In kategorischer Form wurden die (am meisten
von serbischen Blttern verbreiteten) Angaben ber sterreichisch-ungarische
Annexionsplne widerrufen. Die serbischen Staatsmnner, mit Frst Mihailo an der
Spitze, mussten durch Kllays Vermittlung davon berzeugt werden, dass die
habsburgische Monarchie in diesem Teil Europas auf keine Erweiterung ihrer Grenzen
bedacht sei, insbesondere nicht auf Rechnung von Lndern unter trkischer
Oberherrschaft.
In den Beziehungen zu Serbien war sterreich-Ungarn, diesen Vergewisserungen
zufolge, von den besten Wnschen durchdrungen. Kllay erhielt die Aufgabe, die
leitenden Persnlichkeiten in Beograd daran zu erinnem, dass hauptschlich dank der
Bemhungen der Monarchie die Pforte im Jahre 1867 der Zurckziehung der trkischen
Gamisonen aus den serbischen Festungen zustimmte. Femer dass die neue Status quo
Politik der Monarchie nicht mit der einstigen vergleichbar war, die sich nicht gengend
um das Schicksal der Christen kmmerte. Jetzt bentze sie ihren nicht geringen Einfluss in
Konstantinopel zwecks einer Reform, welche die Lebensbedingungen der Vlker unter
den Trken verbessem sollte.
Nach Beust war es in Kllays Mission am wichtigsten, die leitenden
Persnlichkeiten in Belgrad von jedweder Handlung abzuhalten, durch die sich Serbien im
Bndnis mit den brigen Balkanlndern, unter dem Einfluss Russlands, in ein aggressives
antitrkisches Unternehmen einlassen wrde. Beust alarmierten damals am meisten die
Nachrichten eines Vertrags zwischen der serbischen und der moldowalachischen
Regierung unter Teilnahme Montenegros und Griechenlands zum Zwecke einer
 668

kombinierten Erhebung gegen die Pforte .... Kllays primre konkrete Aufgabe war es
daher, die Richtigkeit der Angaben ber diesen Vertrag zu berprfen und es den
serbischen Staatsmnnem klar zu machen, dass die Trkei, trotz der Tatsache, dass sie
nicht ber die frhere offensive Macht verfgte, noch immer gengend defensive Kraft
zur Besiegung von Militreinheiten kleiner Balkanlnder besass.
Um die Vergeblichkeit der Hoffnung auf Russland zu beweisen, hatte Kllay darauf
aufmerksam zu machen, dass die Macht Russlands in defensiven Unternehmen lag, dass
es vor allem in der Abwehr des eigenen Landes vom Aggressor unbesiegbar war, und
daher wrden im Kriege, in dem es die Rolle des Angreifers spielt, nur seine Schwchen
zum Ausdruck kommen. Die Beispiele aus der Geschichte des XIX. Jahrhunderts (bis
1868), die dieseBehauptung besttigten, htten durch gewisse andere Beispiele bestritten
werden knnen, doch enthielten sie soviel Wahrheit, dass sie bei solchen oder hnlichen
Gelegenheiten des ofteren als anschauliches Argument verwendet wurden.
Im abschliessenden Teil der Wei sung wurde Kllay bei (mglichst vorsichtiger)
Durchfhrung der erhaltenen Direktiven noch als ausserordentlich wichtig vor Augen
gehalten, mit Frst Mihailo jenen unmittelbaren Kontakt herzustellen, durch den er sein
Vertrauen gewinnen wrde. Ferner wurde er angewiesen, beim Pflegen kollegialer
Beziehungen mit den brigen Konsularvertretern sich an die Normen zu halten, die den
Relationen auf dem Niveau der Regierungen der betreffenden Lnder zu sterreich-
Ungarn entsprechen, hierbei sich am meisten bemhend, im Einverstandnis mit den
Konsuln Frankreichs und Englands vorzugehen.
Zahlreiche Seiten von Kllays Tagebuch zeugen davon, dass er mit Beusts
Konzeptionen nicht einverstanden war, und dass er sich nicht an seine Weisungen hielt,
namentlich in der Frage der serbisch-trkischen Beziehungen, die fr Serbien und fr die
Beziehungen Serbiens zu sterreich-Ungarn von primrer Bedeutung war. Sich nicht
unmittelbar den in dieser Hinsicht erhaltenen Direktiven widersetzend (da dies mit seiner
Stellung unvereinbar gewesen wre) handelte er nicht seiten in entgegengesetzter
R;chtung. Sein Verhalten war fr diese Zeitperiode eigentlich gar nicht so ungewhnlich.
Er betrachtete sich (logischerweise, wie aus dem bisher Gesagten folgert) vor allem als
Vertreter Ungarns (so verhielten sich auch viele ihm gegenber) und erst als solcher auch
als Vertreter sterreich-Ungarns.
Demgemss bemhte er sich natrlicherweise (nicht aber heuchlerisch wie dies
viele festzustellen versuchten) mit alien Krften, die serbischen fhrenden
Persnlichkeiten von der Bereitschaft sterreich-Ungarns zu berzeugen, bei der Pforte
das Anschliessen Bosniens und der Herzegowina an Serbien zu erwirken. Hartnckig
verlangte er von Andrssy, sich in der bosnischen Frage fr die Sache Serbiens in Wien
und in Konstantinopel energischer einzusetzen. Er ergriff daher die Gelegenheit, auch
selbst zu versuchen, Beust fr die Politik eines grsseren Einsatzes zu Gunsten Serbiens
zu gewinnen. Heftig war sein Widerstand gegen die Expansionstendenzen der
 669

Militrkreise, die sich fr den Plan der sterreichisch-ungarischen Okkupation des

bosnisch-herzegowinischen Terrtoriums einsetzten. Mit Genugtuung evidentierte er
Beusts Beteuerungen, dass sterreich-Ungarn keine Okkupations-und
Annexionsabsichten hinsichtlich slawischer Provinzen der Trkei hegt. Mit Ironie
kommentierte er die Vorwrfe von Prokesch, der ihm vorhielt, dass er durch seinen
Einsatz fr die Sache Serbiens, insbesondere in der bosnisch-herzegowinischen Frage, die
Grenzen seiner Zustndigkeit berschreite, den erhaltenen Instruktionen nicht Folge leiste,
den Argwohn der Pforte herausfordere, einen Schatten auf die Politik sterreich-Ungarns
werfe.
Als es in einem politischen Moment, nach den ihm zur Verfgung stehenden
Informationen, schien, dass die Pforte unter dem Druck Englands, nicht aber sterreich-
Ungarns, Bosnien der Verwaltung Serb:'ens berlassen werde, trug er sich sogar mit dem
Gedanken, im September 1870, abzudanken, denn er habe keine Lust, einer Politik zu
dienen, die so inaktiv ist und ihre eigenen Interessen weder erfasst noch imstande ist zu
verwirklichen (Notiz vom 4. September 1870, S. 326). Einige Monate spater, am 15.
Dezember 1870, urgierte er bei Andrssy die Perfektuierung des Vertrags ber Bosnien,
als dieser, da der Krieg mit Russland scheinbar beseitigt war, schon retirierte und der
Meinung war, es wre nicht notwendig, einen schriftlichen Vertrag mit der serbischen
Regierung abzuschliessen, es gengte, sich gegenseitig mndliche Garantien zu geben,
dass sie sich an das Vereinbarte halten wrden. (S. 347.) Deshalb legte er am 27.
Dezember, nach Andrssys Weisung (21. Dezember), da der Krieg nicht imminent ist,
Risti nur die Grundlinien der Vereinbarung ber die Aufteilung Bosniens und der
Herzegowina vor, nach denen sie spter, zu jeder beliebigen Zeit einen Vertrag
abschliessen knnten. (S. 348). Dass es aber im nchsten Jahr zu einer Unterbrechung der
Verhandlungen in Verbindung mit Bosnien und der Herzegowina kam, war anfangs
jedoch eher das Verschulden von Risti als von Andrssy (oder Kllay), mit Rcksicht
darauf, dass Risti die Antwort auf den Vorschlag ber die Grundlinien des Vertrags in die
Lnge zog. Risti war nmlich unter keinerlei Bedingungen gewillt, den dritten Teil der
bosnisch-herzegowinischen Lnder sterreich-Ungarn zu berlassen, und sich ausserdem
noch an dasselbe durch Bestimmungen zu binden, die den Widerstand ,,des gesamten
Slawentums, mit Russland an der Spitze, hervorrufen wrden. 11 Hierzu kam noch die
Entdeckung vom Bestehen eines Zirkulars von Beust, das alle Versprechungen Andrssys
und Kllays (die angeblich unter Zustimmung des Kaisers gegeben wurden) in
Verbindung mit Bosnien annullierte. Denn in diesem Zirkular vom 23. November des
Vorjahrs, von dem man aber erst zu dieser Zeit erfhr (aus dem Roten Buch der
diplomatischen Akten des Aussenministeriums der Monarchie), stand, dass sterreich-
Ungarn keinerlei Strung des Status quo seitens Serbiens (und Rumniens, sowie anderer
Balkanlnder) auf Rechnung der Pforte gestatten wrde. Bald hierauf deckte auch die

11
Jovan Risti, Spoljanji odnoaji Srbije, III, 145.
 670

serbische Regierung ihre Karten auf, indem sie sich bei der Londoner Konferenz, trotz
aller berredungen, mit den Arbeiten, die in erster Linie sterreich-Ungarn zunutze
kommen wrden, in Verbindung mit der Regulierung des Donaustroms beim erdap
(Eisemen Tor) nicht einverstanden erklrte.
Kllay, beschftigt mit den durch ungnstiges wechselseitiges Reagieren
hervorgerufenen Problemen (endgltiger Freispruch des Budapester Kassationshofs im
Prozess gegen Karadorevi, Argwohn in Verbindung mit den Gerchten ber ein
Bndnis zwischen Serbien, Montenegro, Rumnien, Griechenland und gypten gegen die
Trkei, ungunstiger Ausgang der Londoner Konferenz der Donaulnder, unerwnschte
Komplikationen wegen des Eisenbahnbaus), hrte demzufolge erst 1871 auf, sich mit der
bosnischen Frage im frheren Umfang und Geiste zu befassen.
Es wre jedoch auch weiter verfrht, von einer vlligen Wendung in Kllays
Ansichten und Handlungen zu sprechen. Im August 1871 exponierte er sich beispielsweise
in der ffentlichkeit mit einem Artikel (in der Pester Reform), der anlsslich der
Auseinandersetzungen in der tschechischen Frage, fr eine Verstndigung mit den kleinen
slawischen Vlkern und Lndern pldierte, um ihre Widerstandskraft gegen die
grossrussische Hegemonie, unter der Maske des Panslavismus, zu verstrken. Dies
bedeutet, dass er noch nicht von der Konzeption einer Verstndigung, eines
Entgegenkommens berechtigten Forderungen der umgebenden Slawen Abstand
genommen hatte, zwecks Gewinnung ihrer Untersttzung in Verteidigungs- und Angriffs-
Untemehmungen gegen Russland. Erst als durch die pltzliche Reise des Frsten Milan
nach Russland, Oktober 1871, die Illusionen einer Verstndigung, ohne Vertrag (fr den
er keine Ermchtigung hatte) zerbrachen, und nachdem das Steuer sterreich-Ungarns in
der Aussenpolitik vom Vertreter Ungarns bernommen wurde, sah auch er das bosnisch-
herzegowinische Problem nicht mehr mit den frheren Augen.
Als 1872 von serbischer Seite in konkreter Weise nur der Anschluss an Serbien von
zwei strittigen Grenzorten (Mali Zvornik und Sakar) gefordert wurde, widersetzte sich
Kllay bereits dieser minimalen Forderung. Er appellierte nicht mehr an Vertreter der
Monarchie, durch Druck auf die Pforte die Erfllung der berechtigten serbischen
Forderung zu erwirken, sondern im Gegenteil, diese um jeden Preis von der Absicht
abzubringen, in dieser Frage nachzugeben. Man kann jedoch noch immer nicht behaupten,
dass er bereits 1872, Bosnien und die Herzegowina durchreisend, das Terrain zur
Gewinnung, beziehungsweise Annexion der bosnisch-herzegowinischen Provinz an
sterreich-Ungarn sondierte. (Der ungarische Historiker Thallczy jedoch ,,konstatierte
sogar, dass Kllay bereits 1871 das Vorhergesagte vor Augen hatte. Fr diese
Konstatierung bentzte er Kllays unrichtig datierte (vom 12. Juli bis zum 12. August
1871 anstatt 1872) Tagebuch von der Bosnienreise, dass er nach Kllays Tod ausgab. (Das
richtige Datum dieser Reise konnten wir aus dem vorliegenden Beograder Tagebuch
genau feststellen.) Auf dem Irrtum, dass Kllay 1871 und nicht 1872 Bosnien bereiste,
 671

baute Thallczy auch sein merkwrdiges Kommentar auf, dass Beust Kllay einen
einmonatlichen Urlaub gewhrte, damit er die bosnischen Gebiete durchreisen und von
dieser Reise einen Bericht einsenden knnte, sowie dass Andrssy, als Prsident der
ungarischen Regierung, mit grssem Interesse diese Reise begleitete. 12 In Wirklichkeit
war jedoch zur Zeit dieser Reise Kllays Andrssy bereits Minister des ussern und Beust
nur Botschafter in London!) Es steht jedenfalls fest, dass Kllay von nun an ber seinen
Proteg Todorovi, der durch seine Vermittlung Konsul in Sarajevo geworden war, die
Ttigkeit in der bosnischen Frage der sterreichisch-ungarisch-freundlichen Kreise, die
sich hauptschlich um den katholischen Bischofssitz Bosniens versammelten, anspornte.
Ebenso sicher ist es, nach den Aufzeichnungen im Tagebuch, dass Kllay 18721875 in
Verbindung mit Bosnien vomehmlich mit den Nachrichten, die sich auf die Ttigkeiten
der Agenten Serbiens bezogen, beschftigt war, nicht aber mit den Plnen zur
Verwirklichung der sterreichisch-ungarischen Prtentionen auf Bosnien.
Die ursprnglichen proserbischen Ideen Kllays stimmten, wie am Anfang dieser
summarischen Erluterung angedeutet wurde, mit den Konfderationskonzeptionen der
kleinen Donau-, Balkan-, sdosteuropischen Lnder berein, deren eminentester
ungarischer Frsprecher Kossuth war. Als Blaznavac, knapp vor seiner Wahl zum
Regenten, Kllay anvertraute, er trage sich manchmal mit Ideen, dass eines Tages die
sdlichen Slawen, Ungarn, Griechen und Walachen einen Bndesstaat im Rahmen einer
Art von Konfderation schaffen wrden, die sie einzeln und alle zusammen gross
machen wrde, vermerkte Kllay mit Begeisterung in seinem Tagebuch, dass dies auch
seine (Kllays) beliebten alten Ideen sind! An ihnen begeisterte er sich bereits als
Jngling... in seiner einsamen Kammer. Und deshalb, spontan seine und die identischen
Gedanken von Blaznavac vermerkend, fgte er ein Kommentar hinzu, mit dem in
Wirklichkeit das widerspruchsvolle Wesen einer solchen identischen Denkweise erklrt
werden knnte.
Blaznavac nmlich, wie Kllay scharfsinnig bemerkte: ,,verschweigt... nur, dass er in
dieser Zukunftsvision die Hauptrolle Serbien zugedacht hat, sowie auch ich nicht darber
spreche, dass ich sie Ungarn zudenke. (S. 44.) Weiss man von so einem Widerspruch, der
alien identischen und nichtidentischen Staatszielen der auf Klassenunterschieden
aufgebauten Gesellschaft im Masstabe der Welt zugrunde liegt, so sind auch ohne
bertreibung anders intonierte Aussagen Kllays aus derselben Zeitperiode erklrlich. In
seinem Brief an Andrssy vom 31. Mai 1868 zum Beispiel, in dem er seinen Einsatz fr
die Sache Serbiens (in Angelegenheit der Postkonvention, der Konsularjurisdiktion, der
bosnischen Unternehmungen u. dgl.) hinsichtlich Bosniens milderte, rechtfertigte oder nur
einfach mit der Notwendigkeit erklrte, unter den gegebenen Umstnden die serbische
Politik mglichst innig an die ungarische zu binden, gab er seiner berzeugung Ausdruck,

12
Kally Bni, A szerb felkels trtnete 18071810. Kiadta Thallczy Lajos, Budapest 1909, II, 310, 315. Das
unter einem falschen Datum verf fentlichte bosnische Tagebuch Kllays verursachte spter in zahlreichen
historiographischen Werken irrtmliche Schlussfolgerungen.
 672

dass Bosnien eines Tages Ungarn, beziehungsweise sterreich-Ungarn angehren

msste. Momentan war es jedoch am wichtigsten: die Serben davon zu berzeugen, dass
die benachbarte Monarchie keine Absichten hegte, sich in Richtung Bosniens und der
Herzegowina auszudehnen. (Anmerkung Nr. 29.) Zahlreiche Historiker schlossen
aufgrund eines solchen Zugestandnisses, dass nicht einmal in der bosnischen Frage ein
wesentlicher Unterschied zwischen Beust einerseits und Andrssy und Kllay anderseits
bestand. Ihrer Meinung nach wren auch die Schlsse, dass Kllays proserbische
Einstellung und Bemhungen im Widerspruch mit Beusts Intentionen waren, nicht richtig.
Sie hielten daher an dem Schluss fest, dass diese Unterschiede nur auf den
unterschiedlichen Zutritt in der Taktik hinauslaufen. Jedoch die mit Beust im Widerspruch
stehenden Erklrungen ber Konfderationsvisionen sowie Aussprche, deren
Aufrichtigkeit sich an unzhlige Male wiederholten Initiativen der Freundschaft bewhrt
hat, lassen sich nicht so einfach annullieren.
Von 1868 bis 1871 notierte Kllay tagaus, tagein in seinem intimen Tagebuch das,
was ihn tatschlich am meisten beschftigte, als er Serbien und dem serbischen Volk
innerhalb der Grenzen des serbischen Staates freundschaftlich gestimmt war. Seine
Berichte und Briefe besttigen nur beredter, dass er sich mit alien Krften fr mglichst
baldige gnstige Lsungen jener Fragen einsetzte, welche die serbische Regierung
bedrckten, zu denen auch solche zhlten, die fr die Weiterentwicklung Serbiens in
Richtung ihrer mglichst grssen Unabhangigkeit von nicht geringer Bedeutung waren. Es
ist klar, dass er hierbei auch die Interessen sterreich-Ungarns vor Augen hatte, und zwar
vor allem Ungarns, als dessen Vertreter er sich auch vornehmlich fhlte. Aber, da es,
wenigstens seiner damaligen Auffassung nach, ebenso, wenn nicht noch mehr, im
Interesse des Staates der Ungarn lag, gutnachbarliche Beziehungen mit dem Staat der
Serben zu frdern, so kann man nach dem Masstab immer an irgendein Interesse (der
eigenen Klasse und Nation, des eigenen Staates) gebundener politischer Zugehrigkeiten
nicht leugnen, dass Kllay in der ersten Hlfte seiner siebenjahrigen Konsularttigkeit in
Beograd auch aus tieferen, dauernderen, ideenhaft motivierten Beweggrnden
hauptschlich aufrichtig dafr war und daran arbeitete, die Entwicklung Serbiens auch
durch Anschluss des Territoriums von Bosnien und der Herzegowina zu frdern.
Seiner Natur nach gehrte Kllay der typologischen Gruppe kalt berechnender
Menschen an, die ihr Ziel mit systematisch ausgearbeiteten und aufgeteilten Wirkungen
hartnckiger Bemhungen erreichen, oder wenigstens zu erreichen trachten. Dies ist auch
aus seinem Tagebuch ersichtlich. Dies war ebenfalls aus seinem knochigen Antlitz mit den
kalten abschtzenden Augen abzulesen wie seine Zeitgenossen ganz richtig vermerkten.
Er liess sich weder von Emotionen noch von Skrupeln verfhren. Da er die Meinung der
Vertreter der oberen Schichten des ungarischen Volkes teilte, dass fr Ungarn die grsste
Gefahr bildete: auf innerpolitischem Plan die Oppositionsbewegung der Serben im
Rahmen der Omladina (nationale Organisation der serbischen Jugend), unter Anfhrung
 673

von Svetozar Mileti, auf aussenpolitischem Plan Russland, so war es fr Kllay am

wichtigsten, mit erfolgreichen Mitteln die Wirkung dieser zwei feindlichen Faktoren zu
beseitigen. Um auch selbst mglichst viel zur Verwirklichung dieses Zieles beizutragen,
plante und unternahm er mehrmals aus eigener Initiative Aktionen, die den Gegner
eliminieren sollten. In der Aktion gegen Mileti ging er sogar so weit, dass er einen Mann
zu dessen Ermordung dingte. Erst als er nach dem Stimmungswechsel der fhrenden
Persnlichkeiten in Budim schloss, dass diese Ermordung nicht das erwnschte Resultat
zeitigen wrde, berlegte er es sich und zog den Auftrag zurck. (S. Tagebuch vom 20.
Juni und 2. Juli 1870, S. 306, 312.)
Als rhriger Politiker in diplomatischem Dienste nderte er seine Meinung und
dementsprechend die Mattel und Ziele seines personlichen Einsatzes nach dem Kurs der
Politik, die er vertrat oder kritisierte. Hierbei kamen die Eigenschaften eines
ausgezeichneten Menschenkenners zum Ausdruck. Schnell erfasste er, dass Jovan Risti,
der zweite Regent dem Range nach (nach der Ermordung des Frsten Mihailo), mit ihm
(Kllay) hnlichen Qualitten eines rcksichtslosen Diplomaten, sein erster Gegner (im
Kreise der Vertreter der serbischen Staatspolitik) sein wird. Er entrstete sich hufig ber
das skrupellose Benehmen von Risti, ohne dessen bewusst zu sein, dass er sich selbst
durch ein solches auszeichnete.
Den sich wechselnden regierenden Persnlichkeiten und Regierungen gegenber
benahm er sich im allgemeinen berhaupt so, wie sie es nach der von ihm gefhrten
Politik in bezug auf Ungarn, bzw. auf sterreich-Ungarn ,,verdienten. Am meisten
schtzte er die Persnlichkeit des ermordeten Frsten Mihailo Obrenovi, den er in bester
Erinnerung bewahrte. Dieser wollte, nach Kllays Meinung, die Ziele Serbiens soweit als
mglich in Verbindung mit den Vertretern Ungarns verwirklichen. Bei Mihailos
Nachfolger, dem jungen Milan bemerkte er hauptschlich die ihm charakteristischen
Schwchen, den eigenwilligen und leichtsinnigen Herrscher. Er sagte sogar seine baldige
Abdikation oder Vertreibung voraus (die auch etwa fnfzehn Jahre spter, 1899, erfolgte),
aber auch die Mglichkeit (was schneller eintreten sollte), dass mit seiner Hilfe, unter
seiner Regierung Serbien mit festen Banden an die Politik sterreich-Ungarns gebunden
wrde.
Der grsste Umschwung in seiner Beziehung zu Serbien wurde durch die Reise (des
Frsten und Regenten) nach Russland hervorgerufen, die den Anfan^ einer neuen,
proruss:schen Linie der serbischen Politik bezeichnete, denn durch diese Reise wurde vor
der ganzen Welt die Tatsache blossgelegt, dass seine Mission des guten Willens mit einem
Misserfolg ihr Ende fand. Von dann an handelte Kllay, trotz Vergewisserungen
serbischer Vertreter, dass die Politik Serbiens unverndert in der Pflege gleicher
freundschaftlicher Beziehungen mit sterreich-Ungarn und Russland verblieb, von
diametral entgegengesetzten Positionen, als es jene waren, die er frher einnahm. Alles,
was er bisher verteidigte, begann er anzugreifen und umgekehrt. Die Forderungen
 674

Serbiens in bezug auf die Trkei erschienen ihm nicht mehr berechtigt, und er setzte sich
dafr ein, dass die Pforte sie als unberechtigt abweist. Es schien ihm auch nicht mehr, dass
der Exfrst Alexander Karaorevi an der Ermordung des Frsten Mihailo mitschuldig
war (was er whrend des Prozesses als erwiesen betrachtete). Er begann sogar, den Kampf
um den Dynastiewechsel anzuspornen. Um Kroatien in den Aktionen gegen Serbien
auszuntzen, war er pltzlich dafr, dass die ungarische Regierung im Rahmen des
Ausgleichs den Forderungen der kroatischen Opposition entgegenkomme.
Sogar eine Bewegung der unzufriedenen rumnischen Minderheit in Serbien wurde
von ihm angefacht. Zwecks Verschlimmerung der Wirtschaftslage in Serbien schlug er
eine Erhhung der ungarischen Zolltarife fr die Schweineeinfuhr aus Serbien vor, was
einen kleinen Zollkrieg zur Folge gehabt htte. Um die serbischen Verkehrslinien zu
umgehen, setzte er sich dafr ein, dass die geplante Eisenbahnstrecke in Richtung
Konstantinopel nicht ber Serbien fhrt, worauf er frher, die serbischen Forderungen
untersttzend, bestand, sondern ber Bosnien, wie dies die Pforte in ihrer antiserbischen
Politik beabsichtigt hatte. Auf seine Bestellung hin wurden (im serbischen Blatt Vidovdan,
das ursprnglich auf seine Initiative von der ungarischen Regierung subventioniert wurde,
um die Politik der serbisch-ungarischen Freundschaft zu propagieren) provokative Artikel
(auch gegen ihn selbst) verffentlicht, damit er spter bei der serbischen Regierung umso
schrfer protestieren knnte. Zur Frderung der antiserbischen Propaganda lieferte er der
ungarischen und der sterreichischen Presse (der er es zuvor belnahm, dass sie ihm mit
ihren antiserbischen Ausfllen die Freundschaftsmission erschwerte) entsprechendes
feindseliges Material.
Jedoch auch mit diesen Unternehmungen Kllays gegen Serbien knnen seine
frheren fr Serbien, vor 1871 nicht annuliert werden, wie dies zahlreiche Zeitgenossen
und spater auch gewisse Historiker versuchten. Nach ihren Behauptungen nmlich dienen
diese spteren antiserbischen Unternehmungen Kllays als Beweis, dass auch die frheren
proserbischen nicht auf einer aufrichtigen Freundschaftspolitik begrndet waren. Nach
Meinung dieser Kommentatoren bediente er sich anfangs nur aus taktischen Grnden
schner Versprechungen, um die leitenden Persnlichkeiten Serbiens leichter
irrezufhren, bis die Zeit kam, das wahre Gesicht zu enthullen.
In Wirklichkeit war Kllay anfangs von Absichten einer Art (die in der
proserbischen Politik zum Ausdruck kamen), spter aber von Absichten einer anderen Art
(die in antiserbischen Tendenzen kulminierten) durchdrungen, was auch seine
historiographischen Schriften besttigen. Seine ersten Bcher aus der Geschichte Serbiens
(Die Geschichte des Serbischen Volkes von der Besiedlung der Balkanhalbinsel durch die
Serben bis zum Zerfall des serbischen mittelalterlichen Staates, und Die Geschichte der
Serben von 1770 bis 1807, verffentlicht in ungari.scher Sprache 1877), fr die er in
Beograd die Dokumentation zu jener Zeit, als er Konsul war, sammelte, sind von
proserbischen Ideen inspiriert und als solche voll Anerkennungen, die die Darstellungen
 675

historischer Begebenheiten begleiten. Erst das nach seinem Tode in zwei Teilen gedruckte
Werk ber den Serbischen Aufstand 1807 bis 1810 wurde von antiserbischen Positionen
aus geschrieben und zeichnet sich demnach auch durch geringschatzige Betrachtungen des
weiteren Verlaufs der serbischen Geschichte aus.
Kllays Evolution von der Serbofreundschaft zur Serbofeindschaft war politischer
Natur. Ihre geheimen psychologischen Beweggrnde und Komponenten knnen am
przisesten mittels seines hier gedruckten Tagebuchs festgestellt werden. Als
gewissenhafter Diplomat mit vornehmlich politischen Prtentionen im Dienste der Klasse,
welche die Nation und den Staat reprsentierte, denen er angehorte, war er von
unermesslichen persnlichen Ambitionen durchdrungen. Im Momente, als er ber eine fr
ihn wichtige Lebensfrage entscheiden sollte (ob er die berhmte Opernsngerin Mari
Rabatinski, mit der ihn die Bande der ersten grossen Liebe verknpften, heiraten sollte
oder nicht) machte er in sein Tagebuch folgende Eintragung: Ich kann nicht lieben, ich
kann daher nur eine Frau nehmen, die mir... in den ambitisen Plnen... helfen kann. Ich
habe gar kein anderes Ziel... als das, meine Ambitionen zu befriedigen ... ich lasse nicht
von der Hoffnung locker, dass ich dereinst... ein Volk beherrschen werde ... (29. April
1869, S. 175). Er kam nach Beograd als grsser Freund Serbiens, um sich mittels dieser
Freundschaft in seiner Klasse und Nation zu affirmieren. Er verliess Beograd als Gegner
Serbiens, da sich seine Absichten, Wunsche, Forderungen, begrndet auf den Ideen,
Interessen, Absichten des Strkeren nur im Rahmen der dualistischen Monarchie
verwirklichen knnten, der eine solche Gegnerschaft fr die Verwirklichung ihrer
Expansionsziele willkommen war.
Am Ende dieser Betrachtungen sei erwhnt, dass im Vorwort zu dieser Ausgabe des
Tagebuchs eine Menge hier erwhnter und nicht erwhnter bedeutender in Kllays
tglichen Aufzeichnungen enthaltener Angaben eingehender behandelt werden, die im
Anhang durch Informationen aus seinen zahlreichen offiziellen Berichten und
Privatbriefen ergnzt werden. Es gibt sozusagen keine bedeutende Persnlichkeit oder
Erscheinung in Verbindung mit der Geschichte Serbiens jener Zeit, wovon im Tagebuch
nicht wenigstens Erwhnung gemacht wurde. Es bringt auch viele Details, die in der
Historiographie noch unbentzt sind. Hier wird ein neues Strahlenbndel auf die
verschiedenartigsten Lebensprobleme geworfen: im Rahmen der nationalen
Befreiungsbewegungen der Omladina, des Sdslawentums, des Panslawismus; in den
Gebieten der Kultur, des Unterrichts, der Volks wirtschaft, des Handels, des
Verkehrswesens; der Innen- und Aussenpolitik; in den Beziehungen Serbiens nicht nur zu
sterreich-Ungarn sondern auch zu andern europischen Grossmchten sowie zu den
benachbarten Lndem und Vlkern. Der hieraus folgernde Schluss ist demnach: dieses
Tagebuch stellt fr den wissbegierigen Leser eine interessante Lektre und fr den
Erforscher der Vergangenheit eine historiographische Dokumentation ersten Ranges dar.
 676

NAPOMENE, KOMENTARI, PRILOZI

1868.
1
U originalu, na maarskom kanczellraim (moji kancelari, moji kancleri tj. efovi kancelarije, otpravnici
poslova).

2
Prilino nejasno formulisano na maarskom: Risti aki, Szerbia kpviselje volt a Portanll, a mult
vben Garasanin dikttor minisztersgre kiszemelve, de aztn kegyvesztsbe esett, a nyugati hatalmakhoz
utazik.... U svom prvom, kratkom izvetaju Bajstu od 21. aprila 1868. br. 23 Kalaj istie samo kako je
pozdravni govor kneza Mihaila bio proet duhom prijateljstva prema Austro-Ugarskoj. U vezi sa napomenom da
mu je Risti odmah prilikom prvog susreta saoptio da se po kneevom nalogu sprema da poseti centre velikih
sila da bi izdejstvovao ukidanje konzularne jurisdikcije upotpunjujemo Kalajevu nejasno formulisanu
informaciju o Ristiu. Naime, Jovan Risti bio je postavljen za ministra na mesto smenjenog svemonog Ilije
Garaanina 3. novembra 1867, ali je nepune tri sedmice kasnije, 21. novembra, doavi u sukob sa knezom
Mihailom oko programa nove vlade i uloge liberala razreen dunosti koju uopte nije imao prilike da preuzme.
Sada, poto su i poslednji turski garnizoni napustili Srbiju i gradovi sa utvrenjima pripali u celosti u nadlenost
srpske administrativne uprave knez je Ristiu kao iskusnom diplomati poverio delikatan zadatak pridobijanja
garantnih sila za upotpunjavanje samostalnosti Srbije ukidanjem prava stranih konzulata u okvirima konzularne
jurisdikcije kojom njihovi podanici za krivice poinjene na srpskom tlu ne odgovaraju srpskim sudovima ve se
ekstradiraju.

3
Po Kalajevoj formulaciji: S programjt a herceg elibe dobta...

4
Na maarskom: Confidentival lehetna a trsulatra presziot gyakorolni.

5
Sajtos nyelv.

6
Izvetaj Bajstu od 28. aprila 1868, br. 24. U zakljuku ovog izvetaja Kalaj napominje da je u razgovoru
sa knezom navedena pitanja dodirivao ne uputajui se u podrobnija objanjavanja, da ne bi knez iju
blagonaklonost mora da zadobije (i prema imperativima Bajstovih instrukcija od 5. aprila) ve na poetku
postao nepoverljiv. U kratkom pismu Andraiju od 29. aprila Kalaj istie kneevo povoljno reagovanje na plan
izgradnje eleznice u Srbiji, u saglasnosti sa inicijativama maarske vlade.

7
... e kellemetlen kedveskeds ...

8
Mia Anastasijevi.

9
... s egyni nemzetisgk kifejthetst.

10
... dlszlv birodalom.

11
... idegen llami viszonyban maradnak.

12
... kiket a sors e trsgekben szehozott.

13
Bosznia birst semmikp sem ohajtjuk.

14
Proke, imajui oigledno u vidu opasnost od moguih divergentskih stavova jednog Maara kao
predstavnika Austro-Ugarske, upozorava Kalaja na jedinstvene interese Habsburke Monarhije, kojima se,
konkretno prema Bajstovim instrukcijama od 5. aprila, mora rukovoditi prilikom razmatranja srpskih problema.
Taka koja se ne sme nikada izgubiti iz vida nalazi se u cilju odranja Turskog carstva, jer uopte ne postoji
kombinacija po kojoj bi se mogao nadomestiti ovaj bezopasni sused na naim junim granicama. Sve to se u
duhu tog principa dogaa politiki je dobro, sve suprotno politiki je nedostatak ili greka. Sa tog stanovita
imaju se podrati reformne akcije u Turskoj radi zadovoljenja minimalnih zahteva potinjenih hrianskih, i
drugih, naroda. Dalje se ne sme ii. Jer ukoliko bi Srbija (i Rumunija) postala nezavisna, i to naroito uz
nastojanje Rusije, ona bi po prirodi stvari nuno postala neprijatelj krune sv. Stevana, kao i Austrije istie
Proke u ovom svom pismu Kalaju. (Haus-Hof und Staatsarchiv dalje skraeno HHSA Beilage ad Bericht Nr.
23 B, Constantinopel, 1. V 1868, PA, XII, Trkei, Karton 91.)

15
... kiltsba helyezem Szerbia egykori fgetlensgt, s homlyoean utalok a confederatio eszmjre.
 677

16
Kanczellr, kako je ve pomenuto: funkcija efa kancelarije, otpravnik poslova.

17
... beszlgets kozben szolottam Milivoj eltt a mi szerbjeinkrl s fjlaltam Miletics izgatsait.

18
U originalu nepotpuno jasno formulisana reenica: Beszltem hoszasan Czrnobaraczal is aki miknt mr
Milivoj egy prszor, az orosz ellen, s igen bksen nyilatkozott.

19
U izvetaju koji je, prirodno, poslat sa Kalajevim potpisom, opisuje se kako je sveano primljen
Blaznavac, i njegova pratnja, prilikom kurtoazne posete kod nadvojvode Albrehta koji je tada bio u inspekciji
trupa u Panevu. U osvrtu na vojne pripreme Srbije istiu se: poveanje broja radnika (600800) u fabrici oruja
u Kragujevcu; usavravanje topovskog oruja prema novim modelima iz inostranstva; angaovanje
kvalifikovanijih artiljerijskih oficira iz redova Srba u Austriji. U vezi sa obukom bugarske legije u Srbiji navode
se informacije o restrikcionim merama koje svedoe o podozrivosti srpskih vladajuih krugova prema akcijama
velikobugarskih i ruskih pobornika. Zakljuak je u konstataciji o nastojanjima vladajuih krugova da se
udaljavanjem od Rusije vie priblie Austro-Ugarskoj.

19a
U pismu Andraiju istiu se Kalajeve ideje o potrebi da se pridobije poverenje prilino nepoverljivih
Srba, prvenstveno sredstvima kojima e se srpski narod, u celini posmatran, uveriti da im Maari prilaze kao
prijatelji, i da Ugarska, i u svom sopstvenom interesu, eli procvat Srbije. Inae veim delom pismo sadri
povoljne informacije o prijemu kod nadvojvode Albrehta i o razgovoru sa Blaznavcem, onako kako su
zabeleene u Dnevniku i prenesene Bajstu. Samo se ovde pritom posebno navodi, a to je logino s obzirom na
interesovanje maarskih politikih linosti, da se Blaznavac izjanjavao protiv Miletia tako estoko da je ak
rekao: kako bi ovog razbojnika trebalo obesiti (Pismo br. 3. Szchenyi knyvtr, Kzirattr, Budapest, Fol.
Hung. 1733, Kllay Bni iratai.)

20
Veoma zanimljivi ukovievi izvetaji, obavetajnog karaktera, sauvani su u celini, i poto smo ih
pripremili za tampu bie obelodanjeni u posebnoj knjizi.

21
U kratkom izvetaju Bajstu i Prokeu, prenosi se informacija (samo bez imena informatora Fedora
Nikolia i Kampa) da Rusija preputa pravo jurisdikcije Srbiji nad okrivljenim ruskim podanicima. (Bericht Res.
Nr. 41.) U dopunskom izvetaju, 19. maja, precizira se da se Rusija odrie svojih prava samo pod uslovom da
presude srpskih sudova izreene u procesu protiv ruskih dravljana mogu biti revidirane od strane organa Ruskog
predstavnitva u Beogradu. (Bericht Res. Nr. 43.)

22
Videti o ovom pod 3. maj 1868; u originalu numerisani pasus br. 55.

23
U izvetaju od 18. maja, br. 28, Kalaj se osvre na tada pripremane vebe narodne vojske. Pri tome
navodi: da se srpska narodna vojska sastoji od 18 brigada (iz 17 srezova, svaki srez daje 1 brigadu, samo
poarevaki 2 brigade), sa ukupno 94 bataljona. Bataljoni su imali po pravilu 1200 ljudi, ali Kalaj smatra da je u
proseku samo polovina, oko 5060.000 njih prisutno na vebama koje se odvijaju po bataljonima. Vea
koncentracija trupa sprovodi se samo na nekoliko mesta, uglavnom u okolini Beograda. Naoruanje narodnih
vojnika sastoji se preteno od zastarelih puaka ostragua sa kapslama; one sa poboljanim sistemom igala
poele su da se uvoze tek u poslednje vreme. Po Kalajevom zakljuku: uprkos zapaenim naporima za poveanje
i poboljanje vrste puaka i bojne gotovosti uopte, kneevina Srbija bie jo dugo vremena nesposobna za
jednu ofanzivnu akciju. Nedostaci se naroito zapaaju po nedovoljnom broju osposobljenih oficira, loim
putevima, malim mogunostima transporta. Ali se potencijali Srbije ipak uvaavaju i to naroito upozorenjem na
opasnosti od pomoi koju bi ona u sluaju rata mogla dobiti iz Vojne granice, sa podruja june Maarske i
Hrvatske.
U celini uzev, Kalaj je ovim izvetajem hteo da smanji efekat nekih glasova, posebno izvetaja austrijskih
obavetajnih oficira, naroito jednog, ve pomenutog kapetana koji je u Srbiji proveo 8 dana o pripremama i
spremnosti Srbije za rat, protiv Turske.

24
U pismu koje je 20. maja uputio Andraiju Kalaj se zalae za ukidanje konzularne jurisdikcije, poto ona
samo daje povoda trvenjima. Predlae da se pridobiju listovi u Srbiji (naroito Vidovdan pomou subvencije) i u
Maarskoj (angaovanjem dr Rozena za korespondenta nekih maarskih listova) koji bi podsticali razvoj
dobrosusedskih maarsko-srpskih odnosa.

25
Debata u poslanikom domu ugarskog Sabora o zakonu za pravoslavnu crkvu. Pod ovim naslovom
tampa se u Vidovdanu serija napisa, poev od broja 90 27. aprila do broja 96 6. maja 1868. Poinje se s
pozivom na ranije objavljeni lanak (u broju 64 od 21. marta) u kome je prezentiranje ovog zakonskog predloga
u maarskom Parlamentu od strane predsednika vlade Andraija bilo propraeno prigodnim komentarom. O tom
nacrtu zakona koji je izradio ministar prosvete i crkvenih poslova baron Etve bilo je rei ve i u prethodnim
brojevima (62 i 63).
U broju 62 od 19. marta, bilo je reeno: Po ovom Zakonu u Ugarskoj e narod srpske pravoslavne
veroispovedi imati potpunu avtonomiju to se crkvenih, kolskih i fundacionih poslova njegovih tie.
U broju 13 od 20. marta isticalo se pak da pomenuti predlog Zakona... odgovara potrebama srpskoga
 678

religioznog i uilinog ivota, jer celo polje veroispovednoga i kulturno-istorijskoga razvitka ostavlja narodu da
ga sam obrabotava, i u sebi ne sadri nita to bi izgledalo naoktroisanje, koje se nikojim nainom ne bi odobriti
moglo ve se osniva na odlukama narodnog kongresa, izraz je dakle narodne volje.
Od broja 90 (27. aprila) u nastavcima se prati parlamentarna debata o ovom zakonskom predlogu. Iz debate
se vidi da su neki bili protiv iz razloga to se tim Zakonom tite samo interesi Srba i Rumuna, a ne i ostalih
itelja pravoslavne veroispovesti u Ugarskoj (br. 90 27. IV 1868). Izmeu ostalih, podrao je Zakon i ore
Stratimirovi sa obrazloenjem da ne potire ranija prava koja su proisticala iz poznatih privilegija i to priznaje
nova, savremenija prava crkvi ne prenebregavajui prava drave.
U broju 97 od 7. maja izlae se Debata u velmokom [gornjem] domu o Zakonu za pravoslavnu crkvu.
lanak koji je Kalaj notirao u Dnevniku je uvodni i objavljen je u broju 98 od 8. (uvek po st. k.) odnosno
20. maja (po n. k.), odmah posle izglasavanja tog Zakona u Parlamentu i Gornjem domu.
U ovom uvodniku (koji je, kako saznajemo, napisao Rozen) pozdravlja se tada uobiajenim kitnjastim
stilom publicistike ovaj Zakon kao tekovina novonastalih ravnopravnih odnosa naroda i narodnosti Ugarske.
Istie se da je njime potvrena reenost maarskih merodavnih krugova da ostvare davno obeanu a do sada (iz
uzroka koji su svima poznati) jo nikako neostvarenu avtonomiju pravoslavne crkve, pa takim nainom da ruku
bratskoga iskrenog izmirenja prue narodu koji velikih zasluga ima za samostalnost kraljevine. Zakljuuje se da
su Ugarski Srbi (podrazumevaju se i Rumuni) tim Zakonom obezbedili ne samo svoja veroispovedno-crkvena
ve i narodno-politika prava (U Beogradu, 8. maja, Vidov Dan, br. 98 8. V 1868.)

26
Oigledno pod uticajem krive informacije Kalaj je tu pogreno zapisao da je Karavelov Srbin, kasnije je,
meutim, tano zabeleio da je Bugarin.

27
U izvetaju br. 32 od 29. maja, kojim se dopunjava izvetaj od 18. maja o vojnim manevrima, istie se da
se peadija sasvim dobro pokazala, ali konjica, kao i artiljerija, koja se nalazi u veoma primitivnom stanju, bile
su slabe. Narodna vojska provela je 8 dana u logoru, pod atorima koji su nabavljeni u Francuskoj.

28
U ovom kratkom izvetaju nadopunjuju se argumenti istog dana otpremljenog dugakog izvetaja o
potrebi ukidanja potanske ekspedicije u Beogradu i ostavljanja pote u Aleksincu. Dok je prethodni izvetaj
sadrao iscrpne informacije o potanskim i finansijskim razlozima daljeg opstanka aleksinake potanske stanice,
ovim izvetajem ukazuje se na specifine politike razloge koji iziskuju njeno postojanje. Naime, ef postaje u
Aleksincu, penzionisani austrijski kapetan (kasnije major) ukovi je jedina pouzdana osoba koja snabdeva
Kalaja verodostojnim informacijama o zbivanjima u istonoj odnosno junoj Srbiji i na srpsko-bugarskoj granici.
Beogradski Konzulat tada nije imao, i u dogledno vreme nije izgledalo da e imati svoje konzularne agencije u
unutranjosti Srbije. (Bericht Nr. 45.)
U prethodnom, mnogo duem izvetaju, pored argumenata u prilog aleksinake pote, naglaeno se insistira
na urgentnoj potrebi sklapanja potanske konvencije sa Srbijom. Izraava se nespokojstvo zbog ponovnog
odlaganja pregovora. Istie se potreba da se izae u susret opravdanim zahtevima srpske vlade, ukoliko se hoe
zadobiti poverenje Srba i potvrditi svrsishodnost kontinuirane prijateljske politike u odnosima izmeu Austro-
Ugarske i Srbije. (Ad Res. Nr. 5.)

29
U izvetaju Andraiju, br. 5, istie se u vezi sa vojnim manevrima da je u blizini Beograda na vebama
uestvovalo 2 859 vojnika, i to 3 peadijska bataljona, neto konjice i 2 baterije. Ukazuje se i na to da se narodna
vojska sama brine za odeu, hranu, i da oruje koje dobije od drave otkupljuje za gotov novac, tako da ona ne
kota dravu ni jedan krajcar. U vezi sa potanskom ekspedicijom, posle odluke da se ona prepusti Srbiji, Kalaj
trai Andraijevu i Goroveovu intervenciju da se pregovori o ovom pitanju ne bi dalje odlagali. Pregovorima o
potanskoj konvenciji po Kalaju treba to pre pristupiti, jer bi se njima uvrstilo i povealo poverenje Srba prema
Ugarskoj. Ovo poverenje je tek u zametku i iziskuje energinu negu, da ne bi usled ruskih intriga ponovo bilo
upropateno kazuje Kalaj, zalaui se samo za dalje zadravanje austrougarske potanske ekspedicije na
granici prema Turskoj u Aleksincu (a ne u Niu, kako su to eleli krugovi iz Bea). Ve sa dobro poznatom
argumentacijom: u Aleksincu je otpravnik pote spretni i inteligentni penzionisani oficir ukovi od koga
se jedino mogu pribaviti tani i pouzdani podaci o unutranjem razvoju Srbije.
Kalaj koristi priliku da iskae potrebu insistiranja na stimulaciji dobrosusedskih odnosa prema Srbiji i
ubrzanju pregovora o konzularnoj jurisdikciji. Zato se opet slui argumentacijom kojom dokazuje da Srbija, iako
nije spremna za ofanzivni rat, moe postati opasna ako se ponovo prepusti uticaju Rusije. U sluaju ve
oekivanog sukoba izmeu Francuske i Pruske ona e onda prei u ofanzivu poveanim zahtevima prema
Turskoj. Time e pridobiti i razdraene duhove Srba pod Ugarskom, oteavajui slobodu manevrisanja
maarskim upravljaima. Ne preostaje dakle drugo no da se pojaa uticaj Maara u Srbiji tako da, po Kalajevim
reima, bez nas nee niti smeti niti hteti nita da zaponu.
U ovom pismu Kalaj se dotie i pitanja o virtualnim pravima Hrvatske na izvesne oblasti pod Turskom, o
emu se tada raspravljalo u ugarskom Parlamentu. On podsea Andraija na uveravanja da Austro-Ugarska,
odnosno Ugarska nema pretenzija na Bosnu, a priznavanje istorijskih prava Hrvatske na tu oblast od strane
ugarskog Parlamenta znailo bi da se tim uveravanjima ne pridaje vanost, poto se Hrvatska nalazi pod
Ugarskom!
Za Kalaja je dakle, i prema ovom pismu, najvanije da se Srbi ne razoaraju u prijateljstvu Maara i ne
pokolebaju u verovanju da e Ugarska podrati nastojanja da se bosanska oblast prikljui Srbiji. Meutim, u ovoj
prilici Kalaj otkriva i tajnu komponentu svojih zamisli, koju jo na drugim mestima prikriva, ak i pred samim
 679

sobom u Dnevniku, do te mere da se ne bi moglo ni pomisliti da i on ve gaji u sebi ideje protiv kojih se bori i
jo e se boriti, sa ubeenjem najiskrenijeg pobornika. Poverava naime Andraiju da uprkos svojim nastojanjima
da se Bosna prepusti Srbiji i on veruje u to da e bosanska oblast pre ili kasnije... dospeti u posed Austro-
Ugarske, odnosno Ugarske. Ali za to jo vreme nije dospelo, i sada jo uvek moramo ubeivati Srbe o naoj
iskrenosti, da ne nameravamo nita preduzeti u pravcu tih oblasti zakljuuje Kalaj.

30
U pitanju su izvetaji notirani tog i prethodnog dana.

31
Doslovno: da se tu jako osea miris Miletieve ruke. (Mondtam neki, hogy ezen nagyon megrzik
Miletics keznek a szaga.)

32
Ezen tudositsok [] tbbnyire nem egyebek mint oly agensek gyetlen frcmvei kik kldiknek,
nmely, a foglalsi dh ltal megszllot tbornoknak hajtanak az ilyenekkel kedveskedni.

33
... azon fontossg tekintetbl, mellyel Szerbia s Bosznia egyms irnyba birnak...

34
Nerazgovetno u rukopisu.

35
Igyekszem magamat mindenkp a szerbek bizalmba behizelegni...

35a
U izvetaju (br. 34) opisuje se in ubistva kneza Mihaila i izlau dogaaji u vezi sa pitanjem naslednika i
problemom hvatanja ubica, kako je zabeleeno u Dnevniku tog i prethodnog dana. U sledeem telegramskom i
redovnom izvetaju, koji e zaboraviti da notira, Kalaj e se, nadovezujui se na ovaj izvetaj od 11-og zadrati
na onom to je u tim danima neizvesnosti najvanije: da su mir i red obezbeeni; da je odabran naslednik sa
sigurnim izgledima da e biti izabran uz podrku vojske na elu sa Blaznavcem; da Austro-Ugarska u interesu
koncipirane politike spokojstva treba da intervenie kod Porte radi spreavanja eventualnog uplitanja Turske u
pitanje nasledstva; da treba podstai reimske listove u Beu i Peti na pisanje povoljnih lanaka o linosti
ubijenog kneza i o perspektivi kontinuiranog reima pod vladavinom Mihailovog naslednika i njegovih
namesnika. (ifrovani telegram od 12. juna, Bericht Nr. 35 13. VI 1868, HHSA PA, XXVIII, K. 177.)
U odgovoru na Kalajev izvetaj o nasledniku istie se misao da nije nesrea to ubijeni knez Mihailo
nema potomka koji bi ga redovnim putem nasledio, jer on se uprkos njegovim naglaenim dobrim svojstvima
zanosio planovima koji bi u odreenim uslovima, povoljnim za Srbiju, mogli ugroziti interese Austro-Ugarske.
Po ovom Prokeevom rezonovanju, dakle, bilo bi bolje da se na kneevski presto vrati bivi knez Aleksandar ili
njegov sin Petar, koji bi enidbom sa lepom Katarinom Konstantinovi, unukom Jevrema i Tomanije Obrenovi,
mogao ostvariti pomirenje dveju dinastija. U svakom sluaju Proke sugerie Kalaju da bi trebalo pretpostaviti na
srpskom prestolu porodicu Karaorevi, kao postojaniju u odnosima sa Austro-Ugarskom, porodici Obrenovi
koja se isticala prevrtljivijim kombinacijama, ee vie u interesu Rusije nego susedne Monarhije, naroito
Ugarske. (Proke posebno pominje ovde Ugarsku, iako zazire kao veliki Austrijanac od nje, jer hoe da Kalaj
kao Maar primi k srcu njegove sugestije.)
U izvetaju Bajstu o istom pitanju nasledstva Proke naglaava da bi turski dravnici pretpostavili povratak
Karaorevia izboru maloletnog Milana Obrenovia. Veliki vezir Aali paa, kao i Fuad paa ak su mu
predloili da za vreme izbora srpskog kneza garantne sile zajedno sa Portom poalju svoje predstavnike u
Beograd. Uspeo ih je ubediti da to ne bi bilo svrsishodno, izbori ranijih vladara od strane Skuptine pokazuju da
je prihvaeno da biranje kneza bude unutranja stvar Srbije. (Ad Nr. 34 V.)

36
U ovom pismu od 12. juna 1868. Kalaj kazuje za Blaznavca, kao ubeenog prijatelja Maarske da je
spretan, prepreden, smeo, energian ovek. Smatra da ga treba podrati u nastojanjima da se preko
Namesnitva koje e se uspostaviti vlast skoncentrie u njegovim rukama, jer on, budui da je antiruski
raspoloen procvat Srbije oekuje pomou Maarske.
Za Orekovia kazuje da e ii posle u Zagreb sa misijom da upozori trosmajera i Mrazovia, da ne
oponiraju Maarima jer od strane Srbije ne mogu raunati ak ni na moralnu podrku. Srbija i ne sanja o
oblastima koje pripadaju kruni sv. Stevana, ak eli da se Maarska u svakom pogledu jaa i oplouje. Kalaj
dalje izraava uverenje da je Orekoviu povereno i da ispita teren za mogunosti uspostavljanja saveza izmeu
Ugarske i Srbije. I dodaje: mada se ova ideja bar zasada ne moe direktno sprovesti, ona se ne sme odbaciti.
Na kraju pisma jo se trai od Andraija da utie na Bajsta radi intervencije kod Porte da se ne mea u izbor
kneza, ne alje nagovetenog komesara u Beograd, jer u protivnom mogli bi izbiti revolucionarni nemiri, sa
neizvesnim ishodom.

37
Kr, hogy a telegramm irnt meggyzdst szerezzek...

38
To je u vezi sa pismom Andraiju, koje se pominje u zabeleci od 12. juna i izloeno je u napomeni pod
br. 36.

39
Odnosi se na Blaznavevu ponudu o kojoj se govori u Dnevniku 12. juna pod takom 5, na strani 33.

40
U ovom pismu, od 14. juna, Andrai saoptava Kalaju i to da izgleda da Karaorevi koji je 1848. bio
 680

pristalica tadanje austrijske vlade, ima prijatelja u Ministarstvu inostranih dela. Poto se, meutim, preko
Pariza saznalo da su Karaorevii u vezi sa Miletievom strankom i sa Rusijom, Andrai je zatraio od Bajsta
da se prate koraci mladog Karaorevia. Na to je Bajst uputio k njemu Orcija da se dogovore o onome to treba
uiniti, imajui u vidu i Orcijevo saoptenje da car Franja Josip ne bi imao nita protiv izbora Karaorevia za
kneza Srbije. Ali Andrai je istrajao u svojim antikaraorevievskim argumentima uveravajui Bajsta o potrebi
podravanja Obrenovia putem Namesnitva.

41
hajlando a szvetsgre.

42
U ovom izvetaju od 18. juna koji prekucan iznosi preko 5 strana Kalaj opisuje tok pogrebnog
ceremonijala, sumira miljenja o uhapenim ubicama i njihovim moguim i stvarnim sauesnicima, a tek posle
toga prelazi na obavetenja o izgledima izbora novog kneza i namesnitva. Kod izlaganja indicija o
sauesnitvu Omladine u zaveri protiv ubijenog kneza konstatuje da je: Omladinska stranka, koja je u Ugarskoj
i Vojnoj granici rasprostranjenija nego u Srbiji, postavila sebi cilj da srui kneevsko dostojanstvo u Srbiji i
uvede republikanski oblik vlasti. Meutim, on smatra vrlo verovatnim da su se pripadnici Omladine ujedinili sa
Karaoreviima da bi udruenim snagama odstranili kneza Mihaila, svesni i jedni i drugi da sami ne
predstavljaju veliku snagu. Pri tome su obe strane ostale kod raunice da e u sluaju uspeha jedna izigrati drugu
i tako postati jedini odluujui faktor.
Kod razmatranja situacije u vezi sa predstojeim izborom novih upravljaa opet se istie kao najvanije da
kormilo dobiju u ruke proaustrijskom politikom proete linosti. Po Kalajevim reima: ne samo zato to je
kneevina Srbija... neposredni sused Monarhije pa bi u protivnom na njene narodnosti mogla da ima razorno
dejstvo nego zato to bi na taj nain ruska nastojanja bila obuzdana. Tako e se postii na kraju, veruje Kalaj,
i ono presudno, da pri reavanju Istonog pitanja glavna i odluujua uloga pripadne Austro-Ugarskoj.
U pismu, koje je istog dana poslao Andraiju Kalaj istie iz razgovora sa Blaznavcem da je Blaznavac ve
upozorio Srbe iz Vojne granice da ne oponiraju protiv maarskog elementa i da je u tom pogledu ve primio
povoljne izvetaje. Da bi se obezbedio uspeh Blaznavevog poduhvata u izboru kneza i namesnitva on
otvoreno, otvorenije nego Bajstu predoava potrebu angaovanja na strani Blaznavca, ne prezajui ni od
novanih ulaganja. Navodi ak konkretnu sumu od par 100 000 forinti koju bi mu eventualno trebalo staviti na
raspolaganje da bi se eliminisali suparnici pod ruskim uticajem.
U osvrtu na putovanje nadvojvode Albrehta u Granici, ovde se iznosi da je ono proizvelo ravo dejstvo.
On je nastojao da uvrsti graniare u njihovim stavovima, ali su ovdanji Srbi podozrivim oima pratili ovo
putovanje iza kojeg u daljini nazirali su pojavu osvajakih planova. Veoma lo utisak proizveo je i njegov in da
se pomoli Bogu na Jelaievom grobu. Dodajmo da je ovakav prikaz dejstva puta habsburkog nadvojvode
motivisan nastojanjima austrijskih vojnih krugova na elu sa nadvojvodom Albrehtom da zadre Granicu u
nadlenosti Ministarstva rata, nasuprot tenjama Maara da se ove oblasti razvojaenjem prikljue Ugarskoj.
U odlomku o Stratimiroviu, s obzirom na njegove ponude, Kalaj upozorava Andraija na opreznost. Za
Kalaja je ve izvesno: da se Stratimirovi moe moda koristiti u nekoj podreenoj ulozi, ali za vee stvari niti
je dovoljno pouzdan niti uiva dovoljno poverenje Srba (sem elg megbizhatosggal sem elg hitellel nem bir a
szerbek eltt.) On je svakome poznat kao ovek koji bi se stavio u slubu svakoga ko bi dao vie od predhodnog
mu gospodara. Osim toga je fantasta koji ponekad mnogo vidi tamo gde nita nema.

43
... adozsarlsok miat.

44
Zapravo, na maarskom: ... nehogy Miln ugy tnyk fel, mint osztrk prtolt. U Bajstovom uputstvu, od
18. juna, insistira se na tome da Kalaj ne ide suvie daleko u svojoj angaovanosti na strani Milana Obrenovia,
odnosno Blaznavca. Ne sme se dati povoda, naroito diplomatskim predstavnicima drugih sila, da se umnoe
glasovi o meanju Austro-Ugarske u unutranje poslove Srbije. Ve su se, naime, irile alarmantne vesti o
intervencionistikim, aneksionistikim planovima Monarhije za sluaj da izbiju nemiri u Srbiji povodom izbora
kneza. Zato Bajst najodlunije pobija mogunost i svake pomisli na aneksionistiku politiku naspram turskih
provincija sa austro-ugarske strane kao i bilo kakvih agresivnih poduhvata kojima bi se otetio integritet Srbije.

45
U ovom pismu od 22. juna Kalaj kazuje za Garaanina da je nesumnjivo najspretniji i najiskusniji
dravnik Srbije. Dugo vremena bio je na elu vlada pod Karaoreviem (Aleksandrom) a i pod Mihailom. Tek
od nekoliko godina ivi povueno na svom imanju, poto je iznenada od kneza Mihaila bio odstranjen sa
poloaja. Uzrok njegovog iznenadnog otputanja jo nije dovoljno poznat. Pria se da je pao kao rtva jedne
intrige, ali se s druge strane govori da je hteo da se priblii Rusiji i zato ga je knez Mihailo koji nije bio prijatelj
ruske politike udaljio. Ma kako meutim bilo, Garaanin uiva jo uvek veoma veliku popularnost u celoj
zemlji, a ukoliko bi bio izabran za namesnika, namesniki poloaj bi svakako delio s njim dodaje Kalaj
njegov prijatelj Marinovi, veti i obrazovani predsednik Senata ... Za Blaznavca koji se nalazio na drugoj
strani tu se kae da je vrlo razuman, da ima vojno obrazovanje, steeno i u Mecu, veoma je lukav, astoljubiv,
ali i energian, umean i poznat kao neprijatelj ruske politike. Organizacija narodne vojske, od oko 70 000 ljudi,
njegovo je delo. I on e umeti da je koristi ukoliko zatreba kod izbora kneza predvia tano Kalaj. Ali u
predvianju da e i posle, kad bude izabran za prvog namesnika igrati odluujuu ulogu kao dua Namesnitva
prevarie se. U politikoj igri nadmaie ga Risti to e posle sa najvie aljenja konstatovati mnogo puta i
Kalaj u svom Dnevniku.
U osvrtu kojim povlauje Bajstovom uputstvu o nemeanju u unutranje stvari Srbije na bazi jedne
 681

miroljubive, antianeksionistike politike Kalaj sa arom opet istie svoje najizrazitije ubeenje: da bi za samu
Austro-Ugarsku bilo kobno kada bi se zanosila aneksionistikim planovima. Ona ve i bez toga trpi zbog velikih
nacionalnih razlika unutar nje same i kada bi se bavila milju da anektira zaostale provincije Turske onda bi
samo komplikovala i oteala svoj unutranji razvoj. Sve dok se srpske i druge balkanske zemlje ne nalaze pod
uticajem Rusije njima je potrebna i one zasluuju pomo sa austrougarske strane.
U normalnim uslovima, po ovom Kalajevom ubeenju koje se tu na nekoliko stranica autentino
reprodukuje, Austro-Ugarskoj ne bi pretila opasnost ni od proirivanja ruske zone uticaja u ovom podruju!
Junoslovenski narodi se tako mnogo dre svoje individualne nacionalnosti da ne mogu olako postati rtve
rusificirajuih tendencija sile sa severa ... Ukoliko uspemo da ubedimo Srbe da Austrija, odriui se okupacionih
ideja svih vrsta, iskreno eli samo njen dravni i materijalni razvitak, a to je i u stvarnosti spremna da dokae
onda verujem da nijedan Srbin nee vie da misli na Rusiju, dok bi na moralni uticaj u Srbiji postao
dominantan. Jedna samostalna Srbija koja je u prijateljskim odnosima sa nama stvarala bi najjau barijeru protiv
ekspanzivnosti Rusije, i to ve zbog toga to je njeno stanovnitvo slovenskog porekla, pa sledstveno tome mora
vie da strahuje od panslavizma nego makoja druga nacija predskazuje Kalaj!
Za podrku koja se prua Blaznavcu i njegovim liberalima Kalaj navodi podrobnije i argumentaciju kojom
se istie potreba demokratizacije, bolje rei liberalizacije reima vlasti u Srbiji. Opet i u interesu Austro-
Ugarske! Da bi se cirkulacijom divergentskih miljenja oslabilo dejstvo jedne apsolutistike vladavine u
eventualno nepoeljnom ekspanzionistikom smeru. Jer je prirodno da se jedan narod koji nema javno mnenje i
koji ne moe i ne sme da se bavi svojim unutranjim prilikama, ve je naviknut da samo sledi mig svoje vlade,
mnogo lake moe navesti na jedan spoljni rat, nego drugi, koji sam svoje unutranje stvari sreuje i to putem
razlika u miljenjima kroz stranake borbe, koji dakle ne bi mogao da se tako lako pokrene da svoju krv i svoj
novac rtvuje za smele, avanturistike planove ili ambicije pojedinaca.
U ovom kratkom informativnom pismu ire je reeno u Dnevniku uz napomenu da izmeu izbora
Blaznavca i Garaanina za prvog namesnika treba pretpostaviti prvog. On e se lake zadrati u igri koju e on
(Kalaj) pokuati da vodi prvenstveno u interesu Ugarske. A da ne prozre u potpunosti smisao njegovih
(Kalajevih) nastojanja. Dok je Garaanin mnogo iskusniji pa bi lako mogao da otkrije stranputice kojima e teti
zavesti srpske dravnike da bi to due ostali u orbiti Ugarske ili Austro-Ugarske. Na kraju valja istai, radi to
boljeg upoznavanja Kalajevih odlika (ili mana u zavisnosti od strane posmatranja, i kako on uverava Andraija:
da e svaki, i najmanji pokret vladajuih i uticajnih ljudi pratiti sa budnom panjom, trudei se da niko, pa ni
njegovi (Kalajevi) vlastiti inovnici ne slute, da se za nekog interesuje posebno. (Piskmo br. 8.)

46
U izvetaju opirnije nego u Dnevniku opisuje se dolazak Milana Obrenovia u Beograd. Istie se da je
doekan kao knez i da se moe smatrati kao sigurno da e ga Skuptina predstavnika naroda izabrati za vladara
Srbije. Za namesnike ve je oigledno da e biti izabrani Blaznavac i Risti. O Garaaninu i Marinoviu kao
kandidatima ve se veoma malo govori. Potvruje se da je Milivoj [Blaznavac] odmah posle ubistva kneza
[Mihaila] tako energino pristupio delu, na tako vet nain manevrisao i takve izvrsne mere preduzimao, da se u
njegov izbor kao ni u izbor kneza Milana vie ne moe sumnjati.
Pri nabrajanju Ristievih ranijih funkcija naglaava se da je na dunosti kapuehaje u Carigradu stekao
izvesnu umenost koju je dokazao naroito kod pitanja gradova. I opet ponavlja: da je prilikom naimenovanja
za ministra u vreme Mihaila Obrenovia toliko insistirao na smeni pojedinih kolega, a da je odluka o njegovom
postavljanju opozvana pre nego to je bio stupio na dunost.
U zakljuku se izraava zadovoljstvo to je bez komplikacija obezbeen kontinuitet poretka i vlasti u
linostima nespornih kandidata za najvie dravne poloaje. (Bericht Res. Nr. 74. Msolatok a belgrdi
Konzultus irattrabol 18481875, XXIV, c/c 18, Orszgoslevltr, Budapest.)

46a
U vezi sa priloenim spiskom koji se odnosi na krivicu navedenih lanova Omladine i drugih
opozicionara na elu sa Miletiem dodaje se u pismu da izgleda da su oni uestvovali u zaveri ili bar znali za
nju. U svakom sluaju, po Kalaju, u interesu bi Ugarske bilo kada bi nepopravljivi agitator Mileti tako na lep
nain mogao da se uini nekodljivim.
U pogledu novih namesnika predvia se siguran izbor Blaznavca i Ristia. Ostaje samo otvoreno pitanje:
da li e se uspeti u tome da ostanu trajno privreni politici prijateljstva sa Ugarskom s obzirom da su obojica
siromanog materijalnog stanja, pa e biti, po Kalaju, izloeni iskuenjima ruskih ponuda. (Pismo br. 9.)

47
U vezi sa predstojeim izborom istie se u ovom pismu, od 26. juna, da se poslednjih dana situacija
toliko razbistrila da je postalo potpuno jasno da e Blaznavac postati prvi namesnik. O Garaaninu se vie i ne
govori kao protivkandidatu, sa realnim izgledima na uspeh. Hvalei i ovom prilikom Blaznaveve odlike Kalaj
kazuje da u iskrenost njegovih proaustrougarskih i miroljubivih uveravanja ne sumnja. Ne zato to bi bio
lakoveran ve po logici rezonovanja: da e Blaznavac u svojoj antiruskoj politici biti prisiljen da trai oslonca u
Austro-Ugarskoj. Osim toga i kao viegodinji ministar vojske najbolje zna za slabosti svoje zemlje, pa se nee
dati zavesti avanturistikim velikosrpskim planovima. Po tom rezonovanju, kao to je i sam izjavio pred
Kalajem: On e morati uvesti, da bi postao jo popularniji, nekoliko slobodoumnih reformi. Na taj nain u
popularnosti moe samo dobiti, ali e akciona snaga Srbije [kao to je ve izloeno u jednom od ranije
pomenutih Kalajevih pisama] biti time oslabljena u svakom sluaju.

48
Ovaj je pasus kod Kalaja numerisan pod br. 290. Zaboravljeno je trebalo da bude zabeleeno pod
jednim od prethodnih brojeva, po redosledu kojeg se Kalaj inae striktno drao.
 682

49
Ha ez lteslhet...

50
... ha pen n mkdhetnm kzre ez eszmk ltesitshez.

51
U ovom dugakom izvetaju o suenju uesnicima i sauesnicima u ubistvu kneza Mihaila izlau se
sadraji poznatih iskaza pojedinih optuenika. Skree se u izvesnom smislu vea panja na stvari koje su od
posebnog interesa za predstavnike Austro-Ugarske. Kod organizatora zavere Pavla Radovanovia, da je imao
nameru da proglasi republiku, a ukoliko u tome ne bi uspeo da dovede za kneza Petra Karaorevia, sina
raskneza Aleksandra. U vezi sa sauesnikom iz redova vojske kapetanom Mrcajloviem napominje se da je
studirao u Rusiji i bio neko vreme ruski oficir. U pogledu optuenog Sime Nenadovia navodi se da je ranije
proputovao Bosnu, bio u kontaktu sa poznatim smutljivcem Petrom Uzelcom radi izazivanja bune, a kad se
uverio u njegovu nepouzdanost pokuao je da pridobije Orekovia za bosansku akciju. Orekovi mu je,
meutim, odgovorio da se Srbija zauzeta problemima ubrzanog unutranjeg razvoja ne moe zasada izloiti
riziku ustanikog, revolucionarnog poduhvata bez obzira na potrebe i elje da se Bosna oslobodi turskog jarma.
(Bericht Res. Nr. 80.) Pored ovog dugakog izvetaja Bajstu, koji je sastavio Teodorovi, Kalaj je u pomenutom
sledeem kratkom pismu obavestio Andraija da mu trenutno ne treba novac za podmirivanje eventualnih
trokova podmiivanja u vezi sa izborom namesnika jer je izbor Blaznavev osiguran na svaki nain. Ali rauna
na Andraijevu podrku za dobijanje novaca u budunosti, kada e se namesnici (Blaznavac i Risti, za koje je u
ranijem pismu ustanovio da su siromanog materijalnog stanja) nai u iskuenju pred ponudama i pritiscima sa
ruske strane i morati biti rekompenzirani za svoju politiku. Inae dodaje da, po svemu sudei, Risti nije vie
naklonjen Rusima, otkako se za vreme svog boravka u Petrogradu uverio da oni hoe samo da iskoriste borbu
Junoslovena za svoje sopstvene ekspanzivne ciljeve na raun Turske. Zato se po Kalaju ovde i Risti pridruio
Blaznavcu, u njegovoj proaustrougarskoj politici.

52
U uputstvu od 27. juna Bajst saoptava Kalaju da mu nedostaju oni vredni pregledi lanaka
jugoslovenskih listova koje je obiavao slati u kratkim intervalima njegov prethodnik, konzul Lenk.
Poznavanje izjava tamonje politike tampe je za c. k. vladu u nemirnim vremenima kakva su sadanja od
dvostrukog znaaja i Vaem Prevashodstvu moe vae savreno poznavanje jezika zemlje kod odbira
najzanimljivijih napisa u tom pravcu biti samo od velike koristi dodaje Bajst. Zato ga poziva da mu svakih 14
dana, prema potrebi i ee, dostavi saete analize najznaajnijih novinskih lanaka na srpskom jeziku.

53
Posle kraeg osvrta na tokove suenja ubicama kneza Mihaila i izvrenja smrtne presude nad jednim od
njihovih sauesnika kapetanom Mrcajloviem, Kalaj se zadrava na merama javne bezbednosti i psihozi
pojedinih slojeva graanstva ovih munih dana. U gradu je vladao mir i red. Ali su policijske patrole nastavile da
krstare ulicama i posle 22h one koje bi se nali na ulici odvodile radi legitimisanja. Listovi su podvrgnuti strogoj
cenzuri, tako da svi piu onako kako to pogoduje vladi. Trgovina, meutim, mnogo trpi u ovome vanrednom
stanju. Svako ko moe povlai se od poslova, novi poslovi se ne preduzimaju. Trgovci se ale da nisu nita
prodali od dana kada je izvren atentat. Neto dalje: Da bi predstojee zasedanje Skuptine proteklo u miru i
ispiti na Velikoj koli zavreni su pre uobiajenog roka a studentima je dato do znanja da treba da odu svojim
kuama.

53a
U Andraijevom pismu od 28. juna, istie se i sugestija da se ljudi u Srbiji pokuaju pridobiti ordenjem,
umesto novcem. Dalje, izraava se aljenje to se pored Blaznavca u Namesnitvu nee nai i Garaanin, jer
koliko ga on (Andrai) poznaje, ne veruje da je toliko rusofil da se s njim ne bi moglo saraivati. Pominje se jo:
da se ire glasovi da e u sluaju smenjivanja Miletia sa poloaja gradonaelnika Novog Sada, gradski inovnici
u masama dati ostavku, ali e na mesto njih odmah biti postavljeni drugi. Na kraju kazuje da Stratimiroviu nije
poveravao posrednike zadatke, ve samo da prati pokret novosadskih Srba i da ga o tome obavetava.

54
U ovom izvetaju, pod brojem 42 opisuje se detaljno kako je Blaznavac unapred pripremio i osigurao
izbor namesnika, koristei se svim sredstvima kojima jedna apsolutistika vlast raspolae, vojskom, tampom,
zakonodavstvom, ljudstvom iz kategorije onih koji su spremni da slue svakoj vlasti, iz oportunizma, straha,
poltronstva, nagona da sluenjem onima gore obezbeuju povlastice na raun onih koji su dole.

55
Ove su rei i kod Kalaja zabeleene na srpskom, irilicom.

56
Zabeleeno 3. jula, u Dnevniku pod br. 330.

57
U izvetaju su neto podrobnije izloene Ristieve rei o potrebi da Porta prizna Milana za naslednog, a
ne izbornog kneza. Risti se pozivao: na hatierif iz 1830. kojim je ve Milou bilo priznato nasledno pravo na
poloaj kneza; na injenicu da je i vlakom knezu Karlu, u bliskoj prolosti, prilikom stupanja na presto, takvo
pravo priznato; na interes same Porte da se izbegnu stalne komplikacije, nemiri, borbe stranaka, zavere, kao
propratne pojave upranjenog prestola, bez dinastije sa naslednim pravom. U svome zakljuku Kalaj istie da je i
za Austro-Ugarsku od najvee vanosti da Porta jednoj tako popularnoj familiji kao to su Obrenovii prizna
nasledno kneevsko pravo. Dalje prema Kalaju: Utvrenjem ovog nasledstva bie nadmetanja oko kneevskog
prestola Srbije jako oteana, ukoliko ne i sasvim onemoguena dok e ambicijama nekih ljudi biti stavljene na
 683

put mone prepreke. Na taj e nain ovdanje prilike dobiti u stabilnosti, a Habsburka Monarhija stei
prirodne garancije jedne trajne mirovne politike.

58
U ovome aktu, od 6. jula, komesar Ast saoptava Kalaju da iz sasluanja u Novom Sadu uhapenih
Vladimira Jovanovia i Ljubena Karavelova, proizlazi da je Milovan Jankovi, oko 4 sedmice ranije, dobio od
Ljubomira Kaljevia na zajam 5 000 forinti. Poto je prema obavetenjima upana Sremske upanije, Kaljevi u
to vreme boravio u Kamenici, verovatno je tada predao taj novac Jankoviu. Stoga se trai od srpskih vlasti u
Beogradu da ispitaju Kaljevia i o sastanku u Kamenici, na kojem su navodno prisustvovali: Svetozar Mileti,
Vladimir Jovanovi, Toa Hadi, i to kod Jovana Belanovia, kod koga su tada jo bili i edomir Jovanovi,
kapetan iz Beograda i dr Radivojevi iz Novog Sada.

58a
Poto nije postojala konvencija o uzajamnom izruivanju krivaca Kalaj napominje da su u praksi obini
zloinci bili izruivani vlastima odnosne zemlje. Iz toga proizlazi, po Kalaju, da ukoliko bi maarski sudovi
utvrdili krivicu sauesnitva kod navedenih osoba onda bi oni trebalo da budu kao obini zloinci izrueni Srbiji.
Meutim, ako se ovo sauesnitvo ne bi moglo u potpunosti dokazati ili ako bi maarski sudovi njihovo delo
okvalifikovali kao politiko, onda ova lica, po Kalaju, ne bi mogla biti izruena. Ali u tom sluaju, dodaje se
prema zakonima Ugarske ona ne bi mogla biti ni osuena.

59
Zapravo vojniku tiraniju, na maarskom: ha katonai zsarnoksgot gyakorolna.

60
Broj pasusa pod datumom 11. jul.

61
Proke je u svom izvetaju, od 10. jula, bio obavestio Bajsta da e po svemu izgleda Porta priznati
Milanovo nasledno kneevsko pravo. Ali je do sada prema tom pravu ispoljavala izvesne rezerve, motiviui ih:
1. priznatim pravom srpskog naroda da bira svog kneza, koji posle, pravom sizerena, mora biti potvren od Porte
da bi se ustoliio; 2. injenicom da se pravo koje je proisticalo iz Hatierifa 1830. u meuvremenu ugasilo
voljom samog srpskog naroda kada su Milo i njegova porodica bili proterani iz Srbije a za kneza izabran
Aleksandar Karaorevi. Posle proterivanja Aleksandra Karaorevia i povratka kneza Miloa Porta je opet
dosledna svom prvobitnom stavu izrazila spremnost da knezu Mihailu prizna pravo nasledstva tek posle izbora
od strane predstavnika samog srpskog naroda. Tako je ovo pitanje i ostalo sporno. Dodajmo: ne zato to Porta
nije htela da okrnji pravo srpskog naroda da bira svog kneza ve to je negiranjem kontinuiteta u kneevskoj
vlasti pothranjivala elemente nestabilnosti u zemlji. Ovu Portinu zainteresovanost imao je u vidu i Bajst, kada je
tog dana, 12. jula, telegrafski, na francuskom jeziku, naloio Prokeu da insistira kod Porte na priznanju
naslednog prava kneza Milana, s obrazloenjem da je u stvarnom interesu Turske, kao i Austro-Ugarske, da se u
Srbiji prilike stabilizuju pod reimom Namesnitva na elu sa Blaznavcem koji obeava voditi miroljubivu
politiku, nasuprot rusofilsko nastrojenim elementima nemira. Tim potezom, po Bajstu, eliminisae se i
opasnost od ujedinjenja Srbije i Vlake, jer nacionalna samosvest Rumuna nee ni pod kojim uslovom
dozvoliti da se njihova zemlja podvrgne dominaciji jedne srpske dinastije.
Na kraju, u Bajstovoj argumentaciji istie se jo sledee: da je priznanje naslednog prava vladajuim
kuama zasnovano na principima feudalizma, ne moe se dakle svrstati u revolucionarne tekovine novog doba.
Uostalom, ak i potkralju Egipta priznata su od strane Porte nasledna prava njegovog doma, a on je vezan za
Portu mnogo jaim vezama vazalne potinjenosti nego knez Srbije. Zato bi se onda srpskom vladaru ovo pravo
uskratilo? pita i poruuje Bajst u ovom svom odista energikom uputstvu za intervenciju u Carigradu.

62
Mia Anastasijevi.

63
U prvom pasusu pomenutog, dugakog pisma od tri prekucane strane, datiranog 13. jula, Andrai kazuje
da su i Bajsta konsultovali pre odluke da se okrivljeni iz Ugarske ne izruuju srpskim vlastima. Od evropskih
zemalja navodi se ovde samo je Belgija ugovorima sa nekim zemljama primila na sebe obavezu da izvri
ekstradiciju politikih krivaca umeanih u delo ubistva. Ali ba zato to je Belgija ostala jedina zemlja koja je
spremna na ekstradiciju politikih emigranata ona je postala primer izuzetka koji se ne moe slediti. To se
dokazuje i postupkom Engleske, koja je odbila da izrui francuskim vlastima izvesnog dr Bernarda optuenog za
sauesnitvo u jednom politikom atentatu.
U pomenutom izvetaju Bajstu, broj 44 od 17. jula, Kalaj navodi da u celoj Srbiji izlazi svega 7 listova, i to
svi u Beogradu. Od njih su 4 politiki, a 3 se bave pitanjima knjievnosti i umetnosti, U nedostatku javnog
mnenja preko slobodne opozicione tampe narod se ovde, po Kalaju, navikao da dobro i zlo, jednom reju sve
prima od vlade. Vladina miljenja i shvatanja dakle ine javno mnenje. Ne moe se prema tome nita tampati
to nije u skladu sa ovim zvaninim javnim mnenjem. Znai i nezavisne novine mogu se kao takve nazvati samo
zato to ne dobiju subvenciju, ali lanci su za sve u veini pravljeni u jednoj istoj fabrici. Tako se desilo da se
jedan lanak koji je bio namenjen za Svetovid omakom pojavio u slubenom listu kao to se potonji sledeeg
dana izvinjavao Novine su sledstveno tome bile, do sada barem, sredstva preko kojih je vlada prema
okolnostima i potrebama saoptavala svoje poglede, a ne organi kroz koje bi se izraavalo javno mnenje. esto
vladine vesti nisu bile uopte iskrene ve su se radi postizanja izvesnog cilja tako oblikovale kako je to trenutno,
naroito u odnosu na inostranstvo, izgledalo da najbolje odgovara. Kad se dakle htelo biti sigurnim u pogledu
pravog raspoloenja zemlje, moralo se obraati direktno vladi ukoliko se naime bilo u poverljivom odnosu sa
njom ili napornim samoposmatranjem prikupljati nune podatke. Iz novinskih lanaka nikada nisu mogli biti
 684

dobijeni elementi politikog oslonca. Kako e to biti od sada pod novom vladom videe se dodaje Kalaj.
injenica, meutim, ostaje da se svi listovi jo uglavnom bave identinim stvarima: zakljucima Skuptine i
pozdravima knezu. Zato Kalaj daje do znanja svom efu da e mu, po njegovom nalogu, slati s vremena na
vreme traene izvode iz ovdanjih listova, ali o pravom raspoloenju zemlje, o pravcu i nastojanjima vlade i
raznih stranaka nastojae da ga uvek tano i podrobno obavetava iz verodostojnijih izvora.
U pismu Andraiju, u vezi sa saoptenjem namesnicima da okrivljeni iz Maarske ne mogu biti izrueni
srpskim vlastima, Kalaj izraava miljenje da je prema uvidu u sudske spise koji se odnose na Trifkovia i
Stankovia stekao uverenje u dokazanost krivice ove dvojice, pa stoga moli Andraija da se zauzme da oni budu
barem u Maarskoj osueni na stroge kazne.
U pogledu Vidovdana koji je izgubio vladinu subvenciju poto je Srbija, kao liberalan list, postala
poluzvanini organ vlade, Kalaj predlae Andraiju da njegovom uredniku Milou Popoviu koji je vrlo
sposoban ovek i urednik i dobro poznaje ovdanje odnose dodeli subvenciju. Sa 50 forinti meseno, Vidovdan
bi se mogao odrati, u interesu maarske politike.

64
Pod br. 389390 napisana su prethodna dva pasusa, istog dana (17. jula).

65
... a mernyletet elmazditani.

66
U ovom izvetaju, otpremljenom 20. jula pod brojem 45, izraava se zadovoljstvo zbog priznavanja
prava nasledstva srpskom knezu od strane Porte, poto i srpska vlada zna da je ovo priznanje dobijeno
zahvaljujui austrougarskoj intervenciji, dok su se druge sile, poimenino Rusija i Italija, preko svojih
predstavnika u Carigradu izjanjavale protiv takvog prava Srbije. U pogledu politike koju e voditi Namesnitvo
Kalaj izraava uverenje da e se drati linije kneza Mihaila: nee naruavati integritet Turske, iako se nee
sasvim odrei izvesnih aspiracija, u odnosu na slovenska podruja otomanske carevine. Jer uvia da jo nije
dolo vreme za ostvarenje tih aspiracija, pa eli zasada samo putem savremenih reformi da podigne srpski narod
na vii stupanj civilizacije i nacionalnog obrazovanja, a u tim e se svojim nastojanjima sve vie pribliavati
Austriji i oslanjati na njenu pomo. Kroz savremene reforme i slobodoumnije institucije nastavlja Kalaj
zadovoljie se i potrebe srpskog naroda. Rusija e tako izgubiti bazu za hukake agitacije, videe se da se i bez
nje ostvaruju narodne elje. Zato njeni predstavnici i privrenici (Garaanin i Marinovi) po Kalaju diu glas
protiv najavljenih reformi. Tu se jo pominju nastojanja ruskog i italijanskog konzula da izazovu razdor izmeu
Blaznavca i Ristia u nadi da e se usamljeni Blaznavac, na koncu kompromitovati uvoenjem vojne diktature u
tolikoj meri da e ga nezadovoljnici lako svrgnuti sa vlasti.

67
Zapravo je Kalaj bio nepredusretljiv prema ovom novinaru jer je prethodno primio upozorenje iz
Ministarstva inostranih poslova iz Bea da nije nikakva marka, da se za njega i njegove politike veze i
tendencije ne zna u bekim krugovima.
U pismu Andraiju, koje Kalaj notira u sledeem pasusu, Aleksandar Karaorevi predstavlja se kao
ovek ije je sauesnitvo u ubistvu kneza Mihaila nesumnjivo. Po ovom Kalajevom pismu, maarske vlasti
morale bi sa Karaoreviem postupati kao sa obinim zloincem. Osim toga nikakav politiki interes na
maarskoj strani ne postoji koji bi iao u prilog argumentaciji da ga treba tedeti. Naprotiv, ubedljivi razlozi
govore za to da i on treba da oseti strogost zakona kao i ostali krivci. Od njegove osude u mnogome zavisi dalje
prijateljsko poverenje namesnike vlade prema Maarskoj. Bez uobiajenog okolienja Kalaj ponavlja:
Hapenje i strogo kanjavanje Karaorevia smatram vanim i nunim u naem sopstvenom interesu.

68
Zajedniki porodini sastanci (congregatio familiae, concursus familiae, Familienversammlung) spadaju
u samoupravne institucije plemstva, sa odreenim kompetencijama uglavnom u domenima privreivanja. Na
imanjima i u okvirima prava koja su ostala zajednika batina porodice. Tu su se reavali problemi poseda;
urbarijalna, crkvena, novana, sudska i slina poslovna pitanja u vezi sa pravima i obavezama pojedinih
porodinih grana u porodici koja se vekovima razgranjavala sauvavi svoje feudalistike privilegije. Zapisnici
sa ovih porodinih sastanaka plemike Kalajeve porodice sauvani su poev od 1792. godine. Njih je delimino
koristio maarski istoriar i arhivista Itvan Kalaj za svoju raspravu o porodinim sastancima maarskog
plemstva. (Kllay Istvn, a csaldles, klnlenyomat a Levltri kzlemnyek XLIII vfolyambol, Budapest
1972, 32).

69
Po Prokeovom izvetaju Bajstu, od 20. jula, Porta je obavestila diplomatske predstavnike velikih sila da
je tih dana unitila bugarski odred komita koji je vrio upade sa podruja Vlake pod komandom Hadi
Dimitrija.

70
Toma Pavlovi bio je u stvari dvostruki agent, kao slubenik ruskog Konzulata inio je redovne
dostavljake usluge i Ristiu. Njegove mnogobrojne dostave sauvane su u Ristievoj zaostavtini, u Arhivu
Istorijskog instituta.

71
Originalni tekst telegrama na nemakom jeziku glasi: Die hiesigen Gerichte werden nach hiesigen
Gesetzen und nach den hiesigen Beweis-Verfahren vorgehen und somit kann dortige Aburteilung auf den
Vorgang der ungarischen Gerichte einen Einfluss nicht ausben. (Ad Res. Nr. 117.)
 685

72
U zakljuku ovog izvetaja istie se da iz celog toka pretresa proistie da su za glavne izvrioce krvave
drame bili izabrani osim Karaorevievih roaka i slubenika skoro samo kanjenici, propali i oajni ljudi koji
nisu rizikovali gubitak ni asti ni imanja. to se tie njihovih branilaca, oni su ce, po ovom izvetaju, pokazali
kao novajlije i poetnici jer je Zakon o javnoj odbrani okrivljenih na ovom zavrnom pretresu prvi put
primenjivan. Aleksandar Karaorevi je i telegrafski osporio slubenom braniocu pravo da ga zastupa. On je
poslao svog poverenika Ljotia iz Pete u Zemun radi angaovanja dva advokata. Ljoti je, meutim, usled
Kalajeve intervencije bio udaljen iz Zemuna i Karaorevi je ostao bez branioca poto su i oni imenovani od
strane suda odustali od odbrane.

73
Ovaj telegramski napis od 23. jula iz Beograda poinje u ironinom tonu navodom da Beograani ve
due vremena uopte vie ne dolaze do daha, dogaaji za dogaajima se niu ili montiraju da bi se svi neim ivo
i u okrepljujuem duhu zanimali. Tek to se Skuptina domogla, da svoj teki zadatak sreno rei, i izabere
kneza Milana, bio je on ubrzo i sveano miropomazan, a Beograd osvetljen i sveano ukraen; odmah zatim
usledilo je izvrenje smrtne kazne nad M. Nenadoviem. Onda smo pre nekoliko dana imali parastos za kneza
Mihaila, a danas poeo je dugooekivani nastavak zakljunog pretresa u procesu ubistva sa svim novim
datama. Opisujui na brzinu izgraenu i adaptiranu upu u kojoj je zasedavao sud u nedostatku odgovarajuih
prostorija, specijalni izveta bekog lista istie da se u njoj sada zapaaju promene koje su nastale time to je
postavljena klupa i za advokate, branioce.
74
Azonban egy hang, egy nygs sem hallatszott az elitltek rszrl.

75
... neki trdtem.

76
Risti igen rzkenyen megemlit a telegramot...

77
Zvanina Telegrafska agencija. Dalje pod datumima 29. i 30. jul, 47. avgust.

78
U prvom izvetaju od 28. jula, br. 47, Kalaj pie i o navodnim upadima bugarskih komita u Tursku sa
srpskih teritorija. Demantujui te navode Kalaj istie da iz Srbije nije nijedan Bugarin preao granicu... Srpska
vlada je ak pojaala granine strae da bi spreila prelazak komita, pa je poslala emisare u Bugarsku da odvrate
narod od komitskih akcija, i naloila svom predstavniku u Bukuretu da intervenie kod vlake vlade radi
spreavanja povreda turskih granica. Kao dokaz apsolutne miroljubivosti namesnike vlade ukazuje se i na
injenicu da bugarska legija koja je bila obrazovana nekoliko godina ranije sada ne broji vie od 1012 lica.
Ostali, uvidevi da nee biti od strane Srbije podrani u svojim avanturistikim planovima, delimino su se
vratili svojim kuama, ili preli u Vlaku. Istina je samo po ovom izvetaju da se u Vlakoj na ostrvu
Petroani skupilo oko 150 Bugara koji su odande pokuali da prodru na tursku teritoriju Bugarske, ali su ih Turci
prisilili da se vrate. U drugom izvetaju, istog dana, u vezi sa neistinitimi vestima Korespondenc biroa,
prenesenim u bekim listovima, posebno u Viner Cajtutgu (br. 175.), u kojima se govori o muenjima,
iznuenim priznanjima okrivljenika i drugim nasilnim postupcima istranih organa i Suda u procesu protiv ubica
kneza Mihaila, Kalaj neuobiajeno otrim reima ukazuje na tetnost ovakvog netanog informisanja austrijske i
svetske javnosti. On istie da je uestvovao na svim sudskim raspravama, od prve do poslednje i da sa
dobrom saveu moe tvrditi da su navodi koji oito potiu od bekog Korespondenc biroa lieni osnove. U
pojedinanom opovrgavanju tih navoda iznosi svoja zapaanja onako kako e ona posle nekoliko dana biti
obelodanjena u dodatku Viner Cajtunga u Viner Abendpostu (Nr. 177 3. VIII 1868, oito ne samo po njegovoj
sugestiji ve i njegovom diktatu, u dopisu, jasno anonimnom, nepotpisanom). Dodao je da su ti navodi
nepovoljno odjeknuli u srpskoj javnosti, pomenuo je i ogoreno Ristievo negodovanje da bi pokazao kako takve
novinske kampanje oteavaju njegovu diplomatsku misiju. iji je cilj bio i ostao, prema uputstvima samog
Bajsta (to ne zaboravlja pomenuti), da se uspostave i dalje razvijaju odnosi uzajamnog poverenja i razumevanja,
u emu je ve imao i vidnog uspeha, koji meutim, moe biti anuliran deplasiranim harangiranjima. (Bericht
Res. Nr. 88.)

79
Povodom izvrenja smrtne kazne nad 14 osuenih lica, na primer, u listu Noje Fraje Prese objavljen je
komentar pod naslovom Civilizacija u Srbiji. Iako se priznaje da su osuenici bili uesnici ili sauesnici jednog
svirepog ubistva koje izaziva samo gnuanje, ipak se die glas protiv ovakve krvave sudske odmazde. Javnost se
podsea na pozadinu atentata. Iznosi se u nekoliko reenica istorijat dinastijskih obrauna u Srbiji. Istie kako je
osniva dinastije Obrenovia dao ubiti prvog vou ustanka Karaora da bi zauzeo njegovo predvodniko mesto.
Nije dakle nikakvo udo to su Karaorevii prema starom srpskom obiaju krvne osvete kod sina naplatili
ono to je otac zgreio, to su to uinili sa namerom da ponovo zadobiju krunu koja njima kao potomcima
najveeg srpskog junaka naeg stolea u najmanju ruku isto tako pripada kao i Obrenoviima. Zato je po ovde
izraenom miljenju trebalo da se vlastodrci u Srbiji zadovolje izvrenjem smrtne kazne nad neposrednim
uesnicima u atentatu, nad izvriocima ubistva, a ostale krivce da pomiluju. Tako bi se spreilo da se u ovo
plodno tle ubaci novo krvavo seme, koje moe jednom da strano iznikne.
U osvrtu na neovene, varvarske postupke islednih organa iznosi se da su uhapeni u istranom zatvoru
bili na neuven nain mueni... Sve strahote srednjovekovnog muenja primenjivale su se na njima, bili su u
kvrgama dan i no, nisu im davali hrane, prisiljavali su ih da netremice gledaju u jednom pravcu. Ukoliko su
pokuali da okrenu oi, dobijali su batine, udarce rukama i nogama Ponavlja se da su bili maltretirani ak u
 686

sudnici, od uvara i publike, a ni sudije ni branioci nita nisu preduzeli da bi ih zatitili. I predstavnici velikih
sila u Beogradu, njihovi konzuli utali su, nijedan od njih nije bio dovoljno ovek da bi protestovao protiv ovih
grozota. I vlade izgleda da su to u celosti odobravale, jer dosada nita nismo uli o tome da bi bar jedna evropska
sila uputila notu srpskom Namesnitvu, te ovakav proces protiv zaverenika igosala u ime ovenosti.
itajui ove odlomke (i druge ovde necitirane o sramotnim zakonima, kojima se tada jo uvek koristila
kazna batinanja, diskriminacija Jevreja i Roma-Cigana, dok ti zakoni u to doba u razvijenijim evropskim
zemljama ve nisu postojali) moglo bi se pomisliti, a stanovnici nemakog jezikog podruja u proseku
verovatno su tako i mislili, da se tu u ime ovenosti igou uistinu sramotni postupci jedne tiranske vlasti. Ali
poto se igosana muenja vezanih zatvorenika pripisuju u komentaru karakteristinoj svojstvenosti itavog
naroda, kao da se u civilizovanijim zemljama Evrope, kod veih nacija, tako neto (ili ako ustreba u interesu
vladajuih sigurno jo gore, ve i s obzirom na tehniki doteranija sredstva kojima je policija tih zemalja
raspolagala) ne dogaa, moramo dodati da su ovakvi napisi u austrijskim listovima bili motivisani neim drugim.
Motivacija se nalazila u politikim pobudama onih koji su koristili priliku da jedan nepoeljan (ali naalost
svuda, u svim malim i velikim zemljama upotrebljavani) policijski postupak identifikuju sa svojstvima itavog
naroda, da bi taj narod prikazali nedoraslim za vee slobode koje uslovljavaju samostalni dravni razvitak (iako
su u stvari uslovljene tim razvitkom). Na taj nain oni su dakle samo konkretno dokazivali potrebu da se ceo
srpski narod i dalje dri pod tutorstvom. zapravo stegom jedne velike drave; dok se ne promeni konstelacija
evropskih sila pod Turskom, a kasnije, u perspektivi pod Austro-Ugarskom, ili jo bolje pod Austrijom!

80
Ungarier Lojd, koji je izlazio na nemakom jeziku, u prilino opirnom napisu na 5 prekucanih strana u
187. broju od 1. avgusta takoe je osudio varvarske postupke istranih organa i nedoline ispade publike sa
psihologijom rulje protiv optuenih za ubistvo kneza Mihaila. Ali tu se jasno uoava i izraava distanca izmeu
vinovnika igosanog dela i naroda, koji je u srpskoj sredini sigurno obuzet jo veim gnuanjem zbog ovakvih
postupaka organa svoje dravne vlasti. Inae ponavlja se misao da je najstroom kaznom trebalo kazniti samo
izvrioce ina ubistva. Ostali koji su delovali po politikom impulsu opozicionara, nisu smeli ni u kom sluaju
biti izjednaeni sa obinim zloincima. Sumnja se i u verodostojnost dokaza njihove umeanosti u zaveru uopte.
Zato se upozoravaju maarski sudovi da se na pretresu krivice Aleksandra Karaorevia i drugih izbeglica iz
Srbije ne daju zavesti neproverenim dokaznim materijalima beogradskog suda.
Ilustracije radi navodimo jo kako se u ovom lanku poinje sa opomenom koja se zasniva na sluajnosti,
da je prilikom streljanja na smrt osuenih ubica i njihovih sauesnika jedan metak koji se odbio od kolca usmrtio
komandujueg oficira. Ovaj metak sa dejstvom bumeranga uzima se kao zlokobni predznak dejstva koje
krvoprolie na beogradskoj dunavskoj obali na Karaburmi, moe da ima jednog dana na sudbinu vladajuih u
Beogradu.
Istiui ispravno da za zloupotrebe vlasti krivicu ne snosi narod kao takav, dodate se da ni ona masa koja
je nesrenike vukla za bradu, pljuvala ih, tukla, ne predstavlja srpski narod. Zna se zato. Ali ovde se precizira:
Jer ova vrsta patriota nije animirana moralnim oseanjima, ona najvie da ali to nisu njoj pripali sjajni dukati,
ona bi u sluaju uspeha zavere klicala ubicama, nosila ih na ramenima ... a sada se nada da e joj pripasti neka
nagrada za pesnicama i pljuvakom pokazani patriotizam.
U celini posmatrano ovaj lanak nije antiobrenovievski. Naprotiv, na vie se mesta odaje priznanje knezu
Mihailu, koga se velia kao prijatelja Maara i prosveenog vladara koji je udarao temelje civilizacije u Srbiji, da
bi se zakljuilo da bi novi vlastodrci Srbije trebalo da nastave njegovu razboritu politiku, imajui jasno
prvenstveno u vidu promaarsku politiku. (Ungarischer Lloyd, Morgenblatt, Nr. 187, 1. VIII 1868.)
Na onaj deo lanka Ungarier Lojda (i drugih neimenovanih maarskih listova) u kojem se brani princip i
praksa da optueni Aleksandar Karaorevi i njegovi saradnici ne mogu biti kanjeni (ve u najboljem sluaju
samo proterani iz Maarske) po presudama maarskih sudova bez materijalnih dokaza o njihovoj krivici (u
ubistvu kneza Mihaila), i Vidov-Dan je reagovao uvodnikom (koji je ovde Kalaj notirao u Dnevniku) U ovom
uvodniku izraava se shvatanje (tadanjih vladajuih krugova Srbije) da: Po zdravim pojmovima o
meunarodnom pravu i o iskrenim odnoajima dobra susedstva, ugarska vlada, na ijem se zemljitu zavera
skrojila i rukovodila, imala je ili da preda naoj vladi sukrivce, ili da presudu naih sudova nad njima izvri, ili da
ih podvrgne svojim sudovima, pa da im se sudi svom ozbiljnou koju nalae ubistvo, a osobito ubistvo izvreno
kovarnim nainom nad vladaocem susedne prijateljske zemlje.
Na primedbu da protiv ovih okrivljenika nema dokaza, odgovara se jetko da su toj injenici, ukoliko bi
odgovarala istini, doprineli maarski pravosudni organi koji su sa zakanjenjem, posle mnogih odugovlaenja,
doneli odluku da se imenovani izvedu pred Sud. Prema tome, jasno: Oni jamano nee se sami odati, a toliko im
je vremena potpune slobode ostavljeno, da su mogli ne samo sve pismene dokaze koji bi se u njih bili nali
unititi, no i meu sobom tako se dogovoriti da bezuspenom uine svaku istragu. Zato bi bilo neminovno,
logikom ovog rasuivanja da se priznaju dokazi... po kojima je srpski sud svoje presude izrekao. Meutim,
listovi kao Ungarier Lojd, kae se dalje u ovom lanku, pokuavaju da ubede nadlene u Ugarskoj da to ne
treba da ine. Kad bi oni uspeli da prodru svojim miljenjem kod ugarske vlade, narod i vlada srpska ne bi samo
morali aliti to u Ugarskoj mogu nekanjeni da ostanu veliki zloinci, no bismo jo takim postupkom ovlaeni
bili da ugarsku dravu smatramo kao neprijateljski logor, u kom je slobodno svata preduzimati, to moe Srbiji
da kvari spokojstvo i spreava razvitak zakljuak je Vidov-Dana. Samo da se ne bi ostalo na tom zakljuku i u
listu kakav je Vidov-Dan, ovde se dodatno izraava nada da predsednik ugarske vlade Andrai koji je toliko
puta ve dao najjasnijih dokaza da mu lee na srcu i pravda i dobra snoenja sa susednom Srbijom nee tako
neto dozvoliti. (U Beogradu, 23. jula, Vidov Dan, br. 158 23. VII 1868.)
 687

81
U ovom kratkom napisu bez potpisa anonimni Kalajev demanti prenosi se kao izjava posmatraa sa
suenja, u prvom licu. Opovrgava se navod Korespondenc biroa i pojedinih austrougarskih listova: a, da su
priznanja optuenih bila iznuena kvrgama (durch Folter des in den Bock Spannens); b, da je Vilotijevi umro u
zatvoru od posledica muenja (on je streljan zajedno sa ostalim osuenicima); c, da je knez Karaorevi
pismeno protestovao protiv suenja, on je samo zabranio advokatima po slubenoj dunosti da ga brane.
Podrobnije se jo objanjava da je jedino Pavle Radovanovi pokuao da povue svoju izjavu datu u istranom
zatvoru, pod izgovorom da mu je ta izjava kojom je teretio Aleksandra Karaorevia bila iznuena muenjem.
U toku pretresa utvrdilo se, meutim, da njegovi navodi (o muenju) nisu istiniti. Na kraju se istie potreba da se
lanim novinskim vestima ne onemogue nastojanja (naroito gornjeg sloja) srpskog naroda da se u svetu
afirmie svojim pozitivnim doprinosima. (Wiener Abendpost Beilage zur Wiener Zeitung, Nr. 177 3. VIII
1868.)

