Martin Hajdeger (26. septembar 1889 26.

. maj 1976) je najznaajniji nemaki filozof XX veka i jedan od najvanijih filozofa uopte. Posebno znaajan je Hajdegerov doprinos tumaenju Nieovog dela. Hajdeger je odluujue uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Roen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. god. Poeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu. Veliki uspeh knjige Bie i vreme omoguio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemake...". Ostatak ivota proveo je povueno u planinskoj kui na padinama Crne ume, ispod varcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je znaajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na an Pola Sartra) a takoe je uticao na istaknutog rimokatolikog teologa Karla Ranera. Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976. Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se ulanjuje u nacionalsocijalistiku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine dri i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemakih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se meutim zbog neslaganja sa nacistima zavrava ve 1934. godine. Ostaje ulanjen u nacionalsocijalistiku partiju sve do zavretka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadrava se na redovnim studijama sve do 1967. Najznaajnija dela Martina Hajdegera su :

Bie i vreme, ta je metafizika, ta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Nie, umske staze...

Hajdegerov stil je izuzetno teak,skoro hermetian,tako da se sa stanovita obinog jezika teko moe doprijeti od njegove filozofije.Na sreu on esto koristi etimoloke definicije,

i to polazei od starogrkog jezika.To je u skladu s njegovim uvidom da se izvorni smisao bivstva nahodi u jeziku- i to ona neposrednna izvesnost za kojom su tragali fenomenolozi.Oigledno je da Hajdegerova filozofija natopljena metaforama i zbog toga je vrlo nezahvalna za interpretaciju.On esto ne preza ni od este upotrebe tautologija na primer ,,Bit istine je istina biti.Pod okriljem Hajdegerove filozofije stasali su mnogi savremeni filozofi od kojih su Sartr,Markuze,Abanjano,Levit i Gadamer samo oni najpoznatiji. Slavno delo Bivstvo i vreme za koje Hebermas kaze da je najvei filozofski dogadjaj poslije Hegelove Genomelogije duha ,Martin Hajdeger je objavio 1927.godine.Martin Hajdeger pokazuje i dokazuje da razumjevanje bivstva ,pretpostavlja kao svoj fundament egzistencijalnu analitiku ili analitiku tu-bivstva(oveka),kao specifinog bivstvujueg ili pojedinanog bia.U tom smislu,Hajdegerova fundamentalana ontologija kao egzistencijalna analitika u stvari sinteza fenomenologije i hermeneutike(jer prirodu objanjavamo a ovjeka razumijemo).Hajdeger bivstvo odredjuje terminom exellentia a tu-bivstvo(ovjeka) terminom existentia.Covjek je jedino bie koje egzistira a ostala samo postoje.Karakteristike svih ostalih bia Hajdeger naziva kategorijama,a karakteristike covjeka naziva egzistencijalima.Samo bivstvo niti postoji niti egzistira.Za njega je podesno rei da ga ima ili ga nema. to se tie vremena on vrijeme naziva istinom bivstva i biti bivstva.On ne govori o vremenskim dimenzijama,nego o ekstazama vremena: bilost,sadanjost i budunost.On smatra da je u tradicionalnoj metafizici pitanje o bivstvu i smislu bivstva palo je u zaborav pri emu je ak zaboravljeno i to da je bivstvo zaboravljeno to je samozaborav bivstva.Bitno miljenje ili miljenje bivstva kao najuzvienije delanje daruje nam uvid da je zaborav bivstva zapravo zaborav diferencije ,zaborav ontoloke razlike izmedju bivstva pojedinih bia.Zaboravljeno je bilo i tu-bivstvo(ovjek).ovjek je jedino bivstvujue koje je svjesno svoje konanosti i koje se pita o smislu bivstva ili svijeta u cjelini.Bez poznavanja sutine bivstva ne moemo znati ni sutinu ovjeka. Bivsto se jedino bilo istinski razotkrilo i otvorilo(aletheia) u filozofiji dosokratika.Hajdeger je rekao da Heraklit i Parmenid nisu filozofi ve mislioci bivstva. Od umjetnosti posebno cijeni poeziju(uvarku bivstva) i istie kako su miljenje i pevanje slini:Poezija i filozofija su kao dvije planine,jedna naspram druge,na kojima se govori o istoj stvari.ivot je medjutim zaplet u smrt ili ekaonica smrti.Smrtnost je osnovni ljudski egzistencijal.A smisao ivota Martin Hajdeger vidi u izvornoj jednostavnosti i spontanosti seljakog naina ivota,njegovoj sraslosti sa zemljom i prirodom. U knjizi Predavanja i rasprave Hajdeger nam prica o tehnici,nauci,metafizici,Nieovom Zarasutri,miljenju,gradjenju,stanovanju,stvari,logosu,moiri i aletheiai. Hajdeger kaze da smo prikovani za tehniku i lieni lsobode,bilo da je strasno afirmiemo ili negiramo. Po njemu sutina svake stvari je ono ta ta stvar jeste.a tehnika je sredstvo za izvesne ciljeve,ili tehnika je ovjekovo djelo.U ono to tehnika jeste spadaju same te

