Fransis Bekon- Novi Organon i nova metoda

prvo nepristrasno posmatranje i organizovanje iskustvenih fakata,

zatim formulisanje objanjavalakih teorija,
a onda njihovo testiranje eksperimentom
Ovaj proces naziva se induktivnim, jer ponovljivi testovi teorije nude induktivnu evidenciju
njene istinitosti.
Bekon je smatrao da prilikom istraivanja prirode, mi moramo zapoeti posmatranjem i
eksperimentom, u kojima se prikupljaju podaci izraeni u pojedinanim sudovima. Zatim je
smatrao da, briljivom upotrebom induktivnih metoda u nauci, nae saznavanje treba postepeno,
polako i oprezno, da se uzdie od pojedinanih, preko posebnih (induktivnih generalizacija,
empirijskih zakona), sve do srednjih sudova (univerzalnih zakona kojima se utvruju kauzalne
relacije). Tek kada se jednom uspostave srednji sudovi, moemo pretendovati na to da iz njih
izvedemo opte sudove, sudove koji vae za svako bie.
Instauration magna (Velika obnova)
Glavno delo F. Bacona zove se Novi organon ili upute za tumaenje prirode. Napisano na
latinskom jeziku 1620. Marks je Bekona oznaio kao "oca engleskog materijalizma i svih
modernih eksperimentalnih nauka". Naime, u delu Instauratio magna, Bekon pokuava da
izvede veliku obnovu, temeljni preobraaj celokupnog dotadanjeg znanja, a pre svega naina
koji se znanje stie, tj. metode. Motivaciju za ovakav preobraaj nauka on pronalazi u svojoj
oceni (njemu savremenog i) aktuelnog stanja u naukama: "U pogledu koristi, valja otvoreno rei
kako je ta mudrost koju smo u glavnom, poprimili od Grka, detinjska nauka, i kako ima ono to
je svojstveno deci, da oveka ini okretnim u brbljanju, ali je nesposobna i nezrela za stvaranje."
Konstatujui jo jednom kako "stanje nauka nije sretno i nije mnogo uznapredovalo", Bekon
smatra da se "ljudskom razumu mora otvoriti put sasvim drugaiji od onoga koji je bio do sada
poznat, i moraju se pribaviti druga pomona sredstva, kako bi um najbolje mogao iskoristiti
svoje pravo na prirodu".

Na ta se odnosi izraz "put"? Na ta se misli tim izrazom?

Dajui dijagnozu stanja nauka, Bekon ujedno propisuje i odgovarajue terapiju:

1. mora se izumeti novi put, tj. novi nain saznavanja, sticanja znanja; drugim reima,
neophodan je potpuno nov nauni metod.
2. Na tom putu, moramo se oslanjati na pomona sredstva, tj. na instrumentalne tehnike i
tehnologije neophodne u eksperimentalnoj praksi i praksi posmatranja.
3. Cilj tog puta sastoji se u tome da um ostvari svoje pravo na prirodu. Um, prema tome, ima
pravo i polae pravo na prirodu?

Znanje je mo
Natura parendo vincitur (Priroda se pobeuje poslunou)
a) U jednom aforizmu Bekon kae da je ovek sluga i tuma prirode, to je izmeu ostalog,
karakteristina promena u odnosu na hriansku ideju da je ovek sluga i tuma bojeg.
b) Meutim: natura parendo vincitur. ovek je sluga, poslunik prirode samo da bi je pobedio.
"Ljudsko znanje i mo poklapaju se u tome to, to nepoznavanje uzroka onemoguuje uspeh.
Priroda se, naime, pobeuje samo poslunou, a ono to je kod razmiljanja uzrok, to je kod
delovanja pravilo". Naime, da bih delovao na prirodu, ja ne mogu, naprosto, svojom voljom
narediti prirodi kako da se ponaa, kao to to mogu, recimo, nekom oveku. Ja naprotiv, moram
da poznajem prirodne zakone, i da upotrebom prirodnih zakona, dakle, pokoravajui se
prirodnim zakonima, iskoristim prirodu za neke svoje svrhe i ciljeve. Ja, drugim reima, ne mogu
da, pukom uptrebom volje ili neke magije nateram prirodu da proizvede odreeni prirodni
fenomen. Samo proizvodei uzrok tog fenomena, mogu da proizvedem traeni fenomen. Prirodni
zakoni mi, pak, govore koji uzroci proizvode koje posledice.
Jer, ljudski um , podsetimo, "treba da iskrosti svoje pravo na prirodu", tj. ostvari svoj posed i
svoju vladavinu nad prirodom.
c) Scientia se sastoji u otkrivanju uzroka i zakona prirodnih pojava, a onaj ko poznaje uzroke i zakone, znae kako
treba da deluje (u skladu sa pravilima) da bi postigao mo nad prirodom. Znalac nee delovati protiv prirode (onoga
to je nuno), ve e, pokoravajui se nunosti, nunosti iskoristiti kako bi uvea svoju mo nad prirodom.