82
V. pod 5. avgust. U broju od 27. juna (po st. k.) slubenih Srbskih novina objavljen je ovaj napis
oficioznog Viner Abendposta. U njemu stoji u formi saoptenja beogradskog dopisnika lista: da je bio na
konanim pretresima suenja od prvog asa pa do poslednjega, te se s toga istini za ljubav a i za opravdanje
srbskih sudova naao pobuen oznaiti neosnovanost nekih odavde poslatih telegrama o postupanju srbskoga
suda. Meu tim neosnovanim vestima (koje su sigurno ipak bile istinite) istiu se saoptenja da su neki
okrivljenici samo teko mueni stezanjem u jarca prisiljeni bili na priznanje, i da sud nije hteo kazivanja njihova
o tome uvesti u protokol. (Politiki pregled, Srbske novine, br. 102 27. VII 1868.)
Ve dva dana posle objavljivanja lanka protiv Ungarier Lojd-a, precizira se radi uspokojenja italake
publike Vidov Dana da ovaj maarski list nije poluzvanian list, kao to bi neki tim povodom u nas pomisliti
mogli. Vidov Dan je u ovom sluaju samo kao javni organ pobijao misli drugoga javnog organa. I sada ima
jo i tu prijatnu dunost (po Kalajevom nalogu to se naravno preutkuje!) da razjasni kako ugarska vlada ni
malo ne deli nazore Ungar. Lojda u stvari procesa protiv Karaorevia (Vidov Dan, br. 160 25. VII 1868.)
Drugi napis Ungarier Lojd-a koji je Kalaj notirao mogao se odnositi na navodne veze staro-ekih i drugih
slovenskih krugova sa ruskim panslavistikim linostima i institucijama. (Pogled po svetu, Vidov Dan, br. 159
24. VII 1868.) Ove navode, u sklopu tobonjeg protesta austro-ugarskog predstavnitva u Petrogradu,
demantovao je posle Viner Abendpost. (Pogled po svetu, Vidov Dan, br. 160 25. VII 1868.)
Dopisom iz Pete nekoliko dana kasnije informiu se podrobnije reimski itaoci da: Opadanja Ung. Lojda
protivu Srbije i njezine sadanje vlade, koja, za odve kratko vreme svog opstanka, ve je uspela zadobiti sebi
simpatije svih slobodnih naroda evropskih, osuuju se u Peti i po svoj Ugarskoj na najodsudniji nain. Jo se
dodaje da je pomenuti list bez svakih sveza s viim krugovima, a u masi naroda ne nalazi nikakva odziva, ma
koliko da se pusto razmee liberalizmom". (Vidov Dan, br. 166 1. VIII 1868.)

83
Iz raznih pisama i drugih dokumenata proizlazi da su se knez Aleksandar i njegova ena Persida esto
prepirali, da je pri tom prvu re vodila kneginja prebacujui muu slabisko dranje u tekim trenucima. Nema
potvrde da su navodi izneseni u Dnevniku tani.

84
U ovom izvetaju, datiranom sledeeg dana, 10. avgusta (koji se dopunjuje istovremenim uveravanjima
Blaznavca) potvruje se Kalajevo uverenje (u skladu kako sa tadanjim njegovim linim pogledima, tako i sa
optim dravnim interesima Austro-Ugarske) o pozitivnim nastojanjima Namesnitva. Na podrujima unutranje
politike u duhu najavljene liberalizacije dravne uprave. U spoljno politikoj sferi kroz miroljubive intencije,
koje su evidentne, poto Namesnitvo uskrauje podrku izazivaima nemira u regionima pod Turskom, posebno
onima koji su tada inicirani u bugarskim emigrantskim krugovima sa teritorije Rumunije.
Kao zagovornik liberalnih reformi, tada, Kalaj napominje da se dodue sa obeanim reformama zakanjava,
ali je jasno da se bez njih vie nee moi mirno upravljati zemljom. Svaki osea da su u Srbiji nune efikasne
reforme (eingreifende Reformen). Tlaiteljski sistem... penzionisanog ministra unutranjih dela Nikole Hristia
uopte je suvie omrznut da jedna nova vlada ne bi bila prisiljena da sprovede nune reforme. Zamiljenom
reformskom politikom umanjila bi se i opasnost od agresivnih poduhvata Srbije, nepoeljnih po austrougarskim
koncepcijama. Zato po Kalaju: kada srpski narod stekne vee unutranje slobode i izvesno materijalno
blagostanje teko e se navesti na avanturistike akcije (protiv Turske) koje bi ga mogle dovesti u situaciju da
opet izgubi ono to je tako teko izvojevao.

85
... ujabb terjeszkdsre.

86
Ovde pomenuti izvetaj je onaj koji je izloen pod datumom od 9. avgusta.

87
Pstynben.

88
Kassa.

89
... s ily modon iparkodik a csszrt is hangolni.

90
de akkor aztn tbbet nem egyezkedhetik.

91
sokat ktsgeskedik.
 688

92
Kalaj je ovim izvetajem obavestio svog ministra kako je prilikom uruivanja njegovog pisma (upuenog
knezu) uveravao namesnike da sa austrougarske strane nema vie nikakvih smetnji za novi ugovor o potanskoj
konvenciji i da u duhu iste politike naklonosti prema Srbiji postoji spremnost da se rei i pitanje jurisdikcije.
Bajstu se prema tome predoava potreba da delegacija Austro-Ugarske otpone pregovore za potansku
konvenciju sa srpskom delegacijom to pre, po mogustvu jo tokom tog istog meseca (septembra), a u vezi sa
jurisdikcijom istie se da bi trebalo izai u susret zahtevima Srbije pre ostalih drava, da bi se i na taj nain njeni
upravljai obavezali na najveu zahvalnost prema uviavnom velikom susedu.

93
Radi jasnijeg uvida u Kalajev stil otvorenog angaovanja na strani Srbije i u zvaninom saobraaju, koje
po pravilu mora biti krajnje uzdrljivo, citiramo rei kojima se skree ministrova panja na nunost efikasnijeg
delovanja. Posebno, u stvari jurisdikcije: Dodue mi smo ve poetkom ove godine uinili prvi korak, ali tu [u
Srbiji] nije se ni toliko napredovalo da bi se oseao dug zahvalnosti i za dobre namere, ovde se trae opipljivi
rezultati. Moglo bi se lako desiti da ova ili ona sila, koja nae prijateljske odnose prema Srbiji ne promatra ba
dobronamerno, sklopi taj ugovor pre nas, ime bi izgubili politiki kapital koji bi inae mogli evidentirati u nau
korist. Stoga drim za naroito vano da se ostvari to pre konano reenje ovog pitanja. (Istakao A. R.)

94
Fuad pasa hajlando a kis Zvorniki krdst elintzni.

95
U ovom Kalajevom pismu od preko est prekucanih strana najpre je izloen razgovor sa Blaznavcem u
vezi sa Subotievom posetom, na isti nain kao i u Dnevniku. Iz razgovora koji je Kalaj vodio sa Subotiem
ovde se iznosi ponovljena izjava o spremnosti hrvatske Narodne stranke da pregovara o Nagodbi i s tim u vezi da
poalje jednog izaslanika, Mrazovia ili nekog drugog, na preliminarne razgovore sa Andraijem. Po Kalaju, na
ovakvu predusretljivu popustljivost, bez sumnje ... mnogo utie dranje srpske vlade.
Kao dobar poznavalac jugoslovenskih pokreta i stremljenja, meu kojima nesumnjivo postoji spona
solidarnosti, za koje saznaje iz mnogobrojnih, gotovo svakodnevnih saoptenja svojih agenata i poznanika, on
pokuava da svojim sugestijama pospei sporazum sa Narodnom strankom, poto ona predstavlja sigurno daleko
najvei deo hrvatskog naroda. Nagodba sa manjinskom strankom ne bi mogla da se realizuje nastavlja dalje
Kalaj, Narodna stranka u opoziciji navela bi hrvatske mase na buntovnike otpore, i to uz podrku naoruane
Granice, podsticane i od bekih vojnih krugova koji zaziru od razvojaenja. U takvoj situaciji ni Srbija, bez
obzira na promaarsku spoljnopolitiku orijentaciju njenih upravljaa ne bi mogla ostati po strani. Pod pritiskom
javnog mnenja morala bi podrati pokret otpora hrvatskog naroda u sklopu nacionalnooslobodilakih pokreta
ostalih jugoslovenskih naroda.
Predoavajui na ovaj nain Andraiju bez okolienja gole injenice Kalaj iznosi i miljenje da bi radi
lakeg sporazumevanja sa Narodnom strankom trebalo najpre pridobiti pojedine njene vodee linosti.
Najpogodniji mu se ine trosmajer i Suboti, kao osobe ne samo ambiciozne ve i sujetne koje bi pod
izvesnim uslovima mogle biti zadovoljene. O Stratimiroviu, koji je tada bio preokupiran akcijama protiv
Miletia, Kalaj ne misli najlepe. Smatra da moe biti veoma koristan u izvesnim podrivakim poduhvatima ali
da nije dovoljno pouzdan za dalekosenije misije.
Povodom poslednjih promaarskih Blaznavevih izjava u vezi sa spremnou Andraija da podri srpske
zahteve u pogledu Bosne i Hercegovine, naroito se istie pouzdanost promaarske politike Srbije pod vostvom
Blaznavca. Ponavljamo promaarske a ne i proaustrijske. Kalajevim reima (koje su naravno mogle biti
poverene samo Andraiju, kao vodeem predstavniku Maarske, koji i u svojstvu predsednika ugarske vlade u
sklopu Austro-Ugarske jo uvek rauna sa izvesnim secesionistikim alternativama): Toliko mogu da tvrdim da
Vaa Ekselencija, kao i sama Maarska, moe sa sigurnou raunati ne samo na prijateljstvo ve i na oruanu
snagu Srbije, ali kako sam ve imao sreu da Vam i usmeno saoptim, samo Maarska, poto je odbojnost prema
svemu to je nemako nesavladljiva.
U Dnevniku pominjane reakcionarne spletke penzionisanog graniarskog generala Radosavljevia svode
se i ovde na navodne njegove izjave da sadanja srpska vlada ne moe da se odri i da e kroz 6 meseci na
prestolu sedeti Petar Karaorevi kome e pomoi i Austrija. Ovi navodi, u sklopu tadanjih vrenja, agitacija
u graniarskim krajevima ponavljaju se da bi se Andraiju i ovog puta pokazalo kako je nuno to pre
izdejstvovati razvojaenje Granice. Jer dok se to ne dogodi za Maarsku nema mira ni sigurnosti.
Na bugarske prilike Kalaj skree Andraijevu panju da bi mu ukazao na potrebu da Austro-Ugarska podri
zahtev za osamostaljenje pravoslavne crkve Bugarske u odnosu na carigradsku grku patrijariju. Po Kalaju:
Kada bi se pod uticajem Austrije bugarska crkva uspela posebno konstituisati sa sopstvenim patrijarhom, mir bi
se uvrstio i agitacije [kojima se remete planovi status kvo politike Austro-Ugarske na Balkanu] bile bi
zaustavljene bar za izvesno vreme.
U vezi sa molbom da se dodeli subvencija Vidovdanu ponavlja se da bi 50 forinti meseno bilo dovoljno za
njegovo odranje. Pod uslovom da novac poinje da pristie jo tokom ovog meseca, s obzirom da su protekla
ve gotovo dva meseca otkako je srpska vlada prestala da subvencionie taj list koji bez materijalne pomoi sa
strane ne moe opstati.

95a
U ovom izvetaju govori se o istim linostima i problemima kao i u prethodnom koji je dan ranije bio
upuen Andraiju. Samo je ovaj izvetaj za Bajsta, na samo neto vie od dve prekucane strane, mnogo krai,
poto su prirodno izostavljeni pasusi o promaarskoj Blaznavevoj politici, stavovima prema pitanjima
osloboenja Bosne i Hercegovine, zahtevima za razvojaenje Granice, argumentima za subvencionisanje
 689

Vidovdana, kao i sve druge sitnije varijacije koje bi mogle da otkriju tragove jedne separatistike ili bar
dvosmerne politike u krugovima maarskih predstavnika Austro-Ugarske. (Bericht Nr. 59, HHSA, PA, XII,
Turki, K. 99, Varia.)

96
... elintzni (da rei).

97
U ovom kratkom izvetaju (Nr. 60) Kalaj istie da kree na put (laom do Vidina, a onda u nastavku
suvozemno na srpskom tlu du granice prema Bugarskoj) s ciljem da sakupi to vie autentinih podataka o
raspoloenju stanovnitva, prvenstveno u vezi sa nemirima na bugarskoj strani. Iako je svestan tekoa ovakvog
izviakog poduhvata u zemlji u kojoj se na svakog stranca jo uvek gleda sa najveim podozrenjem, uveren je
da e ishod putovanja odgovarati oekivanjima.

98
Ovaj deo dnevnika koji je Kalaj napisao u obliku putopisa verovatno i sa namerom da ga objavi,
objavljen je u Dodatku II toma Kalajevog dela o Srpskom ustanku, koji je za tampu priredio maarski istoriar
Lajo Taloci, u izdanju Maarske akademije nauka. (Kllay Bni, A szerb felkels trtnete 18071810 II.
Utazs a bolgr-szerb hatrokon 1868-ik vi szeptember 1427, kiadta Thalloczi Lajos, a Magyar tudomnyos
akadmia kiadsa, Budapest, 1909, 247310.)

99
U ovim danima u kojima se nita naroito nije dogaalo Teodorovi je zamenjujui Kalaja napisao svega
jedan izvetaj Bajstu. Ali u njemu je tako nespretno sumirao opte poznate poglede Namesnitva na probleme
koji su ih razdirali sumnjama u odnosu na Austro-Ugarsku da e, videemo, izazvati otvoreno negodovanje
pretpostavljenih u Beu.
U kratkom izvetaju koji e Kalaj odmah na dan svog povratka uputiti Andraiju istie se samo urgencija za
obeani novac Vidovdanu. Mora da se mnogo zabrinuo za sudbinu lista koji mu je izgledao neophodan za
uspeno obavljanje misije ne samo putem uobiajenih diplomatskih zapaanja i intervencija, ve mnogo irih i
dubljih, isto politikih zahvata.

100
Opirno u obimu od 7 1/2 prekucanih strana, Kalaj obavetava Bajsta o svojim politikim razgovorima
i zapaanjima na ovom putovanju koje je trajalo 12 dana. Najpre ga upoznaje sa uveravanjima turskih upravljaa
u Ruuku i Vidinu, Sabri-pae i Asiz-pae, da je krug bugarskih revolucionarnih buntovnika sveden na
minimalan broj pristalica tako da ne postoji opasnost od nemira iji bi se epicentar nalazio u Bugarskoj. Ovi
turski predstavnici vie su zazirali od pokreta koji bi bio iniciran i podran u Srbiji, ali ih je u tom pogledu sa
svoje strane austrougarski predstavnik umirivao argumentacijom miroljubive politike srpskog Namesnitva.
Kalajeva averzija prema svemu to je rusko, sledstveno prema svakom koji zastupa interese Rusije, nalazi
oduka pri opisu osobe ruskog vice-konzula Kir-Dinje. Iako Kir-Dinja po nacionalnoj pripadnosti oigledno nije
Rus, on je po Kalaju: Pravi tip fanatinog, lukavog ruskog agenta intriganta, kome su sva sredstva za postizanje
njegovog cilja dobra i koji svoju mrnju protiv svega to nije rusko, a naroito protiv Austrije samo teko moe
prikriti. On je [iz istog ugla posmatrano prirodno] sasvim na svom mestu, meu ovim sirovim neobrazovanim
narodom, gde su prosta gruba lukavost i velika lina energija najneophodnije osobine. Moglo bi se zato rei:
sledstveno tome a ne sluajnom nepodudarnou likova njegov francuski kolega je pored svoje neophodne
umenosti suvie poten u ovoj zemlji gde nikada niko ne ispoljava svoje pravo miljenje, i zbog toga nije
dorastao svom ruskom kolegi.
Analizirajui situaciju u Bugarskoj, tanije u Vidinskom sandakatu, Kalaj je kao izvrstan posmatra lako
procenio tadanji nivo zemlje kroz koju je prolazio i o kojoj je dosta sluao. Ipak on e i pojedinane i globalne
zakljuke zasnivati kao i uvek na probranim podacima, koji mogu impresionirati, kada se ne proveravaju u
kontekstu drugih inilaca sa ciljem da budu opovrgnuti (u sluajevima neslaganja). Skrenue primarnu panju na
konstataciju da se bugarski narod ... jo uvek nalazi na krajnje niskom stupnju civilizacije. Obrauje zemlju i
gaji stoku onako kako se to inilo stoleima. Malobrojne industrijske grane koje se neguju da bi zadovoljile
najnunije nove potrebe jedva ili ak uopte ne napreduju. Samo se po psiholokoj konstituciji naroda d
razabrati da su ovde ljudi prvenstveno zaokupljeni problemima materijalne egzistencije. Politike preokupacije
su jo sekundarne. Oseaj zajednike nacionalne pripadnosti u dravotvornom smislu jo je nerazvijen. (Po
Kalaju, prirodno, poto je prevelika zaostalost u sredstvima obrazovanja i komuniciranja. Za Kalaja
karakteristino, jer to odgovara koncepcijama politike status kvoa koje zastupa.)
Zanimljiva je pojedinost da Kalaj uoava nedostatke opte priznatih politikih autoriteta, sa komentarom da
je izuzetni autoritet i u Bugarskoj imala samo jedna linost pokojni srpski knez Mihailo. Citirano: One linosti
ija se imena tu i tamo pojavljuju uglavnom su samo lini stranaki borci, tako rei gerilski predvodnici.
Postojalo je samo jedno jedino ime koje je i u celoj Bugarskoj nalo odjeka, kojim se narod mogao odueviti, a to
je bilo ime kneza Mihaila. Od njega su Bugari oekivali svoje osloboenje, njegovim reima bezuslovno bi
sledili. Nepobitno izvanredni nimbus koji je knez Mihailo imao u krugu svih hrianskih naroda evropske
Turske, niko nije nasledio posle njegove smrti i sama Srbija ne moe vie da probudi kod saplemenika i
istovernika ono poverenje koje je imala, zahvaljujui jedino i iskljuivo imenu svoga vladara.
Poto se mogunost izbijanja nemira veih razmera ipak nije mogla iskljuiti u ovim premisama, Kalaj u
prvi plan istie opasnost od nezadovoljstva naroda zbog sputavanja njegovog ekonomskog razvoja i ikaniranja
njegovih verskih institucija od strane suvie krute, nesavremene, neuviavne, feudalizmom optereene turske
uprave. Da ne bi ovakvim nezadovoljstvima bili olakani nepoeljni strani intervencionistiki poduhvati,
prvenstveno sa strane Rusije, Kalaj dakle ukazuje, slino ranijim zakljucima, na potrebu da Austro-Ugarska
 690

podri zahteve za upravne reforme u Turskoj i za osamostaljenje bugarske crkve.

U osvrtu na proputovanje kroz srpske krajeve Kalaj istie svoje najpovoljnije dojmove i ocene. On je u
svim veim mestima Negotinu, Zajearu, Knjaevcu, Aleksincu bio doekivan od predstavnika vlasti i
naroda sa velikim uvaavanjem. Upoznao se sa lokalnim znamenitostima, video kako rade kole, razgledao
manastire, divio se lepotama zemlje. Zapazio je kako su ljudi jo pod dojmom nasilne smrti velikoga kneza
Mihaila, ali se i uverio (kao prijatelj novog reima) da je narod odahnuo, postao vedriji otkako je nestala
omrznuta Mihailova konzervativna vlada.
Kalajevo zadovoljstvo sa stanjem duhova u Srbiji je toliko veliko da gotovo u svemu nalazi potvrdu za
pravovaljanost politike zbliavanja Austro-Ugarske i Srbije. Shodno takvom vienju on i Bajstu u zakljuku
ovog svog izvetaja kazuje da ukoliko se odnosi i dalje budu razvijali u zapoetom pravcu Austro-Ugarska nee
imati razloga da zazire od reenja Istonog pitanja, u kome e samo Srbija igrati glavnu ulogu. Podrazumeva
se Srbija pod austrougarskim zatitnitvom.

101
... a trk integritsnak biztoskait.

102
... bizonyita ezt Zgrb megyk kszn felirata, a megyk kznsge pedig nem szokott mesterklt
lenni.

103
Ovim izvetajem Kalaj demantuje izvetaj temivarske Generalne komande, iju kopiju mu je Bajst
dostavio na uvid, uz uputstvo od 26. septembra o situaciji u Granici i stremljenjima u Bosni, na relaciji austro-
srpskih odnosa. Opovrgavajui alarmantne i provokativne navode vojnih krugova Kalaj kazuje: Nije to prvi put
da se izvetaji graniarskih vojnih vlasti ne podudaraju sa izvetajima beogradskog Generalnog konzulata, a ipak,
ako se ne varam, podaci koji su se odnosili na Srbiju pokazali su se barem uvek tanim. Mi ovde u Beogradu,
naime, prema uputstvima Vae Ekselencije situaciju i raspoloenja posmatramo sasvim objektivno, a poto smo
sa ovdanjim merodavnim krugovima gotovo u svakodnevnom kontaktu, to se moemo u naim izvetajima vie
manje oslanjati na sasvim pozitivne injenice. Konzulat mora konsekventno i striktno da sledi politiku koju mu
je Vaa Ekselencija propisala.
Nasuprot tome: vojne graniarske vlasti koje se pored svojih profesionalnih zadataka na diletantski nain
bave i politikom, rukovode se najee linim simpatijama. S obzirom da su udaljeni od podruja o kojima
alju izvetaje, uglavnom prenose ono to im serviraju njihovi obavetajci, koji sa svoje strane ulagivajui se
poslodavcima iji ukus poznaju, svoja obavetenja oblikuju tako da se potonjima svide. Osim toga isti vojni
krugovi: izgleda nisu ... sasvim napustili ... ideju da Bosna bude okupirana od Austrije i zato pri ocenjivanju
ovdanjih odnosa polaze samo sa tih pozicija. Razumljivo je da takvi stavovi i rovarenja opravdano uznemiruju
javno mnenje i vladajue linosti u Srbiji, oteavajui na taj nain i njegovu (Kalajevu) misiju mira i dobre volje.
Oni su za osudu u toliko pre to upravljai Srbije, svesni rizika nee da ratuju i ne misle u postojeim uslovima
stvarno na okupaciju jedne turske provincije.
Kao u svoje vreme knez Mihailo, ni namesnici ne skrivaju svoje aspiracije na Bosnu, ali politika Austrije, i
prema instrukcijama samog Bajsta (Kalaju) ne ide za tim da negira opravdanost tih tenji, ve da ih kanalie tako
da ne bi remetile postojei red stvari. Tu politiku Kalaj sa uspehom zastupa kako sam kae u tolikoj meri da
sa sigurnou moe da tvrdi kako Srbija nee zbog Bosne da izazove nepoeljne ratne konflikte. Srbija e
zaratiti protiv Turske tek ukoliko doe do jednog velikog rata izmeu evropskih drava. Onda e ona morati to
da uini ponavlja se eksplicitno pod pritiskom javnog mnenja i samih masa, kako onih u Srbiji tako i onih
pod Turskom, a i ostalih balkanskih zemalja i jugoslovenskih naroda. Ali dok takav evropski rat ne izbije, Srbija
ostaje mirna. Stoga zasluuje da ne bude uznemiravana od nebuloznih vojnih krugova gotovo je doslovna
zakljuna Kalajeva misao koju on tako otvoreno iznosi pred svojim ministrom.

104
U tom ve pomenutom kratkom izvetaju Teodorovi je najpre slino Kalaju izloio zakonodavne
novine Namesnitva na unutranjem planu i uveravanja o miroljubivosti namesnike spoljne politike u duhu
sporazuma sa Austro-Ugarskom. Nezgrapno je, meutim, izneo kao poruku Namesnitva (a ne kao
samoinicijativni podsetnik za ono to e slediti ako dogaaji krenu nepoeljnim pravcem, kao to je to veto
inio Kalaj u svojim izvetajima, uz insistiranje namesnika u svakoj prilici uvek iznova na odreenim
garantijama da Austrija odista ne razmilja o okupaciji Bosne, da bi Srbija samo u tom sluaju mogla iskreno
eleti da Cislajtanija ubrzo sreno savlada sve nacionalne prepreke i da se snano konsoliduje, a Ugarska ostvari
blagoslovenu nagodbu sa srpskohrvatskim narodom.

104a
U uputstvu od 1. oktobra 1868. Bajst, podseajui Kalaja na instrukcije kojima je bio ovlaen da uveri
namesnike o tome da Austro-Ugarska nema nameru da okupira Bosnu, izraava svoje negodovanje povodom
pitanja kojima srpska vlada uzima sebi za pravo da interpelira Austro-Ugarsku u vezi sa politikom koju e
voditi u odreenom domenu, i da uz to svoju politiku uslovljava tim odgovorom. Kako bi bilo, pita Bajst, kada bi
Austro-Ugarska postavila pitanje srpskoj vladi o tome kako e se ona drati u ovim ili onim okolnostima u
odnosima prema Vlakoj i Moldaviji, Bugarskoj ili Bosni.
Moglo bi se primetiti da su se austrougarski predstavnici i te kako interesovali za eventualne korake Srbije
u odreenim situacijama i prema odreenoj zemlji, ali Bajstovo reagovanje ipak ne moe se smatrati nesuvislim,
s obzirom na specifine diplomatske norme ophoenja i pri formulaciji nezgodnih pitanja. Zato i Bajst zakljuuje
da je, imajui u vidu dosadanje dokaze prijateljstva srpske vlade, uveren da e samo jedan mali mig sa
Kalajeve strane biti dovoljan za eliminisanje ovakvih ispada u budunosti.
 691

105
Kalaj je opet bio na visini zadatka. Opovrgavajui mogunosti da se srpska vlada neuobiajenim
pitanjima uplie u unutranje stvari Austro-Ugarske, ali bez i najmanje aluzije na krivicu svoga zamenika u
formulaciji inkriminisanog dela izvetaja, on pitanje svodi na pravu meru. Priznaje da je zavrni deo izvetaja
od 25. septembra ... suvie kratak, dakle verovatno i suvie nejasan, pa prema tome nije ni izrazio misao koju je
trebalo da izrazi. Ovaj deo imao ie samo da prikae linu impresiju [izvestioca] na osnovu razliitih razgovora i
saznanja, a ne odjek bilo kako izreene stvarne izjave srpske vlade.
Ali se Kalaj ne zaustavlja na tome. On priliku koristi da ponovi svoje sugestije u formi koja nee uvrediti
Bajstovu tatinu ve mu naprotiv laskati, o potrebi da se sa austrougarske strane vie izlazi u susret eljama i
potrebama Srbije.
Ukazujui na snagu Srbije sa velikim prirodnim bogatstvima, relativno snanom vojskom, od oko 70.000
manje vie dobro naoruanih narodnih vojnika, izuzetnim autoritetom vodee zemlje potlaenih balkanskih
naroda pod Turskom u borbi za pravedno reenje Istonog pitanja, on istie miroljubivu politiku Namesnitva.
Politiku koja je u skladu sa politikom linijom koju je trasirao sam Bajst, po laskavim Kalajevim reima.
Istiui pravo Srbije na Bosnu Kalaj kazuje: Srbija je jedina zemlja kojoj bi se hriani Bosne prikljuili sa
radou i pod ijom bi se upravom ak i tamonji Muslimani slovenskog porekla, ukoliko bi im se osigurala
slobodna veroispovest prema njihovim obredima oseali zadovoljni. Bosna je takoe zemlja koju Srbi smatraju
prirodnim nastavkom svoje teritorije. Knez Mihailo nije mogao da posedne Bosnu zbog otpora Porte koju je
podravala veina velikih sila u Evropi. Namesnika vlada, odlaui ostvarenje plana nasilnog prikljuenja
Bosne Srbiji i za due vreme, nada se da e je na kraju dobiti pomou Austro-Ugarske. Po Kalajevim reima koje
slede, proizlazi ak da Austro-Ugarska ne bi trebalo da je izneveri u tim nadanjima.
Priznajui da u srpskom narodu, ali ne i u njegovoj vladi, postoji jo uvek izvesna averzija prema Austriji
(kako Kalaj i drugi predstavnici Monarhije i dalje najee nazivaju Austro-Ugarsku), on se ak ne ustruava da
veliki deo krivice za takva raspoloenja prebaci na austrijsku stranu, dodue s intonacijom na zbivanja u
prolosti, pod upravom drugih linosti. Naime, pre nego to je Bajst, po veto konstruisanim Kalajevim reima
preuzeo rukovodstvo nad politikom sudbinom Austrije, u vreme kada su raniji austrijski upravljai davali
povoda za podozrenja. a u izvesnoj meri jo daju takvog povoda, poto neobuzdani vojni krugovi svojim
pretenzijama i ispadima potkrepljuju strahovanja u narodu, ne u vladi, od okupacije Bosne sa strane Austrije. Jer
srpska vlada zna ali srpski narod moe samo da nasluti da pri novom redu stvari, koji je stvorio Bajst u
Austriji visoka carska vlada nee nikada da misli na ovu okupaciju.
Da bi se antiaustrijska raspoloenja u narodu umanjila, i vladi pomoglo u proaustrijskim nastojanjima Kalaj
na kraju ponovo apeluje da se ubrzaju oekivani sporazumi o potanskoj konvenciji i jurisdikciji. Ne samo u
interesu Srbije ve i Austrije, odnosno Austro-Ugarske.

106
To je Kalaj uinio prema Bajtovom telegramskom uputstvu od 1. oktobra.

107
Maurijev izvetaj koji sadri opte poznate ali neproverene podatke o ustanikim komitetima u Bosni,
napisan je na Kalajevo traenje (prema zabeleci od 1. oktobra). V. i napomenu 112.

108
... s ha lehet kihallgatsokat intzzen az illetkhz.

109
... konok kifejezs arczal.

110
Egyszeren elkldtem.

111
U tom izvetaju Kalaj je napisao: O faktikom rezultatu suoenja, kao i o vrednosti pri tom datih
priznanja i izjava ne mogu da se izjasnim jer to konano zavisi samo od shvatanja sudija. Ali to se tie mojih
linih impresija, ne bih vie ni za trenugak mogao posumnjati u to da je Karaorevi ne samo uestvovao ve
bio i inicijator (Urheber) u ubistvu kneza Mihaila. Ovo svoje miljenje iznosim prirodno samo pred Vama,
Vaa Ekselencijo, poto je moja dunost da pred Vaom Ekselencijom nita ne tajim, meutim, kod suoenja
drao sam se sasvim nemo i nijednom reju nisam se umeao.
Kalaj je jo spomenuo povratak engleskog generalnog konzula Longvorta sa puta iz Carigrada, preko dela
Bugarske, Bukureta i istonog dela Srbije. Sa zadovoljstvom konstatuje da se Longvort vratio sa istim
zapaanjima kao i on sam, naime da nema tragova o nekom ozbiljnijem pripremanju ustanka u Bugarskoj ili u
susedstvu protiv turske uprave.
Povodom imenovanja Dimitrija Matia za ministra Kalaj dodaje svoje miljenje o njemu: Mati uiva glas
veoma obrazovanog oveka, lan je Omladine ali ne sanja o republici, nekada je gajio izvesne simpatije
prema Rusima, ali je uspeo da se toga otarasi i sada sledi proaustrijsku politiku Namesnitva. (Bericht Nr. 65.)

112
Zapravo mint igen titkos. U ovom izvetaju, na francuskom jeziku, stoji da imenovani komitet sa
seditem u Bukuretu ima za cilj: da organizuje opti ustanak u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini protiv turske
dominacije. On se udruuje u ovom cilju sa provincijskim grkim komitetima u Turskoj radi prihvatanja
zajednike akcije.
Po ovom izvetaju, za uspeno sprovoenje planova bili su osnovani podkomiteti u Srbiji, Bugarskoj, Bosni
i Hercegovini. Njihov zadatak bio je da pripremaju duhove, prihvataju poiljke oruja i otpremaju ih u tajna
skladita. Ovi podkomiteti primaju direktna nareenja od centralnog komiteta i nemaju prava na vlastitu
 692

inicijativu.
Onda slede imena predvodnika pojedinih podkomiteta. Imena su prilino iskrivljena, mnoga ne zvue kao
domaa, pa je ve i iz toga Kalaj zakljuio da iznesena data nisu verodostojna. (Za beogradski komitet se kae da
su mu efovi: M. Neovi i Sazonovi). Ukupno se navodi 20 mesnih podkomiteta, izmeu ostalih i jedan u
Cetinju i jedan u Kotoru.
U odeljku izvetaja o depoima oruja istie se da Centralni komitet u Bukuretu raspolae velikom
koliinom oruja i municije. Tri depoa oruja po ovim navodima nalazila su se u Srbiji blizu bosanske granice. U
Bosni i Hercegovini navodno je postojalo vie takvih skladita. U Bihau jedno veliko, u suterenu neke
naputene tvrave. U Prozoru u ruevinama jednog dvorca. U hercegovakom naselju Buni u jednoj usamljenoj
nenastanjenoj kuici, itd.
Prema bliim optim obavetenjima, u Bosni i Hercegovini plan za opti ustanak bio je ve pripremljen,
dispozicije su bile uinjene. Centralni komitet u Bukuretu primio je raporte svojih bosanskih podkomiteta sa
uverenjem da e ustanak sigurno uspeti. Turske vlasti u Bosni i Hercegovini su u stanju spokoja i ustanak e ih
potpuno iznenaditi. Da bi iznenaenje bilo to vee odlueno je da se panja turskih vlastodraca skrene na
drugu stranu, na Bugarsku gde e se u to vreme izvriti planirane diverzije.
Izvetaj krcat ovakvim i slinim obavetenjima poslao je sekcijski ef Ministarstva inostranih poslova iz
Bea na uvid Kalaju sa primedbom: da mu se ne moe porei izvestan znaaj, podaci u njemu sadrani
verovatno su istiniti iako ih Ministarstvo nije uspelo, ili dospelo da proveri. Kalaj, kao to smo videli, bio je
drugog miljenja. Smatrao ih je izmiljotinama. (Ad Nr. 173. Organisation des Comits et des Souscomits
insurrectionnels en Turquie et en Grce.)

113
U izvetaju od 23. oktobra Kalaj javlja Bajstu da je srpska vlada saznala da je Trifun Stojanovi ponudio
svoje usluge bekom Ministarstvu. Stojanovi je svoj boravak u Beu (gde se podvrgnuo ili hteo da se podvrgne
operaciji oiju) nameravao da iskoristi i za uspostavljanje veze sa ministarskim faktorima da bi izdejstvovao
novanu potporu za akcije u Bosni. Pritom je ubeivao svoje sabesednike o simpatijama Bosanaca prema
Austriji. Da bi dao veu teinu svojim reima pozvao se na austrijski Konzulat, odnosno Teodorovia, kao na
neku vrstu veze.

114
Izvetaj, u prekucanom tekstu preko 5 strana, u vezi je sa Bajstovim zahtevom od 22. oktobra, da proveri
navode saoptenja o aktivnosti srpske vlade u cilju poveanja pritiska na Portu (sa strane Bugarske, Rumunije i
Crne Gore, uz pokroviteljstvo Rusije) sa svrhom da se prisili da preda Bosnu na upravu Srbiji a Hercegovinu
Crnoj Gori. Kalaj taj navod, kao i one ranije ove vrste, na nama ve poznati nain najenerginije pobija.
Ovom prilikom istiu se u Kalajevoj argumentaciji ovakvi odlomci: Aspiracije Srbije na neke susedne
provincije Turskog carstva nisu nikakva tajna. Ove aspiracije nisu nastale u poslednje vreme, one se zasnivaju na
istorijskim tradicijama koje su ivo sauvane u svesti celog naroda kroz narodne pesme. O njima vode rauna
sve srpske vlade od kada je u vreme Miloa Obrenovia izvojevana izvesna dravna samostalnost. Velika
popularnost kneza Mihaila, ne samo u Srbiji ve i u svim slovenskim provincijama Turske i u krugu samih
jugoslovenskih naroda u Austriji steena je zahvaljujui njegovim nastojanjima za realizaciju takvih tenji. Na
nesreu ovakva nadanja i stremljenja [dodaje Kalaj] sa nae strane uvek su nekako grubo pobijana, dok ih je
Rusija, u ijem interesu uopte ne lei njihovo ostvarenje, prividno stalno podrala, tako da smo u ovim
zemljama izgubili sve simpatije, dok je Rusija svoj uticaj svakim danom poveavala; ovakvo je stanje za nas
moralo da bude u izvesnoj meri neugodno, poto se ovo dejstvo proteglo i na austrijske Slovene. Tek se pod
knezom Mihailom, a sada jo vie pod namesnikom vladom, uvidelo u Srbiji da su uzaludne nade u pomo
Rusije, i oslonac se poeo traiti na austrougarskoj strani.
U prilog svojih tvrdnji o neuestvovanju Srbije u podrivakim akcijama protiv Turske (i to pod uticajem
Austrije) Kalaj navodi pisanje prakog lista Korespondenc, koji u jednom lanku (po Kalajevom miljenju,
sigurno inspirisanom od strane ruskog Konzulata u Beogradu) preti namesnicima sudbinom kneza Mihaila
ukoliko oni ne promene svoju ravnodunu politiku prema Bugarskoj.
Potrebu da Austrija podri aspiracije Srbije na Bosnu u blioj ili daljoj budunosti, Kalaj ovde sa vie
reenica objanjava. Po njemu: Malena Srbija sama po sebi ne moe nikada i ni na koji nain da postane opasna
monoj Austriji. Ali ona je okruena razliitim slovenskim narodima, iji broj iznosi 67 miliona. Junije ive
grka plemena meu kojima se iz Grke vri stalna agitacija. Ovamo dolaze jo i Rumuni sa njihovim
naoruanjem koje nije za potcenjivanje. Dodue kad bi svi oni i zajedniki odjednom zapoeli svoje ustanike
akcije u neprilici bi se u prvom redu nala samo Porta. Neprijatnosti za nas poele bi tek onda kada bi i nai
Rumuni i Juni Sloveni zapoeli svoje akcije. A da e se to dogoditi u sluaju jednog velikog ustanka u
Turskoj, u to se usled postojeih simpatija i rusko-pruskih agitacija jedva moe sumnjati. Zato je najbolje stanje
u kojem Srbija pod uticajem Austrije odbija da prui podrku pokretima nemira. Jer bez te podrke ovi pokreti ne
mogu ni da izbiju na povrinu.
Kopiju ovog izvetaja Kalaj je sledeeg dana. 30. oktobra, poslao Andraiju sa molbom da nae vremena
da ga paljivo proita. Navodei da je priliku, u odgovoru na Bajstovo pismo, morao da iskoristi i radi
podravanja srpskih aspiracija na Bosnu, Kalaj ukazuje Andraiju, otvorenije nego Bajstu. na potrebu da se
pritiskom na Portu na vreme (podvukao A. R.) izdejstvuje preputanje Bosne Srbiji. Ovde on kazuje da u
situaciji kada se oekuje rat na Istoku treba imati uza se Srbiju. Inae postoji opasnost da e se ona pridruiti
Rusiji (u ratu koji bi po ovim pretpostavkama trebalo uskoro da izbije izmeu Francuske i Austrije s jedne strane,
i Rusije i Pruske s druge).
 693

115
U ovom duhovito sroenom lanku objavljenom u 253. broju Pester Lojda, od 22. oktobra, na nian je
uzeta linost austrougarskog ambasadora Prokea u Carigradu, s motivacijom da je nedorastao za vrenje svake
visoke i odgovorne dunosti. Prema obavetenjima maarskog lista Proke je bio spreio naimenovanje jednog
turskog konzula u Peti, odnosno Budimu. Zato to se kao veliki Austrijanac, a uz to prestar, da bi u svojoj 74.
godini mogao da se oslobodi svojih predrasuda s kojima je iveo i pravio karijeru 73 godine nije mogao pomiriti
sa postajanjem dualistike monarhije Austro-Ugarske, na mesto jedinstvene carske Austrije. Inae Prokeu se
priznaju svojstva armantnog kozera, velikog znalca, doslednog liberalnog istoriara ija je knjiga o raspadu
Grke svojevremeno bila konfiskovana, da bi tada tek pre godinu dana bila putena u promet. Ali on je toliko
mnogo i dugo radio u drugim uslovima da je prirodno nepodoban za rad koji iziskuju novi uslovi razvoja i to u
tako delikatnoj slubi kao to je diplomatska. Vreme je da se smeni.
Zakljuak je: on moe i dalje da pie istoriju, ali da je pravi to vie ne ide. Da bi Austro-Ugarska
Monarhija na Istoku bila zastupljena na odgovarajui nain potrebna joj je mlaa snaga koja je upoznata i
iskreno sprijateljena sa novijim odnosima. Neka se njoj prepusti na Istoku teak zadatak stvaranja istorije.

116
Ovde omakom stoji broj 1490, u originalu je (ne sasvim razgovetno) 1485 ili 1495. U broju 1490 od 23.
oktobra Noje Fraje Prese u kratkoj notici obelodanjuje (kao da je uspela verodostojno da otkrije, utvrdi) da je
Pester Lojd, traei da se stari Proke zameni nekim mlaim ovekom dobro upoznatim sa prilikama na Istoku,
mislio na beogradskog konzula Kalaja. Stoga beki list saglaavajui se s tim da je vreme da prestari poslanik
napusti svoj poloaj primeuje: Mi moramo u najmanju ruku poeleti da Austro-Ugarska Monarhija u Carigradu
bude bolje zastupljena nego to je to sluaj sa gospodinom fon Kalajem u Beogradu, koji se gospodin kao
diplomata izgleda gotovo tako ponaa kao regrut koji ne moe da podnese miris baruta, ili kao glumac koji drhti
od treme. Ako mi za Carigrad nemamo drugog izbora osim Prokea ili Kalaja, onda bez daljega optiramo za
prvog.
U replici na ova i druga reagovanja Noje Fraje Presa, Morgenposta i drugih bekih listova, Pester Lojd u
veernjem izdanju 249. broja od 29 oktobra demantuje da je pledirajui za Prokeovo povlaenje imao na umu
Kalaja, ili ak da je pod Kalajevim uplivom lanak sa takvim zahtevom napisan i tampan. Po Pester Lojdu,
animoznost takve vrste je objanjiva injenicom da su se izvesni ... krugovi, koji i u publicistici nalaze svoje
izdanke navikli da diplomatiju posmatraju kao prasvojstveni delokrug [ureigenste Domne] nemakog plemstva
u Austriji. U njihovim oima svaki onaj koji ne pripada mnogo spominjanoj dvadesetorici plemikih kolenovia
koji su nekada u Austriji vladali, a sada je barem spolja predstavljaju, izgleda odozgo posmatrano kao parveni i
kao takav onda biva i u svojoj delatnosti ocenjen.
to se tie Kalaja pisac lanka navodi da nasuprot ovakvim ocenama postoje merodavna miljenja, u prvom
redu Bajstova, koji smatra da je Kalajevim izborom, i to kao Maara, sreno popunjeno veoma odgovorno mesto
beogradskog konzula. On je ve tamo stekao i svestrano priznate zasluge zbog produbljavanja prijateljskih
austrougarsko-srpskih odnosa.
Iz ponovnog odgovora Noje Fraje Prese-a proistie: da Kalaj moda ne saobraa direktno sa svima
ovdanjim listovima, ali je jedan od njegovih prijatelja u jednoj drugoj ovdanjoj redakciji slian lanak inicirao,
i tek kada u tome nije uspeo pojavio se lanak u Pester Lojdu. Zakljuak se sam po sebi namee. Dakle dopisnik
bekog lista nema potrebe ni posle demantija Pester Lojda da prua opipljive dokaze za svoje ranije tvrdnje, a
kamo li da ih povue. (Inland, Noch einmal die Affaire Kllay, Neue Freie Presse, Morgenblatt, Nr. 1498 31.
X 1868.)

117
... feltnst okozni.

118
Ezt lehetet irrodalmilag rteni.

119
Zapravo u Napretku bila je tampana kao najnovija vest iz Bukureta notica o tom navodnom ugovoru.
Po njoj, u Bukuretu: Govori se o uinjenom savezu meu Pruskom, Rusijom, Rumunskom, Srbijom, sa
glavnom odredbom da Rumunija i Srbija dre Austriju u kripcu i da pokrenu Istono pitanje, ako bi Austrija i
Francuska htele stati na put nemakom jedinstvu. Zato e Rumunija i Srbija dobijati od Pruske topova, puaka i
municije, a Rusija e ih braniti od Austrije ili Turske. Kao ograda dodaje se: Ovo ljudi nee da sasvim veruju
ali misle da ima nekih pogodbi meu Rusijom, Pruskom, Rumunijom i Srbijom za sluaj nekih dogaaja, pri
emu svi misle dobiti. Neki ak smatraju da e uz Rumuniju i Srbiju biti i Garibaldia. (Najnovije, Napredak,
br. 96 16. X 1868.)
Ve u to vreme, u oekivanju prusko-francuskog rata novine su redovno donosile izvanredne vesti o
ugovorima kojima se naroito Pruska pripremala da stekne prednosti nad Francuskom, a time i nad Austrijom
koja je tada bila u prijateljstvu sa Francuskom. Kao saveznik Pruske u buduem ratu smatrana je Rusija, pa su
austrougarski krugovi prirodno najvie strahovali od ruskog prodora u saveznitvu sa balkanskim zemljama, u
prvom redu sa Rumunijom (kao veitom neprijateljicom Ugarske zbog Erdelja), ali i sa Srbijom (u nedovoljno
osvedoenom prijateljstvu sa Austro-Ugarskom i pod namesnikom vladom).
Najee se nagaalo da se meu Rusijom i Pruskom nainio ugovor za savez na ovom osnovu: Rusija na
Istoku moe raditi to joj volja, Pruska joj nita nee smetati, ali zato e ona u sluaju rata pomagati Pruskoj
protiv Francuske sa svojom flotom i pravie u podunavskim kneevinama diverziju koja e Austriju primorati da
tamo poalje veinu svoje vojske. Pruska pak uzee zemalja od Austrije koliko moe, isto tako i od drava na
severnom moru, a zato e ustupiti Rusiji Poznanjsku. (Novi Sad, 1. oktobra, Napredak, br. 90 2. X 1868.)
 694

120
Bajstu, u izvetaju od 3. novembra, br. 69, Kalaj (na 2 kucane strane) izlae glavne momente
trosmajerove posete, kao i u Dnevniku. Istie da je pomenute manifestacije, koje su trosmajerovoj sujeti oito
godile, iako je (Kalaja) prethodno uveravao da bi hteo da ih izbegne mogao spreiti traei od namesnika da ih
zabrane. Ali je smatrao da je dovoljno da ne dozvoli da se one manifestuju pred Konzulatom. Poto e
neometane na drugom mestu ko efemerne ubrzo biti zaboravljene, a Namesnitvo bie jo vie obavezno na
zahvalnost Austro-Ugarskoj zbog ispoljene tolerancije.
Andraiju, u pismu (broj 23) od 4. novembra, Kalaj neto opirnije, na 4 prekucane strane, opisuje
trosmajerovu posetu. Istie: da mu je u zdravici na ruku u Konzulatu, odao priznanje kao sveteniku i
knjievnom meceni, da bi pokazao da ga ne smatra politikom linou. Iznosi ak da veruje: da je ovacije koje
su (trosmajeru) bile prireene, on (trosmajer) sam finansirao poto je glavni organizator ... bio Hrvat
Orekovi, trosmajerov poverljivi ovek. U vezi sa onom trosmajerovom frazom iz govora, pred
manifestantima, da je za misiju Srbije na Istoku spreman da rtvuje poslednju kap krvi, Kalaj je rekao da se ta
misija mogla shvatiti kao knjievna. tj. duhovna ali da ju je on [trosmajerj shvatio politiki u to ne moe biti
sumnje. U Dnevniku 3. novembra nije bio tako decidivan, izgledalo je ak da naglasak stavlja na literarnu
motivisanost.
Na kraju ovog pisma Kalaj se posebno zadrao na razgovoru izmeu trosmajera i Blaznavca, prema
Blaznavevom prianju. Pri tom je naglasio kako je trosmajer izraavao svoje nezadovoljstvo politikom srpske
vlade zbog njenog paktiranja sa maarskom vladom na raun Hrvata, i kako je Blaznavac zastupao tu politiku
prijateljstva izmeu ostalog sa argumentacijom da se ne sme dozvoliti da se ponove nesreni dogaaji iz
1848/49.

121
V. saoptenje engleskog konzula Longvorta, 3. novembra, beleku u Napretku (pod napomenom 119), i
Bajstov telegram u vezi sa navodnim prusko-rusko-rumunsko-srpskim saveznikim ugovorom.

122
Zbog pasivizacije Srbije, naroito u stvari bugarskog ustanka, praka Korespondenc-a je u to vreme u
vie navrata objavila lanke, i na uvodnom mestu, protiv politike srpskog Namesnitva, u obruu prijateljstva sa
Austro-Ugarskom. U broju 74, od 10. oktobra, na primer, pod naslovom Srpsko Namesnitvo i bugarski ustanak
iznosi (a to jo nije sve to zna) kako je Turska zaokupljena borbom sa bugarskim ustanikim odredima, koji
nadiru sa svih strana, suoena sa tekoama u Tesaliji i Epiru, pritegnuta sa strane Grke, uznemiravana od
albanskih buntovnika, prisiljena na stanje pripravnosti u podrujima prema Crnoj Gori, mogla i morala da bude
meta oslobodilakih akcija Srbije. Ali srpska vlada i tamo gde je najprea njena pomo, u borbi bugarskih
ustanika, dri se vie nego rezervisano. Da ne bi kompromitovala svoju pogrenu politiku prema Austro-
Ugarskoj, a pod njenim uticajem i prema Porti, ona kompromituje sebe i svoju zemlju smisao je toga lanka.
U uvodniku sa naslovom Nacionalno pitanje u Ugarskoj ne govori se o srpskoj politici ve o maarskoj,
koja se iscrpljuje ugnjetavanjem manjinskih naroda, Rumuna, Srba, Hrvata, Slovaka, Rusina. Ali tu se predoava
neprijatna mogunost, o kojoj je na drugom mestu re, mogunost saveza Rusije, Rumunije i Srbije, koji bi onda
povukao i nezadovoljne, ugnjetene narodnosti, i to u vremenu u kome se ne prestaje govoriti o ratnoj opasnosti sa
strane ovih i drugih drava.
U ironino intoniranom, prilino dugakom lanku od dva petitom tampana stupca, u 101. broju
Korespondenc-a od 6. novembra, govori se o odnosima koji intrigiraju javnost u svetlosti posete trosmajera. S
obzirom na kritikovane suvie prijateljske odnose namesnike vlade sa Maarskom, pisac lanka iz Beograda
pominje i Kalaja kao uspenog aranera politikih poduhvata koji bi bolje bilo da su ostali bezuspeni. On je iako
homo novus, mlad i bez diplomatskog iskustva pokazao takve kvalitete da bi mnogi od njegovih kolovanih
prethodnika mogli ii u kolu kod njega. Razvio je takvu aktivnost da je doprineo suenju Karaoreviu,
uutkivanju Omladine, otuenju Srbije od nacionalnih pokreta u Monarhiji, udaljavanju srpske drave od pokreta
nemirnih balkanskih naroda, uplitanju Maarske u Istono pitanje. Zabrinut razvojem srpsko-hrvatskih odnosa
uoi maarsko-hrvatske Nagodbe pomno je pratio i trosmajerove korake. Uspeo je diplomatskom igrom koja bi
zasluila da bude opisana perom jednog Servantesa da bar nou zadri trosmajera u Zemunu, kako ga ne bi
budile bakljade i serenade i kako bi u miru, od nikog neometan mogao da razmilja o utiscima koje je danju
stekao u Beogradu.
Ipak sa sudbinskim snagama ne mogu se sklapati veiti savezi. trosmajer je i nevian u diplomatskim
igrama uspeo da provede jedno vee u Beogradu. Desilo se ono to se htelo spreiti. Beogradska omladina
oduevljena zadatkom koji je poveren srpskom narodu, ispunjena bezuslovnim potovanjem za oveka naeg
hrvatskosrpskog bratskog naroda, koji kao niko drugi zastupa zajedniku pripadnost junih Slovena u duhovnom
pogledu i zalae se za duhovni i socijalni napredak junoslovenskih naroda reima i delima, priredila je u
njegovu ast bakljadu kakva u Beogradu nije viena, pevala vatrene pesme i izvikivala nebrojene iveo uzvike.

123
Razgovor sa Ristiem Kalaj ovde prenosi gotovo u celosti prema tekstu zabeleenom 6. novembra u
Dnevniku. U vezi sa lankom za koji je Risti rekao da je napisan u Bukuretu sa ciljem da kompromituje srpsku
vladu, on podsea Bajsta da ga je pomenuo u svome izvetaju od 10. oktobra (kada je u Korespondencu izaao na
uvodnom mestu napis Srpsko Namesnitvo i bugarski ustanak, iji smo sadraj ve izloili). Za glasove o
navodnom tajnom ugovoru izmeu Rusije, Pruske, Rumunije i Srbije kazuje da prva vest o tome potie takoe iz
Bukureta. Preneo ju je svojevremeno tamonji engleski konzul Grin (Green) ovdanjem konzulu Longvortu,
koji jo uvek veruje u postojanje tog ugovora. Iako sve indicije govore za to da je nemogue da bi takav ugovor
mogao postojati.
 695

124
O toku samog suenja ovoj grupi okrivljenika Kalaj je podneo 4. novembra izvetaj, koji nije pomenuo
u Dnevniku. U tom je izvetaju izneo kako su se u meuvremenu, od procesa prvoj grupi zaverenika i ubica,
strasti stiale i da je sud zajedno sa tuiocem ispoljavao ovog puta nunu dozu tolerancije. Verovatno i pod
uticajem iskustva steenog na sasluanju Karaorevia i njegovih sauesnika, na brodu kod Zemuna kome je
prisustvovao i tuilac Nedeljkovi.
U izvetaju koji Kalaj ovde pominje on istie da je presudu samo Majstorovi sasluao sa lamentacijama
(prirodno, on je jedini u ovoj grupi osuen na smrt). U vezi sa Blaznavevom enidbom sa Katarinom
Konstantinovi-Obrenovi, izraava svoje zadovoljstvo kao i u Dnevniku, a ovde jo dodaje: Budunost e,
meutim, pokazati da li e on sve prednosti koje mu ova enidba moe pruiti, umeti i da iskoristi.

125
Ez az egyedli ut a mentsgre, ez okbol fjlalya hogy Magyarorszg nem elgitette ki a horvt
nemzettet, mert ez kielgitve csakhamar megszerezte volna Bosznit, s ez utn jtt volna Szerbia is.

126
U tom aktu, koji takoe ima karakter uputstva, s obzirom na ambasadorski poloaj u Carigradu u odnosu
na konzulski u Beogradu, Proke odgovara na ve izloeni Kalajev izvetaj (Bajstu i Prokeu) od 29. oktobra.
Izraava svoje uenje kako se moe pretpostaviti da Srbija svoje neskrivene aspiracije nee pokuati da ostvari
na tetu Austro-Ugarske, ako je u prijateljstvu sa Austro-Ugarskom, ni onda kada bi okolnosti pogodovale za
ostvarenje tih aspiracija. (Kalaj tako daleko u svojim rasuivanjima nije iao da se ne bi prerano suoio s
kontroverzama koje bi mogle da ometaju njegovu misiju u datim, postojeim okolnostima.) Prirodno je, po
Prokeu, a ne za aljenje (kako je to predstavio Kalaj) to se Austrija odupirala aspiracijama stvaranja velike
Srbije, i time izazivala negodovanja u Srbiji. Kao to je prirodno da je Rusija iz svojih rauna (ne simpatija) te
aspiracije podravala.
Jasno, on ne dezavuie politiku blagonaklonosti prema Srbiji, ali ga upozorava da se dri generalnog
uputstva koje je primio kad je naimenovan za generalnog konzula u Beogradu. Prema Prokeu, po tom uputstvu
Kalaj treba da se ogranii na davanje podrke i podsticaja namesnikoj vladi u politici prijateljstva prema Austro-
Ugarskoj i odravanju mira na Balkanu. Nita vie.
U izvetaju koji je istog dana, 10. novembra, poslao Bajstu Proke kazuje da je Kalajev izvetaj, na koji je
upravo odgovorio, itao sa izvesnom uznemirenou jer Kalaj da bi pridobio simpatije Srbije prema Austro-
Ugarskoj, nalazi za prirodno da Austro-Ugarska predoi srpskoj vladi svoje posredstvo ili pomo za
prikljuenje Bosne Srbiji. On izgleda [nastavlja Proke] da se vara u pogledu dve take. Prvo, u tome da
koncesije u administrativnim i jurisdikcijskim odnosima koje Srbija od nas trai, i koje mi ini se prema njemu
skloni smo da uinimo, nama odluujui politiki uticaj za stalno donose i obezbeuju, i drugo, da smo mi
naklonjeni nacionalnoj elji Srba da prisajedine tursko-slovenske provincije. Prilaui svoj odgovor na taj
izvetaj Proke napominje da se nije na Bosni posebno zadrao jer nije znao dokle moe ii bez
kompromitiranja i to on, Kalaj ne izgleda da je miljenja da njegova [Prokeova] naznaenja
(Vorzeichnungen) treba da smatra pravilom.

127
Ovi napisi koji izazivaju Kalajeve proteste sa otupljenom otricom upereni su protiv zagovornika
hegemonskih austrougarskih nastojanja u podrujima unutranje i spoljne politike. Najee se koriste navodi
drugih inostranih listova i komentari odobravanja ili negiranja odnosnih navoda, tampanih u nezvaninom
delu zvaninih novina. Obino u rubrici: Politiki pregled. Tako tih dana u osvrtu na polemike hrvatskih i
rumunskih listova sa maarskim i austrijskim, istie se primedba da se maarski listovi slabo ili gotovo nimalo
ne razlikuju od svojih bekih kolega u smotrenju misije koju jedni i drugi sebi namenjuju. Ni jedni ni drugi ne
mogu da se otresu svojih planova prema Istoku u ulozi predstrae ali strae evropske kulture, kojom tee da
proire i osiguraju gospodstvo pripadnika nemake i maarske nacije pod okriljem Austro-Ugarske. (Srbske
novine, br. 144 2. X 1868.) U sledeem broju, pak, pri izlaganju Bajstovog govora u Rajhsratu u vezi sa
pretresom zakona o ustrojstvu vojske u okvirima Nagodbe, zakljuuje se da austrijska drava ivotari pod
teinom tuega upliva, umesto da unutarnjom snagom samostalno izvruje upliv u uvanju svojih interesa, koji
su s inostranskim svetom skopani. (Srbske novine, br. 145 5. IX 1868.) U broju od 19. novembra, kada je
Kalaj protestovao zbog neprijateljskog tona u napisima Srbskih novina, list donosi komentar Moskovske
vjedomosti, povodom Bajstovog govora, po kome se da zakljuiti da Austrija namerava prisajuziti sebi
kneevine (rumunske) s primedbom da bi posledice takvoga koraka bile ozbiljne i neposredne, jer bi Austrija u
takvom sluaju sama sebi grob iskopala. (Srbske novine, br. 146 7. XI 1868.)

128
Zapravo: ... ne elim da reklamiram ni protiv jednog lanka ...

129
U vezi sa ve ilustrovanom trosmajerovom posetom u dopisu iz Beograda, u 103. broju Korespondenca
od 8. novembra, na primer, istiu se ponovo manifestacije koje svedoe da je jugoslovenska solidarnost porasla
u obimu i intenzitetu. I da je impuls za ovacije dala ovde ivea hrvatska emigracija.
Sveano intonirani dopis sa biranim izrazima pozdrava velikom predstavniku bratskog hrvatskog naroda
nije ni ovog puta bez aoke protiv namesnike vlade. Daje se na znanje da joj je izgleda bilo neto neugodno
zbog ovakvih izliva narodnih oseanja, iako bi trebalo da srpski triumvirati u njima nalazi snage za ostvarenje
velikih oslobodilakih ciljeva.
U jednom od sledeih brojeva koji u Dnevniku nee biti notirani, nalazi se dopis kojim se izmeu ostalih
vesti iz Beograda, u ironinom tonu obelodanjuje kako maarski konzul ... Kalaj izgleda jedva moe da se
oporavi od neprijatnih utisaka sjajnoga doeka koji su ovdanji patrioti i Omladina priredili slavenskom
 696

jugoslovenskom meceni biskupu trosmajeru. Pritom se citiraju i rei jedne opte obljubljene linosti o tome
da namesnika vlada moe da se ophodi sa Maarima kako hoe ali srpski narod prema njima nee biti
prijateljski nastrojen sve dok oni ne budu prijateljstvom pokazali da priznaju prava hrvatskog, odnosno hrvatskog
i srpskog naroda u Ugarskoj. (Correspondenz, br. 116 21. XI 1868.)

130
Majd megltjuk nem nnek a rgrnce fejn tul?

131
Odlomci iz austrougarske Crvene knjige poinju da se tampaju u broju 442 od 12/24. novembra 1868.
(kako sad znamo, po Kalajevom nalogu). Iz probranih, ovde tampanih odlomaka takoe nedvosmisleno
proistie da je Austro-Ugarska za status-kvo politiku, da zalaui se i dalje za integritet Osmanskog carstva
osuuje sve ustanike i prevratnike pokrete balkanskih naroda. Ali se probranim dokumentima istiu
blagonakloni stavovi prema istim narodima kroz podrku austrougarske diplomatije u njihovim umerenijim
zahtevima, za poboljanje njihovog materijalnog i duhovnog stanja merama zakonskih koncesija. Pri tom se sa
posebpom panjom navode upotrebljeni prosrpski argumenti. Primera radi, da: Dogaaji u Srbiji i njine
posledice potvruju pravilnost izloene politike. Da je za vreme vladavine prosveenoga kneza Mihaila Srbija
doivela eru ponajvie nesmuenoga spokojstva i uspenoga napretka. Da je posle Mihailova ubistva samo
dostojanstveno ponaanje srpskog naroda predupredilo katastrofu od pogibonosne anarhije. Ili jo izrazitije u
formulaciji sveobuhvatnog austro-srpskog prijateljstva reima koje kazuju da: Prijateljsko-susedni odnoaji,
koji su svagda postojali izmeu vlade Njeg. c. i kr. Apost. Velianstva i kneza Mihaila, odrani su neporemeeni
i s Namesnitvom kneza Milana pa c. k. vlada u saglasnosti s oseanjima Njeg. Velianstva polae najveu
vrednost na to da pokae: da je austrijsko-ugarska monarhija najiskreniji i najnekoristoljubiviji prijatelj Srbiji.
Zbog toga i uzajamni odnoaji diu duhom iskrene i prijateljske predusretljivosti, i upravo sad se vode pregovori,
koji e nekolike vane stvari od prirode trgovako-politike i sudske privesti k ureenju, za obe susedne zemlje
podjednako poelnom. (Istoni poslovi u Crvenoj knjizi, Vidov Dan br. 242 12. XI 1868.) U drugom,
poslednjem odlomku izlau se blagonakloni stavovi prema rumunskoj, moldavsko-vlakoj kneevini. (Br. 243
14. XI 1868.)

132
Ova je sumnja poveana time to je, prema navedenom dopisu, Honi bivi austrijski oficir, i to se meu
ve angaovanim mladim ljudima (njih 116) nalazio izvestan broj vojnika bive meksikanske armije.

133
Ova, po Kalajevom (a verovatno i svakom drugom intelektualnom) kriterijumu dosadna pozorina
predstava bila je druga u trei put zapoetom pozorinom ivotu Beograda. (Na prvoj predstavi 10/22. novembra
igran je komad ura Brankovi.) Poto jo nije bila dovrena zgrada Narodnog pozorita, ove predstave su
davane u sali kafane Grka kraljica.
Na predstavi na koju se odnose Kalajeve rei prikazan je komad Dva narednika od nekog italijanskog
pisca, u prevodu zaslunog radnika okolo srpskog pozorita urkovia. Radnja se odvija u Splitu i na ostrvu
Brau. Prema sumarnom sadraju: nad jednim od dvojice junaka, narednika, treba da se izvri smrtna presuda,
zbog nekog sitnog vojnikog prestupa. Na kraju se sve dobro zavrava, hepiendom kroz pravedni akt
pomilovanja. (Beogradske novine, Srbske novine, br. 146 7. XI 1868; Iz pozorita, Srbija, br. 116 i 117 od 1. i
4. XII 1868.) Jo samo da napomenemo: komad je prikazan 16/28. novembra, to znai da je Kalaj svoju
zabeleku sainio jo iste veeri posle predstave.

134
U ovom izvetaju najpre se, prema uputstvu od 27. novembra, dostavljaju dalja obavetenja o navodnom
pokuaju srpskih agenata da se domognu elaborata Ministarstva rata u Beu o Srbiji. Pomenutim uputstvom,
naime, zatraene su bile nove informacije o ovim nastojanjima, iako je po izjavi samog ministra rata Kuna ve
bilo utvreno, u istrazi koja je usledila posle prvog obavetenja, da se odnosni elaborat (Landesbeschreibungs-
Elaborat von Serbien) koji se tamo nalazio u jednom primerku dobro uvaj i nikome nije dat niti se daje na
uvid, bilo u ustanovi, bilo izvan nje. Kalaj je, izgleda, u meuvremenu doao do zakljuka da za alarmiranje onih
gore u Beu nije bilo dovoljno razloga. Pominje da nije obiavao da izvetava o brojnim alarmantnim dostavama
koje esto prima. Ovog puta je pravio izuzetak jer su mu saoptili da je i dr ain, lekar ruskog Konzulata i lini
kneev lekar sa velikom sumom novca otputovao u Be radi pribavljanja ovog elaborata.
O drugom pitanju, vezanom za vrbovanje radnika za drutvo Kondota, izvetava u odgovoru na uputstvo od
23. novembra. Potvruje da u Beogradu odista postoji nedavno osnovano transportno drutvo pod imenom
Kondota. Cilj mu je da unapredi transport robe na putu izmeu Beograda i Aleksinca. Raspolae navodno ve sa
kapitalom od 200 000 forinti. Za agenta koji je vrbovanjem radnika u Maarskoj privukao panju tamonjih
vlasti kazuje da se zove Horni (Horny) a ne Honi. On je ovde dobro poznat i cenjen, a smatra se za normalno da
je angaovan za vrbovanje stranih radnika kakvih u Srbiji jo nema. Jedino to izgleda da drutvo nee moi
opstati jer trai od vlade takve garantije za rad kakve ne moe dobiti. (Bericht Res. Nr. 75.)

135
U odgovoru na telegrafski upit precizira se da su i dosadanji potanski tatari srpski podanici a i
transportna sredstva pripadaju srpskoj vladi.

136
U ovom cirkularu od 25. novembra (po st. k.) na francuskom jeziku, kae se da e Namesnitvo
posredstvom jednog od svojih lanova primiti i uzvraati posete inostranih konzula. Ostale uzajamne posete
namesnika i konzula smatraju se posetama iz utivosti i sledstveno tome sasvim linim. Od eranata,
privremenih zastupnika ne trae se ovakve zvanine posete i prema tome dodaje se ovde ne ustanovljavaju
 697

posebna pravila.

137
U ovom izvetaju istie se Kalajevo miljenje da zbog itavog nepotrebnog incidenta oko uzvraanja
posete konzulima odijum pada na ikina kao podstrekaa, i Skovasa, kao zaetnika. Simptomatino je,
naglaava se ovde, da ikin nee da se pomiri ni sa tekstom odgovora Namesnitva, koji su ostali konzuli
prihvatili. Trai da eranti imaju isti tretman u ovom pogledu kao i konzuli. (Samo je francuski Konzulat tada
imao eranta.)
Zakljuak i u ovoj prilici Kalaj koristi za poznata uveravanja o postojanosti proaustrougarskih antiruskih
raspoloenja Namesnitva. Za ije vreme Rusija ne moe da rauna na nikakav znaajan uticaj u Srbiji. Zbog
ega je veoma vano da se namesnika vlada po mogustvu podri i da joj se to manje smetnje ine.

138
Ostajui veran svojim shvatanjima Kalaj ovde iznosi da je velika teta to je Rusija pretekla Austro-
Ugarsku u reenju jurisdikcionog pitanja. Podsea Bajsta na rei koje je jednom pred njim (Kalajem) izgovorio:
da su kapitulacije zastarele i da nikada vie ne mogu doi do punog izraaja. Ukazuje mu i na prednosti
sporazuma do kojeg mora doi, s obzirom na veliki broj austrougarskih podanika koji se ovde bave privrednim
poslovima, a iji e oseaj sigurnosti novim odredbama ugovora biti povean. ak koncesije koje e Austro-
Ugarska uiniti naputanjem prava Konzulata u suenju svojih podanika bie nadoknaene koncesijama politike
prirode. Za to e se on svim silama zalagati. Zbog svega toga urgira da se pitanje rei dok jo moe u javnosti
izazvati eljeni efekat.
U dopunskom izvetaju od 11. decembra koji se posebno ne spominje u Dnevniku, Kalaj dostavljajui tekst
rusko-srpskog ugovora o jurisdikciji, ukazuje na prava albe koja je dvolina Rusija zadrala a koja kad se u
austrougarskom ugovoru izostave mogu da poveaju efekat predusretljivosti sa austrijske strane prema Srbiji.
Zato jo predlae da se animiraju beke novine da prikau ruske koncesije u stvarnim dimenzijama, kako bi se
vie zapazili ustupci liberalnijeg duha, koji e biti sadrani kako oekuje u austrijsko-srpskom ugovoru.

138a
Kalaj je u ovom pismu (br. 25) Andraija izvestio o nepostojanju navodnog rumunsko-srpskog ugovora,
prema verodostojnim Blaznavevim kazivanjima, onako kao i u Dnevniku, 9. decembra. Priliku je, kao uvek
dosada, iskoristio da bi ukazao na potrebu stimuliranja prijateljstva Srbije (ubrzanjem sporazuma o jurisdikciji i
veom podrkom u bosanskom pitanju). U tom momentu toliko vie to je novim Zakonom o narodnostima
poveano nezadovoljstvo srpskog (i ostalih manjinskih) naroda u Ugarskoj, pa se ne bi smelo dozvoliti da ono
bude podrano, zapravo raspirivano u Srbiji.
U pogledu Bosne dodao je da se veim angaovanjem u bosanskom pitanju izazivaju i zaotravaju poeljne
surevnjivosti meu Srbima i Hrvatima, poto i Hrvatska pretenduje na Bosnu, a trosmajer je, prema Kalajevim
informacijama otputovao iz Beograda prilino nezadovoljan razgovorima s namesnicima, pa kao da je sada
mnogo vie spreman da stupi u kontakt s maarskom vladom.

139
Prema obavetenjima bekog Ministarstva inostranih poslova, koja se dostavljaju Kalaju informacije
radi, Uzelac je pre svog odlaska u Beograd bio u Cetinju, Atini, Skadru, Odesi, Bukuretu. Ima veze, po
sopstvenom kazivanju, sa Petrogradom i po ruskom nalogu sprema se za Vidin.
U Kalajevom odgovoru 14 dana kasnije, 30. decembra (notiranom u Dnevniku tog dana) istie se da je
Uzelac zadravajui se nekoliko dana u Beogradu ponudio svoje usluge srpskoj vladi. I ostalo to je saznao iz
razgovora sa Blaznavcem i Ristiem, prema Dnevniku 21. decembra. Dodaje samo: da je Uzelac obina
varalica koji hoe da doe do novca a da za njega ne ini ozbiljnije usluge. Slinim karakteristinim crtama
opisao ga je nekoliko meseci ranije, u tada nenotiranom izvetaju od 27. juna.
U vezi sa Kalajevim privatnim pismom Bajstu (da bi mogao otvorenije izrei svoje misli nego u zvaninom
izvetaju), koje se spominje pre obavetenja o Uzelcu, napominjemo da je poslato tek sledeeg dana 17.
decembra. Veoma je dugako, prekucano iznosi neto preko 9 strana. U njemu je sa dramatinom akcentuacijom
izloio sve to je saznao i zabeleio u Dnevniku poslednjih dana. Najvie o ruskim intrigama i pritiscima na
Namesnitvo da napusti svoju proaustrijsku politiku. Zatim o poveanoj opasnosti od buntovnikih,
revolucionarnih vrenja u okolnim zemljama Balkana. Ne koristi vie umirujue informacije o slabostima
pokretaa nemira ve o njihovoj reenosti da se oslobode turskih stega. Predoava da ako u tome uspeju pomou
Rusije ugrozie i pozicije Austro-Ugarske.
Po ovom izlaganju: Grka i Vlaka ekaju samo na znak da stupe u akciju. Ne bi stajalo mnogo napora da
se otpone revolucija u Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i zemlji Skipetera [Albanaca]. Mirni Bugari takoe ne bi
izostali, kad bi jedna strana armija od kuda bilo prodrla u zemlju. Dogodi li se sve to ni Srbija uprkos
miroljubivosti svoje vlade ne moe dugo da se odupre struji Jer vlada koja bi se dugo suprotstavljala ovoj
struji bila bi za tren oka oborena, ako ne drukije revolverskim mecima ili ubodima kame. Ovakav sveopti
ustanak, u koji bi se umeala i Rusija, doveo bi do raspada Turske carevine, a onda bi se mogli pokrenuti i
manjinski narodi Austro-Ugarske, podstrekavani na jugu od Rusije, na severu od Pruske.
Sa tako crno obojenim premisama Kalaj izlae moguu opasnost od pokreta balkanskih naroda, da bi Bajsta
impresivnije uveravao o neophodnosti veeg angaovanja u politici prijateljstva prema Srbiji, kao najjaoj i
najuticajnijoj zemlji na Balkanu. I to takvog angaovanja koje bi dovelo u bez okolianja izreenoj formulaciji
do preputanja Bosne Srbiji, ali prirodno i dalje pod suverenitetom Turske.

140
Tu je verovatno Kalaj mislio na pasus iz lanka U emu je nae spasenje, koji kazuje da: U Staroj
Srbiji, Bosni i Hercegovini jo stenje raja, a u Sremu, Bakoj i Banatu, u Krajini [podvukao A. R.] i Primorju
 698

radili su i jo rade prepredeni tuinci da na veru i prevaru otmu i najmilije blago ... rade da mu oduzmu narodni
jezik, da ga poneme, pomaare [podvukao A. R.] i potalijane.
Mogao je da smatra neprijateljskim i pasus iz uvodnika pod naslovom Srbija, koji sadri ove misli:
Tuinska obrazovanost, tuinska radinost prete da nas poplave, a mi samo izdiremo i ivotarimo. Tuinska sila
davi nam pleme na tri strane, a mi ne umemo da se razumno i bratski namestimo oko ovo malo svoga ognjita, te
da slono rasplamtimo veliki sveti oganj slobode koji bi grejao i krepio iznemoglu duu i najdaljoj brai naoj.
(Jedinstvo, br. 1 6. XII 1868.)

141
Kalaj, pored sveg svog znanja i razumevanja, nee, i prema tome ne moe, sa stanovita jednostrano
sagledanih interesa Maarske, da shvati razloge antiugarskih lanaka, u ovom sluaju opozicionog liberalnog
lista Srbija. Razlozi su, meutim, jednostavni. Velikim delom zasnivaju se na hegemonskim odnosima
vladajuih maarskih krugova prema pripadnicima manjinskih naroda u Maarskoj. Antimaarski uvodni
politiki pregled u broju od 22. novembra/4. decembra 1868, na primer, inspirisan je usvajanjem Deakovog
zakonskog predloga o narodnostima, protiv koga su gotovo svi srpski, rumunski, hrvatski i drugi manjinski
predstavnici u Parlamentu i van njega u javnosti digli svoj glas.
Sasvim logino, dakle, budimski odnosno petanski dopisnik ovde pomenutog lista javlja itaocima u
Srbiji: Da ste kojim sluajem mogli biti u ugarskom Saboru prilikom te rasprave (o predlogu Zakona o
narodnostima) vas bi moralo zaboleti, sluajui ta se navaa protivu pravednih elja vae srpske brae s ove
strane. Izuzimajui jednoga ili dvojicu svi su srpski i rumunski poslanici ustali listom u odbranu svoje
narodnosti, ali se veina dananja tako ponaala naspram ovih boraca kao to se ponaa onaj kome je izvesna
pobeda. ,U Ugarskoj imade samo jedan politiki narod, govore oni ostale narodnosti, to su za njih pojedina
plemena; i tako naprosto i bez okolianja ne moe se druke rei nego: u Ugarskoj imade Madara, Srpsikih
Madara, Rumunskih Madara, Slovakih Madara i td. sve samih Madara. Zar to nije lepo, dovesti tako sve
narode u skladnost? ...
Nije onda za uenje to je zakljuak naeg lista u ovakvoj poruci: Valjda emo se uskoro uveriti u
istinitost onih rei koje vele: Ovakvom raspravom pitanja narodnosti nee se reiti to pitanje, nego e ostati; a
ako ga nestane, ono e samo s toga biti da ustupi svoje mesto veem pitanju to e da se nazove: Pitanje Ugarske.
Kamo proroka koji e reiti to pitanje? (Pregled politiki, Srbija, br. 117 22. XI 4. XII 1868.)

142
Porta je prekinula diplomatske i trgovake odnose sa Grkom, poto je grka vlada odbila da ispuni
uslove koji su joj bili postavljeni u ultimativnoj formi zbog neprijateljskih akata prema Turskoj. Usled te
odluke ona je povukla svoje predstavnike iz Grke i proterala Grke iz Turske. Ta odluka je pretila da komplikuje
odnose i sa Srbijom (i Rumunijom) jer je prema Portinom tumaenju ovom odlukom trebalo da prestane
delovanje i grkih predstavnitava u zemljama pod njenim sizerenstvom.
Da se ne bi negativnim odgovorom srpske (i rumunske) vlade zaotrila situacija velike sile su privolele
Portu da se zadovolji notom kojom e prosto obavestiti odnosne vlade o prekidu odnosa sa Grkom, ne traei i
ne oekujui od njih nikakav odgovor. Austrijski otpravnik poslova Hajmerle u Carigradu, insistirajui na
ovakvom reenju ukazao je i na to da je tadanji novi grki konzul [Dosko] u Beogradu bio priznat od srpske
vlade pre nego to je ona primila egzekvatur. (Bericht Nr. 83D, HHSA PA, Trkei, K. 92.)

143
Odnosi se na prvi pasus, odnosno prvu reenicu. U Kalajevoj numeraciji u originalu (na maarskom
jeziku) taj pasus nosi broj 927 i nalazi se na 169 strani Kalajevog rukopisa.

144
Notirano u drugoj reenici (u originalu, rukopisu, u drugom pasusu na strani 167) pod datumom od 16.
decembra. Podrobnije u napomeni br. 139.

145
U izvetaju, skreui Bajstovu panju na priloeni tekst Ristievog govora lanovima Nikoljskog odbora
Kalaj istie da se Risti ovde pokazao kao mudar dravnik koji zna na vet nain da uskladi razliite interese.
Njegove rei potvruju konstataciju (koju je on, Kalaj, toliko puta ponavljao pred Bajstom) da je Namesnitvo
proeto pravom miroljubivou i da hoe da se ozbiljno posveti reformama na unutranjem planu. Prema tome
nema mesta za strahovanje da e se izloiti riziku oruanih akcija u spoljnoj politici. Sve to Kalaj opet iznosi da
bi napokon naveo Bajsta na veu podrku srpskoj vladi. Podrku kojom e se ojaati pozicije Namesnitva
prvenstveno u borbi koju ona vodi sa konzervativnom desniarskom i revolucionarnom leviarskom
omladinskom opozicijom.
U vezi sa Portinom odlukom o prekidu odnosa sa Grkom Kalaj skree panju na opasnost od eventualnog
zahteva Porte da srpska vlada udalji, protera grkog konzula. Jer bi to izazvalo eksplozivno reagovanje u masama
naroda. Najbolje bi bilo i u interesu Porte, zakljuuje Kalaj, da se u Carigradu zadovolje time to e Portin
predstavnik u Beogradu jednostavno ignorisati prisutnost imenovanog konzula Grke.

146
To je notirani izvetaj od 22. decembra, koji je u Dnevniku registrovan pod brojem 931. U vezi sa
privatnim pismom od 17. decembra Kalaj saoptava Andraiju da ga je na ovakvo obraanje Bajstu ohrabrio
sekcijski ef Ministarstva u Beu baron Orci. Situacija je prilino zamrena na Istoku, a nai neprijatelji mono
dejstvuju. Treba da se i sa nae strane ine odluujui koraci. Bojim se samo da ne zakasnimo. lanovi
Namesnitva, cela vlada, i bez sumnje deo naroda prema nama se najdobronamernije odnose, ali masa kao to i
Vaa Ekselencija zna ne gaji ba prijateljske simpatije prema nama; utoliko pre to se sa strane naih Srba
svakodnevno huka protiv ,maarskog tiranstva i ,ugnjetavanja. Na slian nain agituje Rusija. Sreno reenje
 699

bosanskog pitanja i potpuno odvajanje Hrvatske od srpskih interesa mogu da nam osiguraju budunost. O tome,
na njegov zahtev spreman je jo i opirnije da pie kazuje na kraju ovakvih izlaganja Kalaj Andraiju.
Odista mu se ne moe porei revnost u zastupanju interesa Srbije kada se oni, prema njegovim uvek
pragmatinim uverenjima poklapaju sa interesima Maarske.

147
Teko je rei na koji lanak se odnosi ova Kalajeva zabeleka, jer Zastava zapravo vrvi od
antinamesnikih napisa tih dana i meseci. Sa mnogo verovatnoe mogli bismo utvrditi da je Kalaj zapravo mislio
na odlomak uvodnog politikog pregleda u kome se notira kako ruska presa dri da je u Srbiji ovladao upliv
Austrije, i da se srbska vlada povodi za Bajstovom spoljanom politikom na Istoku. U Zastavinom komentaru te
ruske tvrdnje samo se primeuje da bi odista bilo za aljenje kad bi jedan interes svojeodranja toliko ovladao
nad drugim velikim interesima srbstva na istoku da se ovi onome rtvuju. Jer Bajstova politika pored sviju lepi
rei ne eli drugo no da osujeti osloboenje... hrianskih naroda od Turaka i ujedinjenje prekosavskih Srbalja
u jednu ... dravu, koja je jedino kadra, ne samo spoljanju samostalnost naroda osigurati nego i uslove za
unutranji duhovni i materijalni razvitak ujamiti. Dodaje se da Bajst tu tenju balkanskih naroda, u prvom redu
srpskog naroda hoe svakako da sprei ma i zbog toga samo, da za sluaj da se Nemakoj ne revanuje, na
Istoku predmete ,kompenzacije za se zadri Austrija, odnosno Austro-Ugarska. (U Novom Sadu, 10. decembra,
Zastava, br. 99-12/24. XII 1868.)
Zanimljivo je da je u Zastavi tada izaao prvi deo lanka prvaka socijalistike opozicije Svetozara
Markovia Velika Srbija. U njemu se u osvrtu na velikosrpsku politiku kneza Mihaila igou sva velikodravna
nastojanja linosti pojedinih zemalja na raun njihovih i njima podlonih drugih naroda. S obzirom na
velikomaarsku politiku vodeih maarskih politiara Deaka, Etveiga, Andraija tu se postavljaju ovakva pitanja
i odgovori: ta dobijaju, npr., Maari u Debrecinu ili u Peti to je njihov kralj vladar nad 15 miliona podanika?
Hoe li stoga kod njih biti manja poreza, hoe li se od njih uzimati manje regruta? Hoe li im ostajati vie
sredstava za obrazovanje, hoe li imati vie slobode u peatnim i javnim zborovima? Uopte hoe li imati
kakve olakice? Dela to su nam pred oima pokazuju jasno: ne samo nikakve olakice, ve naprotiv, vee terete.
Veina naroda u Maarskoj je nezadovoljna tom politikom. (Zastava, br. 100 15/27. XII 1868.)

148
Napisi, beleke, dopisi, napomene u ironinom tonu i kritikom, napadakom duhu protiv srpske
namesnike vlade u prakom Korespondencu (sa slovenskih nacionalnih konzervativnih pozicija) ne prestaju. U
dopisu sa obale Save, na primer, u broju 137 od 12. decembra, primeuje se: dok se skipetarski, albanski
odredi hrabro bore protiv turskih trupa, a Grka nalazi u otvorenom sukobu sa Portom, i Bugari, svesni da od
Srbije sada nikakvu pomo ne mogu oekivati, spremaju se da se ponovo uhvate u kotac sa Turcima, dotle je
srpska vlada uzela za sebe kao primer politiku la Guizot, hoe mir po svaku cenu, i kultivira na sve strane
prijateljstva i kordijalnu antantu, preputajui reavanje goruih pitanja dragome gospodinu Bogu. Da bi na
na kraju dolo jo i pitanje: ta bi Karaore i Milo rekli kad bi tako videli dananju Srbiju i tada bi mogli da
uju kako mladi Srbi u pariskom fraku bistre republikansku kavansku politiku? Sa zakljukom: Svakako dobro
oeljana frizura bie tako bolje sauvana nego u gudurama Balkana, ali da li e i srpsko ime i slava srpskog
junatva biti, to je drugo pitanje. U svakom sluaju zasada se eli boreim skipetarima Albancima u Debru
vei uspeh nego republikanskim Srbima.
U lanku 147. broja istog lista, od 22. decembra, pod naslovom Srpska zagonetka iznosi se sumnja, i to u
vidu neega to se vie zna nego to se sumnja, o zagonetnom sauesnitvu sada vladajuih linosti u zaveri
protiv ubijenog kneza Mihaila. Poto je jasno da je Namesnitvo za nekoliko meseci dovelo Srbiju od
politikog znaaja do politike nule. I isto toliko izvesno da e budunost pokazati kako da se objasne mnoge
druge zagonetne pojave iz ovog namesnikog razdoblja.
U broju (151) od 27. decembra obelodanjuje se dopis iz Beograda od jednog srpskog patriote sa
primedbom urednitva da se ne identifikuje u potpunosti s njim. Sadraj tog napisa zasniva se na pretpostavci
(koja se nee pokazati realnom) da e doi do rata izmeu Grke i Turske, i da e u tom ratu morati na strani
Grka uestvovati i Srbija, po nesavladljivoj volji naroda. Ne zna se samo kakvo e biti dranje Austro-Ugarske,
posebno Ugarske, koja odrava prijateljske odnose sa namesnikom vladom. Ali koja izgleda ne podrava borbu
grkog naroda za slobodu i civilizaciju, ve naprotiv hoe da ga u toj borbi izoluje od njegovih prirodnih
saveznika.

148a
U ovom takoe prilino dugakom pismu (prekucano iznosi preko 4 strane), datiranom 27. decembra,
Andrai kazuje doslovno: Svaka re ovog govora [Ristia] dokazuje muku odlunost, pragmatino rasuivanje,
istinsko rodoljublje i dravnika rasuivanja. Vlada koja tako govori ne moe da se ponizi da kao slepo orue
priprema na Istoku teren za Rusiju. to e na ovom putu izneti obezbedie Srbija sebi samoj a ne drugome.
Ukoliko srpski narod usvoji ovaj pravac razvoja svi zainteresovani morae da uvide da Srbija vie nije
predstraa ruska. Ipak i u kontekstu takve dareljivosti u pohvalama sledi upozorenje: da se ne smeju zatvarati
oi pred rizikom od tzv. akcione stranke koja je najopasniji protivnik svakoj slabijoj dravi, zatim od ruskih
agitacija, i tree, od stranke novosadskih zvaninih revolucionara koja se vaspitavala pod merlingovim i
Bahovim sistemom a koju bi, navodno prema reima samog pokojnog kneza Mihaila, najbolje bilo u Dunav
podaviti usred oba naroda Srbije i Maarske poto samo spreava sporazumevanje ova dva naroda.
Inae Andrai se slae sa pismom koje je Kalaj uputio Bajstu da bi ga naveo na veu podrku Srbiji. Pritom
saoptava Kalaju da je sam ve pokuao da navede Be na energiniju politiku. Ukazao je ak na potrebu da se
iskoriste komplikacije sa Grkom za vei pritisak na Portu. Ali bezuspeno. Pored klavira sedi moj stari prijatelj
uzalud mu tamo guram note on ipak drugo svira negoduje Andrai. Zbog nerazumevanja na koje nailazi
 700

kod Bajsta (zapravo zbog nepodudarnosti njihovih suparnikih pogleda) u ovom, kao gotovo u svakom drugom
politikom trenutku.

149
Ovde je izostavljen broj 948, pod kojim je Kalaj u rukopisu registrovao, 30. decembra, deo Andraijeve
reenice koju nije potpuno razumeo, zbog njene kontroverze. Taj odlomak je i u knjizi (kao i Dnevniku) istaknut
kurzivnim slovima, na prethodnoj, 136. strani.

150
Pomenuti Stratimiroviev lanak tampan je kao uvodnik pod njegovim imenom. Njime se na
romantiarski, epski nain velia oslobodilaka borba Grka i poziva Srbija, srpska vlada, srpski narod u boj na
strani grkih rodoljuba.
Ima tu rezonovanja koja nisu mogla goditi Kalaju. Kao, na primer, u odeljku gde se kazuje, kako: Nikako
ne moemo verovati da u Beogradu veruju obeanjima koja samo na to idu da danas Grku usame, kako e
moda ve sutra ista sudbina Srbiju postignuti... Neka nam je uvek ovo na umu: na Istoku ne moe biti odeljna
grka,... odeljna srbska pitanja. Tamo ima samo jedna obta stvar: stvar hristijanske prosvete protiv
muhamedovska varvarstva stvar slobode protiv neuvena tiranstva. (Izvrimo amanet kosovski!, Napredak,
br. 122 15. XII 1868.)
Sa Politovim potpisom objavljena su dva velika lanka u Zastavi. U jednom je glavna tema uloga Rusije i
ruskih stranaka u oslobodilakim pokretima Slavena. U drugom ista tematika dopunjuje se u kontekstu poloaja
Srba i Hrvata pod dominacijom Maara. Kalaj je sigurno imao u vidu prvi lanak, jer u drugom se uzgred iznose
ideje koje su u Dnevniku notirane kao antiruske, a bile su zapravo uperene protiv ruskih reakcionarnih,
uskogrudih vladajuih krugova. Taj prvi lanak napisan je povodom najnovije zabrane lista ruskih slovenofila
Moskva u redakciji Aksakova. Ta zabrana uzima se za dokaz vie da ponaanje ruskog praviteljstva spram
slovenskoj ideji nije takovo da bi nam poverenje ulivalo, ve naprotiv izaziva u nami najvee nepoverenje
U sumarnom pregledu odnosa vladajuih prema slovenofilima i drugim opozicionarima, ukljuujui i
nihiliste, kao i prema drugim Slavenima, posebno Poljacima najvie se osuuje vladavina despotizma i
nazadnjatva. U vezi sa zabranom Moskve istie se ak da: Taj list voae taku blagu opoziciju da blaija biti ne
moe, upravo takvu opoziciju da se kod nas opozicijom ne bi mogla ni nazvati. Ipak je nasilno obustavljeno
njeno dalje izlaenje.
U vezi sa putem srpskih izaslanika na uvenu sveslovensku izlobu u Moskvi, tu se kazuje: Mi ne odosmo
u Moskvu da se klanjamo despotizmu, ve odosmo da potaknemo slobodu i da izmirimo Ruse i Poljake.
Meutim, i sloboda i izmirenje sa Poljacima sada gore stoji nego to je stajalo pre moskovske izlobe. Pa se
ak precizira: Za prvo je krivo praviteljstvo, a za drugo i praviteljstvo i Slavenofili. Jer: to se tie Poljaka, to
Slavenofili sa praviteljstvom s kojim su inae u opoziciji sasvim u jedan rog duvaju. O poljskom pitanju ne moe
se sa Slavenofilima ni razgovarati. Polit se ne ustruava da obelodani kako je pokuao u Vilni za Poljake
govoriti pa je zlo proao. Isto Riger govorae za Poljake u Moskvi, pa i on zlo proe.
Politovo slobodoumlje je ovde toliko izraeno da treba navesti (ve i zato to ima ak istoriara koji za ta
Politova kazivanja ne znaju ili nee da znaju) kako on ovde istupa ak u odbranu nihilista, istiui da njihovi
protivnici kazuju za njih da su bezbonici, socialiste, komuniste, da nee da znaju ni za brak, ni za familiju, ni
za sobstvenost, ve hoe da survavaju Rusiju u propast, u nitavnost (nihilizam). Politu dodue tenje nihilista
nisu dovoljno poznate da bi o njima presudu mogao izrei. Ali zna toliko da i oni hoe slobodu za Rusiju i
da dre da se sa sadanjim praviteljstvom i sa sadanjim strojem Rusije neda nita uiniti, ve da mora promene
iz temelja biti.
Polit ide i dalje u osudi ruskih prilika, pa dodaje da nijedna stranka, ukljuujui i Slavenofile nema pravog
korena u narodu ruskom. Praviteljstvo vlada svetenstvom; a svetenstvo narodom. Pop propoveda narodu
dogmu o ruskom caru, narod se oslanja u svemu na cara, nema inicijative te ivi u nekoj letargiji. To je vrlo
alostno; to oseaju svi rodoljubi ruski. Da bi to ilustrovao poverava kako: Na ovogodinjoj omladinskoj
skuptini u Bekereku bio i jedan Rus [Rovinski]. Nebijae to vie mlad ovek, ve ovek u zrelim godinama.
On se radovao kao malo dete kad je video omladinu srbsku kako zbori, kako se savetuje, kako u svemu javnost i
sloboda vlada. U jednom drutvu bi mu napita zdravica, te meu ostalom reeno: da se srbski narod neuzda
toliko u rusko praviteljstvo koliko u ruski narod. Na to e isti Rus rei: ne nadajte se od nas nita, mi se nadamo
od vas, mi smo veliki, ali nesretan narod, sloboda nam od vas doi mora, sloboda na poluostrvu Balkanskom
mora doneti i slobodu Rusije.
Ovako intonirani lanak mogao je na nekim od navedenih mesta i da se svia rusofobski obrazovanom
Kalaju. Ali Politova intencija proisticala je prevashodno iz nezadovoljstva zbog pasivnog odnosa Rusije prema
oslobodilakim pokretima na Balkanu, konkretno u ovoj prilici prema Grkoj u sukobu sa Turskom. Potvruje to
i zakljuna poruka rusofilima kao i svim drugim ruskim rodoljubima: da stvore jednu zajedniku opozicionu
stranku koja e imati korena u narodu i koja bi danom prilikom mogla praviteljstvu rei: il ovako il nikako.
Jer kad doe vreme da Rusija mora stupiti u akciju za reavanje Istonog pitanja, morae praviteljstvo
apelovati na narod, na patriote ruske... al onda neka reknu patrioti ruski... mi hoemo da smo slobodni Rusi, i
tada e doi ono bolje vreme na koje je Aksakov odloio izdavanje svoje Moskve. (Slavenofili u Rusiji, Zastava,
br. 100-15/27. XII 1868.)
Iz drugog lanka, da bismo ilustrovali istovrsne slobodarske i slobodoumne namere navodi se ovaj
odlomak: Dok u Rusiji sadanje stanje traje, dokle tamo nema ni ustavnosti ni slobode ve vlada apsolutizam,
dotle svaki slobodoumni ovek eliti mora da se gospodarstvo ruskog carstva to vie od Evrope odstrani, a za
Slavene na Istoku bila bi bezdunost ono eliti ega se sami Rusi ratosiljaju i protiv ega se oni sami bore. No
hoe li ovo stanje u Rusiji dugoveno biti? Nee li se i tamo skoro sunce slobode i ustavnosti roditi? Mi o tom
 701

nesumnjamo u kolko verujemo u napredak svakog evropskog naroda. Mi smo uvereni da se u Rusiji bilo s
porazom spolja ili inae velike promene dogoditi moraju koje e ruskom narodu slobodu doneti i onda protiv
slobodne Rusije, koja se bude drala u granicama elementa ruskog, ne moe liberalna Evropa krstonosni pohod
pridikovati...

1869.

150a
Kalaj u ovom pismu podrobnije izlae kako bi situacija bila mirnija da njegov grki i ruski kolega ne
bi iskoristili svaku priliku za agitaciju protiv miroljubive namesnike politike, povodom tursko-grkog
konflikta. Osim toga, novosadski emisari sve ee trae da Srbija podri Grku, i nude ak, navodno,
dobrovoljake odrede. U sluaju tursko-grkog rata postoji po njemu opasnost da srpska vlada ne uspe
odoleti pritiscima, i da se ratno stanje proiri ak na ugarsku stranu, gde bi mogle da se rasplamsaju borbe kao
1848/9. to bi onda iskoristile i Rusija i Pruska za akcije protiv Austro-Ugarske.
Osvrui se na primedbe kritiara u Peti i Beu da on u Beogradu sve vidi u ruiastoj boji, Kalaj istie
da moe i mora da ponovi samo ono to se u stvarnosti dogaa i to e se dogoditi u budunosti, ukoliko se ne
promeni smer dogaaja.

151
U izvetaju Bajstu ponavlja (na nekim mestima ak doslovno) opis situacije u Srbiji, prema pismu koje
je tri dana ranije uputio Andraiju. Logino, izostavlja odlomke o moguim specifinim ugarskim reperkusijama
u sluaju tursko-grkog rata. Ali dodaje da se niti antinamesnikih i ratnohukakih rovarenja proteu do Praga i
ukazuje na injenicu da praki Korespondenc gotovo svakodnevno objavljuje napise datirane u Beogradu.
Zanimljivo je da je na margini uporno ponavljanog uveravanja da se podri zahtev za prikljuenje Bosne
Srbiji, jer e u protivnom njeni upravljai biti prisiljeni da se pridrue onima koji pripremaju opti rat na Balkanu
stavljena u Beu primedba sa znakom pitanja: a da li bi oni to uinili sa manjom verovatnou kada bi Srbija
ujedinjenjem sa Bosnom ojaala?

152
Brojni antireimski lanci u prakom Korespondencu bili su raznovrsno napisani, zanimljivim stilom.
Privlaili su panju italaca i izazivali negodovanje vladajuih u Srbiji. U uvodniku broja 3 od 3. januara 1869,
na primer, pod naslovom Srbi u fraku iznosi se kako se vladajua inteligencija obrazovala ne malim stipendijama
na univerzitetima u Parizu, Berlinu, Beu, Pragu, Kijevu i drugim centrima Evrope, da bi se usled nedovoljne i
neadekvatne kontrole, pod omamom raskalano rafinirane zapadnjake civilizacije odala lakom ivotu i vratila
odlikama poluobrazovanih ljudi. Narod ih je nazvao parizlijama, a oni su nepripremljeni za velike promene
poeli u fraku da izdaju ideale naroda koji je i dalje u gunju. Ali na tome nee ostati upozoravaju se monici.
Doi e novi narataji koji e znati kako treba sluiti narod i odstraniti izrode. Samo i kod ove kritike lista
kakav je bio Korespondenc treba znati da se kritika misao odnosi prevashodno na spoljnu politiku Namesnitva.
U dopisu iz Beograda, u broju 5, od 5. januara, stoji, izmeu ostalog, da: maarski konzul vlada
situacijom, njegov dominantni uticaj moe da se oseti na svakom koraku ...

153
Uvodnik koji je prema zabeleci u Dnevniku napisao sam Risti posveen je odjeku besede kojom je ...
Namesnitvo otvorilo sednice ustavnog odbora Skuptine Posebno u maarskim reimskim listovima Peti
Naplo i Pester Lojd. Listovima zemlje s kojom emo mi u karakteristinoj pompeznoj Ristievoj stilizaciji
svagda radosni biti kad se prijateljski susretnemo na polju misli i tenji narodnih. Stoga se i ovom prilikom, na
uveravanje ovih listova o zainteresovanosti Ugarske za slobodan i nezavisan razvoj Srbije odgovara istom
uzvratnom zainteresovanou. Konstatacijom: da je unutranja konsolidacija sviju zemalja Stevanove krune ne
samo Srbiji korisna no i potrebna. Ali se pritom da bi se izbegli dalji nesporazumi ukazuje na nerazumnost
pomenutih listova u isticanju miroljubivosti srpske politike nasuprot grkoj i rumunskoj. Kao da se Srbija odrie
svoje osloboditeljske misije zadovoljavajui se preokupacijama unutranje politike radi izgradnje pravih temelja
materijalne i duhovne kulture naroda. Dok se Grka i Rumunija po stranom uputstvu povodei se varljivim
senkama narodne sujete uputaju u agitacije i propagande preko granice.
Da se ne bi kompromitovalo Namesnitvo i ovakvim pohvalama, u oima sopstvenog naroda i naroda
susednih drava mora se distanciranje obelodaniti. S obzirom na grku i rumunsku politiku, u vezi sa njihovim
legitimnim tenjama, uveravanjem da Srbija i dalje eli da svaka od njih to lake do svoga doe. U tom
kontekstu dalje: Srbija ne moe i nee nikada ma ije narodne tenje pripisivati stranom uplivu ve onom istom
duhu kojim je prirodno i sama proniknuta.
to se tie same Srbije, zna se: ona pod Namesnitvom, prema glasilu namesnika oekuje svoju budunost
od unutranjeg konsolidovanja, pa ba zato, im se utvrdila u vojnikom pogledu, sad pristupa i politikom
utvrenju. Samo prirodni zadatak svoj ona ne vidi na tome ogranien i svren sve dok se narod i narodi
bratskog jezika nalaze pod turskim jarmom. Zato i nedvosmisleni zakljuak: Ako to i u nas smatra ugarska
tampa kao varljivu senku, ako misli, da se Srbija mora zadovoljiti to je samo zbacila jaram s glave, dok su joj
ruke i noge jo vezane, da se samo s jednim i to osloboenim delom naeg naroda moe simpatisati u ime
evropske kulture, a gledati da ostali delovi ostanu do veka pod pritiskom administracije Osman-painske, tad se
ni sa ugarskom tampom neemo, na alost, svagda susretati. Kao god to bi i svaka nada o iskrenom
prijateljstvu s Ugarskom morala bez povratka pasti, kad bi nam ova drava htela ma kojim nainom otegoavati
postienje naeg pravednog zadatka, a ne bi mu se, naprotiv, faktino blagonaklono pokazala, ostavljajui
uviavnosti i opreznosti, koju njena tampa naoj vladi priznaje, slobodan izbor u vremenu i nainu. (Srbija, u
 702

Beogradu, 2. januara, Vidov Dan, br. 15 3. I 1869.)