stvari koje se izradjuju i koriste,spadaju ciljevi i potrebe kojima se one slue.Ukupnost tih ureaja jeste tehnika.Ona sama jeste ureaj,latinski instrumentum.Zato se uobiajena predstava o tehnici,po kojoj je ona sredstvo i ljudsko djelo,moe nazvati instrumentalnim i antopolokim odredjenjem tehnike. On kae da modrena tehnika takoe je sredstvo za odreene ciljeve.zato instrumentalna predstava o tehnici odreuje svaki napor da se ovjek dovede u pravi odnos prema tehnici.Sredstvo je ono putem ega se neto uini i tako postigne.Gde se slede ciljevi i koriste sredstva,gde gospodari instrumentalnosr, tu vlada uzronost tj kauzalnost.Ve vekovima nas filozofija ui da postoje 4 uzroka: 1.causa meterialis,materijal,graa 2.causa formalis,forma 3.causa finalis,cilj 4.caua efficiens,uzrok koji proizvodi uinak Prema uobiajenom miljenju ,oblast u kojoj se odvija duhovna i stvaralaka djelatnost ovjekova oznaevamo imenom kultura.Tu spada i nauka,njeno njegovanje i organizacija.Tako se nauka svrstava meu vrednosti koje ovjek cijeni i kojima iz raznik razloga poklanja panju.Ali dokle god o nauci mislimo kao o kulturi,nikad neemo sagledati domaaj njeme sutine.Isto vai i za umjetnost.Po svojoj sutini,umjetnost je sveti oganj i mjesto gdje stvarnost svaki put iznova poklanja ovjeku svoj dotad skriveni sjaj,da bi on u toj jasnosti istije vidio i razgovjetnije uo ono sto se obraa njegovoj sutini.Kao ni umjetnost ni nauka nije samo kulturna djelatnost ovjekova.Nauka je nain-i to presudan-na koji nam se predstavlja sve to postoji,Zato moramo rei da stvarnost unutar koje dananji ovjek se kree i u kojoj pokuava da se pdri,u njenim osnovnim crtama sve vie saodreuje ono to se zove zapadnoevropska nauka.Nauke se ukljuuju u sve organizacione oblike savremenog ivota:u industriju,u privredu i prosvjetu...hajdeger smatra da je nauka teorija stvarnog.A stvaro ispunjava oblast dejstvujueg.Teorija u starom ,to jest ranom,nimalo zastarjelom smislu jeste uvalako posmatranje istine.Stvano je ono to se moe izmjeriti.Dodue raunanje ne treba shvatiti u suenom smislu operisanja brojevima.Raunati to znai raunati s neim,uzeti neto u obzir,to jest neto oekivati.Hajdeger smatra da je specijalizacija nuna i to pozitivna posledica moderne nauke.Razgraniavanjem predmetnih oblasti i njihovim uokvirenjem u specijalne zone ne kidaju se veze meu naukama,nego se tek omoguuju pogranini odnosi izmedju njih,ime se ocrtavaju pogranina podruja.Upravo iz tih podruja dolaze posebni podsticaji da se postave nova,esto presudna pitanja.Hajdeger smatra da nauke nisu u stanjda ikad sredstvima svoje teorije i svojim teorijskim postupcima predstave sebe same kao nauke. to se tie obrazovanja Hajdeger smatra da obrazovanje stavlja pred ovjeka uzor prema kojem on oblikuje svoje postupanje i delanje.Epoha obrazovanja se primie svome kraju. ta znai pevladavanje metafiike?Miljenje,okrenuto povjesti bivstvovanja,koristi taj naslov samo kao pomono sredstvo da bi postalo razumljivo.Prevladavanje ne znai potiskivanje neke discipline iz oblasti filozofske kulture.Metafizik aje ve zamiljena kao usud istine bivstvujueg,odnosno bivstvenosti shvaene kao jo skriveno,ali osobito prisvajanje ,prisvajanje naime zaborava bivstvovanja.Metafizika posmatrana sa stanovita njenih poetaka je u isti mah i nesto prolo,u smislu da je zapoela svoje okonavanje.Okonavanje traje due nego dosadanja povjest metafizike.Metafizika se

