Martin Hajdeger

MILICA ŽIVKOVIĆ
IV1
UVOD:

 Hajdeger neprestano postavlja pitanje bića, ovo je za njega

pitanje nad pitanjima.
 Hajdeger vidi savremenu epohu kao doba KRAJA METAFIZIKE,
zato što tehnologija postaje novi temelj civilizacije. Tehnologija je
najrazvijeniji vid racionalizacije. Zato Hajdeger poziva evropskog
čoveka da upozna svoje korene u RAZUMEVANJU BIĆA, a to je
jelinska ontologija.
1. DAISEN

 Ljudska egzistencija (Daisen, tu – biće) u suštini predstavalja biće

u svetu. Ovim je Hajdeger najavio kraj jedne epohe koja
distancira čoveka iz sveta, Hajdeger se bavi svetom, a daisen i
svet se ne mogu zamisliti jedno bez drugog.
 Za Hajdegera osnovni zadatak filosofije jeste da ispituje smisao
biće čoveka (pošto samo čovek, može da postavlja pitanje
egzistencije). Ovo se naziva fundamentalnom ontologijom.
 Cilj fundamentalne ontologije, jeste da omogući destrukciju
celokupne filosofske tradicije, kao METAFIZIKE.
2. DESTRUKCIJA METAFIZKE

 Celokupna zapadne civilizacija počiva na metafizičkom

shavatanju bića. Na tim temeljima počiva i nauka i tehnika i
politika.
 Metafizika je izgubila iz vida izvorni smisao postojanja bića, a to
je ljudska egzistencija.
 Suštinu neke stvari predstavlja njen τρόπος (način postojanja),
tako da možemo razlikovati postojanje jedne stvari od druge.
Svest o postojanju ovake razlike naziva se ontološka razlika.
 Metafizika je izgubila iz vida ontološku razliku, tako da ljudsku
egzistenciju tumači na nivou postojanja fizičke stvarnosti.
3. ODREDJIVANJE SMISLA BIĆA

 Metafizika (kroz istoriju filosofije) shvata smisao bića kao stalno

prisustvo, odnsono večno trajanje. Time se ukazuje veza
izmedju bića i vremena.
 Hajdereger govori da se u osovi metafizike nalazi vreme, u kom
se izdvaja dimenzija SADAŠNJOSTI, a ovo je karakteristika fizičke
stvarnosti.
 Hajdeger je preuzeo od Huserla fenomenologiju, za ispitivanje
suštine samog čoveka. Fenomenologiju razvija egzisetenicijalnu
analitiku i egzistencijalnu hermeneutiku.
4. EGZISTENCIJALI I SMRT

 Kao što fizička stvarnost poseduje kategorije. Tako i ljudska

egzistencija ima posebne pojmove koji su uskladjeni sa
fenomenima ljudske egzistencije, koje nazivamo
egzistencijalima.
 Ako podjemo od svakodnevnog života, dolazi do razvijanja
egzistencijala uz pomoć kojih otkrivamo AUTENTIČN
EGZISTENCIJU.
 Hajdeger govori da se čovek povlači u bezlično postojanje, zato
što je čoveku teško da se suoći sa SLOBODOM i SA SMRĆU.
 Za Hajdegera čovek je biće koje je okrenuto ka smrti.
Suočavanjem sa njom, čovek otkriva slobodu, ali i svoju
egzistenciju u vremenu, jer je smrtan.
 Suočavanjem sa svojom konačnošću, javlja se briga. Dakle
fenomen smrti vodi ka fenomenu brige, a oba fenomena potiču
od KONAČNOSTI EGZISTENCIJE.

 Death and the miser. Oil painting by Frans II van Francken.

KRAJ

 Egzistencijalna analitika i destrukcija metafizike našle bi u

preseku venovog dijagramu zajedničko: VREME – kao smisao
bića.
 Vreme bi trebalo da postane novi izvor za nemetafizičku filosofiju,
i pronaći izlaz iz nihilističkog stanje čoveka koji boravi u
tehničkom svetu.