Ma kako mnogima, poput Kalajevog agenta Rozena izgleda udno Kalajevo saglaavanje sa ovakvim
lankom, ono u ovom momentu nije nameteno. U skladu je sa tadanjim njegovim shvatanjima, kojima, dodue
iz razliitih pobuda od Ristievih, podrava oslobodilake tenje Srbije u pravcu srpskih zemalja pod Turskom.

154
... elbmult.

155
I ovde Kalaj neumorno ponavlja svoje pretpostavke i postavke o situaciji koja e izbei kontroli
Namesnitva ukoliko se njegove pozicie ne ojaaju realnijom podrkom Austro-Ugarske u ostvarenju prirodnih
srpskih aspiracija na Bosnu. Trenutno se posebno istie da se sa ruske, vlake i grke strane stavlja sve u pokret
da bi se i Srbija uvukla u predstojei [tursko-grki] sukoba.

155a
Ima se u vidu kopija izvetaja, od prethodnog dana, Bajstu. Ponovljena uveravanja o potrebi da se
podre zahtevi Srbije u pogledu Bosne, zavravaju se u ovom kratkom pismu alarmantnim reima: Vreme je
kratko, opasnost je velika, a ova opasnost, avaj, u prvom redu zahvatie Ugarsku. On sve ini da se opasnost
otkloni, ali sam, naoruan samo reima ne moe da zaustavi bujicu istonog pokreta koja e povui sa
sobom Srbiju, uprkos svim naporima Namesnitva.

156
Noje Fraje Prese istupila je tu moglo bi se rei sa brutalnom otvorenou protiv n e o d m e r e n o g
i s t u p a n j a p o l u z v a n i n o g e g o c e n t r i n o g Pester Lojda koji obino govori u ime maarske vlade i
prakog Korespondenca koji misli da govori u ime ekog naroda. Povodom ve pomenutog i izloenog lanka
u Jedinstvu, Prese zakljuuje da u Beogradu ponovo se poinju zanositi velikim snovima i misliti na osvajanje
kako Bosne tako i Hercegovine; opet se pretenduje na deo medvee koe, dok ovaj jo uvek stoji na nogama.
Zbog povoljnog reagovanja Pester Lojda na lanak Jedinstva beki list se udi smelosti i naivnosti
maarskog lista. Prvo, jer se spoljna politika Monarhije jo uvek ne vodi u Peti, ve u Beu i moda ba zato
nije nikako i nipoto prosrpska ve proturska (ganz und gar nicht serben, sondern trkenfreundlich). Drugo,
jer je vie nego kratkovidno oekivati da e ojaala Srbija, prikljuenjem Bosne i Hercegovine, ostati saveznik
Maarske, koja inkorporira toliki broj nezadovoljnih Srba. Iako maarski list insistira na razlici izmeu
Rumunije koja vodi antimaarsku politiku (zbog Erdelja) i Srbije, koja je za prijateljstvo sa Maarskom, po
ovom Presinom lanku razlike nema. Samo to Rumuni u svojoj megalomaniji misle da mogu istovremeno voditi
borbu na dva fronta, protiv Turske i Maarske, a dalekovidiji Srbi znaju da se protivnici savlauju jedan po
jedan.
Poenta reagovanja uticajnog austrijskog lista protiv uglednog maarskog je da se Maarima pokae da oni i
dalje najvie moraju da strahuju od Rusije. Poto i Srbija i Rumunija, po Prese-u, samo su ruske prethodnice.

156a
Ovog puta ponovno urgiranje za reenje bosanskog i jurisdikcionog pitanja Kalaj opravdava
obavetenjem da Andrai za vreme poslednjeg svog boravka u Beu nije imao prilike ili nije stigao da govori sa
merodavnima o ovim stvarima. Doputa da moda u preuvelianim dimenzijama vidi opasnost koja Maarskoj
preti od istonih pokreta moda ba zato to ivi u sredini ovakvog pokreta. Ali opasnosti svakako ima i to
velike opasnosti. Laskavom ubedljivou dodaje da u mnogome od njega (Andraija) zavisi konano
odstranjenje ove opasnosti. Zna se da je otklonio ne jednu prepreku koja je moda izgledala nepobediva i zato
ga tako moli da se zauzme za izloenu stvar savlaujui prepreke na koje bi tamo gore nailazio.
Osvrt na nesporazum sa nemakim konzulom je slian onome u Dnevniku. Za turskog konzula Ali Nizama
Beja koji je iz Beograda premeten u Petu kae da je: Retko potena, uena i obrazovana linost, koji je veliki
deo svog ivota proveo u inostranstvu i ne jedanput uestvovao u tekim misijama, uvek umeno. Ima mnogo
takta, to dokazuje i injenica da je uivao opte uvaavanje i ljubav. Dobro poznaje prilike ali ta zapravo
misli nee rei. Iako je po spoljanou potpuni Evropljanin, unutra je ostao Turin, i to jedan od najfanatinijih
Turaka, ne verski, u tom pogledu je mnogo prosveeniji, ve dravno...

157
Izvetaj ovakve sadrine Kalaj opravdava neadekvatnim interpretacijama pomenutog lanka Jedinstva
od strane bekih listova, iako taj lanak nita vie i nita manje ne kazuje nego to je on ve ee u svojim
izvetajima rekao. Smatra da mu je dunost da korigira miljenja listova kojima moda nisu tano poznati
ovdanji odnosi i shvatanja. Zato obraa Bajstovu panju na najznaajnije delove lanka, kojima se istie da je
u interesu Srbije da ivi u dobrosusedskim odnosima sa velikim susedom i sasvim otvoreno i bez uvijanja
iskazuje da se srpske tenje ne prostiru preko Save i Dunava. To po Kalaju, jo niko u Srbiji nije tako jasno
izgovorio...
Dalje, pomenuti inkriminisani lanak izlae zadatke Srbije na Balkanskom poluostrvu i trai podrku
Austro-Ugarske, dodajui da ona ne moe oekivati iskreno prijateljstvo sa srpske strane ako ne opravda nade
ulagane u nju. Priznaje se dakle ono najvanije za Kalajevo tadanje rasuivanje, da se ciljevi, od kojih se nikada
nije odustalo i nee odustati, ostvare pomou susedne Monarhije, a ne kao ranije, uz pomo carske Rusije.

157a
U ovom pismu, prilaui kopiju izvetaja koji je poslao Bajstu, Kalaj napominje da teko da e se dalje
ovako razvijati odnosi sa Srbijom ako Austrija aktivnije ne pridonese reenju izloenih problema. Dosada ona
nije bog zna ta uinila za Srbiju da bi zasluila njenu zahvalnost. Preputanje gradova bilo je ve davno i to
nije samo pomou Austrije izdejstvovano; a potanska konvencija je sklopljena prethodno sa Rumunijom, dakle
ne moe se smatrati specijalnom koncesijom prema Srbiji; Karaoreviev sluaj pak vie spada u nadlenost
 703

pravosua, dok na pitanje jurisdikcije ne moemo se ba pozivati, jer ono jo zapravo nije reeno. Podsea
Andraija da on (Kalaj) deluje po njegovim uputstvima i u njegovom duhu. Gotovo sa usklikom
predoava: ne radimo mi u interesu Srbije ve u nau sopstvenu korist. Reenje bosanskog pitanja prema
srpskim eljama odgovara razvoju Maarske (i Austro-Ugarske). Odlaganjem toga reenja ponovo bi se mogla
probuditi sada samo zadremana sumnja da u stvari mi eznemo za Bosnom.

158
Izvetaj je sa datumom od prethodnog dana, 29. januara. Tu se istie u odgovoru na notirano
telegramsko pitanje otpravnika poslova carigradske Ambasade, Hajmerlea, da razgnevljeni ruski konzul ikin,
zbog postojane proaustrijske politike Namesnitva, trai saveznike u krugovima opozicije, za besomunu
propagandu protiv upravljaa Srbije. Njegovi pomonici u toj raboti, Garaanin, Marinovi, veoma su aktivni.
Posebno Medakovi, u ruskoj slubi, koji dodue ne stanuje u Konzulatu, u kome zvanino nije ni nameten ali
se ipak moe smatrati njegovim lanom. On se ne libi govoriti i o nunosti eventualnog nasilnog zbacivanja
Namesnitva sa vlasti. Ipak Kalaj ne veruje da su ovi ljudi stupili u neki ui savez sa utvrenim ciljevima. Po
njemu su i dalje pozicije namesnika u narodu vrste. Karaorevievi privrenici relativno su jaki samo u
smederevskom i poarevakom okrugu. Nezadovoljstvo se uglavnom ispoljava u Beogradu. Seljatvo, po svemu
sudei, dri se vlade. Najneugodniju opoziciju, kao to je ve vie puta reeno u Kalajevoj stilizaciji, ini
Omladina.

159
O ikinu notirano pod datumom od 1. februara. Podrobnije se opisuje kako je ikin izazvao optu
indignaciju svojim ponaanjem na jednoj predstavi u pozoritu, kada je okrenuvi glavu od kneza, koji je
ulazio u svoju lou, ostao sedei, sam.

160
U tom napisu Jedinstvo je, u broju 27, od 25. januara (po st. k.) reagovalo na pisanje zagrebakog
Pozora (zapravo Novog Pozora, po tadanjem naslovu) u vezi sa polemikom oko uloge Srbije u razvoju srpskog i
ostalih jugoslovenskih naroda pri reavanju Istonog pitanja. Na Pozorovo prebacivanje da se Srbija nedovoljno
angauje u oslobodilakim naporima saplemenika, Jedinstvo odgovara: Mi smo ubeeni da bi politikom
draenja u dananjim svetskim okolnostima Srbija manje no nikada pomogla interesima koje Pozor zastupa.
Zakljuak je da nema razloga gubiti poverenje u Srbiju. Njeni vodei politiari vode ne kapitulantsku ve
razboritu politiku, da bi se bez suvinih rizika ostvarili proklamovani ciljevi.

161
... ez nagyon dvs volna.

162
... tuszkoln a menzetisgeket.

163
Ne moe se precizno utvrditi na koji lanak se ovde misli. Zbog ovakvih lanaka ovom listu je tada vie
puta zabranjivan ulazak u Srbiju. U broju od 29. januara (po n. k.) uvodnik je, na primer, posveen kritici
namesnike vlade zbog toga to se daje zavesti od maarskih upravljaa i to odbija da Srbija u savezu sa
Grkom i Rumunijom zagazi u oslobodilaki rat protiv Turske. lanak se zavrava porukom koja je, na
uveravanja namesnikog lista Jedinstva: Mi ne dangubimo, mi smo u poslu sadrana u odgovoru: Jeste, u
poslu ste ali u kakvom, i kome taj poso u korist ide? (Srbija i zvanini listovi, Napredak, br. 8 17/29. I
1869.)
Sedam dana kasnije uvodnik Napretka razmatra etvrtu zabranu rasturanja lista u Srbiji, u poslednje vreme.
(Napredak od 24, januara/5. februara 1869.)

164
Sekcijski ef Hofman je kopiju ovog dopisa iz Praga, pod datumom 11. februara 1869, dostavio Kalaju
15. februara. Dopis na 9 rukom pisanih strana sadri izvesne zanimljive ali neproverene podatke. U njemu se
kazuje da je urednik prakog Korespondenca Skrejovski bio preuzeo obavezu, ne izvestivi o tome efove svoje
konzervativne partije, Rigera, Palackog i ostale, da u imenovanom listu zastupa interese Slovena, Rumuna i Grka
june Evrope. U poetku je navodno primao za tu uslugu redovnu subvenciju koja je obustavljena 1866.
Poetkom 1868. subvencija je obnovljena. Ali ona je otada neredovna i nejednaka, prima je povremeno, u vidu
nagrade za odreene poslove.
Po ovom, prema sadraju i stilu veoma sumnjivom dokumentu, sigurno od nekog dostavljaa koji mora da
liferuje takve podatke da bi opravdao pare koje trai i dobija, Korespondenc stoji iznad slinih, srpskih, grkih,
ekih, rumunskih, bugarskih opozicionih listova, Omladine, Nae listy, Illas, Oban i dr. Za Korespondenc po
istim navodima alju materijale i general Stratimirovi, dr Mileti, Milovan Jankovi, koje posle obrauje i
ekspeduje izvesni Gruji. Iz Bukureta izvetava bivi urednik lista Politik Kotek.
Tu se spominje i ubistvo kneza Mihaila, uz informaciju da se u Pragu znalo za zaveru nekoliko nedelja
pre nego to je sprovedena u delo, a moda kao vrhunsko otkrie: da nije epicentar buntovnikih akcija u Grkoj,
Rumuniji ili Bugarskoj ve u Srbiji.
Kalaj je dobro procenio nitavnu vrednost informativnog akta u kojem je kao jedinu zanimljivu novost
naao ime Korespondencovog srpskog informatora (Grujia).

165
Od ovih lanaka navodimo nekoliko njih. U 15. broju, od 15. januara, na uvodnom mestu, pod naslovom
Srbija i Ugarska, obelodanjuje se da je redakcija Korespondenca preplavljena dopisima iz Srbije, u kojima se
izraavaju negodovanja i strahovanja zbog politike koja se zasniva na pomoi, uzaludno oekivanoj, od
Maarske. Ne moe da ih sve objavi i ovde tampa samo jedan od kraih ovakvih dopisa. Njime se uz ironian
 704

komentar igoe politika Namesnitva, koja se zadovoljava izjavama maarskih politiara da su spremni da
podre stvaranje kraljevine Srbije sa Bosnom, Hercegovinom i Starom Srbijom. Ali pod uslovom da se prieka
dok uslovi ne budu povoljni i (samo za koga, verovatno za veliku Maarsku) i da se ne pridrui akcijama
Bugarske, Rumunije, Grke (znai, da se izoluje, prepusti sudbini kojom e upravljati Maari). Nije teko
predvideti kuda bi mogao takav zajedniki put odvesti. General Tir svojom aktivnou pokazuje smer. Ne
fantazira vie o dunavskoj konfederaciji ve radi na predaji graniarske uprave Maarskoj. Pria se da je u
razgovoru ak pomenuo predstojeu aneksiju Bosne i obeao jednom prisutnom srpskom larmadiji iz
poznate porodice jedno veliko upansko mesto u Bosni (Tir je demantovao u br. 26 od 26. januara navode ove
vrste, ali je redakcija nala da je demanti neprecizan i ne odnosi se na reeno. Posle toga je u broju 31 od 31.
januara objavio novi demanti u preciznijoj kategorinoj formi.
U uvodniku 21. broja Korespondenca, od 21. januara 1869, pozdravlja se ve vie puta pomenuti lanak u
Jedinstvu u kojem se od Maara trae ne rei ve dela. Ukoliko bi se ovim lankom Jedinstva mogao oznaiti
poetak preokreta u politici namesnike vlade za budunost Srbije ne bi trebalo vie strepeti poruka je ovog
uvodnika koji u oekivanju daljih povoljnih vesti predstavlja gotovo izuzetak svojim pomirljivim tonom u
odnosu prema Namesnitvu.
Nedelju dana kasnije uvodnik Korespondenca opet je posveen problemu maarsko-srpskog prijateljstva.
Vraajui se na ve pomenuti demanti generala Tira o njegovim navodnim antisrpskim i antijugoslovenskim
izjavama i akcijama, uvodniar ovog puta ne dovodi u sumnju njegove antianeksionistike maarske poglede pa
ak ni izjavu da je uvek bio i ostaje prijatelj junih Slovena. Ali se koncentrie na opovrgavanje njegove
tvrdnje da nijedan Maar ne eli da vri aneksije. Dalje se dokazuje kako inkorporiranje Erdelja, odbijanje da
se Dalmacija preda na upravu Hrvatskoj, Nagodba sa Hrvatskom svedoe o protivnom.
Nije teko predvideti da se sa Dalmacijom poveavaju potrebe, a normalno pre toga ve i elje za
bosanskim zaleem. Zasada je Maarskoj neophodno prijateljstvo Srbije da ne bi ona svojim akcijama ometala
etapne planove maarskih politiara, a kada vreme doe za okupaciju Bosne Srbija e, izolovana od svojih
prirodnih saveznika, biti preslaba da ita preduzme. ta vie morae da padne sama od sebe kao zrela jabuka u
naruje Maarske, kad ona postane toliko mona da pod sobom objedini Hrvatsku, Dalmaciju, Bosnu i
Hercegovinu.
Tako opet Korespondenc upozorava na opasnost od dvoline politike predstavnika Maarske u odnosu na
Srbiju. (Zur magyaro-serbischen Freundschaft, Correspondenz, Nr. 27 27. I 1869.)
Desetak dana kasnije, u uvodniku se pozdravlja srpsko-rumunska saradnja u Ugarskoj u borbi protiv
velikomaarskog hegemonizma. Na osnovu bekerekog i temivarskog programa odnosnih narodnosnih
stranaka. Sporazumom predstavnika srpskog i rumunskog naroda ugarske drave predoava se maarskim
dravnicima da je nacionalna svest pripadnika pojedinih narodnosti u stalnom porastu i da njihova politika
denacionalizacije nee uroditi oekivanim plodom. Naprotiv, ugrozie same njihove pozicije. Narodnosti su
prozrele igru vladajuih Maara koji ne priznavajui posebna nacionalna ve samo graanska prava, za svoju
nacionalnost obezbeuju izuzetne privilegije. Ugarska drava" u stvarnosti nije ugarska, ona je maarska iako
su Maari u njoj u manjini. Zato se trai da se priznaju nacionalna prava svih naroda Ugarske, izvri
decentralizacija dravne uprave, obezbedi autonomija upanija i optina. (Serbisch-rumnische Solidaritt. Ein
Wort an die Magyaren, Correspondenz, Nr. 40 9. II 1869.)

166
Izvetaj Bajstu (naravno i Prokeu), od 6. marta, poinje sa podacima za koje je saznao iz izvora sasvim
privatnog karaktera, u iju verodostojnost nema osnova da sumnja. Sada znamo, prema notici u Dnevniku, da
je to njegov agent Mauri. Tu se istiu ponovna vrenja u Bugarskoj, ne samo pod impulsom agitacija i novca iz
Bukureta, ve i italijanskih macinista, kao i panslavistikih ruskih agenata (kakav se smatrao, u to vreme,
bosanski izbeglica Petar Uzelac, za koga se ovde kae da je bio u Ruuku gde ga je ruski Konzulat snabdeo
novcem i poslao u Vlaku). U vezi sa mirnijom situacijom na unutranjem planu napominje se da izgleda da se
Omladina i njeni listovi trenutno vie bave pitanjem nacionalnosti u Ugarskoj (to u izvesnoj meri potvruje i u
prethodnoj napomeni izloeni uvodnik Korespondenca).

167
U Korespondencu od 10. marta (br. 69) je kratko obavetenje od dopisnika iz Novog Sada, pod
datumom 4. marta, o predstojeem sporazumu stranaka Zastave i Napretka, posredstvom generala
Stratimirovia i arhimandrita Duia, u saglasnosti sa srpskom vladom. Prema ovom dopisu izgledalo bi da su
sporovi izmeu ova dva stranaka organa proisticali vie iz linih motiva nego politikih, principijelnih
razmimoilaenja, i zato taj sporazum treba pozdraviti. Njime se ujedinjuju nacionalne snage srpskog otpora u
Maarskoj.

168
U avgustu na vest prakog Korespondenca (odnosno Korespondencije) o predstojeem izmirenju
stranaka Zastave i Napretka, Zastava u broju 27, od 2. marta (po st. k.) istie da njoj nije poznata nikakva
Napretkova stranka u Novom Sadu, osim ako se tako krsti nekolicina ljudi, to se ne moe, meutim ni
strankom ni frakcijom nazvati. Demantujui navode u Korespondencu, Zastava korigira i navod o
Zastavinoj stranci, jer je Zastava samo organ Narodne slobodoumne stranke Srba u Ugarskoj. Za Duia se tu
kazuje da je u Novi Sad doao drugim povodom. U razgovoru sa Zastavinim ljudima ni reice nije progovorio o
izmirenju sa Napretkom. Za ovde ironinu Zastavu je najudnovatije to se u navedenoj vesti Stratimirovi
kao mesija fuzije predstavlja kad je on pre vestnik konfuzije... Mirenja sa Napretkom i njegovom klikom ne
moe i nee dakle biti zakljuak je ovog Zastavinog reagovanja.
Sa svoje strane Napredak je isticao da je arhimandrit Dui odista bio kod njih i da je pitao za nain kojim
 705

bi se do sporazumljenja izmeu ova dva srpska lista dolo. (Novi Sad, 6 marta, Napredak, br. 28 7. III 1869.)
Ali je dobio odgovor iz kojeg je mogao zakljuiti samo ono to je zakljuio da je ovaj sporazum nemogu.
Razlike su bile odve velike. Zasnivale su se na razliitim klasnim interesima i divergentnim idejnim
shvatanjima nejednakih pripadnika jednog naroda.

169
Od lanaka na koje se ovde u Dnevniku uopteno ukazuje istiemo konkretno uvodnike Korespondenca
o stavu Srbije prema Istonom pitanju i graniarskom problemu. U uvodniku o Srbiji u vezi sa Istonim pitanjem
Korespondenc na svoj omiljeni ironini nain opisuje kako je vladajuima u Srbiji odlaknulo to je evropskoj
diplomatiji" velikih sila na konferenciji u Parizu uspelo da otklone ratnu opasnost od tursko-grkog konflikta.
Sada, osim pojedinih pljakakih bandi na grko-tesalijskoj granici, vlada tiina mira u srenim zemljama
Padiaha; nita se ne ... pokree u snenim gudurama Balkana, i u ak poznatoj biljardi crnogorskog kneza ne
kazuje se sve to bi moglo biti reeno. Novinarska plaena pera naviknuta na pisanje po narudbi razmahala su
se da bi narodu njihovih zemalja, kao i okolnih drava, pa i itavog sveta zablude i lai jedne nenarodne politike
ostale neznane pod iluzijom velikih miroljubivih dostignua, a svet voli da se obmanjuje.
Beogradski listovi dodue nemaju vie od nekoliko stotina abonenata. Ali se vesti posle prenose nemakim,
italijanskim, francuskim, engleskim listovima. Srpska vlada koja kao i veina drugih vlada civilizirane Evrope
ne voli da bude proitana, stvorila je svoj Presbiro da bi svet proitao o njoj samo to ona sama o sebi kazuje i
pie.
Presbirou, u odsustvu slobode tampe, ne moe se postaviti pitanje kako je sadanja vlada dola na upravu
zemlje posle ubistva kneza Mihaila, za koje su u najmanju ruku znali da se priprema po mnogim glasovima u
iju verodostojnost Korespondenc, kao protivnik namesnike politike nee da sumnja i neki od sadanjih
upravljaa. Ne moe se od lanova Presbiroa, kao vladinog organa, traiti ni da istinito odgovore na pitanje: ta
je sadanja vlada u Srbiji uinila? Jer bi u tom odgovoru, ukoliko bi sadrao istinu, trebalo da stoji: uinila je
toliko da njome ona sada moe da vlada kako hoe, a vie od toga nije nikada ni htela uiniti! (Die jetzige
Stellung Serbiens zur orientalischen Frage, Correspondenz, Nr. 70 11. III 1869.)
Uvodnikom o Vojnoj granici daje se podrka oponentima razvojaenja granice prikljuenjem Ugarskoj, ali
uz analitiki pregled poloaja graniarskog naroda, kojim se predoava neophodnost ukidanja vojnog statusa tih
krajeva, samo pod drugim uslovima i u drugim okvirima. U pogodnije vreme, u sklopu celovitog reavanja
jugoslovenskog pitanja u Monarhiji, koje e se pre ili kasnije morati postaviti na dnevni red.
Iz opisa stanja Granice izlau se ovde najilustrativniji odlomci (kojima se mogu demantovati i ruiaste
slike preostalih romantiara istoriografije). Prema tom opisu, posetioci Vojne granice pa i sam car koji je u to
vreme poseivao pojedina njena naselja: ne mogu u njoj da nau drugo no one iste primitivne bezobline
brvnare onako kako su stajale ve pre stotinu godina. Nema cvetajuih gradova, ak ni prometna trgovita koja bi
im na putu pruila osveenja i razbila monotoniju zaostalosti. Preovlauju u celosti vojnici i seljaci. Strogo
vojno ustrojstvo deluje odbojno na eventualne industrijske preduzimae, ukoliko samo po sebi ne onemoguuje
razvoj industrije. Zakon o zemljinom posedu spreava razvijanje poljoprivrede. Jedino seljak-vojnik (nad ijom
se glavom nalazi vojni stareina) uz retke izuzetke moe da poseduje i obrauje zemlju. Pored crkve i kole
nalaze se magacini oruja i uniformi, karaule i zatvori, retka koja zanatska radionica, tvornica uopte nema.
Uvodna i zakljuna misao ovog, ovakvog opisa sadrana je u reenici: Da jedan narod koji je vekovima
iveo u ratu oko poseda sa susedima ili je ratni zanat vrio u drugim zemljama sveta, nije mogao da dri korak u
kulturi sa drugim susednim narodima je lako razumljivo i to se ne moe poricati, ali da jo dan danas zbog
njegovog svojevrsnog ustrojstva mora da se odrekne materijalnog i kulturnog uspona ostaje neshvatljiva
injenica. (Die jetzige Stellung Serbiens zur orientalischen Frage, Correspondenz, Nr. 70 11. III 1869.)
Napredak je moglo bi se rei redovno prenosio opozicionarske napise Korespondenca. U rubrici njegovih
Pregleda pretampavaju se, na primer, Srpske zagonetke, Srbi u fraku, lanak o sadanjem poloaju Srbije
spram Istonog pitanja, itd. (Napredak, br. 27, 28, 29 1869.)
Napredak je inae krcat napisima u kojima se reaju napadi protiv politike namesnike vlade. Prvenstveno
zbog njene pasivnosti u odnosima sa Turskom, ali i zbog naputanja konzervativne linije kneza Mihaila. Prema
Napretku, namesnici su ak zatitnici krajnjih liberala. Po nekim ovde objavljenim napisima moglo bi se
zakljuiti da su opoziciona Srbija i reimsko Jedinstvo na istoj liberalistikoj anti Mihailovskoj liniji. (Budimo
na oprezu, Napredak, br. 23 23. II 1869.)
Povremeno ovaj list gotovo poput Zastave kritikuje namesniku vladu koju ... zvanini maarski listovi
tada glade i kao mudre politiare tite prema reima Napretka. Meutim, kako i sam Napredak kazuje sva
ondanja italaka publika zna da ovi listovi sa dijametralno razliitih gledita oponiraju srpskoj vladi. Napredak
jer ne nastavlja tradicionalnu patriotsku politiku konzervativnih vladajuih linosti heroizirane prolosti.
Zastava to je izneverila oekivanja progresivnih liberalnih predstavnika naroda da e sprovesti traene
reforme u zemlji i podrati svom snagom nacionalno-oslobodilake pokrete u zemljama pod Turskom, pa i
Austro-Ugarskom.

170
... a szerbeknek azonban ez nagy megelgedskre szolglna.

171
Prokeovo neraspoloenje prema maarskom diplomatskom skorojeviu u Beogradu sve vie se
ispoljavalo u otvorenom nezadovoljstvu protiv njegovih (Kalajevih) prosrpskih istupanja. Prema Prokeovim
shvatanjima, u koliziji sa interesima Austro-Ugarske i neskladu sa samim uputstvima Ministarstva inostranih
poslova u Beu. U izvetaju koji je poslao Bajstu nedelju dana ranije moe jasno da se vidi kako je u to vreme
reagovao na Kalajeve ekscese. Ovom prilikom u vezi sa Kalajevim informacijama o estokom reagovanju
 706

namesnika na vest o nameri Porte da izgradnjom bosanske eleznice otea saobraajne veze Srbije sa svetom.
Proke primeuje da Kalaj ne navodi kako se on suprostavio u duhu dobijenih instrukcija primedbama
namesnika. Trebalo je da ih podseti da su dosadanji pokuaji (konkretno navodi ponudu grofa Ziija iz 1867.
godine) gradnje eleznica kroz Srbiju bili osujeeni dranjem srpske vlade. Osim toga mogao im je dati do
znanja, prema podacima kojima raspolae, da je i za Austro-Ugarsku vana eleznica kroz Bosnu. Njegovo
utanje navodi na misao da se prikljuio namesnicima u gledanju i na ove stvari. Zato predoava Bajstu da se
posledicom ovakvog Kalajevog dranja rairilo miljenje, kod Porte a i u samoj Ambasadi da politika koju on
zastupa je drukija od one koju vodi konzul u Beogradu. Iz toga onda proistie i zakljuak da mora da postoji
razlika u gledanjima na spoljno-politike probleme izmeu Bea i Pete. Zakljuak za iji demanti njegove rei
nisu dovoljne. Zbog ega na Kalajev izvetaj nee ni da odgovori direktno njemu, jer zna da bi to bilo
beskorisno. (Bericht Nr. 16B, Konstantinopel 19. Mrz 1869. HHSA, PA XII, Trkei, K. 94.)
U izvetaju od 26. marta, dakle dan ranije od Kalajeve zabeleke u Dnevniku o istupanjima u Carigradu
protiv njega, Proke obavetava Bajsta da mu je veliki vezir sa ogorenjem govorio o pretenzijama Srbije na
Bosnu, i to utoliko veom gorinom to je dobio informacije o podrci koju Kalaj i u ovom pitanju daje
namesnicima. On (Proke) pokuao je da opovrgne tanost ovih informacija, ukazujui na razboritost srpskih
namesnika i na instrukcije koje Kalaju ne dozvoljavaju da ovakvim dranjem kompromituje politiku Austro-
Ugarske. Ipak nije uspeo da ubedi vezira koji je izrazio miljenje da verovatno postoji razlika izmeu upustva iz
Pete i onih iz Bea. Iako mu je dokazivao da bi takvu samoubilaku politiku mogao da vodi samo Kout, u
zabludi da bi tako lake mogao zadobiti Srbiju, dok su dananji upravljai Maarske svesni saznanja da za
svojim leima imaju Prusku i Rusiju a u zemlji milione Slovena. (Bericht Nr. 17G, Vertraulich, Konstantinopel,
26. Mrz 1869, HHSA, PA XII, Trkei, K. 94.)

172
Ve 5. marta Proke je obavestio Bajsta o ovom Longvortovom izvetaju od 7. februara i dostavio mu
ak kopiju izvoda (na 5 prekucanih strana) koji mu je predao engleski ambasador u Carigradu, Eliot. S tim
izvetajem bio je upoznat i predstavnik Francuske Bure, koji je izjavio da je pisao Engelhardu (Anelaru) da se
distancira od ovog plana Srbije da dobije Bosnu. U Prokeovom obavetenju stoji i to da je on opet pokuao da
opovrgne navode o Kalajevoj podrci stremljenjima Srbije prema Bosni. Uveravajui i engleskog i francuskog
ambasadora da Kalaj ni prema dobijenim instrukcijama, ni kao Maar, koji mora da je svestan opasnosti od
slovenskih provincija, ne moe da podri ovakve srpske pretenzije.

173
... s nem ragadja meg erlyesen a dolgokat.

Tekst ovog promemorija, sauvanog u Arhivu Maarske, na nemakom i maarskom jeziku, ovde
174

tampamo in extenso prema nemakom primerku.

VERBINDUNG DES ADRIATISCHEN ME RES MIT DEM UNGARISCHEN DONAUTHALE

Keine Nation kann darauf Anspruch machen, in dem Welthandel als Faktor zu gelten, die nicht ein
wohlausgestattetes, mit alien Theilen lhres Gebietes durch die modernsten Verkehrsmittel verbundenes,
bequemen, sichern, entwicklungsfhigen und in mehrfacher Anzahl vorhandenen Hafen versehenes Kstenland
besitzt.
Eine Bedingung ist fr uns erfllt. Das Kustenland ist vorhanden. Die austro-ungar. Monarchie ist am
adriatischen Me re im Besitze elnes Kstenstriches von beinahe 90 geogr. Meilen. Dies ist also die Linie, auf
der sich der grosse vaterlndische Se handel zu sttzen und zu entwickeln hat. Allein wie stehen heute unsere
Angelegenheiten hinsichtlich dieses Handels?
Der ganze internationale Se handel von Oesterreich und Ungarn concentrirt sich in Triest und dort wieder
nur in der Hand einer einzigen Gesellschaft, im sterreichischen Lloyd.
Wie die Interessen der Gesammt-Monarchie zufolge der Monopolisirung unseres Se handels durch diesen
Hafen dritten Ranges gewahrt und befrdert werden, ist allbekannt. Die Verbmdung dieses Hafens mit den
Hauptstdten der Monarchie wird durch eine einzige Bahn bewerkstelligt und ist, selbst wenn diese Bahn von
ganz unzweifelhaftem Nutzen wre, was man jetzt von ihr in keiner Beziehung sagen kann ungengend fr
unsere gegenwltigen Anforderungen geworden.
Gebieterisch und urgend drangt sich die Nothwendigheit auf, diesem Landesbel durch schnell gefasste,
zulngliche und weitgreifende Massregeln abzuhelfen.

Nothwendigheit und Wichtigkeit sicherer, moderner Verkehrsmittel mit der Adria und dem Mittelmere

Wie viel Wichtigkeit alle grossen Nationen und Staaten der Welt in maritimer, merkantiler
staatskonomischer und politischer Beziehung dem Mittelmere dieser Quelle der kulturhistorischen
Entwickelung der Menschheit beimessen, geht schon daraus klar hervor, dass alle diese obgedachten grossen
Staaten an den Ksten oder auf den Inseln dieses Me res maritime Stationen mit grossen Opfern sich entweder
schon gesichert und aufrecht erhalten, oder solche zu erringen sich emsig angelegen sein lassen. Grsser noch
als je wurde die Wichtigkeit dieses Me res durch die Erffnung des Kanals von Suez. Die Adria, dieser Arm
und integrirende Theil des Mittelme res besizt in jeder Hinsicht alle Vortheile und die ganze Bedeutung, die
dem Mediterraneum selbst eigen sind. Moderne, sichere, billige und bequeme Verbindungsstrassen aller Art mit
dem adriatischen Me e sind fr uns so mehr zur Lebensfrage geworden, als die ominse, gefahrdrohende und
 707

doch unausweichliche orientalische Frage einer entgiltigen Lsung villeicht nicht mehr sehr feme steht. Aber
abgesehen von alien Beziehungen der hheren Politik, sind solche Verbindungsmittel auch, und sogar villeicht
noch mehr vom Standpunkte der einfachtsten Staatskonomie nothwendig und unentbehrlich.
Die nicht nur vielbesprochenen, sondern bewiesener Weise wirklich vorhandenen Schatze unseies
Vaterlandes, die indess zumeist noch brach liegen, knnen nur so zu nutzbringenden Quel'en fr den Staat
umgeschaffen werden, wenn alle Theile des Landes untereinander und dieses mit den Weltme ren den
billigslen Verkehrsmitteln der Geschftswelt in sicherer und auf ununterbrechbare Weise, in jeder Richtung
hin, rationell verbunden werden. Je weniger in dieser Hinsicht noch geschehen, und je irrationeller alles dieses
Wenige bewerkstelligt wurde, um desto grsser ist die Aufgabe der Regierung, das Versumte nachzuholen und
die geschehenen Fehler in deren Folge zu beschrnken, oder sie mglicher Weise ganz wieder gut zu machen.
Die Gelegenheit ist noch immer gnstig; aber es ist nicht viel Zeit mehr zu verlieien! Dieser Zeitpunkt
muss um so mehr bentzt werden als fremde auslndische Thtigkeit mit der ganzen Wucht ihrer materiellen und
erfahrungsieichen Vorzge bereits grosse Schritte gethan hat, um Handelsbeziehungen mit dem Orient
anzuknpfen und sich dieselben zu sichern, und die nahebevorstehende Erffnung des Suezkanals eine
ungeheure Umwlzung nicht allein in den Lebensbedmgungen der orientalischen Vlker, sondern unbedingt
auch auf unser Vaterland hervarrufen wird. Der austro-ungarische Staat steht gegenber einer seine wichtigsten
Geschichtsperioden. Und wir wrden geradezu das Unverzeihlichste begeben wenn wir nicht jene maritime
Macht und jenen handelspolitischen Einfluss im Orient uns rechtzeitig genug sichern sollten, welche wir zu
erringen berufen sind, und welche wir, wenn, was Gott gebe, Eintracht und harmonisches Zusammenwirken uns
bese len, auch ganz bestimmt und berreich befhigt sind.
Thatsache ist es. dass es keinen Flecken in der austro-ungar. Monarchie gibt, dessen Interessen direkt oder
indirekt durch leichte, in verschiedenen Gattungen und in mehrfacher Anzahl vorhandenen Verkehrsstrassen mit
dem Mittelme re nicht befordert wrden.
Thatsache ist es, dass wir mit Rcksicht auf moderne Verkehrsmittel noch sehr weit hinter der westlichen
Civilisation geblieben sind. Ein jeder Stein bei uns schreit nach Eisenbahnen und Kanle.
Wir mssen also, um von den Umstnden und einer etwa ungnstige Gestaltung politischer und national-
konomischer Conjunctur nicht berholt zu werden, rasch, eifrig und rationell unser Netz von Eisenbahnen und
Kanlen feststellen: denn es ist gewiss, dass die Macht und der Einfluss einer Nation oder eines Staates nicht
davon abhngt, ob und wie weit der ffentliche Staatssckel gefllt ist, sondern diese Macht und dieser Einfuss
lasst sich stets sicher nach dem Masse berechnen in welchen der durchschnittliche Wohlstand der Bevlkerung
angegeben ist.
Den Regierungen von England und den Vereinigten Staaten Amerikas ist es noch nie bange geworden und
Niemand befrchtet fr sie einen Bankerott, trotz den kolossalen Schulden, die der Staat in den beiden Lndern
kontrahirt hat. Frankreich ohngeachtet der ungeheuren Lasten, mit dennen sein jhrliches Budget behaftet ist und
der nicht unbedeutenden Staatsschuld, steht in finanzieller Beziehung verhaltnissmssig noch immer gut, weil es
seiner Regierung den letzten zwei Decennien gelungen ist, den nationalen Wohlstand zu verfnffachen. Und was
Einfluss und Macht anbelangt, so nehmen diese drei Staaten gewiss eine nicht unbeneidenswrdige Stellung ein.

Dankbare Aufgabe und grossartiger Beruf des Monarchen und der Regierung des austro-ungar. Staates

Meines Erachtens ist nichts so ge ignet, das Andenken eines Monarchen zu segnen, und die Namen jener
Mnner zu verewigen, die an der Spitze einer Regierung stehen, welche den Beruf fhlt und die es sich zur
freudigen Aufgabe macht, solche Werke ins Leben zu rufen, die bestimmt sind, bis in die fernen Jahrhunderte
hinaus zu dauern, und die durch ihre monumentale Grossartigkeit und die segensreichen Wohlthaten welche sie
auf die Nationen und die Menschheit im Allgemeinen ausben der sptern Nachwelt von der Intelligenz und
Thatkraft jenes Volkes Zeugniss ablegen, dessen Loyalitt und Hingebung, Monarch und Nation gegenseitig zur
Ehre gereichen, und dessen Zutrauen von der Begabtheit und Superiority jener Mnner Beweise liefert, die es an
die Spitze seiner Regierung gestellt hat.
Trotz traurigen Zeiten und verhltnissvollen Ereignissen ist schon so manches Grosses geschaffen worden.
Der Karst, der Semmering sind durchbohrt und mit eisernen Reifen beschlagen. Die Karpathen steht man im
Begriffe auf mehrfachen Punkten in gleicher Weise zu berwltigen. Vieles und Lobenswerth es, sage ich, ist
schon geschaffen worden, aber viel, sehr viel bleibt noch zu schaffen brig wenn wir jene schne Mission
erfllen wollen, mit welcher uns die Vorsehung betraut hat, nmlich: als starkes, unzertrennliches, sicheres Glied
in jener Kette dazustehen, welche den Orient in seiner Bestimmung zum Fortschritt und Aufklrung, an die
westliche Zivi lisa lion enger binden soll.
Der Verfasser constatirt mit Freude und Bereitwilligkeit den Aufgeklarten Eifer und die umsichtige Energie
und Thtigkeit der Regierung, die Alles aufbiethet, um ihre schwierige Aufgabe brillant zu lsen: eben desshalb,
ja sogar gerade darum, weil er selbst weiss wie ungemein schwer es ist, auf Alles zu denken wenn die
Anforderungen zu so massenhafter Anzahl gewachsen sind, kann er es nicht unterlassen die Aufmerksamkeit des
Monarchen und der kn. Regierung auf die Ide zweier solcher Werke zu leiten, deren Begrndung und
Inslebenrufen, den Stempel des Regenten sowohl als den der Mnner, welche die Staats-Angelegenheit gebahren,
unverlschbar, fr ewige Zeiten auf den Grund und Boden dieses Landes zu drcken bestimmt sind.
Diese Werke sind:
a) Eine Eisenbahn-Verbindung mehrerer grosser Se hafen I. Klasse von Dalmatien mit dem Herzen des
Landes, und
b) die moglichst directe Verbindung der Ponau mit dem Adriatischen Me re mittelst eines schiffbaren
 708

Kanals.

Allgemeine Darstellung dieser zwei Werke

E i s e n b a h n . Eine Linie von Esseg nach Brod oder einem sonstigen Punkte an der Save, dann aufwrts
dieses Stromes bis zur Einmndung und entlang des Flusses Verbass in Bosnien, ber Banjaluka, Jaitze bis
Sokol; von da zwischen den Jadownik- und Witorgoer Gebirgen, die Dinarischen Alpen in der Gegend des
Gujth-Berges bersetzend, sodann, in Dalmatien angelangt, in mg ichst direkter Richtung, einerseits nach
Spalato und andererseits nach Sebenico gefhrt, und hieran etwa eine Zweigbahn nach Zara geknpft.
W r d e n d r e i H a f e n ersten Ranges, (darunter Spalato! Einer der grssten, bequemsten und
vorzglichsten Se hafen der Welt), mit dem Innern des Landes in sichere Verbindung gebracht; ohne dem
Staate dadurch grosse Lasten aufzubrden; indem diese Bahn ausserdem, dass sie dem grssten Theile unseres
Vaterlandes als Hauptader fr den Welthandel dienen wrde, und hiedurch allein schon auf eine grosse Zukunft
Aussicht hat, durch die grossartigen Schtze Bosniens, denen sie Mittel und Wege an die Hand geben wrde,
endlich aus der Muttererde herauszuwachsen, auf eine grosse Rentablitat mit Sicherheit rechnen drfen.
S c h i f f b a r e r Ka n a l d u r c h B o s n i e n , z wi s c h e n d e r D o n a u u n d d e r Ad r i a . Inmitten seiner
verzweigten Beschftigungen und Bestrebungen hat der Verfasser dieser Notiz, aus dem Kanal zwischen der
Donau und der Adria in den letzverflossenen 18 Jahren stets den Gegenstand seiner Musestunden gemacht, und
er glaubt sich daher berechtigt, die Ueberzeugung aussprechen zu drfen, dass dieses Werk, wenn auch
schwierig, doch keineswegs unausfhrbar ist. In der That.
Die Mglichkeit einer Verbindung der Donau mit der Save mittelst einer Wasserstrasse zwischen Vukovar
und der Einmndung des Flusses Bosna in die Save bedarf keiner Demonstration. Des Wissens des Verfassers,
ist dieser Theil des in Rede stehenden Werkes bereits der Gegenstand einer Privat-Gesellschaft, welche auch
befhigt ist, diese Verbindung jedenfalls durchzufhren.
Die Regulirung und Herstellung in schiffbarem Zustande des Flusses Bosna, von der Stelae seiner
Einmndung in die Save bis in die Gegend des Ortes Wyssoka, werden scheinbar keine besondere
Schwierigkeiten geben.
Von diesem letzteren Punkte an bis zu den Quellen der Bosna wird jedenfalls eine Aufstauchung des
Wassers mittelst Schleussen, Dmme, etc. nothwendig werden. Aber einen besonderen Aufwand von Kosten
wird auch dieser Theil des Werkes nicht erheischen. Ummitte bar ber diese Stelle hinaus jedoch gelangen wir
an die einzige wirkliche Schwierigkeit, den Knotenpunkt des vorgeschlagenen Werkes.
Denn wenn dieser Punkt einmal berwunden ist, kommen wir auf die sdliche Seite der Bitownja Planina
auf den Fluss Narenta zu stossen und befinden uns daher, bis Fort Opus (Delta der Narenta) so ziemlich unter
denselben Bedingungen, wie jene, die uns die Schiffbarmachung des Flusses Bosna auferlegt.
Ein Tunnel von beilufig einer geogr. Me:le indess, zum Zwecke eines schiffbaren Kanals, durch den
nordwestlichen Hauptauslufer der argentarischen Alpen, ist zweifelsohne eine Riesenaufgabe; grssere Werke
jedoch kann die Kunst und technische Wissenschaft bereits aufweisen und Ziel und Zwecke dieses Werkes sind
so gross, dass kein Opfer zu schwer erscheinen drfte, das solchem grossen Ziele und solch erhabenem Zwecke,
nicht gebracht werden sollte.
Uebrigens, um selbst diese grosse Schwierigkeit fr das Enstehen des Unternehmens nicht als ein
Hemmniss gel ten zu lassen, und um diesen Kanal in Betrieb zu setzen bevor noch jener Tunnel erffnet ist,
glaubt der Verfasser einen Modus operandi vorschlagen zu sollen, welcher bereits bei anderen Kanalbauten, wo
ebenfalls grosse Niveau-Unterschiede oder Wasserscheiden zu berwinden waren, namentlich in den
vereinigten Staaten Amerikas mit Erfolg befolgt wurde: namlich mittelst schiefen Ebenen auf beiden Abhngen
der Wasserscheide die Passage zu bewerkstelligen, so zwar, dass die Kanalschiffe mit ihren Ladungen sammt
und sonders ohne jedweglicher Transportirung, auf der einen Seite hinauf auf der andern hinab, glelten knnen.
Ein grosses internationales Werk von unermesslicher Zukunft fr die sterr.-ungar. Monarchie knnte auf
diese Weise durch die Initiative ihres erlauchten Frsten mit verhltnissmssig kleinen Opfem ins Leben gerufen
werden.
Der bei allen grsseren Untemehmungen vorkommende Reservefond msste in diesem Falle, mit
besondeirer Bercksichtigung des zu erbauenden Tunnels, eine proportionirt breitere Basis erhalten, um auch in
einigen Jahren nach der Erffnung des Betriebes des mit schiefen Ebenen ausgefhrten Kanals, den Bau dieses
Tunnels, die Kompletirung und Krone des ganzen Werkes, in Angriff nehmen zu knnen.

Schluss

Die hier bloss in allgemeinen Umrissen dargestellten Projekte einer Eisenbahn und einer Kanalverbindung
des ungarisc hen Donautha es mit der Adria, fr welch Letzteres der Verfasser sich die Prioritt auszubitten
wagt, sind gewiss fr die Gesammtmonarchie von so weit greifendem und unzweifelhaftem Nutzen, dass er die
Ueberzeugung hegt, bloss einen Akt der Loyalitt und Vaterlandsliebe an den Tag zu legen, indem er zu deren
Ausfhrung die besondere Initiative und Protektion des erlauchten Monarchen und die wohlwollende
Untersttzung der kn. Regierung anzuflehen sich in vollkommenster Huldigung die Freiheit nimmt.
Was die Einwendung betrifft, welche dem Verfasser mglicher Weise gestellt werden knnte, als wre
insofern diese beiden Verbindungen zumeist auf trkischem Gebiete zu bewerkstelligen sind, eigentlich die
hohe Pforte mit diesem Vorschlage anzugehen, so erlaubt er sich hierauf in Folgendem zu erwiedern:
Die persnlichen Verbindungen des Verfassers im osmanischen Reiche stellen ihm allerdings die
 709

vorthellhaftesten Concessionen zu diesem Ende in Aussicht. Allein es ist kein Geheimniss, dass weder der
Credit, noch der gute Wille und thatschliche Untersttzung der trkischen Regierung gengen, um durch eine
isolirte Garantie jenes Reiches solche Werke, wie die die in dem Vorschlag des Verfassers sind, ins Leben zu
rufen.
Ueberdiess handelt es sich hier nicht um abgesonderte Interessen der Trkei. Im Gegentheil: es erheischt
keiner besonderen Errterung, um den grossen Nutzen und die unermesslichen Vortheile, die diese
Verbindungslinien vorzugsweise fr die ster. ungar. Monarchie brchten, darzuthun. Es msste also vor Allem
die Versicherung vorhanden sein, dass die kn. ungar. Regierung von der ganzen Wichtigkeit dieser
Unternehmungen duichdrungen, daher auch geneigt und entschlossen ist, zu deren Ausfuhrung und
Inslebenrufen, in einer den Interessen des Landes angemessenen Weise, beitragen werde.

Pest, November 1868. Stefan Trr.

(Orszgos Levltr OL-, R. 211- Trr Istvn hagyatka- csomo 13 IV Trr rtekezseinek kziratai, 2
461.)

175
U vezi sa ovim Orekovievim boravkom u Novom Sadu sledi i zabeleka pod datumom od 23. aprila.

U telegramu, datiranom u Vukovaru 15. aprila, stoji: da je Orekovi u drutvu dva Crnogorca i ve
176

dobro poznatog dr Subotia, pa se zato pita kakvu on misiju moe imati poto saobraa i konferie sa jednom
prevratnikom strankom.

Bajst je u vezi s tom veu, koja se zasnivala na obavetenjima engleskog konzula Longvorta,
177

dostavljenim baronu Blumfildu, uputio jo ranije, 2. maja, pismeni nalog (tada ve odsutnom) Kalaju da proveri
tanost navoda. Po kome, da je dolo do sporazuma izmeu namesnika i ruskog konzula ikina sudei po
njihovim uestalim uzajamnim posetama, a i dolaskom proruski nastrojene kneeve majke i bake iz Rumunije.
(HHSA, PA XXXVIII, K. 183.)

Ve predstavkom od 16. decembra 1868. Izraelska alijansa iz Pariza alila se srpskoj vladi na
178

diskriminacione postupke prema Jevrejima. Po ovoj predstavci Jevreji u Srbiji tretirani su kao ravnopravni samo
pod knezom Miloem, za vreme njegove prve i druge vladavine, poto je on umeo da ceni njihov doprinos u
razvoju srpske drave, naroito na podruju trgovine. Posle Miloeve smrti neprijatelji Jevreja uspeli su da
izdejstvuju zakone kojima je ogranieno njihovo pravo na trgovinu, na vlasnitvo nekretnina i ak na stanovanje
u unutranjosti zemlje. Hiljade njih su u stvari osueni na progonstvo samo zato to su predstavljali konkurenciju
nekolicini manje vanih domaih trgovaca i privrednika uopte stoji u ovom aktu. Stoga se trai od namesnike
vlade u ime proklamovanih naela liberalizma da ukloni postojee barijere i zakone o ravnopravnosti primenjuje
na svoje jevrejske graane takoe.

179
... egy klnllo ers hadsereget.

lanak koji se ovde notira je takoe uvodni. Njime se u interesu prijateljske saradnje izmeu Srbije i
180

Austro-Ugarske, a naroito zbog vanosti srpsko-maarskog prijateljstva (s obzirom na potrebe srpske drave)
Srbima u Ugarskoj savetuje da se dre politike kompromisa (podrazumeva se i na taj nain to nee podrati
pustolovnu politiku Miletieve stranke). Prihvata se primedba da narodi u Ugarskoj imaju jo poneku pravednu
elju nenamirenu, poneko pravedno zahtevanje neispunjeno. Ali se dodaje da samo putem pogodbe i pametnih
kompromisa mogu oni doi do svoje mete, i to tim pre, to ova meta lei u granicama ugarske dravne celine,
moi i veliine. Daje im se do znanja da Srbija svoju budunost vidi u osloboenju srpskih krajeva pod
Turskom, a ne i pod Ugarskom, jer ovi potonji su po merilima (maarskim novcem subvencionisanog) Vidov
Dana ugarski. Na taj nain: Izmirivi se s dravnim stanjem, Srbi preko mogli bi osnaiti i sebe i nas:
prijateljska drava susedna za Srbiju je u asu velikog dela dobit od neiskazane vanosti. Po geografskom
poloaju svome Ugarska, prijateljica Srbije i srpskog zadatka vie za nas vredi nego aktivni saveznik ma gde na
drugoj toci. Ukazuje se i na to da bi Srbi pod Ugarskom, samo da su malo uviavniji, mogli lako doi do svojih
prava i postati ak elementom podsticaja prijateljstva umesto razdora u odnosima izmeu Srbije i Ugarske. Jer
od kako je Ugarska opet dobila svoje staro pravo Nagodbom od 1867. i od kako ugarski politiari sami jasno
uviaju da je jemstvo za veliinu i opstanak njihove krasne otadbine u bratskom izmirenju svih naroda krune sv.
Stevana, od to doba i Srbi preko mogli bi neto sa svoje strane doprineti, da se srpska misija na Istoku lake
ostvariti moe. Ovakvo rezonovanje, mogli bismo mi dodati, jeste zapravo u duhu shvatanja kako Kalajevih
tako i Blaznavevih. (U Beogradu, 16. maja, Vidov Dan, br. 106 17. V 1869.)

181
Erre aztn egy kis szovltas keletkezett.

182
U izvetaju Kalaj izlae isto to je u Dnevniku tih dana zabeleio o navodnom padu uticaja Omladine,
neuspelom Miletievom boravku u Beogradu i daljoj prijateljskoj politici Namesnitva prema susednoj
Monarhiji. Na taj nain je zapravo demantovao istinitost navoda koje je po Bajstovom navodu od 19. maja
trebalo da proveri. Prema tim navodima izgledalo je naime da je poveana opasnost za reim u Srbiji od
pojaanih akcija Omladine, emigrantskih i ustanikih krugova susednih balkanskih zemalja, i Miletievaca iz
 710

Vojvodine, o kojima su kolale vesti da su se povezali sa Koutom i Koutovcima u borbi protiv reima u
Ugarskoj.

182a
Dostavljajui kopiju Ali-painog odgovora u vezi sa pomenutim eleznikim pitanjem Kalaj istie da ju
je dobio od Blaznavca samo da bi se on (Andrai) lino mogao upoznati sa sadrajem. Koji je, i prema Kalajevoj
interpretaciji, tako iskien frazama da nita ne kazuje odreeno i po kome se eleznica u Srbiji nikada ne bi
mogla izgraditi.
Povodom Orekovievog susreta sa Vagnerom Kalaj upozorava Andraija da prema ovom generalu treba
biti veoma obazriv. On ga dobro poznaje jo iz Zemuna: telom i duom je austrijski vojnik, u duhu starog
sistema, u reakcionarnom smislu, jo dok je bio sa slubom u Vojnoj granici stalno je sanjario o Bosni.
Skreui mu panju na mogunost saradnje trosmajera i Narodne stranke sa bekim vojnim krugovima, Kalaj
napominje da je on u ovakvim stvarima veoma oprezan i tvrdnje ove vrste ne iznosi bez razmiljanja.

183
Zastava u broju 64 od 30. maja 1869. reaguje zapravo na jedan promaarski dopis u Vidov-Danu. Koji
(po Zastavi) brani Kalaja i veli da su vazda poteni ljudi ili konzulima u ,vizite i da nam konzuli nisu nikad zlo
uinili. Prema tome: Kao to se vidi on nee da zna za zla koja su nam injena od konzula... I to zato to
onda ne bi bilo ba prijatno onome koga brani, a onda bogme mogli bi se uskratiti rukavi iz Pete (vidi
subvenciju).
Reagujui na Vidov-Danov savet brai preko Save i Dunava da se izmire sa Maarima, Zastava u tom
savetu vidi samo izdajstvo. To i ne moe biti drugo (prema Zastavi): Kod takvog stanja stvari u Ugarskoj gde su
sve... narodnosti nezadovoljne, gde se opaaju neke osvajake tenje upravljene poglavito na Bosnu, gde se u
veini uju na samome Saboru [Parlamentu] protivljenja osloboenju naroda na Balkanskom poluostrvu. Da bi
valjda otkrivanje (javne) tajne o primanju subvencije od maarske vlade bilo jo otvorenije brutalno poruuje se
Zmajevim stihovima:

Vi gladne make
Na slanini masnoj
Neverne vere
Svakog gospodara
Nema vama para! ! !

184
Maarska je vlada bila veoma zainteresovana za izvoz soli u Srbiju (i Bosnu). Ova trgovina solju ila je
preko petanske firme braa Fle koja je izvozila so iz marmarokih, erdeljskih i istarskih solana. So se u Srbiju
uvozila i iz Rumunije, preko poznatog preduzetnika Mie Anastasijevia (u manjoj meri i trgovaca Krsmanovia
i Paranosa) a maarska so je vremenom poela da osea i pritisak konkurencije iz Italije, Francuske, od 1868.
naroito iz Pruske.

185
U opirnom izvetaju Lonjaiju Kalaj istie da pozicije maarskog izvoznika jo nisu ugroene u Srbiji
uvozom soli iz drugih zemalja. Rumunska so je dodue omiljenija u narodu od maarske, ali poto je skuplja
manje se kupuje. Prevoz soli iz Rumunije skopan je i s veim tekoama, jer zavisi od vodostaja na Dunavu i
propusne moi erdapa. Francuska so je loijeg kvaliteta pa se slabo troi. Ni od poveanog uvoza jeftinije
pruske soli ne treba jo da se strahuje. Ona ima slabiju prou, narod naviknut na rumunsku i maarsku so i dalje
pretpostavlja potonje prvoj. Izvoznik iz Pete dramatizuje opasnost od konkurencije, po Kalajevom miljenju da
bi izdejstvovao vee olakice od maarske vlade.
Ipak mora se raunati sa negativnim posledicama poveanog uvoza pruske soli, koja se ne prevozi
brodovima Dunavskog parobrodarskog drutva, ve jeftinijim malim laama konkurenata. Zato Kalaj predlae da
se predvidi pojeftinjenje maarske soli. Istovremeno ukazuje i na potrebu usaglaavanja srpskih cena sa cenama
u Vojnoj Granici. Da bi se na taj nain eliminisala i krijumarska trgovina koja je cvetala u Srbiji nezakonitom,
bescarinskom preprodajom iz Austro-Ugarske uvezene soli u Austro-Ugarsku (i Tursku) s obzirom na razlike u
cenama usled tamonjih visokih maloprodajnih cena.

186
Ovaj je izvetaj, od preko 13 prekucanih strana, istican kasnije u Ministarstvu inostranih poslova u Beu
kao primeran zbog svoje instruktivne sadrajnosti. U njemu se, shodno tadanjim Kalajevim shvatanjima, najvie
zapaaju i hvale liberalne odredbe novog Ustava, tekovine slobodoumnog parlamentarizma pod Namesnitvom.
Ako se zna da je broj poslanika [u velikoj, ustavotvornoj Skuptini 516] u odnosu na celokupno stanovnitvo
koje broji oko 1,200.000 Srba, tako velik kao ni u jednoj zemlji sveta, poto na svakih 2.400 Srba dolazi jedan
poslanik, dalje ako se uzima u obzir da su izbori svuda protekli u slobodi bez ikakvog pritiska sa strane vlade, to
je i Omladina, koja je propala sa svima svojim kandidatima, otvoreno priznala, onda se nemoe poricati da Ustav
koji je na takav nain postao, odista izraava elje celokupne nacije. Objektivnijeg razmatranja radi dodaje se
samo da Ustav nije u celosti nova tvorevina. Sastavljen je od dopuna i izmena Ustava iz 1838, zakona nastalih
1859. i 1861. godine, kao i drugih zakonskih akata, koji u novim okvirima sainjavaju organsku celinu.
Da bi se na pitanje koje je tada okupiralo panju inostranih vlada: da li Srbija, kao zemlja pod sizerensvom
Turske moe sama da donosi svoj Ustav odgovorilo pozitivno, Kalaj navodi opet uglavnom one argumente koji
idu u prilog prava na ovakav samostalni akt. Meu tim argumentima svakako se istie injenica: da su ranije
ustavne i institucionalne promene bile sprovedene u ivot bez obzira na stanovita Porte ili garantnih sila. Znai,
 711

Srbija je imala steena prava samostalnosti i za donoenje ustavnih odluka.

Najbolje bi bilo po nemerodavnom Kalajevom miljenju da Porta prizna novi Ustav kao svrenu injenicu.
Tim Ustavom ne dovodi se u pitanje sizerenstvo Turske, reguliu se samo unutranji odnosi u zemlji.
Da bi predoio opasnost od preteranih Portinih protest(a ili ak eventualnih intervencija, Kalaj podsea kao
i vie puta ranije pri razmatranju delikatnih problema da Srbija raspolae sa 7080.000 naoruanih vojnika, ima
uza se privrenike ustanikih pokreta iz okolnih balkanskih zemalja, da moe ak da izazove nemire u Austro-
Ugarskoj preko svojih saplemenika i drugih junoslovenskih i slovenskih naroda uopte.
U argumentaciji kojom se pledira za austrijsku podrku Kalaj navodi: da je raniji Ustav, iz 1838, nastao pod
uticajem Rusije. Po odredbama toga Ustava ustanovljeni Senat (Dravni savet) imao je za lanove mahom ruske
privrenike. Novi Ustav je vie zapadnoevropskog tipa. Za Austro-Ugarsku je od posebnog znaaja podvlai
Kalaj da u njemu postoji i odredba kojom se predvia mogunost nasledstva na kneevskom prestolu i po
enskoj liniji. S obzirom da su dve Miloeve erke (sestre ubijenog kneza Mihaila) udate za dva ugarska
podanika, Bajia i Nikolia, imale tada po dva sina u Ugarskoj.
Za zemlje kao to je Austro-Ugarska, koje su se drale status-kvo politike na Balkanu, Kalaj navodi
odredbe kojima se ustanovljavaju vee slobode na unutranjem planu razvoja. Jer nepobitna je istorijska
injenica da oni narodi koji mogu da uestvuju u legislaturi bivaju time tako zauzeti da im preostaje malo
vremena i volje za osvajake misli. Uz to u uslovima konstitucionalizma neminovno dolazi i do obrazovanja
stranaka, a samim tim i stranakih sukoba kojima se razjedinjuju unutranje snage naroda i prema eljama
spoljnih faktora.
to s druge strane vladar zadrava toliko prerogativa da parlamentarna prava naroda, odnosno narodnih
izabranika postaju ili mogu da postanu nitavna Kalaju ne smeta. Naprotiv, on i to koristi u svom pledoajeu kao
argument u prilog novog Ustava. Izuzetno velikim kneevim ovlaenjima titi se poredak od izuzetno velike
opasnosti stihijskih snaga primitivnog naroda sastavljenog preko 90% od neukih seljaka, bez krupnih posednika,
sa neznatnim srednjim staleom, i malobrojnom inteligencijom. Koja je uz to, nezadovoljna svojim poloajem, sa
malim izgledima na dobro zaposlenje i brzo napredovanje, sklona revolucionarnom ekstremizmu.
Kao visokoobrazovani i tada jo liberalizmom 60-ih i 70-ih godina proeti procenjiva dravnopravnih
odnosa i prilika Kalaj je primetio i to da je novi Ustav daleko od uzornog modela evropskog konstitucionalizma,
a kamo li jo nekog radikalnije zamiljenog demokratskog parlamentarizma. Po njemu: Na prvi pogled se vidi
da je delo politiara koji jedva da su upoznati sa osnovnim ustavnim principima, i koji su kod stvaranja barem
nekoliko odredaba (lanaka) ovog Ustava imali vie pred oima momentane uske interese pojedinih linosti nego
opte interese naroda.
Upravo iz tih razloga primitivne sebinosti ovim su Ustavom utvrena dva ogranienja koja Kalaj
posebno istie. Prvo da advokati ne mogu biti birani u Skuptinu. to u civilizovanoj Evropi zvui kao
svojevrsni kuriozitet. Drugo da Jevreji ne mogu da se nastane u unutranjosti Srbije. to je opet u drastinoj
suprotnosti sa duhom vremena zapadno-evropske civilizacije. Odredba protiv advokata proistie iz
instinktivnog revolta seoskog ivlja prema advokatskim zloupotrebama, zapravo tetoinskom delovanju tzv.
drvenih advokata. Zabrana koja se odnosi na jevrejsko stanovnitvo delo je trgovakih predstavnika sa ciljem da
se nepoeljna konkurencija eliminie bar u unutranjosti zemlje. Zasluga je Namesnitva zakljuuje Kalaj, i u
ovom domenu to su Jevrejima zagarantovana sva prava ravnopravnih graana bar u gradovima u kojima su
dotada iveli.
U celini uzev, krajnji je zakljuak: Namesnitvo zasluuje zahvalnost srpskog naroda za ovaj i ovakav
Ustav koji predstavlja veliki napredak u odnosu na prethodni. Za ovo delo mora mu se odati priznanje i sa
austrougarske strane, posebno podrkom u sluaju konflikta sa Portom.

187
Mogunost izbijanja rata izmeu Turske i Grke, rasplamsanja ustanikih akcija na prostoru itavog
Balkana, umeanja Srbije u rat, bila je tih godina tako velika da je ef uprave vojne kancelarije pukovnik Bek
(kasnije dugogodinji ef Generaltaba) izmeu ostalih mera opreza ovlastio eksperta za Bosnu da u jednoj
promemoriji predvidi koji i kolike deo Bosne (podrazumeva se i Hercegovina i podruje oko Novog Pazara)
mora u svakom sluaju, prilikom eventualnih pomeranja turskih granica da pripadne Austriji, odnosno Austro-
Ugarskoj. Sa zakljucima te promemorije sloio se potom Bek u celosti, tako da su oni podastrti caru. I moglo bi
se rei postali merodavni za odluke koje bi tada bile donesene, da su se ostvarile pretpostavke od kojih se tamo
polazilo (i koji e zakljuci kao takvi i dalje vaiti da bi kasnije, u povoljnijim okolnostima za Monarhiju bili
ostvareni u maksimalnim razmerama).
Polo se od straha da bi za Tursku bilo najkomotnije da Bosnu prepusti Srbiji. Time bi se sloila veina
velikih sila i Porta bi se i dalje bar formalno mogla smatrati gospodarom Bosne (poto bi Srbija ostala pod
njenim sizerenstvom), a to se nije smelo dozvoliti. Uprkos javnim uveravanjima vie ili manje uticajnih i
uvaavanih politiara da Monarhija treba ak i da podrava prava Srbije na Bosnu. Austrija mora po svaku cenu
da sprei da Srbija postane gospodar Bosne, jer bi time posed Dalmacije mogao biti veoma ugroen a ve sada
panje vredan moralni uticaj Srbije na pravoslavno stanovnitvo Vojne granice mogao bi postati opasan
zakljuak je najmerodavnijih vojnih, i ne samo vojnih krugova.
Ukoliko bi se status-kvo politika na Balkanu izmenila i ukoliko odnos snaga ne bi dozvoljavao da se
Austrija sama domogne bosanskog poseda, granica na Drini trebalo bi da bude 8 sati ispod Viegrada, zatim
Sutjeska do Vojnika. Na taj nain bi Austriji pripalo oko 900 kv. milja sa 990.000 stanovnika, a Srbiji preko tri
puta manje 260 kv. milja sa 240.000 stanovnika. Za sluaj da se srpskoj vladi mora ipak neto vie prepustiti,
Srbija ne bi smela da dobije vie od 320 kv. milja sa 300.000 ivlja (240.000 pravoslavnih, 60.000 muslimana),
granicom na podruju vododelnice Drine. U tom sluaju bi se Austrija proirila za oko 840.000 kv. milja i
 712

930.000 stanovnika (360.000 muslimana, 185.000 katolika, 333.000 pravoslavnih).

Tako bi Austrija dola u posed najbogatijih predela Bosne sa dolinom Neretve, punih uma, metala,
minerala, zavladala bi najvanijim ekonomskim saobraajnicama i vojno-strategijskim linijama za eventualne
ratne operacije. Istovremeno obezbedila i proirila dalmatinsko zalee. Otvorila novo trite za transku i beku
veletrgovinu.
Da bi se parirale pretenzije Srbije zagovara se trenutni sporazum sa Crnom Gorom zadovoljavanjem
izvesnih njenih zahteva na raun srpskih granica, kod Morae. S obzirom na odnos snaga, irenju Srbije
pretpostavlja se proirenje Crne Gore. Najvanije je da Austrija, po mogustvu pristankom Porte (uz obeanje da
e Monarhija biti na njenoj strani pri odbijanju zahteva balkanskih zemalja za vee rasparavanje Turske) a ne
Srbija doe do poseda bar daleko najveeg i najznaajnijeg dela bosansko-hercegovake zemlje. Upozorava se:
stvaranje jedne snane slovenske, srpske drave pri postojanju tolikih slovenskih oblasti u Austro-Ugarskoj
moglo bi da ugrozi, i ugrozie, ivotne interese, ukljuujui i sam opstanak Austro-Ugarske. (Studien ber eine
eventuelle Theilung Bosniens, HHSA PA, XII, Trkei, K. 95, Varia.)

188
Tim se lankom srpska vlada ponovo upozorava da gradnju eleznica ne poveri tatsbanu iji je
poverenik, navodno, baron Nikoli. Ovaj je koncern pod uticajem austrijske drave i ona bi na taj nain jo vie
uz sebe vezala Srbiju oduzimajui joj mogunosti samostalnog razvoja. Dodue ponude tatsbana su
najpovoljnije, ali ne sme se smetnuti s uma da ono to je najjeftinije nije ujedno i najbolje stoji dalje u lanku.
Usredsreujui napad na Nikolia kao navodnog agenta tatsbana Politik iznosi i Nikolieve pretenzije, naalost
i prava (s obzirom na red naslea) na srpski presto u sluaju da dinastija Obrenovia ostane bez mukih
potomaka. Zato se postavlja i pitanje: kakva bi to vladarska kua bila koja se bavi gradnjom eleznice u svojoj
zemlji na raun jednog stranog koncerna, i to drave koja uprkos svim poricanjima nije prijateljski raspoloena
prema Srbiji.
Zakljuak je: najbolje bi bilo da se gradnja eleznice poveri novoosnovanoj Srpskoj banci. Ona e se kroz
nekoliko godina osloboditi inostranih akcionara, raspolagae sa akumuliranim domaim kapitalom i bie najvei
jemac samostalnog razvoja Srbije u privrednom pogledu. (Serbien Eisenbahen, Politik Nr. 202 25. VII 1869.)

189
U ovom aktu stoji jo i to da je veliki vezir Ali-paa izjavio austrougarskom ambasadoru da prema
Pariskom ugovoru, kojim je Srbija stavljena pod zatitu garantnih sila, srpska vlada za promenu ustavnih
odredaba prethodno mora da ima pristanak Porte i navedenih sila. Meutim je Bajst, kao to je Kalaj zabeleio u
Dnevniku, bio drugog miljenja, smatrajui da je Srbija svojim dosadanjim razvojem pokazala da ima prava na
ovakve samostalne odluke kojima se ne menjaju njeni odnosi prema Porti. (HHSA, PA XXXVIII, Karton 183.)

190
Videti pod datumima 6, 10. i 20. avgusta. U odgovoru na Bajstova pitanja od 3. avgusta Kalaj istie da
mu je bilo poznato da u Ruuku rovare Petar Uzelac i Tumanski poto su prethodno bili proterani iz Srbije. Isto
tako znao je da se u Ruuku nalazi i Radovanovi koji je jedini od brae, ubica kneza Mihaila, ostao u ivotu.
Bio je obaveten i o tome da srpska vlada motri na ova lica jer navodno nameravaju organizovati i atentat na
kneza i namesnike u Srbiji.
U informaciji o Mauriju Kalaj iznosi da je znao da je nekoliko godina bio agent srpske vlade, da ga je zatim
on koristio radi prikupljanja obavetajnih podataka, ali kada se uverio u njegovu nepouzdanost i zapazio da se
odao piu prekinuo je svaku vezu sa njim. Za ukovia, naprotiv, navodi samo pozitivne odlike, podsea da se
kao ispravan austrijski slubenik nalazi u Srbiji ve oko 9 godina, da je i u situaciji u kojoj mu je ivot bio u
opasnosti snabdevao Ministarstvo rata u Beu dragocenim obavetajnim podacima. Prema tome dovoljno je
obazriv i iskusan a da bi davao pripisane mu kompromitujue izjave o stavovima Austrije prema buntovnikim
pokretima na Balkanu. Samo je na primedbu konzula Volfarta da za akcije protiv Turske Srbija oskudeva u
sposobnim oficirima, rekao: da, naalost, u itavom svetu, a naroito u Austro-Ugarskoj, ima i suvie otputenih
ili penzionisanih oficira koji bi u sluaju tursko-srpskog rata ponudili svoje usluge Srbiji. Prema tome, zakljuuje
Kalaj, alarmantna vest o ukovievom ispadu sigurno je potekla iz nesporazuma, u interpretaciji ovih njegovih
rei. (Bericht Nr. 39, PA, XXXVIII, K. 183.)

191
Taj lanak spada zapravo u seriju lanaka, preteno uvodnih, koja je zapoeta vie od mesec dana ranije,
jo u broju 157 od 24. jula, protiv radikalne opozicije na narodno-crkvenom Saboru u Sremskim Karlovcima.
U jednom od ovih napisa tvrdi se da Vidov-Dan nije klerikalnih naela proizvod, da je nadahnut eljom da i u
crkvenim naim stvarima proveje duh napretka (i najreakcionarnije stranke sveta, u svim vremenima,
deklarativno se u apstrakciji, zalau za napredak) ali smatra da iskonski stubovi ne smeju biti porueni, da
budunost treba da izvire iz prolosti. (Da stubovi iz davnih vremena mogu biti natrunjeni, da prolost moe
biti nakaradna to se ignorie.) Liberali stoga za kritiara ove vrste ve predstavljaju radikale koji hoe sve
da porue, koji nee da znaju za istoriju ... za dogme i kanone ... za veru ... za politiki razlog ... za zakon
oportuniteta. Njima su sveci slepci ... iako su se oni javljali u drutvenom ivotu kao uzakonjene veliine.
(Vidov-Dan, br. 158 25. VII 1869.) Liberali su radikali koji hoe da presade obiaje Zapada na ovo tle mada
bar sada nema temelja, niti istorijske grae u naem narodu za ovakve pomodarske stvari. (Isto, br. 163 1.
VIII 1869.)
Uvodnik, koji navodno potie od samog Blaznavca, zadrava se na razotkrivanju demagokih nastupa
Miletia i Miletievaca na proteklom crkveno-narodnom Saboru u Sremskim Karlovcima. Pored Miletia tu se
kao predvodnik narodnjaka apostrofira i Suboti. Za njih i njihovu stranku kae se da im nije bilo dosta to su
destruktivnim opozicionarstvom ometali rad Sabora ve su zatim sa jo veom estinom nastavili da se
 713

ustremljuju protiv njima neodgovarajuih saborskih reenja. Istie se sa emfazom: Kad se karlovaki sabor
raziao onda na jedan mah dizala se taka praina sa strane Miletio-Subotievske stranke, da niko sa strane nije
mogao dobro kroz nju proviriti, i tu su priliku zastavovci upotrebili da zaslepe i strani a i ovaj svet gomilama
adresa, burnim potokom izjava nepoverenja prema svima koji su bili na Saboru za umerenost, za zrelost
miljenja, pravinost i dravniko-pametni napredak; svaki bi onda mogao misliti a mnogi su se toj
obmamljivoj misli i odavali da je nazovi narodna stranka iva misao i snana svest narodna, da se onostrani
srpski narod pretopio samo u Miletie, Subotie i drugare njihove. Ali kada po daljem kazivanju ovog napisa
proe prvi trenutak zaluenosti, pa i oparanosti sa ovakvim delovanjem narodnjaka, dolazi momenat
neminovnog otrenjenja. Najpre se Zemun gomilom potpisa svojih najznatnijih rodoljuba graana
distancirao od svoga saborskog poslanika Subotia. Zatim ustade i Novi Sad u licu 155 najznatnijih svojih
srpskih graana i dezavuie dela i nedela svog zastupnika, koji niko drugi nije do dr Mileti, veliki lama
Zastavine stranke! lanak se kako to i odgovara njegovoj sadrinskoj intenciji zavrava tonom atavistikih
bodrenja: Napred dakle Srbine preko! Idi napred i osiguraj budunost svoju, i porui do temelja kovarne zamke
koje su ti od tvojih zalutalih sinova spletene... (U Beogradu, 19. avgusta, Vidov Dan, br. 177 20. VIII 1869.)

192
U ovom izvetaju Kalaj istie (sigurno da bi pokazao svom efu kako zna ta treba da se radi) i svoje
zadovoljstvo to je jo pre prijema u meuvremenu poslatog uputstva intervenisao kod namesnika u duhu
Bajstovih, kasnije primljenih, instrukcija. I da su ga namesnici posluali, dostavivi Porti primerak Ustava.

193
... ha Milivoj hercegsgre vigynk nem lenne e ellen, azt mondja nem bnja.

194
... mr pedig n Bosznia egyesitst ohajtom, s ezrt szksges a hatarrvidk feloszlatsa.

195
... mindazltal majd tapogatzni fogok.

196
U izvetaju se izlae poput zabeleaka u Dnevniku 21. avgusta, 12, 18, 19, 20, 21, 22, 24. septembra,
istorijat sastavljanja note predstavnika pomenutih sila u vezi sa jevrejskim pitanjem. Istiu se Kalajeva zalaganja
da ublai prvobitni otriji karakter i sadraj note prema nacrtu francuskog i engleskog konzula, ali i njegova
nastojanja da uveri namesnike u potrebu ukidanja diskriminacionih mera u odnosu na Jevreje u Srbiji.
Naglaava se vie nego u Dnevniku da je i on kao i njegove kolege ubeivao vladajue linosti da priznanje
ravnopravnosti Jevrejima nije samo stvar humanosti i civilizacije savremenog sveta ve da je to i u interesu
Srbije iz ekonomskih razloga, radi unapreenja trgovine i drugih vrsta radinosti podsticajima jae konkurencije.
(Bericht Res. 126.)
U opirnom odgovoru na ovu notu 10. oktobra namesnika vlada je dokazivala da poloaj Jevreja u Srbiji
nije tako neravnopravan kao to se iznosi u jevrejskim albama, a ukoliko postoje izvesna ogranienja koja vae
samo za njih, ona su uslovljena specifinim uslovima razvoja. Njih vlada ne moe ukinuti jer su Ustavom i
zakonom utvrena u Narodnoj skuptini, prema ishodu glasanja narodnih poslanika, po elji i zahtevu veine
naroda.
Precizira se da je prema popisu stanovnitva iz 1866. tada u Srbiji ivelo 1.500 jevrejskih graana.
Veinom su bili nastanjeni u Beogradu. U ostalim sreditima njihov mnogo manji broj je u srazmeri sa
mogunostima njihovog ivljenja i trgovakog zanimanja. U Smederevu bilo ih je 9, Kragujevcu 2, Poarevcu
73, Negotinu 5, Obrenovcu 15, Svilajncu 7, Ubu 6, i apcu 55.
Njihova ravnopravnost se najreitije dokazuje slobodom veroispovesti, mogunostima kolovanja i
vaspitanja u jevrejskom duhu. Ogranienja koja su im nametnuta u voenju trgovine u unutranjosti zemlje,
prema tvrenju vladajuih, izazvana su prvenstveno ponaanjem njih samih. Knez Milo im je bio priznao sva
prava, ali ostali vladari bili su primorani (nisu imali ni mo, ni pronicljivost Miloevu) pod pritiskom masa da
ogranie slobodu njihovog nastanjivanja. Oni su svojim ekskluzivnim dranjem, negujui svoje obiaje,
nemeajui se sa autohtonim stanovnitvom, insistirajui na svojim pravima, izazvali podozrivost i surevnjivost
mnotva naroda. (U toj argumentaciji prenebregnula se psiholoka uzajamna uslovljenost ljudskog ponaanja. U
prvom redu opta netrpeljivost prema strancu iz nepoznavanja njegovih osobina i straha od novog konkurenta u
egzistencijalnoj kompeticiji. Od retkih pojedinaca, koji su savlaujui otpore sa obeju strana napustili jevrejsku
sredinu da bi preli u srpsku, samo su oni uspeli da steknu proklamovana svojstva nove sredine koji su se
nametnuli ili preobrazili uz pomo i zatitu uticajnih porodica, ukljuujui vladarevih.)
U svakom sluaju namesnika vlada je u svom odgovoru pokazala dobru volju, uveravajui Kalaja (i ostale
strane predstavnike) da e nastojati uticati na javno mnenje u duhu koji e omoguiti donoenje novih zakona o
potpunoj ravnopravnosti jevrejskih graana.
U skladu sa ovim i drugim uveravanjima Kalaj e u izvetaju, u Dnevniku nenotiranom, 16. novembra,
Bajstu izneti miljenje da ne bi trebalo dalje insistirati na reenju koje e se pre ili kasnije izdejstvovati. Ponavlja
da su ogranienja posledica surevnjivosti trgovakog stalea koji je u Srbiji jo toliko zaostao da se ne moe
nositi sa stranom konkurencijom, pa je onda odstranjuje prisilnim merama zaostalosti. Ali je namesnika vlada, i
po Kalajevim uveravanjima, proeta naprednim duhom liberalizma u tolikoj meri da e ve na sledeem
zasedanju Skuptine, ili u Skuptini novog sastava uiniti sve da se i u Srbiji izglasaju zakoni u duhu savremene
ravnopravnosti. (Bericht Res. Nr. 141.)

197
Odista se tri dana kasnije, u broju 212 od 8. oktobra (po st. k.) u Vidov-Danu pojavio uvodni lanak u
kojem se, polazei od najee uoene injenice da ono to je jeftino nije dobro (u drutvu gde svaki hoe neto
 714

da zaradi) kazuje: Ukoliko jevtinije neko hoe da nam gradi [eleznicu], utoliko loiji e biti na put. Kad ova
pretpostavka stoji [a tvrdi se da stoji] onda stoji bar za nas nepobitna istina da mi ne treba koncesiju da damo
onome koji e jevtinije nego onome koji e solidnije graditi nae puteve. Jo se dodaje: Ako se ljudi i espap,
potanski i trgovaki saobraaj u tranzitu, iz raznih krajeva sveta ne osete sigurni na naoj pruzi, pa tok sveta
gledae da nas obie ... mi emo izgubiti najmanje 90% od one koristi koju smo u pravu oekivati od naeg
puta. U daljoj konzekvenciji: ... ako na put izgubi kredita u Evropi, onda emo i najmanju garantiju sami
morati da plaamo, i time emo naneti grdnu tetu i zemlji i dravnoj blagajni.

198
U jednom od informativnih dopisa iz Beograda, u broju 237, od 16. X 1869. veernje izdanje Pester
Lojda saoptava da su pored zajednikog uea Nikolievog konzorcijuma, tatsbana i Sidbana (Sdbahn),
Kreditne banke (Kreditanstalt) i Vodianera u konkursu uestvovali i pojedini predstavnici raznih drutava, dr
trusberg, princ Biron, Dumba i Piat (predstavnik jednog belgijskog drutva). Inae moe se potvrditi da napis u
Pester Lojdu protiv tatsbana potie od Stratimirovia, kako to proizlazi i iz zabeleaka u Dnevniku.

199
V. beleke iz prethodnih dana u vezi sa kompeticijom za gradnju prvih eleznica u Srbiji.

200
U izvetaju Kalaj iznosi samo ono to je ve zabeleeno u Dnevniku, pod datumom od 26. oktobra.

201
Pored sadraja razgovora sa Blaznavcem prethodnog dana ovde se istiu Kalajevi zakljuci da bi
eventualnim ulaskom austrijskih trupa u Hercegovinu, a naroito u Crnu Goru (radi lakeg uguenja bokeljskog
ustanka, kako se tada alarmantno pretpostavljalo) nastale na Balkanu komplikacije sa nepredvidljivim
posledicama. Izbili bi nemiri u svim slovenskim provincijama Turske. Motivisani ne samo nezadovoljstvom
naroda pod turskim jarmom, ve i podsticani od Rusije i ruskih agenata. Srpska vlada ne bi mogla vie ostati u
stavu iekivanja. Morala bi se angaovati u oruanim akcijama na strani ustanika. Ali tada bi se pokrenuli i Srbi
u Ugarskoj. (Nastala bi situacija koju Kalaj ne sme dalje da razmatra ni u najboljoj hipotetinoj varijanti.)
Krajnji zakljuak je u upozorenju: ne sme se dozvoliti da austrijske trupe preu granicu, ni pod kakvim
izgovorom. Prijateljstvo sa namesnikom vladom treba odrati i stimulisati, blagonaklonim stavovima. Ona je
gotovo jedini, i svakako najvei garant mira na Balkanu u ovim nemirnim vremenima. (Bericht Res. Nr. 148.)

202
V. pod datumima: 29. maj, 29, 30. i 31. oktobar.

203
Apoteozu pod naslovom Posmrtna slava kneza Mihaila napisao je ore Maleti, a muziku za nju
komponovao je Dragutin Rea. Prema Vidov-Danu: Prva predstava u Narodnom pozoritu ispala je sjajno i na
opte zadovoljstvo. U detaljnijem prikazu istie se da je ona u publici uinila duboko upeatljenje naroito
sa predajom gradova, kada se pokojni knez predstavlja kako na konju izlazi iz primljena grada. Jasno,
austrougarskog vicekonzula Teodorovia koji je bio obrazovan u promaarskom duhu i iji je ukus bio profinjen
predstavama svetskog glasa, ovakva romantiarsko-patriotska apoteoza na nivou narodnih uvstava nije mogla
impresionirati. Naprotiv, davala mu je obilje argumenata za kritika saoptenja.
Kritika naprednog opoziciono liberalnog lista je drukija. Da bi se pokazalo kako je ve i u Srbiji onog
doba bilo kritike na evropskom nivou, i to ne samo sa estetskog ve i socijalno politikog i psiholokog
stanovita navee se podrobnije neki reitiji odlomci. U osvrtu na Miletievog pegaza koji je na pozornici
stajao kao ukopan u crnoj zemlji, na primer, primeuje se: Umesto da nas tei posle crnoga dana kome je
jedva prola godinu [dana] ..., da nam ukae na nitavnosti birokratskih i dinastikih spletaka u svesnome
narodu, i da nas oduevi za novu naprednu radnju, on je gledao samo da nas ugui u oajnikom uzdahu.
Dalje se konstatuje da autor ovog komada nije prikazao posmrtnu slavu ve otuno opelo, udarajui
naroito glasom na ono to smo izgubili sa pokojnim knezom, izvodei pred narod proroke koji mu kazuju kako
e ljubiti svilenoga skuta (!) sa prestola novoga Duana. Posebno je iznenadilo to je... zaboravio na prvo
pravilo dramsko, zaboravio da dade junaku ikakve unutranje radnje Kritiar postavlja i ovakva pitanja:
Zato nije ostavio kod svoje kue i vetice i avole i furije ve ih je doveo na pozornicu? Kako to da nije
umeo proraunati kada e uzbuenje izazvano dramom ina ubistva doi do vrka svoga i kada e pri
daljem natezanju ili malaksalosti.... prei u grdobu. (to se videlo po reagovanju publike.)
A na pitanje koje se odnosilo na glumce odgovoreno je: Glumci su u ovoj predstavi osueni bili da budu
proste lutke, kao to se one pojavljuju pri marionetama (karaozima), jer je svaki imao da postoji po nekoliko
trenutaka na jednome mestu bez ikakve prave radnje Zapravo ovakvo predstavljanje figura predstavljalo je
kaznu za glumce, meu kojima su se nalazili nekoliko njih iji se kreativni domet ve mogao meriti u evropskim
relacijama. (Prvo vee u Narodnome pozoritu u Beogradu, Srbija, br. 130 6/18. XI 1869.)

204
Ta je vest zapravo objavljena u telegrafskoj notici iz Kotora, pod datumom od 7. novembra, u 1867.
broju veernjeg izdanja Noje Fraje Prese-a od 8. novembra. U toj beleci stoji da se pronose glasovi da je
zarobljeno 80 ustanika, meu kojima ... i dva srpska oficira.
Pre toga, u broju od 3. novembra, objavljena je notica sa informacijom da u kotorskom kraju mnogi,
naroito iz redova inteligencije nose kape sa srpskim i crnogorskim grbom ime se stvara jugoslovenska
atmosfera, koja strance tj. one iz drugih austrijskih provincija neugodno pogaa. (Neue Freie Presse,
Abendblatt, Nr. 1862 3. XI 1869.)
Kasnije, kada je u jutarnjem izdanju Prese-a od 17. novembra objavljeno da se meu zarobljenim
ustanicima navodno nalaze tri srpska oficira, istie se da i ovaj sluaj ne moe se uzeti, naalost, kao dokaz
 715

uea Srbije. Jer i u Srbiji kao to najnoviji dogaaji pokazuju, stranka buntovnike Omladine ne moe da
bude savladana. Mi se borimo sa nevidljivim silama i moramo se pustiti iz dravnih razloga vezati i ukoiti,
poto su protiv nas puteni duhovi revolucije i rasne mrnje neuraunljivi. (Der Aufstand in Dalmatien, Neue
Freie Presse, Morgenblatt, No 1875 Mittwoch, den 7. November 1869.)

205
... mert ha egszen fggetlenek volnnak knnyen elnyelethetne ltalunk.

206
Teko je utvrditi na koji se lanak ova zabeleka odnosi, zna se Zastava je krcata antinamesnikim
napisima. Ipak najverovatnije se odnosi na odlomak nekoliko dana ranije objavljenog dopisa o pretnjama
Austrije protiv Crne Gore koja se otvoreno izjanjava u prilog bokeljskih ustanika, dok Srbija vodi proaustrijsku
politiku. Tu na pitanje: A ta je s Beogradom? sledi odgovor: togod je, od njega su mirni Bajst i Andrai, a
ni trunka sumnje na njemu nemaju. Dolo je dotle da se ak zvanino Jedinstvo nalo u neprilici zbog
preteranih pohvala od strane petanskih i bekih listova u vreme kada Crna Gora hoe da se proguta pa se
ogradilo (kao to je to izloeno na drugom mestu) od ovakvih izliva prijateljstva. Meutim, Zastava poruuje:
Gospodo, dajte im vi povoda i samoj sumnji pa se neete prinueni nai da odbijete te hvale. Inae smeni
ostajete. (Zastava, br. 129 31. X 1869.)

207
U Cukunftu lanaka posveenih pitanjima Granice ima gotovo u svakom broju. Meu njima ne mogu se
nai napisi sa pozivom na ustanak u kategorinoj formulaciji, kako bi se moglo zakljuiti prema Kalajevoj
zabeleci u Dnevniku. Ali u njima se otvoreno brane prava graniarskog naroda na samoopredeljenje pred
opasnou od razvojaenja Granice prikljuenjem Maarskoj. Ustaje se u odbranu upotrebe narodnog jezika,
igou postupci silnika koji ne vode rauna o zaslugama graniara. I to reima koje sadravaju pretnju gnjevom
naroda u otporu protiv tlaitelja. Na primer, u dopisu iz Granice objavljenom na uvodnom mestu o pogaenom
pravu upotrebe maternjeg srpsko-hrvatskog jezika, stoji i ovakvo upozorenje: Poznaje li se na ovek tako
loe? Ne zna li se ... da je on, kada mu se uskrauje pravo koje mu pripada, dovoljno brz i estok da sam sebi
izdejstvuje svoja prava? (Zur Sprachenfrage in der Militrgrenze. Eine Stimme aus der Grenze. Zukunft, Nr. 238
16. X 1869.)
U lanku o razvojaenju Granice istie se da ovakva promena u statusu jednog naroda ne sme da se izvri
dekretom, a da se prethodno ne upita za njegovo miljenje. Apostrofira se ak ministar vojske fon Kun zbog
popustljivosti (iz straha da ne izgubi mesto) pred nasrtajima predsednika maarske vlade Andraija koji hoe da
se to pre ukine Granica i njena oblast prikljui Maarskoj, da bi unitio arite jugoslovenskih rovarenja i
agitacija te iskorenio institucije koje su, po njemu, sluile uvek samo reakciji i kamarili. (Stimmen aus der
Militrgrenze, Zukunft, Nr. 241 20. X 1869.)
U prikazu tada tampane broure (u Beu) protiv prikljuenja Granice Maarskoj pod naslovom
Graniarsko pitanje i austrougarski konstitucionalizam, citiraju se reenice kojima se najotrije osuuje
ugnjetavaki maarski reim i pozivaju graniari da se ujedine i kao jedan ovek brane svoja prava. (Die
Militrgrenzfrage und der sterreichisch-ungarische Konstitutionalismus, Zukunft, Nr. 247 27. X 1869.)
Na argumentaciju zagovornika razvojaenja, da je Vojna granica nesavremena institucija i da Austro-
Ugarska raspolae sada sa savremenom armijom od 800.000 vojnika, odvraa se argumentom da razvoj ustanka
u Dalmaciji ne govori u prilog te teze, a i inae se ne moe ostvariti nikakav plan o konsolidaciji Monarhije dok
se ne priznaju prava njenih nacija. Za Maarsku se ponavlja da hoe da sebi prisajedini ne samo Granicu ve i
Dalmaciju, pa Bosnu i Hercegovinu, i tako redom sve jugoslovenske zemlje. Ali da se Maari ne bi mnogo
zavaravali iluzijama, upozoravaju se na rei jednog Bosanca koji je sluajui aluzije o maarskim pretenzijama
navodno rekao: kada bi se to pokualo ostvariti morala bi rekom Savom protei krv mesto vode. (Stimmen aus
der Militrgrenze, Zukunft, Nr. 256 8. XI 1869.)
U brojevima koji su izlazili tih dana, kada je Kalaj u svom Dnevniku notirao buntovniki Cukunftov lanak,
ovaj list reaguje na proglas komandanta Granice generala, feldmaral-lajtnanta Vebera koji poziva graniarski
narod da ima poverenja u upravljae zemlje koji reavaju pitanje novog ustrojstva Granice. Nema osnova za
agitacije, za zabrinutost, za politike pekulacije stoji u toj proklamaciji, koja je, po komentaru Cukunfta
neumesna i nepoeljna. Ona porie elementarna prava na samoopredeljenje i mora biti odbaena od naroda u
Granici. (Zukunft, Nr. 265 19. XI 1868, i dalje.)

208
Vidi pod 16. i 21. novembar 1869.

209
U lanku datiranom u Beogradu 19. novembra iznosi se da se pobuna u Dalmaciji sa panjom prati u
Srbiji, ali se izrazite simpatije ne ispoljavaju, ve i stoga to se smatra da je ona podravana od ekspanzivistiki
raspoloene Crne Gore, iza koje pak stoji Rusija. Crnogorski knez je posle ubistva kneza Mihaila ak
pretendovao na srpski presto, a podstrekavan od Rusije koja je izgubila svoje ranije pozicije u Srbiji, tei svim
silama da igra vodeu ulogu u jugoslovenskim nacionalnim pokretima. to naravno deluje odbojno u javnom
mnenju Srbije kao i kod srpske vlade. (Abendblatt der Pester Lloyd, Nr. 269 24. XI 1869.)

210
Die Militrgrenzfrage und der sterreichisch ungarische Konstitutionalismus naslov je ove broure,
na koju smo ve ukazali pod napomenom br. 207 prema prikazu u listu Cukunft (br. 247 27. X 1869). U
jednom od kasnijih brojeva, povodom govora Svetozara Miletia u maarskom Parlamengu u vezi sa Granicom,
Cukunft ak i primeuje da ni Mileti kao ni autor navedene broure zahtev za ustanovljenje posebnog
skuptinskog tela za graniarsku oblast ne zasnivaju na dovoljno irokoj osnovi. Jer polaze samo sa stanovita
 716

dravnopravnih principa i kodeksa novijeg datuma, imajui pri tom u vidu prvenstveno oblasti koje treba da
budu prikljuene Hrvatskoj, a ne ukazuju i na carske patente od 7. aprila i 7. maja 1850. kojima se ve predvia
skuptinsko predstavnitvo Granice, odredbom da ona ima pravo na posebnu upravu i zastupstvo. (Die Grenze
hat ein vollkommenes Recht auf einen Speziallandtag, Zukunft, Nr. 247 30. XI 1869.) Ne zaboravimo: Cukunft
je list protivnika austro-maarskog Dualizma, preteno iz austrijskih vojnih krugova koji potpiruju
nezadovoljstvo Srba (i ostalih Slovena), podseajui ih na njihova vea prava, pre ili posle maarske revolucije
1848/49, i Nagodbe 1867.

211
Nasuprot nekim ranijim izvetajima ovde se istie poveani interes za ustanak u Dalmaciji. S obzirom
na sve vee elje, s jedne strane, i zebnje, s druge, da se ustaniki pokret proiri (odnosno ne proiri) na okolne
oblasti pod Turskom. Ponavlja se da u sluaju nemira u Turskoj Srbija nikako ne bi mogla ostati po strani, bez
obzira na miroljubive tenje namesnike vlade. U toj situaciji poveanih strepnji Kalaj iznosi i svoja strahovanja
na osnovu nekih, jo neodreenih indicija, da se odnosi izmeu ruskog konzula i namesnike vlade poboljavaju,
jasno na raun njegovih (Kalajevih) veza. Zato zakljuuje da sa austrijske strane treba sve uiniti da ustanak u
Dalmaciji do prolea bude po svaku cenu uguen. (Bericht Nr. 43.)

212
Stratimiroviev list je Srbski narod. V. u Dnevniku pod 1. i 9. oktobar 1869.

213
U nenotiranom izvetaju Bajstu Kalaj prenosi uglavnom Ristieve rei o stavu (nemeanja) srpske vlade
u odnosu na ustanak u Dalmaciji, onako kako su u Dnevniku zabeleene. Samo iz neto podrobnijeg izvetaja
vidi se da je Risti ukazao na mogue komplikacije ne samo ako austrijska vojska pree tursku granicu, ve
naroito, i crnogorsku. U vezi sa Crnom Gorom ima izvesne neujednaenosti u formulacijama tako da prema
Dnevniku ispada da se spreava povratak Crnogoraca u Crnu Goru, a prema izvetaju spreava dolazak
Crnogoraca u Srbiju.

214
... noha egy nagyszer szdelgs.

215
Pod datumom 26. decembra: Adolfka Kalajevica. (I tamo i ovde na maarskom: Kllay Adolfn.)

1870.

216
Zapravo u tim lancima ne govori se direktno protiv ruske politike. U jednom od njih, povodom
nekoliko dana ranije objavljenog povoljnog osvrta briselskog lista Le Nord na blagonaklone stavove Rusije
prema Istonom pitanju, istie se samo, sa jasnom aluzijom na Rusiju, da bi najbolje bilo da se velike sile,
rukovoene ciljevima svojih interesa, nikako i ni pod kojim vidom ne meaju u probleme osloboenja
balkanskih zemalja. Jer na e interes, koji ne stoji u protivoslovlju s legitimnim interesima Evrope, najbolje
onda biti sauvan kad sami svojom sopstvenom silom i svojim pravom reimo staro pitanje, koje je upravo
pitanje ivota i smrti za narodnosti istone.
S pozivom na drevno iskustvo svakog naselja ovde se (moglo bi se rei licemerno) navodi kako: Istorija
sviju naroda u svima vremenima ui nas, da samo onaj narod ima ozbiljnog temelja za samostalnost, koji sam
sebi, svojom inicijativom i svojom snagom, taj temelj poloi. Ona sloboda ne vredi ni prebijene pare koja se
kome pokloni, jer ivotne sile za opstanak nema ta sloboda u samoj sebi, ve u tuim raunima i u tuim
kombinacijama. Uz podsetnik kojim se oivljuju seanja na prolost, kada Rusija, i pored najbolje volje, nije
nita mogla uiniti za narode pod Turskom, potvruje se u drukijoj stilizaciji ista misao. Upozorava se da:
Istok preobraen faktorima koji svoj izvor nemaju jedino i iskljuivo u istonim narodima, ne bi bio Istok
slobodan, ponajvie bi predstavljao promenu dekoracije i glavnih rukovatelja, ali lica, koja u sadanjoj tragediji
igraju ulogu patnika i muenika, ostala bi i u novoj drami ta ista, i to ne ba samo uzrokom jedne stihije i jednog
rauna, ve optim nepremenim rezultatom podobne metamorfoze Istonog pitanja.
Zakljuna misao pokazuje samo kako se i za neadekvatne svrhe mogu davati adekvatni saveti (kojima se
prikrivaju prave namere i pokazuje kako nije lako dokuiti ciljeve jedne politike argumentacije). Naime i tu se
(kao i u ma kojem drugom, ne proaustrijskom listu) ponavlja: Tek Istok, preporoen sveu, radom i voljom
samih istonih naroda, bio bi nov, slobodni Istok, tek ovakav Istok sahranio bi za svagda Istono pitanje u grobu
prolosti, koja ni jednim spomenom, a kamo li bitnom crtom, ne bi naliila na Istok sadanjosti i budunosti. (U
Beogradu, 18. decembra, Vidov-Dan, br. 265 19. XII 1869.)
U drugom od dva u Dnevniku notirana velika lanka istie se (sa aluzijom na ikina): Posle ovoga to
smo rekli, i to je oevidno kao sama oevidnost, i gospoda diplomati [podvukao A. R.] kao i svaki drugi ovek,
mogli bi uvideti, da narodni dravnici, npr. nai srpski, ne samo najbolje poznaju interese i potrebe svog naroda i
svoje zemlje, ve i da najbolje sami znaju kako da sauvaju prve i kako da namire druge. Ako to gospoda
diplomati [podvukao A. R.] znaju, onda je prirodna posledica da naim dravnicima ostave i ceo prostor rada i
stvaranje kombinacija, za koje smatraju da su za sreu naroda potrebne. Ko tome protivno radi, taj ili nee da
prizna da svak ljubi majku svoju i majku svoje dece otadbinu vie nego to je ma ko drugi sa strane ljubiti
moe, ili kad to prizna, onda ne priznaje onu posledicu koja prirodnim nainom iz toga proistie. To je za dotino
lice neprijatna dilema, jer se nalazi ili u protivslovlju sa samim sobom ili sa svojom boljom uviavnou.
lanak sa ovakvom zakljunom porukom upuenom na adresu ruskog predstavnika (to bismo bez Kalajeve
zabeleke u Dnevniku mogli samo pretpostaviti), bio je prema Vidov-Danu izazvan: dugim redom pojava iz
diplomatskog sveta [u ovom kontekstu podrazumeva se ruskog, ali s obzirom na dvojaku zavisnost Vidov-Dana,
 717

ne samo od Kalaja ve i od Ristia ne treba iskljuiti mogunost aludiranja i na austrougarskog konzula A.