Stari Organon i Bekonova kritika

ta pretpostavlja injenica da je Bekon svoje delo naslovio imenom Novi organon, a ne
naprosto, Organon?
ije je delo Organon?
Bekonov Novi organon treba da zameni stari Aristotelov Organon. Aristotel je, kae Bekon,
"prirodnu filozofiju pokvario svojom dijalektikom, jer je svet izveo iz kategorija". (Na koji nain
je Aristotel to uinio? Koliko ima kategorija?) Aristotel je o prirodi samo mislio, samo
razmiljao, samo kontemlirao (misaono promatrao), ali prirodu nije istraivao (nije posmatrao,
nije eksperimentisao). Drugim reima, ako se i oslanjao na iskustvo, Aristotel se uglavnom
oslanjao na ulno opaanje. Meutim, nije se oslanjao na iskustvo u obliku posmatranja i
eksperimenta, tj. na nauno proizvedeno (organizovano) iskustvo.
Bekon je, stoga, smatrao da je dijalektika sholastiara (u stvari Aristotelova dijalektika, jer su je
sholastiari preuzeli od Aristotela) saznajno neproduktivna. U tom smislu, Bekon je veliki
kritiar silogizma kao saznajnog metoda. On smatra da silogizmu priroda isklizne iz ruke
silogizam zavisi od pojmova od kojih su obrazovani sudovi, kao i od samih sudova. Ako su
pojmovi i sudovi loe obrazovani, tj. ako pojmovi ne odgovaraju sutinama stvari (pojmovi su
misli o sutini), ako sudovi ne odgovaraju prirodnim zakonima, silogistiko zakljuivanje nema
nikakvu vrednost.

Kritika idola
Kritika tradicije, tj. autoriteta starih + kritika nekritikog iskustva. Eidolon izvorno oznaava
fantastinu sliku, utvaru koja nije stvarno bie. Tako Bekon shvata idole kao lane pojmove koji
zaokupljaju ljudski razum i u njemu se vrsto ukorenjuju, tako da predstavljaju prepreku za
objektivno saznanje.
Idoli i lani pojmovi (eidola, eidolon- (fantastine)sliice), koji su ve zaokupili ljudski razum,
pa se u njemu vrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teko otvara
pristup, nego se oni, ako je pristup i bio dan i doputen, vraaju i smetaju kod samoga
obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je mogue, zatite.
etiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski. Njima smo, radi jasnoe, nadenuli imena
nazivajui prvu vrstu idolima plemena, drugu idolima peine, treu idolima trga i etvrtu
idolima pozorita.
Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samome plemenu ili rodu
ljudskome. Pogreno se, naime, tvrdi, da je oveje ulo merilo stvari; nego, naprotiv, sve
percepcije kako ula, tako i uma zbivaju se primereno oveku, a ne univerzumu. Ljudski je
razum poput neravnog ogledala za zrake stvari, koje svoju prirodu mea s prirodom stvari, pa ih
iskrivljuje i prlja.
Idoli peine su idoli pojedinog oveka. Svako naime, pored zabluda ljudske prirode uopte, ima
posebnu peinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode, bilo zbog svaije posebne i pojedinane
naravi, ili zbog vaspitanja i optenja sa drugima, bilo zbog itanja knjiga ili autoriteta onih koje
neko ceni ili im se divi, ili zbog razliitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj dui s
predrasudama ili u mirnoj i ravnodunoj dui ili tome slino, tako da je zaista ljudski duh, kako
je on disponiran kod pojedinih ljudi, neto razliito, potpuno smueno i, tako rei, sluajno.
Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi trae znanje u manjim svetovima, a ne u viem ili zajednikom.
Ima takoe idola, kao to su oni iz meusobnog saobraanja i zajednice ljudskog roda, koje zbog
trgovine i udruivanja ljudi nazivamo idolima trga. Ljudi se naime drue uz pomo govora ali se
rei odreuju prema narodnom shvatanju. I tako to loe i nezgodno odreivanje rei na udan
nain stenjava razum. Ni definicije i tumaenja, kojima ueni ljudi katkad imaju obiaj da se
tite i brane od toga, nikako ne ispravljaju stvar. Naprotiv, rei oigledno vre nasilje nad
razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivrenosti i izmiljotina.
Ima konano idola, koji su uli u ljudske due iz razliitih filozofskih dogmi, a takoe i iz
naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorita, jer drimo, da ima isto toliko
proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvorile izmiljene scenske svetove, koliko i
prihvaenih ili izmiljenih filozofija.