ne moe ukinuti kao kakvo miljenje.Metafizika se uvijek vraa preobraena i nastavlja da vlada kao kontinuirana razlika koja bivstvovanje dijeli od bivstvujueg.Propadanje istine bivstvujueg dogadja se neminovno i ti kao dovrenje metafizike.Propadanje se zbiva istovremeno i zbog sloma metafizikom proetog svijeta i zbog pustoenja zemlje koja svoje korijene ima u metafizici.Dovrenje metafizike poinje zajedno sa Hegelovom metafiziko, apsolutnog znanja kao volje duha.Volja se jo nije kao volja za volju pojavila u svojoj stvarnosti koju je sama pripremila.Zato apsolutna metafizika duha jo nije dovrenje metafizike. Aletheia je grka rije i prevodi se kao "istina", "stvarnost" i "nesakrivenost". Heidegger pomou ovog pojma tumai istinu kao nesekrivenost i razotkrivanje bitka. Taj, kroz historiju zaboravljeni horizont istine Heidegger eli ponovo odkriti Ko je Niceov Zarasutra.On je govornik.Ali on nije narodni govornik ni propovednik.On je yagovornik.A yagovornik je onaj koji govori pred nekim i zastupa nekog ili nesto.yagovornik je na kraju krajeva onaj koji tumaci i objasnjava ono o cemu govori i sta zastupa.Zarasutra je i ozdravljeika to je onaj koji se sprema za povratak kucimto jest da se povuce u svoju sudbinu.Ozdravljenik je na putu k samom sebi ,tako da za sebe moze reci ko je.Zarasutra sebe predstavlja kao yagovornika misli da je sve bivstvujuce volja za moc,koja trpi kao stvaralacka,posrcuca volja i koja tako hoce samu sebe u vjecnom vracanju istog.On uci vjecnom vracanju istog i natcovjeku.Izrazom natcovjek Nice ne oynacava covjeka koga znamo i koji je samo neubicajeno velik>Takodje on nema na umu ljudsku vrstu koja odbacuje svu covjecnost i koja golu samovolju pretvara u zakon,a titanski bes u pravilo.natcovjek je prije onaj covjek koji prevazilazi danasnjeg covjeka,ali smao da bi tog covjeka najpre uveo u njgovu jos izostajucu sustinu i u njoj ga ucvrstio.Sustinsko u liku Zarasute ostaje to da ucitelj uci dvema stvarima koje pripadaju jedan dugoj:vecnom vracanju i natcovjeku.Sam Zarasutra ja na neki nacin to uzajamno pripadanje jedne stvari drugoj.Natcovjek je ime dato ljudskom bicu koje korespondira bivstvovanju. Mi dokucujemo sta znaci misljenje kada i sami mislimo.A da bismo dokucili,moramo biti spremni da ucimo misliti.Cim pristrajemo da ucimo,mi smo vec priznali da nismo kadri da mislimo.Ali covjek se ipak samtra onim bicem koje moze da misli.I to s pravom.Jer covjek je razborito bice.A razbor se razvija misljenjem.Samo ako volimo to sto je po sebi ono sto treba da se promislja kadri smo da mislimo.Da bismo mislili,moramo da naucimo da mislimo.A sta je ucenje.Covjek uci ukoliko sve sto radi i cini uskladjuje sa onim sto mu se svaki put govori o sustinskom.Usmeravajuci svoju oaznju na ono sto postoji radi promisljanja,mi ucimo da mislimo.Filozofi su mislioci.Oni se tako zovu zato sto se misljenje odigrava poglavito u filozofiji.Nauka nikada ne misli,naime nauka ne moza da misli na nacin mislilaca.To sto nauka ne moze da misli nije nikakov nedostatak nego prednost. Cini se da do stanovanja dospevamo jedino tek posredsvom gradjenja.Gradjenje ima za cilj stanovanje.madjutiim nisu sve gradjevine stanovi.Covjet neke objekte samo nastanjuje a ipak u njima ne stanuje ,ukolikose stanovati oznaci samo kao posedovati

nekokvo skloniste.Gradjenje je zapravo stanovanje.Sanovanje je nacina na koji smrtniici postoje na zemlji. Sta je stvar po sebi? Do stvari po sebi se dospevamo tek posto je nase misljenje doseglo stvar kao stvar.