R.] o kome je jednom trebalo povesti re ... (Vidov-Dan, br. 269 i 270 25. VII 1869.)

217
U sporu oko Veljeg i Malog Brda na tursko-crnogorskoj granici, koji je zapoet jo krajem pedesetih
godina im je tu povuena granina linija posredstvom meunarodne Evropske komisije, i koji je sada zaotren
zahtevom Crne Gore da joj Porta ustupi u celini ova brda, austrougarski ambasador Proke u Carigradu bio je po
svom obiaju na Portinoj strani. On je u izvetaju od 31. decembra 1869. Bajstu crnogorski zahtev predstavio kao
neosnovan i naivan, istiui da je svrha toga zahteva da se stvori rupa na odbranbenoj liniji Turske i otvori
Crnogorcima put za Skadar. U podrobnijoj argumentaciji sloio se sa navodima tadanjeg velikog vezira Ali-
pae, iji je dugaak odgovor (od preko 7 prekucanih strana) na predstavku kneza Nikole, ovom izvetaju i
priloio. (HHSA, PA XII Trkei, K. 95, Rapport Nr. 73C.)

218
Ova serija lanaka u Jedinstvu poela je zapravo povodom ostavke austrijskih ministara Tafa, Potockog
i Bergera koji su bili za federalistiko preureenje Habsburke Monarhije. (Dve spomenice, Jedinstvo, br. 9 i 12
od 16. i 20. I 1870.) Kada su svi vladini, a s malim izuzetkom i svi ostali maarski listovi izrazili zadovoljstvo
zbog nastalih promena u austrijskoj vladi (naimenovanjem generala Vagnera za ministra odbrane, Banhansa za
ministra poljoprivrede, temajera za ministra prosvete namesto onih koji su bili prisiljeni na ostavku) Jedinstvo
je srpskoj javnosti otkrilo pozadinu te maarske jednodunosti. Maari su zadovoljni jer se nastalom promenom
potvruje njihova hegemonija u Ugarskoj, kao i Nemaca u Austriji. Koncesije koje se stavljaju u izgled ostalim
narodima ... ne mogu vredeti mnogo ni onda kad se ostvare, a najmanje sada dok su jo u ,izgledu. One ne
podmiruju ivotnu potrebu slobode i samostalnosti svih naroda poto se mere dualistikim merilom. (Maari i
ministarska veina, Jedinstvo, br. 16 25. I 1970)
Naimenovanje generala Vagnera, biveg komandanta Granice i biveg guvernera Dalmacije naroito je
potenciralo kritiko raspoloenje. Kad je Vagner pozvat naglo u Be miljasmo da e ministarstvo Giskrino
iskati od njega raune to je svojim postupcima izazvao ustanak u Boci, ali sada videi ga kao ministra zemaljske
odbrane ne moemo a da ne verujemo da je austrijska vlada odobrila njegove postupke, pie u jednom od
ovih uvodnika Jedinstva.
Na sve ee optube, naroito bekih listova da su za bokeljski ustanak krive jugoslovenske i ruske
agitacije moralo se takoe reagovati. U uvodniku kojim se odgovara na ove insinuacije kae se umesno: Mesto
da vlada [austrijska] trai uzroke nezadovoljstva svojih naroda u njihovim ivotnim uslovima njima se
podmee tue podsticanje ... Ruske su agitacije male prema onom velikom agitatoru to ivi u samome narodu.
Taj je moni agitator uverenje koje ovlada naposletku narodom, uverenje da mu se valja izbaviti iz stanja koje
mu podriva opstanak. (Ruske agitacije, Jedinstvo, br. 32 15. II 1870.)
U velikom lanku, u est nastavaka, kao glavni krivci tadanjih nezadovoljstava naroda u Austro-Ugarskoj
apostrofiraju se otrim poleminim reima Bajst i Andrai. Za njih se kae da se i ustankom u Dalmaciji koriste
da bi skrenuli panju sa moguih sutanstvenih pitanja. Kao da su zadovoljni to su dobili predaha u reavanju
dualistike krize, shodno izreci qui habet tempus habet vitam. Meutim, poruuje im se odavde: vreme e
pokazati da raunaju sa krivim premisama.
Zakljuak Jedinstva ovde jeste: Neka u Austriji i Maarskoj ne trae krivce za svoje nevolje u drugim
zemljama (Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori). Dualizam mnogo bi bolje uinio da potrai naina kojim bi narode svoje
zadovoljiti i izmiriti mogao, a to se tie Turske, da je spokojno puste ... prirodnom i neizbenom raspadanju,
koje vie ni jedna sila svetska nije u stanju preduprediti i odugovlaiti. Jo neto: da ne zaborave da i Austro-
Ugarska ima svoju Bosnu i Hercegovinu. (Povratni pogled na bokeljsko-srpski pokret, Jedinstvo, br. 33 38, od
17. do 22. II 1870.)
U uvodniku kojim se osvre na Vagnerove optube, izreene u Parlamentu, da je za bunu u Dalmaciji kriva
jugoslovenska propaganda, iako je primetio da je ona prvenstveno usmerena protiv Turske Jedinstvo navodi i
reagovanje urednika Zatonika Vonine. Naime Vonina je preko svog lista pozvao Vagnera da opozove to je
o jugoslovenskoj propagandi rekao, pretei mu da e izneti na videlo neke dogovore koje imaae kao
namesnik [guverner Dalmacije] s voima Narodne stranke u Dalmaciji (Ministar u zabuni, Jedinstvo, br. 40
25. II 1870.)

219
U prvom opirnom izvetaju (od 5 prekucanih strana) posle tromesenog odsustva (sa prekidom od
nekoliko dana), na poetku i na kraju sumarno ocenjuje politiku situaciju u Srbiji kao neizmenjenu. Iz opisa
pojedinih pojava, meutim, proizlazi da obraa veu panju nego ranije na uznemiravajue sitnice. Na izvesna
neugodna reagovanja javnosti, odnosno tampe. Na vesti o gomilanju turskih trupa na granici prema Crnoj Gori
(usled spora oko Veljeg i Malog Brda). Zatim naroito u vezi sa naimenovanjem feldmaral-lajtnanta Vagnera za
ministra odbrane i njegovom izjavom u Parlamentu o jugoslovenskoj propagandi, a jo vie njegovim navodnim
pregovorima sa predstavnicima hrvatske Narodne stranke, s nagovetajima preputanja Bosne Hrvatskoj a ne
Srbiji. Iako i ovde napominje: da beogradski listovi nemaju onaj uticaj na obrazovanje javnog mnenja kao novine
na Zapadu, s obzirom da u proseku i najitaniji jedva da imaju 500 pretplatnika (taj se broj slae sa podacima
nekih domaih izvora npr. Vidovdan, br. 213, 3. X 1870. ali prema naim procenama imali su ih vie, 1000
1500), da iz tog razloga nije obiavao da protestuje zbog pojedinih neprijateljskih napisa, ovog puta istie da je
intervenisao u vezi sa onim antiaustrijskim lancima u Jedinstvu, poto je taj list delimino subvencionisan od
vlade.

220
... hogy el kellene vlasztani a politikai panszlavizmust, a tudom-nyoktol s szocialistol s ez ellen
 718

kzdeni ...

221
Neka Kalaj preporui Nikoliev konzorcijum i Kreditni zavod za zajam.

222
Svetozar Mileti je na zasedanju ugarskog Parlamenta 22/10. marta 1870, upuujui jednu novu
interpelaciju na predsednika vlade Andraija, ponovio i svoje ranije interpelacije na koje nije bio dobio
odgovore. U vezi sa austromaarsko-turskim odnosima Andrai je sada odgovorio: Austro-Ugarska Monarhija
nije uglavila savez sa Turskom koji bi bio upravljen protiv junih Slovena. Takav savez za odbranu i napad
nije Turska nikad nudila to bi, i dalje po Andraiju, Mileti morao takoe da zna. to se pak tie zauzimanja
Bosne, u Andraijevom odgovoru istie se da on ne zna ta je Vagner u vreme kad jo nije bio ministar [odbrane
Austrije] u malom privatnom krugu govorio. Svakako: U nadlenim merodavnim krugovima nije ta namera
nikada ni za jedan asak vladala. (Politian pregled, Srbske novine, br. 31 14. II 1870.)

223
U jednom od ovakvih napisa, datiranom u Beogradu, o raznim prilikama i neprilikama u Srbiji Zatonik,
na primer, iznosi, u ironinoj stilizaciji: U nas sve ide po starom kalupu, samo pod novim imenom, a Bosna i
Hercegovina jo u turskim rukama kao i lani. Za eljno oekivani sukob s Turcima ne vre se ni nudne
nabavke. Namesnik Risti se uz to predstavlja i kao reakcionar. Duh zaostalosti u dravnim institucijama, na
primer, prikazuje se ovakvom prikladnom konstatacijom: U Srbiji postoji pravni fakultet ve od 25 godinah, a u
nekim sudovima sjede predsjednici mehanici ... (Zatonik, br. 58 13. III 1870.) Zastava pak u vezi sa
pretnjama Turske protiv Crne Gore tih dana je pisala: Jedinstvo, organ beogradske vlade, duva u isti rog sa
beko-petanskom tampom, te daje pisati iz Carigrada da se turska vojska povukla sa crnogorskih granica, i to
... usled teneatis risu! dranja beogradske vlade!!! (Zastava, br. 28 8. III 1870.)
U lanke koji su mogli biti inspirisani od Orekovia, bar po verovanju podozrivih vladajuih linosti u
Srbiji, u prvom redu ubrajaju se oni u vezi sa oslobodilakim pokretima jugoslovenskih naroda, u okvirima
hrvatsko-maarskih sukoba. U jednom od ovakvih Zastavinih lanaka igou se izvesna nastojanja u kontinuitetu
opravdanosti politike oportunizma da se knez Mihailo prikae u krivoj svetlosti, kao protivnik oslobodilakih
pokreta jugoslovenskih naroda. (Knez Mihailo i Maari, Zastava, br. 10 25. I 1870.) U drugom jednom takvom
lanku stoji, da regenti u Beogradu primaju beke ordene u isti mah kada je austrijska vojska Bokeze fiziki, a
vlada i oficijozna tampa Crno Gorce moralno napadala. (Jedva jedanput, Zastava, br. 13 1. II 1870.) Sprega
Zastave sa Zatonikom utvruje se i napisom Kako stoje stvari u Trojednoj kraljevini koji Zastava prenosi iz
Zatonika. (Zastava, br. 20 18/30. II 1870.)

224
Austrougarski predstavnik u Carigradu Proke bio je meutim protiv toga da se pomenuta Brda prepuste
Crnoj Gori. (V. napomenu 217.) Bajst je isto bio na strani Turaka, samo je preko Prokea upozoravao Portu na
potrebu temeljnijeg obrazloenja turskih prava i umerenijeg ispoljavanja njenih poznatih anticrnogorskih
stavova. Jer se zna da je Crna Gora u konfliktima sa Turskom na meunarodnom diplomatskom popritu uvek
uivala izvesne simpatije velikih sila. Pa i sama Austro-Ugarska, morala bi se suzdrati od aktivnije podrke
turskoj politici, da ne bi izazivanjem nemira veih dimenzija meu Slovenima oteala pozicije namesnike vlade.
(Weisung an Prokeschy 16. I 1870, HHSA, PA, XII, Trkei, K. 96.) Kasnija Bajstova uputstva u istom duhu tee
ka mirnom reenju ovog spora, u interesu balkanske status-kvo politike Austro-Ugarske. (Weisungen, 2. III, 1.
IV 1870, K. 96 und 97.)

225
V. pod datumom 11. mart 1870.

226
U izvetajima (Bajstu i Andraiju) ponavlja Kalaj uglavnom ono to je u Dnevniku zabeleio 26. marta.
Andraija samo posebno upozorava na opasnost pregovora, ovog puta posredstvom Orekovia, izmeu hrvatske
Narodne stranke i austrijske vojne stranke, ijim se zastupnikom smatra general Vagner. Vojna stranka
istie on obeava Narodnoj stranci Bosnu za njenu podrku u nastojanjima da se sprei razvojaenje Granice.
Bosna bi vojnicima beke reakcije svakako dobro dola. Ako se ne uspe spreiti rasformiranje Granice u korist
Maarske, bosanska oblast u granicama Hrvatske pod suverenitetom Austrije i dalje prema Kalajevim
upozorenjima u pismu Andraiju postala bi nova Vojna granica, opet sa slovenskim stanovnitvom,
neprijateljski raspoloena prema Maarskoj.

227
U psihozi opte sumnjiavosti netrpeljivih politikih protivnika godinama posle ubistva kneza Mihaila
nizale su se uzajamne optube (naravno ne preko sudova, ve posredstvom stranaki pristrasnih listova,
subjektivizmom proetih pisanja, pa ak i memoarskih spisa) protiv vodeih vladajuih ili opozicionih linosti:
da su bili umeani u zloin, da su bar znali da se priprema, a nita nisu uinili da se sprei! Bilo iz
antidinastikih, bilo iz stranakih i linih razloga. Ristievi protivnici govorili su da je u pozadini ubistva stajala
itava velikaka Hadi-Tomina porodica sa uvenim zetovima na elu ili zaelju, Ristiem, Hristiem,
Milojkoviem, Bogieviem. Ristievci su pak sa svoje strane uveravali neupuene da su za ubistvo znali
Garaanin, Marinovi, pa ak i pod Mihailom svemoni Nikola Hristi. Jedan od vodeih opozicionara iz redova
svetoandrejskih liberala Steva Mihailovi u neobjavljenom delu svojih memoarskih beleaka (koji je u posedu
istoriara Fedora Nikia) tvrdi da je za ubistvo kriv i Blaznavac! On pria: Evo neka se zna i to: mene je
kazivao Gaja Perii da je kod njega govorio Blaznavac, kao kod kuma, da e se osvetiti tom Obrenoviu, makar
i umro i pepeo mu nee ostaviti. A kad pogibe knjaz, Gaju Periia zatvorie i neku bedu na njega bacie, te da
ne sme to progovoriti, ili ako progovori da izgleda kao za inat to je uhapen ... (Steva Mihailovi,
 719

neobjavljeni deo Memoara, 18611879, prekucani tekst str. 16.)

228
O jonak tartan ha az egsz egyszerre feloszlattatnk, s azt h szi, hogy ezt Andrssy csak azrt ellenzi,
mert fl, hogy ezltal a horvt, orszggylsre egy oly tbbsg jnne, mely ez miat felbontan s taln
Cislajtnihoz ohajtana csatlakozni.

229
... egyetrts.

230
... vgyairol.

231
... igyekszem kimutatni a horvtok csalrdsgt.

232
U izvetaju Kalaj se zapravo osvre na razvoj odnosa Srbije i junoslovenskih naroda u Turskoj.
Ponavlja ve dobro poznata kazivanja o izvanredno velikom autoritetu pokojnog kneza Mihaila u
junoslovenskim zemljama, to je omoguilo Srbiji da igra avangardnu ulogu u nacionalno-oslobodilakim
pokretima svih balkanskih naroda u borbi protiv Turske. Posle njegovog ubistva pozicije Srbije na ovom terenu
politike borbe oslabile su. Rusija je iskoristila neoekivanu smenu na poloajima vlasti u Srbiji da bi je
izolovala i predstavila u krugu nezadovoljnih naroda kao zemlju koja se pod upravom Namesnitva priklonila
Austro-Ugarskoj odvojivi se od oslobodilakih pokreta. Tek postepeno, ostajui na liniji prijateljstva prema
velikoj susednoj Monarhiji namesnici uspevaju da, razotkrivajui hegemonistike namere Rusije, povrate stare
pozicije svoje zemlje u zemljama junoslovenskih naroda pod Turskom.
Ovako ponovljenim prikazom odnosa snaga u slovenskom svetu Kalaj je ponovo pokuao da ubedi Bajsta u
svrsishodnost pruanja vee podrke Srbiji u njenoj politici prema Turskoj. Jer vidi se (ono to je za Kalaja
vano da opet pokae i dokae svom ministru): da Namesnitvo i dalje vodi proaustrijsku politiku, da uspeva da
odoli pritiscima Rusije, da pod njegovom upravom snage Srbije su u porastu. (Potonje istie i posebnim
izvetajem o njenom naoruanju.)

233
Ovaj Politov lanak napisan je povodom uguenja bokeljskog ustanka. U romantiarsko-patriotskoj
stilizaciji sa epskom intonacijom tu se iznosi: Bokeki ustanak bee jarka svetlost u dubokoj tmini to tada
pokrivae srbski horizont, Srbski narod u Trojednici potiten od najvee samovolje, Srbi u Vojvodini u
eljustima Maara, tuna raja u Bosni i Hercegovini od patnje ve iznemogla da i glasa vie putati ne moe, a
Srbija? Nade, koje Srbstvo u srbski Pijemont stavljae, izezoe do iice pored kukavne uloge to je Srbija pod
regenstvom igrae, i Srbinu krv se u obraz dizala, kad je na Beograd pogledao, gde se neuje jauk raje bosanske,
ve gde se trai na rukovanje prijateljska ruka Andraijeva, ona ruka koja dri u zaptu slobodu Trojednice i
Vojvodine, a u Carigradu potpisuje iar radi Bosne!..
Zbog utanja beogradske vlade i demantija Vidov-Dana da bi koji srpski oficir mogao biti u redovima
bokeki ustaa na jo uvredljiviji nain se napada Namesnitvo. Iako sledi prihvatljiviji razuman zakljuak da
Srbija pri bokekom ustanku nije smela da pree Drinu, bez rizika rata, kome bi se suprostavile velike sile ili
bi izbio opti evropski rat. Jer zamani ustanak srbskog naroda protiv Turske i Austrije ne bi mogao Rusiju
ravnodunu ostaviti; ona bi morala htela ne htela u akciju stupiti, a u tom sluaju morala bi kakvu alijansiju
zakljuiti, pa kad bi to pruska alijansija bila, to bi rat na Neretvi i Drini znaio rat ak na Rajni i Elbi. Za tako
veliki rat pak Rusija iz mnogo uzroka jo pripravna nije. Najcelishodnije je dakle drala da kneza Nikolu od
svakog umeaja u bokeki ustanak uzdri (Boka, od dr Polita-Desania. Narod, br. 35 24. III 1870.)

234
Neitko.

235
Satirini list.

236
U ovom lanku doslovno stoji: Doe nam ovih dana do ruku jedna kolajna ili spomenarka, ili, pravije
da kaemo neto to se upravo ni jednim ni drugim imenom nazvati ne moe. Izgleda kao dukat cesarski, i
predstavlja na jednoj strani lik s napisom: Dr. Svetozar Mileti, na drugoj vidimo orla s dve glave i nad
glavama krunu, a u kandama skiptar i ar zemni Gore vie dvoglavog orla stoji napisano: Crna Gora, a
dole ispod repa njegova: Srbija unaokolo u irovom vencu na levoj strani: Banat, Srem, Baka, Zeta, Stara
Srbija, i na desnoj strani: Primorje, Hrvatska, Slovenija, Bosna, Hercegovina. O ovom smenom znaku
ozbiljnog napretka, koji je preanji demokrat a sadanji cesar Mileti, optereen svima znacima imperatorskog
autokratizma uinio, mi emo nekoliko sasvim prostih ali istinskih rei da progovorimo. Potom se prelazi na
komentar ispunjen pogrdnim reima na adresu Miletia koji se igoe kao ne ovek, ne politiar, ne Srbin, da bi
itaocu bio prikazan kao zla kob srpstva. (Vidov-Dan, br. 73 3. IV 1870.)

237
... jo egyetrts.

238
U liberalnom listu Srbija ve od ranije branjeni su stavovi revolucionarnih opozicionara, naroito u
rubrici politikog pregleda, kada su izlagani dogaaji u Francuskoj, Nemakoj, Rusiji i dr. u vezi sa borbom
radnike klase i socijalnih revolucionara u tim zemljama. Napis koji je naelnim stavom u odbrani
revolucionarnih pokreta izazvao posebnu panju mnogih (pa i Kalajevu) kao i brzo reagovanje konzervativnog
Vidov-Dana bio je tampan u Srbiji od 5. juna (po n. k.). Tu se polazilo od pitanja: Kojim oima valja da
 720

gledamo po irokome, burnome svetu i kakvom merom valja da merimo dogaaje koje viamo oko sebe? Da bi
se u odgovoru nastavilo: Bilo je do skora u nas vrlo smenih politiara koji su svako nazadnjatvo hvalili i
zastupali kod svoje kue, a im se govorilo o tuim dravama odmah su se pojavljivali kao potpuno slobodnjaci.
Danas ve vidimo kod tih istih politiara malo povei uticaj stranih konzulata, ... vidimo usred Beograda gde
koje listove koji na srpskome jeziku isto tako grde voe opozicije francuske, opozicije italijanske, opozicije u
paniji, opozicije u Irskoj, opozicije u Rusiji, opozicije u Austriji ... u Ugarskoj, isto ih tako redovno grde kao
god i najzvaniniji listovi onih vlasnika protiv kojih se oni bore.
Koliki je onaj prvi pojav smean, toliko je ovaj poslednji alostan i kratkotrajan. Koji smo to mi koji
hoemo da se nainimo braniocima konzervativizma ili bar braniocima legitimnosti u svetu oko nas? Mi nismo
nita drugo nego eda revolucije. Da mi nismo podigli revoluciju protivu turskoga gospodara, zar bi se mi danas
u kneevini i koliko razlikovali od brae nae u Bosni i Staroj Srbiji? I ako se Turska ne skloni ... da nam uini
pravdu, da nam vrati ono to je nae, zar mi neemo prinueni biti da pribegnemo naelu revolucije, onome
istome naelu po kome smo mi i iznudili ono to danas imamo.
U tom kontekstu poruuje se i stranim vladama, da ako im se ne dopada taj na revolucionarni karakter
borbe a ona neka nam pripomogne da to pre doemo do svoje mete ...
U zakljuku se ide jo dalje. Konkretno se podrava revolucionarna borba eha i Slovenaca u austrijskoj
polovini dualistike Monarhije, Srba, Hrvata, Rumuna ... u maarskoj polovini. (Pregled politini, Srbija, br. 59
24. V/5. VI 1870.)
Na reagovanje Vidov-Dana koji je negirao mogunosti i nunost revolucionarnih oslobodilakih borbi
romantiarsko konzervativnom parolom: sve to se s nae strane postiglo i to e se postii, postignuto je i
treba da bude postignuto: ne putem revolucije, ve ... strogom odbranom naega svetog, neprikosnovenog
prava Srbija je reagovala u nastavcima pod naslovom Vidovdancima u jo revolucionarnijem duhu. Polazi se
od injenice da se revolucionarna borba vodi svim sredstvima buna i ustanaka, kada se mirnodopska sredstva
pokazuju neefikasnim pri ruenju onoga to predstavlja: tiranija, despotizam, otimanje, podjarmljivanje. Inae
u alternativi moe samo da se porui: Boji li se kogod nasilna prevrata ili krvave revolucije, on neka dade
savrene reforme pa e prestati svaka potreba koja je izazivala opoziciju i gonila je na revoluciju (Vidovdancima,
Srbija, br. 62 31. V/12. VI 1870.)
U daljem izlaganju ove teze prelazi se na istorijsku genezu nenarodnih reima u Srbiji. Poinje se osvrtom
na najslavnije Nemanjisko doba srednjovekovne istorije Duanovog carstva, da bi se ve za to razdoblje srpske
istorije utvrdilo da: Duanova carevina nije bila carevina srpske knjievnosti i srpske nadmone obrazovanosti.
Duanova carevina nije bila carevina silne i uroene kakve tenje naroda srpskog za gospodovanjem i
nametanjem narodnosti svoje. Duanova carevina bila je izraz jedne dinastije, jednoga oveka snanoga umom i
telom, koji je imao za sobom narod mlad, sve i junaan, pa ga vodio u borbu u kojoj je rastao junaki glas
naroda srpskog, u kojoj se je mnoilo bogatstvo srpskih vojnika i u kojoj se je hiljadio broj novih plemia srpskih
to ih je car podizao iz redova svoje vojske, bacajui im pred noge zemlje i gradove i seljake robove. Ali sa
rastenjem junakog glasa, sa mnoenjem bogataa i plemia venula je unutranja snaga srpskome narodu, venula
je njegova moralna sveost ... (Vidovdancima, Srbija, br. 63 3/15. VI 1870.)

239
Hotel kod Carskog kupatila

240
lanak, i to uvodni, napisan je povodom trosmajerove izjave u vezi sa navodima engleskog lista
Tajmsa, odnosno Tableta, da bi on u interesu ujedinjenja junih Slovena bio spreman da radi na tome da
katolika manjina pree grko-izmatikoj (pravoslavnoj crkvi istonoj). trosmajer demantujui u svojoj izjavi
ove navode isticao je svoje zasluge na velianju katolikih ideja. Prema tome, po zakljuku Vidov-Dana,
trosmajer je i dela kojima se proslavio u jugoslovenstvu zasnivao na ideji katolikog integralizma. Izvor dakle
radu g. episkopa gorak je za nekatoliki deo srpsko-hrvatskog naroda, jer iz njega teku stvari koje imaju
neplemenitu, neliberalnu i nepolitiku svrhu, da pravoslavni deo naroda otue od njegove vere, i da u krilu
narodnom otvore struju verozakonske propagande. I to u doba kada ni za trosmajera ne moe biti tajna da
vreme religioznih propagandi u Evropi odavno je prolo i vie se jamano povratiti ne moe. (Vidov-Dan, br.
132 19. VI 1870.)
Odnosna trosmajerova izjava londonskom Tabletu prema tekstu objavljenom u Vidov-Danu dva dana
ranije, in extenso glasi: Panja se moja obratila na jednu primedbu u vaem listu [Tabletu] od 14/2. maja u kojoj
su navedene iz Tajmsa ove rei o meni: ,On je vie nego jedan put dao razumeti, da, kad bi to za ujedinjenje
junih Slovena nuno bilo, ne bi se ustezao propovedati, da katolika manjina prie grkoizmatikoj
(pravoslavnoj) crkvi istonoj i t d. Ujedno je moljeno da ,koji katolik to poree. Cela sadrina mog ivota,
kao i moja javna crkvena i politika dela za poslednjih dvadeset godina dovoljno uteruju u la takva
potvrivanja. Ja sam se vavek drao uverenja, da katoliki deo mog naroda, kad jednom pocrpe osnove
svestranog izobraenja i duevne obrazovanosti, na to je odreen, da ove osnove rasprostire i odlueni sada deo
povrati katolianskom jedinstvu. Jedno i samo da bih do ove svrhe doao, ja sam prizvao u ivot javne, od mene
osnovane zavode. Amo n. pr. spadaju: akademija za nauke i umetnosti; katoliki univerzitet, koji je u Zagrebu,
glavnom gradu katolike Hrvatske, osnovan; u mojoj vladianskoj stolici (akovu) podignuti manastir za
vaspitavanje svetenika iz reda franciskanskog, kojima je poziv, da jevanelje i civilizaciju rasprostiru po turskoj
Bosni; obnovljenje propaloga ilirskog kaptola sv. Jeronima u Rimu, s namerom, da taj kaptol bude iv ugao, koji
e Svetu stolicu i june Slovene meu sobom skopavati; na posletku pak i naroito velika saborna crkva, koju
usred oblasti, gde u nadmonoj veini prebivaju lanovi grke (pravoslavne) crkve, gradim, i bojom pomou za
malo godina bie osobito posveena sv. Petru, sredsredi katolikog jedinstva. Sve ove stvari pokazuju dovoljno,
 721

da ono, to se gore o meni pripoveda, pakosno je opadanje.

U Rimu. meseca juna 1870.

Josif ura trosmajer

vladika bosanski i sremski

(Vidov Dan, br. 130-17. VI 1870.)

Na zlonamerne interpretacije ove trosmajerove izjave reagovao je i sisaki Zatonik. Polazei od toga da:
Protivnici sloge izmeu jugoslovenske zapadne i istone crkve prihvatie oberuke pismo priobeno nedavno u
londonskom listu Tablet-u, koje se pripisuje akovakom biskupu da bi razvrgli onu politiku solidarnost
izmeu Hrvatah i Srbaljah koja se je u novije doba uvrstila na uas zajednikomu jim neprijatelju, i koju je
uprav akovaki biskup ponajvie utvrdio
U podrobnijem obrazloenju istie se da: Samo zlobnici mogu navoditi akademiju i sveuilite za polugu
nekakovu ,pookenju pravoslavne nam brae. Objema je zavodima zadatak nauka, a samo pomou nauke to
je ovde misao vodilja mogu se vremenom sve razmirice na duevnom i uenom polju izgladiti i izjednaiti ...
(Zatonik, br. 147 1. VII 1870.) Nakon dve sedmice u Zatoniku sa zadovoljstvom se konstatuje da je i list
Srbija osudio zlobne komentare pomenute trosmajerove izjave. (Zatonik, br. 157 13. VII 1870.)

241
U odista dugakom izvetaju (prekucan iznosi 11 strana) o uzajamnim odnosima... Srba s jedne i druge
strane Save, odnosno Srba u Srbiji i onih u Ugarskoj panja se obraa na sve momente koji su od vanosti u
ovakvoj prepisci. Kalaj ne obavetava Bajsta samo o onome to on (Bajst) trai i treba da zna kao ministar
inostranih poslova ve o svemu to iziskuje odreena reenja prema njegovim (Kalajevim) uverenjima i
u v e r a v a n j i m a a za koja reenja je (opet Bajst) nadlean kao dravni kancelar.
Polazi se od postavke da: Uzajamno dejstvo koje vri Kneevina u politikom pogledu na Srbe Austro-
Ugarske Monarhije a ovi na Kneevinu jeste jedno od najvanijih faktora ije potpuno poznavanje jedino moe
da vodi pravom razumevanju politike situacije u Srbiji. I ujedno sagledavanju posledica tog dejstva na
austrougarske dravne interese.
Pre svega, o politikim delovanjima Srba u Austro-Ugarskoj, usredsreenim u Novom Sadu,
rasprostranjenim svuda u srpstvu kroz akcije Omladine. Omladinska stremljenja se smatraju najekstremnijima.
Po Kalaju, imaju dva cilja: jedan je demokratsko republikanski, drugi velikosrpski. Ali zna se, sve je to
ostalo u uoptenim formulacijama deklarativne frazeologije. Sanja se o preobraaju socijalnih odnosa i
ujedinjenju jugoslovenskih plemena a da se nije ni ozbiljno razmotrilo a kamo li utvrdilo u kojoj formi, pod
kojim uslovima i kojim sredstvima bi se ovi ... snovi mogli ostvariti. Meutim, Kalaj kao veliki politiar i veti
diplomata ve zapaa da se uoptenim frazeolokim konstatacijama u raznim varijacijama ne umanjuje ve
naprotiv poveava, bar u izvesnim momentima mo propovednika takvih stremljenja. Jednodunost u negaciji
svega postojeeg ne remeti se razmimioilaenjima u pogledu na budunost, poto o njoj, u odsustvu jedne
jedinstvene eme, formule, vizije, svaki moe da ima i sauva svoje ideale i ideje, prema svojim vienjima i
interesima.
Za Miletia, kao najeminentnijeg vou Omladine tu stoji: da se njegova re kod onostranih Srba potuje
kao jednoga proroka. Po Kalaju: Ne moe se porei da bi on, oslanjajui se na svoju popularnost, bio u stanju
u povoljnom trenutku da izazove ak pokret sa nezamislivim posledicama. Samo to su Mileti i njegovi
stranaki drugovi i suvie mudri da ne bi uvideli da svedeni na sopstvene snage ne mogu nikada raunati na
uspeh. Zato su ... bacili pogled na slovenske ... preteno srpske provincije Turske. Meutim, u krajevima pod
njenom direktnom upravom nisu uspeli (i dalje po Kalaju) da pridobiju stanovnitvo za svoje ideje, zbog
prisustva turskih vlasti, i niskog obrazovnog stupnja tamonjeg naroda. Ali u Srbiji, s obzirom na postojanje sloja
nezadovoljne inteligencije oni su naili na bolji prijem, a usled otpora Namesnitva zadobili su i podrku Rusa.
Mada po ideolokim opredeljenjima za slobodu, nezavisnost, nacionalnosti trebalo bi da predstavljaju snage,
koje se u autokratskoj Rusiji smatraju neprijateljskim.
U opisu centralnih linosti Srbije, koje se jo uvek veliaju kao graditelji proaustrijske politike i zasluuju
posebna priznanja zbog svojih antiomladinskih stavova, Kalaj je i dalje izdaan u pohvalama. to mu, meutim,
ne smeta da uoi njihove odista karakteristine, pozitivne i negativne crte koje mogu biti od tolikog interesa da je
vredno da budu, bar delimino, prenesene i ovamo, za iri krug italaca.
O Blaznavcu se tu istie da je razborit ovek (besonnener Mann) sa vrstim uverenjima i od velike iako
samo trenutne energije. Njegova lina ambicija je zdrave prirode jer je u slubi naroda. Naalost, zaista
izvanredna energija, kojom u kritinim momentima raspolae, kako je to dokazao, na primer, prilikom
Miloevog povratka a kasnije kod Mihailovog ubistva nije istrajna. Ona, im je jedanput opasnost prola,
izgleda da poputa, a u pitanjima detalja on potinjava ne retko svoje sopstveno miljenje pogledima drugih, koji
su ak ponekad u protivrenosti sa njegovim ubeenjem.
Za Ristia se navodi da je lukav, nepoverljiv, sebian karakter. I dodaje da njegova glavna
karakteristina crta je sitniava tatina, koja ne moe da podnese ni najmanju, protiv njegove linosti ili njegovih
radnji uperenu kritiku. Iako je vanitas vanitatis u Ristievoj linosti zastupljena u najveoj moguoj meri, Kalaj
preteruje (jer drukije ne moe) kad tatinom objanjava njegove promenljive, as pomirljive, as odbojne
odnose sa Omladinom. Ti odnosi, kao i svi drugi ukoliko zavise od Ristia samog, menjali su se u zavisnosti od
njegovih veto izvedenih taktikih i strategijskih zamisli tokom politike borbe za postizanje postavljenog cilja.
 722

Iz zakljuka proistie, meutim, ono jo uvek najvanije za Kalaja: da Namesnitvo, posebno Blaznavac,
svojom postojanou u odbijanju podrke Omladini koja rovari u Austro-Ugarskoj, zasluuje podrku, i to
(podrazumeva se) veu nego to je dotle dobijala, od strane Austro-Ugarske.

242
... kiss megvannak tkzve.

243
...fbiro.

244
... savetnik poslanstva.

244a
Podravajui Blaznavevu molbu da se naruenih 50 000 zatvaraa svakako poalju, Kalaj pored jo
jednom ponovljenog argumenta o potrebi da se izae u susret potraivanjima prijateljske Srbije ovde navodi i
zainteresovanost Ugarske da Srbija nema svoju fabriku oruja ve da se snabdeva orujem u potpunosti ili
delimino, u Austro-Ugarskoj. Prema Kalajevim ubeivanjima vano je i da Srbija ne oskudeva u oruju u vreme
kada e se moda morati poveriti Srbiji da u nekim slovenskim pokrajinama Turske odri mir i spokojstvo i
potisne ruska hukanja.
U insistiranju da se pomenuti zatvarai isporue Srbiji, ak i u sluaju da se zabrana izvoza oruja (u vezi
sa ustankom u Dalmaciji) odnosi i na ovu poiljku, Kalaj ide toliko daleko da predlae Andraiju njihovo
ilegalno otpremanje. Tajnim prenoenjem preko granice uz pomo poverljivog efa carine ili dozvolom koja je
bila izdata pre zabrane za isporuku (neisporuenog) oruja Crnoj Gori i koja bi se antidatiranjem i drugim
eventualno potrebnim preinaenjima mogla da iskoristi za prenoenje u Srbiju.

245
Tu svakako spada uvodnik u gotovo dva petitom tampana stupca u br. 171 Zatonika, od 29. jula
(srpnja) pod naslovom Srbija u oi rata (autor potpisan inicijalom M.). Ve u prvom pasusu istiu se ovakve rei
na adresu namesnika: utismo dosada stalno o domovini name prekosavske brae, jer vesela nismo mogli nita
kazivati, a tuno kazivanje nit bi bilo trudilo nit bi se u bratinsku ljubav upisivalo, odkako je sadanje regenstvo
zauzelo kormilo, Srbija i Hrvatska kano da nisu postojbina istoga naroda, kano da nemaju jednakoga velikoga
cilja za sretniju i slavniju budunost, kano da nisu u najbliem susjedstvu, tako su jedna drugoj otuene. Za nau
kraljevinu bijae vrednije pitati to radi maral Serano (Serrano) ili republikanac Kastelar, nego to radi regent
Milivoj Blaznavac ili Jovan Risti.
Iako se izriito kazuje da uzroke nezadovoljavajuih indiferentnih odnosa izmeu dve bratske zemlje
treba traiti u vlade a ne u srpskoga naroda, u aluziji na nedavnu prolost navodi se i uoptena zakljuna misao
(koja naravno kao svaka uoptenost jednostrano je negativna ili pozitivna) na raun cele dravne zajednice. Sa
argumentacijom: da u Srbiji umiju pretjerati ili smaknuti kneza, kad im dodija, al ne umiju ujamiti svoju
slobodu i zaprieiti absolutizam nove vladavine, koje steknu. Na oruju su odvani junaci, u mirnoj ustavnoj
borbi slabe nevjee.
Pasivni odnos Srbije, odnosno srpske namesnike vlade prema nacionalnim problemima Hrvatske u odnosu
na Ugarsku objanjava se uticajem ugarske vlade. Zato se dokazuje tetnost tog uticaja u svakom pogledu.
Oslonac na Austriju i Francusku u oekivanom evropskom ratu protiv Rusije i Pruske smatra se pogubnim.
Sugerira se dakle vraanje na savez sa Rusijom. Ako je Francuskoj do toga stalo da se stvori jaka maarska
Ugarska, mora Rusiji do toga stojati da se uz Ugarsku podigne snagom i silom istovetna drava slavenska na
Balkanskom poluostrvu.
Ali iznad svega su nudne Srbiji tople simpatije slavenskih naroda izvan nje ivuih ... Ona je te
simpatije izgubila pogrenom politikom Namesnitva. Ukoliko se greka ne ispravi Ugarska e se dominacija
uvrstiti i proiriti nezadrivo poruka je ovog napisa koji kao to se vidi nije bez razloga razgnevio namesnike.

245a
Insistirajui na isporuci naruenih zatvaraa, Kalaj ukazuje i na to da ih Srbija moe nabaviti iz druge
neke drave, a u nudi i sama prei na njihovu proizvodnju. U interesu je Austro-Ugarske da se Srbija kod nje
snabdeva orujem, nema dakle razloga da se Andrai ne zauzme svojim autoritetom u Beu u traenom smislu.
Na kraju napominje jo: poto je ubeen da bez njegove (Andraijeve) intervencije ne moe izdejstvovati
traeno, nije ovog puta ni pisao Bajstu. (Broj pisma 42.)

246a
... de nem fogja trni hogy a magyarok felettk tulsulyt gyakorolyanak.

247
Blaznavacz ugy ltszik fel van nyerelve.

247a
Ponavljajui zabeleeno u Dnevniku (od prethodnog dana) Kalaj poverava Andraiju da je zabrinut
razvojem odnosa. Ona nesrena stvar sa zatvaraima ba je dobro dola ruskim nastojanjima. Sad se moe
desiti ono neprijatno da se zatvarai nabave iz Rusije. U svakom sluaju Kalaj trai (u formulaciji urgentne
molbe) da mu odgovori, pa bilo i negativno, na pitanje: ta e biti sa isporukom zatvaraa. Kod njega se ovde u
Beogradu svaki dan i sa svake strane samo o tome raspituju, pa se zainteresovani ne mogu i dalje drati u
neizvesnosti. (Broj pisma 43.)

248
Ova obavetenja bie najnerginije demantovana od strane ambasadora Prokea. Videti o tome
podrobnije pod napomenom 249a.
 723

249
U izvetaju Bajstu Kalaj jednostavno ponavlja ono to je zabeleeno u Dnevniku o navodnoj ikinovoj
ponudi namesnicima da pod odreenim uslovima Rusija dejstvuje kao garantna sila (eventualno zajedno sa
Engleskom) pri realizaciji plana o prikljuenju Bosne Srbiji. (Bericht Nr. 20.) U opirnijem pismu Andraiju on
ga najpre obavetava kako je upoznao namesnike sa njegovim (Andrajaevim) namerama u pogledu Bosne (u
korist Srbije) i kako su namesnici to obavetenje primili sa zadovoljstvom, prema zabelekama u Dnevniku 5. i 7.
avgusta. Ali to je jo bilo uoi izbijanja francusko-pruskog rata. Sada je situacija donekle izmenjena. U Srbiji
posle poraza Francuske, (koja se i u Beogradu smatrala saveznicom Austro-Ugarske) naginje se ve miljenju da
su pozicije susedne Monarhije oslabljene u meunarodnim relacijama. S druge strane pojavila se, izgleda,
Engleska sa ponudom da podri nastojanja Srbije, a Rusija se ve gotovo i nametnula svojim inicijativama. Zato
Kalaj smatra da se mora na kraju krajeva neto uiniti (sa austrougarske strane u pogledu Bosne u korist Srbije)
ako nee da se izgubi to je posle toliko zalaganja steeno u politici protiv ruskih zahvata na srpskom terenu.
(Broj pisma 44.)

249a
Obavetenja koja su u ovom izvetaju ponovljena o spremnosti Engleske da podri pretenzije Srbije na
Bosnu Proke je posle u dopisu Kalaju, a naroito u izvetaju Bajstu 7. septembra, u celosti opovrgnuo. On je
ponovio da bi to bilo suprotno uveravanjima engleskog ambasadora u Carigradu Eliota da je Engleska u najviem
stepenu zainteresovana za ouvanje integriteta Turske u postojeim okvirima. S obzirom da se i ruski ambasador
Ignjatijev obavetavao o verodostojnosti ovih glasova, zapitao je direktno velikog vezira ta je njegovo miljenje
o ovoj stvari. Veliki je vezir sa negodovanjem odbacio mogunost ovakvog intervenisanja, a naroito sa strane
Engleske od koje je nedavno primio dokaze prijateljskog dranja. Uostalom, po vezirovim reima: Bosna je
najvanija ... evropska provincija Otomanskog carstva. Njenim gubitkom poeo bi raspad carevine. Kako se
mogu turski dravnici smatrati tako glupim da nee shvatiti kuda mora da vodi uee Srbije u upravi Bosne.
On je rekao i generalu Ignjatijevu da Bosnu nee ispustiti iz ruku, i u sluaju potrebe borie se za nju orujem.
Rekao mu je takoe da ni ser Enri Eliot ni njegova vlada nisu nikada ni jednu re govorili u smislu koji se hoe
podmetnuti Engleskoj. Engleska zna za nau odluku i nalazi da je pravedna i ispravna. Ona je zato da Porta
bude u dobrim odnosima sa Srbijom, ali ne i da izae u susret njenim nemoguim eljama. (Bericht Nr. 66B,
HHSA, PA, XII, Trkei, K. 97.)
U izvetaju od 16. septembra Proke e preneti i uveravanja svog engleskog kolege Eliota, o nepostojanju
bilo kakve intervencije u pogledu Bosne. Eliot mu je ak pokazao odnosnu prepisku sa ministrom Grenvilom i
konzulom Longvortom, koja jasno dokazuje da je Engleska daleko od ovakve politike podrivanja integriteta
Turske. (Bericht Nr. 69A-C.)

250
Ovde se ponavlja obavetenje o spremnosti Engleske da pomogne Srbiji da dobije od Porte upravu nad
Bosnom. Jo se dodaje da bi se onda srpska vlada navodno obavezala da d Turskoj godinji danak od 10
miliona piastera i kontingent od 30 000 vojnika. Kalaj, neznajui, naravno, da e ovi navodi biti u najdecidivnijoj
formi demantovani od Prokea, kazuje Bajstu da je sigurno zapazio kako se trudi da u svojim izvetajima iznosi
samo proverene injenice, izbegavajui neosnovane glasove, ali se ovog puta pomenuti glasovi ire sa toliko
upornosti ne samo u Beogradu ve i u unutranjosti zemlje da mu ih mora preneti. Utoliko pre to, i po njemu,
postoje izvesne indicije (dranje konzula Longvorta, neobina uzdrljivost tampe u oekivanju ishoda navodnih
pregovora) koje daju naslutiti da u tim vestima neke istine ipak ima.
U pismu Andraiju, u vezi sa propratnim glasovima da je do angaovanja Engleske dolo inicijativom
Austro-Ugarske i da se tom prilikom utanailo i to da se turski deo Hrvatske prepusti Hrvatskoj (protiv ega se
ovde nema nita) Kalaj jo pita kako da se dri prema tim navodima. Da li tako, kao da se samo od sebe razume
da se i iza ove podrke krije Monarhija ili rezervisanije? (Pismo br. 45.)

251
U izvetajima Bajstu i Andraiju ponavljaju se obavetenja prema razgovoru sa Blaznavcem, kako je
zabeleeno u Dnevniku. U izvetaju za Andraija istie se molba za intervenciju kod suda za osuujuu presudu
u procesu protiv Aleksandra Karaorevia. (Pismo br. 46.)
U kraem izvetaju Bajstu, naimenovanje Hristia (koji je poznat i po svojim engleskim vezama, poto je
nekoliko puta boravio u Engleskoj) za kapuehaja u Carigradu, Kalaj objanjava u velikoj meri posledicom
poveane aktivnosti Engleske, od koje Srbija sada oekuje veu podrku u bosanskom pitanju. (Beiricht Res. Nr.
87.)
U vezi sa pitanjem Bosne na ovom mestu jo emo dodati, poto se pod ovim datumom u Dnevniku
pominje naimenovanje Filipa Hristia za diplomatskog predstavnika u Carigradu, da je Hristi odmah po svom
dolasku od Ignjatijeva obaveten da su vesti o angaovanju Engleske netane ili bar preuveliane. Ignjatijev je
najpre sekretaru Predstavnitva Bogieviu, a onda i njemu lino ponovio ono to su mu rekli Eliot i Ali-paa,
onako kako je bilo izloeno prema Prokeovom izvetaju u napomeni broj 249a. Eliot je kasnije jo dodao i da e
Longvorta, koji je svojim pristrasnim dranjem davao povoda za navedene glasove smeniti zbog neodgovornog
ponaanja u Beogradu. (Pisma Filipa Hristia Jovanu Ristiu, 18681880 str. 6, 8; pisma od 4. i 8. septembra
1870. po st. k.) . U Ristievom odgovoru od 13/25. septembra nalae se Hristiu da uzme u zatitu Longvorta.
Iako se po Ristievim reima, mora priznati da zaista ima krivice g. Longvorta to je stvar ebruitirana, jer on se
sam poeo hvaliti svojim kolegama i davao svojim koracima veu vanost no to su je oni imali. Jedino to se
namesnici nisu dali obmanuti nadama u njegov uspeh, pa nisu bili ni iznenaeni negativnim reagovanjima.
(Pisma Jovana Ristia Filipu Hristiu, 18701873, 18771880, 12.)
U stvari ak ni Longvort nije bio za to da se Bosna preda na upravu Srbiji, ve samo bosanske crkve i
kole da preu u nadlenost Srbije, odnosno srpskog mitropolita. Kasnije, kao to je poznato, Longvort je
 724

pismom od 30. (18. po st. k.) septembra po Eliotovom nalogu demantovao da je davao izjave o prenoenju
bosanske uprave, i prema tome slian projekat nije nikada ni posredno sugerisan niti odobren od engleske
vlade. Po Longvortu (u nastaloj situaciji) glasovi koji su imali za cilj da obmanjuju javnost i izazovu
komplikacije u diplomatskim odnosima potekli su od ikina. (Jovan Risti, Spoljanji odnoaja Srbije, III,
18681872, 310 i dalje.)

252
Sa preciznou dobrog posmatraa i izvrsnog poznavaoca prilika u zemlji u kojoj je vrio svoju misiju,
Kalaj predvia obrt koji e nastupiti u odnosima Srbije prema Austro-Ugarskoj posle ove oslobaajue presude.
Usled lojalne politike koju je... Namesnitvo dve i po godine vodilo kako u odnosu na Austro-Ugarsku tako i
prema Porti njegovi neprijatelji su postali i pripadnici Omladine i privrenici Rusije. Poto e oslobaajuom
presudom baza stranke Karaorevievaca ojaati, namesniki reim e se verovatno prikloniti zahtevima onih
koji trae da se Srbija preteno osloni na Rusiju. Na taj nain bi slovenski Orijent potpao u celosti pod ruski
uticaj, usled ega bi sva dostignua ... dosadanje politike [Austro-Ugarske] bila izgubljena zakljuuje ovde
Kalaj pesimistiki, ali sa stanovita austrougarskih interesa realno. (Bericht Nr. 28.)

253
Videti o ovim pismima (koja, prema dosadanjim istraivanjima sudei, nisu sauvana) i pod datumom
10. novembra, na strani 338.

254
U Jedinstvu, broj 202 od 13. oktobra 1870. nalazi se uvodnik u kome u osvrtu na pisanje Pester Lojda,
koji je po Kalajevoj sugestiji (zabeleeno 7. oktobra) pokuao da ublai nepovoljan utisak Karaorevievog
osloboenja od kazne za ubistvo kneza Mihaila, ima mnogo oporih rei. Na Lojdove utene reenice da jo nije
sve izgubljeno, da ima da se eka na presude Apelacije i Kasacije, Jedinstvo ogoreno odvraa: Kao to Srbija
nije traila va prvi sud, tako i sad ne trai ni drugi ni trei. Ona u vaim dugim parnicama, a jo manje u vaim
presudama, niti je traila niti trai dokaze za ,dobra susedska raspoloenja. Dokaz se nikako i niim ne moe
dati dokle god na austrougarskoj zemlji slobodno hodaju ubijce kneza Mihaila. to se tie samog Karaorevia
on je moralno mrtav i od 1868. godine ni za koga nije vie opasan dodaje se po ablonu reimskih listova pri
obraunu sa protivnikom. I dalje: Srbiji je sve jedno hoe li on iveti u Ugarskoj ili u Americi, ali joj nije
svejedno hoe li Ugarska i dalje pristati da bude ognjite na kom se kuju zavere protivu mira i sree Srbije.
(Citirane delove naveo je i Vidov-Dan sledeeg dana u broju 222, od 14. X 1870) Za samu presudu kazuje se
reima jednog ogorenog dravnika da je u skladu sa tokom suenja u vidu farse, komedije koja je uvredila
narod srpski na neodgovoran nain u njegovim najsvetijim oseanjima.

255
Deo lanka koji je izazvao ovaj Kalajev prekor naveden je u prethodnoj napomeni, kako je tamo i
zabeleeno.

256
U tom napisu, datiranom u Kragujevcu gde je tada zasedala Narodna skuptina, notira se takoe
nepovoljan odjek oslobaajue presude petanskog suda u procesu protiv Aleksandra Karaorevia. U vezi sa
Kalajevom ulogom i dranjem tu se istiu ove rei dopisnika: ujem od neke gospode da je maarski
konzul Kalaj jako lice oborio, a kako da i ne kad je svakom prilikom jedno govorio a drugo u Peti preporuivao.
[to kako vidimo iz Kalajevog dnevnika i Kalajevih izvetaja nije tano A. R.] Govori se, da e iz Beograda
premeten biti no meutim to nije ni neponjatno; jer neznam kako moe naoj gospodi i u oi pogledati, kad je
sud maarski sasvim drugu presudu doneo i time se vlada maarska sasvim na drugo zemljite stavila nego to je
konzul taj na merodavni mesti u ime vlade svoje uveravanja davao. (Kragujevac, 2. okt. Srbski narod. br. 108
9. X 1870.)

256a
U tom neobino dugakom pismu od 24. oktobra 1870. (na skoro 13 prekucanih strana) u kome su zbog
strogo poverljivog sadraja pojedini delovi cifarskim iframa ispisani, Andrai pre svega izraava uenje kako
srpska vlada moe da promeni pravac politike svoje zemlje zbog jedne oslobaajue presude. Po Andraiju, za
takvu promenu ukoliko se stvarno dogodi bie to verovatno samo povod, izgovor a ne usmeravajui razlog.
Zato on pokuava da odobrovolji namesnike konkretnijom ponudom saveznitva sa obostranim koristima,
kako je to zabeleio Kalaj ovde u Dnevniku. Meutim, on je traio od Kalaja i da objasni namesnicima
novonastalu meunarodnu situaciju posle pobede Pruske nad Francuskom u svetlosti odnosa koji nee ii u
prilog saveza Srbije sa Rusijom (kako to zamiljaju naivni srpski politiari) ve e poprimiti takve oblike da e
Srbija, pre ili kasnije opet morati da uvidi, da je njena budunost u osloncu na velikog suseda. Jer, prema
realistikim predvianjima (realistikim, naravno, sa stanovita razvoja meudravnih odnosa velikih sila, stalno
preokupiranih zahvatima za proirenje svojih interesnih sfera i granica) Rusija vie nee moi raunati na
podrku saveznike Pruske kao to je to bio sluaj pre njene pobede nad Francuskom. Kada je ona u strahu od
francusko-austrijskog saveza morala da obezbeuje rusko prijateljstvo i podravanjem ruskih pretenzija na
Balkanu. Za pobedonosnu Prusku, poto je eliminisala Francusku, Austrija ne predstavlja vie takmaca, nego
naprotiv prirodnog saveznika. I to u antiruskom smeru, s obzirom na nemake aspiracije prema Baltiku, i
austrijske interese na Balkanu.
Da srpski dravnici ne bi zazirali ba od tih austrijskih interesa politikim majstorijama vini Andrai
predoava da Srbija, kao i sve druge slovenske zemlje jugoistone Evrope imaju razlog da strahuju od velike
Nemake koja bi u svome sastavu imala i Austriju. Sama Austrija sa relativno velikim procentom slovenskog
stanovnitva nema interesa da taj cifarski odnos pogora prikljuenjem turskih provincija. Poloaj Ugarske u tom
pogledu jo je izrazitiji. Ona ima ve toliko tekoa sa svojim Slovenima, da nikako ne moe biti za poveanje
 725

broja Slovena u granicama Austro-Ugarske.

Perspektiva prikljuenja Bosne i Hercegovine Srbiji pod okriljem Austro-Ugarske poveava se i
argumentacijom da se evropske drave dre status kvo politike u odnosu na turske provincije iz straha od ruskog
nadiranja. Jer preovladava miljenje da narodi evropskog jugoistoka i istoka dejstvuju pod patronatom Rusije.
Ako se Evropa uveri da se te zemlje, a meu njima Srbija kao jedna od vodeih, oslanjaju na saveznitvo sa
Austro-Ugarskom, najuticajnije evropske drave podrae oslobodilake zahteve ugnjetenih naroda Turske.
Onda e se i Bosna sa Hercegovinom relativno lako prikljuiti Srbiji.
U podrobnijem zakljuku sumira se da Srbija uzalud eka na intervenciju Engleske. To se potvruje
pomenutim izjavama njenog ambasadora u Carigradu. to se tie Rusije ona je suvie zauzeta svojim
problemima da bi mogla pritei u pomo Srbiji. Pored toga preslaba je, ne moe ni da zadovolji svoje potrebe u
naoruanju. Njen konzul u Beogradu obmanjuje srpske politiare neostvarljivim obeanjima. Uputstva
Gorakova ispunjena su upozorenjima da se ne narui mir napadima na Tursku.
Svi dotadanji glasovi o nastojanjima raznih sila da se inicira reenje bosanskog pitanja u prilog Srbije
lieni su prema tome svake osnove. Jedino je on, Andrai, istie se, ovde pokuao sa znanjem Ministarstva
inostranih poslova u Beu, ali ne u njegovo ve u svoje ime da u razgovoru sa Hajder Efendijom, i njegovim
naslednikom Halil-begom jasno i odluno pokrene ovo pitanje. Ukazao im je na primer Venecije koju Austrija
nije htela da prepusti Italiji ni za milionske sume otkupa, da bi zatim bila prisiljena da ostane bez nje, iako je ak
pobedila u bici protiv italijanske armade. Govorio je posle i sa bivim francuskim ambasadorom Bureom koji je
preneo poruku velikom veziru Ali-pai. Rezultat svega zasada je sadran: u odgovoru non possumus i u
ohladnjenju odnosa prema nama sa turske strane. To je pravo stanje stvari.
Andrai ne krije ovde prave razloge svog angaovanja. Ne moe se ni pretpostaviti da je on kao predstavnik
Ugarske i Austro-Ugarske bio za pripojenje Bosne Srbiji imajui pred sobom interese Srbije. Za njega je bilo
najvanije da u situaciji kada je oekivao rat sa Rusijom Srbija ne bude na strani Rusije. I da antiruski
raspoloena Turska ne bude oslabljena napadom Srbije.
Za Andraija preokupiranog mislima neizbenog rata sa ruskim gigantom sitni zahvati na raun malih
susednih zemalja u ovim momentima nisu uzimani u obzir ni za planove daleke budunosti. On, koji e biti
poznat po svojim ekspanzionistikim projektima i ostvarenjima na Balkanu, sada pie: Nema potrebe ni za
poveanje teritorije, ni za umnoavanje naih narodnosti ... ta vie, jo dodaje: Kad se jednom svako uveri u to
da naslednik turskog gospodstva nee biti Rusija onda ni nama ni drugim evropskim silama nee biti u interesu
spreavanje prirodnog preobraaja Istoka, onda hrabro moemo poveriti sudbinu Istoka njegovim sopstvenim
narodima.
Ponuda pomoi za dobijanje Bosne i Hercegovine ima dve varijante. Jedna se predvia u okvirima pritiska
na Portu da uz odtetu u novcu i kontingentu vojske dobrovoljno ustupi Bosnu Srbiji (u granicama srpske
autonomije i dalje pod turskim suverenitetom). Druga varijanta, saoptena u iframa, oigledno sadri i
austrougarske aspiracije, poto se predviaju ratni napori za prisiljavanje Turske na odstupanje.
Za svaki sluaj, ne radi impresioniranja razlonih namesnika ve nerazumnih rusofilski raspoloenih
masa, i ova miroljubiva prijateljska ponuda zakljuuje se uputstvom da Kalaj po potrebi ukae i na snagu Austro-
Ugarske. Ona bez honveda domobrana raspolae sa 840.000 vojnika, njeno poverenje malena Srbija ne bi
smela da proigra.

257
Az utobbi krlmnyt illetleg ... Na brzinu formulisana nepotpuna reenica odnosi se na Andraijevo
saoptenje da je srpska vlada odala Turskoj njegove nacrte planova u pogledu Bosne.

258
Ovaj Kalajev izvetaj ponovo je proet optimistikim konstatacijama. Oslobaajua presuda
Karaoreviu nije imala za posledicu drastinu promenu kursa namesnike spoljne politike. Uveravanja o
kontinuitetu prijateljstva prema Austro-Ugarskoj vraaju mu uverenje da se i dalje zazire od Rusije. Dodue ne
insistira, kao ranije, na pomoi za prikljuenje Bosne, ali napominje da se namesnika vlada i dalje nada da e
njene bosanske aspiracije biti ostvarene pomou Austro-Ugarske.

259
... egy megszoritot uj alkotmnyt.

260
Ragaszkodik azonban hatrozottan a Verbszig terjed rsz tengedshez.

261
Risti je u 3. tomu svoje knjige, Spoljanji odnoaji Srbije (str. 1412) obelodanio tekst istog predloga u
tri a ne u dve take (kako je ovde u Dnevniku Kalaj zabeleio)! Prva i druga taka po smislu su istovetne kod
Kalaja i Ristia, iako se i one razlikuju po formulaciji pojedinih odredaba. Treom takom, meutim, bitno se
menja domet predloenog sporazuma. Mogunost prestanka suvereniteta Turske i proglaenja nezavisnosti Srbije
(sa posedom Bosne, Hercegovine i Stare Srbije) po Kalajevoj zabeleci nije bila predviena u Andraijevom
predlogu, ve u ad hoc izloenom Ristievom aneksu (koji je, prema Dnevniku, Kalaj sa uenjem i rezervom
sasluao). A po Ristievoj verziji tu mogunost je Andrai, i to prema Kalajevim reima, formulisao u 3. taci.
Ona glasi: Ako bi se za vreme rata u koji bi Austro-Ugarska bila upletena, porodili nemiri u oznaenim
provincijama, Srbija i Austro-Ugarska sporazumee se da uu u one krajeve koji bi u predvienim sluajevima
obrazovali sastavne delove njihovih drava.
Ako bi u sluaju ove intervencije Porta napala na srpsku vladu bilo u Srbiji, bilo u svojim provincijama,
onda pada uslov Portinog sizerenstva, i Austro-Ugarska se obvezuje da prizna Srbiju kao nezavisnu dravu i da
dejstvuje u istome smislu i kod drugih sila da to isto uine. (Risti, nav. delo, III, 142.)
 726

Risti je naveo i kako je dolo do tekstuelnog notiranja ovog predloga za sporazum (pod jesen 1870, u
stvari zimi te godine, 27. je decembar po n. k.). Po njemu: Na jednom sastanku u sali Ministarstva inostranih
dela Kalaj mu je razloio ceo projekt koji je on odmah u njegovom prisustvu, pod njegovim diktandom
pisaljkom zabeleio.
Nije suvino, s obzirom da je Ristieva knjiga kao raritet teko pristupana mnogim itaocima, navesti kod
ovog predloga izloene njegove misli o Andraiju (o kome e i on i drugi izrei mnoga kontradiktorna miljenja).
Po Ristiu ovom prilikom: Nema sumnje da je grof Andrai prema nama iskreno mislio sa svojim predlogom.
On je, uopte, poznat kao dravnik iskren i istinit. Od dravnika jednoga ne moe se ni zahtevati da svoje misli i
namere svakome potpuno iskae, ali ako uopte ima dravnika kojima se u spoljanjim odnoajima moe
potpuno na re verovati, takvu veru neposredno zasluuje Andrai. On je ovek pun razuma, dosta stalan, jasan u
svojim pogledima i pravcima, i pravi madarski kavaljer i s dobre i rave strane. On tera to kavaljerstvo do
afektacije. (Str. 1434.)

1871

262
Postojao je samo ugovor od 23. septembra 1866. a u 1870. godine najpre (odbijeni) poziv kneza Nikole
Namesnitvu da se Srbija udrui sa Crnom Gorom u sluaju rata sa Turskom zbog sukoba oko Veljeg i Malog
brda. Potom (neprihvaeni) predlog Namesnitva knezu Nikoli, 26. avgusta 1870, za tajnu konvenciju o
zajednikim vojnim obavezama u moguem ratu protiv Turske. (J. Risti, nav. delo, III, 54118.)

263
U pitanju je Bajstovo uputstvo od 23. novembra 1870. upueno predstavnicima u Bukuretu i Beogradu
povodom otkaza ugovora, od 30. marta 1856. o neutralizaciji Crnog Mora od strane Rusije. U osudi jednostranog
ruskog akta tu se istie da bi on mogao da opasno uzbudi duhove u zemljama koje neposredno ili posredno
pripadaju Osmanlijskom carstvu i da tamo izazove krivo miljenje kao da je ugovorom utvreni red stvari na
Istoku sada prestao da postoji. Iako se na diplomatski kurtoazni nain dodaje da se od srpske (pa i rumunske)
vlade koja je vie puta dokazala svoju mudru obazrivost ne oekuju nerazumni postupci, nalae se Kalaju (i
konzulu u Bukuretu) da upozori odgovorne na opasnost od ovakvog reagovanja. Jer je Monarhija spremna da
svim svojim snagama brani stanje koje je utvreno ugovorima iz 1856. i 1858. kao i drugim konferencijskim
zakljucima. U komentaru tog uputstva koji je posle toliko uzbudio srpsku javnost da je smatran jednim od
razloga za promenu kursa namesnike politike, Risti je primetio: Beogradski austrougarski agenat bio je u
toliko mudriji od svoga efa to od ove note nije uinio nikakve upotrebe kod srpske vlade, ali je sujetni i laki
ministar pohitao da je preda javnosti. (Rottes Buch, Auswrtige Angelegenbeiten, Correspondent des k. k.
gemeinsamen Ministeriums des ussern, No 4, (Nachtrag), III. Orientalische Angelegenheiten, Wien 1871 10
11. J. Risti, nav. delo, III, 147.)

264
U prethodnom, za austro-srpske odnose vanijem izvetaju, kojim odgovara na Bajstovo pitanje o
verodostojnosti glasova o nacrtu saveznikog ugovora izmeu Srbije i Crne Gore (v. pod 17. januar) Kalaj
negirajui mogunost sklapanja takvog ugovora opet izraava svoje apsolutno poverenje u antirusku
proaustrougarsku Blaznavevu politiku. Provera Bajstovih informacija bila je oteana okolnou da su u
Beogradu politike razgovore i pregovore sa stranim predstavnicima iskljuivo vodili namesnici, jedan ili drugi
od namesnika, bez prisustva drugih linosti, ukljuujui i resornog ministra tako da su za tajne ovih vrhunskih
rasprava i eventualnih dogovora znala samo dva sabesednika. Ipak na osnovu jedne krajnje poverljive i pouzdane
informacije (za koju Kalaj, naravno, ne kae Bajstu, da potie od Blaznavca!) kao i niza delujuih faktora on
nastoji da uveri Bajsta u lanost vesti pa i dokumenata o pripremanom ugovoru koji bi slabio pozicije Austro-
Ugarske na Balkanu. U prilog svoje argumentacije Kalaj i ovde iznosi miljenje zasnovano na poznavanju psihe
srpskog naroda, da e Srbija radije odustati od ostvarenja svojih oslobodilakih ciljeva, nego prihvatiti da se
nuna pomo jedne ili druge velike sile (misli se prevashodno na Rusiju, ali i na Austro-Ugarsku) uslovljava
ugovorima koji involviraju njenu potinjenost toj sili. Zato on u zakljuku ovog razmatranja izraava ubeenje
da ukoliko se iza pokuaja, ponovnog pokuaja nagodbe Srbije sa Crnom Gorom ne nalazi od Blaznavca manje
pouzdani Risti, onda je itava stvar sa ovim ugovorom podmetnuta od ruskog predstavnika ikina, sa namerom
da izazove podozrivost vodeih linosti Austro-Ugarske prema Srbiji i tako natera namesnike u vode ruske
politike. (Bericht Nr. 3 25. I 1871.)
U izvetaju Bajstu o eleznikom pitanju, uz priloenu notu, sa potpisom ministra Matia (v. pod 23.
januar u Dnevniku) podrava se molba srpske vlade da se uz pomo Austro-Ugarske izdejstvuje kod Porte veza
budue srpske eleznice sa turskom prugom NiAleksinac pre odluke o gradnji bosanske pruge, i da Ugarska
takoe pretpostavi beogradsku vezu bosanskoj. U priloenoj noti od 9/21. januara upuenoj Kalaju (na
francuskom jeziku) sa srpske strane istie se da linija BeogradSolun najvie odgovara ne samo interesima Srbije
ve i Turske (podrazumeva se i Austro-Ugarska.) (Bericht Res. Nr. 9, HHSA, Eisenbahnangelegenheiten; prepis
y Arhivu Maarske, Kalajeva zaostavtina, Orszgos Levltr, Kllay Bni hagyatka. Msolatok a Belgrdi
konzultus irattrbol 18481875, XXIV, 377 c/c 18.)

265
To je uvodni lanak kojim se na odgovarajui nain reaguje na Bajstov akt o kome Kalaj, iz taktikih
razloga, nije obavestio namesnike, i za koji su oni tek sada saznali putem javnosti. Stoga se i reaguje javno. Da
ne bi utanje odvelo kancelara Bajsta jo u vee zablude.
Daje se otvoreno na znanje sledee: U njegovom aktu ogleda se strogost konzervativnog pravca u istonoj
politici i ta strogost ide ak dotle da se prema narodima na donjem Dunavu izmee u pretnju. Iako brinui se
 727

na taj nain za Tursku vie nego i sama Turska (u vezi sa notom ruske vlade o daljem nepriznavanju njoj
nametnutog crnomorskog sporazuma) opovrgava i one svoje rei kojima je obeleio poetak svoga
ministrovanja u Austriji. Kada je osuujui istonu politiku svojih prethodnika kao ubitanu po interese
Monarhije, izjavio da nee dopustiti da Austrija i na Istoku plaa pogrebne trokove kao to ih je u Italiji
plaala, no da e protivnim pravcem okrenuti ...
Kod reagovanja na Bajstov ton, koji je po ovoj interpretaciji pretei, istie se: Pretnja je vrlo nezgodno
orue u rukama ma kog diplomate, njom se retko to postizava. Za svaki sluaj dodaje se da Bajst nee moi
nikakvim preteim aktima obustaviti prirodni razvitak istonog procesa. Iako bi ak uspeo, u izvesnim
okolnostima, da zadri Istono pitanje ne bi imao snage da ga ugui jer da se ono moglo uguiti to bi bili
uinili Osmanlije jo onda kad su Hriane gomilama sekli i tamanili gde su ih god nailazili; to bi bili uinili
predhodnici Bajstovi koji su u povoljnijim za to okolnostima ivili i radili.
Zanimljivo je da se u ovom obraunu sa Bajstom upotrebljavaju i doskoice sa obrtima prikladnim ovom
sluaju: Mi bi eleli videti da kakva arobna sila pretvori plemenitog grafa u raju bosansku, pa posle da ga
vidimo na stolici carskog kancelara. Uz pitanje: Da li bi on i onda tako raskono zalagao svu snagu
monarhije da tu raju u ropstvu odri?
Jo je upeatljiviji zakljuak kojim kao da se anticipira vreme budueg raspada Monarhije. Pod
pretpostavkom da bi se moglo dogoditi to kada bi se ovako ocenjenom Bajstovom politikom prisilili narodi
Balkana na neprirodna reenja nasilja sa posledicama svetskih razmera. Uz upotrebu gotovo proroanskih rei
kojima se upozorava da bi tada postalo mogue i to da Austrija plati pogrebne trokove na Istoku pre no to je
istoni bolnik i pogreben. (U Beogradu, 15. januara, Jedinstvo, br. 11 16. I 1871.)

265a
Kalaj ovde iznosi i Orekovievu molbu u vezi sa finansiranjem njegove agitacije u Granici, prema
zabeleci od 21. januara. U pogledu eleznice moli Andraija za intervenciju da se bosanska pruga ne izgradi pre
pruge KikindaBeogradNiSolun i da se veza sa graninom austrougarskom i turskom linijom ugovorno to
pre utvrdi. Prema eljama izraenim u priloenim aktima srpske vlade, i u skladu sa interesima Maarske da se
preko Soluna ukljui najkraim putem u trgovinu koja ide preko Sueckog kanala.
Zadravajui se na izlaganju negativnog dejstva Bajstovog cirkulara koji je objavljen u Crvenoj knjizi,
Kalaj otvoreno negoduje protiv njegove politike linije. Sa ogorenjem konstatuje da se na taj nain rue sva
njegova nastojanja u Beogradu za uvrenjem prijateljstva Srbije prema Austro-Ugarskoj, a samim tim i prema
Ugarskoj, i da je u Bajstovom postupku izraena stara pripravnost da se brani austrijska politika po koncepcijama
Noje Fraje Prese-a. i slinih grupacija.

266
U ovom izvetaju koji je napisan u sasvim drugom stilu nego onaj upuen Andraiju Kalaj predoava
Bajstu veto biranim izrazima kako je sprovodei njegove mudre, dalekovide intencije u politici zadobijanja
poverenja srpskih dravnika, postigao eljene rezultate, koji sada mogu biti poniteni dejstvom obelodanjenog
cirkulara od 23. novembra 1870. Jer, zna se: Svaki korak koji udaljava Srbiju od nas ima nuno za posledicu
njeno pribliavanje ruskoj politici.
U reagovanju na ovaj izvetaj koji je, kao i obino, bio dostavljen i Prokeu, stari je ambasador opet po
svom obiaju izrazio svoje neslaganje sa Kalajevim dranjem. Po njemu, pomenuto uputstvo bilo je
dostojanstveno kako po formi tako po sadraju, proizaavi jasno iz dobro procenjenih interesa politike c. k.
vlade i dobronamerno prema kneevini Srbiji (kao i Rumuniji). Muan utisak koji je proizveo mogao je dakle
da proistie samo iz shvatanja lienog svake opravdanosti da Austro-Ugarska svoje ivotne interese ima da
potini planovima budunosti Srbije. U izvetaju kojim je propratio priloenu kopiju za Bajsta Proke jo
dodaje da je hteo Kalaju da ukae i na neumesnost isticanja pretee opasnosti od pribliavanja Srbije Rusiji
ukoliko ne dobije podrku od Austro-Ugarske za ostvarenje svojih aspiracija. (Bericht Nr. 11 D, HHSA, PA XII,
Trkei K. 98.)

266a
Zanimljivo je kako Kalaj u komentaru diplomatski sroenog pisma koje je bio uputio Bajstu u vezi sa
onim nezgodnim uputstvom, napominje Andraiju da je muku muio dok ga je onako sastavio. Nada se da mu
Andrai nee zameriti to je Bajstu tako podilazio. Iako takav nain pisanja ne odgovara ni njegovim pogledima
ni naelima, morao je pribei tom stilu, da bi Bajstu mogao dati do znanja negativne posledice njegovog
postupka.
Preporuujui pomenutog ivkovia za napredovanje, Kalaj ukazuje da ivkovi kao unionistiki
opredeljeni Srbin moe mnogo uiniti za odvraanje Srba u Sremskoj upaniji od uticaja novosadske Miletieve
stranke i udaljavanje od gravitiranja prema Srbiji. (Pismo br. 50.)

267
U vezi sa depeama o zasedanju Evropske komisije u Landonu, odnosno radova na regulisanju toka
Dunava, u uputstvu od 12. februara 1871. trai se od Kalaja da na svaki nain izdejstvuje neophodni pristanak
srpske vlade na radove koje Austro-Ugarska hoe da sprovede kod erdapa. Da bi se Kalaj zainteresovao i sa
svog nacionalnog, maarskog gledita, Bajst ovde istie: sama maarska kraljevska vlada koja u prvom redu
uestvuje [u poduhvatu] polae ne samo veliku vanost na konano izvoenje renih radova na erdapu, ve
smatra i za ast da preduzima izvrenje jednog tako velikog meunarodnog dela na vlastiti rizik, vlastitim
sredstvima, a takorei u ime i po nalogu svih pribrenih zemalja. (HHSA, PA, XXXVIII, K. 191.)
Srpska vlada (ovde izuzetno u saglasnosti sa Portom) bojei se nekontrolisane i prevelike austrijske
penetracije, ustee se, meutim, da d traena ovlaenja. to e biti predmet ponovnih, u tom intenzitetu ve
godinama neispoljavanih sumnjienja, sporova, razlaza. Po Ristiu: Ovoga puta bee nam Bajstov korak
 728

dvogubo nemio, jer ne dolazae samo od beke ve i od petanske vlade, i bee ne samo po svojoj vanosti vrlo
zamaan, no prelazae ve preko granica pretnje na polje pozitivne radnje. (J. Risti, nav. delo, III, 152.)
U drugom pomenutom pismu, napisanom u prijateljskom duhu u odgovoru na Kalajev izvetaj od 4.
februara o nepovoljnom odjeku uputstva od 23. novembra, objavljenog u Crvenoj knjizi, Bajst kazuje da nije bio
mnogo iznenaen reagovanjem srpskih predstavnika. Posle Stratimirovieve interpelacije u ugarskom
Parlamentu oekivao je tako neto. On nee u opovrgavanju opravdanosti srpskih negodovanja da se poziva (ali
ipak to ini) na usluge koje je Austro-Ugarska dotada uinila Srbiji u sporu sa Turskom: da bi joj bili preputeni
gradovi na upravu, priznato pravo nasledstva vladajuoj dinastiji, prihvaen bez protesta novi Ustav od strane
Porte. A u daljem objanjavanju istie da je akt od 23. novembra bio izazvan sticajem nepovoljnih okolnosti,
kada je odluka ruske vlade o otkazivanju sporazuma o moreuzima mogla da deluje zarazno na zemlje u sukobu
sa Portom. I srpska namesnika vlada imajui u vidu opasnost od novih komplikacija delovala je mirotvorno
naglaava se u ovom Bajstovom aktu, sa ciljem da se izgladi neugodni nesporazum. Zato se Kalaj upuuje da
uveri namesnike da je sam akt od 23. novembra imao pre svega da doprinese ouvanju ugovornih obaveza
kojima su prvenstveno zagarantovana prava Srbije na samostalni unutranji razvoj. Prema tome samo
protivnicima Namesnitva je u interesu da zlonamernim interpretacijama izvrgavaju smisao u sutini
dobronamernog novembarskog akta. Od Kalaja se dakle oekuje da e uspeti da uveri srpske vodee linosti u
dobru volju austrougarskih predstavnika i prilikom sastavljanja spornog akta. (Weisung, Wien, 12. II 1871, Res.
Nr. 13.)

268
Namesnika vlada poslala je na Londonsku konferenciju edomira Mijatovia da kao ovek bistar,
nauen, ekonomskim pitanjima posveen, a povrh toga vian jeziku i obiajima engleskim, zastupa stvar Srbije.
Bilo je dogovoreno da i rumunska vlada poalje svoga poverenika, s obzirom da je i Rumunija imala istovetne
interese da se brani od Austrije. (J. Risti, nav. delo, III 1534.)

268a
Oklevanje namesnike vlade da odgovori na Andraijev predlog sporazuma u vezi sa bosanskim
pitanjem Kalaj objanjava nedostatkom odlunosti iz straha da se vezivanjem za jednu silu ne izgubi poverenje
druge. Zaboravio je da doda ono to e Risti u svojim reminiscencijama istai: rizik je bio isuvie velik, a
izgledi dobitka premali da bi se prikljuenjem Austro-Ugarskoj u otvorenom sukobu sa ogromnom slovenskom
Rusijom smeo izgubiti prostor za manevrisanje, izazvati talas nepoverenja u narodu, revolt slovenskog ivlja u
Austriji i Ugarskoj, itd. (Kalajevo pismo br. 53. J. Risti, nav. delo, III, 1446.)

269
... csak egy tredk.

270
Liberalni i liberalno radikalni opozicioni srpski, pa i hrvatski listovi, Zastava, Narod, Panevac,
Zatonik bili su protiv razvojaenja Granice na osnovu pripremanih dekreta i zakona kojima e se graniarski
krajevi prikljuiti provincijama Ugarske i Hrvatske pod Ugarskom. U tim i nekim drugim opozicionim listovima
isticani su zahtevi za samoupravnim opredeljenjem graniarskog naroda i autonomnom upravom u okvirima
predlaganog Sabora za te krajeve. Protiv razvojaenja, ali iz drugih motiva, sa drukijom intonacijom, bili su i
listovi beke vojne kamarile. S druge strane maarske i prougarske srpske (naravno i hrvatske) novine bile su
za bezuslovno razvojaenje. Srbski narod je u tom pogledu spadao u najrevnosnije, stoga je Orekovi pomiljao
da ovde objavi lanak kojim e pobijati argumente Zatonika. Da li je to uinio, nismo mogli utvrditi. lanci u
kojima se u obraunu Srbskog naroda sa protivnicima razvojaenja pominje i pisanje Zatonika nisu potpisani.
U napisu koji je objavljen prilino kasnije, na uvodnom mestu, Srbski narod kazuje da su Zatonik i
Panevac i dalje protiv razvojaenja, dok je Zastava koja je sa tim listovima duvala u isti rog trenutno u zavadi
sa njima jer je napokon i ona uvidela neophodnost ina da se Granica razvojai. Dodaje da je Srbski narod bio
prvi meu svim slovenskim listovima koji se zalagao za razvojaenje, parlamentarnim putem preko hrvatskog
Sabora u Zagrebu i srpskog, narodno-crkvenog u Sremskim Karlovcima, odnosno ugarskog Parlamenta u
Budimu. Ali nije naiao na podrku drugih listova i merodavnih faktora, pa je nastupilo ono neminovno, da se
razvojaenje reava i rei odlukom vladara i vlada. U tom kontekstu napominje se: Mi istina taj nain ne
odobravamo, ali kad pomislimo to bi bilo, i kako bi bilo, da je Vojna krajina Sabor za sebe dobila, kad
pomislimo na upliv koji bi od beke kamarile na nae krainike pri izboru vladao; kad predstavimo sebi kako bi
taj tako sklopljeni Sabor izgledao i emu bi izraza dao, onda od dva zla svagda manje birati moramo. Sabor taj
krainika bio bi otvoren rat protiv ustavne slobode braa bi naa u Kraini od zlih duhova na korake navedena
bila, za koje bi se isto onako kajali mi, svikoliki, kao to to posle 1848 bee. (Novi Sad, 15. aprila, Srbski narod,
br. 39. 16. IV 1871.)
Dve nedelje kasnije u uvodniku povodom napisa u listu ministra rata Kuna Kamerad, da se graniarskom
narodu prepusti putem glasanja odluka o buduem statusu Granice, Srbski narod vraa se na ovu temu istim
argumentima. Tako se istie: U tom [vojnom] listu predlae se neki krajiki sabor kao god to su u svoje
vreme Panevac, Zatonik, Zastava i Narod predlagali a i danas jo za taj kongres u vatru idu. Oigledno vojni
krugovi hoe po svaku cenu da odre Granicu iako je nesmisleno ... misliti da Vojna krajina kao izolirana
vojnika institucija u dananjem veku smisla ima. (Sabor krajinika, Srbski narod, br. 44 30. VI 1871.)
Sledei uvodnik posveen je istom pitanju, iz istog povoda. Precizira se da austrijski militaristi hoe da
zadre Vojnu granicu da bi je u bliskoj budunosti iskoristili kao odskonu dasku za osvajanje Bosne. Dalje se
primeuje: Diviti se ovek mora kako je veto klopka nametena. Kamerad organ beke kamarile, sea se
ujedared zasluga vernih graniara, vernog srbskog naroda, kao da mu nisu despote i voe za te svoje zasluge kod
te iste gospode glavom plaati morali. (Obrazinu dole, Srbski narod, br. 45 2. V 1871.)
 729

Vratimo li se na jo jedan napis Srbskog naroda, koji je blii po datumu zabeleci o Orekovievoj nameri
da u ovom listu objavi lanak u prilog razvojaenja Granice, padaju u oi i ovakvi ispravni argumenti: ...
domobranska sistema ini sredovenu ustanovu Vojne krajine izlinom ... Godina 1848. svima nama je
poznata, sa svim njenim poukama. Iako bi u razvojaenim krajevima Maari zloupotrebili svoju vlast, sa njima
se Srbi mogu uhvatiti u kotac. Ali sa velikom Austrijom ne. (Samo ne zaboravimo ni kod ovakve
argumentacije, da je ona inspirisana interesima tadanjih upravljaa Maarske u sprezi sa Austrijom. Prema
tome, u krajnjoj konsekvenci, i ovakvo pisanje dezorijentisalo je mase kao i ono militaristiko austrijsko koje se
ovde pobijalo!) (Nedajmo se varati, Srbski narod, br. 34 28. III 1871.)

270a
Risti je dobro primetio: Negativnim reagovanjem Srbije na zahtev da se d pristanak za austrougarske
radove na Dunavu povreeni su ne samo interesi Austrije (kao u ranijim otporima) ve i Ugarske. Odsad e
maarski i austrijski predstavnici biti sloni u nastupanjima protiv srpske vlade. Konkretno ovde se to ogleda u
Kalajevom ponaanju. Njegovi preteno preko oekivanja dobronamerni izvetaji poinju od tog vremena da se
inspiriu drastino ispoljenim pritiscima na namesnike, a sve vie i neoekivanom zlonamerom. U ovom pismu
od 24. marta u vezi sa strepnjama: kakva e biti konana presuda Kasacionog suda u procesu protiv
Karaorevia on odjedanput istupa sa predlogom da se odluka odloi za nekoliko meseci. Presijom ove
pretee opasnosti treba, po njemu, pokuati da se namesnika vlada prisili da pristane na radove na Dunavu, na
izgradnju eleznica prema ponudama iz Pete i Bea, itd. Ukoliko bi odlaganje presude bilo nemoguno, on je
jo za osudu. Ali samo sa obrazloenjem: da e se na taj nain ipak moda privoleti upravljai Srbije da ispune
austrougarske zahteve. (Pismo br. 55.)

271
Prema lanu V u Komisiji su bile direktno zastupljene samo etiri suverene drave: Austro-Ugarska,
Turska, Bavarska i Virtemberg. Ali pojedinim klauzulama garantovana su prava dunavskih, pribrenih
kneevina. Ne ba mnogo ubedljivim argumentima Bajst sugerie Kalaju da uveri namesniku vladu da je u
njenom interesu da autonomna prava Srbije obezbeuje u direktnim pregovorima sa Austro-Ugarskom, a ne
preko poverenika u etvorolanskoj komisiji. (Karton 191.)

271a
Kalaj u pismu poverava Andraiju da Orekovi dolazi k njemu s ovom misijom samo pod uticajem
njegovih (Kalajevih) nagovaranja. Orekovia ne interesuju ni proces protiv Karaorevia, ni obeanja
namesnika. Za njega je trenutno najvanije pitanje Vojne granice i u vezi s tim nova Andraijeva uputstva. U
pogledu procesa Kalaj ponavlja da bi najbolje bilo odlaganjem presude produiti pritisak na namesnike.
Objanjava zato nije za oslobaajuu presudu: strahuje da bi mogla izazvati pad namesnike vlade, koja je
uprkos svojim grekama i kolebanjima jo uvek najbolja sa stanovita austrijskih i ugarskih interesa. (Pismo
br. 56.)

272
Najpre je telegramskom noticom iz Beograda u prakoj Politici objavljena vest da se ire glasovi da je
srpsko Namesnitvo poslalo Orekovia kod Andraija radi utanaenja akcionog programa protiv slovenske
narodnosne opozicije u Monarhiji, (Politik, Prag, Nr. 93 3. IV 1871.) U sledeem broju Politike u telegramskoj
notici iz Pete obelodanjeno je da je agent srpske vlade Orekovi pregovarao sa Andraijem o zajednikom
programu uperenom protiv jugoslovenske opozicije u Ugarskoj i slovenskih federalista u Austriji. I pritom
obeao za poetak podrku srpske vlade u akciji za razvojaenje Granice. (Politik, Nr. 94 4. IV 1871.) Zatim se
u opirnijem napisu beogradskog dopisnika razmatraju uzaludni napori za ostvarenje ovakvog jednog
sporazuma. Istie se da Orekovieva misija pri utanaivanju sporazuma namesnike i Andraijeve vlade za
zajedniku akciju protiv opozicije koja ugroava njihove pozicije nee uroditi plodom. Prema Andraiju u toj su
opoziciji podjednako opasni slovenski federalisti u Austriji i jugoslovenski nezadovoljnici u Ugarskoj. Za
namesnike nosioci jugoslovenskih i junoslovenskih oslobodilakih pokreta, koji uivaju potporu Crne Gore,
predstavljaju takve protivnike s kojima se namesnika vlada ne moe sama nositi. Ali ni savez sa maarskom
vladom nee joj pomoi. Zbog takvog saveznika ona je i izgubila poverenje ne samo srpskog, ve i svih
junoslovenskih, kao i slovenskih naroda uopte zakljuuje anonimni beogradski dopisnik (iza kojeg se, po
Kalajevim informacijama, krije Stratimirovi) u listu prakih federalista. (Politik, Nr. 95 5. IV 1871.)
U redakcijskom komentaru veernjeg izdanja Politike povodom ovog dopisa iz Beograda, izraava se nada
da e namesnika vlada uvideti da je poslednji as da se trgne i oslobodi zamke koju je pripremio Andrai. Jer
samo najvea solidarnost sa ostalim junim Slovenima moe Srbiji biti od koristi. U tom pogledu mogu se
dobiti jedinstveni odgovori iz Zagreba i Cetinja, od Bugara kao i od Bosanaca upozoravaju se namesnici.
Ukazuje se na tadanja vrenja u Rumuniji i situaciju u Evropi uopte da bi se upravljai Srbije podsetili kako su
ve jednom, ezdesetih godina, propustili povoljnu priliku za oslobodilaku akciju. Ne bi trebalo da se u tom
pogledu istorija ponavlja poruuje list ekih opozicionara. (Politik, Nr. 95 5. IV 1871.)

273
Nekem ugy tetszett bogy nmi feszltsget talltarn Blaznavacznl irnyban, vagyis inkbb hogy nem
volt oly mleng, mint rendesen.

274
Ovo je saopteno u rubrici kratkih telegrafskih vesti ne samo u listu Politik (v. napomenu 272) ve i u
Faterland-u, a posle odavde u Zidslavie Cajtung-u koji je izlazio u Sisku. Poto je u notici stajalo da bi po tom
akcionom sporazumu Srbija podrala zahtev Ugarske za razvojaenje Granice, graniarski list iz Siska izraava
nevericu u istinitost navoda. Oekuje da e nacionalna srpska vlada preko svojih organa ovu vest kategoriki
demantovati. Jer valjda nee da podri radnju kojom treba da se proire srpska i hrvatska, jugoslovenska
 730

podruja maarskog ugnjetavanja. (Sdslavische Zeitung, Nr. 40 6. IV 1871.)

Desetak dana kasnije objavljeno je u ovom listu u Dnevniku pomenuto Orekovievo pismo sa datumom od
12. aprila. Tu Orekovi najpre opovrgava pravo listu koji izlazi u drugoj dravi i nema nikakve obaveze
solidarnosti prema srpskoj vladi, da je direktno apostrofira traei od nje nekakav demanti. I to za vest koja ve
na prvi pogled odaje tendencioznost zlonamerne izmiljotine.
Naglaava da je njegov put bio privatnog karaktera, ali da je naravno priliku iskoristio, kao i uvek, da neto
uini za zajedniku stvar hrvatskog i srpskog naroda u njihovim oslobodilakim stremljenjima. Ono to moe da
izaziva posebnu panju jesu hiperbole kojima na ovom mestu velia namesniku vladu, pa i na raun hrvatske
Narodne stranke. Po njegovim reima protivnici jugoslovenske solidarnosti vie potuju nacionalnu srpsku
vladu, ukoliko ona uzvisuje nacionalnu volju, i vie se plae nje, nego to to ine u odnosu na celu Narodnu
stranku Trojedne Kraljevine. Ova vlada, koja je stvorena optom voljom i poverenjem naroda, ispoveda i dalje
javno ideju jugoslovenske solidarnosti, izlae javno u svom ... organu Jedinstvo program za unapreenje i
ostvarenje jugoslovenske ideje; nije li to dovoljan razlog za napad i sumnjienja da bi se liila poverenja onih za
koje upravo sve ini i uvek je spremna da sve ini, i tako izolovala i uinila bezopasnom.
U direktnom obraanju redakciji lista jo izrazitije: Ovde se misli, mogu vas uveriti, liberalnije i
patriotskije nego to mnogi od vas zamiljaju, pa zasada ak i ele. Vi u Trojednoj Kraljevini svaate se jo uvek
oko samog imena ,da li Hrvat ili Srbin mi meutim mi smo ovo stanovite ve odavno prevazili i radimo na
stvar. Da li e jugoslovenstvo biti unapreeno i sprovedeno u delo od Hrvata ili Srba nama je svejedno, samo da
postane stvarnost.
Kao neka vrsta zakljuka: Kneevina Srbija postavila je dakle sebi zadatak da unapredi i sprovede u delo
jedinstvo Jugoslovena [ili Jugoslovenstva] na Balkanskom poluostrvu, da uini slino u Austriji je, prema svim
zakonima razuma, stvar Hrvatske.
Ovde Srbija, tamo Hrvatska ... ivei i delajui u harmoniji jedna pored druge, mogu vremenom dovoljno
ostvariti, pod pretpostavkom da nam je stalo do stvari a ne do golog i sluajnog naziva.
U kraem propratnom komentaru redakcija izraava svoje neslaganje sa stanovitem da ona nije imala
pravo da kritiki apostrofira srpsku vladu. Vlada Srbije, ukoliko odista predstavlja egzekutivu voljom srpskog
naroda, ima obaveze i prema jugoslovenskoj naciji. A to se tie hrvatske Narodne stranke njoj je poznata
snaga srpske vlade kada iza nje stoji srpski narod ali isto tako zna da ceo hrvatski narod ide sa svojom
Narodnom strankom i da je pred njom budunost. (Serbien, Kroatien und die Ide der Einigung der Sdslawen,
Sdslavische Zeitung, No. 45 18. IV 1871.)
Praka Politika nije objavila Orekovievo pismo, ali je u komentaru njegovog pisma, u sisakom
graniarskom listu, iznela njegove karakteristine crte u ulozi agenta namesnike i Andraijeve vlade. Podsea
usto itaoce kako je oficir Orekovi uspeo 1862. da umakne svojim austrijskim goniocima i pree u Srbiju kao
hrvatski i jugoslovenski patriota. U Srbiji knez Mihailo mu je poverio komandu nad 5.000 ljudi. Dobio je priliku
da se istakne u borbi za osloboenje jugoslovenskih naroda, borbi koja je usled ustanka u Bosni i Hercegovini i
drugih izvanredno povoljnih okolnosti tada mogla da se rasplamsa i pobedonosno okona. Ali umesto toga on se
poeo prilagoavati karijeristikim situacijama, najpre u slubi Ilije Garaanina, zatim Milivoja Blaznavca, onda
i beogradskog konzula Kalaja, maarskog predsednika Andraija itd. Njegova ivotna staza podsea na Hajneove
rei: Za otadbinu lepo je umreti, ali za otadbinu iveti je slatko. (Politik Nr. 110 21. IV 1871.)

275
... kislt Miletics rulkodsa.

276
Re je verovatno o uvodniku objavljenom etiri dana ranije, 5/17. maja 1871. Tu se povodom broure
jednog Bugarina u Moskvi o potrebi ujedinjenja svih Slovena pod hegemonijom Rusije, kao prve ... drave
slovenske citiraju i dopunjuju protestne propratne rei cetinjskog lista Crnogorac. Izmeu ostalog i ovakvim
reagovanjem: O hegemoniji, o predaji vlasti nad sobom kome drugome ma ovaj drugi bio na brat Rus na
ovde s obzirom na pisca inkriminisane broure Bugarina kazuje na srpsko-bugarski narod [istakao A. R.]
nee ne samo da zna, ve nee da uje ni propovedi o tome. I dalje. Nema ni najmanje sumnje, da pre nego to
bi Srbi, ili Bugari pristali da svoj vrat metnu u nov jaram, oni bi voleli snositi jo za neko vreme jaram stari;
ovaj je istroen, i mora se skoro rasprskati, dok onaj, kao novi, bio bi jak i dugog veka. Zato se kritikovani autor
raskrinkava kao orue politikih panslavistikih tenji Veliko-Rusa pa mu se poruuje da se ni juni Sloveni ne
bore za to da bi promenili ime ugnjetaa. Kao i svi narodi sveta: Mi hoemo da se borimo za potpunu
slobodu, za potpunu samostalnost. (U Beogradu, 4. maja, Vidov-Dan, br. 96 5. IV 1871.)

277
U oceni studenata i studentskog pokreta u vezi sa tadanjim demonstracijama na Velikoj koli, Kalaj
usvaja stanovita vladajuih krugova. Znai i po njemu: Autoritet profesora je sasvim podriven, predavanja su
slabo poseena, studenti se viaju uglavnom po kafanama i uopte su se odali neradu. Lako se preputaju
uticaju nekolicine usijanih glava, pa nije ni udo da se beogradska kolska omladina sve vie i vie preputa
nihilizmu, koji teoretski vodi socijaldemokratskim razglabanjima, ali praktino zavrava se ekscesima neradnog
ivota. Kao najvei krivac za ovakvo stanje oznaava se ministar prosvete Dimitrije Mati, koji se kao bivi lan
Omladine ne moe osloboditi obzira prema studentima. Inae u celini namesniku vladu Kalaj i dalje visoko
ocenjuje. Ona, po njemu ovde, nastavlja da vodi samostalnu spoljnu politiku koja izaziva nezadovoljstvo
proruskih krugova i Rusije. Iako ne istie kao ranije proaustrougarska nastojanja namesnika i ne insistira na
uslugama i protivuslugama, zakljuuje gotovo neizmenjeno: Situacija je za Austro-Ugarsku povoljna treba je
samo na odgovarajui nain... iskoristiti... (Bericht Nr. 17.)
 731

278
... s kri a bosnyk s a szerb vonalak egyenlitst.

279
U Jedinstvu (br. 101 od 16. maja, no st. k.), u rubrici Politiki pregled bila je tampana podua beleka
o merama pritiska u Hrvatskoj u vezi sa izborima. Tu se, s pozivanjem i na vesti iz bekih listova navodi kako je
vlada naredila u interesu slobode izbora da se policijske patrole udvostrue, da vojska bude na oprezi i sl.
inovnicima je nareeno da glasaju za vladine kandidate i izdato uputstvo kancelarijskim efovima da svoj
personal kolektivno povedu na biralite kako bi se obezbedilo njihovo lojalno glasanje. U vezi sa glasovima o
predstojeoj ostavci bana Bedekovia dodaje se da su ti glasovi verovatno lieni osnova. Jer ban Bedekovi vrlo
dobro zna u kakav bi poloaj njegovo odstupanje dovelo grofa Andraija, a i Narodna stranka, u oekivanju
njegovih posrednikih usluga u pregovorima sa Maarima, zato je da on zasada ostane na banskom poloaju.

280
Ovde je iz Dnevnika iseen jedan list i umesto njega umetnut komad hartije ispisan rukom, mastilom. Sa
ovim tekstom: Bercel. 28. XII 1924. Drage moje erke! Radi umirenja svoje savesti istrgla sam ovde jedan list,
na izriiti savet ike Drekslera. Moete biti uverene da sam vas time potedela mnogih boli.
Vaa mama, koja vas mnogo voli.

281
... azt hlsan elismerni fogjk a Skupstinn.

282
Nmely remnyt nyujt az hogy a felments probk elgtelensge folytn trtnt.

283
... hogy rszt vehet e a bevonulsi neplyen.

284
... hogy ragaszkodjanak szilrdul az uniohoz.

285
Vidi sadraj lanka pod napomenom br. 279.

286
... mert a horvt vlasztsok kvetkeztben a magyar kormny hatsa meg van bnitva.

287
Odista prvobitni pronarodnjaki lanci od pre vie nedelja, povodom izbora za hrvatski Sabor, kojima su
u Jedinstvu podravani zahtevi Narodne stranke za autonomno preustrojstvo Hrvatske i upravljanje Dalmacijom
u sklopu hrvatske drave, ali uvek sa naglaskom na privrenost i ove stranke istorijskim idejama i institucijama
Nagodbe sa Ugarskom u poslednje vreme poeli su da se menjaju, akcentuacijom samih hrvatskih narodnjakih
zahteva. U jednom kratkom pregledu politike situacije u Hrvatskoj navode se, na primer, rei organa Narodne
stranke upuene na adresu petanskih glasila, po kojima Narodna stranka smatra, da ako u jedinstvu Hrvatske i
Ugarske ne moe da postigne proklamovane ciljeve slobodnog razvoja, onda joj to jedinstvo i ne treba. Ona e se
u tom sluaju pobrinuti da drugim nainom obezbedi narodni i politiki opstanak. (Politiki pregled.
Jedinstvo, br. 109 28. V 1871.)
Drugom prilikom, u jednom uvodniku istie se kao primarno nereeno dalmatinsko pitanje. Otvoreno se
kazuje: Poznato je da je to pitanje u pravu i u svesti dalmatinskoga i hrvatskoga naroda ve davno reeno, jer po
pravu Dalmacija pripada Trojednoj kraljevini, a dalmatinski i hrvatski narod jednoduno ite da se ujedinjenje
ve jednom izvri. Zakljuuje se ak da e na kraju morati i Austrija i Ugarska da pristanu na traeno reenje.
Ni njima ne moe vie biti svejedno da li je dalmatinski i hrvatski narod zadovoljan ili ne a da zadovoljan
nee biti dok njegove pravedne elje ne budu ispunjene, to je sasvim jasno ... (Jedinstvo, br. 118 9. VI 1871.)
Na dan kada se Kalaj estio u razgovoru sa Blaznavcem i Ristiem protiv pronarodnjaki prohrvatskih
napisa njihovog glasila, u ovom listu je rubrika politikog pregleda veim delom ispunjena vestima o hrvatsko-
maarskim razmimoilaenjima u interpretaciji kojom se podravaju zahtevi hrvatske Narodne stranke. Navode se
rei lista narodnjaka Branika da se trai da: Trojedna kraljevina ne bude podinjena Ugarskoj, nego da se
odnosi prema njoj kao ravnopravna prema ravnopravnoj zemlji ... da zemaljska finansija prestane stajati pod
maarskom upravom, no da hrvatsko-srpski narod sam raspolae sa svojim sredstvima; ... da se ban Trojedne
kraljevine ne postavlja na predlog predsednika ugarskog ministarstva, ve ovoga da kandiduje Sabor a kralj da ga
potvrdi. Kod notiranja protesta maarskih glasila zbog ovakvih zahteva osea se su simpatije Jedinstva na strani
hrvatskog lista. A u notici o pripremama za izbore u Vojnoj granici naglaava se da vladinovci raunaju na
neukost i nevinost naroda ustavnom ivotu, ali vee anse za pobedu daju se onima koji se bore za stvar
slobode i pravde na strani Narodne stranke. (Politiki pregled, Jedinstvo, br. 134 2. VII 1871.)

288
Pomenuti lanak zapravo je ispunjen poleminim reagovanjima na antimiletievske ispade
Andraijevog lista Reform. U vezi sa optubama vie puta isticanim i u Reformu, da je Miletieva Narodna
stranka bila umeana u zaveru protiv ubijenog kneza Mihaila, uzvraa se protivoptubom da postoje indicije koje
govore o sauesnitvu maarske vlade u inu zavere i ubistva. Ovakvim, tada esto upotrebljavanim reima: ta
se krvave rtve tie, to smo mi ve u preanjem odgovoru maarskoj Reformi kazali: da ne trai zaveru u
Novome Sadu, gde bi Maari, da je trunka bila dosada balvana nali, i od nji napravili veala i za Miletia i za
druge, u ,veu slavu sloge izmeu susedni vlada nego da je trai u Budim-Peti, u krugovima svoji patrona; i
kad Andraijev list, i opet ima obraza, taku senku na Novi Sad baciti, to mu evo jasnije i glasnije kaemo: da mi
imamo osnovanu sumnju, da su patroni Reforme pomeani u reenu zaveru, i da izmeu ostali zbog toga ne bi ni
smeli, ba da im je vrhovni sud goditi hteo, Karaorevia osuditi dati. Dalje, u direktnom obraanju: Kad
imate kurai, na nevine sumnju bacati zato nemate kurai da podignete tubu protiv ovake optube koju vam
 732

Zastava pred celim srbskim narodom u oi baca? Nije li dakle i imao pravo to je kazao da je zavera
protiv kneza Mihaila bila maslo susednih vlada?
Pri tome ide se jo dalje. Iznose se psiholoko-politiki motivi maarske vlade za nasilno uklanjanje
kneza Mihaila sa kormila Srbije. Knez Mihailo, po izjavama koje je navodno dao, bio je spreman da zarati sa
Turskom radi osloboenja srpskih zemalja i samo je vrebao priliku da to uini. S druge strane, Austro-Ugarska
kao protagonista politike status-kvoa bila je spremna da svim moguim sredstvima sprei ovaj oslobodilaki rat.
A u Austro-Ugarskoj posebno ugarska vlada bila je odluna u nameri da sprei reenje Istonog pitanja pre
konsolidovanja Ugarske po svaku cenu.
Ima tu jo tekih, u politikom smislu jo i teih rei protiv maarske vlade uopte, kao i dodatnih optubi
sa posebnom preteom argumentacijom protiv srpske namesnike vlade zbog saveznitva sa njom. Dananja
vlada maarska, sa Andraijem na elu turkoljubiva je nastavlja se sa brutalnom otvorenou ko s takvom
vladom prijateljuje pa ma on bio i knez srbski, vlada srbska, to je neprijatelj srbskog naroda, neprijatelj
osloboenja slovenski plemena na Istoku; taka e vlada a pre a posle, i bez naeg suticanja proi kao to je
proao i Karaorevi i njegova vlada, pridravajui se turkoljubive Austrije (Dakle Front! Maarskoj Reformi,
Zastava, br. 74-27. VI 1871.)

289
Teko je utvrditi na koji se lanak ovde misli. Moda samo na napis u kojem se na tvrdnju Srbskog
naroda da je Vidov Dan lajburnal generalnog konzula Kalaja a ne regenta Blaznavca kako je to pisalo u
Zastavi i Reformu, odvraa: Mi smo organ srbskih interesa, i kao to ne priznajemo nad sobom niiji drugi sud
osim onoga dela javnog miljenja koji je pod naom zastavom, tako ni tenje ni volje nemamo ni najmanje da se
ma u kakav kolosek oficioznosti vratimo. Mi smo zvaninim inspiracijama jedan put za svagda rekli s Bogom, i
vie za njih nikad ne emo da znamo, a to emo tim pre moi da uinimo to naa samostalnost u svakom
pogledu prinosi koristi i nama i naelima koja mi zastupamo. A to se nekakovom Srbskome narodu, u mree
svakovrsne poluzvaninosti upletenome, prohteva o nama govoriti, na to mi ne obraamo nikakve panje, i ova
nepanja bie i jedini odgovor koji s nae strane moemo njemu i njegovim patronima dati. (Vidov Dan, br. 142
4. jula 1871.)
U obzir dolazi i uvodnik sledeeg broja Vidov Dana u kojem se u vezi sa predstojeim izborima
upozoravaju birai da dobro porazmisle koga e na Skuptinu poslati. Sugerie im se da izaberu samostalne,
slobodoumne ljude sa karakternim osobinama nesebinih, uviavnih politiara kako se to ve obino radi u
ovakvim prilikama. Ali tako da se namee misao da ne treba birati one koji su se ve kompromitovali na vlasti.
(U Beogradu, 5. jula, Vidov Dan, br. 143-6. VI 1871.) Da se kritika primedba namesnika mogla odnositi na ovaj
lanak pokazuje i jedan od kasnijih napisa u vezi sa izborima. U tom kasnijem lanku, za razliku od prethodnog,
sigurno pod dejstvom jedne direktne intervencije, istiu se vladini ljudi kao najpogodniji poslaniki kandidati.
Oni su na upravi zemlje, u skuptinskim telima i drugim vladajuim institucijama ve dokazali da im na srcu
lei stvar naroda. (S puta, Vidov Dan, br. 155-20. VII 1871.)

290
... mert rszeltetni lehetne benne a horvt oppositio tagjait, kik ennek fejben elllank az ellenzktl.

290a
Zanimljivo je da je Zastava, desetak dana ranije, prethodno Belimarkovievo putovanje u Berlin na
paradu, a sada u Be, na ovu konferenciju propratila ovim ironinim reima: Mora biti da se u Srbiji na vrat na
nos ratna oprema nabavlja [tj. obratno, i ne pomilja se na tako neto A. R.] kad ratni ministar ima vremena da
ide pre u Berlin na ,paradu, pa sad u Be na konferenciju gde se osobitim razumevanjem stvari [istakao A. R.]
nee bog zna kako odlikovati. U svakom sluaju, ako i ne dobije orden u Beu, moe za naklonost dobiti
koju manguru u dep. (Novi Sad, 1. jula, Zastava, br. 76 2. VII 1871.)
Ipak, prema zapisniku sa same beke konferencije ne moe se zakljuiti da se Markovi nespretno
ponaao. Naravno, njegovo ponaanje nije u tom dokumentu tako reprodukovano da bi se u celosti mogao o
njemu doneti sud. Izgleda ak da se umesnim primedbama suprotstavljao argumentaciji zastupnika jednostranih
interesa Turske, i Austrije. Pri tom je najvie podravan od Andraija koji je otvoreno branio teze predstavnika
Srbije, naravno i zato to su se uklapale u planove Ugarske, pod njegovim predvodnitvom. S obzirom na
izdiferenciranost stavova u pogledu gradnje eleznice kroz Srbiju, o emu se u Dnevniku mnogo govori i koji se
neposredno najbolje mogu pratiti zapisnikom (iako prilino turo voenim) i taj zapisniki akt se ovde tampa in
extenso.

Procs-verbal

de la Confrence international runie Vienne l'Htel du Ministre des Affaires trangres pour
dterminer le point de raccordement des chemins de fer de lAustriche-Hongrie avec ceux de lEmpire Ottoman
et en particulier de la Serbie.

I.

Sance du 16 Juillet lheure de la m.

Son Excellence Mr. lAmbassadeur de la Sublime Porte propose de confrer la prsidence S. E. le
Chancelier de lEmpire Austro-Hongrois et Ministre des Affaires Etrangres.

Comte Beust
 733

prsents:

S. E. Khalil Bey, Ambassadeur de Turquie, Mr. de Markowics, Ministre serbe, Mr. le Colonel de Zach, d
gu serbe, S. E. Mr. de Lonyay, S. E. Mr. le Comte Andrssy S. E. Mr. le Comte Hohenwart, S. E. le Docteur
Schffle, S. E. Mr. de Tisza S. E. le Baron Prokesch Mr. le Baron Orczy, Mr. le Baron de Gagern, Mr. le Baron
de Vesque, Mr. le Baron de Hirsch, Mr. Earl, Mr. Ditl.
Secretaire: Comte Goluchowski.

Le Comte Beust ouvre la sance dans les termes suivants: Messieurs, je mestime heureux dtre appel
ouvrir une discussion dont limportance jen ai la conviction intime ne doit pas se mesurer aux proportions
mesquines dune simple Confrence sur les chemins de fer. Pour en apprcier la porte exceptionelle il suffit
dembrasser dun seul coup doeil toute letendue du rseau dont il sagit dassurer lexcution et lavenir, de se
reprsenter les rsultats immenses dune entreprise destine faire disparatre les distances qui nous sparent de
lArchipel et du Bosphore et qui dans un avenir plus ou moms rapproch doit ouvrir devant nous le chemin des
Indes. Je dirai plus. Depuis bien des anne s lEurope a t habitue mettre lordre du jour ce quon appele la
question dOrient sans trop se rendre compte de ce que cest quune question et sans demander si lOrient se
soucie dtre lobjet dune question. Aussi en est-il rsult que la question na fait quengendrer des questions
sans amener des solutions et que les rsolutions quon a prises, nont produit, la plupart du temps, que des
irrsolutions. Si nous parvenons nous entend; e, si nous russissons concilier les divers intrts se trouvant en
jeu, si nous ariivons au but que nous nous proposons datteindre ncus aurons fait faire beaucoup de chemin
cette question dOrient, non eu y donnant une solution, car ce nest pas l le problme que nous avons rsoudre,
mais en la faisant entrer dans de nouvelles voies, dans des voies minemment pacifiques et conservatrices, tout
autant que vivifiantes et productives, enfin en faisant intervenir que deux grandes puissances, le travail et le
progrs.
Le Gouvernement de Sa Majest le Sultan dans sa constante sollicitude pour le bien-tre de ses sujets, sest
attach entreprendre une grande oeuvre digne de nos sympathies, digne des sympathies de lEurope.
Il sagit dtablir un rseau complet de voies ferres devant rallier Constantinople et Salonique aux
frontires septentrional es de lEmpire. La Principaut de Servie avec lactivit qui caractrise son administration
consacre des efforts gaux un but analogue. LAustriche-Hongrie ne ferait que mconnatre ses intrts vitaux
si elle se refusait prter un concours sincre et empress aux nobles aspirations de ses voisins.
Il est naturel quune entreprise pareille, conue sur une si grande chelle, rende indispensable la solution de
maintes questions se rattchant des intrts spciaux, des intrts plus ou moins locaux mais les difficults
qui en peuvent rsulter, disparaitront je lespe e, devant la grandeur de la pense quil sagit de raliser, elles
samo nedriront surtout en mesure que nos pourparlers feront ressortir quaucune des parties dlibrantes ne
cherche sauvegarder ses propres avantages aux dpens des autres. Cest le contentement mutuel qui seul amne
laccord je ne doute pas, Messieurs, que lissue de nos dlibrations ne constate une fois de plus cette vrit, et
dans un sens plutt affirmatif. Avant de laccorder il faut accorder.
Son Excellence dclare enfin que les membres de la Confrence seront libres de se servir de la langue qui
leur conviendra.
Son Excellence Khalil Bey rpond quil est heureux de recevoir de la part du Prsident une fois de plus
lassurance des dispositions amicales du Gouvernement de 1Austriche-Hongrie.
Le Gouvernement de Turquie, dit lAmbassadeur, est galement conciliant. La Porte voue une attention
toute particulire lexecution des chemins de fer du rseau Ottoman. La ligne qui traverse la Bosnie est trs
avance et avant la fin de lanne courante, elle sera acheve jusqu Banialuka; cest done le raccordement de
cette ligne avec rseau Autrichien quil sagit de dterminer avant tout.
LAmbassadeur croit que Sissek est le point de jonction le plus convenanable aux intrts des deux tats.
Le Comte Andrssy dclare en gnral que la construction des deux lignes, dont lune traversera la Bosnie
lautre la Servie, est de haute importance, et quil serait fort dsirable que les deux lignes fussent acheves dans
le plus, court espace de temps.
Mais avant de pouvoir se prononcer sur le point de jonction et donner des dclarations satisfaisantes au
nom du Gouvernement hongrois par rapport ce sujet, le Ministre prsident demande quon lui accorde le dlai
ncessaire pour examiner de plus prs ltat dans lequel se trouve actuellement la question.
Mr. de Markowics appuie la proposition du Comte Andrssy.
Le Comte Beust fait la remarque que le prsident de la socit des chemins de fer Ottomans est meme de
donner tous les renseignements ncessaires et il mvite le Baron de Hirsch tracer en peu de mots lexpos
historique des travaux excuts par la Compagnie Impriale des chemins de fer ottomans.
Le Baron de Hirsch sacquitte de cette tche.
Il se prononce pour le raccordement de la ligne de Bosnie avec le rseau autrichien. Cette ligne forme une
sorte de tronc commun qui partant de Novi se ramifie ensuite en quatre lignes divergentes aboutissant aux quatre
ports; de Salonique, de Constantinople, de Bourgas et dEnos.
La ligne de Serbie anantirait comp tement celle de la Bosnie en lui crant une concurrence tellement
srieuse que celle-ci tomberait du rang dune ligne internationale et cesserait de rpondre par son produit, aux
difficults de sen excution. La premire ayant 200 Kilomtres de longueur, lautre au del de 600, il nest pas
difficile de prvoir les consquences.
La ligne de Serbie tant plus courte elle peut tre ronge parmi les tracs les plus simples, tandis que la
ligne de Bosnie rencontre des difficults naturelles notables rendant lexploitation plus couteuse et ncessitant
 734

des tarifs levs pour permettre de couvrir les frais.

Il est vident que le commerce prendrait la direction de la premire ligne.
La compagnie Impriale a donc reclam le raccordement avec la ligne de Bosnie dautres voix se sont
leves pour la jonction avec celle de la Serbie.
Cest pour concillier ces intrts contraires quil a paru ncessaire de proposer la runion dune confrence
internationale.
Le Comte Andrssy ne voit pas que les intrts soient contraires, les deux lignes peuvent exister; lune pour
faciliter le commerce des Indes avec la partie orientale du continent europen, lautre pour celui de la partie
occidentale.
On demande la jonction du ct de Sissek. Le Gouvernement hongrois ne soppose pas ce quune ligne
soit conduite par la Bosnie, mais il reclame que la jonction de la ligne serbe avec le rseau ottoman soit
galement garantie. Du reste la Porte a prvu cette dernire eventualit car en accordant la concession du rseau
ottoman elle sest reserv le droit de le runir quand la ncessit se prsentera au chemin de fer de la Serbie.
Le Baron Prokesch. Ltat dans lequel les deux lignes se trouvent actuelement doit tre pris en
considration. Lintrt principal de la Turquie tait davoir une ligne qui traverse la Bosnie. Le Grand Vizir la
dclar plus dune fois.
La Serbie dsire-t-elle aussi une ligne, je serai charm de la lui offrir, mais mon point de vue essentiel est
la ligne de Bosnie. Celle de Serbie, continue le Baron Prokesch, est encore ltat de projet tandis que lautre
est en grande partie acheve. Elie sera termine avant la fin de cette anne entre Banialuka et la Save.
Il y a ralit pour la ligne de Bosnie et projet pour celle de la Serbie. Il est donc essentiel de marquer avant
tout le point de raccordement de la premire ligne.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics glaubt die Anschauung nicht zutreffend da die bosnische
Linie durch die Conzessionirung der serbischen viel leiden vrde.
Zwei Wege wrden dann gegen Indien fhren der eine aus dem westlichen Europa durch Bosnien, der
andere aus dem nrdlichen Theile des Festlandes durch Serbien.
Durch statistische Daten liee es sich unterdessen nachweisen, da der Ost-Indische Transitohandel so gro
ist, da er beide Linien beschftigen wrde.
Schlielich macht der Herr serbische Delegierte die Bemerkung, da er darin, da die bosnische Linie mit
grossen Kosten gebaut wurde noch keinen rechten Grund findet, die seibisehe Linie vollkommen ausser Acht zu
lassen.
Son Excellence Khalil Bey assure que S. M. le Sultan a le plus grand dsir de voir la ligne serbe construite;
Sa Majest dsire la prosprit dun pays qui est plac sous sa suzerainet. La Porte est parfaitement dispose
accorder la concession pour cette entreprise. Mais ce nest pas la question du moment et comme le disait tout
lheure le Baron Prokesch la ligne de Bosnie tant en grande partie acheve il sagit avant tout de sentendre sur
le raccordement de cette ligne avec le rseau des chemins de fer autrichiens.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics bemerkt: Seine Excellenz der trkische Botschafter macht
keine Einwendung gegen den Ausbau der serbischen Linie. er betrachtet jedoch die Bestimmung des bosnischen
Anschlupunktes als den einzigen Gegenstand mit dem die Conferenz sich vorlufig zu beschftigen hat.
Diese Fragen lassen sich aber von einander nicht trennen.
Freiherr von Prokesch erwidert darauf, da sie getrennt werden mssen, weil man doch nicht verlangen
kann, da eine Staatsbahn auf den Ausbau der serbischen Linie warte.
Serbien hat zwar in Constantiinopeft um die Bestimmung des Anschlupunktes nachgesucht, die Pforte
verlangte aber, da ihr zuerst die Plne der Bahn vorgelegt werden und diesem Wunsche wurde bis jetzt noch
nicht entsprochen. brigens wird einmal die serbische Linie ausgebaut, so wird es sehr leicht den Anschlupunct
zu bestimmen. Er wird ungefhr bei Nissa stattfinden.
An der bosnischen Eisenbahn wird bereits mit Eifer gearbeitet, in der krzesten Zeit wird sie fertig; wie
knnte nun die Pforte den Unternehmen zurufen: wartet bis auf die serbische Bahn ausgebaut sein wird.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics behauptet, da dieser Umstand nie eintreten werde, weil die
seibische Linie, welche krzer ist, schneller zum Ausbau gelangen msse.
Freiherr von Prokesch wnscht es, hat aber Mhe daran zu glauben, da er schon fters den Serben
zugerufen hat: legt vor eure Projekte, bis jezt jedoch ohne Erfolg.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics erklart, da er auf diese usserung des Freiherrn von
Prokesch in seine Antwort nicht eingehen will und glaubt, da die Befrchtungen denen der Vorredner Ausdruck
gegeben hat, dadurch behoben werden knnen, da man der serbischen Regierung die Verpflichtung auferlegt,
ihre Eisenbahn innerhalb einer gewissen Zeit vollstndig auszubauen.
Le Comte Andrssy appuie cette proposition.
Le Baron de Hirsch. Si j'ai bien compris le comte Andrssy il dsirerait que le raccordement en Bosnie ne
ft pas accord avant celui de Serbie.
Le Comte Andrssy approuve.
Le Baron de Hirsch explique quil faut pourtant prendre en considration les deux intrts distincts; ceux
du royame de Hongrie et les intrts galement vitaux de lautre partie de la Monarchie.
Monsieur de Thisza dit que ces intrts ne peuvent pas tre spars comme le croit le Baron de Hirsch.
La ligne qui traversera la Serbie pour se diriger vers Pest est de la plus grande importance non-seulement
pour le Royaume de Hongrie mais pour des trois quarts au moins de la Monarchic entire.
On a dit que la Porte tait dsireuse daccorder la concession pour la ligne de Serbie.
Pour que cette ligne puisse tre construite en son temps, il faudrait avant tout faciliter autant que faire se
 735

peut les tudes et travaux prliminaires.

La Staatsbahn a demand la permission dentreprendre ces etudes.
Son Excellence Khalil Bey doute que cette demande ait t adresse.
Le Comte Andrssy assure que la proposition a t faite mais il ne sait pas si elle a t accorde .
Le Baron de Gagern confirme quune pareille demande a t presente sans que la sublime Porte ait jug
convenable de lagrer cette poque.
Son Excellence le Comte de Beust remarque que cette affaire qui parait tres complique est simple
lorsquon la sonde et lexamine de plus prs.
Le Gouvememet Ottoman a rsolu de faire construire un rseau complet dont lexcution a t confie
une socit.
La Porte mis un grand prix la ligne de Bosnie tout en dclarant le desir daccorder la concession pour la
ligne serbe et elle mme impos la condition la compagnie Impriale savoir: quelle devrait consentir au rac-
cordement du rseau ottoman avec les chemins de fer de la Serbie, du moment que le Gouvemement lexigera.
Son Excellence nenvisage pas la ligne de Bosnie comme on le fait habituellement.
Cette ligne est dune haute importance pour la partie occidentale de lEmpire dAutriche et aura un jour un
grand avenir.
Une fois tout le rseau excut deux lignes ne seront pas de trop.
Mais il ne faut pas oublier que la ligne la plus courte a le plus de chance de gagner. On comprend done que
la Compagnie Impriale craint la concurrence de la ligne serbe si on ne lui donne pas de garanties et des
compensations conformes aux pertes quelle aura subir.
Cest precisement pour que tous ces intrts puissent tre sauvegards que le prsident de la Compagnie
des chemins de fer ottomans a propos la reunion de cette confrence.
Le Gouvernement Hongrois son tour est dispos accorder le raccordement quon lui demande, mais il
veut avoir lasisurance que les deux lignes seront construites. Cette assurance la Porte la lui donne, et la difficult
est dune nature toute pcuniaire.
Son Excellence lAmbassadeur de Turquie rend la mme dclaration au nom de son Gouvernement. Mais il
dsire que la ligne de Bosnie ft egalement raccorde au rseau autrichien car supposant par exemple, dis
lAmbassadeur, que lon construise dune ct un troncon de chemin de fer jusqu la frontiere sans
raccordement croyez vous pouvoir rsister aux reclamations de toute une population qui voudra obtenir la
jonction.
Le Comte Andrssy: Je trouve l deux questions le procd et le resultat. Quant la question du procd
il me parait quil ne serait pas correcte en autant que le Gouvernement hongrois voulant obtenir un point de
jonction de la part du Gouvernement des principauts danubiennes a concd deux points son choix pour
obtenir le troisime. Diriger une ligne vers un point dou la continuation serait pour ainsi dire impossible, serait
je le rpte un procd peu quitable. Pour ce qui concerne le rsultat je me permet dadresser Son Excellence
la meme question pourrait on resister aux reclamations de toute une popu ation qui demandera la jonction.
Quant la question des compensations elle nest pas de notre tche. Nous dsirons que le raccordement se fasse.
Nous demandons que le commerce ne soit pas violente.
Laisser le cours aux choses et les deux chemins de fer iront parfaitement.
Le Baron de Hirsch rpond que la concurrence nest pas possible.
La ligne serbe tant plus courte transportera mei leur march. Les tarifs de Bosnie seront toujours levs
pour pouvoir couvrir les frais de construction qui sont trs considrables. Il ny aurait pas une seule tonne qui
traverse la Bosnie.
Son Excellence le Comte de Beust invite le Baron de Hirsch soumettre les differents projets de
raccordement. Cela ne prjudice en rien.
On examine la carte.
La seance est leve 3 heures et demie.
Fait et approuv Vienne le dix huit Juillet mille huit cent soixante onze.

Beust Khalil Beli-Markowics

Andrssy Prokesch Osten Hohenwart
Schaeffle Tisza Lajos Lonyay
Orczy Vesque M. Hirsch
Earl M. Gagern

Seance du 17 Juillet 2 heures de laprs-midi.

Sous la prsidence de Son Excellence le chancelier de lEmpire Austro-Hongrois et Ministre des affaires
trangres etc. etc.

Comte de Beust

Sur la proposition du Prsident il est donn lecture du protocole de la seance prcdente. Son Excellence
engage ensuite le Baron de Hirsch soumettre aux membres de la confrence la proposition quil redige pour
servir de base aux dlibrations.
Le Baron de Hirsch annonce quil tch de concilier tous les intrts en mettant la question de
 736

concurrence de ct.
Il donne lecture de sa proposition dont voici le texte:
Le Gouvernement Hongrois accorde la Socit Impriale le raccordement entre Novi et Kostainitza dans
les environs de cette dernire ville et prendra dans le plus bref dlai les mesures ncessaires pour accorder la
concession de la ligne de raccordement partant de Sissek.
Par contre la Sublime Porte et la Socit Impriale prennent lengagement dassurer le raccordement du
rseau de la socit jusqua la frontire Serbe de manire que le raccordement se trouve construit au plus tard
simultanment avec louverture de la ligne continue internationale alant de Constantinople et de Salonique la
frontire austro- turque sur lUnna. Le Comte Andrssy: Pour ce qui conceme la premire partie de cette
proposition o le Gouvernement Hongrois est invit preciser le point qui lui semblera le plus convenable pour
effectuer la jonction de la ligne de Bosnie avec le rseau autrichien, je puis assurer que la Hongrie acceptera le
raccordement propos par les parties les plus intresses.
Quant au second artice je le trouve conu dans des termes trs vagues, le point de raccordement de la ligne
serbe avec le rseau ottoman n'tant pas exactement fix.
Cest prcisment l dessus dit. Son Excellence quil sagit de sentendre avant tout.
Le Baron de Hirsch rpond que la Compagnie Impriale projet trois diffrents tracs; mais elle est
encore indcise et ne sa.it pas lequel elle suivra.
Il est donc impossible de fixer aujourdhui le point de raccordement.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics bemerkt da es am zweckmigsten wre, zwei Punkte
anzugeben, zwischen welchen der bergang stattzufinden htte. Anders wre der Vorschlag unbestimmt,
illusorisch. Der Anschlu kann nur an drei Punkten bewerkstelliget werden und zwar zwischen Alexinatz
Nissa, Jankova Clissure and an der Iber, andere Durchgangspunkte sind unmglich.
Oberst von Zach glaubt, da die Bahn durch das Morawa-Thal am leichtesten zu fhren wre.
Baron Hirsch erwidert, da man doch die Gesellschaft nicht zwingen knne jene Linie gerade zu bauen, die
deshalb der serbischen Regierung genehm ist, weil die Weiterfhrung derselben durch ihr Gebiet mit geringen
Schwierigkeiten verbunden ist.
brigens ist die Gesellschaft bereit Serbien den Anschlu zu garantieren.
Der serbische Delegierte bemerkt, da eine Eventualitt in Betracht zu ziehen ist nmlich: die trkische
Linie knnte eine Richtung einschlagen, in welcher die Weiterfhrung derselben auf serbischem Gebit
unmglich wre.
Graf Beust glaubt da diese Eventualitt nicht vorauszusehen ist, sobald die Gesellschaft der serbischen
Regierung den Anschlu garantiert. Man mte ihr anders eine eigene Bswilligkeit zumuthen.
Baron Hirsch: Bei uns sind die Linien studirt, nur die Anschlu-puncte noch nicht bestimmt. Heute
knnen wir der serbischen Regierung die Zusicherung geben, da ein den Interessen beider Theile
entsprechender Anschlu gewhlt wird, nur knnen wir noch nicht den Anschlupunkt bestimmen. Auch haben
wir mit grossen Schwierigkeiten zu kmpfen und knnen aus diesem Grunde keinesfalls zulassen, da man uns
zwinge ohne Rcksicht auf unsere eigenen Interessen eine Linie zu wahlen die uns zu Schaden bringen wrde.
Der serbische Delegierte Herr von Markowics verwahrt sich gegen eine solche Zumuthung. Er will nur,
da man den natrlichsten Weg befolge, nmlich einen solchen der den Handelsinteressen Rechnung trgt.
Bezeichnet man zum Beispiel den Anschlu Jankowa Clissura wir nehmen ihn an, wiewohl in militrischer
Hmsicht eine andere Linie vorzuziehen wre. Die eben gedachte Linie wird in ihrer weiteren Ausfiihrung eine
Gegend durchschneiden wo kein christliches Dorf sich befindet und nur dehalb weil wir die commerciellen
Interessen hoch zu schtzen wissen, werden wir einer solchen Wahl zustimmen.
Graf Hohenwart ist der Meinung, da die Gesellschaft die Richtung der Linie mehr oder weniger angeben
knnte, in welcher sie dieselbe zu fhren gedenkt ohne sie gerade genau zu fixiren.
Le Baron de Hirsch propose dajouter au texte de la proposition dont il a fait lecture, ce qui suit:
Par contre la Sublime Porte et la Socit Impriale prennent lengagement dassurer le raccordement du
rseau de la Socit jusqua la frontire serbe, en tenant compte de la situation topographique des pays sans
porter toutefois prjudice la ligne de Bosnie de manire que ...
S. E. Khalil Bey annonce quil prend lamandement du Baron de Hirsch ad referendum et quil fera son
possible pour engager la Sublime Porte laccepter. Mais lAmbassadeur dclare davance quil doute quon
lagre si la ligne propose porte prjudice celle de Bosnie.
Le Comte Andrssy: Je ne crois pas quelle puisse tre prjudiciable.

La seance est interrompue pendant 20 minutes.

Le Comte Beust: La Confrence a pris connaissance de la proposition du Baron de Hirsch. Cette

proposition a t lobjet d'une discussion pour ainsi dire particulire qui sest occupe principalement de
questions locales.
Son Excellence rappelle en peu de mots le cours de laffaire.
Le Gouvernement Ottoman a demand le raccordement de la ligne de Bosnie avec le rseau autrichien.
Le Gouvernement Hongrois a consenti condition que la jonction de la ligne serbe avec les chemins de fer
de la Turquie ft galement accorde. Le Baron de Hirsch a formul sa proposition et le Comte Andrssy a
dclar quil navait pas dobjection faire contre la premire partie, mais quil trouvait la seconde conue dans
des termes trop vagues. Ceci nous avance beaucoup. Je suis davis, dit le Prsident , quune discussion gnrale
ne pourra pas amener de rsultat favorable, Je suppose quune discussion particulire entre le Comte Andrssy,
 737

MM. les Dlgus serbes et le Baron de Hirsch serait plus profitable.

Si nous nous runissons demain nous aurons jespre, devant nous une proposition qui fera entrer la
question dans une phase plus proche dune solution dfinitive.
Le Comte Andrssy est daccord.
Le Prsident du Cabinet hongrois ainsi que Mr. de Tisza ayant demand au Baron de Hirsch pusieurs
explications par rapport sa premire proposition, le prsident de la Socit des chemins de fer ottomans dclare
que la rdaction noccasionnera pas de difficults du moment que le point de raccordement en Serbie sera fix.
Le Comte Andrssy invite le Baron de Hirsch formuler par crit sa nouvelle proposition, mais il dclare
en mme temps ne pas tre mme de donner une rponse dfinitive avant davoir examin de plus prs la
motion du Baron de Hirsch.
Le Prsident de la Compagnie Impriale en donne lecture ansi que suit:
Le Gouvernement Hongrois accorde celui de la Sublime Porte le raccordement entre Novi et Kostainitza
dans les environs de cette dernire ville et prendra dans le plus bref dlai les mesures ncessaires pour accorder
la concession de la ligne de raccordement partant de Sissek.
Par contre la Sublime Porte prend lengagement dassurer le raccordement du rseau ottomans jusqua la
frontire serbe de manire que le raccordement se trouve construit au plus tard simultanment avec louverture
de l'une des deux lignes continues internationales allant soit de Constantinople soit de Salonique la frontiere
austroturque sur lUnna.
Son Excellence le Comte Andrssy sest declare daccord avec la proposition qui vient dtre formule ;
sous la rserve toutefois que le raccordement de la ligne de Bosnie dfine comme il vient dtre dit, ne se
trouvera dfinitivement accord que lorsque le point de jonction de la ligne serbe avec le rseau ottoman sera
mieux prcis et accept par le Gouvernement Hongrois.
S. E. IAmbassadeur de la Sublime Porte sest dclar prt soumettre 1arrangement propos
lapprobation de son Gouvernement.
S. E. le Comte Beust: Jinvite les membres de la Confrence se runir demain deux heures, en
attendant il y aura pourparlers.

Accept.

La sance est leve 4 heures moins un quart.

Fait et approaiv Vienne le dix huit Juillet mille huit cent soixante onze.

Beust Khalil Markowics

Andrssy Prokesch-Osten Hohenwart
Schaeffle Tisza Lonyay
Orczy Vesque M. Gagern
Hirsch Earl

Sance du 18 Juillet 2 heures de laprs-midi.

Sous la prsidence de S. E. le Chancelier de lEmpire Austro-Hongrois et Ministre des affaires trangres

Comte de Beust

Presents les membres de la Confrence qui ont assist la prmiere et la seconde sance, lexception de
S. E. Mr. de Lonyay et de Mr. de Markowics dlgu serbe.
Le Prsident annonce que Mr. Markowics sest fait excuser.
Il est ensuite donn lecture du Protocole de la sance prcdente.
Le Comte Andrssy ouvre la discussion dans ces termes:
La sance dhier a fini par l que le Baron de Hirsch soumis une proposition dont jai exactement tudi
la teneur.
Je veux donner mon opinion sur le nouvel amendement du Prsident de la Compagnie Impriale.
Or, je suis oblig de dclarer que je ne puis pas accepter. La proposition du Baron de Hirsch dit dabord
que la socit sengage effectuer la jonction, puis elle y met des restrictions qui pourraient facilement rendre
tout larrangement illusoire. Je rept encore une fois que le Gouvernement Hongrois est prt accepter le point
de raccordement avec la ligne de Bosnie, que fixera le Gouvernement Ottoman de concert avec la Compagnie
Impriale, ds que la Sublime Porte aura galement accord un pomt de jonction avec la ligne serbe soit celui
Jankowa Clissura, soit celui dAlexinatz.
Telle a aussi t la dclaration que jai faite la dite de Pest la suite dune interpellation qui ma t
adresse . Nous considrons la ligne de Serbie comme une continuation de la ligne hongroise. Il nous importe
done beaucoup que cette ligne soit relativement courte et dune construction facile.
Si le Gouvernement turque nest pas en tat de dterminer exactement aujourdhui le point de raccordement
quil propose, nous sommes prts lui donner 6 mois pour faire les tudes ncessaires et pour le fixer
dfinitivement.
S. E. Khalil Bey rpond quune telle proposition aurait pour consquence une perte considerable de temps.
Chaque retard porte prjudice aux intrts de la Compagnie Impriale et occasionne des dommages
 738

considrables. Il serait done fort dsirable dit lAmbassadeur que le Gouvernement Hongrois renonce ce que le
point de jonction fut exactement fix avant de consentir au raccordement de la ligne de Bosnie.
Le Comte Andrssy rplique, quil est oblig dinsister aprs avoir donn une telle dclaration la Dite.
Le Baron de Hirsch remarque que le Comte Andrssy dit quil ny avait que deux points o le
raccordement est possible.
Jen connais encore un troisime, dit le Prsident de la Compagnie Impriale, qui serait le plus naturel
pour nous, bien que la construction de la ligne serbe partir de cet endroit ne serait pas aussi facile.
Si nous passions par la valle de llbar nous naurions que 20 25 kilomtres btir.
Toutes les autres lignes que lon veut nous imposer sont beaucoup plus longues.
Le Comte Andrssy assure que ce nest pas son intention dimposer une ligne au Gouvernement Ottoman
preuve: la Hongrie a laiss la Porte le choix entre deux points de raccordement croyant faciliter par l lentente.
En dclarant la Turquie quil acceptait davance le point de jonction qui paraitra le plus convenable la
Compagnie Impriale le Gouvernement Hongrois aurait droit dexiger quon observe envers lui le mme
procd. Ce nest que par gard pour la Sublime Porte quil y a renonce et quil lui a propos ces deux lignes.
Son Excellence Khalil Bey rpond: que toutes deux sont contraires aux intrts de la Turquie.
Le Colonel Zach dit que connaissant exactement la situation topographique de son pays il peut assurer que
la construction de la ligne traversant la Valle de llbar serait pour ainsi dire impossible.
Le Baron de Hirsch replique que cette ligne est plus longue que les autres mais non impossible.
M. de Tisza sadressant Son Excellence Khalil Bey dclare quil ne comprend pas comment le dlai
propose par le Comte Andrssy pourrait occasionner de si grandes pertes de temps dans la construction de la
ligne de Bosnie.
Ce chemin de fer tant encore loin dtre achev sur tout son parcours, le Ministre pense quon trouveia
bien des endroits o lon pourra coutinuer de travailler pendant les six mois.
Le Comte Beust prend la parole: En proposant hier, dit Son Excellence, un entretien particulier entre les
parties les plus intresses, je croyais que cela faciliterait lentente et amenerait un rsultat favorable.
La discussion daujourdhui me prouve le contraire. Si nous ne sortons pas du ddale o nous tournons
continuellement, laffaire navancera pas de beaucoup. Je crois done quil serait trs-profitable dengager le
Comte Andrssy rdiger par crit la contre-proposition quil vient de faire pour quelle puisse tre soumise au
Gouvernement Ottoman.
Le Baron de Hirsch propose une redaction commune.
Le Comte Andrssy y consent.
Aprs une interruption de quelques minutes le prsident de la Compagnie Impriale donne lecture de la
proposition suivante:
Le Gouvernement de la Sublime Porte demande au Gouvernement Hongrois le raccordement entre Novi
et Kostainitza, dans les environs de cette dernire ville et demande en mme temps au Gouvernement Hongrois
de prendre les mesures ncessaires pour accorder la concession de la ligne de raccordement partant de Sissek.
Le Gouvernement Hongrois se dclare prt accorder cette jonction mais demande de son ct que
simultanment le Gouvernement de la Sublime Porte accorde la Principaut de Serbie le raccordement, soit aux
environs dAlexinatz par la valle de la Morawa, soit par la valle de Jankowa-Clissura. Le Gouvernement
Hongrois ajoute que, si le Gouvernement de la Sublime Porte ntait point encore suffisamment fix poair
accorder la jonction dans un de ces deux points, il lui proposalit un dlai de six mois pour se fixer cet gard et
que par suite ds que la Sublime Porte se serait dcide pour un de ces deux points de jonction, les deux
raccondements, celui de la ligne de Bosnie et celui de la ligne de Serbie seraient accords simultanment par les
Gouvernements respectifs.
Le Gouvernement de la Sublime Porte dclare accepter le dlai ainsi propose pour faire examiner les tracs,
condition que la Socit Impriale soit invite tudier et presenter dans le mme dlai aux diffrentes
parties intresses une combination qui permette de concilier le plus possible les deux intrts concurrents que
mettent en prsence la ligne de Bosnie dune part et la ligne Serbo-Hongroise de lautre la Socit Impriale
dclarant par lorgane de son Prsident du Conseil dadministration que dans lhypothse dun pareil accord elle
pirendrait lengagement de terminer la ligne de la frontire Serbe Salonique dans un dlai de trois ans.
Son Excellence Khalil Bey: Si les autres parties sont daccord sur la proposition dont lecture a t donne
je me charge de la soumettre mon Gouvernement.
Le Comte Andrssy dclare tre daccord avec la rdaction.
Le colonel Zach demande une copie de la proposition pour pouvoir la soumettre au Gouvernement Serbe.
Le Comte Beust remercie lAmbassadeur de stre charg de transmettre cette proposition au
Gouvernement de la Sublime Porte.
Nous dsirons tous une solution satisfaisante, esperons quelle nest plus loigne .
Pour le moment notre tche est finie.
LAmbassadeur de Turquie ayant remerci le prsident davoir convoqu la confrence Le Baron Hirsch dit
quil maintenant la conviction que dans trois ans au plus tard on pourra aller de Salonique Pest.
La sance est leve 4 heures.
Fait et approuv Vienne le dix neuf juillet mille huit cent soixante onze.

Beust Khailil Andrssy

Prokesch Osten Schaeffle Hohenwart
Tisza Lajos Orczy B. de Hirsh
 739

Vesque M. Gagern Earle

Le soussign, reprsentant de Serbie, empch par une indisposition dassister la dernire sance de la
confrence, a pris connaissance de la dclaration faite de la part du Gouvernement Hongrois relativement au
raccordement simultan des lignes de Serbie et de Bosnie, ainsi quau dlai de six mois propos la Sublime
Porte pour se fixer dfinitivement sur lun des deux points mentionns de jonction la frontire Serbe.
De son cote le reprsentant de Serbie dclare: que son gouvernement se reserv de continuer les
negociations quil a dj entame s Constantinople, et de sentendre avec la Sublime Porte au sujet du
raccordement de la ligne de Salonique avec celle de Serbie, raccordement effectuer soit prs dAleksinatz, soit
Yankowa-Clissoura
Vienne le 26 Juillet 1871.
Beli Markowics.

290b
Zabeleeno 2. jula. Ali u pismu kategorinije, kao svoj savet, Kalaj izlae kako su graniari oduvek
ume smatrali svojim vlasnitvom i negodovali zbog njihove prodaje. Utoliko vie to se novcem od prodatih
drva nisu zadovoljavale potrebe Granice i graniara, ve drugih podruja i ljudi. Zato bi trebalo, i po Kalaju, da
maarska vlada pristane na prodaju samo uz uslov da se prihod koristi za unapreenje graniarskih oblasti. Na taj
nain bi se pridobile simpatije stanovnitva Granice i dobila mogunost da se hrvatska Narodna stranka
(zainteresovana za kupovinu drva preko svog konzorcijuma) izvesnim koncesijama novane prirode navede na
politike koncesije.

291
Orekovievo otvoreno pismo odnosi se na jednostrano, po srpski i hrvatski ivalj tetno reenje
graniarskog pitanja. Prema tom planu: U razgovorima i pregovorima koje je Orekovi vodio sa Andraijem u
vie navrata, a zadnji put 1. aprila o. g. radi Granice, njenog novog ureenja i spojenja sa materom zemljom a
oni su tu stvar drukije ugodili, no to je ona sada sa carsko-kraljevskom naredbom od 8. lipnja ove godine
reena. Najpre su utanaili po ovde iznesenoj Orekovievoj tvrdnji da se Granica ujedno, i to to skorije sa
materom zemljom spoji. Prvenstveno iz razloga da se ne bi imalo vremena izneti iz Granice sve to se jo izneti
d, posebno da se ne bi mogao sprovesti plan po kojem se imaae krajike ume u veliko rasprodavati, tako da
poto se koja pukovnija njenih uma lii da se onda ukine i provincijalie. Orekovi se, prema ovom izlaganju
sa prizvukom patetine ispovesti: Za osujetiti tu po graniarski narod ubitanu namjeru, za sauvati narodu
ume, to jedino blago to ga jedna, inae u svakom obziru zanemarena Krajina jo ima nije ak ustruavao
raskinuti sa znatnim djelom svojih dojakonih politikih prijatelja koji nikako nemogoe se na to reiti da u
Andraija veruju.
Tom prilikom Orekovi je navodno obezbedio pristanak bar jednog dela Narodne stranke (sastavljenog od
prijatelja) na Nagodbu uz uslov da Andrai pomogne da se postigne ... ujedinjenje hrvatsko-slavonske
granice, onda Dalmacije sa Hrvatskom u jedno dravno tjelo i ako se izmene neki paragrafi Nagodbe koji
unutranju samostalnost Trojedne kraljevine suvie spreavaju. U Orekoviu svojstvenom stilu dodaje se, u
kontekstu direktne korespondencije: Naa pogodba istina ne bijae odobrena saborima, nepotvrena krunom,
ali ona bee odobrena naom saveu, potvrena naom au, primivi mi obaveznost na se da emo
nastojavati: Vi kod krune, da se po pogodbi rei, ja kod naroda Trojednice, da uz nju pristane.
Verovatno da bi pokazao kako je pogodba odista postojala Orekovi navodi od rei do rei jednu taku
(devetu) koja se odnosi na tada aktuelnu temu prodaje graniarskih uma. Prema toj taci bilo je ovako navodno
utanaeno: Dosadanje ume graniarske, tako zvane dravne, podelie se tako da e svojom polovinom postati
neposredno dobro dotinih krajikih optina, a samo druga polovina da e ostati kao dravno dobro, i dok su
finansije hrvatsko-ugarske zajednike, pod upravom zajednikog ministra finansija, ali pod tim uslovima da se
od tog dravnog dobra nee smeti nita, ni jedno drvo na ta drugo upotrebiti ili prodati, osim samo na cjeli
prosvetne, komunikacijone, industrijalne i td. ali nipoto na vojnike granice, i to svaki put samo sa
odobrenjem graniarskog poverenitva, od naroda slobodnog izabranog, koje e se od sluaja do sluaja u
Zagreb pozivati, pitati i njegovo odobrenje zahtevati. Izuzetno moi e se dravne krajike ume upotrebiti i za
komunikacijone cjeli ovih predela provincijalne Hrvatske i Slavonije koji su neposredno sa Granicom
komunikacijono vezani, razume se sa odobrenjem pomenutog graniarskog poverenstva.
Tada raspisano natjecanje za rasprodaju 14;000 jutara krajike ume bilo je oigledno u suprotnosti s
pogodbom. Zato se od Andraija trai da obustavi ovo natjecanje. S pozivom na posledice koje bi mogle ...
biti svakojake; za Trojednicu moda ne najbolje, ali za Ugarsku ... izvestno alosne.
Pismo je datirano u Beogradu 5/17. jula 1871. (Obzor, br. 5 1871).
Radi ilustracije bar jednog od brojnih reagovanja na ovo otvoreno pismo navodi se i odlomak komentara
opozicione Zastave. Prema tom komentaru: G. Orekoviu nije bilo puta paati se u poslove koje ne razume. Ko
je njemu dao punovlast da on ugovara o novom poravnjanju trojne kraljevine sa Ugarskom ... Tu se toliki ljudi u
domovini sa rizikom svoga poloaja, svoje slobode, svog materijalnog stanka i obstanka trude i mue da narodnu
svest razviju, i da u nju prekale pojedine take prava narodnog a gospodin Orekovi iza lea uruje sa
protivnikom ... ulivajui mu nadu da e se Narodna stranka sa manjim zadovoljiti. (Orekovi protiv Andraija,
Zastava, br. 88 30. VII 1871.)

292
Ovaj lanak u obliku velike politike rasprave ima dva dela. Prvi deo koji zadire u teme od direktnog
 740

interesa za nau istoriografiju ovde se u prevodu tampa u celini. Iz drugog dela, pod naslovom esi i
federalizam Cislajtanije, ukazujemo samo na znaajnije odlomke. Tu se polazi od toga da bi se moglo postaviti i
pitanje zato se misli samo na eku kad je re o federalnom preureenju Austrije, a ne i na ostale zemlje,
odnosno narode: deo Poljske, Bukovine, Koruku, slovensko Primorje, Dalmaciju i dr. Dolazi se, meutim, do
zakljuka da u navedenim zemljama ili oblastima narodi nisu dovoljno zainteresovani, pa ni zreli za ostvarenje
ovakvih federalistikih planova! Dok, naprotiv, eka kao jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope sa retko
visoko obrazovanom graanskom klasom, ima sve uslove za nove dravnopravne odnose razvoja. Iako mnogi u
Maarskoj, zadojeni idejama politikog tradicionalizma, smatraju da esi bez dovoljno politikih tradicija
takoe jo nisu zreli za dravnu autonomiju, ili ak samostalnost veeg dometa! Kalaj u izvesnoj meri deli isto
miljenje, ali raspolaui sa veim fondom znanja i instinktom realnijeg politiara, ukazuje na opravdanost, i
bezopasnost ekih zahteva po interese Maarske. Utoliko vie to Maarsku sa ekom vezuje zajednika
sudbina. U ekoj kao krunskoj tvorevini treina stanovnitva je nemako, tamo e prema tome problem
slovenskog partikularizma i integracionalizma morati takoe biti potiskivan.
Izdvajajui i istiui iz zahteva ekih federalista pitanja vezana za dravnost a ne za jezikoslovnu
nacionalnost Kalaj nalazi u njima slinost sa tenjama i ostvarenjima maarske dravnopravnosti, u ijim se
okvirima narodnostima priznaju prava da se identifikuju svojim autentinim kulturnim obelejima ali ne i
dravno politikim posebnostima. Kalajeva rezonovanja idu za tim da se ukae na probitanost podrke ekim
zahtevima sa maarske strane (emu se vladajua veina protivila) da bi se eka pridobila za odnose u kojima
e esi biti nezainteresovani posmatrai, ili ak biti na strani politikih predstavnika Maarske, pri reavanju
pitanja jugoslovenskih nezadovoljnika u granicama krune svetog Stevana! (Reform, br. 224 15. VIII 1871.)

Prvi deo Kalajevog lanka:

PANSLAVIZAM, FEDERALIZAM I ESI

Pokuaji nagodbe grofa Hoenvarga s takozvanom dravno-pravnom opozicijom ma koliko da su bili

pokazali malo stvarnih rezultata sada su kako zbog pravca koji su obeleavali, tako i zbog mogunosti uspeha
koji bi moda ipak mogao uslediti, izazvali iv pokret u svim politikim krugovima Cislajtanije. S jedne strane,
stavljajui u izgled ostvarenje odnosno gajenih elja, s druge budei bojazan i strah u pogledu sigurnosti stanja za
koje se verovalo da je skoro uvreno. Posle mnogih osujeenih pokuaja takozvane narodnosti Cislajtanije
prate nastojanja Hoenvartove vlade iako ne s bezuslovnim poverenjem, na svaki nain sa nadom koja se mea sa
radou, dok ustavu verna stranka vidi u eventualnoj nagodbi ugroavanje najvanije tekovine Nove Austrije:
sm ustav.
Kada zakljuimo da ustav u Cislajtaniji neosporno obezbeuje prevlast Nemaca, da, nadalje, redove
opozicije koje podrava dosadanja vlada sainjavaju iskljuivo Sloveni, postaje razumljivo da ustavu verna
nemaka stranka sa strepnjom posmatra novi pravac Hoenvartove vlade. A po shvatanju te stranke za to ima jo
vie razloga. Dravnopravna opozicija na teritoriji Cislajtanije ne pojavljuje se naime kao rascepkana politika
stranka ve se u pojedinim pokrajinama celovito istie, kao da te pokrajine sainjavaju posebne dravne jedinice.
Nema sumnje prema tome da se zadovoljenje opozicije koja se javlja u raznim oblicima moe postii samo
ostvarivanjem pokrajinske samostalnosti u manjoj ili veoj meri, dakle rtvovanjem sadanje jedinstvenosti
Cislajtanije; to pak, nije drugo do federalizam. Ali, s druge strane, ako bi oblik vlade Cislajtanije postao
federalistiki, poto broj slovenskih pokrajina znatno nadmauje nemake, uvrenje slovenske prevlasti,
sledstveno tome panslavizam, mogao bi se smatrati samo pitanjem vremena. Federalizam i za njim panslavizam
je, dakle, dvostruki bauk koji obespokojava Giskru i njegove pristalice.
Izgleda da su bojazni nemake ustavu verne stranke nale ivog odjeka i u Maarskoj. Organi raznih
stranaka se vie-manje s neodobravanjem izjanjavaju o Hoenvartovim nastojanjima, a naroito o zahtevima
eha koji se sada mogu smatrati predstavnicima dravnopravne opozicije. ak i oni maarski listovi koji usled
naela koja ispovedaju ne mogu u potpunosti da osude nacionalna stremljenja ni jednog naroda, pa ma koliko on
bio tu, nisu u stanju da kriju svoju zabrinutost u pogledu cilja i rezultata tih nastojanja. Otkako je nagodba s
esima stavljena na tapet, Maarskom, kao i Cislajtanijom krue aveti panslavizma i federalizma. I to moda u
Maarskoj s vie prividnog opravdanja nego s one strane Lajte. Nemci u Austriji mogu smatrati majorizaciju
Slovena opasnom po sebe, ali samo dotle dok ine dopunski deo Austrije. Nemaki element, ako bi to postalo
nuno, uvek moe nai siguran zaklon u krilu velike Nemake. To, meutim, ne vai za maarsku rasu koja
okruena Slovenima na ovoj zemlji nema takvog roaka na koga bi u trenutku opasnosti mogla da rauna.
Prirodno je, dakle, da i samo ime panslavizma ispunjava uasom grudi svakog maarskog rodoljuba; prirodno je
to federalizam, koji bi ovome samo utirao put, nailazi na tako jako protivljenje u Maarskoj. Ali da li je
opasnost stvarno toliko pretea kao to to izgleda da javno mnenje veruje, da li bi federalizam u Cislajtaniji
nuno povukao za sobom i federalizam u Maarskoj, i da li bi, najzad, federalizam u Austriji neizostavno imao
za posledicu panslavizam? Neka nam bude doputeno da prozborimo malo opirnije o ovim pitanjima, i
pokuajmo da iz vee blizine pogledamo u oi ovim dvema avetima: panslavizmu i federalizmu.

I. Panslavizam

Otkada se ovaj izraz: panslavizam, prvi put pojavio na stupcima zapadnoevropske tampe (jedva pre
nekoliko decenija) imamo prilike da se s njim sve ee sreemo. Pojam, meutim, koji ovaj izraz predstavlja,
izgleda da estim pominjanjem nije nita dobio u istoti i odreenosti. Ako se ne varamo, pod panslavizmom se
 741

obino podrazumeva elja svih slovenskih plemena za ujedinjenjem i nastojanjem da stvore jednu veliku
univerzalnu imperiju. Detaljnom analizom i kritikom ocenom ove elje i ovih nastojanja zapadna se tampa,
meutim, bavi upravo onako malo kao i upoznavanjem onih naroda, tj. Slovena, koji u stvari ine subjekt tog
pojma. Sloveni i panslavizam, kao svaka zapravo nepoznata stvar pojavljuju se pred irokom javnou Zapadne
Evrope jo i u naim danima u donekle mitskom svetlu. Poto je, meutim, ipak toliko poznato da Sloveni,
brojano posmatrano ine jednu ogromnu masu, nije udo da nasuprot njihovim navodnim nastojanjima za
ujedinjenjem, Zapad sa sve ivljom zabrinutou sagledava nastupanje vremena kada e, po ostvarenom
ujedinjenju, otelotvoreni panslavizam zapretiti da proguta ne samo najblie susede, ve moda i jedan veliki deo
Evrope.
One razne slovenske vrste koje sada delom ine samostalnu dravu a delom ive u okvirima drugih drava,
nesumnjivo su potekle isto onako iz jednog plemena kao sada ve toliko razgranati germanski narodi. Meutim,
izmeu tri glavne grane iranske ljudske vrste koje trenutno vladaju Evropom: Romanima, Germanima i
Slovenima pokazuju se bitne razlike u pogledu razvoja i grananja. Ne uputajui se ovde u opirnije razlaganje
ovog pitanja, neka nam bude doputeno da pomenemo samo pojedine glavne crte.
U razvoju germanskih i romanskih naroda u novom veku moemo tano i opredeljeno odrediti ne samo
nastajanje politike nacije, nego i narodnosti i jezika. Pred naim oima odigrava se (prema neoporecivom
svedoanstvu povesti) onaj rasni i jeziki hemijski raspad i hemijsko spajanje, tokom kojeg su, s jedne strane, iz
keltskih, germanskih i skandinavskih elemenata nastali severni, a s druge strane, iz latinske, germanske i keltske
vrste jugozapadni narodi i jezici. Ovde se, dakle, ne moe porei amalgamizirajua sposobnost razliitih vrsta i
jezika.
Sloveni izgleda da slede drugi pravac i nain u svom razvoju. Sada postojei razliiti slovenski jezici svi su
isto slovenskog porekla i u njihovom nastajanju ne moe se primetiti uticaj drugih jezika. Uza sve to, mada su
im koreni potpuno istovetni, meu slovenskim jezicima mogu se zapaziti takve bitne razlike da smo prinueni da
ih smatramo odvojenim jezicima a ne dijalektima jednog zajednikog maternjeg jezika. Istorija je zatekla
slovenska plemena ve odvojena i u pogledu jezik, i nije u stanju da oznai ni vreme ni prajezik kada i iz koga
su sada ivi slovenski jezici nedvojbeno potekli. Rusi, Poljaci, esi, Bugari, Hrvati i Srbi pojavili su se kao
odvojena plemena sa jezicima koji u mnogome odstupaju jedan od drugog kada jo engleski, francuski,
italijanski narod nisu ni postojali. Dok su, dakle, kod ovih potonjih jedne od drugih udaljene vrste bile u stanju da
putem stapanja stvore nove vrste i jezike, dotle su se kod onih prvih uprkos najtenjem srodstvu zadrale razlike.
Praistoriju Slovena pokriva mnogo gua tama, a s druge strane, i ne usuujemo se da sebi pripiemo takvu
upuenost na polju slovenske lingvistike i istorije da bismo pokuali da se upustimo u iscrpno objanjenje ovog
osobenog fenomena. Uza sve to, ako paljivo ispitamo drevne obiaje Slovena i njihove institucije moemo u
njima nai pojedine crte koje moda mogu unekoliko posluiti kao putokaz za razumevanje te pojave.
Navikli smo da kao glavnu karakternu crtu naroda koji su sruili rimsku imperiju i na njenim ruevinama
stvorili nove drave, smatramo oseanje individualnosti, koje je u suprotnosti sa dravnou staroga veka koja
sve proguta. I moda ne bez osnova. Jer zaista, iz ega se drugog ako ne iz snanog oseanja individualnosti ili,
ako hoete, iz tog nagona razvila najvelianstvenija institucija srednjeg veka: feudalizam? Ova karakterna crta,
meutim, nije iskljuiva osobina germanskih plemena, nalazimo je i kod Slovena, samo u donekle
modifikovanom obliku; ako smem tako da se izrazim: zgusnuto.
Dok se u Zapadnoj Evropi osvajai sa podjednakim ovlaenjima visoko uzdiu iznad velike mase naroda
koji ami u potpunom ropstvu, dotle kod Slovena ve u najstarije vreme moemo zapaziti izvesnu vrstu
optinskog sistema koji je, obuhvatajui ceo narod, iako je jedinku potisnuo u okviru optine, davao samoj
optini, pa tako i narodu, vie slobode nego to su graanstvo i seljatvo Zapadne Evrope imali ak i u daleko
kasnije doba. Ovaj sistem uhvatio je tako jakog korena i tokom vekova tako prodro u sve slojeve narodnog ivota
da kasnije, kada su delom strani osvajai, delom iz samog naroda ponikli vladari podvrgli i slovenski svet
najdubljoj despotiji, ovu instituciju nikad nisu bili u stanju da svuda potpuno iskorene. Ostatke tog sistema,
naravno na mnogo naina osakaene i moda ve u obliku koji ne odgovara tekovinama novog veka, jo uvek
pronalazimo u strukturi ruskih optina i u zadrugarstvu Junih Slovena.
Uzani okvir ovih redova ne dozvoljava da se upustimo u ire raspravljanje ovog predmeta, ali to nam i ne
moe biti sada cilj. Moramo se zadovoljiti jednostavnom konstatacijom ove pojave, da bismo posle iz nje mogli
izvui onaj zakljuak koji je najpodesniji da na potreban nain osvetli naa gledita. Nema ovde mesta ni
istraivanju razloga zbog kojih se iz zdrave drevne institucije nije u krugu ni jedne slovenske nacije razvio
samoupravni sistem koji bi obuhvatio celu dravu. injenica je da se to nije dogodilo. Ali upravo zato to se to
nije dogodilo, poto Sloveni nisu razvili ili nisu mogli da razviju dalje ovu svoju instituciju, moe se, s jedne
strane iz ove okolnosti, a s druge strane iz optinskim sistemom hranjenog i zapaenog oseanja lokalne
solidarnosti, reiti enigma pojave da su se Sloveni, zaputajui svuda pojam dravnosti radije ograniili samo na
pojam ue rasne pripadnosti. Time se, moda, moe objasniti da su slovenska plemena kroz tolike vekove tako
isto ouvala svoju individualnost kako u pogledu rase tako i u pogledu jezika, i to ne samo u dodirima sa
strancima ve ak i izmeu sebe.
Dok su se, dakle, Franci i Gali pretvorili u Francuze, Langobardi i Latini u Italijane, Goti i Iberci u pance,
Normani, Britanci i Sasi u Engleze, dotle je Rus ostao Rus, Poljak Poljak, eh eh, iako ova razliita
slovenska plemena povezuje mnogo blie srodstvo nego one sastavne elemente iz ijeg su stapanja u jedno
nastale drave Zapadne Evrope. U ovom snano razvijenom oseanju vrste treba traiti razlog zbog koga se
svako pojedino slovensko pleme tako istrajnom ilavou dri sopstvene nacionalnosti, zbog koga svoju
nacionalnost ne bi zamenilo ne samo za jednu sasvim stranu nacionalnost nego ni za nacionalnost jednog
srodnog slovenskog plemena. I kad je ak i pod pritiskom esto najnepovoljnijih uticaja stvarnih prilika svaki
 742

pojedini slovenski narod mogao tako verno da sauva svoju osobenu nacionalnost, kako se moe pretpostaviti da
bi sada oni odbacili ovo svoje oseanje, rtvovali svoju vrstu jednom nepostojeem idealu: panslavizmu!
Romanizam i germanizam raspolau istorijskom prolou i oba su se javila vekovima ranije kao
otelotvoreni pojam, koji se tokom vremena pretvorio i modifikovao u one razliite vidove u kojima ga danas
moemo posmatrati. Ali kod Slovena, kao to smo ve pomenuli, istorija nije u stanju da pokae jo jedinstvenu,
nerazdvojenu slovensku naciju. Ona je nesumnjivo postojala, ali njeno postojanje gubi se ve u mitu. Sada
postojea slovenska plemena, ma koliko i da oseaju svoje zajedniko poreklo, oduvek su znali za sebe kao za
ve razdvojene jedinice. I ova svest je jaa od spone koja moe poticati iz zajednikog porekla koje se gubi u
tami drevnih vremena. Posle svega ovoga mogu smelo da izreknem gledite da je panslavizam bauk od koga se
mogu uplaiti samo oni na koje se mogu primeniti Mefistofelesove rei: Wo Begriffen fehlen, da stellt ein Wort
zu rechter Zeit sich ein.
Ujedinjenje svih slovenskih plemena u jednu imperiju moe se zamisliti samo u jednom sluaju i samo na
jedan nain, naime, ako jednom slovenskom plemenu uspe da stvori tako monu dravu da bi ona bila u stanju da
pokori ostale. U tom sluaju, meutim, ostala slovenska plemena bila bi prinuena da preuzmu uu narodnost
osvajakog slovenskog plemena, gubei svoju dotadanju sopstvenu nacionalnost. Da li bi to Sloveni uinili rado
ili ne bi li se pre svim silama suprotstavili ovakvom nasilnom amalgamiziranju, to su ve takva pitanja o kojima
raspravljati ne spada u okvire naeg predmeta. Neka bude dovoljno da ovde napomenemo da postoji jedno
slovensko pleme koje ve sada predstavlja jedno od najmonijih imperija sveta. Mislim da nije potrebno da ga
imenujem. Panrusizam, dakle, svakako moe postojati i moda je pozvan da jo odigra u istoriji veliku ulogu.
Kao to se, meutim, iz prednjega vidi, panslavizam i panrusizam dva su jedan od drugoga nadasve razliita
pojma. Ovo razlikovanje ima praktino veliki znaaj. Jer panslavizam, kada ne bi postojao, usled prirode stvari
pre ili posle bezuslovno bi nastao i ne bi se drukije ni mogao spreiti osim potpunim potlaivanjem Slovena.
Nasuprot tome panrusizam, ako bi jednom stupio u prvi plan, verovatno bi se najuspenije mogao suzbiti upravo
uzdizanjem ostalih slovenskih plemena i razvijanjem njihove ue nacionalnosti.
Neka mi sada bude doputeno da preem na drugi deo naeg predmeta.

(Reform, br. 222 13. VIII 1871.)

293
U ovom dugakom izvetaju Kalaj se zadrava na padu popularnosti namesnike vlade. Razloge
rastueg nezadovoljstva naroda nalazi u politici previe velikog laviranja izmeu preteranih liberalistikih
reformnih mera, proklamacija i zakona, pod uticajem ekstremnih omladinskih zahteva i prekrutih restrikcionih
zakonskih dopuna i objanjenja, usled nerazumnosti primitivistikih masa, nezrelih za reforme evropske
obrazovanosti. Zakljuak: Namesnitvo ... nije umelo za vreme svoje [dotada] trogodinje vladavine da odri ili
ak da povea popularnost koju je imalo prilikom preuzimanja vlasti [smenivi prethodni reim birokratskog
apsolutizma]. Nezadovoljstvo je svuda u porastu, a ugled vlade iz dana u dan biva sve manji.
Ni ovu gotovo prvu objektivnu konstataciju o oslabljenim pozicijama Namesnitva u narodu ne treba,
meutim, smatrati rezultatom objektivnih razmatranja (to se od jednog politiara i diplomate, naalost, ne trai)
ve vie rezultatom razoaranja (samog Kalaja) u politiku namesnike vlade u odnosu na Austro-Ugarsku. Kalaj
ve predosea, i osea (dokaze jo nema) da se namesnici (ak i Blaznavac, naroito ozlojeen zbog konane
oslobaajue presude u petanskom procesu protiv Karaorevia) udaljavaju od politike austrougarskog
prijateljstva da bi se pribliili Rusiji. Moglo bi se dakle rei da je lien obzira prevelikih simpatija prema
namesnikoj spoljnoj politici, poeo da zapaa i nedostatke namesnike unutranje politike.

294
Prema ugovoru ugodbi izmeu Austrije i Srbije 1855. u Srbiji je bila podignuta prva telegrafska linija
BeogradAleksinac, koja je posle povezana sa turskom linijom CarigradJedreneNi. Na osnovu pomenutog
ugovora telegraf je poeo da radi 1857. na liniji ZemunBeogradAleksinac.

294a
Ovo je pismo opet proeto izvesnim optimizmom. Jo nema sigurnih znakova skretanja namesnike
politike u pravcu ruskih sfera. Zahlaenje u odnosima Srbije prema Austro-Ugarskoj je dodue neosporno. Ali
Blaznavac je i dalje antiruski nastrojen i postoji mogunost da se namesnici ponovo impresioniraju snagom
Austrije (naroito posle njenih neoekivanih prijateljskih odnosa sa Nemakom) poto strahuju od mogueg
rusko-turskog saveza. Pored toga ima znakova da bi se dali navesti na stari kolosek prijateljstva ukoliko im se
ispuni bar zahtev za interniranje ili proterivanje Aleksandra Karaorevia, i prui nova podrka u spornom
bosanskom pitanju. (Pismo br. 58.)

294b
U pismu koje je tog dana uputio Andraiju (u Dnevniku nije notirano), Kalaj u vezi sa Orekovievim
pismima napominje da ih je napisao verovatno iz straha da ne bude dezavuisan od hrvatske Narodne stranke (u
hvalisanju da ima Andraijevu potporu za reavanje pitanja Hrvatske i Vojne granice) ili pod pritiskom
hrvatskog konzorcijuma zainteresovanog za kupovinu graniarskih uma. U svakom sluaju Kalaj ovde
izraava aljenje to se Orekovi tako onemoguio pred maarskom javnou. Jer uprkos njegovoj nemirnoj i
preterano ambicioznoj prirodi, mora se priznati da je veoma spretan i da se jo mogao veoma dobro iskoristiti
za izvesne ciljeve. (Pismo br. 59.)

295
Uz napomenu da je broura (pod naslovom Graniari i carski reskript. Jedna re u pravo vreme)
tampana u oko 7.000 (u izvetaju Bajstu 14. septembra navee se cifra od 3.000) primeraka, ovde se ponavlja
ono to je zabeleio u Dnevniku 68. septembra. Samo se Blaznaveve rei prenose kao vladini pogledi. I istie
 743

miljenje: da je broura napisana po Ristievom uputstvu, uz Orekovievo uee, i saglasnost ili bodrenje
ruskog konzula. Okomivi se protiv Ristia zbog njegovih sve intenzivnijih nastojanja da se promeni kurs srpske
spoljne politike, Kalaj navodi da Risti naroito iz straha da ne bude potisnut na stranu kada punoletni knez bude
preuzeo kormilo drave, hoe po svaku cenu da stekne popularnost, posebno akcijama kojima se dodvorava
Omladini, hrvatskoj Narodnoj stranci i Rusima. to se tie same broure, smatra da nee imati naroitog dejstva
u Granici, iz jednostavnog razloga: narod ne ita, a pojedinci koji prate pismena saoptenja mogu ovakve i
sline poruke nai skoro svakodnevno u srpskim listovima. (Pismo br. 60.)

295a
Nastavljajui izlaganja o moguim predstojeim koracima Namesnitva u orbiti ruske politike, Kalaj
ovde poentira uverenje da namesnikoj vladi ne preti nikakva opasnost od strane nezadovoljnog naroda. Na
predstojeoj Skuptini opozicija ne moe biti izrazitija poto u predstavnikom telu Srbije jo uvek preovlauju
neobrazovani seljaci koji imaju da odluuju o pitanjima koja uopte ne razumeju. Preostaje nada, iako u sve
manjoj meri, da e se razmimoilaenja izmeu Blaznavca i Ristia zaotriti i da e prvi uspeti da sprei
realizaciju proruskih planova potonjeg. Ali se i tu ve uvia da je Blaznavac, pokoleban ve vie puta navedenim
zbivanjima u svojoj proaustrougarskoj politici, preslab za efikasnije oponiranje. U meuvremenu, mora se
priznati da u narodu rastu protivaustrijska raspoloenja. Sada u tim raspoloenjima Kalaj ne trai i ne nalazi vie
dejstva pogrenih, anahronistikih politikih poteza sa strane Austrije. Vide se jedino uticaji proruskih politiara
i ruskih predstavnika koji zloupotrebljavaju oseanja prolosti, kada je u narodu ime Rusije izazivalo ljubav ili
bar potovanje, a ime Austrije samo strah. (Bericht Nr. 29.)

296
U tom relativno kratkom izvetaju (prekucan iznosi 1 1/2 stranu) istie se najpre da izlaganja
namesnike vlade u Skuptini ni najmanje ne odgovaraju stvarnim odnosima. U pogledu sadraja tada
objavljene srpske Plave knjige iznosi se miljenje da su pojedina akta (br. 26, na str. 18, br. 30, na str. 22)
antidatarana i napisana tek u poslednje vreme da bi odgovarala promenjenim nastojanjima u spoljnoj politici
Srbije.

297
V. pod datumima 31. avgusta do 10. septembra i 17. septembra 1871. Ne samo hrvatski zvanini list,
ve i neki opozicioni listovi, meu ko ima naroito srpska Zastava negativno su ocenili ovu brouru, odbacujui
u njoj izlagane teze, poglede i poruke. Zastava nee da se bavi pitanjem: ko se skriva iza anonimnog autora
broure? Mada i ona istie da je pitanje: ko pie, od velike vanosti ... naroito kad se savet daje i to takav koji
ili pravce ili u posledicama krvave rtve ite. Vanije je znati (radi pravilnog orijentisanja u lavirintu politikih
stremljenja) kako se u Zastavi, stegonoi pokreta protiv maarskog hegemonizma, navodi: Pisac [anonimne
broure] savetuje brai naoj u trojednoj kraljevini da za vavek prekinu svaku dalju svezu i odnoaje sa
Maarima; da Sabor u Zagrebu odbaci najnoviji reskript o razoruanju granice, i da stupi u uu svezu sa
tajerskom, Kranjskom, Istrijom, Dalmacijom, da s njima zajedno organizuje Jugoslovensku dravu sa
odgovornim ministarstvom i ustavom, koji e dotian Sabor za sebe izraditi i da primi na sebe srazmeran deo
dravnog duga. Srbima pak u Ugarskoj savetuje da na osnovu svoga ugovornog prava sa Leopoldom, znai na
osnovu privilegija, trae svoja prava direktno od cara u Beu. Pritom im se jo prebacuje da u prolosti nisu bili
dovoljno uporni u traenju tih prava, pa su tako potpali i svojom krivicom pod hegemonsku Ugarsku. Oigledno,
u skladu sa propovedima tadanje Hoenvartove vlade, iskazuje se u brouri poverenje austrijskoj vladi koja trai
izmirenje sa Slavenima i spremna je da ispuni i pravedne zahteve Srba za samostalni nacionalni razvoj (jasno
u sklopu Habsburke Monarhije).
Kao to se vidi zakljuuje otvoreno Zastava pisac [anonimne broure] bi hteo srbski i hrvatski narod
opet Beu da okrene i povede ma da ne porie da u prolosti beka kamarila mnoga zla nanosila i Srbima i
Hrvatima. Meutim, poruuje Zastava stanovita Srba su nepromenljiva u tom pogledu. Odmah posle ukidanja
srpske Vojvodine i prikljuenja Ugarskoj oni su svima dali do znanja da su sa Beom raun svrili i pri tome i
sad, posle tolikog pritiska maarskog ostajemo kazuje se odluno. Jer pripadnici beke kamarile samo su
kou a ne ud promenili ... Vojnika sablja, ultramontanski krst i birokratska vlada to je njima ljubav, vera i
nada. Ne, tamo neemo mi.
Miletievci nee takvu svezu jugoslovenskih zemalja kojoj bi vor bio u Beu. Tek kad se uzmognu
jugoslovenske zemlje pod drugim auspicijama, pod drugim uslovima spojiti kreui u pravcu istoka a ne
zapada, ideja zajednitva moi e biti prihvaena i ostvarena od svih. A donde dosta nam je i ono kvasca
meusobnog trvenja to ga srbsko-hrvatski narod u sebi i meu sobom ima.
Zna se: piscu broure pred oima je slavenska Austrija. A Slaveni Habsburke Monarhije ve imaju
toliko iskustva da su svesni toga da ni Slovenska Austrija ne bi mogla opstojati bez vlade soldatije, katolicizma,
aristokratije i birokratije u raznoj smesi, jer se slobodom, pa uz to demokratinom slobodom ne da odravati
vlast nad milionima Nemaca, Maara i drugi neslovenski narodi, kao to se bez toga ne moe da odrava ni
nemaka, ni maarska vlada ...
Osim toga postavlja se i pitanje: otkud verovanje da bi Hoenvart prigrlio misao ujedinjenja Srba, Hrvata i
Slovenaca u Habsburkoj Monarhiji kad nee da dozvoli ni da se Dalmacija sa Hrvatskom i Slavonijom
ujedini, a ne usvaja ni misao ujedinjenja Slovenaca u Kranjskoj, Korukoj i tajerskoj.
Stanje je u Ugarskoj gore biti ne moe zakljuak je Zastavin. Ali ipak u ime svih tamonjih Srba poruuje
neemo da se vraamo u stari jaram. (Graniari i carski reskript, Zastava, br. 111 22. IX 1871.)

298
Razlozi putovanja kneza Milana ruskom caru na poklonjenje u Livadiju (gde je bila letnja carska
rezidencija na Krimu) bili su po Kalajevom rasuivanju ovde spoljno i unutranjopolitike prirode. U spoljno-
 744

politike razloge navodi sve one koje je pojedinano u svoje vreme, kada su iskrsli pomenuo: pobeda Pruske, kao
saveznice Rusije, nad Francuskom koja se smatrala saveznicom Austrije; otkaz Crnomorskog sporazuma od
strane Rusije, kojim su opet ojaane ruske pozicije u meunarodnim razmerama; potom rusko-turski sporazum
koji je u srpskoj sredini tako interpretiran da se na Tursku odsad moe najvie uticati preko Rusije (a ne
Austrije); napokon osloboenje Karaorevia presudom petanskog Kasacionog suda; a kao stalno rastua
komponenta pritisak predstavnika srpskog, jugoslovenskog i slovenskog ivlja Austro-Ugarske koji se svakom
zgodom i nezgodom poveava da bi se oslonom na Rusiju ojaale pozicije Srbije i Srba, i radi jaanja
jugoslovenskih pokreta otpora. Unutranjo-politiki razlozi obuhvaeni su u injenici sve veeg nezadovoljstva
naroda, koje je ispoljeno i u opozicionom dranju poslanika u Skuptini (za koju je jo prilikom njenog otvaranja
rekao da je zbog svog seljakog ignorantskog sastava nesposobna za oponiranje). Zanimljivo je da Kalaj,
verovatno da bi akcentuirao nesposobnost i neumenost namesnike vlade (pod predvodnitvom prevrtljivog
Ristia, koji je uspeo da obrlati i potenog ali nedovoljno istrajnog Blaznavca) smatra: da su pogorani
unutranji odnosi primarni, oni su najvie uticali na iznenadnu odluku da se putuje u Krim na podvorenje
ruskom caru.
U kratkom propratnom pismu Andraiju Kalaj dodaje da njega intimno ne zabrinjava toliko promena u
spoljno-politikom kursu Srbije koliko motiv da su ruske pozicije ojaane moguom podrkom pobedonosne
Pruske. Srbija je suvie mala i slaba da bi mogla prouzrokovati vee neprilike, ali Rusija u savezu sa Pruskom
odnosno Nemakom menja odnos snaga u evropskoj konstelaciji velikih sila. Stoga pita Andraija da li jo stoji
njegova verzija o pribliavanju Nemake i Austrije udaljavanjem prve od Rusije. Jer ako Nemaka i Austro-
Ugarska zajedno idu onda je zaokret Srbije beznaajan. (Pismo br. 62.)

299
U proceni odjeka krimskog puta Kalaj istie da je minimalnih razmera. Zadovoljeni su zahtevi mnotva
da se oslonom na Rusiju savladaju prepreke unutranjeg i spoljnog razvoja. Ali pravi razlozi nezadovoljstva
ostaju. Ve se vidi da na unutranjem planu nee biti promena, ili ukoliko ih bude, bie konzervativnog smera,
ime se nedae mogu samo poveati. Spoljnopolitiki ciljevi ne dostiu se pak ovakvim koracima ve
promenama evropskih razmera.
Pri ocenjivanju unutranjo politikih odnosa istie se zaostalost primitivistiko-egoistine sredine koja
onemoguuje stvaranje efikasnih kompaktnih politikih stranakih organizacija, kakve u evropskim razvijenijim
zemljama ve odavno postoje. Svi su zaokupljeni linim interesima, primarne su ambicije i prednosti line
prirode. Politike linosti se ujedinjuju i razilaze najee u borbi za ugledne i unosne poloaje, a ne u
stremljenju ka uzvienijim ciljevima. Kalaj, naravno, nee ovde da se udubljuje u odnose, pa da vidi kako i zato
u Srbiji, zaostaloj pod sizerenstvom Turske, jo nisu sazreli uslovi za stvaranje savremenih politikih stranaka.
Kao to nee da uvidi da i tamo gde stranke postoje i gde se ciljevi opredeljuju i objanjavaju najuenijim
formulacijama u pozadini preovlauju motivi klasne i line dominacije. (Bericht Nr. 34).

300
... mely rfogs egy idegen lam kormnyzoja ellen mltatlan.

301
Rei u zagradi napisane su irilicom, na srpskom i u Dnevniku.

302
Tu se iz Cukunfta prenose odlomci koji se odnose na putovanje kneza Milana u Livadiju a navode, s
oitim predumiljajem, od rei do rei mesta na kojima se igoe Kalajevo delovanje u Beogradu. Izmeu
ostalog: Put kneev znai pre svega da je austro-ugarska diplomatija u Srbiji sasvim propala. Austrijski
diplomati poslali su u Srbiju Kalaja s nalogom da kod vlade protiv Rusije agituje i da je obrlati za namere i
planove bekih i petanskih dravnika. Pravac kojim se, potom, posle ubistva kneza Mihaila, namesnika vlada
kretala da bi obezbedila svoju vladavinu, poeo je onda Kalaj da smatra u svom naivitetu za nekakav lini
uspeh, koji je svojom dejatelnou postigao. Hvalei se, kazivao je celom svetu da je Srbija u njegovom depu
... I kroz petanske i beke novine trubilo se da srpski dravnici nisu nita drugo do beko i petansko orue i da
onako igraju kako Nemci i Maari sviraju.
to je najgore, njihovi predstavnici nisu ni pomislili da treba neto i da uine za tu Srbiju. Naprotiv, kada je
Rusija pokrenula crnomorsko pitanje Bajst je uputio na adresu Srbije onaj pretei akt (o kome je ve bilo rei).
Pa ta su ta gospoda postigla? Da su srpski dravnici uvideli da nikakve koristi nemaju otuda to se za ljubav
Austrije dre u rezervi prema Rusijia. Oni im sada ak i preko Jedinstva poruuju da Srbija u budunosti nee
traiti prijateljstvo Austrije, niti e u njeno prijateljstvo verovati dokle su god austrougarski Srbi i Sloveni
uopte ugnjeteni ... a to se naposletku tie diplomatske vetine g. Kalaja opet prema Cukunftu to neka se
zna da on u pogledu srpske politike nikakve izvesnosti imao nije, da ga je vest o putovanju kneza Milana vie
nego ikoga iznenadila. On siroma mislio je da su mu srpski dravnici u depu, a kad tamo a ono oni njega po
nosu zvrckaju! (Jedinstvo, br. 225 3. IX 1871.)

303
U dugakom izvetaju (prekucan ispunjava 7 strana) prenose se neto malo opirnije nego u Dnevniku
(10. novembra) Ristieva kazivanja o putu u Livadiju. Tu se pominje kako je Risti, opovrgavajui prie o svom
rusofilstvu, uveravao Kalaja da ne gaji naroite simpatije ni prema jednoj dravi, on je realan politiar i njegova
glavna stremljenja usmerena su jedino i samo k tom da se Kneevini sauva to je bolje mogue njena
nezavisnost. Posle izlaganja i Blaznavevih uveravanja (kao u Dnevniku) Kalaj ovde zakljuuje da se uprkos
tim tvrdnjama put u Livadiju ne moe smatrati obinim korakom, ve demonstrativnim zaokretom u spoljnoj
politici Srbije. Zato strahuje da e odsada namesnika vlada svoje poglede usmeravati prema zbivanjima u
Hrvatskoj i pokretu Srba u Ugarskoj, potpirujui tamonja nezadovoljstva. (Bericht Nr. 36.)
 745

304
U jednom od velikih lanaka maarske Reforme o odnosima junoslovenskih naroda prema Maarskoj
istiu se ovakva uvodna rezonovanja: Izmeu Maarske i junih Slovena trebalo bi da postoji vrsto
prijateljstvo. Meu njima nema nikakvih suprotnih interesa, a u mnogom su pogledu jedni na druge upueni.
Izuzev nekoliko stotina hiljada preko Dunava nastanjenih Srba, ne naseljavamo istu zemlju i ne moemo zavideti
jedan drugome hleb; Hrvatima je granica Drava, naa je takoe na Dravi, mi se ne moemo prostirati preko
Dunava i Drave, oni se ne mogu iriti prema gore; velike reke nas razdvajaju i spajaju, preplitanjem saobraajnih
veza naroda; njihov procvat nama otvara mirna trita, njihovo osloboenje stvara nam susede, njihovo
uvrenje obezbeuje nam saveznike; ovakva su naela, ovako lepa i ohrabrujua. A ipak kolika je averzija
protiv nas meu junim Slovenima, koliko neopravdanih optubi, koliko nepoverenja? Razlog tome je teko
pronai. Kakav moe biti razlog mrnji? Prolost nam nije bila prolost mrnje ve prijateljstva. Koliko ratova
nismo zajedniki vodili? A da li smo vodili ratove jedan protiv drugog? Jedva da istorija takve moe da
ilustruje.
Ova poetina slika prijateljstva i ljubavi nakaraena nerazumnim izlivima netrpeljivosti nosi na sebi
nevidljivi peat svih slino izlaganih pojava romansirane prolosti u spletu surovo realistine stvarnosti. Najgore
je to nee da se vidi kako je udno da je strana koja izlae nadahnuta samo lepim, uzvienim, visokorazumnim
ciljevima, a da se nasuprot njoj nalaze oni ija su dela proimana samo nerazumno netrpeljivim porivima. U
vreme kada su ovaj i mnogi drugi ovome slini lanci pisani, Maari i juni Sloveni suprotstavljeni jedni
drugima bili su podjednako nepoverljivi. Meutim, na maarskoj strani zatienost bedemima snane drave
dominirala su oseanja agresivne oholosti, dok su na tlu junoslovenskih naroda u granicama nepotpuno
samostalnih, i tuih dravnih granica mogli tada da preovladavaju samo elementi otpora.
Za Junoslovene se kae u ovom lanku da uobraavaju da ih Maari hoe maarizirati, zaokruiti,
potiniti. A itav maarski dravni sistem vladavine na podrujima uprave, privrede, vaspitanja, obrazovanja,
kulture, civilizacije, zasnivan na temeljima istorijskog prava, izgraivao se duhom i materijom maarske
supremacije. Da bi se ta supremacija ovekoveila, i u ovome lanku koji poinje sa apoteozom blagorodnosti
najvie prostora zauzima argumentacija o neostvarljivosti ujedinjenja junoslovenskih naroda u jednu dravnu
zajednicu. I zato to u toj zajednici ne bi postojale kohezione snage zajednike veroispovesti, zajednikog
jezika, zajednikih obiaja, jednakog obrazovanja. Kao da u Austriji i Ugarskoj nisu iveli narodi razliitih
nacionalnosti, vera, jezika i obiaja i to u nesrazmerno veoj disproporciji nego u neostvarljivim
junoslovenskim ili jugoslovenskim dravnim okvirima. (Reform, br. 229 20. VIII 1871.)
U jednom od lanaka posle livadijskog susreta u kome se raspravlja o planovima enidbe kneza Milana sa
jednom ruskom knjeginjom strelice zlobe uperene su direktno protiv Srbije. Navode se navodne rei ruskog
velikog kneza na iju su ker bacili oko provodadijski dravnici: da on ne bi hteo da mu kerka postane
vladarka drave u kojoj od njenog osnivanja nijedan vladalac nije do prirodnog kraja doiveo svoju vladavinu,
Karaore je ubijen, Milo prisiljen na izgnanstvo, Aleksandar proteran, Mihailo ubijen. Ali za sluaj da se ovaj
brak ostvari, predvia se da e onda Srbija postati ruska provincija. Ne preostaje dakle drugo no da se
austrougarska diplomatija upozori da ne dozvoli ovu mogunost. Andrai se direktno apostrofira da bi posvetio
veu panju nego njegovi prethodnici problemima ovog dela Istoka. (Reform, br. 239 28. XI 1871.)
Jednim drugim antinamesnikim lankom uzima se na nian Risti. Njemu se priznaju samo kvaliteti
kratkovidnog prakticistikog politiara. Predstavlja se kao politika linost bez dravnikih sposobnosti, sa
nedovoljnim znanjem, povrnim pogledima, neprodubljenim sudovima, naklonostima ka diplomatiziranju sa
poetnikim diplomatskim manirima. On ini sve da ostane na vlasti i posle kneevog punoletstva. Zna se,
meutim, da e se moi odrati samo ako tano i strogo bude sprovodio nareenja Rusije, tako da u Maarskoj
ima da se poremeti mir, a u Vojnoj Granici i Hrvatskoj rasplamsa nemir. Zato se pretei upozorava: Jedna
velika susedna drava ne moe da otrpi sitna ubadanja iz kojih bi mogla da se izrodi opasna oteklina, Austro-
Ugarska Monarhija e sigurno preduzeti odgovarajue mere, a onda Srbiji nee cvetati rue. Risti se direktno
opominje: da bi dobro bilo za njega da ne zaboravi da e i on jo da doeka dan obrauna. (Reform, br. 341
10. XII 1871.)

305
... llomst is kap.

1872.

306
Kalaj ovde izlae isto kao u Dnevniku 25. i 26. decembra Ristieva i Blaznaveva reagovanja na
njegove primedbe u vezi sa putem u Livadiju. U svome zakljuku sugerie Andraiju krute mere
nezainteresovanosti ili ak odmazde, da bi se namesnici, u prvom redu Risti, urazumili i uvideli da bez oslona
na Austro-Ugarsku Srbija ne moe prosperirati. Kakva sudbonosna razlika izmeu onih preko tri godine
ponavljanih mnogobrojnih dobronamernih i ve ovih prvih zlonamernih sugestija, mogao bi da usklikne
objektivno zainteresovani posmatra! Za Kalaja, kao i za mnoge njemu sline izdanke maarskog visokog
drutva opsednutog idejama strahovanja od ruskog kolosa, meutim, nije bilo nieg vanijeg od poduhvata da
se male jugoslovenske i slovenske zemlje odvrate od politike pribliavanja Rusiji. Ukoliko to nije ilo milom,
moralo se sve uiniti da ide silom. Kalaj je sada smatrao da e energinim represivnim i restrikcionim merama,
naroito u podrujima gde su u pitanju ivotni materijalni interesi Srbije (u trgovinskom prometu) upravljai
srpske drave biti ubrzo prinueni da se vrate politici iskljuivog oslonca na Austro-Ugarsku. I to
samoinicijativno, uz pokajnike deklaracije, ali nedeklarativne ve opipljive dokaze da e se ubudue sa vie
istrajnosti i vernosti ta politika sprovoditi u ivot. (Bericht Nr. 2.)
 746

307
... kzppontja s gyupontja leend ... U zakljunoj besedi Namesnitva zapravo je isticano da e Srbija
voditi opreznu, trezvenu, realnu politiku i nee se dati zavesti agitacijama koje bi je odvele u vrtlog potresa. Na
taj nain: Idui ovako izmerenim koracima napred na putu svoga opreznog i pouzdanog razvijanja, Srbija e
ostati stoer [istakao A. R.] svojih suplemenih naroda na naem poluostrvu a obrazac [istakao A. R.] dravama
na Istoku. To je poloaj koji je ona sebi osigurala svojom snagom, svojim rastuim blagostanjem i svojom
dobrom upravom. (Srbske novine, br. 152 16. XII 1871. Prema Protokolima Narodne skuptine, Jedinstvo, br.
226 4. XI 1871.)

308
lanak koji je izazvao notirano negodovanje nemakog konzula Rozena bio je objavljen na uvodnom
mestu Vidov Dana nekoliko dana ranije. U njemu se govori o mahinacijama i malverzacijama pruskog
preduzimaa trusberga u vezi sa gradnjom rumunskih eleznica. On se, kao to se to moe konstatovati i po
Dnevniku, javlja kao jedan od prvih takmaca i u kompeticiji za gradnju prve srpske eleznike pruge,
ugroavajui pri tom najvie anse maarskih i austrijskih preduzetnika okupljenih oko Fedora Nikolia i
tatsbana. Oigledno iz tih razloga saoptava se naim itaocima da: Doktor trusberg, ovaj ,kralj gvozdenih
puteva, kao to su ga Englezi s puno ironije nazvali, jedan je od onih smelih i elastinih spekulanata kojima je
do odranja svoje obaveznosti vrlo malo stalo, koji ugovore prave bez ozbiljne volje da ih izvre, koji u svakom
preduzeu smatraju samo sredstvo da presto ,zlatnome teletu podignu, a ne da koristei sebi koriste i kome
drugome. Ali rumunska vlada, poveravajui sveanim ugovorima i obeanjima preduzimaa dala se obmanuti
od njega. Ova pogreka ... stala je skupo rumunski narod. Ona ga je stala grdnih miliona a i vie meseci mira,
spokojstva i pravilnog napretka.
Odlomak koji je morao izazvati protest nemakog konzula odnosi se na deo krivice koja se otvoreno
svaljuje na samu prusku vladu na elu sa Bizmarkom. Berlinski kabinet navukao je na svoju politiku senku koja
dugo na Istoku ieznuti nee stoji ovde. Za Bizmarka koji je spasavao kompromitovanog trusberga kae se
da je bio pod uplivom onih sitnih, ali jakih materijalnih interesa, koji su se oliili u imaocima trusbergovih
obligacija na berlinskoj berzi. Pa se ak dodaje da je ipak mogao da je samo hteo potraiti naina, kako bi se
interesi nemakih podanika mogli sloiti s pravednim interesima rumunskog naroda. Meutim na Spreji
ispovedaju naelo snage koje je tamo u svemu pretenije od naela pravde. Da je sluajno ulogu Rumunije imala
Engleska ili Rusija, nemaka diplomatija za celo ne bi bila tako heroina, ne bi za celo tako namigivala na ma.
Onda bi se nalo, da dotina zemlja ima zakone, pa po tim zakonima moe neko pitanje da se rei. Ovako, pod
spoljnim pritiskom, rumunska vlada je morala da popusti i da se nagodi sa trusbergom. (U Beogradu, 29.
decembra, Vidov Dan, br. 279 30. XII 1871.)

309
Oigledno Kalaj u ovom izvetaju svoje nezadovoljstvo sa iznenadnim obrtom namesnike spoljne
politike izraava prevashodno kritikim razmatranjem unutranje politike situacije. Napade vojvoanske srpske
tampe, koji se nastavljaju (iako u reim intervalima) uzima za dokaz da pribliavanjem Rusiji Namesnitvo nije
uspelo da pridobije naklonost Omladine. Sa Hrvatskom, u kojoj Narodna stranka napokon pregovorima
normalizuje svoje odnose sa predstavnicima Maarske, Srbija e tek od sada imati tekoe. Postojea obostrana
surevnjivost poveae se podjednakim aspiracijama na Bosnu. Na unutranjem planu pak rastue nezadovoljstvo
slabo plaenog inovnikog stalea i uznemirenog trgovakog reda, zbog recesije u trgovini sa Austro-
Ugarskom, zasiuje atmosferu nezadovoljstva. Namesnika vlada prisiljena je da pootri represivne mere kako bi
se bar povrinski posmatrano mir sauvao. (Bericht Nr. 5 20. I 1872.)
U pismu Lonjaiju toga dana Kalaj iskazuje podrobnije svoje ubeenje o nejednakim prilazima i ciljevima
srpskog i hrvatskog jugoslovenstva (koje ubeenje on naravno ne zasniva na poznavanju zakona sveoptih
ljudskih razmimoilaenja podsticanih prvenstveno klasnim razlikama i suprotnostima u tadanjim nacionalnim,
drutvenim i dravnim relacijama, ve samo na posmatranju uskogrudih srpskih i hrvatskih pogleda) koje
maarska strana treba da iskoristi za svoje ciljeve. Da bi to vie istakao dimenzije uskih nacionalnih
surevnjivosti Srba i Hrvata njegovi maarski pogledi sa nipodatavanjem prelaze preko pojava ire
dimenzioniranog jugoslovenstva i zadravaju se na propovedima onih koji sanjaju o ujedinjenju srpskih i
hrvatskih, jugoslovenskih zemalja, sa hrvatske strane pod dominacijom Hrvatske, sa srpskog vidokruga pod
predvodnitvom Srbije. S obzirom da se integracioni procesi ubrzavaju elementima podjednake ugroenosti, u
datim okolnostima, po Kalaju, Maarska treba da pothranjuje oseaj sigurnosti Hrvatske izlaenjem u susret
njenim pravednim zahtevima u okviru Nagodbe i podravanjem njenih pretenzija na Bosnu. Kalaj dakle sada
savetuje Lonjaiju da u pregovorima oko revizije Nagodbe bude to popustljiviji, insistirajui samo na sponama
unije. Da bi se sprovela izolacija Srbije i eliminisala opasnost od srpskih elemenata u Monarhiji i izvan nje.

310
U zakljuku komentara namesnikovih dopunskih uveravanja da se glavna linija spoljne politike Srbije
ne menja putem u Livadiju, u to Kalaj naravno nee da veruje na re, Kalajeva nastojanja usredsreuju se na
potrebu da se od nepouzdanih namesnika iskamde dokazi njihove stare privrenosti. On se pritom striktno
dri, kako sm navodi, Andraijevih instrukcija. Prema kojima namesnicima se mora dati do znanja da se preko
livadijskog puta ne moe tek tako prei, ali im se ostavljaju vrata otvorena za pokajniki povratak. (Bericht Nr.
6.)

311
nem akarja elmozdatni a szerb Schwindelt.

312
Desetak dana kasnije, sluajnom podudarnou isto 15. februara, ali po starom kalendaru, Risti je na
 747

Hristievo pitanje iz Carigrada demantovao glasove da je namesnika vlada dozvolila odranje tog kongresa u
Beogradu. Potvruje se da su se esi preko svojih voa zaista obraali na Namesnitvo da im se dozvoli
odravanje kongresa ovde, ali su dobili izbegavajui odgovor argumentom da bi se oni stavili na zemljite
nezakonitosti, otiavi u tuu zemlju, gde bi protiv svoje kao konspiratori izgledali. Zapravo, namesnici nisu
hteli da taj kongres bude ovde, jer bi time bacili rukavicu Austro-Ugarskoj, a to ne bi ni mudro ni korisno bilo.
S druge strane nisu mogli odmah obelodaniti da su odbili da dozvole odravanje kongresa poto bi time otkrili da
se i suvie boje Austrije, a doli su do zakljuka (kao i Kalaj u drugim sluajevima u obrnutom smeru) da je bolje
Austrijance drati u neizvesnosti. (Pisma Jovana Ristia Filipu Hristiu, 1001.)
Drugi razlog prikrivanja odrenog odgovora, koji Risti nije pomenuo, bio je sigurno strah od eksplozivnog
reagovanja srpske vojvoanske i druge jugoslovenske i slovenske tampe uopte, koja bi, kao to e to i uiniti,
taj akt proglasila znakom ponovne kapitulacije Namesnitva pred Austro-Ugarskom.

313
Tom prilikom irile su se vesti i o buni u Srbiji. Po jednoj Ristievoj verziji glas se irio iz Sarajeva jer
se tamonji austrougarski konzul telegrafom obraao na Kalaja za ... objanjenje. Ovakva lana alarmantna
vest ljutila je naroito Ristia i on je Hristiu otro prebacio kako je mogao da bude tako naivan pa da u nju
poveruje, i odmah potri u biro telegrafski da se izvetava. Da je ita u stvari bilo zar toliki poslanici ne bi
dobili izvetaja od svojih konzula makar i iz Zemuna pre no to bi veliki vezir mogao biti izveten, koji ovde
nema svoga agenta, pa je morao sa strane dobiti telegram. (Pisma Jovana Ristia ..., 978.)

314
Kalaj obavetava Andraija da je vlada odobrila odranje slovenskog Kongreea pod odreenim uslovima
(zabeleenim u Dnevniku 15. februara). Prema Kalajevom komentaru Namesnitvo veruje da e klauzulom
uslovljenosti (da se na Kongresu raspravlja samo o stvarima koje se tiu odnosa austrijskih Slovena u granicama
Austrije uz moguu kritiku austrijske i ugarske vlade, ali ne dovodei u pitanje temelje austrijske drave) izbei
nepovoljna reagovanja od strane Austro-Ugarske. Meutim, po Kalaju, ni preko ovako formulisane odluke ne
treba prei bez odgovarajuih represalija. Iako on, kao dobar poznavalac igre koja je u toku, ve zna, raunicom
sigurne pretpostavke, da pomenuti Kongres, ni pod kojim uslovima, nee da se odri u Beogradu. Ali sama
injenica da mogunost njegovog odravanja nije odmah eliminisana kategorikom zabranom, za Kalaja je sada
dokaz vie zlobnog raspoloenja i neprijateljskih namera Namesnitva pod zlokobnim Ristievim uticajem, u
odnosima Srbije prema Austro-Ugarskoj. (Bericht Res. Nr. 12.)

315
V. pod 21. jul 1871. napomena 288. Presudom petanskog prvostepenog porotskog suda Stevan
Popovi, odgovorni urednik Zastave bio je osuen zbog navedenog inkriminisanog lanka na 18 meseci zatvora i
500 forinti novane kazne, uz plaanje sudskih trokova. Sud nije uvaio razloge odbrane da je tim lankom
novosadska Zastava samo reagovala na izazovno, klevetniko pisanje petanske Reforme. Maarski reimski list
optuio je Omladinu i Miletievce za sauesnitvo u ubistvu kneza Mihaila, a srpski list odvratio mu je
protivoptubom, u kojoj se, bez pomena Andraijevog imena, poruuje Reformi da ne trai konce zavere u
Novom Sadu ve u PetBudimu u krugu svojih patrona. Sud se nije hteo uputati u motive inkriminisanog
lanka i poto je Reforma smatrana listom Andraija usvojio je argumentaciju tuioca da je tim lankom uinjeno
kanjivo delo upereno protiv linosti tadanjeg predsednika maarske vlade. (Zastava, br. 20 16. II 1872.)

316
Pod nacionalistima ovde se kao i na drugim mestima, podrazumevaju narodnjaci, pripadnici hrvatske
Narodne stranke. U prevodu, osim na nekoliko mesta, kao na ovom, zato stoji adekvatno znaenju: narodna a ne
nacionalna (stranka).

317
Pavlovi, urednik Panevca. Sve to je ovog dana u Dnevniku zabeleio, Kalaj je sledeeg dana preneo
u ovde nenotirani izvetaj Andraiju. Naravno, ne navodei izvor obavetenja i ne zaboravljajui uz navode o
pregovorima oko rusko-turskog sporazuma, da primeti da njihovu verodostojnost nije uspeo da proveri. U
izvetaju je jo dodao da se u Beogradu ne sumnja da u eventualnom rusko-austrijskom ratu kao pobednik
moe izai samo Rusija, a pritom se gaji nada da e i Srbija za svoj antiaustrijski stav biti nagraena, moda ak i
na raun austrougarskog podruja. (Bericht Nr. 15 26. II 1872.)

318
Posle konanog iseljavanja Turaka iz Srbije 1867. godine, u Malom Zvorniku Turci su ostali. Poto je
Namesnitvo nameravalo da izgradi put du Drine izmeu Malog i Velikog Zvornika zatraeno je da se Mali
Zvornik prepusti srpskoj jurisdikciji. to se tie knjige o Bombardovanju Beograda 1862, Risti je dostavljajui
primerak Filipu Hristiu u Carigrad napomenuo da e Kalaj, a poput njega i drugi, verovatno pripisivati toj
knjizi nameru da se narod razdraava protiv Turske, i da knjiga potie od njega (Ristia). Iz tih razloga treba da
se rasprostre glas da je delo ostalo u rukopisu Miloja Lejanina, [biveg naelnika Ministarstva inostranih dela,
koji je umro 1867] pa ga je sad izdala njegova familija, a tampa je slobodna u Srbiji, i izdavanje knjige nije se
moglo spreiti. U pismu Hristiu 22. februara Risti istie: Knjiga [Bombardovanje Beograda] uinila je
neopisanu senzaciju koju niko nije predviao. Njome se diskredituje Ilija Garaanin i njegova koterija. Na
upozorenje Garaaninovih pristalica da e Ristievi navodi (jer se odmah otkrilo da je on autor knjige) biti
opovrgnuti, Risti odvraa da e onda uslediti drugo umnoeno izdanje. Ono je i tako neophodno poto je prvo
na jagmu otilo tako da knjigovezac nije imao vremena da knjigu proije ve je listove samo prilepljivao jedan
uz drugi.
U daljoj prepisci, navraajui na pitanje Malog Zvornika, Risti je samouvereno predviao da se ono mora
reiti prema srpskim zahtevima. Ako treba, Srbija e ga sama posednuti. Niko nee hteti da zarati zbog tog malog
 748

graninog mesta. to Ludolf [novi austrougarski ambasador u Carigradu] larma, to je njegova priroda (jer ja ga
znam kad je tamo bio savetnikom Poslanstva); iz njegove vike ti e svagda znati na emu si poruuje
direktno Risti Hristiu. Zato mu i preporuuje da ne prekida kontakte sa Ludolfom, kako bi po njegovim
reagovanjima saznavao kakve su reakcije Bea. To je u ovom momentu probitano u toliko vie precizira
Risti: to nam Kalaj sad nikako i ne dolazi pa ne znamo ta misli ova visokoumna diplomacija madarska.
(Kao to se vidi ni Risti ne bira rei kad govori o Kalaju koji mu postaje sve antipatiniji. Poto su antipatije
uzajamne, i ocene koje daju jedan o drugome u trenucima neslaganja i konfrontacije u njihovoj zlobnoj
akcentuaciji podjednako su negativne.) U pobijanju Kalajevih argumenata protiv reenja Zvornikog pitanja u
korist Srbije, Risti e ispoljiti kvalitete iste visprenosti. (Pisma J. Ristia..., 96 115, i dalje.)

319
... zavart elidzni Bosniban.

320
Za obavetenja o toku pregovora oko Zvornika, koja prenosi prema Rozenovim informacijama
(zabeleena u Dnevniku dan ranije), Kalaj kazuje u izvetaju da potiu iz vladinih krugova. Dodaje da bi sada
trebalo da Austro-Ugarska bude najvie zainteresovana da se sprei preputanje Zvornika Srbiji. Jer e se inae
dobijanjem Zvornika ojaati ve poljuljani autoritet namesnike vlade, poveati nimbus Rusije i sl. Ukoliko se
vie ne bi moglo spreiti reenje Zvornikog pitanja prema srpskim intencijama, onda bi trebalo pokuati
sugerie Kalaj da se bar odloi do kneevog punoletstva. U tom sluaju, naime, ne bi se Namesnitvo, koje od
Livadije vodi antiaustrijsku politiku, moglo pohvaliti uspehom izdejstvovanim u postojeoj konstelaciji snaga.
(Bericht Nr. 18.)

321
Propusnica.

322
... jo egyetrts szksgt...

323
U pitanju su propusnice za austrijske oficire. (Videti pod 14. mart.)

324
U komentaru ovih obavetenja, izloenih kao i u Dnevniku, naglaava se: da bi poputanje od strane
Porte u ovom pitanju i u ovom trenutku moglo da ima najtetnija dejstva, jer bi se njime samo ojaao ugled
Namesnitva koje je toliko neprijateljski nastrojeno kako protiv Turske tako i protiv Austro-Ugarske, dok bi se
uticaj Rusije neizmerno poveao. Po jo ozlojeenom Kalaju: Porta ba sada sa lakoom moe odbiti zahtev
Srbije jer u sluaju preduzimanja ma kakvih mera od strane srpske vlade raspolae sa dovoljno snage da je
urazumi. Prema Kalajevim procenama u tom trenutku, u raspoloenju u kojem se nalazi: ma ta bi Porta
preduzela protiv Namesnitva, ne bi imala da se plai nikakvog ozbiljnijeg otpora sa strane srpskog naroda,
budui da je nezadovoljstvo i mrnja protiv postojee vlade u celoj zemlji tako opta, da bi obaranje ove vlade
ma sa koje strane ono bilo izazvano, verovatno bilo pozdravljeno sa radou. (Bericht Res. Nr. 23 4. IV 1872.)

325
Za Ahmeda Vefik-efendiju, pomonika velikog vezira Mahmud-pae, Hristi je tih nedelja pisao:
Vefik-efendija nije ministar kao to znate, ali via po kadkad Sultana i kod njega je u velikom potovanju. Pa
kako je i on odsudan protivnik cele politike Aali-paine, koji je mimo cara radio ta je hteo, i kako osim toga
Vefik prezire ceo svet pa i sve sadanje ministre sem jedinog Mahmud-pae, to je on vie no iko drugi partizan
Sultanove svemonosti i dri da Sultan jedini moe spasti carevinu. Sultan nee da zna ni da uje za kakvo
poputanje; s toga mi je i Vefik s najveom odsudnou kazao da neemo uspeti. Vous ne russirez pas; tenez
ceci pour certain. [Neete uspeti, smatrajte to kao sigurno.] To mi je Vefik-efendija nekoliko puta ponovio ...
(Pisma Filipa Hristia,... 121. Pera, 8/20. III 1872.)

327
U pitanju su ve vie puta pomenute propusnice (videti zabeleke od 14. marta i 2. aprila).

328
... egy a Jedinsztvoban megjelent cikk folytn, mely a porosz kormnyzat ellen Romnihoz volt intzve
...

329
Prenosei Ristieve kurtoazne rei estitanja carskoj porodici (u Dnevniku zabeleene dan ranije) Kalaj
za Andraija dodaje: da iako se ovaj uobiajeni akt utivosti ne moe smatrati promenom srpske politike u
eljenom pravcu ipak isti dokazuje dovoljno da je Namesnitvo uvidelo da je u njegovom interesu kao i u
interesu Kneevine da bar formalistikim izjavama [durch usserliche Kundgebungen] krutost svog dosadanjeg
neprijateljskog dranja ublai, makar samo na izgled. Kao predstavnici Austro-Ugarske: Mi moemo dakle
ovaj korak Namesnitva u pogledu stava koji treba ispoljiti smatrati kao nesvesno velianje moi Austrije i
njenog vladara. (Bericht Res. Nr. 27.)

330
U ovom odista velikom lanku na preko 4 stupca, koji ispunjava celu prvu stranu i deo druge raspravlja
se o poloaju i o budunosti istonih naroda pod Turskom, u sklopu polemike sa Pester Lojdom. Ugarska u to
vreme vie nije, kao nekada, ispoljavala blagonaklone stavove prema Srbiji i drugim balkanskim zemljama u
njihovoj borbi protiv Turske. Na izazove Jedinstva maarski reimski list mogao je, pa je to i uinio, da otvoreno
brani teze o potrebi ouvanja integriteta Osmanlijskog carstva. Prema Jedinstvu, on je tom prilikom ponavljao
ak tvrdnje kojima se negiraju i u Maarskoj iroko rasprostranjena uverenja da u muhamedanskoj stihiji nema
ivotne snage, da je ona bolesnik koji umreti mora ... da su Turci varvari a da hriani nisu. I to s
 749

obrazloenjem: da se na Istoku civilizacija ne uslovljava hrianstvom, ta vie da se sumnjati moe da li ima

vie ivotne snage, vie moralnog obrazovanja u Muhamedanaca ili u Hriana.
Jedinstvo se, opovrgavajui ove i ovakve teze, zadralo na neprijateljskim stavovima austrougarske vlade u
poslednje vreme u odnosima prema Srbiji nasuprot korektno ispoljenim stremljenjima predstavnika srpske
drave. U kategorinoj formulaciji: da je Austro-Ugarska u londonskim konferencijama htela iz ruku Srbije
izvui erdap i nau dunavsku obalu; ... da prilikom crnomorskog pitanja, ona nam je zapretila celom silom
Monarhije, ako se samo maknemo; ... da oni koji su skovali usred prestonice Ugarske svoju paklenu zaveru
protiv Srbije, te okrvavili srpski prestol, jo se i danas slobodno po Ugarskoj razmeu, ime je dokazano da
Ugarska moe biti ognjite nekanjenih konspiracija protiv Srbije.
Da bi u reagovanjima na reagovanja bio to ubojitiji na list je dao do znanja austro-maarskoj strani i to da
Austrija, odnosno Austro-Ugarska ne bi trebalo da se razmee snagom koju vie ne poseduje, odkako su je
Nemaka i Italija istisnule iz podruja na kojima je zasnivala veliki deo svoje moi. Bez uvijanja se za Austriju
kazuje da je po broju iteljstva slovenska i prema tome ne bi trebalo da igra ulogu nemake velesile. Uloga
nemake sile nije vie u rukama Austrije, ona je posle Sadove prela sa Austrije na nemako carstvo. Dalje se
precizira da: Ni jedna drava, koja bi danas imala da podudara svoje interese sa interesima nemakog naroda,
nee za celo u toj celi ii u Be ili Petu, ve u Berlin. Hteti pak velesilu predstavljati sa maarskim ivljem, i
protivu Slovena u Austriji pa ak i u Turskoj, to je kako da kaemo? suvie naivno za svakog dananjeg
ozbiljnog politiara. Nema danas u celoj Evropi ozbiljna politiara, koji bi uzimao Madarsku za predstavnicu
ega veeg do 4 1/2 miliona Madara, a to nije ba nikakova sila da merodavno moe uticati na sudbu Istoka.
Posle jo nekih ovde nenavedenih argumenata uperenih specijalno protiv Ugarske Jedinstvo je, vraajui se
na civilizatorska natezanja, postavilo i ovakvo provokativno pitanje: Pa ako je to muslimansko pleme tako
civilizatorno, ako je to alkoranovo zakonodavstvo tako blagodetno, zato Austro-Ugarska nee da ustupi Turskoj
jurisdikciju i da doputa da kadija po alkoranu sudi austrijskim podanicima?
Da bi valjda otrina zakljuka odgovarala otrini sadraja na kraju se jo poruuje: Ne varajte se, gospodo
u Peti; ako ne trpite slobodu na Istoku, izgubiete je i kod svoje kue. (U Beogradu, 13. aprila, Jedinstvo, br.
82 14. IV 1872.)
Od ovako formulisanih kontraargumenata, prirodno je da su se srpski dravni funkcioneri (kao to je i u
Dnevniku zabeleeno) ograivali prilikom razgovora sa maarskim i austrijskim funkcionerima. Kao to su i ovi
pri susretima sa srpskim predstavnicima izraavali svoja neslaganja sa preteranim prebacivanjima i otporima
maarskih i austrijskih listova.

331
U ovom lanku, tampanom u uvodniku, praka Politika kroz kritiki osvrt na politiku predstavnika
Srbije, njenih vladara i vodeih politiara, poev od Ustanka, usmerava kritiku na namesniku vladu. Uobiajena
jednostranost politikog kritikovanja i ovde je oigledna. Zapaa se dobro da se dravno ustrojstvo Srbije
izgraivalo po uzorima evropskih drava. Ali se kao nesimpatina specifinost srpskih dravnika (a ne svih
politikih linosti sveta kao takvih, motivisanih sticajima okolnosti) istiu: suvie velika laviranja izmeu
raznorodnih interesa velesila, da bi se pridobila njihova naklonost; sitna lukavstva koja se uzdiu kao
diplomatske vetine; izbegavanje principa trajnije opredeljenosti.
Uvaavani kvaliteti postojanosti priznaju se samo knezu Mihailu. Njime poinje, zapravo trebalo je da
pone nova era srpske politike. On je bio veoma obrazovan ovek, a to je jo znaajnije ovek od principa,
vrst, izgraen karakter. Imao je svoje sopstvene ideje i vrstu volju da ih sprovede. Unitenje turske vladavine
u Evropi, stvaranje nezavisnih hrianskih drava na njenom mestu, poveanje Srbije, to je bio, ukratko reeno,
njegov politiki program. Dodue, i on je pomou Austrije hteo da ostvari istaknute ciljeve, ali bi po ovom listu
ekih federalista to bila slovenska Austrija, u ulozi protektora novih junoslovenskih drava. Izazvao je,
meutim, protiv sebe politiare naviknute na metode laviranja, podvaljivanja, na sisteme klackalice a i na otpor
politiki nezrele Omladine. Ubijen je. Istorija njegovog ubistva jo nije napisana, ali je sigurno da ona nee
poveati slavu onih koji su posle njega rukovodili sudbinom srpske drave. (Ovim poslednjim argumentom
aludira se, kao i mnogim drugim insinuacijama Ristievih i Blaznavevih protivnika, na sauesnitvo namesnika
u ubistvu kneza Mihaila.) Pod Namesnitvom vaskrsnula je u Srbiji opet politika bezidejnosti i
besprincipijelnosti. Blaznavac i Risti, po ovoj slici Politike, zapravo su prevashodno zaokupljeni borbom oko
primata. Preostaje jedina nada da e se punoletstvom kneza Milana Srbija vratiti na kolosek koji je trasirao knez
Mihailo. (Serbische Politik Politik, Nr. 115 26. IV 1872.)

332
Izloeni lanak u Jedinstvu Kalaj je priloio, mimo svog obiaja (kako sam istie, nije voleo da se
poziva na novinske lanke) izvetaju koji je tog dana dostavio Andraiju. Neka Andrai vidi kako ona estitka
povodom veridbe austrijske velike knjeginje ne oznaava eljenu promenu u srpskoj politici.

333
U izvetaju Kalaj naglaava da Namesnitvo po svaku cenu hoe da izdejstvuje reenje Zvornikog
pitanja. Namesnici su prilikom preuzimanja vlasti obeali da e kad proe njihov mandat predati punoletnom
knezu upravu nad zemljom koja e u meuvremenu biti unapreena i proirena. Poto nisu uspeli da je unaprede
(po Kalaju sada nezadovoljstvo naroda postaje iz dana u dana sve vee) moraju da je bar proire,
prikljuenjem Malog Zvornika. Zato Kalaj ponavlja da treba podrati Portu u odluci da se Mali Zvornik ne
prepusti Srbiji. Namera srpske vlade da od 40.000 # tributa plati samo 1.000 # ne bi smela ni da zavara ni da
pokoleba tursku vladu. Namesnitvo je isuvie slabo da bi neto efikasnije moglo preduzeti. S pozivom na lanak
prake Politike o srpskoj politici, za koji Kalaj kae da je napisan sa velikim poznavanjem srpskih prilika i da je
izazvao u vladinim krugovima muan utisak ukazuje se i na to da je Srbija izgubila poverenje Slovena iz
 750

Austrije. U svakom sluaju kompromitovanom Namesnitvu su dani odbrojani i ono ne zasluuje da bude
rehabilitovano eventualnom popustljivou Turske. Ukoliko se ve hoe prepustiti Mali Zvornik Srbiji neka se to
uini kada knez Milan bude vladao zemljom zakljuak je Kalajev u ovom trenutku. (Bericht Res. Nr. 30.)

334
Tekst note prema Faterlandu glasi:

Monsieur le Consul-gnral! Ce na pas t sans un vif sentiment de surprise, que jai vu figurer mon nom
dans des pices officielles relatives lagitation lectorate en Croatie, et qui ont t rcemment livres la
publicit! Cette surprise a t dautant plus dsagrable que lun de ces documents le 4e a t precisment dclar
par lorgane officiel du gouvernement royal-hongrois. Cest celui ou lon affirme que jaurais fourni une somme
de 27.500 fl. dans un but politique, aux chefs de lagitation nationale en Croatie. Je crois absolument superflu de
refuter une pareille allgation, mais, en mme temps, jespre, monsieur le consul-gnral, que vous voudrez
bien provoquer de la part de monsieur le prsident du conseil des ministres en Hongrie une explication
satisfaisante au sujet aussi grave dirige contre un gouvernement ami.

Veuillez agrer etc ...

Belgrad le 22. avril (4. mai 1872.)
Ristics.
(Vaterland, Beilage zu Nr. 125 8. V 1872.)

Ova je nota u vezi sa poznatim promemorijama banskog namjesnika Antuna Vakanovia posle
rasputanja hrvatskog Sabora, kojima je svrha bila da se Narodna stranka kompromituje pred vlastima tako da se
njeni predstavnici mogu izvesti pred sud pod optubom da su izvrili delo veleizdaje. Od optuujueg
materijala sadranog u etiri promemorije, za koje se posle utvrdilo da su ispunjene lanim podacima,
etvrta promemorija sadrala je podatak na koji se odnosila gornja Ristieva protestna nota. U ovoj je
promemoriji izvetaj o sumama novca koje je glavni odbor Narodne stranke primio od svojih inostranih
mecena radi podmirenja trokova agitacije za predstojee izbore. Prema tim podacima od ukupno 193.260
forinti, 60.000 je poticalo od zajma, dobijenog od jedne eke banke, 18.000 od priloga Petrogradskog
slovenskog komiteta, 15.000 od priloga Moskovskog slovenskog komiteta, 35.000 od Slovenskog komiteta iz
Odese, posredstvom Bogiia, i 27.500 iz dispozicionog fonda srpske vlade, preko Ristia. Prema reima Ivana
Vonine, lana glavnog odbora Narodne stranke ovakvim i slinim, ovde nenavedenim lanim podacima
pokuavalo se na zloinaki nain onemoguiti Narodnu stranku, da bi se spreila njena pobeda na predstojeim
izborima. (Das Vaterland, Nr. 119 2. V 1872.)
U izvetaju koji se pominje u poslednjem pasusu Dnevnika izlau se pomenuta obavetenja onako kako su
zabeleena prethodnih dana, 8. i 9. maja, u Dnevniku. Samo se jo napominje da za tanost ovih informacija ne
moe da jemi. (Bericht Res. 81, Prepis iz Dravnog arhiva u Budimpeti Orszgos Levltr.) Zanimljivo je da
u veini sluajeva, kao to smo ve isticali, za vesti dobijene od istog poverljivog obavetaa, dr Rozena, Kalaj
kazuje da potiu iz verodostojnih izvora.

335
V. pod 22. i 23. aprila, 21. maj (c), 6. i 8. jun. Navodna pruska intervencija u korist Srbije odnosi se na
spor oko Zvornika.

336
Za ovu Orekovievu brouru, objavljenu pod naslovom Slavenska zadruga, Risti kae da je dobro
dola Maarima i Austrijancima koji se takmie u besomunim napadima protiv Namesnitva. Poto se u ovoj
brouri propagira panslavizam ili upravo panrusizam na osnovu nje oivele su tvrdnje da je Srbijom ponovo
zagospodarila Rusija. Opet graknue na nas novine madarske i austrijske, podmetajui je [brouru]
Namesnitvu, a u poslednjoj analizi meni, dokle ja nisam nita o njoj ni znao a za celo ni jedna dua iz
Praviteljstva. to je najgore tome ne malo doprinosi i sam Orekovi. Ovaj smutljivi ovek, da bi sebi dao
vanosti, apue svakome na uvo: as da je brouru pisao u sporazumljenju sa Namesnitvom, as da ju je
pregledao ikin, a as opet da ju je odobrilo rusko Poslanstvo u Beu. Razume se, da je sve to najprostija la.
Jedino to je istina, to je da ju je itao u rukopisu Garaanin mislei ... da se preporui Rusima, premda sam
uveren, da e je i sam kabinet petrogradski osuditi kao delo koje je u stanju doprineti da se grupiraju neprijatelji
slavenski protiv Rusije i sviju nas. Kalaj usklicava od radosti to mu je Orekovi naterao vodu na vodenicu, a
tampa austrougarska dobija novu rnu za svoje napadaje. Da su nai odnoaji drugaiji prema Austro-Ugarskoj,
razume se, da se to sve ne bi ni opazilo, no od vremena Livadije trae se zakake u svemu i svaemu. Misli se, da
bi se to sve moglo poremetiti da nije mene u vladi. U toj celi i upravljene su protiv mene strele. Misle da ovde
zaplae, da izazovu protivu mene optu oluju po Evropi te da se ja uklonim, pa se onda nadaju da bi povratili
intimitet spram Austro-Ugarske poverava se Risti Hristiu.
Poto se plai da bi i Hristi mogao doi do zakljuka da je suvie krut, da deluje oporo, da bi se veom
elastinou odnosi mogli ublaiti i prema Ugarskoj, Risti jo dodaje: No ne treba drati, da bi se Madari
zadovoljili da budu s nama pored Rusije na dobroj nozi. Oni su iskljuivi; oni bi hteli da ovde iskljuno zauzmu
teren i tada tek mogli bi se zadovoljiti, a pre toga oni se smiriti nee. (Pisma Jovana Ristia ..., 129 130.
Beograd, 30. maja 1872.) Dodali smo ovaj tekst Ristievog reagovanja u prilino opirnom citatu da bi se italac
uporedo upoznao sa autentinom argumentacijom druge strane u sporu koji se i ovom prilikom preko Kalaja i
Ristia vodi u okvirima dravnih maarsko srpskih razmirica, posle livadijskog puta kneza Milana.
 751

337
Kalaj o Orekovievoj brouri, koja zapravo negira sposobnost samoodranja u granicama sopstvene
samostalne drave malih slovenskih naroda, ukljuujui srpskog (to je u Kalajevim rasuivanjima do Livadije
smatrano kao neto apsurdno sa argumentacijom da se do gordosti samosvesna Srbija ne bi dala ukrotiti
jarmom potinjenosti ni od Rusije) sada pie Andraiju: da je verovatno napisana sa znanjem Namesnitva pod
pritiskom Rusa, posebno ruskog konzula ikina. Jer Orekovi jo prima platu od srpske vlade, a i cenzura je
toliko efikasna da je nezamislivo tampati ovakvu brouru bez njenog znanja ili ak odobrenja. Po Kalaju:
Broura je dakle novi dokaz da je Namesnitvo potpuno pod ruskim uticajem, da ono ak i kazivanja koja
poriu Srbiji i Srbima svaku ivotnu sposobnost, mora da pusti da budu obelodanjena uprkos svom unutranjem
ubeenju. Da je broura napisana po sugestiji Rusa proistie i iz informacije da od nekog vremena Orekovi
odrava najprisnije odnose sa ruskim Konzulatom. Meutim, u svim slojevima naroda broura je naila na
negodovanja. Izuzetak predstavlja kneeva okolina (misli se prvenstveno na kneevu majku i rodbinu), koja je u
potpunosti proruski nastrojena prema Kalajevim informacijama. (Bericht Res. Nr. 35.)

338
... ktsgkivl a Sz. Ptervri orosz kvetsg ltal.

339
U jednom od ovde notirana dva lanka Jedinstva reaguje se na demanti vesti o spremnosti nemake
vlade da u Carigradu posreduje na strani Srbije u sporu oko Malog Zvornika. (V. napomenu 335. Jedinstvo, br.
109 20. V/l. VI 1872.) I drugi lanak, objavljen dan ranije u Jedinstvu (broj 108 19/31. maj 1872.) odnosi se
na Zvorniko pitanje. Za taj lanak, napisan u vidu dopisa iz Sarajeva, Kalaj kazuje da je sigurno isfabrikovan u
Beogradu. On je uopte uveren da glasove o nemakoj intervenciji u zvornikom sporu pronose agenti
namesnike vlade, sa namerom da uvere srpsku javnost da se na Balkanu sueljavaju interesi Nemake (u
saveznitvu sa Rusijom) i Austro-Ugarske, i da Srbija u sukobu sa Turskom i Austro-Ugarskom moe raunati
pored Rusije i na podrku Nemakog Carstva sa sreditem u Berlinu. (Bericht Res. Nr. 97.)
O novim carinskim tarifama Kalaj obavetava Andraija u posebnom izvetaju napisanom istog dana. Dok
je ranije pri razmatranju nagovetenih novih carinskih stopa za uvezene potroake artikle u Srbiji insistirao na
tome da treba imati razumevanja za potrebe drave koja je u razvoju i da nije svrsishodno protestacijama
oteavati poloaj namesnike vlade, sada sugerie Andraiju energine protivmere, kojima treba spreiti
nameravana povienja u carinama. Ukazuje se ak na nunost da se pridobiju garantne sile za intervenciju, sa
obrazloenjem da Srbija kao zemlja pod sizerenstvom Turske nema prava na ovakva jednostrana akta. (Bericht
Res. Nr. 98.)

340
allvidk.

341
Kao to je Kalaj, do Livadije, dobrim poznavanjem istorijskih fakata, na sve mogue naine dokazivao
prava Srbije na zahteve u pogledu Zvornika, koje je tada namesnika vlada upuivala na adresu Porte, tako je
sada, posle Livadije, opet kao vrsni poznavalac injenica, osporavao njihovu osnovanost! U ovom iscrpnom
izvetaju (na preko 6 prekucanih strana) on je taku po taku pokuavao da obori srpske navode (formulisane u 6
taaka). Primera radi, taku 1 tvrenjem da fakat to se Mali Zvornik i Sakar nalaze na desnoj obali Drine ne
znai da su ta mesta delovi graninih srpskih srezova Jadra i Raevine, kako je to stajalo u dokumentu uruenom
Porti. Ili taku 3. zasnivanu na kopiji topografske karte jadarskog i raevinskog sreza, iz 1831. godine
konstatacijom, da je ova kopija bila sainjena po ruskom originalu koji je bio dat jednom srpskom slubeniku na
1/2 sata, za koje se vreme ne moe verno prekopirati kartografski dokument minuciozne izrade. Argumenat da se
Mali Zvornik nalazi na Drini, tj. na srpskoj granici prema Bosni, osporava se argumentacijom da ni u jednom
dokumentu do kojih je doao ta granica nije tako fiksirana. A i kad bi bila ne bi podrazumevala pripadnost Malog
Zvornika Srbiji s obzirom da je Mali Zvornik prvenstveno deo turskog odbrambenog pojasa oko Velikog
Zvornika. Pozivanje srpske vlade (pod takom 5) na Hatierif iz 1833, gde se meu srezovima koji se predaju
Srbiji na upravu navode i pomenuti srezovi, kojima pripadaju traena mesta, po Kalaju takoe je neumesno. Jer
tamo se pored pojedinih srezova navode i pojedina znaajnija mesta, meu kojima se ne nalaze ova dva sporna,
iako nisu manje znaajna od nekih navedenih. Na kraju, (ad take 6) navodna izjava biveg, u meuvremenu
umrlog velikog vezira Aali-pae da Srbija ima pravo na Mali Zvornik i Sakar, sa pravnog stanovita je nitavna,
jer notica u kojoj je to zabeleeno napisana je rukom Jovana Ristia, tadanjeg kapuehaja u Carigradu, bez Aali-
painog potpisa. Zakljuak: iako se pravo Porte na Mali Zvornik ne moe dokazati na apsolutno jasan nain
prava Srbije u tom pogledu su jo mnogo nejasnija. Dakle Porta bi mogla, to sada za Kalaja znai i morala ne
samo iz politikog oportuniteta, ve i prilino verodostojnih zakonskih razloga da odbije zahtev Srbije.
(Bericht Res. Nr. 40.)
Kada je Risti poverljivim putem saznao za neke od Kalajevih argumenata, da Srbija nema pravo na Mali
Zvornik, on je u vezi sa pozivom na Hatierif pisao Hristiu u Carigrad: Ukoliko, po Kalaju Hatierif od 1833.
ne opredeljava dokle ide Raevina utoliko bolje za nas. Raevina ili ide do Drine ili preko Drine. Ako je ono
prvo sluaj, onda smo mi u pravu da traimo Mali Zvornik; ako li ide preko Drine, mi emo i vie primiti.
Nikako pak ne moe se pomisliti, da Raevina ide do obale Drinske, pa obalu tu samo na jednoj taki ostavlja
Turskoj a celu duinu nama. (Pisma Jovana Ristia ..., 111. Beograd, 20. III 1872, po st. k.)

342
Videti pod 8. jun, odnosno pod sledeom napomenom.

lanak je napisan povodom prohrvatskih napisa maarskih opozicionih listova iz redova liberala pod
343

vostvom Tise, posle pobede hrvatske Narodne stranke na izborima. Povod se koristi da bi se ukazalo na veliinu
 752

opasnosti koja preti maarskoj dravnoj ideji sa strane Hrvata, podranih od Namesnitva u Srbiji, u okvirima
junoslovenskog (ili jugoslovenskog) nacionalnog pokreta. Za hrvatsku Narodnu stranku, sastavljenu od
seljaka, obuara, mornara, seoskih popova, malih trgovaca, nekoliko otputenih inovnika i advokata kazuje
se ovde da je u toku proteklih izbora kapom i akom delila pare, sumnjivog porekla (aludira se na novce od
ruskih panslavistikih drutava i iz Dispozicionog fonda srpske vlade, prema obavetenjima ranije pomenutih
Vakanovievih promemorijala). Za Srbiju se istie kako je iz Beograda inspirisano obavetenje nemakih
listova, na prvom mestu Augsburger Algemajner Cajtung-a o navodnoj spremnosti pruske vlade (uz sadejstvo
ruske) da pomogne Namesnitvu u dobijanju Malog Zvornika. Podseaju se itaoci da je samo nemako
Ministarstvo inostranih poslova moralo da ovu bezonu vest (po kojoj je Bizmark uputio ambasadora Radovica u
Carigradu da posreduje u korist srpske vlade) demantuje preko slubenog Rajhsancajger-a. Sve se to izlae da bi
se maarska javnost uverila o onome to svaki vidi izuzev maarske opozicije: da je stvarni centar
hrvatskog opozicionog pokreta u Beogradu, i da hukanja u Hrvatskoj stoje u tesnoj vezi sa junoslovenskim
rovarenjima na Balkanskom poluostrvu. (Pesti Naplo, reggeli kiads jutarnje izdanje, br. 126 2. VI 1872.)
Austrijski opozicioni listovi takoe su reagovali na ovaj, po tonu veoma agresivan lanak, smatrajui da je
inspirisan od Andraijevog Ministarstva inostranih poslova i da moe izazvati neeljene komplikacije u
odnosima sa Srbijom, i razume se sa Rusijom. Peti Naplo je naravno energino protestovalo protiv optube da
je njegov prethodni lanak delo narudbe Ministarstva iz Bea. (Pesti Naplo reggeli kiads jutarnje izdanje, br.
129 6. VI 1872.)

344
U reagovanju na tvrdnje nekih maarskih listova da je poslednja Orekovieva broura inspirisana od
srpske vlade, Jedinstvo je izalo sa tvrdnjom da je verovatnije da je ona delo maarskih linosti. Argumentacija u
pobijanju petanskih navoda je sigurno na mestu. Broura g. Orekovia odrie ivotnu sposobnost skoro svima
granama slovenskog naroda napase, i sadri pogrde protivu sviju njih, a naroito protivu Srbije. Jasno je da spis
ovakvog sadraja ne moe biti delo nikakvog dobrog Srbina, niti odobravanja srpske vlade. Ako je ta broura
postala ma ijom inspiracijom, kao to tvrde madarske novine, onda je mnogo verovatnije, da e ona biti kakav
podmetnut madarski muak zakljuak je Jedinstva. (Broj 115 28. V 1872.)

345
Nismo uspeli da pronaemo ovaj putopis. Ostaje otvoreno pitanje da li je stigao da ga napie kako je
predvideo.

346
Videti pod 9. jul. Pismo e biti poslato Andraiju ne 7. ve 10. jula.

347
Zauujua vest, s obzirom da je ovaj aljivi list koji je izlazio ve 7 godina, od 1865. imao renome
konzervativno reakcionarnog ili reimski povodljivog glasila.

348
V. pod 4. jul. U izvetaju se izlae tok razgovora sa Matiem onako kako je zapisano u Dnevniku.
Pritom se izraava i uverenje da je njegov umirujui odgovor Matiu u skladu sa intencijama kako Andraija
tako i maarske vlade. U prilog stava da se bez smetnje dozvoli odlazak pozvanih na sveanosti u Beogradu
navodi se: ubeenje da e mali broj biti onih koji e se odazvati pozivu; da e se dobiti obavetenja o izjavama i
ponaanju onih koji e tamo otii; da e se gosti iz Monarhije kao i iz drugih zemalja moi uveriti o nezdravim
odnosima koji u Srbiji vladaju; da se zabranom ne bi mogao spreiti odlazak bar izvesnog broja pozvanika i
napokon da bi zabrana mogla da ima suprotno dejstvo od oekivanog, jer bi dala samoj stvari vei znaaj nego
to je ima u stvarnosti. (Bericht Res. Nr. 129.)
U dugakom pismu (prekucano iznosi preko 8 strana) Andraiju, koje je poeo da pie 7. a otpravio tek 10.
jula, precizira da je razgovor sa Blaznavcem trajao oko 3 sata. Blaznavac se najpre raspitivao za rezultate
proteklih izbora u Maarskoj, da bi mogao izraziti svoju averziju prema Miletiu, koji, po njemu, ve poinje da
gubi privrenike, uprkos tome to je izabran u Baahidu (ali veruje sa manje glasova nego 3 godine ranije).
Zatim je izrazio nadu da e se maarska vlada u sopstvenom interesu nagoditi sa predstavnicima Hrvatske tako
da obe strane budu zadovoljene. ime bi se smanjio i domet novosadskih subverzivnih elemenata u Maarskoj.
Uostalom protiv njih sugerie energinije mere u savezu sa pravoslavnom crkvenom organizacijom na elu
jednog lojalnog i energinog patrijarha. Ponavlja opet, navodno reima kneza Mihaila, da bi najbolje bilo kada
bi se Miletievci (doslovno svi maarski Srbi) pritisnuti sa obe strane, i maarske i srpske, udavili u Dunavu.
Najvie je insistirao na uveravanjima da namesnika vlada ni posle Livadije nije prestala da suzbija
delatnost antimaarskih stranaka Ugarske. Hrvatima je stalno savetovala da ne preteraju u svojim zahtevima pri
traenju platforme za istinsku nagodbu sa Maarima.
U nacionalnoj politici najvie je, i putem tajnih instrukcija organima vlasti, upozoravao na opasnost od
Rusije. Sa austrougarske strane je uvek oekivao i jo oekuje podrku za ostvarenje jedine srpske aspiracije u
pravcu turskih provincija, kojom e se ujediniti Bosna i Hercegovina sa Srbijom.
Pristanak na put u Livadiju kao i ranije opravdavao je injenicom da je posle oslobaajue presude u
procesu protiv Karaorevia njegova promaarska politika bila toliko kompromitovana da radi spasavanja
ugleda nezavisnog politiara nije imao drugog izlaza. Na taj nain uspeo je da reafirmie i kneevo poverenje u
tolikoj meri da e mu knez (to poverava Kalaju kao tajnu) kad punoletan preuzme vladarsku funkciju poveriti
vlast predsednika vlade i ministra vojnog. Tako e opet biti u mogunosti da vodi politiku prijateljstva prema
Austro-Ugarskoj.
Kalaj je u replici bio, po svom obiaju u to vreme, uzdrljiv. Naglasio je da bez obzira na motivisanost
ostaje injenica da se Srbija, i pod njegovim namesnitvom, pribliila Rusiji udaljavajui se od Austro-Ugarske.
 753

Od toga je, po Kalaju, tetu pretrpela samo Srbija. Jer bi uz austrougarsku pomo ako nita drugo ve dobila Mali
Zvornik.
Iekivanja vezana za eventualne ratne sukobe meu velesilama nerealna su uveravao je Kalaj Blaznavca.
Francuska jo dugo nee imati snage za pokret, Nemaka eli mir (posle pobede), Austro-Ugarska nee rat,
Rusija pak, bez obzira na pretee vesti izvesnih listova, sigurno nije za to da se zarati. Istono pitanje, po ovom
Kalajevom rezonovanju, moglo bi da se rei, u postojeoj konstelaciji snaga, jedino mirnim putem. Za reenje
koje bi zadovoljilo interese Srbije, velike zapadne drave e se, i dalje po Kalajevim uveravanjima, angaovati,
meutim, tek ako se uvere da se pod srpskim nacionalnim interesima ne podrazumevaju i ruski.
Kada je Blaznavac opet uzeo re, priliku je ponovo iskoristio samo za ponovljena uveravanja da Srbija nije
nikad vodila bezrezervnu prorusku politiku sem u sluajevima kada je na to bila prisiljena politikom
nerazumevanja ili protivljenja sa strane zapadnih sila.
Kalaj je na kraju stekao uverenje, koje je preneo Andraiju, da je Blaznavac uznemiren velikom pobedom
Deakove vladajue stranke na izborima u Maarskoj, kao i fuzijom hrvatskih stranaka, te putem cara Franje
Josipa u Berlin, doao kod njega da izvidi mogunosti ponovnog pribliavanja Austro-Ugarskoj. Ipak ostao je pri
ubeenju da Blaznavac, iako je i dalje antiruski nastrojen, ni pod upravom kneza Milana nee imati dovoljne
snage da se suprotstavi uticaj antiaustrijskih Ristievih pogleda. (Pismo br. 9.)

349
Dnevnik (putopis) sa ovog putovanja po Bosni objavio je maarski istoriar Lajo Taloci u prilogu
druge Kalajeve knjige Istorija srpskog ustanka 18071810, Budimpeta 1909, 315346. Samo je grekom
(tamparskom ili redakcijskom) tamo ustanovljeno da je to dnevnik (putopis) sa njegovog prvog putovanja po
Bosni 1871. godine. U ovde objavljenom Dnevniku tano je zabeleeno, kao to se vidi, da je na ovom putu
Kalaj bio od 12. jula do 12. avgusta 1872. godine.

350
Videti pod 22. i 23. april, 21. i 26. maj, 6. i 8. jun 1872.

351
U uvodnom delu intervjua sa Blaznavcem (koji Noje Fraje Prese, list sa renomeom protivnika
preterano privilegisovanih Maara, objavljuje zbog svoje interesantnosti doslovno, onako kako je tekao)
redakcija upoznaje itaoce sa istorijatom incidenta oko poziva na sveanosti proglaenja punoletstva kneza
Milana. Istie se da su obe vlade, austrijska i maarska, bile u pravu kada su zabranile odlazak pozvanih
(slovenskih, jugoslovenskih, srpskih) delegacija (iz Praga, Ljubljane, Kotora, Pete, Zagreba, Novog Sada i
pojedinih srpskih optina) u Beograd. Direktna optenja jedne strane drave sa predstavnicima austrougarskih
institucija i dravljana smatraju se prekrajem meunarodnih pravila. Osim toga u javnom mnenju stvarao se
utisak da se tim pozivima potvruje panslavistika tenja male srpske kneevine u ulozi jedne slovenske Pruske
ili Piemonta. Meutim, pravi, glavni krivac otkriva se u linosti austrougarskog generalnog konzula Kalaja. On
je svojim nespretnim dvolinim dranjem naveo namesniku vladu na postupak koji je za osudu.
Sam intervju je navodno zapoet Blaznavevim antiaustrijskim uveravanjima: Austrija se uvek pokazala
kao neprijatelj Srbije. Poetkom stolea ona je Srbe u Turskoj denuncirala kao buntovnike, i Rusija se morala
zaloiti za Srbiju. Celokupna Meternihova delatnost bila je usmerena protiv Srbije, itav vek su nai hrianski
narodi trpeli od neprijateljstva Austrije. Ni u najnovije vreme nije se nita u tome promenilo. Nasuprot tome, to
se tie Rusije Srbija ima mnogo njoj da zahvali.
Na to je dopisnik Noje Fraje Prese-a upitao: Zar i za sedam utvrenja!
Blaznavac: Ne, tu je Austrija najzad uvidela, da je ranije greila.
Srbija je u znak zahvalnosti tri godine vodila bezrezervnu politiku prijateljstva prema Austro-Ugarskoj.
Nije zazirala ni od toga to je time navukla na sebe neprijateljstvo eha, Hrvata i Srba iz june Ugarske. A onda
su naili dogaaji koji su opet otkrili pravo lice velikog suseda: osloboenje Karaorevia i Bajstova nota od
23. novembra 1870, kojom se Srbija preteim tonom upozorava da se dri status kvo politike prema Turskoj.
Status-kvo na Istoku! Status-kvo je za hriane smrt u Turskoj nastavio je ovaj provokativni razgovor
Blaznavac.
Rekapitulacija poznatih spornih postupaka poentira se kazivanjima o inkriminisanom pozivu na
sveanost kneevog punoletstva. Da bi se izbegli mogui nesporazumi pre odailjanja tih poziva Dimitrije Mati
u svojstvu ministra inostranih dela otiao je na konsultaciju kod Kalaja. Na njegovo pitanje da li moe austrijska
odnosno maarska vlada imati neto protiv tih poziva Kalaj je odvratio: Ni najmanje! U Austro-Ugarskoj
postoji takva sloboda da svaki moe da ide kuda hoe. Na Matievo insistiranje da ipak telegrafie u Be da bi
se dobio precizan odgovor, Kalajeva uveravanja ostala su istovetna. Rekao je doslovno: Ja u ve pisati
svojoj vladi. Ipak Vas mogu uveriti da ako se pozivi poalju onu nee naii na prigovor. Tek posle ovog
odgovora vlada je odluila da poalje odnosne pozive. Ne moe se dakle prigovoriti da je postupila nekorektno.
Blaznavac je ipak napomenuo, da je uveren da je i Kalaj onu izjavu dao bona fide.
Ali zakljuak dopisnika bio je drukiji. Prema njegovim zlobnim reima: Iz izloenog razgovora jasno
proizlazi u kakvim se izvrsnim rukama nalazi zastupnitvo ... Monarhije na Istoku. Sa jednog opskurnog
seoskog plemiskog poseda iznenada u diplomatsku karijeru baeni gospodin fon Kalaj, ovaj genije koga je
maarski ovinizam odredio skoro za internuncijusa u Carigradu reiti je primer toga. (Neue Freie Presse,
Abendblatt, Nr. 2866 17. VIII 1872. Rubrika: ,,Ausland.)
Sledeeg dana list je ak svoj veliki uvodnik posvetio pitanjima koja je nametao intervju sa Blaznavcem. Iz
deako-naivnih Blaznavevih razglabanja o razlozima prijateljstva i neprijateljstva Srbije prema Austro-
Ugarskoj, izvodi se omiljeni (ne manje naivni ali to se ovde nee da vidi, i prema tome ne vidi) zakljuak o
prevazi instinktivnih prijateljskih stremljenja srpskih predstavnika prema Austriji i dominaciji njihovog ne bez
 754

osnova formiranog strahovanja i otpora prema ugarskoj dravnosti. Tu se zakljuuje: Srbija nije panslavistika,
dakle nije ruska. Njena pijemontska i pruska nastojanja nisu na liniji velikoruskih ciljeva. (Osim toga smatraju
se nerealnim jer Srbija ne raspolae privlanom snagom civilizatorske, kulturne premoi Pruske ili Piemonta.)
Njeni emancipatorski programi, meutim, mogu se ostvariti jedino pomou Austrije. Zato se ona u mnogim
prilikama prirodno okree prema velikom susedu. Tekoe na ovom putu iskrsavaju ponajee sa maarske
strane, usled neodmerenih istupanja favorizovanih Maara. I ovog puta glavni krivac za pogoranje austro-
srpskih odnosa nalazi se u linosti iz Maarske. Zato se za Kalaja kazuje ak da nema ni potrebnog obrazovanja
ni takta za tako odgovorno, konzulsko mesto, da je tamo postavljen na insistiranje maarskih dravnika, koji u
svojoj nadmenosti uobraavaju da je Istok njihovo podruje, i koji ni posle Nagodbe nisu prestali da sanjare o
dunavskoj konfederaciji sa Maarskom na elu! Zakljuak je jasan: trai se da Kalaj bude zamenjen jednom
pogodnijom, spremnijom i sposobnijom linou. Uz upozorenje da se to ne bi smelo spreavati i dalje vezama
rodbinstva i kumstva. (Neue Freie Presse, Nr. 2867 18. VIII 1872.)
Kao to se moglo oekivati, maarski listovi nisu ostali duni odgovora na ovaj i ovakav lanak. Naroito
je Maarski Lojd bio odluan u odbrani Kalajevih kvaliteta, zgraavajui se nad insinuacijama o njegovoj
neobrazovanosti i nespremnosti. Ali je beki list ostao, naravno, pri svome. Za njega je merodavna injenica:
Srbija je 1867. [pre Kalajevog dolaska] bila austrofilska, danas je orue Rusije. Ubedljivije svedoanstvo o
Kalajevoj diplomatskoj nesposobnosti ne treba traiti, po Noje Fraje Prese-u (jutarnje izdanje, br. 2870 21.
VIII 1872).

352
Prema Kalajevoj interpretaciji u ovom izvetaju srpska vlada ga je upoznala sa odlukom o pozivima na
sveanost kneevog punoletstva prosto reda radi, a ne da bi saekala odgovor kojim je uslovljeno upuivanje
odnosnih poziva. Odluka je bila ve doneta, i ako bi se odgovorom sa austrougarske strane pokualo spreiti
njeno izvrenje, prilika bi se koristila za protestne deklaracije kao to se i sada ini. Uostalom, Kalaj podsea
Andraija da ga je svojim reskriptima od 22. jula ovlastio da srpskoj vladi saopti da e se pozivi ukoliko budu
upueni samo od beogradske optine preutno prihvatiti. Jedino zahvaljujui srenoj okolnosti da on onda nije
bio u Beogradu, ovo je saoptenje ostalo nepoznato. Znai, postojao je nesklad izmeu prvobitne intencije
Ministarstva inostranih poslova i uskoro zatim izdate zabrane od strane maarske vlade. (Bericht Res. Nr. 51.)

352a
Ovde se podrobnije izlae ono to je ve pomenuto u izvetaju o protivrenosti Andraijevog akta o
preutnom prihvatanju, odnosno ignorisanju poziva iz Srbije, i vladine zabrane odziva na taj poziv.
U sledeem pasusu notirani razgovor sa dopisnikom Prese-a imae izgleda oekivani efekat. Ve u broju
od 20. avgusta u ovom listu, koji se smatrao organom Ministarstva, obelodanjen je bio dopis kojim se izraava
sumnja u verodostojnost Blaznavevih izlaganja dopisniku Noje Fraje Prese-a. S obzirom da je Kalaj poznat
kao oprezan ovek koji se ne izjanjava olako. (Die Presse, Nr. 228 20. VIII 1872.)

353
U izvetaju se naglaava da je zabrana uestvovanja predstavnika srpskih optina na sveanostima u
Beogradu izazvala revolt stanovnitva. Ispadi i pretnje bile su uperene u prvom redu protiv njegove (Kalajeve)
linosti, ali i protiv maarske odnosno austrougarske vlade kao takve. Samo srpska vlada je, po Kalaju, uinila
to je mogla, preko novinskih lanaka i svojih agenata, da ionako veliko ogorenje naroda bude to vee. Njemu
lino upuene su brojne pretnje i savetovano mu je sa vie strana da ne napusti svoj dom. On je, meutim, ba
zato tih dana izlazio vie nego to je inae obiavao. Znajui da se na one, koji se razmeu pretnjama najvie
deluje time to se na njih ne obraa panja. I kada se na sveanostima pojavio u crkvi oseao je da ga okolna
masa prati pogledima sa veim uvaavanjem nego ikad ranije.
Ono to bi moglo da zaudi neupuenog u tajne Kalajevih karakternih crta jeste njegovo saglaavanje sa
merama zabrane protiv koje se prvobitno, ali pre nego to je usledila, tako reito izjanjavao. Sada je on, i u
komentaru dranja najviih predstavnika Srbije, potvrivao ne samu umenost ve i nunost te zabrane. U skladu
sa tim treberskim karakternim svojstvima koja su kod njega potencirana neizmernim ambicijama kolenovia,
on je sebi dozvoljavao obrte u ponaanju koje je kod predstavnika malog naroda osuivao sa aristokratskom
indignacijom pripadnika velike nacije. Posle osude drskih ispada odgovornih i neodgovornih, on je sa istom
osudom propratio i snishodljivo ponaanje najodgovornijeg za sve izloeno, Ristia. Iako je Risti u toj prilici, u
kurtoaznoj poseti kod njega samo ponavljao neizbene rei politiara, diplomate i dravnika o potrebi daljeg
razvijanja dobrosusedskih odnosa izmeu Austro-Ugarske i Srbije, bez obzira na trenutne nesuglasice.
Inae sa isto informativnog stanovita posmatrano, ovaj izvetaj spada u najiscrpnije. Opisuju se doeci i
ispraaji pojedinih delegata, procenjuju pozdravi i nazdravice, analiziraju efekti svakovrsnih istupanja, od
bezazleno kurtoaznih do izazivaki demonstrativnih. (Bericht Res. Nr. 165.)

354
... s most a szlvok fognak Austriban fellkeredni.

355
Videti pod napomenom 351.

356
Kalaj istie da je priloena litografisana slika u kojoj se prikazuje vizija osloboenja Bosne,
Hercegovine i Stare Srbije verovatno bila izraena uz znanje i saglasnost, pa moda ak i po nalogu srpske vlade,
iako ona to naravno demantuje. Prema Kalajevim obavetenjima, ak je knez Milan nagradio njegovog autora,
studenta, crtaa sa sumom u vrednosti od 20 forinti. (Bericht Res. Nr. 58.)
755
 756

357
Povodom uestalih napisa u bekim i petanskim listovima o neprijateljstvu Srbije prema Austro-
Ugarskoj, u ovom tada mnogo itanom nemakom listu iz Augsburga razmatraju se austrougarsko-srpski odnosi
iz ugla objektivnijeg posmatraa. Iz udaljenije Nemake (kako to izgleda obinom itaocu prema mestu izlaska
lista) ili iz same Srbije (po proceni uvek podozrivog analitiara, kakav je bio Kalaj). Polazi se od pretpostavke
iskazane u formulaciji injenice da u Srbiji po prirodi stvari i ljudi ne bi trebalo da se vodi i ne vodi se
antiaustrijska politika. Za antiaustrougarska raspoloenja, meutim, krivi su Maari koji usmeravaju politiku
Austrije protiv Srbije i potplaeni a nesposobni izvetai Presbiroa koji tetoinski deluju na javno mnenje.
Navodi se kako su maarski politiari bili ve protiv preputanja gradova Srbiji 1867, tako da se zasluge za taj
in pripisuju Bajstu. Za njega se ovde kazuje da je uvidevi da e srpski zahtevi biti podrani od Rusije, Pruske,
Italije, Francuske (koja je tada naroito koketirala sa narodima u borbi za nacionalno osloboenje), pa ak i
Engleske (koja je zazirala od posledica mogueg novog bombardovanja Beograda) i strahujui sm od
mogunosti proirenja tadanjeg ustanka sa Krita na itavo balkansko podruje odluio da prednjai u podrci
Srbije pritiskom na Portu.
Pri prikazu navodnog maarskog otpora za preputanje gradova Srbiji navode se rei i jedne anonimne
maarske politike linosti u ogorenom protestu protiv ovog nerazumnog ina. Da bi se odmah zatim dodalo: i
godinu dana kasnije, 10. juna 1868. knez Mihailo bio je ubijen. (Sa oigledom aluzijom da su u ovom inu bili
verovatno umeani i maarski prsti!) Zatim se iznosi kako su u Maarskoj optuili Omladinu za kneevo ubistvo,
iako su listovi Omladine zavereniki in protiv kneza Mihaila najee osudili. Pa se prelazi na nabrajanje ve
dobro poznatih akata neprijateljstva prema Srbiji: osloboenje raskneza Karaorevia; Vakanovieve
promemorije; hukanja povodom Orekovieve broure; zlonamerne interpretacije odluke da knez Milan ne
ide, zbog prisustva turskog izaslanika, na podvorenje caru Franji Josipu prilikom njegovog boravka u blizini
srpske granice; represalije zbog poziva i uea na sveanostima kneevog punoletstva; restrikcije u graninom
eleznikom i parobrodarskom saobraaju; ispadi tampe ak i kod opisa kneevih sveanosti. Na kraju
podseaju se kulturni susedi sa nekulturnim manirima da i Srbija vie nije tako zaostala kao to se misli. Ona
troi petinu svog godinjeg budeta za obrazovanje, stipendira oko 80 svojih studenata (od kojih oko 20
medicinara) na svim veim univerzitetima Evrope; nemaki se itaoci podseaju da srpskih studenata ima i u
Hajdelbergu, Berlinu, Getingenu, srpski oficiri koluju se u uvenim kolama nemakog Generaltaba ...
(Serbien und sterreich-Ungarn, Allgemeine Zeitung, Augsburg, Nr. 242 29. VIII 1872.)
Replika sa maarske strane naravno nije izostala. Dopisnik iz Pete opovrgavajui navode o krivici
predstavnika Maarske za pogoranje odnosa sa Srbijom insistirao je najvie na ap-surdnoegi aluzije u vezi sa
ubistvom kneza Mihaila. Knez Mihailo je bio prononsirani prijatelj Maara, ena mu je bila Maarica, najradije
se druio sa Maarima iz redova visokog plemstva. Nee valjda predstavnici Maarske poiniti akt koji je uperen
ne samo protiv ivota jednog njenog osvedoenog prijatelja ve i protiv samih njenih ivotnih interesa?! Za
oslobaajuu pak presudu u Karaorevievom procesu, u Maarskoj u kojoj su sudovi nezavisni i ne sude po
osvetnikim principima primitivizma ne moe se ni u kom sluaju okriviti maarska vlada. (Ova poslednja
tvrdnja nije zvuala tako ubedljivo, bar ne za one koji su znali da se princip sudske nezavisnosti u praksi nije
sprovodio kad nije bio u skladu sa intencijama zvanine politike.) A u vezi sa navodima Vakanovievih
promemorijala ponavljaju se ak argumenti o subverzivnim akcijama na relaciji Beograd, Zagreb, Novi Sad,
Bekerek, Panevo, itd., da bi se dalo do znanja da se uprkos svim demantima i protivdokazima veruje u tanost
tamo obelodanjenih podataka o srpskim prilozima za hrvatsku Narodnu stranku. (Ungarn und Serbien Eine
Entgegnung. Allgemeine Zeitung, Augsburg, Nr. 247 3. IX 1872.)

358
U kratkom izvetaju Kalaj ponavlja u Dnevniku zabeleeno, o Ristievoj poseti prethodnog dana.
Dodaje samo da je svojim hladnim reagovanjem hteo da mu da do znanja da se demantijem demonstracija do
kojih stvarno nije dolo ne opovrgavaju ona demonstrativna istupanja za koja se zna da su se ostvarila. (Bericht
Res. Nr. 176).

359
U originalu u mesto jueranjeg saoptenja stoji saoptenje pod brojem 740, tj. brojem koji oznaava
odnosni pasus.

360
Ova fusnota je prazna [prim. prir.].

361
Naimenovanje Halil-pae za ministra inostranih poslova Turske propraeno je u Srbiji sa zebnjom.
Risti je na njemu svojstven nain reagovao u pismu upuenom Hristiu u Carigrad: Sad znamo da nas ekaju
teki trenuci. Moramo biti na oprezu, ali se ne moramo bojati. Ti si impressionable pa e u svakoj rei nalaziti
opasnost, no kura! Budi, kao obino to si, utiv, ali ne ostaj duan odgovora. (Pisma Jovana Ristia ... 156.
Beograd, 14. IX 1872.)

362
... hogy az orosz befolyst fitogtassk.

363
Miletieva interpelacija u vezi sa zabranom uea srpskih predstavnika i hapenjem pojedinih uesnika
na sveanostima punoletstva kneza Milana, 22/10. avgusta, u kontekstu Kalajeve uloge i dranja, bila je upuena
22. septembra/4. oktobra na adresu ministra unutranjih poslova i predsednika vlade Ugarske. U prvom delu ove
interpelacije pita se, doslovno, ministar unutranjih poslova: Je li mu poznato da li je ili ne austro-ugarski
generalni konzul g. Kalaj u Beogradu dao srbskoj kneevskoj vladi u Beogradu uverenje da ueu predstavnika
kako politiki tako i crkveni obtina, na sveanosti stupanja kneza Srbije na vladu, nita na putu ne stoji?
Ako jeste, kako je ve prema tome mogao izdati zabranu uea?
Ako i nije, kojim je povodom, i na kom osnovu uopte izdao zabranu od 11. avgusta o. g.
 757

U oba pak sluaja, ili mu postupanje generalnog konzula poznato bilo ili ne, i bilo zabrani osnova ili ne,
zato je zabranu izdao tako kasno, kad je od poziva do izbora mnogo vremena prolo, i ovi na mnogim mestima
obavljeni behu?
Drugi deo, zapravo druga varijanta iste interpelacije sadri pitanja koja su upuena predsedniku vlade ovim
reima: Je li mu poznato da je austro-ugarski konzul u Beogradu g. Kalaj na pitanje srbske vlade o raspoloaju
austro-ugarski dravni vlasti prema ueu izaslanika politiki i crkveni obtina iz Ugarske u svetkovini,
odnosno asti beogradske obtine povodom i prilikom stupanja kneza Milana na vladu odgovorio, i uverenje dao
da austro-ugarske dravne vlasti nita nemaju protivu toga?
Ako je on to uverenje dao sa predhodnim znanjem ili posljedovavi odobrenjem svoje predpostavljene
vlasti, a ako nije, kako se njegov postupak prema posljedovavoj zabrani moe opravdati i korektnim nazvati?
Ako jeste, kako je mogla zabrana uea sljedovati?
I u jednom i u drugom sluaju kako se dalji obstanak generalnog konzula u Beogradu, koji je vladu
kompromitovao, ili koga je vlada kompromitovala, moe sloiti sa odranjem dobri susedni snoaja sa Srbijom?
(Zastava, br. 114 27. IX 1872.)
Poto moramo, radi utvrivanja stepena odgovornosti ili krivice za ono to se ovom prilikom deavalo u
maarsko-srpskim odnosima, znati i za argumente (altera pars) predstavnika Ugarske, navode se ovde i rei
predsednika vlade Lonjaija. U odgovoru na drugu Miletievu interpelaciju koja je na njega bila upuena.
Prema Lonjaijevim reima, dakle: Vlada [ugarska] nikom nije zabranila uee u svetkovini, no poto je u
smislu postojei zakona u svim snoajima sa inozemstvom ministar spoljanji poslova pozvan da Monarhiju
predstavlja, i poto je od strane ministra spoljanji poslova uinjena naredba da austro-ugarski generalni konzul
predstavi Monarhiju prilikom svetkovine, zato se korporacijama, svetskim i crkvenim vlastima, kao takvima nije
moglo dopustiti da budu predstavljene. Ovo izjaviti vlada je tim vie za nuno nala poto je u tom pogledu ne
samo u ugarskom ministarstvu [ugarskoj vladi] nego i u drugoj polovini Monarhije isto svatanje vladalo. Sve
naredbe u tom pogledu uinjene su u suglasju sa Ministarstvom spoljanji poslova, to objanjava ono pitanje,
koje je u interpelaciji, kao da su postupak i izjava generalnog konzula bila u suprotnosti sa naredbama vlade. Iz
interpelacije izlazi kao da bi izmeu kneevine i vlade joj i izmeu nae Monarhije i vlade odnoaji bili
nepospeni i neprijateljski. Nato izjavljujem, da je to svatanje ili ta tvrdnja bez osnova. Vlada odrava
prijateljske odnoaje sa susedima, i tako isto i sa Srbijom, poemu ne svaam tu predpostavku narodnog
zastupnika. Da je u reenom sluaju uinjeni postupak umestan bio, i da generalni konzul sa svojim postupkom
nije mogao doi u sukob sa vladinim naredbama to ve ta okolnost pokazuje to su ove naredbe uinjene sa
znanjem zajednikog Spoljanjeg Ministarstva.
Oigledno, sa ovako diplomatskim odgovorom Mileti nije mogao biti zadovoljan. On je u replici naglasio
... da ono predstavnitvo, na koje su korporacije pozvane bile, nije one spoljanje diplomatske prirode na koje se
g. ministar-predsednik neumesno poziva, i koga bi organ bio generalni konzul u Beogradu. Ono je predstavnitvo
druge prirode, na koje je ne samo crkvene nego i politike obtine pozvala obtina beogradska, i to na banket
povodom svetkovine. Srbska kneevska vlada pre nego to je ovlastila beogradsku obtinu, da razalje pozivnice,
upitala je generalnog konzula da li ima u tom pogledu kakve prepreke? Ovaj je odgovorio da nema, i usled toga
odpravila je beogradska obtina pozivnice i kad su ove ve razaslane bile, i kad je ve i sama petanska varo
predstavnike izabrala, onda je dola zabrana, koju Mileti nije mogao za umesnu nai, jedno, jer je rez
diplomatskog konzula reeno bilo da nee biti prepreke, a drugo to je zabrana posle dugog vremena izdana.
Zato sa odgovorom nije bio zadovoljan... (Zastava, br. 117 4. X 1872.)

363a
Ova fusnota je prazna [prim. prir.].

364
Prema maarskom tekstu ove strepnje bi mogle da se odnose i na Hrvatsku:... Dek nem volna ellene
annak, hogy Horvtorszg sokkal nagyobb autonomit kapjon, ha nmely e rszben ltez agodalmait meg tudn
szmtetni.

365
Proveravanjem tanosti ovog navoda ne moe se sasvim potvrditi da su ba jedno tri nedelje ranije u
Jedinstvu, kao i u drugim nekim listovima, ponovo poeli otriji istupi protiv Maarske. Ali je simptomatino da
se ba u ovo vreme (u broju od 10. oktobra po n. k.) panja u rubrici politikog pregleda koncentrie na napise
vojvoanskih srpskih listova protivu postupaka madarske vlade sa srpskim crkvenim optinama. (Jedinstvo,
br. 229 26. X 1872.) Ipak, tek posle 8 dana se opet prenose vesti o daljim restriktivnim merama maarskih
vlasti na raun autonomnih prava srpskih optina. (Jedinstvo, br. 235 3. XI 1872.) Napisi koji se od tada
objavljuju s vremena na vreme o Srbima pod Maarskom preuzeti su iz Zastave (u br. 237 od 7. novembra, pa br.
242 14. novembra) ili su sadrani u nekom dopisu iz Preka. Veih lanaka posveenih austrougarsko-srpskim
odnosima u tim sedmicama nemv. Prostor lista ispunjen je preteno napisima o aktuelnim unutranjim pitanjima
same Srbije.
Tano je, meutim, da se u pomenutim napisima mahom govori o tekom, gotovo nesnosnom poloaju
Srba pod Maarskom. Prenosi se, na primer, da: Nova ,slobodna ugarska vlada kao da je sistematski namerila
da tlai i unitava Srbe u Ugarskoj. to se potvruje delima komesara Majtenjija u Novom Sadu, komesara
Skudijera u banacko-bakoj vojenoj krajini Ugarske itd. (Politiki pregled, Jedinstvo, br. 242 14. XI 1872.)
Ili dopisom, koji Kalaj mora da je proitao ba na dan kada je zapisao beleku koja se ovde dopunjava. Taj dopis
(u br. 225 od 17/29. novembra 1872.) na skoro dva stupca, sadri presek alosne istorije Srba pod Ugarskom, od
dolaska u ove krajeve sa Arsenijem arnojeviem na elu, do dana Majtenjijevih komesarskih nasilja. Zakljuak
je u nadi da e i maarskoj tiranskoj vladavini, kao i svim tiranijama doi kraj. Konstatacije, uporeenja i
 758

zakljuci koji se samo u ovom jednom dopisu istiu, mogli bi ve biti dovoljan razlog za ovde notirana Kalajeva
neraspoloenja i negodovanja.
O bugarskom crkvenom pitanju, o kojem se srpski listovi, posebno Jedinstvo, po Kalaju, poslednjih nedelja
navodno odreenije izjanjavaju, po elji ruskog predstavnikga, jedva da se neto podrobnije moe nai. Tek u
broju od 5/17. novembra naili smo na jednu poveu noticu o ovome. Sadraj njen je u saoptenju da ovo pitanje
jo uvek nije reeno, iako je bugarski egzarh ve postavljen. Grci i njihova jerarhija naime ne prestaju
osporavati kompetencije, po njima izmatinog bugarskog egzarhata stoji ovde. I to je sve. (Politiki pregled,
Jedinstvo, br. 236 5. XI 1872.)
U Pravdi je sa potpisom u Dnevniku pomenutog orevia u vezi sa napadima maarskih reimskih
listova na njegovu linost zbog onog otvorenog pisma Majtenjiju takoe objavljen jedan napis. Tu je izmeu
ostalog orevi napisao: Vladini listovi austrougarske drave pokazali su dosad uvek da ne mogu pravdati
svoju stvar a da druge ne kaljaju. Tako su i njega napali zbog bekstva iz Maarske i kukavikih napada na
Majtenjia. Zato im odvraa: Moje begstvo nije dokaz nevinosti komesarovoj. Ko e naputati svoju kuu, svoj
poloaj i vinuti se u nedogledne okolnosti izvan tog kruga svog bez velike nevolje, da moe prosto jednog
oveka oklevetati ... Moje begstvo nije nikakav dokaz protiv mene, ve samo pokazuje jednu ustavnost u
Ugarskoj u kojoj ne moe biti otvorene borbe. (Na novinarska napadanja, Pravda, br. 26 31. X 1872.)
Pravda takoe ima uvodnik i druge vee lanke (originalne i pretampane iz drugih listova) u kojima se
igou antisrpski ispadi maarskih vlasti posebno ekscesi koji se pripisuju komesaru Majtenjiju. Ima i u ovim
napisima mnogo preteranosti, vreanja, prostih uoptavanja sloenih pojedinosti. Ali ima i tanih zapaanja. Na
primer, u konstataciji: Madari su umeli da zadobiju ... dosta veliku konstitucionu slobodu, ali u mnogim
odnosima oni ostaju ... u prvobitnom stanju, sa stalekim duhom u kome preovlauje aristokratizam, sa slabim
naseljavanjem varoa, sa slabom industrijom, sa loim putevima saobraaja, sa neobrazovanim masama... (Mi i
braa Sloveni, Pravda, br. 32 14. XI 1872.)
Od ostalih listova navodimo i pisanje Ujedinjenja. Jo u broju od 20. oktobra (po st. k.) objavljeni napisi
ovog po ideolokoj usmerenosti socijalistikog lista, protiv komesarske uprave Majtenjija u Novom Sadu,
privukli su panju maarskih vlastodraca. (Zbog tih lanaka listu Ujedinjenju e posle biti zabranjen prelazak
u zemlje krune svetog Stevana.) U tom broju u uvodniku posveenom nedelima komesara Majtenjija (povodom
otvorenog pisma vojvoanskog politiara dr Milana orevia Majtenjiju, koje se pismo pretampava iz
Zastave) odista se ne tede rei protiv nasilnih metoda maarskih vlasti nad srpskim ivljem Pod vidom
ustavnih sredstava, pod vidom zakonitosti srpskom narodu dua u podgrlac doe. Sa ovom ustavnou sa
ovakvim zakonima koji tamo vladaju, srpski narod nije i ne moe biti saglasan. Gde ef jednog komesara vlada
tamo i ne moe biti rei o ustavnosti i zakonitosti. Jevropa se mora smejati takvoj ustavnosti, narodi moraju
prezirati takvu zakonitost stoji u jednom pasusu ovog inkriminisanog uvodnika. (Baron Majtenji, Ujedinjenje,
broj 8 20. X 1872.)
U uvodniku u kome se igoe zloupotrebljeni parlamentarni sistem vladavine u susednoj Monarhiji istie se
izmeu ostalog, kako: To polje [parlamentarizma] ne poznaje seljak srpski isto tako kao to ga nezna nemaki i
maarski, a oni su ipak krvni neprijatelji (to pokazuju izbori za zemaljski Sabor). Politika sile i nasilja prisvojila
je dakle jo jedno sredstvo ustavnost. Ustav dravni vele to je narodni temelj, jer on daje prostora samoj
masi da sve sa vladom zajedniki urade i poprave. U ustavu ugarskom sve su narodnosti jednake i ravne pod
zakonom; sve narodnosti imaju na uivanje ista prava, kao god to moraju zajedniki snositi opte terete. Ustav
ugarske zemlje izgleda prema svojoj spoljanjosti kao da je svima narodnim potrebama odgovorio. Ali u
stvarnosti je drukije: Srbi [a s obzirom na idejni pravac lista podrazumeva se i druge narodnosti, kao i radniki,
siromani slojevi samog maarskog naroda] u Austro-Ugarskoj nemaju ... slobode sa kojom bi se mogli istinski
koristiti, oni su sa dananjim ustanovama skueni da im je nemogue razvijati se ni na materijalnom ni moralnom
zemljitu ...
Ovaj uvodnik nije uperen samo protiv maarskog parlamentarizma, ve i srpskih stranaka, zapravo Srpske
liberalne stranke pod Miletievim predvodnitvom Jer se stoji na stanovitu borbe revolucionarnim sredstvima za
potpuni preobraaj drutva. A po tom pogledu na svet: Uzalud gubiti vreme, naprezati izvesni deo drutveni da
prati borenje parlamentarno greh je. I zakljuak je u tom duhu sroen, pa se poruuje: Ako hoemo lini
razvitak svakog pojedinca u srpskom narodu (kao i u svakom drugom) onda treba da priznamo da je u slobodi
[prema kontekstu podrazumeva se: i u blagostanju] srpstvo a ne u Srpstvu sloboda (i blagostanje).
(Parlamentarna borba u Austro-Ugarskoj, Ujedinjenje, br. 12 29. X 1872.)
U broju od 8/20. novembra na uvodnom mestu velikim slovima tampanom noticom obavetavaju se
itaoci da prema najavi Pester Lojda (u br. 261) maarska vlada priprema naredbu o zabrani Ujedinjenja zbog
napisa u broju od 20. oktobra. S tim u vezi list dodaje: Nas ne moe nita da iznenadi od strane jedne vlade koja
je neprijateljski raspoloena prema celom narodu srpskom kako u Ugarskoj tako i van ... (Ujedinjenje, br. 16
8. X 1872.)

366
U izvetaju Kalaj precizira da se listovi Jedinstvo, Pravda, Ujedinjenje, Istok takmie u
antiaustrougarskim napisima. Prema istoobraznom logiciranju svih tih napisa, on zakljuuje da mora da potiu
iz iste glave ako ve ne iz istog pera. S obzirom da je autor u mnogim sluajevima Milan orevi koji
svakodnevno sprovodi nekoliko sati kod ministra Ristia, moe se zakljuiti da je ubeen da je Risti
inspirator svih tih lanaka. U vezi sa antisrpskom kampanjom koja se rasplamsala u Bugarskoj, povodom pitanja
egzarhata, za Kalaja je vano da se ukae na to da je ova kampanja podsticana od predstavnika Rusije, da bi se
ostali junoslovenski narodi odvojili od Srba i da bi se Srbija naterala da se stavi ne samo pod zatitu Rusije ve
da se potini iskljuivom vostvu ruske politike. (Bericht. Res. Nr. 83.)
 759

367
Prvi izvetaj, na preko 5 prekucanih strana, sadri podrobnu analizu spora oko priznanja novoizabranog
bugarskog egzarha. Povod je priloeni lanak Jedinstva (u nemakom prevodu) koji pledira za sporazum izmeu
egzarha i carigradskog patrijarha, u interesu pravoslavlja i naroda koji treba da se zajednikim snagama bore za
ostvarenje svojih oslobodilakih ideala. Srbija, preokupirana svojom misionarskom idejom, u ulozi Pijemonta,
nee da se otvoreno suprotstavlja stvaranju autonomnog bugarskog egzarhata, da ne bi izazvala ili produbila
rascep sa susednom Bugarskom. Ali ona ne moe ni jednostavnim priznavanjem svrenog ina u Bugarskoj, da je
privee za sebe. Jer bi tako navukla neprijateljstvo uticajnog carigradskog patrijarha i njegovih privrenika u
redovima bogatog grkog stanovnitva, i fanariotskog svetenstva, iji je upliv na materijalni i duhovni razvoj
pravoslavnih Slovena, ukljuujui Bosnu, Hercegovinu i Staru Srbiju, veoma velik.
U analizi surevnjivih odnosa Srbije i Bugarske, koje raspiruje Rusija da bi se taktikom divide et impera
nametnula i jednoj i drugoj, Kalaj, za razliku od ranijih svojih analitikih nalaza, do Livadije, prenaglaava
uoptene kvalitete bugarskog ivlja na raun srpskog. Dok se kod Bugara zadrava na odlikama njihove
radinosti, i radinou steenog blagostanja, dotle kod Srba sada, razlae njihovu psiholoku preoptereenost u
nastojanju da odre nimbus potencijalnog osloboditelja junoslovenskih naroda. O emu se ne prestaje govoriti
u listovima i u kafanama, u ministarstvima kao i u seoskim birtijama. Kalajev je zakljuak prema tome u
sugestiji da se crkvene prilike na Balkanu gde jo uvek religiozna pitanja sainjavaju stvarnu osnovu i sr
politikih odnosa prevashodno iskoriste za podsticanje protivurenih interesa samih balkanskih zemalja i
njihovih odnosa prema Rusiji. Sa ciljem da se stvori stanje permanentne zategnutosti koja e se koristiti za
konano reenje Istonog pitanja na nain koji nee odgovarati ruskim pogledima i stremljenjima. (Bericht Res.
Nr. 84.)

1873.

368
uveni restoran bekog hotela, gde je obiavao da odseda knez kasnije kralj Milan.

369
U izvetaju posveenom navodnom planu srpske vlade za podravanje i isticanje zahteva za
osamostaljenje bosanske pravoslavne crkve, stvaranjem autonomnog egzarhata po ugledu na bugarski, najpre se
Andrai podsea na izvetaj od 21. decembra 1872. gde je podrobno govoreno o znaaju bugarskog egzarhata, u
svetlosti srpsko-bugarskih odnosa. Ponavlja se da e crkvena autonomija Bugarske doprineti poveanju
nacionalne svesti Bugara, a samim tim i pogoranju njihovog odnosa prema Srbiji. Zato taj zahtev treba da bude
podran od Austro-Ugarske, bez obzira to ga trenutno iz oportunizma, i Srbija podrava. Nasuprot tome, kroz
egzarhat stvorena autonomna bosanska pravoslavna crkva ojaala bi spone Bosne sa Srbijom, s obzirom da bi se
tu njome ubrzavao razvoj srpske nacionalne svesti. To je dovoljan razlog, da se Austro-Ugarska svim silama
suprotstavi eventualnom njegovom stvaranju. (Bericht Res. Nr. 2 12. I 1873.)
Izvetaj o politikoj situaciji zasniva se na nepovoljnim podacima i miljenjima o namesnikoj vladavini.
Istie se: bezgranina samovolja niih inovnika koju vlada tolerie; egoizam i gramljivost vladajuih, koja
se u svakoj prilici ispoljava; demoralizacija stanovnitva, usled sistema meusobnog pijuniranja; kitnjasto
prezentirana prazna obeanja politikih linosti; nerazumno slaba administracija, kojom se koriste
podobnosti javaluka, malverzacija i razbojnitva; velike upljine u pravosuu uz notornu potkupljivost sudija
ime se sve poveava nezadovoljstvo naroda u masama. Ekonomske nedae koje su izazvane nerodnim
godinama, ne mogu se pripisati vladi, ali se i one ovde navode da bi se pokazalo kako su se pod Namesnitvom
ustalili inioci siromatva i bede. ak se i za dinastiju Obrenovia, koja je, prema izvetajima do Livadije,
uivala bezgraninu narodnu ljubav i poverenje sada kazuje da gubi u popularnosti. U oekivanju boljih
vremena pod drugom dinastijom (Karaorevia) za koju su vezane uspomene na velikog voda Prvog ustanka.
Navodni preokret u dinastijskom opredeljenju mnotva ilustruje se neraspoloenjima koja su se manifestovala za
vreme kneevog puta po unutranjosti zemlje. Kada je, na primer, u Poarevcu naelnik jedva mogao da skupi
dovoljan broj graana za ukraavanje javnih zgrada.
Za ilustraciju neuspeha u spoljnoj politici dobro dolaze obavetenja: o daljoj odlunosti Porte da ne popusti
u pitanju Zvornika i ne izae u susret zahtevima za davanje eleznike veze, bez koje se ne moe poeti gradnja
u Srbiji. Znai prusko prijateljstvo za koje je Namesnitvo rtvovalo austrijsko nije se pokazalo spasonosnim,
kako se to oekivalo u javnosti. Zakljuak je, da e verovatno kneevska vlada morati da se vrati na stari kolosek
ponovnim pribliavanjem Austro-Ugarskoj. Zato, i po Kalaju, ne bi trebalo da se ona obeshrabri suvie krutim
dranjem sa austrijske strane. Ali se ne bi smelo odustati ni od traenja garancija za iskrenost ponovnog srpskog
prijateljstva. (Bericht Res. Nr. 4 15. I 1873.)
U odgovoru na izvetaj o moguim agitacijama i zahtevima za osamostaljenje bosanske pravoslavne crkve
odvajanjem od carigradske patrijarije, Andrai se u svom uputstvu, koje e uslediti nekoliko nedelja kasnije, 30.
januara, saglaava sa Kalajevim miljenjem. Andraijeve instrukcije svode se na paljivo praenje situacije u
Beogradu i na intervenciju u Carigradu, preko ambasadora Ludolfa, kod Porte, da bi ona svim sredstvima suzbila
sve pokuaje stvaranja bosanskog egzarhata. (HHSA, PA, XXXVIII K. 199.)
U vezi sa izvetajem o politikim prilikama u Srbiji napominjemo da je Andrai i ovog puta sa
interesovanjem pratio Kalajeva izlaganja. Pritom se sloio i sa stavom da se pri eventualnim koracima kneevske
vlade u pravcu ponovnog uspostavljanja ranijih odnosa, trae izvesne garantije, sa puno takta i bez preciziranja u
emu bi trebalo da se one ispolje. (Karton 199.)

370
U originalu, prema maarskom, odnosno nemakom imenu, stoji: Karlo.
 760

371
... amikor mg fellkerekedik.
372
Kaloanjski biskup.
373
Megpenditem eltte ...

374
U tom uvodnom lanku, napisanom po Kalajevom nalogu protiv njega samog i drave koju zastupa da
bi imao razloga za protest, re je o posledicama austrougarskih ograniavajuih mera u parobrodskom
saobraaju. Povodom verodostojnih glasova da lae prvog dunavskog cesarsko-kraljevskog povlaenog
parobrodskog drutva nee vie pristajati na srpskoj obali, i da e uopte carinski pregledi na samim laama
sa austrougarske strane biti obustavljeni da bi se isti vrili samo u Zemunu. Zna se, tim merama hoe da se otea
trgovina sa Srbijom, smanji granini promet, zaustavi u mnogome tok neophodne razmene dobara i ljudi. to bi
sada, u jednoj od nerodnih godina i pod depresijom cikline novane krize naroito teko pogodilo pojedine
privredne grane u Srbiji.
Izraavajui aljenje zbog ovakvih preteih mera, i Vidovdan ukazuje (na uenje znatieljnog sveta, koji
se tek ne bi mogao nauditi kada bi saznao da se to ovde ini po uputstvima samog austrougarskog konzula) na
mogunost da ovaj ma ima dvogubu seenicu, pa da rani vie onoga koji ga je pronaao nego onoga za
koga je pronaeni. Direktno se ak upozoravaju ugarska vlada i austrougarski zastupnik g. Kalaj (za koga se
kae da je po svoj prilici on taj koji je tu vladu naveo na takvu meru) da bi navedenim ogranienjima mogli
veu tetu sebi naneti nego nama. Naime, ukoliko te mere stupe na snagu i due potraju, srpska vlada e u
interesu normalnog razvoja svoje zemlje biti prisiljena da potrai i nae naina da se od tueg parobrodskog
drutva emancipuje, oslobodi. Verovatno e to skupo stajati, ali e svaki srpski graanin, pa i svaki seljak
rado doprineti nabavci sredstava kojim e i izdejstvovati samostalniji privredni razvoj zemlje. Pokazae se, da ne
samo veliki ve i mali narodi mogu da brane svoje ivotne interese poruuje se u zakljuku na adresu
protivnika. (U Beogradu, 10. februara po novom 22. februara, Vidov-Dan, br. 31. 11/23. II 1873.)

375
Ova primedba sigurno se najvie odnosi na uvodni lanak odnosno uvodne lanke u nastavcima o
spoljnoj politici Srbije. Tu se polazi od pretpostavke da srpska spoljanja politika moe dobiti vieg poleta na
meunarodnom polju tek ako se na delu pokae da Srbija hoe i ume da bude stoer za prikupljanje narodne
snage Srba i junih Slovena, pa i za bratski savez sa Grcima, sa Rumunima i drugim bliskim narodima.
Meutim, spoljanja politika nije se stidela dokazivati [u sklopu zahteva za demokratska prava naroda u
unutranjoj politici] da joj sve to pravi tegobe kod stranih konzula [ova aluzija oigledno se odnosi u prvom redu
na Kalaja] i prosto da sve to zabraniti treba! Ona se ponaala kao da joj ne bi bio poziv ba da se protivu
spoljanjih tegoba bori, nego kao da bi bila opredeljena da na mekome dueku sa stranim agentima duvan pui i
kavu pije ... Pod izgovorom takta u diplomatskim odnoajima i nezrela ploda u narodnome pitanju, ona je
podizala hajku na slobodne sastanke i zborove, pa je i pesnicama zatvarala usta patriotima ...
Zakljuak je u oportuno formulisanoj nadi (zbog cenzure) da se primeri takve kratkovidosti i drskosti nee
vie ponavljati u ovoj zemlji. S pozivom na zvanine izjave zastupnika nove vladine politike da hoe
slobodnu i veliku Srbiju. Samo se dodaje isto tako briljivo formulisana opomena: da za naelo koje svi
prihvataju, da bi se pretvorilo u delo nije dovoljna pamet, energija, i kontrola jednoga ili dvojice i trojice ljudi,
nego je nuno da se svi umovi, sve sposobnosti, sve energije, i sve snage u narodu saglasno pokrenu nuno je
pokrenuti svest, javnu kritiku i ... patriotino uenje sviju. I zakljuak, karakteristian za taj slobodoumni
opozicioni akt: A kako drukije da se razvije opta svest, javna kritika i patriotska saradnja sviju nego na
osnovu slobodne rei, javnoga sastanka i zbora, uzajamne razmene misli, bratskog obavetenja i dogovora?
(Kako stojimo na polju meunarodne borbe. Naa spoljna politika, Budunost, br. 21 24. II 1873.)

376
U vezi sa dankom Kalaj istie da bi srpska vlada bez tekoa mogla da nabavi i isplati iznos od 60.000
dukata, ali da ona to nee. Iz straha da bi se diskreditovala u oima masa, kojima je ponavljala da e istrajati u
opstrukciji dok Porta ne popusti u pitanju Zvornika. Prema Kalajevom izlaganju, pozicije vlade u narodu toliko
su slabe da bi ona u sluaju novog diskreditovanja mogla biti ak oborena. Zato on preporuuje Andraiju da
utie na Portu, da ona insistira na isplati danka bez odlaganja, i pod pretnjom da e orujem prisiliti srpsku vladu
na izvrenje tributskih obaveza. (Bericht Res. Nr. 14.)

377
Tada tajnbrik (Steinbrck).

378
U izvetaju se ponavlja ono to je zabeleeno u Dnevniku prethodnog dana, prema Rozenovim
saoptenjima. Samo se dodaje primedba da: Rusiji nije stalo do toga da hrianskim narodima izdejstvuje
olakanja kod Porte; ona koristi simpatije slovenskih itelja Turske za uvrenje i proirenje svog uticaja u
Carigradu. Najlake na taj nain to dokazuje turskoj vladi da Rusija u potpunosti moe da rauna na Slovene
pod Turskom, ali da ona svoj uticaj na njih upotrebljava samo utoliko ukoliko to odgovara turskim interesima.
(Bericht Res. 16.)

379
Blaznavac se ovde naziva najvernijim privrenikom dinastije Obrenovia, kakvog mladi knez Milan ne
moe vie nai meu srpskim politiarima, preteno preokupljenim linim interesima. Izuzetkom se jo smatra
stari Garaanin, ali pored Ristia on nema izgleda da se ponovo vrati na vlast. Risti se opet istie kao suvie
lian politiar koji se rukovodi najvie svojim simpatijama ili antipatijama. Po Kalaju, on je u celoj zemlji
tako ... omraen, uprkos svojoj proruskoj politici da bi njegova vlada, sastavljena od beznaajnih linosti, koje
 761

se ne usuuju da mu se suprotstave, ukoliko bi uspela da se due odri mogla postati vinovnikom otvorenog
pokreta nezadovoljstva. (Bericht Res. Nr. 19.)

380
Pojedinosti o ovom lanku ostale su nepoznate, jer se list Jedinstvo iz 1873. godine prema
istoriografskim podacima kojima se sada raspolae nije sauvao ni u jednom primerku.

381
Posle dueg razmaka opet jedan iscrpni izvetaj (prekucan iznosi skoro 7 strana) o politikim prilikama
u Srbiji. Najpre se iznosi kako su oficiri na jednom sastanku, odmah posle Blaznaveve smrti, odluili da poalju
svog predstavnika kod kneza da bi spreili eventualno naimenovanje Belimarkovia ili potpukovnika Ranka
Alimpia za ministra vojnog. Potom se opovrgava kako je knez pred prebledelim Ristiem pocepao spisak
predloene vlade, na kome su se nalazila imena Jevrema Grujia, Radivoja Milojkovia i pomenutog Ranka
Alimpia. Pri opisu Marinovievog prijema kod kneza istie da je Marinovi ukazao na to da je put u Livadiju
bio pogrean politiki potez, kao i sve ostalo to se u poslednje vreme deavalo pod dejstvom Ristieve politike.
Navodi se da je knez bio impresioniran tim prikazom, ali je ipak, ne mogavi se odjednom osloboditi Ristievog
upliva, zatraio od Marinovia da sastavi vladu u kojoj bi bilo mesta i za Ristia. Meutim, po Kalaju, Risti je
uspeo da pokoleba kneza demagokom argumentacijom: da veina naroda nije za restauraciju konzervativnog
reima.
Vladu je sastavio Risti. Meutim, ve je Marinovi nagovestio, a narueni lanak (sa najvieg mesta) koji
je tog dana izaao u Jedinstvu to potvruje da e Ristieva vlada, usled neuspele proruske politike a najvie po
zahtevu samog kneza, pokuati da se ponovo priblii Austro-Ugarskoj. Kao posrednik za otklanjanje Kalajevih
averzija prema Ristiu angaovan je ak italijanski konzul Joanini, koji je, navodno potkupljen sa 300#, pokuao
i sve da uini da bi Kalaja uverio o Ristievoj iskrenosti pri vraanju srpske politike na stari proaustrijski kurs.
Ali je Kalaj jo ostao rezervisan, u stavu iekivanja. Iako je ve bio uveren da Risti odista hoe, pod moranjem,
da uspostavi stare odnose u novim okolnostima. (Bericht Res. Nr. 20.)

382
s igyekezzk... klcsns megllopodst hozni ltre s bartsgos egyetrtst alapitani meg.

383
U telegramskom izvetaju ponavlja se u Dnevniku zabeleeno. Dodaje se samo miljenje da je Ristiev
korak ka ponovnom pribliavanju Austro-Ugarskoj proet iskrenim namerama, poto ga okolnosti prisiljavaju da
opet pokua da izdejstvuje od Porte pomou monih suseda ono to nije uspeo podrkom Rusije. Ipak Kalaj
preporuuje da se za vreme Ristievog boravka u Beu paljivo motri na njegove kontakte sa ruskim
predstavnicima. Jer se kod lukavog i nikad potpuno pouzdanog Ristia u dvolinoj politici teko otkriva njegovo
pravo lice. (Chiffre Telegramm, Nr. 6254/1042, HHSA, PA XXXVIII, K. 199.)

384
... dacra bartsgos kpeinek csak lehetelenl viseli az llarcot.

385
... nagyon bartsgos ...

386
Komisija pribrenih zemalja.

387
U izvetaju Kalaj u celosti prenosi Ristieva izlaganja onako kako ih je zabeleio etiri dana ranije (5.
maja) u Dnevniku.

388
U zvaninim Srpskim novinama, oigledno u vezi sa ovom uvredom objavljen je tada raspis ministra
finansija [Pante Jovanovia] umrucima i naelstvima okrunim kraj Dunava i Save, i upravi varoi Beograda o
obaveznom predusretljivom ponaanju njihovog personala. U tom raspisu stoji da je: u interesu trgovine to
znai istovremeno za unapreenje i razvitak materijalnog blagostanja zemlje neophodno da se plovidba odri
i potpomogne na najvanijim saobraajnicama Srbije, na Dunavu i Savi. U toj celji nuno je, da se
parobrodima koji pristaju uz nau obalu ini svaka olakica, a inovnicima i ostalom osoblju parobrodarskom da
se ukazuje svaka predusretljivost koja je potrebna svuda, a naroito u meunarodnim odnoajima, kako bi se
izbegle sve smetnje, koje bi mogle spreiti trgovini saobraaj.
Zakljuak: umruk (naelstvo uprava varoi Beograda) e svojski nastojavati da se od njegove strane, i
odnosno od strane dotini njegovi organi svagda postupa i radi u duhu ovog raspisa ... (Srpske novine, br. 96
1/13. V 1873.)

389
Zapravo: ne prijateljski postupak (... bartsgtalan elyrst). U izvetaju Kalaj izlae razgovor sa
Ristiem onako kako ga zabeleio u Dnevniku. Pri tom obraa Andraijevu panju na poznatu Ristievu
dovitljivost. Cirkular je naime tako sastavljen da prema Ristievom rezonovanju ima za uinak: vraanje
austrougarskih brodova u srpske luke, ali ne i negodovanje srpske javnosti (koje bi usledilo kad bi cirkular tako
bio sastavljen da bi se mogao protumaiti kao akt ponienja pred vlasti Austro-Ugarske). Poto se u cirkularu ne
spominje Austro-Ugarska, on se u sluaju napada opozicije moe odbraniti tvrdnjom da odnosno uputstvo nema
veze sa austrougarsko-srpskim sporom. (Bericht Res. Nr. 73.)

390
... trula drava.

391
Prvi izvetaj od 30. maja (Res. Nr. 25) ispunjen je sadrajem Kalajevog razgovora sa knezom Milanom,
 762

prema tekstu Dnevnika (na strani 537, 22. maj). Dodaje se samo, razjanjenja radi, da se u odgovoru na kneeva
razlaganja drao ranije dobijenih instrukcija, poto u meuvremenu posle Ristievog boravka u Beu, nije primio
nova uputstva za eventualne nove stavove u odnosima sa predstavnicima Srbije.

392
O navodno promenjenom spoljno-politikom kursu Austro-Ugarske na liniji njene balkanske politike
tada se mnogo pisalo u vezi sa boravkom ruskog cara Aleksandra II i kancelara, ministra inostranih poslova
Rusije Gorakova u Beu. Tom prilikom isticane su, kao to se to obino ini u takvim prilikama, nerazdvojne
prijateljske veze dveju velikih drava, i u odnosima kojima se iskazuje prijateljska blagonaklonost prema
potrebama malih, poluslobodnih i neslobodnih hrianskih naroda na Balkanu. ak u jednom od velikih
uvodnika Noje Fraje Prese-a, u kojem se sa ironijom opovrgavaju sva nagaanja i sve konstatacije o novoj
proruskoj, proslavenskoj, probalkanskoj i sl. politici Habsburke Monarhije, poto je zvanino ta politika bila i
ostala neizmenjena (pod Andraijem kao i pod Bajstom) u odnosima sa prijateljskom Rusijom i narodima ija se
budunost zasniva na austro-ruskom prijateljstvu nova nota pri razjanjavanju tekueg politikog kursa jasno
se razabire. Posebno na mestima gde se objanjavaju prilike u Turskoj.
Dokazuje se kako su posle razboritih velikih vezira: Fuad-pae (umrlog 1869.) i Ali-pae (umro 6.
septembra 1871.) koji su umeli da se prilagode zahtevima vremena u spoljnoj i unutranjoj politici, zavladali
nesposobni ili nemoni veliki veziri. Za, u meuvremenu najurenog Aali-painog naslednika, konzervativnog
staroturka Mahmud-pau navodi se da je za manje od godinu dana uspeo da uniti plodove svojih prethodnika (i
uzgred napominje da je bio nezgrapno orue u rukama ruskog ambasadora Ignjatijeva). Uestale personalne
promene na poloajima vlasti, finansijske neprilike, kruti stavovi prema polusuverenim dravnim oblastima, uz
tadanje razmirice oko prestolonasledstva otkrivaju se kao simptomi bolesti Osmanlijskog carstva. Za godinu i
po smenjena su tri velika vezira ... pet ministara finansija, sedam unutranjih poslova, tri ministra inostranih
poslova, a broj iznova razmetenih guvernera iznosio je itavu legiju. Za Midhad-pau koji je doao posle
omrznutog Mahmud-pae nalaze se rei priznanja, zbog njegovih sposobnosti. Ali on je prisiljen na ostavku
posle 2 mesene vlade usled intriga staroturaka, udi sultanove i uticama ruske Ambasade. Ni
dobronamerni ali prestareli Mehmed-Rudi-paa nije se mogao dugo odrati. Pometnja u finansijama,
rasipanje dravnih regala, zaduivanje civilne liste kod dravne blatajne, neredovna isplata slubenika, pored
ostalih negativnih pojava oigledno podrivaju temelje ionako ve trone turske drave.
Pod takvim uslovima polusuverene drave, Egipat, Tunis, Rumunija i Srbija dobijaju za diplomatiju
poveano znaenje. Daje se na znanje, sa razumevanjem a ne osudom kao ranije, da e one bez sumnje
iskoristiti prvi povod da zbace teret sizerenskih odnosa. Za Srbiju se posebno kazuje da kao: najureenija
drava na balkanskom podruju veruje ne bez razloga da je pozvana da igra vodeu ulogu sa autoritetom
slovenskog Pijemonta. U istom kontekstu reaju se i: Rumunija, kao zemlja u kojoj prevratniki elementi ne
miruju, Albanija privilegovana zemlja ustanaka, Bugarska prorivena agitacijama, Crna Gora, mezime
Rusije. Zakljuak je u poruci Andraiju da u sloenoj situaciji, ostajui na liniji status kvo politike
(podrazumeva se zbog odravanja Osmanlijskog carstva do vremena kada e Habsburko carstvo sticajem
povoljnih okolnosti moi da ga nasledi tamo gde to nalau ivotni interesi Austrije) ubedi narode Balkana da je
Austro-Ugarska, u najmanju ruku isto kao i Rusija, na njihovoj strani u borbi za ostvarljive ciljeve. (Neue Freie
Presse Nr. 3161 12. VI 1873.)

393
Kao u ranijim ovakvim izvetajima ni ovde se ne pominje odakle potiu izloene informacije. U osvrtu
na Ristieve navode u vezi sa putovanjem u Bosnu Kalaj u izvetaju kazuje da je taj put bio preuzeo iskljuivo
radi proirenja svojih znanja o slovenskim provincijama pod Turskom. Prema tome tvrdnje o njegovoj politikoj
aktivnosti u bosanskim naseljima radi pridobijanja tamonjih itelja za stvar Austrije neosnovane su. Engleski
konzul u Sarajevu, Holms, koji je svojim izjavama potvrivao verodostojnost alarmantnih vesti, po Kalaju je
suvie lakomislena osoba da bi zasluio veu panju pri demantovanju njegovih navoda, A sam Longvort,
engleski konzul u Beogradu kome Risti moe poturiti sve to hoe, sa svojih 75 godina za Kalaja je ishlapela
linost. Po Kalajevoj predstavi on je toliko podetinjio da Ristia smatra za najpotenijeg oveka na svetu.
Ostaje ipak i u ovom izvetaju upeatljiviji onaj deo zakljuka u kojem Kalaj izraava svoje zadovoljstvo
to srpska vlada mora da se suoi sa injenicom da hrianski itelji turskih provincija vie ne oekuju spas od
Srbije onako kako se to ovde zamilja. Jer, po Kalajevoj predstavci sada oni poinju da se okreu prema Austriji
u ubeenju da e ih jedino ona moi spasti. (Bericht Nr. 29.)

394
Opet se po obiaju u izvetaju ne kazuje da su informacije dobijene od Rozena, ve uopteno da potiu
iz verodostojnih izvora. Ovde se jo saoptava u Dnevniku od 26. juna nezabeleena vest: da se ministar
Jovanovi priprema za put u London da bi informisao engleske kapitaliste o projektima izgradnje srpskih
eleznica, a i radi rekognosciranja terena za eventualnu posetu kneza Milana. (Bercht Nr. 31.)

395
U izvetaju je najavljena kneeva poseta Beu drukije determinisana. Tu se precizira da ukoliko
Andrai ne bi imao nita protiv, knez bi proveo nekoliko dana u Beu u zvaninoj poseti. U sluaju da se takva
poseta pre zvaninog poklonjenja sultanu u Carigradu smatra nezgodnom, knez bi samo inkognito dotaknuo
Be. Shodno ovakvoj formulaciji i Kalajev je zakljuak odreenije formulisan. On ovde izraava miljenje da bi
trebalo pristati na zvaninu kneevu posetu poto je to u interesu Austro-Ugarske, a Porta, upoznata sa ovim
putem, nije mu se usprotivila. (Bericht Res. Nr. 34.)

396
U povezanijem Andraijevom izlaganju od 14. avgusta 1873. istie se da je, u uverenju da je Porta
 763

saglasna sa pomenutim putem kneza Milana, obeao Ristiu da e preko ambasadora Ludolfa izdejstvovati da se
u Carigradu odustane od zahteva da prilikom kneevog predstavljanja caru (Franji Josipu) bude prisutan i turski
ambasador (Kabuli-paa). Poto se ispostavilo da obavetenje o Portinoj saglasnosti nije bilo tano, Andrai je
morao insistirati na kneevoj poseti turskom ambasadoru u Beu pre nego to e se obaviti ceremonija zvaninog
predstavljanja na bekom dvoru. On je mogao da ostane pri prvobitnom planu nezvanine posete, ali je smatrao
da je iz razloga prestia probitanije ne menjati pristanak na zvaninu posetu; po obrazloenju koje je dao
Kalaju, da se ne bi kompromitovao ugled kneza Milana, poto se u javnosti ve znalo za predstojei kneev
put.
Radi izvesnog razjanjenja kontroverznih interpretacija Ristievih manevarskih poteza pri sondiranju terena
za ovo kneevo putovanje naveemo da je sm Risti u poetku, dok se jo nadao da e pitanje Zvornika biti uz
izvesno zakanjenje ipak blagovremeno reeno i da Portu ne treba mnogo izazivati demonstrativnim istupanjima,
bio za nezvaninu posetu Beu. U uputstvu Filipu Hristiu 18/30. juna 1873, on je naloio diplomatskom
predstavniku Srbije da ukoliko ne moe u roku, koji se ne moe u nedogled pomicati, izdejstvovati pomenuto
reenje onda neka izjavi turskim veledostojnicima, velikom veziru, ministru inostranih poslova i drugim
ministrima od upliva: da e Knjaz u teaju leta ii u ilide nemake ili francuske, pa ne imajui drugoga puta
no preko Bea, da e i tu svratiti, ali da se to nikojim nainom nema smatrati kao podvorenje. Knez e prema
tome prvo pravo podvorenje uiniti sultanu. Samo je pitanje vremena (podrazumeva se u zavisnosti od
ishoda spora oko Zvornika) kada e to biti uinjeno. (Pisma Jovana Ristia ..., 237.)

397
Risti je kao iskusni politiar, diplomata i dravnik izbegavao rei kojima se zatvaraju vrata za
pregovore i dogovore. Ve u uputstvu od 7/19. juna te godine, na primer, on predoava Hristiu kako se ne smeju
(suvie kruto koncipiranom notom) zaotravati odnosi. Treba izbegavati akta koja znae prekidanje, ili bolje
rei kidanje osnova za razgovore. Iako se usmeno moe u prilici i rei to ... tonom koji deluje izazivaki,
poto se to posle drugom prilikom da porei drukijom intonacijom. I u pismu koje je 10 dana ranije od pisma
pomenutog u prethodnoj napomeni upueno diplomatskom predstavniku u Carigradu, stoji kako treba izvestiti
Portu o predstojeem privatnom putu kneza Milana. Tu se ak samo kazuje: da e Knjaz poi u Evropu, da se
malo prohoda, jer za pet godina poslednjih nije se nikuda iz Srbije makao. On to ne ini da ma kom stranom
suverenu ini podvorenja, jer ako se s kim na putu nae to da se ne moe smatrati kao podvorenje. (Pisma J.
Ristia ..., 233.)
Hristi je poricao ispravnost ovakvog diplomatiziranja, ne samo iz konvencionalnog oportunizma u
razgovoru sa Kalajem, ve i zato to je takvim primedbama podrivao Ristieve pozicije. Da bi ga posle mogao
istisnuti i zauzeti njegov poloaj u rukovoenju dravnim poslovima.

398
U prilino opirnoj rekapitulaciji (na 4 prekucane strane) dogaaja koji su prethodili putu kneza Milana
u Be, uglavnom prema zabelekama u Dnevniku istiu se nepovoljni komentari Ristievih nekorektnih
postupaka. Najpre u dvojakom pripremanju terena za kneev put u Be. (Kod velikog vezira uveravanjima o
nezvaninoj poseti, kod Andraija argumentacijom zvanine posete.) Potom u vezi sa pozivom (da prati kneza
u Be) koji mu je kasno upuen, sa namerom da ostane bez odziva. Zato moli Andraija da ga svojom
saglasnou ne prisili na put jer onda ne bi mogao demonstrirati svoj prezir prema Ristievim mahinacijama.
Dodaje da Risti pokuava da mu otea poloaj u Beogradu na sve mogue naine. Saoptava, na osnovu
informacija iz pouzdanih izvora da je on preko svog predstavnika u Carigradu (Hristia) zamolio ak tamonje
ambasadore i poslanike da naloe svojim predstavnicima u Beogradu da se ne daju obmanjivati od njega
(Kalaja). Stoga uverava Andraija da se nee dati obeshrabriti sitniavim intrigama gospodina Ristia.
Naprotiv, te intrige e mu posluiti kao podsticaj za revnosnije praenje i otkrivanje Ristievih ujdurmi. (Bericht
Res. Nr. 36.)

399
U izvetaju se navedeni razlozi ostavke ministra finansija Jovanovia izlau neto opirnije. Dodaje se
da njegovim degradirajuim penzionisanjem (sa prinadlenostima naelnika a ne ministra Ministarstva finansija)
zemlja apsolutno nita ne gubi jer je on spadao u red najnesposobnijih i najlenjih slubenika. Raspolagao je
samo sa mnotvom srodnikih veza, pa je njegovo penzionisanje izazvalo zapaeno arijsko reagovanje kojim
se u stvari izraava rastue nezadovoljstvo protiv Ristieve vlade. Na kraju se jo primeuje da otkrivene
zloupotrebe i pronevere u Ministarstvu vojnom (u vrednosti sume od 24.000 forinti) nee usled vladajuih
obiaja zatakavanja i odsustva uticajnijeg javnog mnenja dovesti do adekvatnog kanjavanja krivaca. (Bericht
Res. Nr. 38.)
400
Obavetenja dobijena od Rozena prenose se onako kako su zabeleena u Dnevniku 3. i 6. septembra, uz
primedbu da potiu iz sasvim pouzdanog izvora. Za panevaki list Graniar dodaje se da je naslednik
obustavljenog Panevca. Ne proputa se prilika da se ukae i na ponovne antiaustrijske i ugarske lanke u listu
Istok koji uiva naroitu zatitu Ristievu. Tako se ilustruje sitniarska intrigantska igra predsednika vlade
Ristia u vreme kada bi javnost trebalo jo da bude pod utiskom sjajnog doeka kneza Milana u Beu i
njegovih verovatno iskrenih uveravanja o politici prijateljstva prema Austro-Ugarskoj kojom e se njegova
vladavina odlikovati u budunosti. (Bericht Res. Nr. 40.)

401
U Andraijevom uputstvu od 11. septembra, koje nije notirano u Dnevniku s obzirom da je Kalaj ve 13.
ujutro krenuo na put, nalazi se podrobniji opis povoljnih impresija i poruka sa puta kneza Milana u Be. Tu se
saoptava kako je Milan ostavio utisak razboritog i pametnog mladog oveka, sa prirodom vie indolentnog
nego energinog vladara, koji moda nee uspeti do kraja da sprovede svoje koncepcije ali u iju iskrenost nije
 764

oportuno sumnjati i ija stremljenja treba podrati sa austrougarske strane. Za austro-srpske nesporazume u
vreme Namesnitva on je rekao Andraiju da verovatno snose krivicu obe strane. Na njemu svakako ne lei
nikakva odgovornost budui da je bio maloletan bez vladajuih prerogativa. Smatrao se krivim samo za propust
da nije iao na podvorenje caru (Franji Josipu) prilikom njegovog putovanja kroz junu Ugarsku, na granici
prema Srbiji. Od nereenih pitanja kojima se pogoravaju srpsko-turski odnosi, a za ija bi reenja najvie mogla
doprineti Austro-Ugarska, pomenuo je spor oko Malog Zvornika i oko prikljuenja buduih srpskih eleznica
eleznikim prugama u Turskoj. Kao zajednike protivnike podjednako opasne po reim u Srbiji i Austro-
Ugarskoj imenovao je Omladinu i Narodnu stranku pod predvodnitvom Svetozara Miletia. Sloio se pritom sa
Andraijevim predlogom o potrebi preduzimanja energinijih mera protiv ovih smutljivaca. Obeao je da e se
svim silama zaloiti za ponovno uspostavljanje i dalje razvijanje najprijateljskijih odnosa sa Austro-Ugarskom.
Dodajui da se pritom ne smeju prevideti ni potrebe Srbije, kao malene zemlje, da odri i neguje postojee
prijateljske odnose sa drugim dravama (mislei prvenstveno na Rusiju). Sa ime se dakako Andrai sloio! I pri
povratku kneevom u Beogradu pourio da preko svog predstavnika Kalaja ponovi uveravanja o upeatljivom
utisku koji je knez Milan uinio na austrijskog cara i o spremnosti Austro-Ugarske da prihvati inicijativu za
vraanje srpske politike na kolosek oprobanog prijateljstva. (HHSA, PA XXXVIII, K. 199.)

402
U memorandumu koji se ovde pominje turska vlada reaguje na nedozvoljive istupe, akcije i reakcije
austrougarskih predstavnika slovenskog porekla u Bosni. U vezi sa demonstrativnim povlaenjem vicekonzula
Dragania iz Banja Luke, koga bosanski paa nije hteo da primi povodom tadanjih sukoba Hriana i
Muslimana, kao i albi hrianskih izbeglica u Beu na postupke turskih vlasti, list Noje Fraje Prese koji se
teko miri sa dominacijom maarskih predstavnika (imenovani diplomati slovenskog porekla smatraju se
Maarima) Ministarstva inostranih poslova na elu sa Andraijem, koristi priliku da ukazujui na osnovanost
pojedinih navoda iz memoranduma igoe ponaanje dotinih konzularnih funkcionera.
Citiraju se navodi memoranduma, po kojima: bosanski nemiri nikada nisu prekoraili znaaj lokalnog
dogaaja; izjave izbeglica o progonima hriana pune su preterivanja; proganjana lica obino su pripadnici
grupa slovenskih i panslavistikih revolucionara, podstrekavanih naroito od srpskih agenata, itd. Za vicekonzula
Dragania beki list dodaje da je oigledno zloupotrebio svoj poloaj iz simpatija prema sunarodnicima i tako
prouzrokovao neugodnosti Austro-Ugarskoj. Zato se ovde, nasuprot maarskom Pester Lojdu koji je ustao u
Draganievu odbranu, trai njegov definitivni opoziv.
S obzirom da se u memorandumu obelodanjuju i ispadi konzula Teodorovia, koji je u vezi sa procesom u
Banja Luci davao izjave o podjarmljivanju Hriana od strane Muslimana, Noje Fraje Prese ne zazire ni od
komentara kojima se savetuje Andraiju da bolje pripazi i na ovog austrougarskog predstavnika. Jer naim
dravnicima ne bi smelo da se dogodi, da austrijska politika na Istoku, ija je osnova prijateljsko-susedsko
sporazumevanje sa Turskom, bude ometana linim sklonostima pojedinih lanova konzularnog kora i mora da se
sprei strogou da austrijski predstavnici u Turskoj podravaju panslavistike smutnje.
U zakljuku se naglaava da se moraju proistiti redovi austrougarskih konzularnih predstavnika na Istoku.
Ne sme se dozvoliti da neki od njih sebi dozvole da se ponaaju tako kao da zastupaju politiku i interese
Rusije. (Wien 9. Oktober, Neue Freie Presse, Nr. 3280 10. X 1873.)
Dopune radi dodajemo: da je ovaj memorandum izazvao razliita reagovanja javnosti. Neki listovi traili su
od Andraija energine protestne mere. Drugi, naprotiv, kao Noje Fraje Prese zgraali su se nad mogunosti da
Andrai gestovima antiturske politike podupire one koji zastupaju interese Rusije i tee proirenju granica Srbije,
danas na raun Turske, a sutra i Austro-Ugarske. (Osterreich und der Orient. Neue Freie Presse, Nr. 3289 19.
X 1873.)

403
V. pod 7. jun 1871. str. 386.

404
Za obavetenja koja se izlau prema Rozenovim kazivanjima prethodnog dana u Dnevniku Kalaj u
izvetaju kazuje kao i uvek kada je uveren u tanost navoda, da potiu iz sasvim pouzdanog izvora. Pre toga je
precizirao u vezi sa nameravanim putovanjem kneza Milana u Rim da je po nagaanjima jednih trebalo da on
tamo otputuje da bi izrazio italijanskom kralju Viktoru Emanuelu zahvalnost za primljeni orden. A po miljenju
drugih da bi se sreo sa kerkom crnogorske knjeginje Darinke radi eventualnog utanaenja veridbe. (Bericht Res.
Nr. 44.)

405
Hristi je, oseajui kneevu averziju prema Ristievoj linosti sigurno doprineo potkopavanju pozicija
predsednika vlade. To je predoseao i znao po izvesnim indicijama i sam Risti. Zato prema kazivanjima
liberalnog politiara i istoriara (Ristievog prijatelja) ivana ivanovia: kad mu je Hristi, vrativi se s kraljem
u Beograd, poslao sa svojom posetnicom par izama, koje je kupio na putu za njega, on ne primi poklon ... sa
propratnicom na svojoj posetnici da zahvaljuje na panji, ali izme ne moe primiti, jer su... ,mnogo potkovane.
A potkovati kome opanke zna se u nas ta znai! (. ivanovi, Politika istorija Srbije, I, 277.)

406
U ovom prvom izvetaju o novoj Marinovievoj vladi Kalaj se zadrava na prinudnoj ostavci Ristieve
vlade. Prema kazivanjima Mijatovia (po obiaju ne imenujui informatora, ve samo precizirajui da
informacije potiu od jednog ministra) on saoptava Andraiju kako je knez Milan, odmah po svom povratku sa
puta dao do znanja ministrima da nije zadovoljan sa njima. (U Dnevniku zabeleeno 31. oktobra.) Rezimira da je
kneevo i narodno nezadovoljstvo sa Ristievom vladavinom bilo u mnogome izazvano: zastojem u reavanju
eleznikog pitanja, Belimarkovievom proneverakom aferom, loim finansijskim stanjem usled deficitarnog
 765

budeta. Dodaje da je i Filip Hristi, iskoristivi priliku u pratnji kneza Milana na njegovom evropskom putu,
svojim intrigantskim sugestijama sigurno doprineo kneevoj odluci da smeni Ristievu vladu (koja je dala
ostavku poto je prethodno knez pozvao k sebi Marinovia i poverio mu sastav nove vlade!). (Bericht Res. Nr.
170.)
U sledeem, u Dnevniku nenotiranom, dugakom izvetaju (na 6 prekucanih strana) kojim dopunjava posle
nekoliko dana ovaj izvetaj od 3. novembra, Kalaj usredsreuje panju na karakteristina svojstva nove vlade u
celini i njenih pojedinih lanova. Za ministra predsednika Marinovia istie da je evropski obrazovan sa ne
malo znanja. Poznat je po dosad neokrnjenom potenju to nije mala zasluga u ovoj zemlji, dodaje se
pomalo maliciozno. Ali se isto tako kazuje da ima malo energije i odlunosti. Njegova konzervativna politika
pripadnost u drubi sa Garaaninom, koja implicira aspiracije ka proirenju granica Srbije, ne smeta Kalaju, kao
to mu ne izazivaju glavobolju ni njegove proruske spoljnopolitike koncepcije. Zna se da je on suvie obazriv da
bi se upustio u rizine poduhvate, da kao svi konzervativni staro-Srbi veliku budunost vie oekuje od sticaja
povoljnih okolnosti nego od sopstvenih akcija. Osim toga zazire od Omladine, a bez nje se ne mogu ni
koncipirati, a kamoli sprovesti planovi jedne ekspanzivne politike.
Za Filipa Hristia, novog ministra prosvete Kalaj kazuje da je paenog ali ne i prijatelj Ristiev, da je
sigurno, pratei kneza na njegovom nedavnom putovanju, doprineo padu vlade Jovana Ristia. Kao ovek on je
po Kalaju: slab, dobroudan i poten. Kao politiar bolje prolazi, poto se smatra da vie naginje Zapadu nego
Rusiji.
ore Ceni, ministar pravde, poznat je po svojim juristikim znanjima, ali za Kalaja je vanije da je
prononsirani neprijatelj Rusije koji je svoje antiruske poglede javno izlagao, u dve broure.
Potpukovnik Proti, ministar vojske prema Kalajevom opisu je jedna nula. Svoj poloaj moe da zahvali
jedino knezu iji je tienik i koji ga forsira.
O ministru finansija Mijatoviu ve je ranije izvetavao, pa je sada samo podvukao da njegov talent i
potenje ne mogu biti osporeni, a to je sigurno ovde opet najvanije: da je i odluni prijatelj Zapada.
Kod umia, ministra unutranjih dela Kalaj izlae i njegov udni curriculum vitae slobodoumnog
profesora Velike kole, opozicionog gradonaelnika, buntovnog seljakog tribuna, sa karakteristikom
konzervativca koja mu omoguuje i poloaj omrznutog policijskog uvara reima. Dodaje se da je obrazovan ali
teak karakter, a uz to se istie i ukorenjenom mrnjom prema svim strancima.
Iz karakteristike ministra graevina (po Kalaju saobraaja) Magazinovia, ranije diplomatskog
predstavnika Srbije u Rumuniji, proizlazi da svoju karijeru moe pre svega zahvaliti odanosti u prijateljstvu
prema Marinoviu ije poglede i miljenja u potpunosti deli tako da se mora obeleiti i kao pristalica Rusije.
U celini uzev Kalaj ne smatra novu vladu ni konzervativnom, ni proruskom, ve fuzionakom. A za Austro-
Ugarsku u svakom sluaju pogodnijom nego raniju Ristievu. Iz tri razloga: 1. Zato to Marinovi u svojoj
pomirljivosti nee praviti smetnje pri reavanju uestalih administrativnih i sudskih sporova austrougarskih
podanika: 2. Jer pri svojoj poznatoj obazrivosti i razboritosti nee sigurno da se odlui na iznenadne politike
obrte (kao to je bilo ono famozno kneevo putovanje u Livadiju); i 3. Jer se sa sigurnou moe pretpostaviti
da nee podrati Omladinu, sa sreditem u Vojvodini. Ovo potonje je najvanije. Njime se uslovljava i potreba
iskazivanja prijateljske predusretljivosti sa austro-ugarske strane prema novoj Marinovievoj vladi.
to se tie perspektive zna se da su vladine pozicije slabe. Finansijska i uopte privredna situacija u
zemlji je krajnje nepovoljna. Prema Kalajevim reima: Narod usled nerodnih godina koje su sledile jedna za
drugom osiromaen je i prezaduen, kredit potpuno ukoen, Prva srpska banka jedva da e se moi spasiti,
mnoge od najvienijih trgovakih kua najavile su steaj, loa privredna politika Ristieve vlade kao i velike
pronevere u Ministarstvu vojnom nisu samo ispraznile blagajne ve i iscrple sve pomone izvore drave i uinile
deficit neizbenim. Korupcija inovnika postala je opta rak rana zemlje, koju narod teko podnosi. Sve su to
nevolje koje ak ni najskrupuloznije potenje, najprosveenije, najpotenije namere, neprekidna, neumorna
aktivnost ne mogu otkloniti jednim udarcem, samo se vremenom i samo postepeno moe oekivati poboljanje
alosnog sadanjeg stanja.
Narod, i dalje po Kalajevom opisu, radosno je pozdravio novu vladu, u nadi da e ona sve dovesti u red. Ali
poto ni nova vlada ne poseduje arobnjaku mo, nije teko predvideti da e njena popularnost splasnuti kad
se bude utvrdilo da tereti nisu umanjeni, da je od blagostanja i dalje daleko. Iza vlade jo ne stoji jedna svesna
klasa, sa inteligencijom i strankom koja bi, prema Kalajevim pogledima na svet, mogla da utvrdi i objasni tokove
napretka, radi dobijanja trajnije podrke naroda (u objektivnoj proceni: radi odbrane pozicija vlasti njegovih
gornjih klasnih zastupnika). Zato se u zakljuku gotovo predvia da e opet doi Ristievo vreme, da Risti
sigurno nee mirovati, iskoristie sve Marinovieve neprilike da ne bi propustio ponovnu priliku za vlast.
Jedino to Kalaj u strahovanju od Omladine za najefikasnije Ristieve pomagae pogreno smatra
predvodnike omladinskog pokreta. Jer oni to nisu bili, i to je jo karakteristinije za Kalajeve zablude,
zasnovane ovde na predubeenjima, njihove snage, i njihov uticaj na mase ve su u opadanju. U svakom sluaju
zakljuak ostaje realan: nova vlada garantuje Austro-Ugarskoj pogodnosti kakve nije imala u poslednjim
godinama Ristieve vladavine. Prema tome, Marinovi zasluuje onu predusretljivost koja je Ristiu bila
uskraena. (Bericht Res. Nr. 49.)

407
Zahvalnica je objavljena u zvaninim Srpskim novinama. Njome se izraava kurtoazna blagodarnost
za Ristievu dotadanju odlinu radnju na polju dravne slube. Istovremeno i aljenje to stanje njegovog
zdravlja ne dozvoljava da produi poleznu aktivnu slubu. (. ivanovi, Politika istorija Srbije, I, 278.) S
obzirom da je u javnosti Ristieva ostavka bila motivisana boleu, a ne voljom autokratskog vladara, ovako
izreena vladareva blagodarnost prihvaena je s razumevanjem.
 766

408
U ovim izvetajima ponavljaju se opisi razgovora i zbivanja sa zapaanjima izloenim u Dnevniku od 5.
do 13. novembra. (Bericht Res. Nr. 50, 51 i dr. HHSA, PA, XXXVIII, K. 199.) U izvetaju od 10. novembra
istie se da je pomenuto pretee pismo iz Novog Sada izgleda uinilo na kneza kao i na ministre dubok utisak.
Jer je svojevremeno i knez Mihailo primao takva pisma pa se na njih nije osvrtao, i bio je ubijen. Stoga Kalaj
koristi priliku da se jo jednom zauzme za otrije mere protiv Miletievaca.
U dugakom izvetaju, 13. novembra, o predstojeem povienju carinskih stopa, prema Marinovievim
preliminarnim informacijama i objanjenjima, da bi se izbegle protestacije sa austrougarske strane (v. pod 7. i 10.
novembar) Kalaj sa razumevanjem komentarie ovu meru kao neminovnu, s obzirom na ekonomsku situaciju u
zemlji. Ukazuje i na to da se pozivom na kapitulacije koje su limitirale uvozne carine u zemljama pod Turskom
na stopu od 3% nee moi nita uiniti jer su u praksi manipulacijama carinskih inovnika ve odavno ove tarife
dostigle cifru od 510%, pa ak i 1520%. Ne smatra poeljnim ni da se represivnim povienjem carina za
proizvode iz Srbije neutraliu carinska povienja na austrougarsku robu u Srbiji. Predlae, kao najbolje reenje,
da se preutno prihvate nove tarife i kasnije usaglaavaju sa tarifama koje e biti utvrene pripremanim
trgovinskim ugovorom. (Bericht Res. Nr. 181, po optoj konzularnoj arhivskoj numeraciji, prema kopiji u Arhivu
u Budimpeti; u Arhivu Ministarstva inostranih poslova u Beu original u dosijeima koje se odnose na trgovinska
i carinska pitanja Handels und Zollangelegenheiten.)

409
Izvetaj o Marinovievim strahovanjima, zabeleenim u Dnevniku prethodnog dana, prema razgovoru s
njim, Kalaj zavrava zakljukom da su ova strahovanja preterana. Uprkos optoj demoralizaciji masa pod
Ristievim reimom, po Kalaju, Skuptina u kojoj preovlauju seljaki poslanici (osim u izuzetnim prilikama)
deluje pod impresijom autoriteta vlade, tj. vlasti u tolikoj meri da vladajuoj garnituri ako uiva podrku
autoritativnog vladara, kao to je sada sluaj, ne preti opasnost od ekstremne opozicije. (Bericht Nr. 55.)

410
Na ove lanke Kalaj se vie puta navraa, oigledno mnogo su delovala na njegova neraspoloenja
prema Ristiu. V. pod 2, 3, 5. maj, 29. i 30. jul, 6. novembar.

411
Kalajeva misao ovde nije potpuno jasno iskazana. U svakom sluaju opoziciona adresa nije mogla
nikako da konvenira vladi. Naprotiv. Ona je ubrzala njen pad. Imala je takvu teinu da se o njoj moralo voditi
rauna. Veina Skuptine bila se opredelila za tu adresu traei njome ne samo ranije zahtevane, u izvesnoj meri
i obeane politike reforme u liberalnom duhu ve i nove, radikalnog, radikal-socijalistikog, po nekima ak
socijalistikog smera, prema doktrinama Svetozara Markovia.

412
U odista veoma dugakom izvetaju (oko 12 strana, preciznije 23 polustrane, sitnim slovima ispisanog
teksta na jednoj strani savijenog lista, i uz to kao prilog tekst skuptinske adrese u nemakom prevodu) najvie se
govori o ranije nezamislivoj opoziciji u Skuptini, koja otkriva sve slabosti Marinovieve vlade. Istie se
naroito harangiranje Miloja Blaznavca, brata umrlog namesnika Milivoja. Iz sadraja njegovog pisma knezu
saznaje se da je on po ondanjim obiajima politikog diskreditovanja denuncirao ak Marinovia kao
prikrivenog pristalicu dinastije Karaorevia s kojima je bio u rodbinskim vezama (sinovac raskneza
Aleksandra ore bio mu je urak). ora Cenia ministra pravde takoe je prikazao kao Karaorevca, poto je
pripadao grupi bivih kajmakamaca, itd. Inae sam Kalajev izvetaj ne sadri neke nove detalje o opoziciji.
Ponavljaju se samo izvodi iz skuptinskih govora brojnih opozicionih poslanika, Velikia, Kostia, Jovanovia,
Kasijana, Kaljevia i dr., te poznate informacije o tajnom zasedanju Skuptine, o radu finansijskog odbora i sl.
(Bericht Res. Nr. 59.)

413
U izvetaju se istie kako je kriza vlade izazvana neoekivano velikom opozicijom logina posledica
preterane demokratizacije parlamentarnog reima vlasti, u narodu koji jo nije sazreo za demokratske reforme.
Zakon o slobodi govora i tampe donosi svoje oekivane plodove, u uslovima zaostalosti kazuje Kalaj. Seljaci
smatraju da oni sasvim dobro mogu da obstoje bez ministara i uopte bez inovnika, optine treba da se same i
samostalno administriraju, i ako se naie na tekoe onda bi se moglo obratiti knezu kao to je to bilo u vreme
Miloevo. Ponavljajui svoje omiljene teze o razuzdanosti primitivnih seljakih masa, Kalaj jo jednom ukazuje
i na Marinovievu osnovnu slabost u oskudici energije za gvozdenu pesnicu kojom bi se brzo povratio red. A ako
i knez izgubi svoj autoritet, onda se moe svata oekivati u optem meteu koji e stihijski izbiti u sluaju da se
tako nastavi zakljuuje se u ovom trenutku Marinovieve borbe za opstanak na vlasti. (Bericht Res. Nr. 60.)

1874.

414
V. i pod 18. avgusta 1874. Kalajevo istoriografsko delo o genezi i poetku srpskog ustanka, srpske
ustanike revolucije, objavljeno je tada u nastavcima na ovim stranicama Budapesti Szemle: V ktet, 1874. 136,
321361; VI ktet 1874, 67101, 276321. Szerbia s a forradalom kezdete (17801805), Kllay Bnitl.

415
U izvetaju koji e napisati, ali nee notirati u Dnevniku sledeeg dana (poto vie nije auran u voenju
Dnevnika) Kalaj najtoplije preporuuje Andraiju Cukia. Istie da se za poloaj srpskog diplomatskog
predstavnika u Beu ne bi mogla nai u Srbiji pogodnija linost. Pod knezom Mihailom bio je ministar
finansija, potom predstavnik Srbije u Bukuretu. Neko vreme, 1868. godine, kao izaslanik srpske vlade
uestvovao je u Beu u pregovorima oko reenja jurisdikcijskog pitanja. Tada je tamo stekao glas potenog,
 767

razboritog oveka koji je proaustrijski raspoloen. Kao takvom dodeljeno mu je, posle povratka u Beograd,
visoko austrijsko odlikovanje komandirskog krsta Leopold ordenja.

416
Ovo famozno pismo, za koje su Ristievi protivnici uporno tvrdili da je autentino, a Risti ponavljao da
je apokrifno, obelodanjeno je tokom kampanje koja se sada vodila protiv bive namesnike vlade pod Ristievom
dominacijom. Prema Srbskom narodu sadri ovaj tekst: Ljubezni g. Ristiu. Pozvavi i naimenovavi Vas za
moga ministra inostranih dela, ja sam u tom uveren bio, da u u Vami nai najveu gotovost, da mi svim Vaim
silama priteete u pomo, da mi se teko breme dravnih poslova, koga sam ja nosio, to vie olaka. Nadao sam
se u Vama nai toliko patriotizma, da sa njime uguite Vae line mrnje prema nekim osobama, lanovima
moga praviteljstva.
Ja se na alost prevari i nao umesto oekivanoga, u Vami najvee uporstvo prema moim svim sovetima
blagovolitelnog raspoloenja; nao u Vami, meni do sad nepoznato jogunstvo, nao u Vami nepobedimu mrnju
prema svima onim licima, za koja Vi tek samo predpostavljate, da budi u emu ne dele Vae miljenje.
Sa ovim i ovakim crtama Vaeg karaktera, sa koim ete mimomaiti sebi pred oi postavljenu celj:
popularnost u nekim izvesnim krugovima, Vi niste za mene, niti ja za Vas. Bog blagoslovio Srbiju, da bi takvi
karakteri u njoj posve izezli.

U Beogradu 21. novembra 1867.

Va blagn.
M. M. O.

(U Beogradu 20. januara, Srbski narod, br. 9 30. I/11. II 1874.)

Navedeno pismo odnosi se na vreme pomenuto u Dnevniku odmah na poetku kada je Risti bio
naimenovan za ministra pa njegovo naimenovanje povueno, poto je doao u sukob sa knezom Mihailom oko
programa i linosti nove vlade.

417
Ceo razgovor sa knezom Milanom izloio je Kalaj u opirnom izvetaju 29. marta na skoro 6 prekucanih
strana. Tu iznosi podrobnije nego u Dnevniku kako je izrazio u Andraijevo ime zadovoljstvo sa politikom
Marinovieve vlade, poto je pod njenom upravom prestala subverzivna srpska agitacija u graninim podrujima
Monarhije podstrekavana iz Srbije. I kako je knez opisujui faktore trajnog nezadovoljstva u narodu naglasio da
od dve uticajne klase u Srbiji, jedna se istie svojstvima zaostalosti, a druga iskvarenosti. Seljak koji sainjava
prvu klasu je: siromaan, lenj, neobrazovan i nepoverljiv. inovnik, predstavnik druge klasne formacije u
nedostatku vrstog bogatakog sloja posednika, istie se gramzivou koja demoralizuje. Naalost ne mogu se
inovnici svi od reda ... oterati, jer se ne bi mogli nai bolji. Izlaz je u vladavini vrste ruke. Protivnik sa
instinktom primitivca ne moe se pridobiti metodima ubeivanja i blagonaklonog ophoenja. On e ustuknuti
samo pred silom, da ne bi stavio na kocku line interese do kojih mu je jedino stalo. U vezi sa srpsko-turskim
odnosima naglaava se da knez insistira na zahtevu za dobijanje eleznike veze od Porte; pitanje Malog
Zvornika u kontekstu izloenog smatra manje vanim.
Na kraju Kalaj napominje da se zadrao na predmetu razgovora sa knezom Milanom da bi to vernije
predoio kako knez dobro poznaje prilike u svojoj zemlji i kako ume da se iskreno izjanjava o austrougarsko-
srpskim odnosima u duhu propovedanog prijateljstva. (Bericht Res. Nr. 27, HHSA, XXXVIII, K. 202.)

418
To su dopisi iz Beograda, kojima se na stranicama konzervativnog Srbskog naroda nastavlja obraun sa
bivom namesnikom vladom, pod predvodnitvom liberala, Ristia, Milojkovia i dr. Tri sedmice ranije tu je
bilo objavljeno pod napomenom 416 tampano Mihailovo pismo Ristiu. Sada se povodom postavljanja
dotadanjeg sekretara Kasacionog suda Stanoja Ilia za predsednika suda u Gornjem Milanovcu ovde
obelodanjuje kako su svojevremeno ubice kneza Mihaila teretili i Ilia da je bio u dosluhu sa njima, ali je
tadanji ministar unutranjih poslova Radivoje Milojkovi naredio istranim organima da se akta u vezi sa Iliem
unite i da se Ili ostavi na miru. (B. u Beogradu 14. februara, Srbski narod, br. 16 23. II/7. III 1874.) Dalje se
navodi da je to Milojkovi uinio da bi se i sam spasao od tereta optuujuih materijala. Precizira se da su on i
Ili zajedno bili na topiderskom brdu 29. maja, da bi saekali vest o ubistvu kneza Mihaila, da je pre toga bio u
kontaktu sa ubicom Mariem, da se oekivalo da e biti izveden pred sud, a umesto toga postao je ministar, itd.
(. . U Beogradu 2. marta, Srbski narod, br. 20 9/21. III 1874.) Jasno je, moemo dodati, da se i ove optube
kao i sve sline, stranaki inspirisane i dokumentovane, u tom razdoblju uzajamnog klevetanja zasnivaju samo na
informacijama iz arsenala rekla-kazala.
Kao karakteristinu zanimljivost u ovom kontekstu reagovanja, od strane vojvoanskog opozicionog lista
iznosi se tu na raun Ristia i to to je obiavao da naziva Srbe sa te strane, prekobarcima, kao to ih negda
Vui nazivae vabama. Pa se postavlja pitanje: Zar je to inteligentan i prosveen ovek koji se na taj nain
podruguje ... nad braom umesto da reima i delima njihovog uvaavanja doprinosi da Srbija u zajednikoj
borbi sa njima izvri misiju srpskog Pijemonta. (Srbski narod, br. 16 23. II/7. III 1874.)

419
V. pod 28. mart, kao i prethodnu napomenu.

420
Prema ovom opisu Marinovi je najpre upoznao tadanjeg velikog vezira sa zahtevom da se Mali
Zvornik prepusti Srbiji odlukom sultana, odnosno Porte, a koja e biti obelodanjena dok se jo knez Milan nalazi
 768

u Carigradu. Meutim, veliki vezir se usprotivio tome sa primedbom da nije oportuno ovaj zahtev podastreti
sultanu u momentu protivljenja turske javnosti i srdanog prijema koji je prireen knezu Milanu. Ipak, kada je
Marinovi isti zahtev ponovio tadanjem turskom ministru inostranih poslova Raid-pai ovaj se pokazao
predusretljivijim. Predloio je ak da se ustupanje Malog Zvornika izvri u okviru razgraniavanja Srbije i
Bosne, pored toka reke Drine, da ne bi izazvalo vei publicitet i samim tim ei otpor u Turskoj. Marinovi se
sloio sa ovim predlogom, ali je traio pismenu obavezu sa rokom izvrenja dogovorenog sporazuma. Raid-paa
je, meutim, odbio da ovakvo utanaenje potvrdi odgovarajuim aktom. Nije imao ni ovlaenja za tako neto.
Prilikom ponovnog isticanja zahteva pred vezirom, ovaj se posle izvesnog kolebanja izrazio spremnim da zbog
zajednikih tursko-srpskih interesa predvidi mogunost preputanja Malog Zvornika Srbiji, ali tek nakon odlaska
kneza Milana, i opet bez pismenog potvrivanja ove reenosti. Veliki vezir nije se pokazao spremnim da
izdejstvuje posebnu audijenciju za kneza u svrhu upoznavanja sultana sa ovim pitanjem. Knezu Milanu preostalo
je samo da u toku zavrne oprotajne audijencije pomene nereeno zvorniko pitanje. Kada je sultan reagovao
diplomatskim odgovorom: da e videti ta se u ovoj stvari moe uiniti.
U zakljuku ovog prikaza Kalaj primeuje da se ne moe porei da je poloaj Marinovieve vlade usled
ovog neuspeha u pitanju Zvornika postao jo tei nego to je bio. Njeni protivnici sigurno e iskoristiti novi
argumenat protiv nje da bi je to pre prisilili na odstupanje. (Bericht Res. Nr. 35.)

421
U toku tog razgovora Kalaj navodi rei ogorenja kneza Milana zbog bezuspenog pokuaja da se za
vreme njegovog boravka u Carigradu, Porta privoli na to da prepusti Mali Zvornik Srbiji. Da li se ono nekoliko
bednih brvnara Sakara i Malog Zvornika nalaze u Srbiji ili Bosni je samo po sebi potpuno svejedno rekao je
pri tom knez. Ali prikljuenjem ovih mesta Srbiji dobilo bi se mnogo u moralno-politikom pogledu. I Srbija bi
bila vezana vie za Tursku obavezama zahvalnosti. Na ovaj nain ni garantne sile nee imati vie pravo da trae
od Srbije veu uzdranost u politici protiv Turske.
Kalaj je sauestvovao u kneevom nezadovoljstvu ali se nije ustruavao da primeti kako ne bi bilo u
interesu Srbije da preduzme neke akcije koje u postojeim okolnostima ne bi mogle da se zavre sa uspehom.
Knez ga je odmah umirio uveravanjem da na tako neto nije ni mislio.
Tom prilikom knez Milan je jo precizirao da e prilikom svog predstojeeg putovanja na Zapad u Beu
boraviti inkognito uprkos spremnosti cara Franje da ga primi i ugosti sa svim poastima ukoliko se odlui na
zvaninu posetu. Odluku da putuje privatno doneo je da ne bi morao da u austrijskoj prestonici poseti i
predstavnika Turske Kabuli-pau u trenutku kada situacija nalae da se zaotre odnosi sa Turskom. (Bericht Res.
Nr. 36.)

422
Prema Kalajevom izlaganju u ovde pomenutom izvetaju Marinovi ga je najpre upoznao sa odlukom da
putuje zajedno sa knezom u Be, Rim, Pariz i Berlin. Jer smatra za neophodno da upozna vodee dravnike
garantnih sila sa nitavnim rezultatima kneeve posete Carigradu i da se informie o njihovim pogledima na dalji
spor oko Malog Zvornika. Nastojae da se sretne i sa Gorakovim, a ako u tome ne uspe, da bar sa jednim od
ruskih ambasadora pretrese pitanja koja su od ivotne vanosti za Srbiju. Protiv ovog kneevog i Marinovievog
putovanja u vladi se izjasnio jedino ministar prosvete Hristi smatrajui da bi put trebalo odloiti do momenta
koji e biti pogodniji za dobijanje podrke garantnih sila pri raiavanju odnosa sa Turskom.
Za Kalaja je bilo vanije pitanje daljeg opstanka Marinovieve vlade, pa je hteo da ga nagovori da
skuptinske izbore sprovede to pre, po mogustvu pre puta u inostranstvo. Ali je Marinovi smatrao da je
najbolje da se izbori obave po kneevom povratku, zapravo najvie osam dana pre otvaranja Skuptine, da se ne
bi u meuvremenu poslanici iskvarili pod uticajem delovanja raznoraznih opozicionih elemenata.
Prilikom tog razgovora Marinovi je ispoljio svoju zabrinutost zbog tada kolajuih vesti o vojno
inspekcionom putu nadvojvode Albrehta u Hrvatskoj i delu Vojne granice u vezi sa glasovima da Austro-
Ugarska priprema zaposedanje izvesnih graninih oblasti pod Turskom. Kalaj ga je uverio u neosnovanost takvih
glasina i argumentacijom da petrovaradinski garnizon (za koga se govorilo da je stavljen u stanje ratne
pripravnosti) nema jainu ni jednog puka, pa se valjda nee ii u osvajake pohode sa takvim snagama. Za svaki
sluaj, da bi se rasprila svaka Marinovieva sumnja i podozrivost u pogledu austrougarskih namera Kalaj
sugerie Andraiju da i on sa svoje strane umiri Marinovia uveravanjima o miroljubivosti Austro-Ugarske i
posebno njenom prijateljstvu prema Srbiji.
S druge strane Marinovi je morao da umiri Kalaja i njegove pretpostavljene uveravanjem da su
neosnovani glasovi o postojanju nekog saveznikog ugovora izmeu Srbije i Rumunije. Pri tome je Marinovi
izneo da je prilikom kneeve posete Bukuretu rumunski knez Karlo nabacio i ovakvo pitanje: Uvek se govori o
nezavisnosti ovih kneevina, zato ne bismo pokuali i stvarno postati nezavisni? Ali mu je Marinovi navodno
odgovorio: postoji dvojaka nezavisnost, faktina, koju kako Rumunija tako i Srbija poseduju, mada nominalno
jo uvek od Turske zavise, i koja im je osigurana evropskim ugovorima, i ona istovremeno i nominalna
[nezavisnost] koju bi one moda lako mogle izboriti ali jedva i odrati. Knez Karlo je na to odvratio da je i on
samo na garantovanu nezavisnost mislio.
U svakom sluaju nije dolo ni do kakvog usmenog a kamoli pismenog ugovora o saveznitvu. Ostalo se na
demonstrativnom manifestovanju prijateljstva u politikim akcijama protiv Turske. U tom kontekstu govori se o
posetama rumunskog kneza Karla i crnogorskog vladara Nikole Beogradu. I za Kalaja sa razumljivim,
opravdanim nastojanjem, da se posle neuspeha u pregovorima oko Zvornika povrati autoritet vlade unutar i izvan
zemlje, bar manifestacionim snagama zajednikih turskih protivnika. (Bericht Res. Nr. 38.)

423
Izvetaji koje je Kalaj u meuvremenu slao Andraiju ne spominju se, kao to se vidi, u Dnevniku ovih
 769

dana. Da bismo i dalje bili u toku sa Kalajevim podrobnijim rasuivanjima o politikim prilikama i odnosima
Srbije naveemo ovde nekoliko obavetenja i iz tih izvetaja. U izvetaju od 21. juna, na primer, u vezi sa
unutranjom situacijom istie se da vladine pa i kneeve perspektive nisu ba sjajne. Za Marinovievu vladu se
kae da je dodue potena ali slaba; njoj u potpunosti nedostaju snage da bi se mogla suprotstaviti intrigama i
napadima sa svih strana. Ukoliko se ... jo due vremena odri onda e to moi da zahvali jedino i samo
nespretnosti ili apatiji njenih protivnika. (Bericht Res. Nr. 43 21. V 1874.)
Na Andraijevo pitanje zato je dolo do odlaganja pomenutog kneevog puta Kalaj je u drugom jednom
izvetaju odgovorio da je, prema informacijama dobijenim iz pouzdanih izvora, to uinjeno zbog nedostatka
novca. Knez je bio prisiljen da zatrai, i sada oekuje jednu veu sumu od jednog od svojih ujaka iz Rumunije,
ali izgleda da se novac samo sa mukom moe da sakupi. (Bericht Nr. 44 23. VI 1874.)
Povodom smrti Ilije Garaanina koju je zabeleio u Dnevniku 22. juna, u izvetaju je istakao njegove
odlike velikog oveka, politiara i dravnika. Od 1867. kada je prisiljen da se povue u privatan ivot na svom
malom imanju u Grockoj, posle 30 godina aktivnosti na rukovodeim poloajima u slubi obeju suparnikih
dinastija, smatrao se najopasnijim protivnikom vlada kojima se suprotstavljao autoritetom popularnog, lukavog
ali energinog i sposobnog oveka. A moda i nada sve glasom izuzetno potenog politikog poslenika, (umro
je kao to je i iveo siromaan) u zemlji u kojoj se, najee, uopteno posmatrano svaki zvanini poloaj
iskoriava za unapreenje sopstvenih interesa. Predvia se da e se i onako slaba Marinovieva vlada jo tee
odrati posle smrti Garaanina, koji je bio poznat kao najpouzdaniji Marinoviev savetnik i prijatelj. (Bericht Nr.
45 24. VI 1874.)
U izvetaju u kojem e referisati o ovde notiranoj Marinovievoj nameri da oeni kneza Milana, za vreme
njegovog puta, u Francuskoj, istie se vanost tog ina sa politikog stanovita. Knez Milan sve vie ispoljava
osobine neukrotivog, tvrdoglavog i rasipniki raspoloenog vladara. Od oca bio je nasledio samo jedno
prezadueno imanje u Rumuniji. Delom nasledstva koji su mu prepustili roaci ubijenog kneza Mihaila, Fedor
Nikoli i Bajii, u kuama, vinogradima, livadama (sa godinjim prihodom od oko 7.000 dukata) i ruralnim
obligacijama poseda u Vlakoj, u vrednosti od 140 000 dukata (sa 10% dobiti), raspolagao je godinje sa oko
21.000 dukata. Civilna kneevska lista iznosila je 40.000 dukata u godini, a ta suma bila je dovoljna za njegovo
dvorsko kuanstvo samo dok je bio maloletan. Od punoletstva nije mogao da ivi sa neto preko 60.000 dukata,
pa je ubrzo potroio i osnovni kapital od ruralnih obligacija (140.000 dukata). Preostali su mu dakle neveliki
posedi u Srbiji i relativno malo imanje u Rumuniji (sa 45.000 dukata prihoda u godini). Izlaz je dakle u bogatoj
enidbi. Najpre se pokualo da mu se nae odgovarajua ena iz ruske carske porodice. Kada se uspostavilo da je
to nemogue, izbor je pao na navodno veoma bogatu rumunsku knjeginju iz porodice Sturza. Iz Kalaju
nepoznatih razloga i ovaj plan je morao da padne u vodu. Trenutno se trai ena iz neke stare aristokratske kue
u Francuskoj, poto se uvidelo da je nemogue oroavanje vazalnog kneza sa jednom od vladajuih kraljevskih
ili carskih porodica.
Kalaj zakljuuje da bi ostvarenje tog plana najbolje odgovaralo rezonovanjima predstavnika Austro-
Ugarske. S obzirom da bi kneginja iz Rusije ili Nemake, drava iji se interesi ukrtavaju sa austrougarskim
interesima na Balkanu, konkretno u Srbiji, donosila prednosti suparnikim zemljama. Dok se Francuska, u ovo
vreme, nije smatrala silom specijalno zainteresovanom u ekspanzivnim poduhvatima na ovom podruju Evrope.
(Bericht Res. Nr. 46.)

424
Re je o demantiju alarmantnih vesti o namerama Austro-Ugarske da okupira Bosnu. Povodom
zlonamernih interpretacija puta nadvojvode Albrehta u vreme uobiajene inspekcije trupa u jugoslovenskim
graninim oblastima Monarhije. V. pod 10. i 28. jun.

425
Szerbitol azonban egyenesen tartanak.

426
U izvetaju se podrobnije govori o predstojeem putu kneza Milana i mogunosti sklapanja trgovinskog
ugovora sa Srbijom (i Rumunijom) izvan okvira ugovornih akata sa Turskom, s obzirom da Porta i dalje
osporava zemljama pod njenim sizerenstvom pravo da posebnim ugovorima reguliu svoje trgovinske odnose sa
drugim dravama. (Bericht Res. Nr. 119.)

427
U izvetaju koji je sutradan napisao Andraiju Kalaj iznosi u Dnevniku zabeleeno sa neznatnim
izmenama u formulaciji. Na primer, da knez, po sopstvenim reima, nije mogao da se ponizi time to bi morao
da poseti turskog ambasadora u Londonu jer bi to pri velikoj osetljivosti srpskog naroda u odnosima prema
Turskoj moglo da ima samo nepovoljne posledice. I jo neto: prema zabeleci u Dnevniku ove informacije
potiu od Marinovia, a po navodu u izvetaju saoptio ih je Kalaju sam knez. (Bericht Res. Nr. 51.)

428
Na strani 597 pogreno stoji Graniar umesto Grencbote. Tamo pomenuto Ristievo pismo, datirano u
Karslbadu 27. juna, sadri demanti vesti da se u poznatu austrijsku banju sklonio kao politiki izbeglica. Po toj
vesti, objavljenoj sa rezervom dve sedmice ranije u zemunskom listu Grencbote (odakle ju je pretampao bez
rezerve beki list Neues Wiener Tagblatt Nr. 173 gde ju je Risti proitao) njemu je u Beogradu dat mig da
napusti zemlju, da bi izbegao neugodne posledice optube da je i on u neku ruku bio umean u zaveru koja se
zavrila ubistvom kneza Mihaila.
U pismu Risti kazuje da mu je zdravstveno stanje ve odavno iziskivalo banjsko leenje, ali ga je zbog
prezauzetosti dravnim poslovima morao stalno odlagati, sve dok se nije oslobodio tereta drutvenih obaveza.
Njegovi neprijatelji, dodue poeli su odmah posle njegove demisije da tvrde kako namerava da napusti Srbiju i
 770

da se nastani u Gracu, ali njegova namera nije nikada bila da ih sa te strane uspokoji. Moj put nikako ne vodi
preko Save u Grac, no ako bi bilo potrebe, pre bi vodio preko Avale u Kragujevac poruuje uredniku
Grencbota, a preko njega svima svojim protivnicima u vlastoljubivosti uvek samouvereni Risti. (Der Grenzbote,
Nr. 25 21. VI 1874, Nr. 27. 5. VII 1874.)

429
Ovo je jedan od najduih Kalajevih izvetaja, prekucan iznosi 15 1/2 strana. Otpremljen je sa datumom
od 26. jula. Tu se odaju priznanja Marinoviu i Marinovievoj vladi gotovo apologetskim reima. Za
Marinovievu vladu se kazuje da je neosporno jedna od najboljih koju je Srbija ikada imala. A za samog
Marinovia da je skroz i skroz poten ovek, sa ne manjom duhovnom obdarenou i nadahnut najboljim
namerama. I njegove kolege, iako posedujui manje sposobnosti, istiu se u poreenju sa ranijim vladajuim
linostima jednim striktnim potenjem. Izgleda, da ba zato ova vlada nije mogla da uhvati vrstog korena u
zemlji u kojoj preovlauju, po omiljenom negativnom uoptavanju kritiara, ljudi od poroka i neznanja.
Naroito od povratka kneeva sa neuspelog puta u Carigrad oseala se, prema Kalaju, ta opta nelagodnost
koja se uzima kao predznak neodrivosti stanja u kome se vlada nalazila. Ranije, u vreme namesnikog reima
masovno nezadovoljstvo naroda nije ugroavalo pozicije vlade. Namesnici, naroito Risti, znali su majstorski,
delimino energinom bezobzirnom upotrebom vlasti, ali delimino krajnje nesavesnim podravanjem privatnih
interesa svojih pristalica da podriju delovanje javnog mnenja. Za vreme Ristieve vlade cenzura se
primenjivala sa najveom strogou. Osim toga pioniranje je postalo metod upravljanja nesluenih razmera:
na javnim mestima vrvelo je stalno od vladinih agenata, koji su svaku nesmotrenu re prenosili svom gospodaru
i esto se deavalo da je neka za vladu nepovoljna izjava donosila nekom jadniku 2550 batina ili ak
viegodinji zatvor. Ali se nije prezalo ni od drastinijih sredstava. Kalaj to potkrepljuje primerom ubistva
sinovca uvenog seljakog predvodnika Vuia-Periia. On je bio dospeo u poarevaki zatvor zbog rasturanja
jedne neprijateljske broure a posle, prilikom prividnog putanja na slobodu proreetan je puanim mecima
prateeg andarma, po nalogu Ristievog uraka ministra unutranjih dela Radivoja Milojkovia. Od perfidnijih,
mirotvornih Ristievih metoda navodi se: pothranjivanje gramzivosti brojnog stalea malih trgovaca, pekulanata
i stimuliranje revnosne birokratske sputanosti (prema onima gore) i neobuzdanosti (u odnosima sa onima dole)
probranog kadra nedouenog inovnitva.
Risti je znao (po Kalaju tako ispada) bolje nego drugi na njegovom poloaju da iskoristi tanak sloj slabo
plaenih i veito nezadovoljnih ljudi. U uslovima kada se veina njih morala zadovoljiti sa minimalnom, za
prostu egzistenciju ak nedovoljnom godinjom platom od 3500 forinti (prema maarskom novcu
preraunatom), i kada se svako avanzovanje moralo zasluiti dokazanom revnou u slubi reima a ne
sposobnou pokazanom na radnom mestu. Slaba plaenost dravnih slubenika pod Ristiem kompenzirana je
ne samo u administraciji ve i u sudstvu u nepamenim razmerama, prema Kalaju, sumama novca steenim
sredstvima korupcije, podmiivanja, iznuivanja i sl. Skuptinska vladavina svedena je pod Ristiem na krajnju
formalnost. Skuptinari, veinom neuki seljaci, uutkivani su ukoliko nisu mogli biti navedeni na odobravanje
sredstvima obeanja, potkupljivanja ili zastraivanja. Risti bi, po Kalaju tako mogao jo dugo da vlada da ga
nije knez otpustio. Ristiu nije pretila opasnost od revolucije (toliko je umeo da iskoristi slabosti mnotva da se
nije morao plaiti od naroda) ve u najgorem sluaju od nekog individualnog atentatora. Ili od samog vladara
(kome nije bilo teko da ga obori u momentu kada je doao do zakljuka da to treba da uini u interesu svoje
vladavine).
Marinovi je hteo da se prekine sa praksom koju je forsirao Risti. Ali on nije poznavao psihologiju oveka
(po Kalaju: naroda) naviknutog na sticanje prednosti sredstvima primenjivanim u praksi, a ne onima
propovedanim u principu. Ili, tanije, nije hteo ni mogao da izmeni svoja idealnija shvatanja o upravljanju i
upravi u normalnim okolnostima. Dok je, po Kalaju, Risti terorizirao Skuptinu, Marinovi je pustio da se
skuptinari slobodno izjasne o svakoj vladinoj meri. Posledica je bila neshvatljiva kritika svega i svaega to je
vlada sprovodila ili pokuala da sprovede. On je opomenuo sudije da se strogo dre zakona, a oni iz bojazni da
ne izgube svoje nuz zarade od podmiivanja poeli su takoe da negoduju. Postavljao je ili ostavljao na dunosti
i na visokom poloaju i svoje politike protivnike, ali su zato njegovi jednomiljenici nagrnuli da protestuju zbog
zapostavljanja njihove karijere. Tako su na sve strane sve vie odjekivale rei oponiranja umesto odobravanja.
Tekoe su se ipak najvie gomilale i dalje, po Kalaju, zbog Marinovieve neerginosti. On se nije
mogao odluiti na efikasne mere kojima bi prinudio protivnike na povlaenje.
Dok je ranije u svojim optimistikim dijagnozama i prognozama ponavljao da su pozicije vladajue
dinastije Obrenovia vrste, sada u pesimistikom raspoloenju Kalaj istie kako u narodu raste prikrivena
popularnost svrgnute dinastije Karaorevia. U protivnike kue Obrenovia ubraja ak i ministra unutranjih
dela umia, pa predvodnika liberala starog kova, Steve Mihailovia. I Ristia igoe kao kneevog
neprijatelja, sa argumentacijom da se ne moe nadati da e ga on vratiti na vlast. (to e se oigledno pokazati
kao netano kad Risti bude ponovo pozvan od kneza da preuzme poloaj predsednika vlade.)
U ocrnjivanju Ristia i njegove stranke Kalaj ide tako daleko da ponavlja (tvrdnju Ristievih najljuih
protivnika) kao konstataciju do koje je sam doao, poznavajui injenice i inioce, kako je: Sada skoro
dokazano da su Risti i njegov urak Milojkovi uestvovali u zaveri koja je stala ivota kneza Mihaila, ili bar
znali za nju. U prilog toj tvrdnji navodi: da ih jedan beogradski list ve mesecima okrivljuje za kneevo ubistvo,
a oni nisu podigli glas protiv toga, niti podigli tubu po Zakonu o tampi zbog klevete. Dodaje, da mu je i
Marinovi saoptio nekoliko data koja dokazuju sukrivicu pomenutih linosti u ubistvu kneza Mihaila ako ne sa
pravnog a ono sa moralnog stanovita. Pa ipak se protiv njih ne preduzima nita. Milojkovi je i dalje
potpredsednik Dravnog saveta (po Kalaju senata). Takva, za Kalaja u ovom raspoloenju neshvatljiva
tolerantnost delovala je na Ristia ohrabrujue u tolikoj meri da se usudio ak tampati pretee pismo u
 771

zemunskom listu Grencbote (notirano 9. jula). Kao i na Stevu Mihailovia koji se ak ne ustruava da govori
protiv vladajueg kneza Milana jezikom koji bi u svakoj drugoj zemlji povukao za sobom teku kaznu.
Marinovi je znao i za to, a ipak se nije usudio da preduzme odgovarajue mere protiv starog zaverenika, koji
jo uiva prilino veliki ugled ne samo u krugu Omladine ve i u masi naroda.
Zanimljivo je kako ovde Kalaj upoznaje Andraija sa udnom pojavom, da pored ekstremnog
republikanskog dela Omladine postoje i komunisti. U zemlji u kojoj se stanovnitvo skoro iskljuivo bavi samo
zemljoradnjom i stoarstvom, gde uopte nema industrije. Prodor komunistikih ideja, po Kalajevom
tumaenju, ovde je omoguen propagandnom akcijom privrenika koji potiu iz donjih slojeva inovnitva, ije
je materijalno stanje skoro na nivou izgladnelosti, tako da sainjava svojevrsnu klasu pravog proletarijata.
Objanjavajui poloaj mladog kneza Milana u sredini takvih protivrenosti, sa nasilnikim obrtima
(podsea se da su za 30 godina dva vladara proterana, a jedan ubijen) Kalaj istie njegovu usamljenost. Nema
za sobom jednu koherentnu dinastijsko-reimsku stranku. Ispoljava dodue nadprosene intelektualne
sposobnosti. Ali i poroke. Lakomislenost nasleenu od majke Rumunke bive metrese umrlog kneza Kuze i
bezobzirnu samovoljnost, kojom se odlikovao (na primitivnom nivou) njegov ded knez Milo. Milanova
nepopularnost potencirana je rasipnitvom, zauzimanjem za kompromitovane linosti (kakav je bio bivi
ministar Beli-Markovi, koga je spasao od zatvora, zbog pronevere), proganjanjem ispravnih ljudi (na primer,
poslanika Nikolajevia, koji se zamerio kneevim tienicima u Belimarkovievoj aferi). Osim toga toliko je
osetljiv da pri savlaivanju otpora protivnika ve poinje da razmilja o dobrovoljnom naputanju prestola i
odlasku u inostranstvo. U tom pogledu gotovo da je jo manje istrajan Marinovi koji sve ee govori o
mogunosti da odstupi poto je gotovo nemogue saraivati sa neobuzdanim i samovoljnim knezom koji se
suprotstavlja i najdobronamernijim vladinim predlozima.
Zakljuak je u skladu sa izlaganjem prilino pesimistiki. Smatra se da bi predstojea skuptina, koja
nee, prema Marinovievim kazivanjima, vie da zasedava u Kragujevcu, ve u Beogradu (gde je ognjite
subverzivnih elemenata) mogla da bude presudna u kobnom preokretu. Uzima se kao sigurno da e vlada
morati odstupati, a ne iskljuuje se ni mogunost da pri tom i knez izgubi svoj presto. Ostaje nada, da e se
opozicija, po obiaju, istroiti u tajnim intrigama, u oskudici revolucionarne hrabrosti, i tako omoguiti bar za
jedno dogledno vreme spas Obrenovievog reima. (Bericht Res. Nr. 55 26. VII 1874.)

430
Karagyorgyevics fle rmnykodsoknak vlnek nyomra jhetni.

431
Na Bizmarka je tada izvren neuspeo atentat.

432
Stojkovi Arsenije, budimski pravoslavni episkop bio je tada na crkveno-narodnom Saboru u Sremskim
Karlovcima izabran za patrijarha, ali njegov izbor nije potvren na nadlenom mestu, od vladara, zapravo od
ugarske vlade, poto su ga podravali privrenici Miletieve Narodne stranke i pokreta Omladine.

433
Kalaj u izvetaju iznosi da je udnovato da se vlada Srbije odluila da poalje svoje zvanine
predstavnike, i to dva biva ministra iz redova visokih oficira, da pozdrave patrijarha Ivakovia u Sremskim
Karlovcima koji ipak stoji na elu jedne potpuno autonomne i nezavisne crkve u Austro-Ugarskoj. S obzirom
da je jedan od predvienih izaslanika bio Ranko Alimpi, koji se smatrao prijateljem Jovana Ristia i imao veze
sa Omladinom, prema Kalaju, taj korak se ne moe posmatrati samo kao akt utivosti. On u njemu u svakom
sluaju vidi demonstrativni nacionalni gest, kojim vlada izloena sa svih strana napadima, pokuava, hvatajui se
i za slamku, da povrati poverenje preanskih Srba. A na taj nain da dobije i u popularnosti u Srbiji. (Bericht
Res. Nr. 61.)

434
U izvetaju koji e sledeeg dana otpremiti Andraiju Kalaj je naveo i inkriminisani odlomak iz
navodnog Novakovievog govora, prema (br. 219). Pri tome je primetio da je Novakovi u Kijevu
predstavljao srpsku vladu, tako da bi se za sadraj njegovih rei u javnom istupanju mogla smatrati odgovorna i
sama vlada u Srbiji. Podseajui Andraija na vladine izaslanike koji su imali zadatak da pozdrave
novoizabranog patrijarha Ivakovia u Sremskim Karlovcima (preko ega je maarska vlada suvie olako
prela), Kalaj ukazuje na provokativan karakter oba ina. Da li se na taj podrivaki nain srpska vlada mea u
unutranje poslove Maarske iz sopstvenih pobuda ili pod uticajem monijih subverzivnih elemenata ostaje
nerazjanjeno. Ali za Maarsku u ovom sluaju motivi su irelevantni opet u suvie podozrivom raspoloenju
zakljuuje Kalaj. (Bericht Res. Nr. 68 10. IX 1874.)

435
U Andraijevom uputstvu u vezi sa prethodnim Kalajevim izvetajem od 10. septembra potvruje se da
maarska vlada u delegaciji koja je u ime srpske vlade pozdravila novog patrijarha u Karlovcima nije nala nita
provokativno. Po njenoj oceni (za razliku od Kalajeve), to je bio obian kurtoazni akt. Sa tom ocenom se sloio i
Andrai. Meutim, za Novakoviev govor o tekom stanju Srba pod Ugarskom slae se sa Kalajem da i srpska
vlada snosi bar u izvesnoj meri odgovornost. Zato ga ovlauje da srpskoj vladi ukae na neistinost navoda (to
se tie poloaja Srba u Ugarskoj) i tetnost (s obzirom na postojee prijateljske odnose) istupanja njenog
zvaninog izaslanika na jednoj javnoj manifestaciji. Uz napomenu da e pri eventualnom ponavljanju ovakvog
istupa uslediti energiniji protest. (Weisung, 18. IX 1874, HHSA, PA, XXXVIII, K. 202.)

436
U izvetaju koji je sledeeg dana napisao ponavlja se ono to je o ovome zabeleeno u Dnevniku. Samo
se jo precizira da je Novakovi poznat kao razborit ovek i neprijatelj ekstremne Omladine, pa je odista
 772

neverovatno da bi se dao navesti na govor koji mu pripisuje pomenuti ruski list. Uostalom Kalaj nije imao
mogunosti da proveri Novakovievo izjanjenje, pa se morao zadovoljiti odgovorom predstavnika srpske vlade
kako sam napominje na kraju ovog izvetaja. (Bericht Res. Nr. 69.)

437
U ovde nepomenutom izvetaju ponavlja se u Dnevniku zabeleeno o tekom poloaju vlade, iji se kraj
predvia po povratku kneza Milana (posle skoro tromesenog odsustvovanja!). Samo za razliku od onog
iscrpnog izvetaja, od 26. jula, na iji se sadraj podsea Andrai (sa primedbom da je situacija ostala ista) ovde
se napominje da e Marinovi sve uiniti da ostane na vlasti, poto ne bi hteo da napusti poloaj predsednika
vlade. (Bericht Res. Nr. 71 27. IX 1874.)

O notiranom razgovoru sa knezom i Marinoviem obavestio je Kalaj i Andraija isto tako kratko. U
438

redovnom izvetaju koji ovog puta alje 56 dana posle prethodnog. (Bericht Res. Nr. 72 2. X 1875.)

439
... csak hogy jelenleg eflrl szolni sem lehet.

440
lanak koji je najpre izazvao zaplenu Budunosti igoe Austro-Ugarsku kao inicijatora promene
dinastije i zarobljivakih planova u odnosu na Srbiju. Poto je posle zabrana ponitena za sadraj lanka saznala
je i javnost po kasnije objavljenom tekstu. Prema istome: Od vremena sastanka triju careva [ruskog, nemakog i
austrijskog] u Berlinu, Austro-Ugarska vie nego igda, baca svoje eljne poglede na Srbiju. Ona od svojih
politikih agenata, koji su po celoj Srbiji pod raznim vidom rastureni, dobija o stanju stvari kod nas i o politikim
tenjama naeg naroda najpodrobnija izvea ... Dravna celj kao politika aksioma svagdanje vlade u Austro-
Ugarskoj jeste, da se Dalmaciji zadobije hinterland (Hinterlnder) tj. Bosna i Hercegovina. Da bi se to postiglo
valja se prema Srbiji osigurati. I to na taj nain to bi se ona stavila pod austro-ugarsko okrilje, pomou novog
vladara sa kraljevskom titulom, izabranog iz redova austrijskih prineva, i to u linosti velikog kneza toskanskog.
Navodno je on ve savladao i znanje srpskog jezika da bi sa veom lakoom vladao nad Srbijom. Meutim,
njemu i svim austrougarskim predstavnicima koji bi se zanosili ovakvim planovima ovde se poruuje: ne
potpaljujte susednu kuu da vaa sopstvena u plamen ne ode. (Zavera protiv Srbije, Budunost, br. 83 29. XI
1874. Prvobitno je lanak ottampan u broju 77 koji je zato zaplenjen. Mora da je dejstvo antiaustrijski
raspoloenih faktora bilo izuzetno snano kada je takav lanak ipak ugledao sveta.)

441
U ovom dopisu stoji da iako u Srbiji listovi nemaju takav uticaj na javno mnenje da bi njihovim
napisima trebalo da se d iri publicitet, pomenuti lanak Budunosti pod naslovom Jedna zavera protiv Srbije
zasluuje da se na njega skrene panja svetske javnosti. Za tamo izloene planove o stvaranju jedne kraljevine od
Srbije, Bosne i Hercegovine, pod okriljem Austro-Ugarske kazuje list opozionara da nisu plod mate.
Obelodanjeni su verovatno inicijativom dobro upuenih merodavnih vladajuih krugova koji su koristei se
stranicama jednog opozicionog lista (kakva je bila Budunost) hteli da skrenu panju naroda na opasnost takve
vrste. Ve se od vremena Nagodbe zna da Habsburka Monarhija uz pomo Maara tei, u nadoknadi za
izgubljene nemake zemlje, da proiri teritorije pod njenom kontrolom na raun balkanskih zemalja, u prvom
redu Srbije. Trenutno, prema prakoj Politici, Bizmarkova imperijalna politika, koja ide za tim da uvue Austriju
u poduhvate kojima e se u krajnjoj konzekvenci Nemaka koristiti, ohrabruje zagovornike ekspanzivnih planova
prema srpskim zemljama. Stoga se kao oprobani Bizmarkov prijatelj ovde imenuje Andrai, da bi se otkrilo kako
je on u stanju da pokua realizovati planove koji su, meutim, neostvarljivi i mogli bi pre da oznae kraj
Monarhije nego propast naroda protiv kojih su usmereni. (Ein, Zeitungs-Artikel, Belgrad, 27. Oktober, Politik,
Nr. 301 3. XI 1874.)

442
O politikoj situaciji u vezi sa izborima napisao je Kalaj dva dana kasnije, 14. novembra, (kada u
Dnevniku nije nita zabeleio) podroban izvetaj (preko 5 prekucanih strana). Uprkos pobedi vladinih kandidata
gotovo u svim izbornim srezovima i varoima (od izabranih opozicionih predstavnika istiu se samo Ljubomir
Kaljevi i Jevrem Markovi) on predvia da e Marinovieva vlada i u novoj Skuptini naii na veu opoziciju
nego to se misli. Smatra da je Marinovi pogreio to je iz indolentnosti ili kompromisne raunice dopustio da
se meu kneevim poslanicima iz redova inteligencije nau i eminentni protivnici vlade. (Bericht Res. 77.)
U sledeem izvetaju, od 15. novembra, kojim se dopunjuje izlaganje o Marinovievim nedostacima iznosi
se kako je ak hteo da meu imenovane kneeve poslanike uvrsti i samog Ristia i kompromitovanog Beli-
Markovia, pa onda pokuao da sprovede naimenovanje zagrienog pripadnika Omladine Kaljevia za
dravnog podsekretara. to u tim ekstravagantnim nastojanjima nije uspeo ima se, po Kalaju, zahvaliti otporu
ostalih lanova vlade.
Uporedo sa tim sumnjivim ponaanjem predsednika Marinovia na planu unutranje politike Kalaj notira i
ispade u podruju spoljne politike (u vezi sa onim udnim antiaustrougarskim i antinemakim lankom u
Budunosti i prakoj Politici za koje sve vie veruje da potiu iz Marinovieve kuhinje, moda posredstvom
Stratimirovia koji je navodno opet dobio subvencije, 300# od srpske vlade). Oni ga navode na misao da i
Marinovi poinje da vodi dvolinu politiku, poput one koju je vodio Risti, samo sa manje efikasnosti poto
nema dovoljne energije i istrajnosti. (Bericht Res. Nr. 79 15. XI 1874.)

443
Marinoviev pad izazvan nepovoljnim ishodom glasanja o skuptinskoj adresi opisuje podrobnije u
izvetaju koji je tog dana poslao Andraiju. Tu sa oitim samozadovoljstvom napominje kako je ve u
prethodnim izvetajima predvideo skuptinsku opoziciju s kojom e slaba Marinovieva vlada teko izai na
 773

kraj. Odlike dobrog poznavaoca demonstrira i pri opisu karakternih osobina novog predsednika vlade umia.
Za njega kazuje da je zatvorenog, ak zagrienog karaktera sa udnovatom meavinom liberalne i despotske
poude. Jo dodaje kako umi sebe samog smatra neobino energinim, ali se njemu (Kalaju) ini da bi se
on mogao dodue pokrenuti za jedno smelo delo, ali da mu potpuno nedostaje ona prava energija koja se sastoji u
doslednoj, neumornoj aktivnosti, koja se ne d zastraiti nikakvom preprekom. Predvia: da e se jo tee
odrati nego Marinovi, jer e se svi oni koji su doprineli Marinovievom obaranju okrenuti i protiv njega, i to sa
veom ustrinom nego protiv Marinovia, jer ga bije glas da raspolae i veom energijom. (Bericht Res. Nr. 81.)

444
Istog dana je Kalaj napisao i izvetaj (koji kao i veinu ostalih u poslednje vreme nije notirao u
Dnevniku) o novoj vladi. Poto je ve u vie navrata o nekim od novih ministara izlagao svoja osnovna
zapaanja, sada ukazuje samo na neke njihove karakteristinije crte. Za predsednika umia nalazi da se ne sme
zaboraviti da je on principijelni protivnik stranaca a najvie Austro-Ugarske. Ministri Proti, Ivanovi i
Bogievi ne zasluuju posebnu panju. Oni su beznaajne individue. (Bogievi je postao ministar zato to
je u srodstvu sa knezom.) Kvaliteti Stojana Novakovia dobro su poznati, samo treba znati da se on trenutno
ubraja u Ristieve potovaoce, u ijoj vladi je zauzimao isti poloaj ministra prosvete. Kod Piroanca, ministra
inostranih dela, navodi se da je skroz i skroz dvolian, nepouzdan karakter, rukovoen jedino i samo svojom
bezgraninom sujetom; on e sledstveno uvek nastojati sve da rtvuje momentanoj popularnosti. Kalaj je
upamtio da je Piroanac kao beogradski advokat galamio protiv spoljne politike Marinovieve vlade smatrajui
da je njena lojalnost u odnosu na Tursku i Austro-Ugarsku za Srbiju poniavajui izraz nesamostalnosti. Ipak
najvie tri novi ministar finansija Ljubomir Kaljevi. Ne zbog neke svoje vrednosti ili sposobnosti ve zbog
svoje prolosti i linih veza. On je uvek bio prononsirani pripadnik Omladine i jo je u prijateljskim odnosima sa
Miletiem, kao i sa svim drugim ultraima s ove i one strane Save. Godine 1868. optuili su ga ... za sauesnitvo
u zaveri koja je stajala ivot kneza Mihaila. Po Kalaju sa puno prava, a izvukao se nekanjen samo
zahvaljujui prijateljstvu sa Ristiem. Jasno je prema tome da je Kaljevi ispunjen usijanom mrnjom protiv
Austro-Ugarske.
Zakljuak je u skladu sa reenim: Austro-Ugarska od ove vlade moe da oekuje samo najgore. Na pitanje:
kako je knez Milan posle onakvih gostoljubivih doeka u Beu i prijateljskih izjava u odnosu na Austro-Ugarsku
mogao ovakvim linostima poveriti vladu? odgovor je jednostavan. Knez Milan je uprkos svojim neospornim
sposobnostima krajnje jogunast, kolebljiv mlad ovek, koji uopte ne poznaje ljude i odnose, koji ustukne pred
svakom tekoom i daje se rukovoditi svojim trenutnim domiljanjima i to u toliko vie ... to u celoj zemlji
nema ni jednog iskrenog pristalice kome bi se u tekim trenucima mogao obratiti za savet.
Scenu sastavljanja vlade u kneevom dvoru Kalaj je Andraiju ispriao onako kako je 7. decembra
zabeleio u Dnevniku, ali u dramatinijoj akcentuaciji. (Na primer, detaljnije je izloio kako je mlai sin
pokojnog velikog dravnika Garaanina odbio da ue u umievu vladu kada je saznao da njen lan treba da
bude Kaljevi. Reima: da je rado spreman da rtvuje ivot za svog kneza, ali sa Kaljeviem koji je
konspirisao protiv kneza Mihaila ne moe da sarauje.)
U pogledu smera nove vlade predvia se, prema izloenom, da e vie nego preanja podsticati: srpske
nacionalne aspiracije; junoslovenske agitacije, naroito meu Srbima June Ugarske; zahteve za ograniavanje
ugovornih prava stranih dravljana u Srbiji; napore za poveanje dravnih prihoda, ali ne nepopularnim
poveanjem poreza ve samovoljnim povienjem uvoznih tarifa. Pri takvoj rekapitulaciji ostaje kompenzacija u
zlobi kod proricanja da e nova vlast dati vee slobode koje e dovesti do anarhije. A to u datim prilikama ne bi
bilo ba loe sa stanovita predstavnika Austro-Ugarske. (Podrazumeva se: imalo bi se razloga za intervenciju.)
Za svaki sluaj napominje se da se povienje uvoznih taksa i poveanje agitacije meu ugarskim Srbima nee
smeti dozvoliti. U tom duhu oekuju se i uputstva od Andraija. (Bericht Res. Nr. 83 9. XII 1874.)

1875.

444a
U privatnom poverljivom pismu Andraiju na maarskom jeziku (zvanina su na nemakom), dva dana
kasnije, Kalaj potvruje da je vest Pester Lojda o pozivu koji su velikokolci uputili srpskim studentima u Be
da se vrate u Beograd istinita. Ali oni nisu pozvani da bi uestvovali u oekivanom ratu protiv Turske, poto se
zna da tako neto ne predstoji. Njih zovu ovamo prema Kalajevim obavetenjima komunistiki ekstremisti da
bi uestvovali u nemirima koji e kako zamiljaju ovi nezadovoljnici uskoro izbiti.
Kalaj upoznaje Andraija sa znaajnom okolnou da u Srbiji uea omladina gotovo bez izuzetka sledi
komunistike smerove, koji su uostalom u drugom obliku rasprostranjeni i u narodu. Velika veina
stanovnitva, sastavljena od seljatva trai samo dekret o najiroj optinskoj autonomiji i neplaanju dugova.
Ne treba dokazivati da bi eventualnim ispunjenjem ovih narodskih elja u najveoj meri nastupila anarhija i
konano se sruio oseaj potovanja prema pravu vlasnitva. Ipak, kako je uo uenici su ve pripremili govore
za seljake lanove Skuptine, naravno u komunistikom duhu.
Opis nemoguih manira kneza Milana dat je sa vie razumevanja. Uoava se u uslovljenosti ambijenta kako
knez rukovodei se svojim kapricima otputa i postavlja svoje ministre, kako voli intrige pa u svojoj naivnosti
ili bezobzirnosti pria ministrima na poloaju kako je intrigirao protiv njihovih prethodnika ... Ne ustruava se
ak da sa omalovaavanjem i prezirom govori o Srbiji i srpskom narodu i to kako pred stranim predstavnicima
tako i pred samim Srbima. Na taj nain duboko vreajui nacionalne oseaje otuuje svakoga od sebe i
prema Kalajevom zakljuku.
U osvrtu na srpsko-hrvatske odnose posle dolaska na vlast Narodne stranke u Hrvatskoj, Kalaj otkriva kako
sada smatra vanim da se raspiruju strasti nepoverenja i surevnjivosti izmeu Hrvata i Srba, odnosno Srbije i
 774

Hrvatske. Zna se, izmeu ova dva naroda postoje latentne ili akutne razmirice oko prikrivene vodee uloge u
jugoslovenskom pokretu. S obzirom da su u to vreme kroz polemike rasprave srpskih i hrvatskih listova,
otvoreno izbile u javnost nesuglasice u veim razmerama, dobro odmerenim potezima austrougarskih
predstavnika trebalo bi, po Kalajevim zamislima, produbiti jaz meu njima.
Najdalje je Kalaj otiao u svojim hegemonistikim pogledima na kraju ovog izvetaja kada je sugerisao
Andraiju da u Zemun poalje topove. Sa namerom da se u sluaju potrebe sa zemunske obale usmereni prema
Beogradu koriste bar za ciljeve zastraivanja. Jer se predvia mogunost izbijanja nemira u kojima bi rastue
neraspoloenje prema svemu to je austro-ugarsko moglo da izazove potrebu odbrane 6000 ugroenih podanika
Austro-Ugarske. (Pismo br. 19/1875.)

445
U opirnom izvetaju o zahtevu nemakog konzula Rozena da bude tretiran po rangu stareinstva koji
mu pripada prema rangiranju njegovog, Nemakog ministarstva inostranih poslova, a ne prema rang listi koja je
nametnuta (u zlonamernoj interpretaciji od srpske vlade, u stvari od predstavnitava ostalih sila)
Beogradskim protokolom. Kalaj iznosi i istorijat tog rangiranja. Kada je on 7 godina ranije doao u Beograd
najstariji po rangu meu stranim predstavnicima, njihov doajen bio je engleski generalni konzul Longvort. Iza
njega se nalazio ikin, pa Rozen itd. Od njih je samo Longvort ve imao pored titule generalnog konzula i titulu
diplomatskog agenta koja se smatrala viom od one konzulske, a kojom se odmah po svom dolasku u Srbiju i
Kalaj izdvajao od ostalih predstavnika. Tako dolaskom Kalaja izmenjena rang lista. Iza doajena Longvorta doao
je Kalaj, pa onda ostali po preanjem redu. Smatralo se da je to u redu i niko se nije protivio. Posle izvesnog
vremena i drugi su predstavnici dobili od svojih vlada titule diplomatskih agenata (pored titule general-konzula),
osim nemakog. Tako se desilo da je Rozen zauzeo poslednje mesto na ovoj rang listi. Niko na to nije obratio
panju, poto je izgledalo da on sm tome ne pridaje znaaj. Sedam godina nije protestovao, verovatno iz
uverenja da tako mora biti (po Rozenovoj kasnijoj interpretaciji iz skromnosti).
Posle Longvortovog odlaska mesto doajena zauzeo je Kalaj. Kada je napokon Rozen zatraio od srpske
vlade da mu se priznaju prava koja mu pripadaju po stareinstvu, s obzirom da njegova vlada ne priznaje razlike
izmeu titule generalnog konzula i diplomatskog agenta, Kalaju se priinilo (u animoznosti prema vladi u
Beogradu i nemakom konzulu Rozenu normalno) da se na taj nain pokuavaju okrnjiti prava konzularnog
kora. Ustuknuo je, kao to se vidi iz Dnevnika, tek kad je dobio uputstva kojima se priznaju prava nemakog
generalnog konzula na rang diplomatskog agenta u meunarodnim protokolarnim relacijama. (Bericht Nr. 1 15.
I 1875.)

446
Ovo Andraijevo uputstvo, datirano u Budimpeti 12. januara 1875, u vezi je sa Kalajevim izvetajem
(Res. Nr. 84, koji nije notiran u Dnevniku) o uveravanjima kneza Milana (v. pod 12. decembar 1874.) da e nova
vlada, bez obzira to se mislilo o njenom sastavu, nastaviti, morati da nastavi, po njegovim direktivama,
nepromenjenu politiku prijateljstva u odnosima sa Austro-Ugarskom. Andrai prenosei ovu Milanovu poruku
caru opunomoen je da preko Kalaja izrazi carevo poverenje u njegovu (Milanovu) linost, koja se smatra
garantom prijateljske politike, inaugurisane od njegovog velikog prethodnika, kneza Mihaila. Dalje se nalae
Kalaju da saopti knezu da e austrougarska strana voditi rauna o tekoama kojima je izloen, kada pod
pritiskom javnog mnenja u svojoj zemlji nije uvek u stanju u punoj meri da sprovodi proklamovanu politiku
prijateljstva. Zato se i u sluaju da neki od njegovih ministara, u neskladu sa linijom te politike bude izazvao
podozrenje austrougarskih predstavnika nee reagovati dok se prethodno ne pokua otkloniti nesporazum u
neposrednom kontaktu sa njim. Da do takvih situacija ne bi ipak dolo, oekuje se od Kalaja da na adekvatan,
diplomatski kurtoazan nain saopti knezu da se veruje da e on uspeti da uveri sve svoje ministre da je pre svega
u interesu Srbije da ostane na liniji prijateljstva u odnosima sa blagonaklonom Austro-Ugarskom. (HHSA, PA
XXXIII, K. 205.)

447
U izvetaju o ovom razgovoru (Bericht Nr. 2), koji u sve neredovitije voenom Dnevniku nije zabeleio
ni u najkraoj verziji (v. pod 21. januar), izlau se kneeve rei o politici prijateljstva na kojoj e svakako istrajati
u odnosima sa Austro-Ugarskom. Pri sprovoenju te politike uveravao je Kalaja onemoguie delovanje
usijanih glava koje propovedaju rat protiv Austro-Ugarske kao i protiv Turske. Po njemu, Srbija nema ta da
trai s one strane Save poto je od austro-ugarskih junih Slovena zauvek razdvojena tokovima istorijskog
razvoja, geografskim poloajem i politikim institucijama. Budunost Srbije on vidi u granicama srpskih
zemalja koje su pod Turskom. Za njihovo osloboenje zaloie se svim raspoloivim snagama. Ali je svestan da
su bar jo za izvesno vreme ove snage nedovoljne za voenje jednog pobedonosnog rata protiv Turske. Prema
tome nastavie se mirnodopskom politikom i u odnosima sa Portom.
Prelazei na liniju unutranje politike knez je uveravao Kalaja da su promene nastale uvoenjem poznatih
liberalnih opozicionara u vladu i vladajue krugove samo taktike prirode. Na taj nain proreuju se redovi
opozicionih prvaka, poto se zna da se u zemlji kao to je Srbija ljudi najlake pridobijaju unosnim i uglednim
poloajima na vlasti. S obzirom na javno mnenje pristae i na izvesne liberalne reforme. A da se ne bi i dalje
krio autoritet vlade suvie estim promenama, nastojae da ovu, umievu vladu zadri bar do kraja
skuptinskog zasedanja. (U emu kao to znamo nee uspeti.)

448
U izvetaju o politikoj situaciji ponavlja se zabeleeno u Dnevniku 31. januara i 12. februara.
Detaljnije se iznosi sluaj sa opozicionim poslanikom Bokoviem, iji je izbor vlada pokuala osujetiti i
njegovim hapenjem, ali u tome nije uspela zbog otpora naroda njegovog izbornog kraja kao i veine poslanika u
Skuptini. Ostavka umieva ovde se obrazlae ne samo unutranjim razmiricama ve i neraspoloenjem koje je
 775

izazvano Gorakovljevom notom o nezadovoljstvu koje je u Rusiji izazvao pad Marinovieve vlade. Zakljuak
Kalajev je da je situacija tako teka da se postavlja i pitanje opstanka same dinastije Obrenovia. (Bericht Nr. 5.)
U duem pismu privatnog karaktera (kao uvek, na maarskom jeziku) dramatizuje se opasnost koja preti
dinastiji zbog opteg nezadovoljstva i pritiska sa svih strana. Ministarska kriza koja nije sluajno i neoekivano
ali u akutnom obliku tek jue nastupila ... u svakom pogledu izgleda da je poetak jo mnogo veih komplikacija,
koje veoma lako mogu da ugroze presto, pa ak i ivot kneza Milana kazuje Kalaj odmah na poetku. Da bi u
istom tonu nastavio: Skuptina sastavljena veinom od seljaka izgleda da je usled uzastopnog pada dve vlade
pobesnela, svaki autoritet je nestao i iz dana u dan sve vie preovlauju lini interesi i mrnje. To nije borba
stranaka ve bitka svakog pojedinca protiv svih onih koji streme drugom cilju, bellum omnium contra omnes,
kada se kidaju i poslednje niti drutvenog i dravnog ustrojstva. Najgore je, po Kalajevoj proceni, to vladar nije
dorastao ovakvoj situaciji. Knez Milan koji nalazi zadovoljstvo u lukavstvima proetom ophoenju sa ljudima,
svojim cinikim dranjem i kao kolebljiva i nepouzdana linost ne moe da okupi oko sebe potreban broj
sposobnih i dobronamernih savetnika. Bez energinih svojstava i bez iskustva, lien dobrih savetodavaca on
donosi brzoplete odluke od kojih posle zavisi sudbina zemlje i naroda.
Za Kalaja je izgleda najgore to Milan pokuava da pridobije predvodnike krajnjih liberala, zapravo
svetoandrejske staro-liberale Stevu Mihailovia i Jevrema Grujia. A oni su po Kalajevim informacijama (iz
krugova njihovih konzervativnih protivnika) i trenutnim ubeenjima, protivnici dinastije Obrenovia, pa sada
rade na tome da dovedu na srpski presto crnogorskog kneza Nikolu. I to uz podsticaj i podrku Rusije, sudei po
indicijama koje mu se u raspoloenju u kojem se nalazi ne ine onako neodreenim i nepouzdanim kao to to
jesu.
Na kraju opisujui u Dnevniku zabeleeni razgovor sa ikinom koji mu je poverio da bi najbolje bilo kada
bi imenovani austrijski princ postao srpski knez, istie kako je odbio tu mogunost. Ne samo zato da bi ruskom
predstavniku dao do znanja da Austro-Ugarska nije za ovakvo reenje, ve i stoga to je ubeen da bi u
postojeim okolnostima najbolje bilo kad bi se u stvar umeala Porta. Ukoliko ne bi ipak mogla da se postigne
saglasnost izmeu Rusije, Nemake i Austro-Ugarske u tome da se Srbija prikljui Austro-Ugarskoj. S obzirom
da nema dvojbe da je ova zemlja prirodom predodreena da pripadne nama po zakljuku koji se sada
otvoreno predoava Andraiju, jer nema vie razloga da se prikriva i jer se zna da se podudara sa Andraijevom
logikom zakljuivanja!

449
U izvetaju koji je tog dana napisao pregovori oko sastava nove vlade izlau se u neto opirnijem
obliku onako kako su u Dnevniku zabeleeni prethodnog dana. Za nove ministre istie se da su izuzev Stojana
Novakovia koji se usled svojih svakako umerenih omladinskih pogleda ne moe smatrati sasvim pouzdanim
svi verne pristalice Marinovia tako da bi se moglo rei da je zapravo Marinovi ef nove vlade. Iako je Kalaj
zadovoljan sa takvim ishodom krize, poto su privrenici proruske politike iz redova ekstremnih liberala
eliminisani iz vlade, on i dalje mranim pogledima predvia nove komplikacije. Jer, po njemu, sve dok se ne
uklone sa politike pozornice ljudi kao to su Steva Mihailovi i Jevrem Gruji, (koji su u stvari ve davno
preli svoj zenit na politikom podneblju Srbije, ali to Kalaj zaslepljen strastima netrpeljivosti ne moe da vidi)
opasnost po reim kojim bi se mogla zadovoljiti diplomatija Austro-Ugarske nije minula. Strepi se (u preteranom
strahovanju) da e liberali Srbije u dosluhu sa Miletievim liberalima u Vojvodini nastaviti da rovare dok ne
ugroze temelje reima i obore vladajuu dinastiju. (Bericht Nr. 6.)

450
Kneevo pismo odnosi se na spor sa Nemakom u vezi sa demonstrativnim odsustvom konzula Rozena
zbog neodgovarajueg vrednovanja njegovog diplomatskog ranga. Knez se (kako je i u Dnevniku zabeleeno
pod datumom 8. februara) tim pismom obraa Andraiju za intervenciju kod Bizmarka radi to breg
uspostavljanja normalnih odnosa na nemako-srpskoj diplomatskoj relaciji povratkom konzula Rozena. Protiv
ijeg rangovanja, prema samim njegovim zahtevima srpska vlada nije nikada nita ni imala (ve se ravnala
prema merilima samih konzula u Beogradu).
Poto je pri raiavanju politike situacije u Srbiji novi francuski konzul u vie navrata pokuavao da
utie na tok dogaaja u suprotnom smeru od onog kojim je austrougarski predstavnik nastojao da usmerava
politiku vladajuih linosti Srbije, Kalaj je svoj sledei izvetaj (sutradan, kada u Dnevniku nije nita zabeleio)
posvetio podrivakom delovanju konzula de Bena.
De Ben, koji je nekoliko meseci ranije bio najavljen od francuskog ministra inostranih poslova Dekaza u
razgovoru sa Marinoviem kao veoma sposoban diplomata, na iju e podrku srpska vlada moi da rauna u
svakom pogledu pokazao se u stvarnosti, u Beogradu po Kalaju veoma netaktinim i nespretnim u kontaktu
sa odabranim linostima da bi im po svaku cenu skrenuo panju na opasnost od austrougarskog hegemonizma.
Najpre je uzalud hukao samog Marinovia, tada predsednika vlade, protiv trgovinske konvencije Srbije sa
Austro-Ugarskom. Zatim je sa istom argumentacijom bezuspeno harangirao kod rumunskog diplomatskog
predstavnika Sturze. Posle je s pozivom na obaveze svih garantnih sila nastojao da pridobije ikina za
intervenciju u odbrani ugroenih interesa zemlje pod dominacijom Austro-Ugarske, u savezu sa Nemakom.
Uspeo je jedino da obrlati Piroanca svojim uveravanjima da su samo Francuska i Engleska iskreno
zainteresovane u samostalni razvitak Srbije. Zato se angaovao i u akciji da Piroanac ostane ministar inostranih
dela i u vladi Danila Stefanovia. Ali i tu su mu se izjalovile nade.
Andraijeva panja obraa se na takvu aktivnost francuskog predstavnika najvie zato to se on drznuo, po
Kalaju, da seje seme razdora meu predstavnicima zemalja trojecarskog saveza (Rusije, Nemake, Austro-
Ugarske). to se potvruje iskazima rumunskog i ruskog predstavnika, Sturze i ikina. (Bericht Nr. 9.)
 776

451
Ovaj besomuan lanak napisan po direktivi samog kneza Milana u pogromakom duhu izazvan je
prethodnim Zastavinim lankom koji je bio uperen protiv kneeve uprave tvrdnjom da je beogradskim dvorom
ovladao strani [austrougarski] upliv u borbi protiv pravih predstavnika naroda. U Vidovdanovom lanku se opet
insistira na staroj insinuaciji da se u Zastavinom urednitvu kovala zavera protivu kneza Mihaila 1868. godine.
U daljem kontekstu istie se u besomunom gnevu da je Zastava zapravo zastava laova, ubica, robijaa,
komunaca... Ne preza se ni od toga da se kao sauesnici takve Zastave imenuju prvaci liberalne i radikalne
opozicije u Srbiji. Jevrem Gruji, Ljubomir Kaljevi, Adam Bogosavljevi, Milan Kujundi i dr. Njihovo
sauesnitvo potvruje se navodom da primaju moralnu ,potporu novosadskog bekrije i to se njome ponose.
(Dole s obrazinom Zastavovci, sa potpisom Jedan Beograanin, Vidovdan, br. 30 7. II 1875.)

452
U izvetaju toga dana kojim se Andrai upoznaje sa poslednjim zbivanjima u Srbiji Kalaj alje i prevod
u prethodnoj napomeni izloenog Vidovdanskog lanka. Ali njime se ovde ne dokazuje niti besomunost niti
doslednost u kneevim inspiracijama, ve samo nekonzekventnost! Jer se i posle ovakvog lanka koji je napisan
po njegovom diktatu (u njegovom kabinetu, uz njegovo uee u sastavljanju teksta kako saoptava Kalaj) on
ne odluuje za definitivni obraun sa liberalnim smutljivcima kako je prvobitno zamislio ve opet pokuava sa
kombinacijama koje e da vrate na vlast oveka kao to je Risti (koga Kalaj i dalje smatra patronom
neprijateljskih liberala). Situacija pak je, po Kalaju, takva da se itava zemlja nalazi u latentnom
revolucionarnom stanju.
Veina u Skuptini izjanjava se protiv vlade. Opozicija prestala je da bude obina opozicija, ona pod
platom zakona i imuniteta sainjava organizovanu zaveru koja i izvan Skuptine, meu inovnicima i oficirima
ima brojne pristalice, iji krajnji, jo neizgovoreni ali svima jasni cilj jeste: obaranje kneza Milana sa prestola
zakljuuje Kalaj. (Bericht Res. Nr. 10.)

453
Protiv Jovana Bokovia, trgovca iz Loznice, koji je izabran za narodnog poslanika uprkos tome to je
bio zatvoren kao neprijatelj kneevskog reima, vodila se i dalje istraga. Prema optubi, on je javno govorio da
treba sruiti monarhinu formu vladavine i uvesti republikansku. Ali prema njegovom iskazu, delo zbog
kojeg se nalazio u pritvoru bilo je podmetnuto od strane tamonjih vlasti. Na kraju je vlada, da joj se u napetoj
situaciji ne bi prebacivala pristrasnost iznela sluaj pred kneza. Knez je pak da bi odobrovoljio skuptinare
naredio da se pree preko ove stvari, da se smatra kao da nita i ne postoji, da se Bokovi iz zatvora pusti i
odma pozove telegrafom u Skuptinu. (Veina poslanika je ovu kneevu odluku oduevljeno pozdravila, Srpske
novine, br. 59 13. III 1875.)

454
Oznaena re je i u originalu, Kalajevim rukopisom, napisana irilicom.

Neuspeo pokuaj izmirenja konzula Rusije i Nemake Kalajevim posredstvom izloen je u izvetaju
455

uglavnom kao i u Dnevniku (samo bez propratnih izliva linih emocija).

456
Tih dana Kalaj je napisao vie izvetaja o bezizlaznoj politikoj situaciji. Osamnaestog marta
obavestio je Andraija, da je vlada Danila Stefanovia ostala na poloaju. Ali u kneevom dvoru skoro
svakodnevno fabrikuju se i odbacuju nove ministarske liste. Knez Milan usled svoje udljivosti izgubio je
poverenje ljudi, a zbog rasipnikih manira proerdao je za protekle 2 godine, otkako je postao punoletan, ne
samo celo svoje imanje ve je nainio i velike dugove u Beu, Parizu i Bukuretu. Sada troi i deo dispozicionog
fonda Ministarstva inostranih dela. A Narodna skuptina se jo uvek bavi jalovim interpelacijama, smenim
peticijama i nemoguim predlozima. (Bericht Res. Nr. 13.)
U pismu koje notira u Dnevniku 22. marta, Kalaj istie da se u svojim slubenim izvetajima trudi da to
vernije opie kritinu situaciju. Ona je po njemu bremenita velikim opasnostima naroito iz razloga to se knez
Milan sve vie nosi milju da vrati Ristia i njegove pristalice na pozicije vlasti. A u tom sluaju on ne veruje
da e se knez Milan dugo odrati na prestolu! Pitanje naslednika mu se dakle ini prirodnim. Ne izgleda mu vie
realnom mogunost dovoenja crnogorskog kneza na presto Srbije pomou Grujieve stranke. Narod bi vie
voleo da se vrati dinastija Karaorevia. Ali ni njeni izdanci nisu na odgovarajuoj visini. Rasknez Aleksandar
je, po Kalajevoj karakteristici: nesposoban starac, najstariji njegov sin Petar pravi ,lump sinovac ore pak
iznad svega slab karakter. Nije udo to su neki politiki prvaci doli do zakljuka da bi najbolje bilo dovesti na
srpski presto nekog stranog princa. Poto se u poslednje vreme ire glasovi da umi i njegovi ljudi misle na
ruskog kneza Lojhtenberga (sinovca ruskog cara), on uri da o tome obavesti Andraija. Jer sigurno ne bi
odgovaralo interesima Austro-Ugarske da vladarom Srbije postaje princ iz Rusije. (Pismo br. 10.)

457
Kovaevi je bio opozicioni poslanik iz liberalne stranake grupacije. Svojim predlogom u ime
skuptinskog odbora hteo je da prisili vladu na postupak kojim bi se kompromitovale vodee linosti
konzervativaca. Poto u tome nije uspeo trebalo je da bude iskljuen iz Skuptine. Nastale su burne scene
meusobnog optuivanja i nadglasavanja. Stvar je okonana rasputanjem Skuptine!
Deset dana ranije kao neku vrstu dopunske dokumentacije o politikim neprilikama u Srbiji, Kalaj je imao
priliku da zatrai Andraijevu intervenciju kod transkih vlasti preko austrijskog Ministarstva unutranjih
poslova, povodom smrti socijalistikog prvaka Svetozara Markovia, da bi mu se na osnovu molbe srpskog
ministra inostranih dela Bogievia dostavile sve hartije koje bi se nale u Markovievom prtljagu. S obzirom na
interes koji u istoriografiji pobuuje Markovieva linost i na njegov znaaj u istoriji, ovde se tampa in extenso
akt kojim ministar Bogievi trai od Kalaja da intervenie kod austrijskih vlasti radi dobavljanja Markovievi
 777

revolucionarnih spisa za koje se pretpostavlja da ih mora biti meu zaostalim stvarima pokojnog revolucionara.
Akt upuen Kalaju na francuskom jeziku glasi:

Belgrade, le 27. Fevrier/11 Mars 1875, Confidentielle.

Monsieur lAgent, Nous apprenons que Svetozar Markovitch lun de ces hommes qui travaillent au renve
sement de ltat de choses actuel en Serbie et dont nous navons pas encore pu pntrer les agissements, vient de
mourir Trieste.
Selon toute probabilit Svetozar Markovitch avait en vue dans son dernier voyage la ralisation de plans
rvolutionnaires et a d entretenir une correspondence avec ses amis politiques de Serbie. II serait de plus grand
intrt pour le Gouvernement de Son Altesse de possder quelques renseignements positifs sur les manoevres de
ces personnes et comme nous supposons que les papiers de Svetozar Markovitch doivent renfermer sur ce sujet
des donnes suffisantes je prends la libert, Monsieur lAgent, den appeler votre bienveillante inte vention afin
que les papiers recueillis au domicile de Svetozar Markovitch aprs sa mort soient transmis au Gouvernement de
Son Altesse si toutefois aucun empchement lgal ny mettait obstacle.
Agrez, Monsieur 1Agent, lexpression de ma considration la plus distingue.
M. M. Boghitchevitch

Odgovor Ministarstva iz Bea:

Prsidial-Section
des Ministeriums des ussern
203
Dep. II Wien 17. Mrz 1875.
Wohlgeborener Herr!

Laut eingelangter Mittheilung des k. k. Ministers des Innern wurden unter den zurckgelassenen Effekten
des Svetozar Markovitch keine Schriften sondern nur das beigelegene Notizbuch gefunden, welches Ihnen mit
Bezug auf das Telegramm vom 13. 1. M. zur weiteren Veranlassung bermittelt wird.

Fr den Minister
Sectionsschef Hofmann
(Ad Res. Nr. 40.)

458
U izvetaju kojim e Kalaj dva dana kasnije, 6. aprila, obavestiti Andraija o daljem razvoju politike
situacije istie se kako se posle rasputanja Skuptine i smenjivanja ministra pravde (mesto dobroudnog oe
Milovanovia zauzeo je beskompromisniji konzervativac Dimitrije Radovi) pootravaju mere protiv
destruktivnih elemenata opozicije. Napominje se da su neki listovi ve opomenuti i meu njima se navode:
Istok koji je zastupao Ristieve interese, zatim organ socijalista Osloboenje i ... Budunost. Posle ovih
opomena, prema Zakonu o tampi oekuje se da e ubrzo biti obustavljeno dalje izlaenje navedenih listova.
Ipak, uprkos tim merama i aktivnijem kneevom angaovanju na strani konzervativaca uoi novih izbora, Kalaj
ne prestaje sa proricanjem kobnih zaokreta. On predvia da e Risti kome se ne mogu porei energinost i
istrajnost i koji pri ostvarenju svojih ciljeva ne zna za obzire preduzeti sve da se opet domogne vlasti. U tim
nastojanjima moi e ak da rauna sa vie istaknutih politikih osoba nego pre, zbog Milanovih greaka u
ophoenju sa ljudima. A iznad svega, kao uvek u takvim situacijama, zbog podrivake delatnosti novosadske
Omladine iji se uticaj nesmanjenom aktivnou protee na tle Srbije. (Bericht Res. Nr. 18.)

459
U pismu koje je tog dana Kalaj poslao Andraiju ponavlja se pod ovim datumom zabeleeno u
Dnevniku. Samo u vezi sa intrigama nekih rumunskih opozicionara da se na mesto vladajueg kneza Karla u
Rumuniji izabere knez Milan, u pismu (privatnog, poverljivog karaktera), dodaje se da izgleda da se Milanu ovaj
plan svia. Iako Kalaj zna da se ovakvi fantastini planovi ne mogu ostvariti, on je (kazuje Andraiju) o tome
obavestio svog rumunskog kolegu Sturzu. Za Austro-Ugarsku moe biti samo od interesa ako proklija seme
razdora izmeu dva susedna kneza. (Pismo br. 23.)

460
Od oba lava samo repovi.

461
Klu.

462
Ovaj orden Kalaj je izradio Sturzi. U izvetaju od 22. marta on je Andraija upoznao sa velikom
Sturzovom eljom da od cara dobije neko vee austrijsko odlikovanje. Ve 1857. kao ministar inostranih dela
Moldavije car Franja ga je odlikovao prilikom svog puta u Bukovinu ordenom gvozdene krune II klase. Na
mestu predstavnika Rumunije u Beogradu on je u vie navrata dokazao svoju privrenost politici prijateljstva
malih dunavskih kneevina prema monoj Austro-Ugarskoj. Po Kalaju: U celoj Rumuniji nema nikoga ko bi bio
odaniji pristalica austrijske politike od Sturze. Zahvaljujui njemu, Kalaj se nada da Srbija i Rumunija bar u
dogledno vreme nee na meunarodnoj sceni zajedniki istupati kao saveznici koji su meusobno vezani
ugovornim obavezama. Zato i intervenie za njega s molbom da mu Andrai kod cara izdejstvuju visoki orden
 778

velikog krsta (i s obzirom na njegove funkcije, poto je bio dva puta ministar inostranih poslova u svojoj zemlji).
Intervencija je u potpunosti uspela. Sturza je dobio od Kalaja predloeni orden. (Bericht Res. Nr. 14.)
 779

REGISTRI
 780

Andrejevi, stari, potpredsednik Srpske banke.

REGISTAR LINOSTI Andrejevi Stevan, iz Zemuna.
Andri Aleksandar (18161876), tampar i
izdava lista Svetovid.
Abele, austrougarski general.
Antonieti, lekar u Zadru.
Avakumovi Jovan (18411928), sekretar
Antonije, plemenski glavar iz Grahova.
Ministarstva unutranjih dela, kasnije viestruki
Antonovi Milan.
ministar i predsednik vlade (liberal, u srodstvu sa
Antonovi Kosta, sauesnik u ubistvu kneza
monom bogatakom porodicom Babadudia).
Mihaila.
Avramovi Jevtimije, sekretar Ministarstva
Antula Kosta, trgovac, narodni poslanik.
inostranih dela.
Aponji Albert, grof, maarski politiar.
Aziz-paa, vidinski paa.
Aponji Rudolf, maarski grof, austrougarski
Ajzenberger.
ambasador u Londonu.
Ajhman, nemaki poslanik u Carigradu.
Arifi-paa.
Aksakov Ivan Sergejevi (18231886), ruski
Arkadije, bivi Miloev poverenik.
publicista, politiar, panslavista.
Arnim Hari, bivi nemaki poslanik u Parizu.
Aksentijevi Hrista.
Asifi-bej, turski diplomatski predstavnik u
Alavanti, iz apca.
Beu.
Albreht (18171895), nadvojvoda, glavni
Ast Ferdinand, ugarski kraljevski komesar u
inspektor austrougarske vojske.
Novom Sadu.
Aleksandar II (18181881), ruski car (1855
Atanackovi, bankarski inovnik.
1881).
Atanackovi Nikola, naelnik kragujevakog
Aleksandar Karaorevi, v. Karaorevi
okruga.
Aleksandar.
Aimovi oka, trgovac.
Ali-Nizami-bej, turski konzul u Beogradu.
Ahmed-Vafi-efendi, pomonik velikog vezira
Ali-paa (ili Aali-paa), veliki vezir (roen
Mahmud-pae.
1815, umro 6. septembra 1871).
Ahmed-Razim-paa, guverner Ruuka.
Alimpi Ranko (18261882), potpukovnik,
Aer.
odnosno pukovnik, okruni naelnik (u Negotinu pa
u Poarevcu), ministar graevina (1873), lan
B
Dravnog saveta (1874).
Altman, elezniki preduzima.
Babi, svetenik austruougarskog konzulata.
Altman, iz Dalmacije.
Babenek Ana, glumica.
Alfonz XII (18571885), panski kralj (od 30.
Babrinski, grof.
decembra 1874).
Badovski, dragoman francuskog konzulata u
Ambrozi, pisar austrougarskog konzulata u
Beogradu.
Beogradu.
Bajgl Herman, lekar.
Anastasijevi Mia (18031885), jedan od
Bajii (braa Milo i Anastas, neaci kneza
najbogatijih preduzimaa u Srbiji, kulturno-prosvetni
Mihaila Obrenovia).
mecena.
Baji Milo.
Anger, zemunski auditor, posle ef kancelarije
Baji Petka (Petrija, 18081865), starija ki
austrougarskog Konzulata u Beogradu.
kneza Miloa Obrenovia, sestra kneza Mihaila, ena
Andrai ula (18231890), grof, predsednik
Todora Bajia, majka Miloa i Anastasa Bajia.
vlade Ugarske (18671871), ministar inostranih
Bajza Lenka.
poslova Austrougarske (18711879).
Bajst (Beust) Fridrih Ferdinand (18091886),
Andrejevi, mladi.
grof od 1867, ministar inostranih poslova
Austrougarske do 1871, posle ambasador u Londonu

Tehniki deo registra je izradila Radmila (kasnije u Parizu).

Krasi, iz Istorijskog instituta, i ovim
putem joj izraavam zahvalnost A. R. Bakadi Tivadar.
 781
Bakenen, engleski ambasador u Beu.
Baldvajn, inovnik Parobrodarskog drutva u
Zemunu.
Baligo, sekretar rumunskog kneza Kuze.
Ban Matija (18181903), knjievnik, publicista, ef
Presbiroa (18611880).
Banfi Albert.
Banhans, austrijski ministar.
Barb, personalni referent Ministarstva inostranih poslova u
Beu.
Barbek, iz Bea.
Barber, zakupnik jednog rudnika zlata.
Barbolani, grof, italijanski poslanik u Istambulu.
Bari, kapetan.
Baring.
Barii Vasilije, pomonik naelnika u Negotinu. Bibikov, grof.
Barlovac Mihailo, upravnik grada Beograda, (ef policije
Beograda do Namesnitva), posle jedan od
zapaenijih opozicionara.
Barlovevi.
Barcai Eden (Brczay dn).
Bah Aleksandar (18131893), ministar unutranjih
poslova u Austriji u vreme apsolutizma (18491859).
Bah Vjekoslav (18451871), urednik lista Hrvatska, jedan
od predvodnika Rakovike bune
Begovi, hrvatski oficir
Bedekovi Koloman (18181889), ministar za Hrvatsku i
Slavoniju u Beu, posle hrvatski ban, pa opet
ministar.
Beeti Ako (Bethy Akos).
Beeti Leon (Bethy Leon).
Bek Fridrih (Beck Friedrich, 18301920), grof, pukovnik,
ef careve vojne kancelarije (18671874), carev
general-autant 1874, kasnije, 18811906, ef
generaltaba austrougarske armije.
Beke (Becke), baron, ministar finansija u Beu.
Bekelai iz Maarske.
Beker (Bekert?), ruski potpukovnik.
Belanovi Jovan.
Beldi, honvedski oficir.
Belimarkovi (Markovi) Jovan, (18271906),
potpukovnik, pukovnik (18691877, posle general),
ministar vojni i zastupnik ministra graevina (1868
1872), posle lan Dravnog saveta, senator.
Benoni, savetnik Ministarstva pravde.
Berger, potpukovnik, ruski vojni atae u Carigradu.
Berger dr Johan Nepomuk, austrijski ministar.
Treba: Boi.
Bering, bankar.
Bering iz Rusije.
Beonar (Br Bernard).
Bertl er (Gyrgy), advokat.
Besarovi, sarajevski trgovac.
Betan Karlo, sekretar za stranu korespondenciju u
Ministarstvu inostranih dela Srbije.
Betlenovi, maarska grofovska porodica iz Erdelja.
Betlen (Bethlen) Andra.
Betlen Aurel.
Betlen Vilma, videti Kalaj Vilma.
Betlen Joi.
Betlen Karolj.
Betlen Margita.
Betlen andor.
Bizmark (Bismarck) Oto (18151898),
predsednik Vlade Pruske, kancelar Nemake (do
1890).
Bilov (Blow) Bernard Ernst (18151879),
dravni sekretar za inostrane poslove Nemake.
Biron, kurlandski knez, predstavnik jednog
koncerna za gradnju eleznica.
Bito.
Blaznavac Katarina, videti Konstantinovi
Katarina.
Blaznavac Milivoj Petrovi (18241873),
ministar vojni (18651868), prvi namesnik (1868
1872), predsednik vlade i ministar vojni (1872
1873).
Blaznavac Miloje, brati namesnika Blaznavca.
Blajvajs (Bleiweis) Janez (18081881),
slovenaki publicista i politiar.
Blajhreder, nemaki bankar u Berlinu.
Blakovievi, porodica Kalajeve majke.
Blakovi Amalija (18141902), majka
Benjanina Kalaja.
Blakovi Erne.
Blakovi Miklo.
Blakovi andor.
Blejn (Blane), engleski pukovnik.
Bloh, apotekar iz Bea.
Blumfild (Bloomfield) 317.
Bobaj, trusbergov poverenik.
Bogievi Antonije, autant kneza Milana.
Bogievi Milan (18401929), sekretar
predstavnitva Srbije u Carigradu, potom sekretar
kneza Milana (1872), ministar pravde (u umievoj
vladi, X 1874 I 1875), ministar inostranih dela (u

Stefanovievoj vladi, od januara do avgusta 1875).
Bogievi, kolski savetnik u Granici.
Bogievika, ena Antonija Bogievia, ki
Hadi Tome.
Bogii, sudija u Peti.
Bogosavljevi Adam (18441880), poslanik
radikalne opozicije, seljaki tribun.
Bodi Guta.
Bodnar, advokat u Peti.
Bodroki.
Boeresku, ministar inostranih poslova
Rumunije.
Bozovi Agop, dragoman Srpske agencije u
Istambulu.
Bojovi Todor, autant kneza Milana.
Bolfart.
Bontu, predstavnik koncerna Generalne unije.
Bori.
Borota, zagrebaki svetenik.
Boen, beki bankar.
Bokovi, Jovan (18341908), filolog, liberal
po politikom ubeenju, profesor Velike kole u
Beogradu (18681872), posle otputanja iz dravne
slube u Srbiji izabran za nadzornika srpskih kola u
Ugarskoj, urednik Letopisa Matice srpske (1871
1875).
Bokovi Jovan, trgovac iz Loznice, narodni
poslanik.
Bokovi Stojan (18331908), politiar
liberalnog smera, publicista, profesor (istorije),
sekretar, savetnik, naelnik odeljenja Ministarstva
inostranih dela (postavljen 1868), jedno vreme
urednik Jedinstva. Profesor Velike kole (postavljen
1872).
Brajterka, iz Sent Andreje, Kalajev korte na
izborima za ugarski Parlament.
Brand, Hirov poverenik.
Brankovi.
Bratianu Jon (18271891), rumunski politiki
vo liberala.
Braan, lan jednog eleznikog konzorcijuma.
Brejer (Bruer), banjski lekar u Francensbadu.
Breson Leopold, direktor drutva austrijskih
Dravnih eleznica (Staatsbahn).
Brigljevi, katoliki svetenik austrougarskog
konzulata u Beogradu.
Brik (Brck) dr.
Brli Ignjat (18341892), hrvatski politiar.
Bron, Hirov agent.
782
Bronco, baron, autant bavarskog kneza Ota
Brunov Filip, baron, ruski ambasador u
Londonu.
Bubenik, ef kancelarije (kancelar), otpravnik
poslova austrougarskog konzulata u Beogradu.
Budorovski, poljski grof.
Buda andor.
Budlova, ruska grofica, dvorska dama.
Budn 170.
Bure (Bourr), bivi francuski ambasador u
Carigradu, XIX.
V
Vagner, austrijski general, komandant Vojne
Granice, sa seditem u Zemunu, posle guverner
Dalmacije, zatim ministar odbrane (Landwehr-a)
Austrije.
Vakanovi Antun (18081894), hrvatski
politiar, predsednik hrvatskog Sabora, predsednik
hrvatskog odbora za pregovore sa Maarskom.
Vakaresku, diplomatski predstavnik Vlake
(Rumunije) u Beogradu, (posle Joneskua, od avgusta
1871)
Valdtajn Paul, pruski agent.
Valenta Jovan, lekar, profesor gimnazije, lan
Srpskog uenog drutva.
Vali-bej
Varberthajm, beki bankar.
Vasal, francuski preduzima, predstavnik
jednog belgijskog konzorcijuma.
Vasi, naelnik u upriji.
Vasiljevi Alimpije (18311911), politiar
(liberal), publicista, knjievnik, profesor filozofije na
Velikoj koli.
Vaske, baron, odeljenjski savetnik Ministarstva
inostranih poslova u Beu.
Vasojevii.
Vatman, baron, penzionisani pukovnik, agent
Franko-austrijske banke.
Vatson, engleski vicekonzul u Beogradu.
Vatson, sestra (?) vicekonzula Vatsona.
Vaclik Jan (18301918), eki publicista,
panslavista.
Veber, pseudonim Orekovia.
Veber Jozef (Weber Joseph), general,
feldmaral-lajtnalt, komandant graniarskih trupa u
Petrovaradinu.
Veker Goter, nemaki konzul u Peti.
 783
Veliki, skuptinski poslanik.
Velimirovi Petar (18481921), inenjer,
socijalista, istaknuti sledbenik Svetozara Markovia.
Veljkovi Stojan (18301925), pravnik po
struci, politiar (umereni liberal, ristievac), ministar
pravde (18711873).
Veninger, direktor Meunarodnog zavoda za
gradnju puteva, eleznica i dr. 421.
Venkhajm Bela (Wenckheim Bla), baron,
ministar unutranjih poslova u Maarskoj (1867
1869), ministarski predstavnik Maarske kod cara u
Beu (18711879).
Vera, ruska velika kneginja, erka velikog
kneza Konstantina, brata ruskog cara.
Verovac, sudski tuma i zapisniar u
petanskom procesu protiv Aleksandra
Karaorevia.
Vertern (Werthern) Karl (18091894), nemaki
poslanik u Carigradu.
Vertei andor, delegat maarske vlade za
izradu ugovora o jurisdikciji.
Vertheimer (Wertheimer) Eduard, istoriar,
XIX.
Veher, pruski konzul u Peti.
Vidakovi Stefan, trgovac u Vrdniku.
Vida, predstavnik jedne petanske firme
Viktor Emanuel II (Vittorio Emanuele, 1820
1878), kralj Sardinije, potom Italije (18491878).
Vila, italijanski elezniki preduzima.
Vilani, emigrant iz Maarske, uesnik
maarske revolucije 1848/49.
Vilotijevi Andrija, sauesnik u ubistvu kneza
Mihaila.
Vilhelm I (Wilhelm von Hohenzollern, 1797
1888), pruski kralj, potom nemaki car (18611888).
Vilhelm Habzburki (Wilhelm von Habsburg),
austrijski nadvojvoda.
Vikeli, preduzima za izgradnju eleznice.
Vilhart, austrougarski konzul u Sarajevu.
Vinter, inenjer austrijskih Dravnih eleznica.
Viskonti Venosta (Visconti-Venosta Emilio,
18291914), markiz, ministar inostranih poslova
Italije.
Vitkovi Gavrilo (18291902), profesor, bavio
se istorijom.
Vinji.
Vlajkovi oka (18331883), oficir iz
austrougarske vojske, preao u Srbiju 1862.
Vodianer, bavarski konzul u Peti.
Vodianer, iz austrijskog koncerna Dravnih
eleznica (tatsbana).
Vojnovi, oficir.
Volfart (Wohlfarth), austrijski konzul u
Ruuku.
Vonina Ivan (18271885), hrvatski politiar i
publicista, urednik lista Zatonik.
Vorsak, katoliki crkveni velikodostojnik.
Vranicani (Vraniczany) Dobrinovi Anton,
savetnik u Ministarstvu inostranih poslova
Austrougarske, Bajstov sekretar.
Vranicani Ambroz (18011870), hrvatski
politiar.
Vranjeevi, trgovac u Panevu, lan
Omladine.
Vranjican, vidi Vranicani Ambroz.
Vrbani.
Vrbica.
Vukalovi Luka (18231873), vo
hercegovakog ustanka 18611862.
Vuji.
Vukosavljevi Jovan, Crnogorac, oficir.
Vukoti Petar (18261890), crnogorski
vojvoda, tast kneza Nikole
Vui Toma Perii (17881859), uveni
predvodnik seljakih buna 644.
Vuievi-Perii Stevan, jedan od optuenih u
procesu protiv ubica kneza Mihaila i njihovih
sauesnika.
Vukovi Vojislav, istoriar, XVIII.
G
Gablenc (Gablenz) Ludvik KarlVilhelm (1814
1874), austrijski general, feldmaral-lajtnant,
komandant trupa u Hrvatskoj i Slavoniji (1867
1869), u Ugarskoj (18691871).
Gavrilovi Jovan (17961877), trei lan
Namesnitva posle ubistva kneza Mihaila.
Gavrilovi Moa, lan Kasacije.
Gagern Maks, baron, savetnik u Ministarstvu
inostranih poslova u Beu.
Gagern mlai, sin Maksa Gagerna.
Gadon, dopisnik Nord Vesta.
Gaanski dr Ljubomir, advokat u Panevu,
(urak Steve Mihailovia).
Galgoci, direktor osiguravajueg zavoda
Viktorija.
Galini, austrijski general.

Galfi, doktor, lekar.
Garaanin Ilija (18121874), vodea politika
linost konzervativnih shvatanja, viestruki ministar.
Garaanin Milutin (18431898), sin Ilije
Garaanina, politiar, za narodnog poslanika prvi put
izabran 1874.
Garaanin Svetozar, sin Ilije Garaanina, oficir,
autant kneza Mihaila.
Garibaldi uzepe (Garibaldi Giusepe 1807
1882), organizator i predvodnik oruanih odreda
revolucionarnog pokreta za osloboenje i ujedinjenje
Italije, u savezu sa porobljenim narodima okolnih
zemalja.
Gedel (Godel), bivi austrijski konzul u
Beogradu (18641866).
Gelasteltan, francuski konzul u Peti.
Gervai (Gervay), direktor pota u Maarskoj.
Germanovi (ermanovi) Milo, porunik
garde kneza Milana.
Geri Glia Giga (18421918), pravnik,
politiar liberalni, kasnije radikalni, profesor Velike
kole.
Gizela, vojvotkinja.
Gija, beki bankar.
Gika Jon, jedno vreme rumunski diplomatski
predstavnik u Carigradu.
Giskra Karl (18201879), austrijski ministar
unutranjih poslova (18671870), prvak austrijske
liberalne stranke Verfassungspartei.
Gledston (Gladstone William Evart, 1809
1898), engleski politiar, predsednik liberalne vlade
u Engleskoj (18681874)
Gligorovi, lan bande falsifikatora novanica
(maarskih).
Gligorovika, ena falsifikatora novanica.
Glii, valjevski poslanik.
Gorove Itvan (Gorove Istvan, 18191881,
Ministarstvo trgovine, potom Ministarstvo
saobraaja u Ugarskoj.
Godmanka.
Golesko.
Goria, grof, atae italijanskog konzulata u
Bukuretu.
Gorakov Aleksandar Mihailovi (17981883),
knez, ruski ministar inostranih poslova (od 1856.) i
kancelar (18671883).
Gramon (Gramont) Antoan (18191880),
francuski ambasador u Beu (18611870).
Gregu Agot, dopisnik agencije Rojter u Peti.
784
Grenvil (Granville George, 18151891), lord,
jedan od lidera engleske Liberalne stranke, ministar
inostranih poslova Engleske (18701874, posle
188085).
Grivii, graniarski oficir, austrijski general.
Grin (Grn), engleski konzul u Bukuretu.
Grin (Grn) violinista iz Pete.
Grinjan (Grignan), francuski publicista.
Grkovi Pavle, ubijeni poslanik iz Gornjeg
Milanovca.
Grozdanovi Steva, vidi Neajev.
Grolo (Grollo).
Groman, poslanik.
Groman Irma.
Gros Lajo, lekar.
Grosinger Karolj, apotekar u Novom Sadu
Gruber, pekar u Beogradu.
Gruber, vlasnik firme u Peti.
Gruji Jevrem (1826. ili 1827 1895), jedan od
prvaka doslednijih, pedesetosmakih liberala, u
vreme o kome je re diplomatski predstavnik
Srbije u Carigradu (1869), potom lan Dravnog
saveta (senata), potpredsednik Narodne skuptine
(1874).
Gruji Jovan, zvani Jota (18441907),
vojvoanski novinar konzervativnog smera,
protivnik Miletieve Narodne stranke.
Gruji Jovan, beogradski advokat.
Gubastov, lekar, ruski vicekonzul u Vidinu.
Gutan-Biro (Goutant-Biro).
D
DAlsan.
Danilo, iz Dalmacije.
Danilo (18261860), knez crnogorski (1851
1860).
Danii ura (18251882), brat Miloa
Popovia, urednika Vidovdana, filolog, u vreme o
kome je re sekretar Jugoslavenske akademije
znanosti i umjetnosti u Zagrebu, potom (187377)
profesor Velike kole u Beogradu.
Darinka, crnogorska kneginja
Daud-paa.
Deak Ferenc (18031876), maarski politiar,
vo nagodbene stranke u Maarskoj.
De Ben (de Ben, De Bain), francuski konzul u
Beogradu, posle Engelharta (Anelara), (od oktobra

1874. godine).
Devi ore, naelnik aleksinakog okruga.
Dekaz (Decazes Louis Charles Elie, (1819
1886), vojvoda, francuski ministar inostranih
poslova (18731877).
Delakroa, sekretar nemakog Konzulata u
Beogradu
Del Mazo, panski poslanik u Beu.
De Lone, italijanski poslanik u Berlinu.
Demeli.
Deof, savetnik nemakog poslanstva u Beu.
Depon (De Pon, De Pont Alphons) baron,
savetnik Ministarstva inostranih poslova u Beu.
Dervi-paa, bosanski valija.
Derok Jovan, profesor gimnazije.
Deferenski.
Deevfi (Dessewffy).
Di Gid (Du Guide), trgovac iz Engleske.
Dilgskron (Dilg von Dilgskron Carl) sekretar u
Ministarstvu inostranih poslova u Beu.
Dimi Duan.
Dimi Mia, inovnik.
Dimitrijevi.
Dimitrijevi Mihajlo.
Dini Kosta, velikokolac.
Dipon Kamije, grof.
Ditl, iz Ministarstva inostranih poslova u Beu
Ditlsas, sekretar ruskog konzulata u Beogradu.
Ditrih, tajni savetnik iz Berlina.
Dobiecki, iz maarske policije.
Dobrojevi, advokat.
Dolgoruki, knez, oficir, izaslanik ruskog cara.
Dozar (Dora ili Doras) 52.
Dosko, grki konzul u Beogradu.
Dravevici Irma, (Dravevitzy Irma).
Dragani, srpski oficir.
Dragani, austrougarski vicekonzul u Bosni.
Dragovi, austrougarski konzulu Ruuku.
Dreksler.
Dumba, bankar u Beu.
Dui Niifor (1832-1900), arhimandrit.
Duan (1308(?)1355), kralj, odnosno car
Srbije (13311355).
ene Gusti (Gyene Guszti).
enei Matilda.
irki Abri, (Gyrki Abris), grof.
785
orevi Vladan (18441930), publicista,
politiar, po struci lekar, (kasnije po zlu glasu uveni
predsednik jedne neparlamentarne vlade).
orevi Marinko.
orevi Milan, publicista iz Novog Sada,
saradnik liberalnih listova.
orevi, penzionisani pukovnik.
orevi, oficir iz Srbije u Crnoj Gori.
orevi.
ujto, savetnik u Ministrarstvu finansija
Ugarske.
ukovi.
E
Eber.
Evgenije, negotinski episkop.
Ejbl, iz Engleske, predstavnik jednog koncerna
zainteresovanog za izgradnju eleznica.
Eliot Henri, (Elliot Henry Georg, 18171907),
engleski ambasadoru Carigradu.
Elst.
Emih Gustav (Emich Gusztv), inovnik
Ministarstva trgovine Ugarske.
Engelhart (Engelhardt, Anelar) Eduar,
francuski konzul u Beogradu (18671873).
Erl (Earl) Ralf, poverenik Hirovog koncerna
za gradnju eleznica.
Erlater, bankar, jedan od osnivaa banke
Franko-Austrijana.
Esterhazi Pal (Esterhzy Pl, 17861866),
knez, predstavnik maarske vlade na bekom dvoru
(1848).
Etve Joef (Etvs Jozsef, 18131871), baron,
knjievnik, publicista i politiar, ministar prosvete u
Ugarskoj (18671871).
Ekenazi, trgovac.
abarac Dragutin, potpukovnik, posle
pukovnik, komandant beogradske tvrave.
ivanovi ivan (18521931), politiki
publicista, istoriar, istaknuti lan Liberalne stranke.
ivkovi.
ivkovi Jovan (18261902), pravnik i
politiar u Hrvatskoj, predsednik Banskog stola,
odjelni predstojnik za unutranje poslove (1873).
igmondi Vilmo, rudarski savetnik iz
 786
Budimpete.
irarden E, suvlasnik jednog francuskog
koncerna.
Z Ikskil (xkll) Alfred, grof, austrougarski
Zarmit, grki politiar.
Zah Franja (18071892), pukovnik, upravnik
artiljerijske kole (18681874), potom prvi autant
kneza Milana.
Zako, svetenik iz Crne Gore
Zdravkovi Stevan, inenjerijski major.
Zdravkovi Aleksa, narodni poslanik.
Zdravkovi Stanko, sauesnik u ubistvu kneza
Mihaila.
Zederl (Sederl), vlasnik fabrike oruja.
Zetlaukel (Zetlaukel), austrijski pukovnik.
Zehanj.
Zec, iz Boke Kotorske.
Zii (Zichy) Viktor, grof, suvlasnik jednog
novanog zavoda, zainteresovanog za gradnju
srpskih eleznica.
Zii Edmund, grof.
Zii Joef (Joi), grof, guverner Rijeke, potom
ministar trgovine (od 1872).
Zii Laci, grof, upravnik Komorinih dobara u
Starom Budimu.
Zii Nandor.
Zii Ferenc, grof, austrougarski ambasador u
Carigradu.
Zlotinski, sekretar rumunskog diplomatskog
predstavnitva u Beogradu.
Zografa.
Zuherhandl (?), misionar Engleskog biblijskog
drutva.
I Jekelfalui (Jekelfalussy) Lajo, ef maarske
Ivanovi Ljubomir, major, potpukovnik,
ministar graevina u umievoj vladi od novembra
1874. do januara 1975, posle upravnik Vojne
akademije.
Ivanovi Tasa, iz Jagodine.
Ivanovika, ki starog Franasovia, sestra
porunika (kasnije uvenog generala) Dragutina
Franasovia.
Ivakovi Prokopije, mitropolit, posle patrijarh.
Ivi, advokat u Zemunu.
Ivkovi Vidoje, jedan od osuenih na smrt
zbog ubistva kneza Mihaila.
Ignjatijev Nikolaj Pavlovi (18321908), ruski
poslanik, odnosno ambasador u Carigradu (1864
1877).
vojni atae u Carigradu.
Ili Jovan (18241901), pesnik i politiar, lan
vea Kasacionog suda, ministar pravde (od jula
1869. do januara 1871), dravni savetnik (od 1873),
pedesetosmaki liberal, sekretar prelomne
Svetoandrejske skuptine, koji evoluira u pravcu
konzervativnijeg nacionalizma.
Ili Stanoje, napadan zbog navodnog
sauesnitva u zaveri protiv ubijenog kneza Mihaila.
Ili, bivi poarevaki kaznaej.
Ipsilanti, grki diplomatski predstavnik u Beu.
Iponji Arnold, katoliki svetenik.
Irmenji Maks Mika (rmnyi Max Miksa).
Istrija (DIstrija), otpravnik poslova francuskog
konzulata u Beogradu.
J
Jaki Vladimir (18241899), naelnik
statistikog odeljenja u Ministarstvu finansija.
Jaki Grgur (18711955), istoriar, XVIII.
Jankovi ivko, pravo ime Cuki, osoba
sumnjivog zanimanja, 494. Vidi Cuki.
Jankovi Julije, grof, veleposednik, politiar u
Hrvatskoj.
Jankovi Milan, naelnik crnorekog okruga,
posle naelnik kragujevakog okruga, (mlai brat
liberalnog politiara Milovana Jankovia).
Jankovi Milovan (18281899), jedan od
prvaka doslednijih, pedesetosmakih liberala u
Srbiji.
policije.
Jelai Josip (18011859), hrvatski ban u
vreme sueljavanja revolucionarnih i
kontrarevolucionarnih snaga 1848/1849.
Jelena, ruska kneginja, erka velikog kneza
Meklenburga Sterlica, ruskog artiljerijskog generala.
Jelisaveta, kneginja, (Erzsbet hercegn) 486.
Jeli, u slubi prevodioca.
Jeremi Gavrilo Gaja, dravni savetnik 371.
Joanini, italijanski konzul u Beogradu.
Joanini Leon, brat konzula Joaninija.
Jovanovi.
 787
Jovanovi, graniarski pukovnik.
Jovanovi, svetenik u Irigu.
Jovanovi Anastas (18171899), upravnik
dvora (185868).
Jovanovi Vladimir (18331922), politiar i
publicista, istaknuti liberal, jedan od vodeih lanova
Omladine, emigrant u Novom Sadu, sekretar
Ministarstva unutranjih dela Srbije
Jovanovi Jovan Zmaj (18331904), pesnik,
vatreni pobornik Miletieve srpske Narodne stranke,
XXXII.
Jovanovi Kosta, opunomoenik srpske vlade u
pregovorima sa Maarskom u vezi sa eleznikim
pitanjem.
Jovanovi dr Milan.
Jovanovi Milija, iz Paraina, Kalajev dounik.
Jovanovi Mita.
Jovanovi Nikifor (Niifor), artiljerijski
potpukovnik.
Jovanovi Nikola Okan, bosanski emigrant.
Jovanovi Panta, ministar finansija.
Jovanovi edomir.
Jovane, krojaki majstor iz Bugarske.
Jovi Stevan Itvan.
Jonesku Radu, rumunski diplomatski
predstavnik u Beogradu.
Jordan, dopisnik lista Faterland.
Jote, inenjer koncerna austrijskih Dravnih
eleznica.
Juliani, predstavnik jednog ruskog
konzorcijuma.
Jurenak Karlo, advokat.
K Karaorev, knez Srbije (18421858), u emigraciji u
Kabul-paa, turski ambasador u Beu.
Kajdel, baron, nemaki poslaniku Carigradu
(do 1873)
Kajzelring, pruski konzul u Bukuretu.
Kalaj Adolfka (Kllay Adolf).
Kalaj Andra.
Kalaj Vilma, roena grofica Betlen, ena
Benjamina Kaliaja (od 2. aprila 1873).
Kalaj ermina (Kllay Gema) sestra
Benjamina Kalaja, udata za grofa Gustava Telekija.
Kalaj Itvan (17901845), otac Benjamina
Kalaja.
Kalaj Itvan, istoriar arhivista, VI.
Kalaj Marta, ki Benjamina Kalaja.
Kalaj Melisa, sestra Benjamina Kalaja.
Kalaj Peter.
Kalini, oficir.
Kalie, austrougarski ministar-rezident,
generalni konzul u Japanu i Kini.
Kalnak, lekar.
Kaljevi Ljubomir (18411907), politiar i
publicista liberalnog smera, urednik opozicionog
lista Srbija (186770), narodni poslanik (izabran
1871), pokreta lista Budunost (1873), ministar
finansija u kratkotrajnoj umievoj vladi (1874
1875).
Kaljevika.
Kanedunski.
Kamper, iz Pruske.
Kampo, grof, italijanski vicekonzul.
Kampo Akabi, ena vicekonzula Kampa.
Kand Kalman.
Kanic (Kanitz) Feliks Filip (18291904),
maarski putopisac, arheolog i etnograf.
Kantakuzen, rumunski diplomatski predstavnik
(posle Joneskua) u Beogradu.
Karabiberovi ivko, beogradski trgovac,
predsednik upravnog odbora Prve srpske banke,
predsednik Narodne skuptine (u srodstvu sa
monom bogatakom porodicom Babadudia).
Karavelov Ljuben (18351879), bugarski
emigrant u Novom Sadu, saradnik srpske Omladine,
izdava emigrantskog lista Svoboda u Bukuretu.
Karaore Petrovi (oko 17681817), vo
Prvog srpskog ustanka.
Karaorevii.
Karaorevi Aleksandar (18061885), sin
Peti (u vreme o kome je re).
Karaorevi ore (oka), sinovac
Aleksandra Karaorevia.
Karaorevi Persida (18131873), ena
raskneza Aleksandra Karaorevia, unuka
ustanikog vojvode Jakova Nenadovia.
Karaorevi Petar (18441921), sin
Aleksandra Karaorevia, (posle ubistva
Aleksandra Obrenovia 1903. kralj Srbije).
Karaonji, maarski grof.
Karlo, v. Franc Karlo.
Karlo Ludvig (Karl Ludvig, 18331896),
austrijski nadvojvoda, mlai brat cara Franje Josipa
(otac kasnijeg prestolonaslednika Franca
Ferdinanda).
 788
Karnelin, urednik jevrejskih novina u
Bukuretu.
Karol (Karlo) Hoencolern (18391914),
rumunski vladalac, knez (od 1866, posle proterivanja
kneza Aleksandra Kuze), kralj (od 1881).
Karolji Eduard Ede (18211879), grof,
suvlasnik koncerna Franko-maarske banke.
Karolji Itvan.
Karolji andor (18311906), grof, lan
koncerna Franko-maarske banke.
Karuta, bankar u Beu.
Kasija (Kasijen, Cassia) direktor
austrougarskog Dunavskog parobrodarskog drutva.
Kasijan, poslanik.
Kasnar, trgovac.
Kasnarka, ena Kasnareva.
Kasnper, inenjer jednog ruskog konzorcijuma.
Kastelar.
Katani Marko, major.
Katarina Mihajlovna, ruska kneginja, ki
velikog ruskog kneza Mihaila Pavlovia.
Katardi, rumunska bojarska porodica u
srodstvu sa knezom Milanom Obrenoviem po
majci, koja je Katardijeva.
Katkov Mihail Nikiforovi (18181887) ruski
publicista, panslavista.
Kaanski Stevan, profesor gimnazije u
Kragujevcu, poasni lan Srpskog uenog drutva
Kackovski (Kaczkowsky) iz poljske plemike
porodice, zastupnik stranih, u prvom redu francuskih
novanih ustanova, zainteresovanih u poslovima
gradnje eleznice u Srbiji.
Kvaternik Eugen (18251871), pravaki
opozicionar, protivnik austrougarske vlasti i prevlasti
nad Hrvatskom, predvodnik Rakovake bune.
Kelendorfer (Kellendorfer).
Kemenj igmond (18161875), baron, pisac,
politiar.
Kenesejeva (Keneszeyn).
Kenig (Knig), pukovnik, rukovodilac
graniarskog odeljenja Ministarstva rata u Beu.
Kerestei (Keresztessy), carinski inovnik.
Kerkapolji (Kerkpolyi), dravni podsekretar
maarskog Ministarstva unutranjih poslova.
Kerler (Kerler).
Kiba, lekar.
Kibek (Kbeck).
Kiko, vojni lekar.
Kir-Dinjan (ili Kir-Denjan), ruski vicekonzul u
Vidinu.
Kiriko, iz Carigrada.
Kis (Kss), francuski ministar.
Ki, konspirativno ime Orekovia.
Ki, direktor petanskog osiguravajueg
zavoda Haza (Dom).
Ki igmond (Kiss Zsigmond), lan jednog
konzorcijuma zainteresovanog za gradnju eleznica.
Ki Miklo.
Klap (Klapp), dopisnik lista Noje Fraje Prese.
Klapka er (18201892), general, jedan od
vojnih komandanata maarske etrdesetosmake
revolucije, predstavnik jednog konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju eleznice u Srbiji.
Klauber, elezniki inspektor u Bazjau.
Kletcer, virtuoz na elu.
Kleh Itvan (Klh Istvn), advokat.
Kluzeman, zakupnik jednog rudnika u Srbiji.
Kneevi Uro, narodni poslanik.
Knei Vuko.
Knianin Antonije, konjaniki major,
komandant beogradske tvrave.
Kovalerik.
Kovarac ura, profesor u Valjevu.
Kova dr Jozef, lekar.
Kovaevi, iz Austrije.
Kovaevi, prebegli graniarski oficir.
Kovaevi Aksentije, narodni poslanik.
Kogalnianu (Cogalniceanu) Mihail (1817
1891), rumunski politiar, u vremenu o kome je re i
predsednik Vlade Vlake (18681870, pre toga
1860l.
Koen Albert, jedan od predstavnika izraelske
Alijanse.
Kokanovi, iz Hrvatske.
Kolovari, kapetan broda.
Kon, stariji, otac zakupca Kalajevog imanja
Biri.
Kon, mlai, zakupac Kalajevog imanja Biri.
Kon, doktor.
Kondoroi er ore (Kondorossy
Gyigy), narodni poslanik u Novom Sadu.
Konstantin Nikolajevi, ruski veliki knez,
carev brat.
Konstantinovi, stari.
Konstantinovi, mlai.
Konstantinovi Anka (18211868), kerka
Treba Kozarac.
 789
Tomanije i Jevrema Obrenovia, brata kneza Miloa
Obrenovia
Konstantinovi Katarina, ki Anke
Konstantinovi, ena Milivoja Blaznavca (1868
1873), posle ena Mihaila Bogievia.
Konstamuen, sekretar rumunskog
diplomatskog predstavnitva u Beogradu.
Kopelj, lan jednog konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju eleznica u Srbiji.
Kormo Bela, iz Novog Sada.
Korf, baron, nemaki major.
Kosanovika, sluavka kod biveg kneza
Aleksandra Karaorevia.
Kosta, pseudonim (Milovana Jankovia).
Kostafor, rumunski ministar inostranih
poslova.
Kosti Laza (18411910), knjievnik i
politiar, veliki belenik, venik, predsednik suda
novosadskog magistrata, roak ene austrougarskog
vicekonzula Teodorovia, XXXII.
Kostreni Ivan, (18441924), bibliotekar u
dvorskoj biblioteci u Beu (posle dugogodinji
upravnik Sveuiline knjinice u Zagrebu).
Kotek, eki publicista, bivi urednik lista
Politik.
Kotur Vasa, iz Siska 516.
Kohmajster, direktorski savetnik Maarskog
kreditnog zavoda.
Koki (Koski).
Kout Lajo (Kossuth Lajos, 18021894), vo
maarske revolucije (184849), IXXV.
Krajter (Kreuter), inenjer.
Kranevi, iz Paneva.
Kremer (Kramer), iz Ministarstva inostranih
poslova u Beu.
Kresti Vasilije, istoriar, VI, XVI.
Kresti Nikola (18241887), hrvatski politiar.
Kresti iz Vojvodine.
Kri (Ki), austrijski general, vojni komandant
u Zemunu.
Kritofi, svetenik.
Krsmanovi, trgovac, narodni poslanik 540.
Krsti.
Krsti dr Nikola (18291902), lan (1865
1875), potom predsednik (187584) Kasacionog
suda u Beogradu.
Kubinji Agoton (Kubinyi goston).
Kuza Aleksandar (18201873), rumunski knez
(18581866).
Kuza, roak biveg rumunskog kneza.
Kuzmanovi Dimitrije, sauesnik u ubistvu
kneza Mihaila.
Kuzmiev, ruski panslavista.
Kujundi Milan Aberdar (18421893),
publicista, knjievnik i politiar, urednik organa
Omladine Mlada Srbadija, sekretar Ministarstva
unutranjih dela (1868), profesor Velike kole
(187382), sekretar Narodne skuptine (1874).
Kumani, prvi savetnik ruskog poslanstva u
Istambulu
Kumanudi Jovan, beogradski bankar.
Kumanudi, mladi.
Kun (Kuhn Franz von Kuhnenfeld, 1817
1896), baron, feldcajgmajster, ministar rata
Austrougarske (186874).
Kuri Gergelj (Kury Gergely), inovnik
Parobrodarskog drutva.
L
Lazarevi Marko, ministar unutranjih dela,
potom ministar pravosua (u prvim vladama pod
Milanom Obrenoviem, posle njegovog
punoletstva).
Lajhtenberg Nikola Maksimovi, ruski knez
Romanovski (18431890).
Lanji (Lnyy), direktorski savetnik Franko-
maarske banke.
Lebl (Lobl), urednik pruskog lista Nacional
Cajtung (National Zeitung).
Lebreton (Le Breton), francuski trgovac.
Levenzon, trgovac u Beogradu.
Levi, izaslanik pariske Izraelske alijanse.
Lean Gijom (Lejean Guilleaume, 1871),
francuski geograf.
Leka, srpski ak u Cirihu, drugovao sa ruskim
revolucionarom Neajevim.
Lenk August fon Volfsberg, austrijski konzul u
Beogradu pre Kalaja (18661868).
Leopold I (16401705), austrijski car (1658
1705).
Leti.
Lejanin Milojko (18301896), oficir, za
kapetana proizveden 26. X 1862, za pukovnika 4. I
1875, upravitelj Vojne akademije (22. IX 1865. 1.
X 1868), naelnik opteg odeljenja Ministarstva
vojske (7. XI 1868. IV 1873), ministar vojni (2. IV
1873. 24. V 1874), opet upravitelj Vojne
 790
akademije (24. V 1874. 22. VII 1875).
Lejanin Ranko (18261872), ministar pravde
(18611868).
Lipovnicki, katoliki biskup.
Liptai Bela (Lipthay Bla), baron.
List.
Lihtblau.
Longvort (Longworth), engleski konzul u
Beogradu (18601873).
Longo, italijanski general.
Lonjai Jano (Lonyay Jnos).
Lonjai Menjhert (Lonyay Menyhrt, 1822
1884), grof, maarski ministar finansija (1867
1870), zajedniki austrougarski ministar finansija
(18701871), predsednik maarske vlade (1871
1872).
Ludai Mor (Ludassy Mr).
Ludvig ula, inspektor eleznica u maarskom
Ministarstvu saobraaja.
Ludvig Jano (Ludvigh Jnos 18121870),
emisar maarske emigracije pod predvodnitvom
Lajoa Kouta, u Beogradu 1859.
Ludolf, grof, austrougarski ambasador u
Carigradu (posle Prokea).
Luki Arsa, narodni poslanik.
Lupa Peter (Luppa Pter), iz Sent Andreje.
Luteroti, austrougarski diplomatski agent u
Sofiji.
Ljoti Dimitrije.
Ljoi ura, socijalista, izdava prvog
socijalistikog lista Radenik, pod urednitvom
Svetozara Markovia.
Ljubenovi, pisar austrougarskog konzulata u
Beogradu.
M Milana.
Magazinovi Kosta, diplomatski predstavnik
Srbije u Bukuretu (18631869), ministar graevina
(od novembra 1873. do maja 1874. po novom
kalendaru), diplomatski predstavnik (kapuehaja)
Srbije u Carigradu (od maja 1874).
Maarevi, sudija.
Maurani Ivan (18141890), hrvatski
knjievnik i politiar, ban Hrvatske i Slavonije
(187380).
Majer (Mayer) iz Ministarstva inostranih
poslova Austrougarske, savetnik, otpravnik poslova
austrougarske ambasade u Carigradu.
Majer dr Edvard (Mayer Edvard), advokat.
Majerhofer Ferdinand, general, bivi
austrougarski konzul u Beogradu (18481849).
Majerfi ula Karolj, (Mayerffy Gyula
Kroly), mladi, sin starog Karolja Majerfija, agent
grofa Gide Radaija u Novom Sadu.
Majerfi Karolj, stari, agent grofa Gide Radaija
u Novom Sadu.
Majsner Josif, profesor (jezika) u artiljerijskoj
koli.
Majstorovi Antonije, bivi lan Dravnog
saveta, osuen na smrt zbog sauesnitva u ubistvu
kneza Mihaila.
Majtenji Vali (Majthnyi Vli), naelnik u
zajednikom austrougarskom Ministarstvu finansija.
Majtenji Laslo Laci (Majthnyi Lszlo
Laczi, 18201908), baron, kraljevski izvanredni
komesar u Novom Sadu.
Makanec Milan (18431883), hrvatski
politiar.
Mak-Mahon (18081893), francuski vojvoda,
maral, predsednik francuske republike (1873
1879).
Maks (Max), trusbergov agent.
Maksimilijan Ferdinand Jozef (18321867),
austrijski veliki knez, mlai brat cara Franje Josipa,
car Meksika (18641867).
Maksimovi Mita, iz Smedereva.
Maksonovica (Mahonn), Kalajeva gazdarica.
Maler, agent Mie Anastasijevia, trgovac soli.
Maleti ore (18161888), knjievnik.
Malnai ula (Mlnai Gyula), kapetan
petanske lae.
Margeti.
Marija Katardi Obrenovi, majka kneza
Marinek, dr, lekar u Beogradu.
Marinovi Jovan (18211893), politiar
konzervativnog smera, predsednik Dravnog saveta
(186173), predsednik Vlade i ministar inostranih
dela (od X 1873. do 25. XI 1874. po starom
kalendaru).
Marinovika, ena Jovana Marinovia.
Marinovi Kristina, kerka Jovana Marinovia.
Mari, zemljoposednik iz Kamenice.
Mari Lazar, bivi predsednik poarevakog
suda, jedan od izvrilaca ubistva kneza Mihaila.
Mari Manojlo, direktor rudnika u Krupnju,
ministar graevina (nadlean i za saobraaj) u vladi
 791
Danila Stefanovia (1875).
Markovi Ilija, bivi carinski inovnik u
Ljubiji.
Markovi Jevrem, oficir i politiar, brat i
saborac socijalistikog prvaka Svetozara Markovia,
narodni poslanik.
Markovi Jovan, v. Belimarkovi Jovan.
Markovi Svetozar (18461875), prvi ideolog i
predvodnik socijalistikog pokreta u Srbiji.
Markovi, advokat.
Markovi, mladi.
Markovi, potporunik.
Marovi, graniarski general u Karlovcu.
Masimin (?), ruski agent.
Matanovi, emisar iz Crne Gore.
Matanovi, pop iz Crne Gore.
Mati Dimitrije (18211884), ministar prosvete
(186872), lan Dravnog saveta (187284).
Mauri Ferenc, bivi franjevac, Kalajev agent
(ranije, jedno vreme, Garaaninov agent).
Mahmud-paa, veliki vezir (1872).
Maai, lekar u Knjaevcu, maarskog porekla.
Main dr Jovan, lekar.
Medakovi Milorad (18241897), publicista,
inovnik ruskog Konzulata u Beogradu.
Mekon, lord.
Meklenburg Sterlic, ruski artiljerijski general.
Mengels, lan jednog eleznikog
konzorcijuma.
Mensdorf, knez, komandant vojne komande u
Zagrebu.
Meran Valet, vlasnici transportno-
pediterskog preduzea.
Mesei (Mszey), honvedski potpukovnik.
Meternih Klemens Lotar (Metternich Klemens
Lothar, 17731859), knez, ministar inostranih
poslova (od 1809), dravni kancelar Austrijske
carevine (od 1821. do 1848).
Meternih Rihard (18291895), sin biveg
kancelara kneza Meterniha, austrijski, odnosno
austrougarski ambasador u Parizu (18591870).
Mehmed Rudi-paa, veliki vezir (posle Mitad-
pae).
Mijakovi, kapetan.
Mijatovi Aksentije, urednik Istoka.
Mijatovi edomilj (18421932), politiar,
publicista, finansijski ekspert, profesor Velike kole
(18661869), naelnik u Ministarstvu finansija
(18691872), kao nezadovoljnik naputa zemlju i
odlazi u Englesku, vraa se 1873. i postaje ministar
finansija (od 2. IV u vladama Jovana Ristia, Jovana
Marinovia i Danila Stefanovia.
Mijatovika, ena edomilja Mijatovia.
Milan Obrenovi (18541901), knez Srbije (od
1868. do 1882, posle kralj do 1889).
Milankovi Maksa, trgovac.
Mileki, baron, graniarski major.
Miler Karl (Mller Karl), urednik nemakog
bulevarskog lista u Peti.
Miler (Mller), svetenik u erni.
Mileti Svetozar (18261901), prvak
opozicione srpske Liberalne stranke u Vojvodini,
poslanik u ugarskom parlamentu (od 1865), vodea
linost liberalnog dela Omladine i srpskog
nacionalnooslobodilakog pokreta, 16, 27, 34, 39,
42, 47, 70, 75, 85, 109, 1189, 130, 132172, 1815,
187, 192, 205, 214, 21620, 222, 227, 230, 285, 91,
299, 302, 3057, 311, 322, 328, 330, 3735, 377,
380, 382, 4089, 414, 416, 425, 434, 438, 442, 466,
490, 500, 516, 5312, 535, 568, 583, 589, 598, 618,
658, 6612, 667.
Miletika, ena Svetozara Miletia.
Milin, inovnik telegrafa u Panevu.
Milinkovi Jovan, advokat u apcu.
Milovanovi ore oa (18131885),
ministar pravde (1875. u vladi Danila Stefanovia).
Milovuk Milan, direktor realne gimnazije u
Beogradu, redovan lan Srpskog uenog drutva.
Milovukovi (Milovuk Katarina i Milan).
Milojevi Lazar.
Milojkovi Radivoj (18321888), politiar,
urak Jovana Ristia, ministar unutranjih dela
(1868), predsednik Ministarskog saveta i ministar
unutranjih dela (18691872), lan Dravnog saveta
(od 1872).
Milojkovika, ena Radivoja Milojkovia
Milosavljevi, doktor.
Milo Obrenovi, knez Srbije (18151839.
Milutinovi, apotekar.
Miljutin Dimitrij Aleksejevi (18161912),
grof, ministar vojni Rusije (18611881).
Minster (Munster), grof, nemaki poslanik u
Londonu.
Mirkovi Arkadije.
Mirkovi Stevo, vlasnik gostionice kod
Na str. 528, pod datumom 14. april 1873.
pogreno je Rozenovo obavetenje da ministar
finansija ostaje Panta Jovanovi.
 792
Srpskog kralja.
Mirkovika.
Mita, lini sluga kneza Mihaila Obrenovia.
Mitad-paa (Midhad-paa), veliki vezir (posle
Mahmud-pae).
Mitrovi.
Mihail Pavlovi, ruski veliki knez.
Mihailo Obrenovi (18231868), knez Srbije
(18391842.
Mihailovi Steva (18041888), politiar,
prvak svetoandrejskih liberala.
Mihajlovi.
Mihailovi Pavle Paja, socijalistiki
jednomiljenik Svetozara Markovia, sinovac Steve
Mihailovia.
Mihajlovski, inenjer ruskog konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju eleznica u Srbiji.
Mihalovi, nadbiskup u Hrvatskoj.
Mihanovi, graniarski major u Gradiki.
Miin, austrijski graniarski oficir.
Mlinar, katoliki svetenik iz Dalmacije.
Mojsije, episkop abake eparhije.
Moldenhauer, zainteresovan za gradnju
eleznica u Srbiji.
Molinari Anton (Mollynry Anton, 1820
1904), komandant Generalne komande u Zagrebu.
Morengo, inenjer u konzorcijumu tatsbana.
Morze.
Moeles Ignac (Moscheles Ignaz, 17941870),
poznati nemaki pijanista, kompozitor, tast pruskog,
odnosno nemakog konzula Rozena u Beogradu.
Mrazovi Matija (18241894), hrvatski
politiar.
Mrcajlovi ore, oficir u inu kapetana,
osuen na smrt i streljan zbog sauesnitva u zaveri
protiv ubijenog kneza Mihaila.
Musafija.
Musurus-paa, turski poslanik u Londonu.
Muicki Lukijan (17771837), knjievnik,
filolog i pesnik.
N 721,
Nadler Ferenc, iz Viegrada.
Na Miklo (Nagy Miklos), iz Tokaja.
Napoleon III (18081873), francuski car
(18521870), XVII.
Napoleon erom Bonaparta (18221891),
princ, sin najmlaeg brata Napoleona I eroma,
oenjen kerkom italijanskog kralja Viktora
Emanuela, isticao se kvazileviarskim politikim
idejama, u tajnim inostranim misijama 18681869,
kao lini poverenik cara Napoleona III.
Natoevi ore (18211887), prosvetni
radnik.
Natoevievi.
Naumovi, naelnik u Knjaevcu.
Nevres-paa.
Nedeljkovi Nikola, dravni tuilac i delovoa,
islednik komisije.
Nedi Uro, iz Uica.
Nenadovii, poznata ustanika porodica, u
srodstvu sa Karaoreviima.
Nenadovi Kosta, u emigraciji u Beu.
Nenadovi Mladen, oficir, osuen na smrt i
streljan zbog sauesnitva u ubistvu kneza Mihaila
Obrenovia.
Nenadovi Svetozar, osuen na smrt i streljan
zbog ubistva kneza Mihaila Obrenovia.
Nenadovi Sima, osuen na smrt i streljan zbog
ubistva kneza Mihaila Obrenovia.
Neftre (Nefftre), baron, porunik.
Neajev Sergej Genadijevi (18471882), ruski
revolucionar (imao paso pod imenom Grozdanovi
Steva).
Neovi.
Niki Fedor, istoriar.
Nikola (Petrovi Njego, 18441921),
crnogorski knez, posle kralj (18601918).
Nikola, arhimandrit.
Nikolajevi Aleksandar, narodni poslanik u
Poarevcu.
Nikolajevi, vlasnik kafane.
Nikolajevi.
Nikoli Aleksandar, oficir u inu kapetana.
Nikoli Arsenije.
Nikoli Jovan od Rudke, iz Ugarske, (otac
Fedora Nikolia).
Nikoli Mihajlo, iz Ugarske (brat Fedora
Nikolia).
Nikoli Fedor (18361903), baron,
roak Obrenovievih po majci, ve umrle Savke
Obrenovi, sestre kneza Mihaila Obrenovia,
predstavnik koncerna u kooperaciji sa austrijskim
Dravnim eleznicama (Staatsbahn).
Nikoli Radisav, pukovnik, komandant stajae
vojske u Beogradu.
Nikoli Tihomir (Tihomilj, 18321886), major,
 793
potom potpukovnik, pa pukovnik (kasnije general,
ministar vojni), u srodstvu sa dinastijskom
porodicom Obrenovi, prvi autant kneza Milana,
komandant stajae vojske u Beogradu.
Nikoli, gradski kapetan u Panevu.
Nikoli, svedok u procesu protiv biveg kneza
Aleksandra Karaorevia.
Nikoli andor, poslaniki kandidat u
pardanjskom srezu Ugarske.
Nikolii (otac Jovan, sinovi Fedor i Mihailo), u
srodstvu sa kneevskom porodicom Obrenovi.
Niki, Kalajev agent.
Nina, Kalajeva tetka.
Novakovi Ilija, prota.
Novakovi Stojan (18421915), publicista,
naunik, politiar, izdava i urednik lista za zabavu
knjievnost i nauku Vila (18651868), bibliotekar i
kustos muzeja, ministar prosvete i crkvenih dela
(1873. u Ristievoj vladi, 1874. u umievoj vladi).
Novakovika, dvostruki pijun (Kalajev i
Blaznavev).
Novikov Jevgenij Petrovi (18261908), ruski
ambasador u Beu (187080).
Novoselcov, inovnik parobrodarskog drutva
Oversi.
Norman, grof, sestri grofa Ziija Joia.
Nugent Artur, grof.
Nj
Njari (Nyry).
O sekcije Ministarstva inostranih poslova u Beu.
Obrenovii, vladajua dinastija u Srbiji (1815
1842.
Obrenovi Ana, druga ena Jovana
Obrenovia, tata kneevog autanta Tihomilja
Nikolia.
Obrenovi Anka, v. Konstantinovi Anka.
Obrenovi Jevrem (17901856), brat kneza
Miloa Obrenovia.
Obrenovi Marija, vidi Marija Katardi
Obrenovi.
Obrenovi Julija, v. Hunjadi Julija.
Obrenovi Milan, v. Milan Obrenovi.
Obrenovi Milo, vidi Milo Obrenovi.
Obrenovi Mihailo, v. Mihailo Obrenovi.
Obrenovi Petrija (Petka), ki kneza Miloa,
ena Todora Bajia, majka Miloa i Anastasije Baji,
v. Baji Petka.
Obrenovi Savka, mlaa ki kneza Miloa,
majka Fedora Nikolia, v. Nikoli Fedor.
Obrenovi Tomanija (17961881), ena
Jevrema Obrenovia, mati Anke Konstantinovi i
Miloa Obrenovia, oca kneza (kralja) Milana.
Ohanovi, trgovac.
Okolianji andor (Okolicsnyi Sndor),
sekretar u predsednitvu vlade Ugarske (Hof-und
Ministerial Sekretr).
Oldenburg, kneginja.
Olive, eki politiar.
Openhajm, suvlasnik konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju srpskih eleznica.
Opujovi, trgovac iz Dubrovnika.
Opujovi, trgovac iz Trsta.
Orekovi Antonije (18291906), iz Hrvatske,
oficir u inu kapetana austrijske vojske do 1862,
zatim major u srpskoj vojsci, u Srbiji istie se kao
publicista, politiki emisar u javnim i tajnim
misijama preteno na relaciji srpsko-hrvatskih
odnosa (kasnije se proslavlja kao vojni komandant u
inu pukovnika), 1920, 278, 323, 36, 38, 45, 71
2, 78, 87, 1047, 111, 114, 116, 118, 123, 1278,
134, 143, 153, 157, 165, 1723, 187, 193, 199202,
204, 209, 218, 224, 2345, 246, 261, 2745, 2858,
2914, 296T.
Orlov Nikolaj Aleksejevi (18271885), knez,
ruski poslanik u Beu (186970).
Orosi Roza (Oroszi Roza), iz Pete.
Orci Bela, (Orczy Bla, 18221917), baron, ef
Osman-paa, guverner Bosne.
Ostoja Mihailo, profesor francuskog jezika.
Oto, bavarski knez.
Oton, (18151867), grki kralj (18321862).
P
Pavkovi, bivi vicekancelar austrijskog
konzulata u Beogradu.
Pavkovi.
Pavle, pop iz sela Brze Vode.
Pavlii, kruedolski arhimandrit.
Pavlovi Aleksa, inovnik.
Pavlovi ore (18381921), profesor Velike
kole (18641871).
Pavlovi Jovan (18431892), publicista i
politiar, urednik radikalno-liberalnog Panevca.

r
Pavlovi Nikola iz Bosne.
Pavlovi Stevan (18291908), knjievnik i
publicista, narodni poslanik u narodno-crkvenom
Saboru i u ugarskom parlamentu.
Pavlovi Toma, slubenik ruskog konzulata u
Beogradu, Ristiev dostavlja.
Pai (Pei), adlatus kod guvernera Dalmacije
feldmaral-lajtnanta Radia.
Pajor Titus, predsednik maarskog suda.
Pajsije, vladika.
Palacki Frantiek (Palcky Frantiek, 1798
1876), eki istoriar i politiar, vo staroeha u
okvirima eke Liberalne stranke.
Palkovi.
Pamjutin, ruski inovnik.
Panajot, iz Bugarske 261.
Panajotovi.
Pap, iz petanskog suda.
Papafi, konstruktor jednog tipa telegrafa.
Paranos.
Pareti, sremski podupan.
Pauers (Powers), preduzima iz Engleske,
zainteresovan za gradnju eleznica u Srbiji.
Pauler Teodor, (Pauler Tivadar, 18161886),
ministar prosvete, posle pravde u Ugarskoj.
Paulini, peva.
Pejovi, oficir.
Pejinovi Nikola, upravitelj Konaka.
Peji dr Konstantin, lekar u Panevu, tast
Teodoroviev.
Peji Sofija, ena Konstantina Pejia.
Peji, mladi, sin Konstantina Pejia.
Pelagi Vaso (18331899), revolucionarni
demokrata, socijalista.
Pepoli, markiz.
Perakovi Tereza, (kuzina Ivanovike).
Pere, italijanski konzul u Sarajevu.
Perii Gaja, sinovac seljakog tribuna Vuia
Periia.
Perii Stevan, v. Vuievi.
Perovi, iz Crne Gore.
Petenji Oto, predstavnik jednog osiguravajueg
zavoda i jednog konzorcijuma zainteresovanog za
gradnju eleznica u Srbiji.
Peteri (Pteri), maarski sudija.
Petrovi Vukain (18471925), publicista i
politiar, urednik reimskog, poluzvaninog
Jedinstva (kasnije viestruki ministar konzervativno-
naprednjakih vlada).
794
Petrovi Emil, iz Novog Sada.
Petrovi Jovan, inovnik u Ministarstvu
unutranjih dela.
Petrovi Mia.
Petrovi Nikola, VIII.
Petrovi Paja, paroh iz Sent Tomaa.
Petrovi Sofija, umikina sestra.
Petrovi Filaret, teolog.
Petrovi, agitator.
Petrovi, hrvatski poslanik, otac direktora
Beogradske banke.
Petrovi, predsednik Kasacije.
Petrovi, arhimandrit iz Hopova.
Petrokonino ovani, trgovac u Beu iz
Rumunije.
Petronijevi Milan (18301914), politiar,
ministar inostranih dela (1868).
Petronijevika.
Piat, inenjer.
Pinks, trgovac, dragoman i privremeni
rukovodilac austrijskog konzulata u Vidinu.
Pirka Josif, gradonaelnik Paneva.
Piroanac Milan (18371897), publicista i
politiar, po struci pravnik, naelnik odeljenja
Ministarstva inostranih dela, predsednik suda, lan
Kasacionog suda, ministar inostranih dela u
umievoj vladi (1874/75), (kasnije jedan od
osnivaa i voa konzervativne Naprednjake
stranke).
Plamenac Ilija (18211917), crnogorski
vojvoda.
Plener Ignac (18101908), austrijski ministar
trgovine (18671870).
Plehajek, dragoman austrijskog konzulata u
Sarajevu.
Polak, dr, lekar u Beogradu.
Polit-Desani Mihailo (18331920) publicista
i politiar, jedan od prvaka vojvoanske srpske
Liberalne stranke.
Popov Nil (18331891), ruski istoriar,
publicista, panslavista.
Popovi, trgovac.
Popovi Arsa (Aca), iz Novog Sada.
Popovi Joca, advokat.
Popovi Milorad.
Popovi Milo (18201879), konzervativni
reimski publicista, urednik Vidovdana, (ranije
Srpskih novina).
Popovi Nikola, sarajevski trgovac.

Popovi Sima (18441921), urednik
Zemunskog glasnika (kasnije leviarskog Narodnog
prijatelja, a zatim Glasa Crnogorca, na Cetinju).
Popovi Sreta.
Pocovi Stevan, urednik novosadske Zastave.
Poselak, inovnik.
Potenburg, austrougarski diplomatski
predstavnik u Atini.
Potovdi Adam (18171889) grof, lan Vlade
Austrije, jedno vreme predsednik Vlade (1870).
Poca, Toniev poznanik u Zagrebu.
Pranger Vilmo, direktor radova za izgradnju
eleznica u koncernu tatsbana.
Prendi, u Aleksincu, bivi kurir engleskog
predstavnitva.
Presel, direktor radova izgradnje turskih
eleznica.
Preti, naelnik odeljenja u Ministarstvu
trgovine Austrije.
Pri Julka, ena oke Simia.
Proke Osten (Prokesch Osten, Anton, 1795
1876), baron, austrougarski predstavnik u Carigradu
(18551861, u rangu poslanika, 18611871. u rangu
ambasadora).
Prota, gradonaelnik Paneva.
Proti Kosta (18311892), ovde kao major,
potpukovnik, pukovnik, Vladin opunomoenik u
pregovorima oko eleznike veze sa
Austrougarskom, ministar vojni (18731875, u
vladama Jovana Marinovia, Aima umia i Danila
Stefanovia).
Puci Medo (18211882), iz dubrovake
patricijske porodice sa kneevskom plemikom
titulom, publicista, pesnik, javni radnik, vaspita
kneza Milana (186972).
Pulski, istaknuti lan Deakove stranke.
Puri, advokatski pisar.
Puibrk Vasa, gimnazijski profesor, direktor
novosadske srpske gimnazije.
R Rajner Pal (Reiner Pl, 18231879), ministar
Rabatinski Mari, uvena operska pevaica, u
Peti i Beu.
Radai Gedeon (Rday Gedeon), savetnik u
Ministarstvu unutranjih dela Ugarske, grof.
Radai Gedeon, mlai.
Radai Laslo.
Radak ore, advokat u Kikindi.
795
Radakovi Konstantin, sinovac graniarskog
majora Radakovia.
Radakovi Simeon, graniarski major.
Radvanski Antal, lan jednog konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju eleznica u Srbiji.
Rade, inspektor zemunske pote.
Radi ore, sekretar privrednog udruenja.
Radnoti Faj.
Radovanovi Aleksandar, iz Sremskih
Karlovaca.
Radovanovi ore, najmlai od brae
Radovanovi, propali trgovac, jedan od etiri
uesnika u ubistvu kneza Mihaila, osuen na smrt i
streljan.
Radovanovi Pavle, advokat u Beogradu, jedan
od glavnih organizatora ubistva kneza Mihaila,
osuen na smrt i streljan.
Radovanovi Svetozar, inenjer, jedini od
brae (njih pet) koji je uspeo da se spase bekstvom iz
zemlje.
Radovanovii (Pavle, Ljubomir, ore, Kosta,
Svetozar), braa, organizatori i uesnici ubistva
kneza Mihaila, osueni na smrt i streljani (njih 4).
Radovi Dimitrije, ministar pravde u
rekonstruisanoj vladi Danila Stefanovia (1875).
Radovski.
Radovic, pruski otpravnik poslova u Carigradu,
posle referent odeljenja za Istok Ministarstva
inostranih poslova Nemake.
Radojevi Janko, iz Crne Gore.
Radojkovi Mladen, izaslanik srpske vlade u
Peti na pregovorima o potanskoj konvenciji.
Radoni Stevo, autant crnogorskog kneza.
Radosavljevi Teodor Teja, graniarski
general, bivi austrijski konzul u Beogradu, VII.
Rajevski ( ,
18111884), svetenik pri ruskom poslanstvu u
Beu, agent Sveslovenskog panslavistikog drutva.
Rajnbot Amalija, devojako prezime ene
Gustija enea.
unutranjih poslova Ugarske (186970).
Rajovi Dragomir (18361911), sin Cvetka
Rajovia, pravnik po struci, sekretar srpske
diplomatske agencije u Carigradu (kasnije poznati
konzervativni dravni funkcioner i politiar).
Rajovi Cvetko (17931873), potpredsednik
Dravnog saveta
Raje (Re?), knez, nemaki ambasador u
 796
Petrogradu.
Rajhercer (Reichherzer), saradnik hrvatskih
Narodnih novina.
Rajhovica.
Raketi, oficir.
Raki, lan Omladine.
Rakii.
Rakoi, urednik lista, petanske Reforme.
Ramadanovi, serdar.
Rasim-bej, dragoman bosanskog pae Dervi-
pae.
Rasponi, italijanski grof.
Rauh Levin (18171890), baron, ban Hrvatske
(186871).
Raki Franjo (18281894), zagrebaki
kanonik, istoriar, politiki pregalac, jedan od prvaka
hrvatske Narodne stranke, prvi predsednik
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.
Raid-paa, turski ministar inostranih poslova.
Reverter, grof, sekretar u austrougarskom
Ministarstvu inostranih poslova.
Revicki, Andraijev sekretar.
Rezebovica.
Rezner (Rosner), odeljenjski savetnik
Ministarstva finansija Ugarske.
Rek (Rck).
Rekn, austrougarski diplomatski predstavnik u
funkciji eraita u Skadru.
Re Dragutin, muziar, kompozitor.
Reevka (Resn).
Ribari, opunomoenik maarske vlade.
Riberi.
Riger Frantiek Ladislav (18181903), jedan
od staroekih prvaka eke Liberalne stranke.
Rigondo (Rigondaux) Luj, francuski publicista.
Riluki, inenjer.
Rizo, Joneskov sekretar.
Risti Jovan (18311899), po struci istoriar,
jedan od najistaknutijih politikih linosti tog
razdoblja, umerenog liberalistikog smera,
predstavnik Srbije u Carigradu (18611867),
kneevski namesnik (186872), ministar inostranih
dela (od avgusta 1872. do marta 1873), predsednik
Vlade i ministar inostranih dela (od poetka aprila do
poetka novembra 1873).
Ristika, ena Jovana Ristia.
Rovinski Pavel Apostolovi (18311916),
ruski naunik i publicista, revolucionar po
opredeljenju i organizovanoj aktivnosti.
Rogulja, austrijski potporunik.
Rodi Gavro (18121890), baron (od 1860),
guverner Dalmacije (18701881).
Rozelka.
Rozen dr Mihajlo, po struci lekar, publicista, u
Srbiji od 1863, saradnik srpskog Presbiroa i
konzervativnog Vidovdana, kao i nekih maarskih i
austrijskih listova.
Rozen, pruski konzul u Beogradu (otac kasnije
poznatog diplomate i ministra inostranih poslova
Nemake, Fridriha Rozena).
Rozencvajg, general.
Rotild, bankar.
Ruvarac Dimitrije (18421931), svetenik u
Zemunu, istoriar 38.
Rumbold, sekretar jednog engleskog
poslanstva.
Rumbold Keri, ena engleskog diplomate.
R
Sabo dr Joef, profesor geologije iz Pete.
Sabo Miklo, predsednik Apelacionog suda u
Peti.
Sabo Mihalj, ministarski savetnik.
Sabri-paa, guverner Ruuka.
Sava, arhimandrit.
Sazonovi.
Sajc, slikar iz Rima.
Samarski, urednik lista Ruskije Vjedomosti.
Sandvit, predstavnik jednog engleskog
konzorcijuma.
Sarvadi (Szarvady Frigyes, 18221882),
publicista, Koutov emisar u emigraciji, IX.
Sarvai, maarski dravni tuilac.
Sapari ula (Szapry Gyula, 18321905), grof,
ministar unutranjih dela u Ugarskoj.
Safet-paa, ministar inostranih poslova
Otomanskog carstva.
Sveti.
Svetov, grofica.
Sever Gavrilo, ef stanice u Deu.
Seenj Laci (Szgyny Laczi).
Seenj Laslo, mlai.
Seenjevi.
Seka, protestantski svetenik.
Seker (Szker).
Sekuli, apotekar.
Sekulika, apotekarka.

Semere Mari (Szemere Mari).
Sen Valije (ili Sen Palije).
Sen Don, jedan od sekretara engleske
ambasade u Beu, vicekonzul engleskog
predstavnitva u Beogradu.
Sendi (Szendi).
Sentkiralji Berci (Szentkirlji Berczi).
Serano, maral.
Server-paa, turski ministar inostranih poslova.
Serti, porunik.
Seenji Imre (Szchenyi Imre), grof,
predstavnik Austrougarske na Londonskoj
konferenciji.
Silai Dee (Szilgyi Dezs), odeljenjski
ministarski savetnik.
Silai Pap (Szilgyi Pap).
Simeon, bankar u Berlinu.
Simi Aleksa (18001872), kneevski
predstavnik (predsednik Ministarskog saveta) i
ministar inostranih dela za vreme vladavine
Aleksandra Karaorevia.
Simi ore (oka, 18431921, sin Stojana
Simia, politiara, visokog dravnog funkcionera i
poslovnog oveka), inovnik u Ministarstvu
inostranih dela, kasnije viestruki predsednik Vlade i
ministar.
Simi Julka, ena ora Simia, v. Pri Julka.
Simi, porodica ora Simia.
Simi, urak Belimarkovia.
Simi, graniarski general u Vinkovcima.
Simka.
Simonovi Evgenije, episkop u Negotinu.
Skovaso (Scovasso) Nikolo, italijanski konzul
u Beogradu (1861 1868).
87.
Skrejovski (Skrejovsk) Jan Stanislav
(18311883), eki publicista i politiar, urednik
prakog Korespondenca i izdava lista Politika.
Skudie (Scudier Anton), zapovednik
Temivarske vojne komande.
Skutari, biskup.
Slavi Joef (Slvy Jozsef 18181900), dravni
podsekretar u maarskom Ministarstvu unutranjih
poslova, ministar trgovine (186972), predsednik
Vlade (187274).
Sokolaj, dragoman pruskog, odnosno
U registru knjige T. Jakia i V.
Vukovia, Spoljna politika Srbije za vlade
kneza Mihaila, pogreno stoji 1863.
797
nemakog konzulata u Beogradu.
Sol, pisar u austrougarskom konzulatu u
Vidinu.
Sonlajtner (Sonnleitner), poslanik u
diplomatskoj slubi.
Sopron, tampar u Zemunu, izdava
Zemunskog glasnika (18671869).
Soreti, austrijski konzul u Istambulu, posle u
Sarajevu.
Sofija, austrijska princeza.
Spelteti.
Spiri.
Spirta, trgovac u Panevu.
Spreni.
Srekovi Pantelija (Panta 18341903),
profesor istorije, liberalni politiar.
Stanii ore, carinski inovnik, beogradski
umrugdija.
Stankovi Dimitrije, brat Filipa Stankovia.
Stankovi Joca, u Irigu.
Stankovi Filip, pristalica dinastije
Karaorevia, u emigraciji u Maarskoj, optuen
zbog sauesnitva u ubistvu kneza Mihaila
Obrenovia.
Stanojevi Dragia (18441918), profesor
Velike kole, publicista, republikanac,
prosocijalistiki nastrojen.
Steva, v. Mihailovi Steva.
Steva, Bugarin.
Stenovi.
Stejin ore, austrijski oficir, porunik (sin
graniarskog majora Dimitrija Stejina).
Steji, inovnik Ministarstva inostranih dela.
Stejnkop, predstavnik jednog engleskog
konzorcijuma zainteresovanog za gradnju eleznica
u Srbiji.
Stefanovi Velimir, artiljerijski major u
Kragujevcu.
Stefanovi Danilo (18151886), politiar, lan
Dravnog saveta, 1875. predsednik Vlade i ministar
unutranjih dela.
Stefanovi, penzionisani major iz Vojvodine.
Stefanovi, tampar.
Stefanovi.
Stojanovi Jefta, direktor dravne ergele u
Poarevcu.
Stojanovi Trifun, Bosanac.
Stojisavljevi Milo, porunik, ordonans oficir
kod austrijskog generala Filipovia.
 798
Stojkovi Arsenije (18041892), episkop, posle
smrti patrijarha Mairevia administrator Karlovake
mitropolije (18701872), na crkveno-narodnom
Saboru u Sremskim Karlovcima godine izabran za
patrijarha (posle 1881. opet), ali je vladar (Franja
Josif) na predlog maarske vlade odbio da potvrdi taj
izbor (zbog toga to su ga kandidovali privrenici
Miletieve Narodne stranke).
Stojevi, trgovac, sekretar podrunice
Maarskog osiguravajueg zavoda Haza.
Stratimirovi ore (18221908), general u
penziji, politiar, publicista.
Stremouhov Pjotr Nikolajevi (18281885),
naelnik Azijskog departmana Ministarstva
inostranih poslova Rusije (18641875).
Strozonov, ruska grofica.
Strokai (Sztrokay), dravni tuilac u
Maarskoj.
Stronski.
Struzberg, v. truzberg.
Sturza, bivi ministar inostranih poslova
Moldavije, rumunski diplomatski predstavnik u
Carigradu, potom u Beogradu (posle Kantakuzena
1874).
Sturza, kneginja.
Suboti Jovan (18171886), politiar i
publicista, sudija Stola sedmorice u Zagrebu,
poslanik u hrvatskom Saboru, predsednik Matice
srpske u Novom Sadu, poslanik crkveno-narodnog
Sabora u Sremskim Karlovcima.
Sundei Jovan (18251900), pravoslavni
svetenik iz Zadra, publicista, pesnik i politiar,
sekretar crnogorskog kneza Nikole (18641874, sa
prekidom 18671868, kada je bio u Beogradu).
T Nagodbe u Maarskoj istie se kao politiar i
Tais Elek (Thaisz Elek, 18211892), upravnik
policije u Peti.
Taler, lekar u Zemunu.
Talirevi, sarajevski trgovac.
Taloci Lajo (Thallczy Lajos), maarski
istoriar, XIV, XXIV.
Tanarki (Tanrky), maarski dravni sekretar.
Tani (Tncsics Mihly (17991884),
maarski publicista i politiar, seljaki tribun
socijalistikog smera, XII.
Taf (Taaffe) Edward (18331895), predsednik
vlade Austrije.
Teleki Arved, grof, urak Benjamina Kalaja.
Teleki Domici.
Teleki Gustav, grof.
Teleki Miklo.
Teleki andor (18211892), grof.
Teodorovi Svetislav, otpravnik poslova, ef
kancelarije (kancelar), potom vicekonzul
austrougarskog konzulata u Beogradu, posle konzul
u Sarajevu, 7, 1112, 148, 207, 335, 37, 41, 43,
45, 4851, 534, 56, 64, 6675, 812, 845, 88, 93
7, 99, 1023, 106, 108, 115, 11720, 123, 1278,
137, 1418, 150, 1525, 157, 1606, 16873, 1758,
1814, 1878, 190, 1979, 201, 2035, 20712,
2145, 217, 2234, 227, 2312, 2357, 239, 244,
246, 248, 2501, 2534, 259, 261, 264, 266, 26870,
2726, 2801, 2834, 292, 295, 297, 299, 2, 3089,
3134, 318, 3224, 331, 333, 337, 345, 365, 376,
38G 389.
Teodorovi Itvan, sudija u Sent Andreji,
(mlai brat vicekonzula, odnosno konzula
Teodorovia).
Teodorovi andor, sin vicekonzula
Teodorovia.
Teodorovika, ena vicekonzula Teodorovia.
Terbek, umetnik na flauti.
Terzibai Mihailo, poslaniki kandidat na
izborima 1874.
Tile (von Thile), dravni podsekretar u
nemakom Ministarstvu inostranih poslova.
Tet (Test).
Tir Itvan (Trr Istvn, 18241908), istaknuti
uesnik u maarskoj revoluciji 1848/49, u
italijanskom izbeglitvu organizator maarske legije
u odredima garibaldinaca, u Italiji stekao in
generala i bio autant kralja Emanuela II, posle
publicista, preduzetnik u planiranjima i gradnji
vodenih saobraajnica, kanala i dr.
Tisa Kalman (Tisza Klmn, 18301902), vo
maarske liberalne opozicije do 1875, ministar
unutranjih poslova u vladi Bele Venkhejma, posle
predsednik vlade (18751890) u Ugarskoj.
Tisa Lajo (18321898), grof, ministar
saobraaja u Ugarskoj posle Gorovea.
Todorovi (Teodorovi) Velimir (18491898),
vanbrani sin kneza Mihaila.
Todorovi Kuzman (17871858), austrijski
general, komandant srpskih jedinica u Austriji posle
upljikca.
 799
Todorovi Stevan (18321926), profesor,
slikar, zet Matije Bana.
Todorovi, pop iz Kovaevca kod Smedereva.
Tolstoj Dmitrij Andrejevski (18231899),
ministar prosvete i vere u Rusiji, jedan od vodeih
lanova Slovenskog komiteta u Petrogradu.
Toma, v. Pavlovi Toma.
Tomanija, v. Obrenovi Tomanija.
Tolvai, predsednik maarske vlade na
Konferenciji o eleznici.
Toni Josip, iz Dalmacije, saradnik Presbiroa
u Beogradu
Topuzovi ore, politiar konzervativnog
smera, predsednik Narodne skuptine (1874/5).
Toskanac Jano (Toskana Johann, 18521890,
nestao), austrijski nadvojvoda (veliki knez).
Tot Vilmo (Tth Vilmos, 18121898),
politiar, ministar unutranjih poslova Ugarske,
posle Pala Rajnera, u Andraijevoj vladi.
Touozen (Towosen), lan jednog konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju srpskih eleznica.
Trebi.
Trifkovi, vojni snabdeva.
Trifkovi Pavle, sekretar biveg kneza
Aleksandra Karaorevia.
Trifkovi Lazar, beogradski trgovac.
Trojanski, sekretar ruskog konzulata u
Beogradu.
Trubeckaja, ruska kneginja.
Tuminski, saradnik srpskog Presbiroa.
Turi.
Turijak.
Tucakovi Jakov (18281889), upravnik varoi
Beograda (od avgusta 1868. do aprila 1873), posle
ministar unutranjih dela.
amil-bej.
elovi.
U Fio, sekretar dragoman engleskog konzulata u
Ubiini an (Ubiccini Jean, 18181884),
francuski publicista, autor vie rasprava o Srbiji u
vezi sa Istonim pitanjem, poasni lan Srpskog
uenog drutva
U Dnevniku pogreno stoji Tomi.
Uvarov, grof, sin biveg ruskog ministra
prosvete.
Udl, elista iz Pete.
Uzelac Petar, bosanski politiki emigrant,
jedan od vodeih uesnika u buni.
Ulman andor.
Utjeenovi Ostroinski Ognjeslav (1817
1890), hrvatski knjievnik i publicista, visoki
dravni funkcioner.
Uhtonski, ruski preduzima.
F
Fabri.
Fadejev Rostislav Andrejevi (18241884),
ruski general i publicista, panslavista, autor knjige
Miljenja o Istonom pitanju (1869).
Faj Lajo (Fy Lajos).
Falk Mikga (18281908), urednik Pester
Lojda.
Fekete, v. Mauri.
Feldvari Joef (Fldvry Jozsef).
Feldvari Miklo (Fldvry Miklos), lan
konzorcijuma za gradnju srpske eleznice.
Feldhajm (Feldheim), dr, baron, kapetan.
Ferari, italijanski advokat.
Ferdinand V (17931875), austrijski car
(18351848).
Ferenc Joef.
Ferenevi, otpravnik pote u Zemunu.
Fet, dravni sekretar.
Feteti er (Festeticz Gyrgy, 18151883),
grof, ministar Ugarske na dvoru vladara u
Andraijevoj vladi (pre Bele Venkhejma).
Filipovi Josip (18191889), austrijski general.
Filipovi, advokat u Vukovaru, poslanik u
ugarskom parlamentu.
Filipovi, advokat u Beogradu.
Fitingov, baron, ruski preduzima iz
Petrograda.
Fia, turski konzul u Zemunu.
Beogradu.
Fier, austrijski pukovnik, potom general,
komandant zemunske brigade (posle generala Kria).
Flat Andreas (Flatt Andras, 18151885), veliki
upan u Novom Sadu.
Fle (Flesch) Alajo, predstavnik jednog
inostranog konzorcijuma 1578.
 800
Fle, braa, vlasnici preduzea za trgovinu
solju.
Forga Eliz (Forgach Eliz).
Forovi, brodovlasnik.
Fraknoi, maarski istoriar.
Franasovi, stari, otac Ivanovikin i porunika
Dragutina Franasovia.
Franasovi Dragutin (18421914), porunik
(kasnije uveni general i ministar vojni).
Frank, kroja kneza Milana u Beu.
Franc Karlo (Franz Karl), austrijski
nadvojvoda, mlai brat cara Ferdinanda, otac cara
Franje Josifa.
Franja Josif (Franz Joseph, 18301916), car
austrijski, kralj ugarski, hrvatski itd. (18481916).
Fridrih Karl (Friedrich Karl), pruski knez.
Fuad-paa (18151869), veliki vezir, ministar
inostranih poslova Turske.
Furnije, inenjer austrijskih Dravnih eleznica
(Staatsbahn).
H Hijet, vaspita maloletnog kneza Milana.
Hadija Konstantin (18091888), trgovac,
bankar, u srodstvu sa kneevom porodicom, preko
ene, kerke Jevrema Obrenovia.
Hajdar-efendi, turski ambasador u Beu.
Hajmerle Henrih (Haymerle Henrich, 1828
1881), baron, savetnik, otpravnik poslova austrijske
ambasade u Carigradu, kasnije ministar inostranih
poslova (18791881).
Hajnald Lajo (Haynald Lajos, 18161891),
biskup.
Hajne Henrih (Heine Heinrich, 17971856),
nemaki pesnik.
Hajo, direktor banke.
Halas Imre (Halsz Imre), odeljenjski savetnik
predsednitva vlade u Budimu.
Halas, urednik lista Kozerdek.
Halil-beg, posle paa, turski ambasador u Beu,
potom turski ministar inostranih poslova.
Halfon, braa, trgovci.
Hamer (Hammer) Anton, savetnik u
Ministarstvu inostranih poslova u Beu.
Han, konzul.
Harah Jano (Harrach Janos), grof.
Harvat (arvat Charwat), ministarski
savetnik.
Harkanji (Harkanyi), poslaniki kandidat u
Sentandrejskom izbornom srezu.
Harttajn (Hartstein).
Hadi Dimitar, komita.
Hadi Toma (17981885), jedan od
najimunijih ljudi u Srbiji, tast Jovana Ristia.
Hadi Toma, mladi, Ristiev urak.
Hadi Toa.
Hemfling (Hemphling), vicekonzul u
Filipopolju.
Hendsej (Hendsey), lan konzorcijuma
zainteresovanog za gradnju eleznica u Srbiji.
Hepke (Heppke), naelnik odeljenja za tampu
Ministarstva inostranih poslova u Berlinu.
Herbst Eduard (Herbs Eduard, 18201892),
austrijski ministar pravde (18671870).
Herington (Harrington) Roza.
Herington (Harrington) M. iz Amerike, tast
italijanskog konzula Joaninija.
Hercl (Herzl), direktor Franko-maarske
banke.
Hercfeld, austrijski konzul u Sarajevu.
Hijeronimi, ministarski savetnik.
Hir, baron, austrijski finansijer, zainteresovan
za gradnju srpskih eleznica.
Hoenvart (Hohenwart Karl Siegmund, 1824
1899), grof, od februara do oktobra 1871. austrijski
predsednik vlade i ministar unutranjih poslova.
Hoenloe (Hohenloe Chlodig, 18191901),
knez, nemaki ambasador u Parizu (18741885, sa
prekidom u 1880, kada e biti ministar inostranih
poslova Nemake, posle i kancelar Nemakog rajha
18941900).
Holan (Hollan), Ernst, dravni sekretar
Ministarstva odbrane Ugarske.
Holender (Hollnder).
Holms (Holmes), engleski konzul u Sarajevu.
Holugetan.
Horbanji Frie (Horbnyi Frigyes), poslaniki
kandidat u sentandrejskom izbornom srezu.
Horvat Boldiar (Horwath Boldizsar, 1822
1898), ministar pravde Ugarske (18671871).
Horvat, pisar turskog komesara.
Horvatovi ura (18351895), oficir u inu
kapetana, potom majora (od avgusta 1872, kasnije
poznati general, vojni komandant, ministar vojni
itd.).
Hornbost (Hombosth), direktorski savetnik
bekog Kreditnog zavoda (Kreditanstalt)

Hornbast (Hombasth), direktor bekog
Kreditnog zavoda.
Horni Osvald (Horny Oswald), bivi ausgrijski
oficir.
Horski (Horsky), pruski porunik angaovan u
artiljeriji srpske vojske u inu kgapetana
Hofman (Hoffman Leopold Friedrich), baron,
naelnik odeljenja, potom Sectionsschef u
Ministarstvu inostranih poslova u Beu.
Hofman Feliks, zakupnik rudnika zlata u
Kuevu.
Hohteter (Hochsttter), profesor geologije u
Beu.
Hoda Todor, bugarski glavar.
Hristi Nikola (18181911), politiar
konzervativnog smera, predsednik Vlade i ministar
unutranjih dela pod knezom Mihailom
Obrenoviem (posle 1883. opet reaktiviran u istim
funkcijama).
Hristi Filip (18191905), politiar,
diplomatski predstavnik Srbije pri Porti u Istambulu
(1871. postavljen), potom ministar prosvete
(1873/74. u Marinovievoj vladi).
Hrist.
Hunjadi Julija (Hunyady Julia, 18311919),
maarska grofica, ena kneza Mihaila Obrenovia
(18531865).
Hunjadi Laslo (Hunyady Lszlo, 18261898),
grof, urak kneza Mihaila.
Hus Jan (13691415), eki crkveni reformator
i rodonaelnik nacionalnooslobodilakih pokreta
eha.
Hus (Huss), inenjer.
Husar Imre (Huszr Imre).
Husar Karolj (Huszar Kroly).
C umi Aim (18361901), politiar u
Capkai, konzul SAD u Bukuretu.
Cvetkovi.
Ceni ore (18251903), politiar, po struci
pravnik, predsednik Vlade i ministar pravde (1868
1869), ministar pravde (18731874, u Marinovievoj
vladi).
Ceni Mita (18511888), pobornik socijalizma.
Cenika, ena ministra Cenia.
Ceops Antal (Czeops Antal), ayetrijski oficir u
inu kapetana.
Ceretelev, sekretar ruskog konzulata u
801
Beogradu.
Ceh (Czeh).
Cehanj (Czehany), predstavnik Nikolievog
konzorcijuma za gradnju srpskih eleznica.
Cehmajster (Zechmeister), inovnik
Parobrodarskog drutva u Zemunu.
Cirakijevi (Czirkyk).
Crnobarac Dimitrije (18181872), ministar
prosvete u Hristievoj vladi pod knezom Mihailom
Obrenoviem.
Cuki, osoba sumnjivog zanimanja.
Cuki Kosta (18261879), ministar finansija u
vladi Nikole Hristia pod knezom Mihailom, potom
(od 1869) diplomatski predstavnik Srbije u
Bukuretu, od 1874. u Beu.
Cukika, ena ministra Koste Cukia.
Culauf (Zulauf), austrougarski konzul u
Bukuretu.
avlovi Paja (18211877), publicista,
angaovan u politikim akcijama Srba i Hrvata.
arnojevi Arsenije.
artoriski Adam (17701861), knez, vo
poljske politike emigracije.
atek (Chatek).
elebonovi, trgovac u Beogradu.
emovi (Csemovics).
ernovi (arnojevi) Arsen.
ingrija (Csingria), austrougarski vicekonzul u
Beogradu (od aprila 1872).
olak-Anti, oficir.
orba (Csorba), lekar.
ui Rade, vojni predvodnik ustanka u
Rakovici (1871).
opoziciji, predsednik beogradske optine (smenjen),
ministar unutranjih dela (u Marinovievoj vladi
1873/74), predsednik Vlade i ministar unutranjih
dela (1874/75).
umika, ena Aima umia.
ukovi, austrougarski otpravnik pote u
Aleksincu, agent obavetajac.
D
Don (John) inenjer tatsbana.
Donson (Johnson), lan konzorcijuma
 802

zainteresovanog za gradnju eleznica u Srbiji. mit Sepl (Schmidt Szeppl).

aguna Andrej (18091881), rumunski
mitropolit u Austrougarskoj.
ampoazo (Champoiseau), francuski konzul u
Vidinu.
arevi Radoica, naelnik Potansko-
telegrafskog odeljenja u sklopu Ministarstva
unutranjih dela.
afarik dr Janko (18141876), lekar po struci,
istakao se kao istoriar, radio u Narodnoj biblioteci i
Narodnom muzeju, lan Dravnog saveta (od 1869).
afarik, mlai, sin Janka afarika, oficir.
ain, dr, lekar ruskog Konzulata u Beogradu.
vajnic Hans (Schweinitz Hans, 18221901),
general, nemaki ambasador u Beu.
varc (Schwarz), falsifikator novanica.
varc Filipina (Schwarz Philippin).
vegel (vegl, Schwegel), baron, funkcioner
Ministarstva inostranih poslova u Beu.
vrak, svetenik.
evik, policijski inovnik.
emsei (emei Semsey).
enjei Pal (Sennyey Pl, 18241888), baron,
maarski politiar konzervativnog smera
efl (Schaffle Albert, 18311903), austrijski
ministar.
il (Schiel), glavni urednik litografskog bekog
Korespondenca.
ili, advokat iz Novog Sada.
ilter (Schlter), inovnik drutva austrijskih
Junih eleznica (Sdbahn)
ina imon (Sina Simon, 18101876), baron,
bankar.
ikin Nikolaj Pavlovi (18301912) ruski
konzul u Beogradu (18631875).
ikin, ena ruskog konzula.
lehte (Schleht), baron, 506 (negde lehta).
merling (Schmerling) Anton (18051893),
svemoni ministar Austrije (12. XII 1860. 27. VII
1865).
mit (Schmidt), lekar.
najder (Schneider) austrijski general.
nirer ula (Schnierer Gyula), sekretar
Ministarstva trgovine Ugarske.
ol, bankar iz Pariza
olten, baron, tast generala Vagnera.
padijer oko, paroh u Ugrinovcima.
plenji Bela (Splenyi Bela), baron.
raber (Schreibeir), predsednik suda u
Zemunu.
tajnlehner (Steinlechner) Josif, graevinski
preduzima, po planovima poznatih arhitekata
izgradio Kapetan Miino zdanje, zgradu Narodnog
pozorita i druge velike graevinske objekte u Srbiji.
takelberg Ernest Gustavovi, grof, ruski
poslanik u Beu (18641868).
temajer, austrijski ministar.
tern (Stern), austrijski potporunik.
trosmajer (Strossmayer) Josip Juraj (1815
1905), biskup, politika linost, prvak hrvatske
Narodne stranke, ideolog jugoslovenstva u Hrvatskoj
u drugoj polovini XIX veka.
trusberg (Strousberg, Strousberg), pruski
preduzima, jedan od uesnika u kompeticiji za
gradnju eleznica u Srbiji.
uvalov Pjotr Andrejevi (18271889), grof,
ef andarmerije u Rusiji (18661874), ruski
poslanik u Londonu (18741879).
ulc Adolf (Schulz Adolph), austrougarski
konzul u Vidinu.
uselka, izdava ekog lista Reform, 572.

U registru knjige Spoljna politika Srbije za

vlade kneza Mihaila, Prvi balkanski savez
(od Grgura Jakia i Vojislava J. Vukovia)
i zbirke dokumenata Svetozar Mileti i
Narodna Stranka (od Nikole Petrovia), I i
II knjiga, pogreno stoji da je ikin bio
konzul u Beogradu do 1874.
 803

REGISTAR USTANOVA I PUBLIKACIJA G

A Glas Crnogorca, list.

Golos, ruski list.
Agencija Rojter. Granica, vidi Vojna granica.
Alijans izraelit (Alliance isaraelite). Graniar, list za politiku, prosvetu i privredu,
Algemajne cajtung (Allgemeine Zeitung), izlazio u Zemunu (18741876).
Augsburg. Graniari i carski reskript, Jedna re u pravo
Anglobanka. vreme, Beograd, 1871, broura.
Anglo-austrijska banka. Gencbote (Grenzbote), list, izlazio u Zemunu
Augsburger Algemajne Cajtung (Augsburger (18691874).
Allgemeine Zeitung) Grka kraljica, kafana u Beogradu.
v. Algemajne cajtung.
D
B
Debate, list.
Bank de Devi. Deligrad, srpski brod.
Bankferajn. Die Militrgrenzfrage und der sterreichisch-
Batali Damija. ungarische Konstitutionalismus, Wien 1869, (broura,
Bogoslovija. anonimus Utjeenovi).
Bombardovanje Beograda, broura, anonimni Domiljan, list za satiru i zabavu, izlazio u
autor Jovan Risti. Beogradu (18741875).
Borsemjanko (Borsszemjanko), list za alu i Dravne austrijske eleznice, vidi tatsban.
satiru. Dunavsko parobrodarsko drutvo.
Budapeti Kezlenj (Budapesti Kzlny), list. E
Budunost, list.
Bukovo, manastir kod Negotina. Erchercog Karl, hotel u Beu.
Burgteatar. Evropa, kafana u Peti.
Branik, list iz Hrvatske.
Bugarski komitet u Beogradu Z

V Zavod za zemljine kredite.

Zastava, list srpske Liberalne stranke u
Vanderer (Wanderer), list. Ugarskoj, poeo izlaziti 1866.
Velika kola. Zatonik, hrvatski list, izlazio u Sisku (1869).
Vidovdan, konzervativni list, subvencionisan od Zemljak, list izlazio u Zadru (18731876).
maarske vlade. Zemljini kreditni zavod, v. Zavod za zemljine
Viktorija, osiguravajui zavod. kredite.
Vila, list. Zidban (Sdbahn), koncern austrijskih Junih
Vindobona, beka banka. eleznica.
Viner abendpost (Wiener Abendpost), list. Zidslavie cajtung (Sdslavische Zeitung).
Viner Agrarbank (Wiener Agrarbank).
Wiener Nationalbank (Nacionalna banka u I
Beu).
Viner cajtung (Wiener Zeitung) 672. Izraelska alijansa, v. Alijans izraelit.
Vojna akademija. Ilas (Illias), grki list.
Vojna granica. Internacionala.
Vojna Krajina, v. Vojna granica.. Istok, list.
 804

J Narodna banka u Srbiji (planovi za njeno

osnivanje).
Jedinstvo, list reimskih liberala (18681873). Narodna skuptina u Srbiji.
June eleznice, v. Zidban. Narodna stranka u Hrvatskoj.
Narodna srpska slobodoumna stranka u
K Vojvodini, pod predvodnitvom Svetozara Miletia.
Nae listy.
Kamara (rumunski parlament). Narodne novine, u Zagrebu.
Kamerad (Kamerad), list austrijskih vojnih Nacional Cajtung (National Zeitung), nemaki
krugova. list.
Kezerdek (Kzrdek Javni interes), list u Peti. Nikoljski odbor Narodne skuptine (1868/9).
Kondota, transportno drutvo u Beogradu. Nemzeti sinhaz (Nemzeti szinhz), Narodno
Koncern Elst i Zii. pozorite u Peti.
Korespondenc (Korrespondenz), beki list. Nojes Viner Tagblat (Neues Wiener Tagblatt),
Korespondenc (Correspondenz), list ekih list.
federalista, izlazio u Pragu. Noje Fraje Prese (Neue Freie Presse), beki list.
Korespondenc biro (Correspondenz Bureau) u Nord (Le Nord), belgijski list, izlazio u Brislu.
Beu, austrijska novinska telegrafska agencija. Nord-Est, list na francuskom jeziku, izlazio u
Korespondentni biro (novinska agencija) u Parizu, (Correspondance du Nord-Est).
Londonu. Norddoje Algemajne Cajtung (Norddeutsche
Kreditantalt (Kreditni zavod u Beu). Allgemeine Zeitung).
Krouli, engleski koncern.
Kruna, svratite. O
Kruedol, manastir.
Obzor, hrvatski list 396.
L Oban (Oban), eki list.
Oversi (Owersee) parobrodarsko drutvo.
Levant Herald, list. Omladina, vidi Ujedinjena omladina srpska.
Leopold orden. Omladina, list.
Liberalna stranka Srba u Vojvodini, v. Narodna Orden Leopolda.
srpska slobodoumna stranka. Orden Franje Josipa.
Lojd, vidi Pester Lojd. Orentajnov zavod za vaspitanje.
Maar politika (Magyar Politika), list. Orijent, laa.
Maksimilijan, brod. Osloboenje, socijalistiki list, izlazio u
Manastir Svetog Arhanela. Beogradu (1875).
Manastir Svetog Romana. Osnova, udruenje Slovena u Beu.
Maten (Matin) francuski list.
Militrgrenzfrage (die) und der sterreichisch- P
ungarische Konstitionalismus, v. Die
Militrgrenzfrage. Panevac, list liberalne levice pod urednitvom
Morgenpost (Morgenpost), list. Jovana Pavlovia.
Moskva, list. Pariz, kafana u Beogradu.
Moskovskije vjedomosti, ruski list. Parobrodarsko drutvo.
Pevako drutvo.
N Pester korespondenc (Pester Correspondenz).
Pester Lojd (Pester Lloyd).
Napredak, list, izlazio u Novom Sadu (1863 Peti naplo (Petanski dnevnik).
69). Plava knjiga (Ministarstva inostranih dela
Narod, list, izlazio u Novom Sadu (18701872). Srbije).
 805

Pozor, hrvatski list. Srpski kralj, gostionica u Beogradu.

Pozorite u Beogradu. Srpski car, kafana u Beogradu.
Politik(a) (Politik), eki list na nemakom
jeziku, u Pragu. T
Porta.
Pravda, list, izlazio u Beogradu (18691872). Tablet, engleski list.
Prvi maj, praznik prolea. Tagblat (Tagblatt), austrijski list.
Presbiro u Beogradu. Tajms (Times), engleski list
Presbiro u Beu. Tirki (Turquie), list.
Prese (Die Presse), beki list.
U
R
Ujedinjena omladina srpska.
Ravanica, manastir. Ujedinjenje, list socijalistikog smera, izlazio u
Radenik, prvi socijalistiki list u Srbiji i na Beogradu (1872).
Balkanu, izlazio u Beogradu 18711872. Ungarier Lojd, petanski list.
Rajhsrat, austrijski parlament. Union banka.
Rakovica, manastir.
Reform, petanski list. F
Reform, praki list pod urednitvom uselke.
Reeto, list. Faterland, beki list.
Rimaj, nemaka pozorina trupa u Beogradu. Feliks, brod.
Roku, bolnica u Peti. Franko-austrijska banka.
Rua, list konzervativnog smera. Franko-maarska banka.
Ruskije Vjedomosti, list.
H
S
Haza (Hazank), maarski osiguravajui zavod.
Saborna crkva u Beogradu. Hajduka esma.
Saher, hotel u Beu. Hrvatska, list.
Svetovid, list konzervativnog smera.
Semle (Szemle), list. C
Sveslovenski komiteti:
u Moskvi. Crvena knjiga, Ministarstva inostranih poslova
u Odesi. Austrougarske.
u Petrogradu. Crnogorac, list, izlazio u Cetinju (18711872).
Slovenska zadruga, broura od Orekovia. Cukunft, beki list.
Slovenski mir, list u Pragu.
Srbija, list liberalne opozicije (18671870).
Srbija i poetak revolucije, istoriografska
rasprava, od Benjamina Kalaja. asarfirde (Csszrfrd), gostionica Carsko
Srbske Novine, zvanini list Srbije, izlazio od kupatilo u Peti.
1834. italite, u Beogradu.
Srbski narod, list konzervativnog smera, izlazio obanica, gostionica u Panevu.
u Novom Sadu (18691884).
Sremska upanija.
Srpska diplomatska agencija u Carigradu.
Prva srpska banka, v. Srpska banka. ifsbanka (Schiffsbank), banka u Beu.
Srpska banka. tatsban (Staatsbahn), koncern austrijskih
 806

Dravnih eleznica.
 807

GEOGRAFSKI REGISTAR Birika.

Biha.
A Bjelovar.
Bodrog.
Avala. Boka Kotorska.
Avlija, grad. Bole.
Ada Kale. Bora.
Ada ciganlija. Bosna.
Azija. Bosna i Hercegovina.
Albanija. Bosfor.
Albanci. Braila.
Aleksandrija. Bra.
Aleksinac. Brze vode, selo.
Alzas. Brindizi.
Amerika. Brisel.
Amsterdam. Brod.
Apatin. Bruk, pored Bea.
Aranelovac. Brko.
Atina. Bugarska.
Augsburg. Bugari.
Austrija. Budim.
Austrougarska. Budimpeta.
Buenos Aires.
B Bueovice, banja.
Bukovina.
Bavarska. Bukuret.
Baden-Baden. Buna.
Bazja. Burgas.
Balkansko poluostrvo. Burna.
Baltik.
Banat. V
Banja.
Banja Luka. Valjevo.
Barselona. Varadin.
Baka. Varje.
Baahid. Varava.
Bela Crkva. Vac.
Belgija. Veliki Zvornik.
Belosavac, selo. Velje i Malo Brdo.
Berlin. Venecija.
Bern. Veslau.
Bercel. Vidin.
Betlen (Bethlen), u Erdelju. Vizbaden.
Be. Vilna.
Bekerek. Vinkovci.
Bijeljina. Virtembsrg.
Biri. Viegrad.
Vii, grad u Francuskoj.
Vinjica, selo.

Tu se nalaze i imena po nacionalnoj pripadnosti.

 808

Vlaka. er (Gyor).
Voznesenjsk, u Rusiji. erdap.
Vojvodina.
Vojnik. E
Vragoranica.
Vraar. Evropa.
Vrbas. Egipat.
Vrdnik. Elba.
Vrac. Elzas.
Vukovar. Engleska.
Epir.
G Erdelj.

Galac.
Galicija.
Gamzigrad. eneva.
Gastajn.
Getingen (Gtingen). Z
Glina, u Lici.
Gornji Milanovac. Zagreb.
Gradika (Gerc) 13. Zadar.
Grahovo. Zajear.
Grac. Zala
Gromada. Zemun.
Grocka. Zeta.
Grka. Zvornik, v. Mali Zvornik.
Grci. Zidani Most.
Gununden.
I
D
Ibar.
Dalmacija. Ivanka.
Debar. Indija.
Debling (Dabling). Irska.
Debrecin. Irig.
Deligrad. Istambul, v. Carigrad.
Dinara Istra.
De. Italija.
Dorol Il.
Drava.
Dra. J
Drina.
Dubravica. Javorak.
Dubrovnik. Jagodina.
Dunav. Jadar.
Jadovnik.
Jadransko more.
Jajce.
akovo. Jalta.
 809

Janina. Krupanj.
Jankova Klisura. Kruevac.
Japan. Krf.
Jai. Kuevo.
Jedrene.
Jevreji. L
Jugoslavija.
Lajpcig.
K Lajta, reka.
Lakopolje.
Kairo Livadija (u Rusiji).
Kalafat. Linc.
Kalemegdan. Lipovo.
Kamenica. Loznica.
Kan. Lom Palanka.
Karaburma. London.
Karanovac. Lotaringija.
Karlovac. Lucern.
Karlovci (Sremski).
Karlsbad. Lj
Kezepfalu (Kzpfalu).
Keln (Kln). Ljubija.
Kenel (Kengyel). Ljubljana.
Kenigrec (Knigrtz). Ljubovija.
Kijev.
Kikinda. M
Kina.
Kisela Voda, kod Aranelovca. Maarska.
Aranelovaka banja. Makedonija.
Kiinjev. Mako.
Kladovo. Mali Zvornik.
Klek. Marijenbad.
Klenak. Mediteran.
Knjaevac. Mezetur.
Kovaevac, kod Smedereva. Mehadija.
Kovin. Mec.
Kolovar. Mitrovica.
Koprivnica, kod Zajeara. Mikolc.
Koruka. Mokra Gora.
Kostajnica. Mokri Lug.
Kotor. Moldavija.
Koice. Morava.
Koutnjak. Moraa.
Kragujevac. Moskva.
Krakov.
Kranjska. N
Krivoijani.
Krim. Nasombat (Nagyszombat).
Krit. Negotin.
 810

Nemaka. Prater, u Beu.

Neretva. Prahovo.
Ni. Primorje.
Novi. Prizren.
Novi Sad. Pritina.
Novi Pazar. Prozor.
Promontor.
NJ Pruska.
Prut.
Njegui.
R
O
Radujevac.
Ober St. Fejt (Ober St. Veith). Raevina.
Obrenovac. Rajna.
Ogulin. Rajhenhal (Reichenhall), banja.
Odesa. Rakovica, kod Beograda.
Oro. Rakovica, u Hrvatskoj.
Orava. Rac.
Osijek. Raa.
Raka.
P Rijeka.
Rim.
Palanka. Ruma.
Palilula, beogradski kvart. Rumelija.
Panevo. Rumunija.
Panjoli, u Kalajevom posedu. Rumuni.
Parain. Rusi.
Pardanj. Rusija.
Pariz. Ruuk.
Petrinje.
Petrovaradin. S
Petrograd.
Sava, reka.
Petroani, ostrvo.
Sava Mala (beogradski kvart).
Peta. Sakar.
Pijemont. Salcburg.
Pipek Ladanj (Pspk Ldny). Sarajevo.
Ploeti. Sardinija.
Podgorica. Svilajnac.
Podunavlje. Segedin.
Poarevac. Sentandreja.
Poega. Sentoma (Szent Tams Tomaevac).
Pozorini trg u Beogradu. Sisak.
Poljaci. Sjedinjene Drave, v. Amerika.
Poljska. Sjenica.
Poane (Pstyn). Skadar.
Prag. Skoplje.
Pragerhof (Pragersko, Slovenija). Skuleni.
 811

Slavonija.
Sloveni. Filipopolj.
Slovaci. Firenca.
Slovenija. Frankfurt.
Slovenci. Francensbad (Franzensbad).
Smederevo. Francuska.
Sokol. Futog.
Solnok.
Solun. H
Sofija.
Split. Hajdelberg.
Srbobran, v. Sentoma. Hamburg.
Srem. Hanover.
Sremski Karlovci, v. Karlovci. Hercegovina.
Suec. Holandija.
Surin. Hopovo.
Sutjeska. Hrvatska.

T C

Tami. Carigrad (Istambul).

Tanger. Cegled (Czegld).
Temivar. Cer.
Terazije. Cetinje.
Terebe. Cigani (Romi).
Tesalija. Cirih.
Teen. Cislajtanija.
Tisa. Crna Gora.
Titel. Crna Reka.
Tokaj. Crno More.
Topider.
Torino.
Trst.
Tunis. asarsala (Cszr-Szlls).
Tur. aak.
Turn Severin. esi.
Turska. eka.
oo (Cs).

uprija.
abac.
U 498.
amac.
Ub. atoraljaujhelj (Storaljaujhely).
Una. vajcarska
Ugrinovci. 460.
Uice. opron. 446.
F pandau.
 812

panija.
tajerska.
tajnbrik (Steinbrck).
tokholm.
umadija.