Катедра за микробиологију

Институт за микробиологију и имунологију

Tel.: +381 11 3643-366, Fax: +381 11 3643-360
Др Суботића 1, 11000 Београд

Увод у микробиологију
Историјат микробиологије
Таксономија
Грађа и функција бактеријске ћелијe

Проф. др Бранислава Савић

Проф. др Лазар Ранин
Проф. др Наташа Опавски
 Šta je mikrobiologija

Nauka koja proučava mikroorganizme

Grubo rečeno, mikroorganizmi su sva živa bića koja se ne mogu videti
“golim okom”
Filogenetski se mikroorganizmi ne mogu razlikovati od makroorganizama
 Medicinski značajni mikroorganizmi

virusi bakterije fungi (gljive)

najmanji (<200 • prokariote • eukariote sa svim

ηm) • bez jedarne organelama
Ili DNK ili RNK membrane i • jednoćelijske
organela (kvasnice) i
podela • koke, bacili, višećelijske (plesni)
razmnožavaju spiralne.... • dimorfne
se u živoj ćeliji • ćelijski zid → paraziti
~650 inficira Gram + i Gram ø
ljude i životinje • hiljade vrsta • najkompleksniji
• jednoćelijski
HIV, HBV, stafilokok, streptokok, (protozoe: amebe...)
HCV... Escherichia coli, • višećelijski (helminti
HSV, morbili salmonela, – više metara)
 Medicinski značajni mikroorganizmi
Virusi Elektronski mikroskop
20-400 nm

 Serologija – DETEKCIJA ANTITELA na virusne antigene

u krvi pacijenta vizualizacija
kultivisanje

 PCR – detekcija nukleinskih kiselina virusa u uzorku

 Medicinski značajni mikroorganizmi
Bakterije
vizualizacija
 Serologija – DETEKCIJA ANTITELA na antigene
bakterija u krvi pacijenta

0,4 µm –
 PCR - detekcija nukleinskih kiselina bakterija u uzorku
20 µm

Objektiv
100 x u
bakteriologiji

Kulttivisanje na hranljivim podlogama bez

živih ćelija
 Medicinski značajni mikroorganizmi
Gljive
Kvasnice – 2-10 µm
Plesni – višećelijske ~ 40 µm vizualizacija
 Serologija – DETEKCIJA ANTITELA na antigene
bakterija u krvi pacijenta
kultivisanje

 PCR - detekcija nukleinskih kiselina bakterija u uzorku

 Medicinski značajni mikroorganizmi
Paraziti – protozoe i helminti
 Kultivisanje protozoa

 Serologija – DETEKCIJA ANTITELA na antigene

protozoe

parazita u krvi pacijenta

Protozoe – jednoćelijske – 1-50 µm

Helminti – od par mm do > 10 m
jaja helminata

 PCR - detekcija nukleinskih kiselina parazita u uzorku

Tenia – pantljičara (3 – 10 m)
 Uloga mikroorganizama
1. u ekosistemu 2. u industriji 3. Kao izazivači bolesti
 Mikrobi su produktori –  Fermentacija (etanol, Mikrobi mogu i da
obezbeđuju energiju aceton...) preveniraju i da izazivaju
ekosistemu
 Hrana (vino, sir, jogurt, bolesti (neke bakterije su
 Mikrobi su fiksatori —
hleb,kiseli krastavci...) deo naše fiziološke
prave hranu iz
neorganskih izvora (azot)  Biotehnologija: mikrobiote)
 Vrše ragradnju — rekombinantni produkti Produkuju antibiotike
oslobađaju hranljive (pr. humani insulin, Zadatak moderne medicine
materije iz organskih vakcine...) je da nađe načine za
izvora koji nisu više živi  Otpadne materije - prevenciju i lečenje
 Formiraju simbioze bioremedijacija zaraznih bolesti
(gljivice sa korenjem
biljaka)
 U procesu endosimbioze
su od njih nastale
organele eukariota (pr.
hloroplasti i mitohodrije)
Antony van Leeuwenhoek (1632 – 1723)
Holandski trgovac i naučnik – opisao alge i druge
mikroorganizme(animakule) pod mikroskopom
 “Animalcules” koje je
Mikroskopi Leeuwenhoek uočio i opisao
oko 1795. god
Carl Zeiss i Ernst Abbe – tvorci moderne optike
Otkriće pojedinih uzročnika bolesti

Prvi mikroskopi su otkriveni

tokom 1600-tih godina

Izolacija i identifikacija
mikroorganizama uzročnika
pojedinih bolesti je doživela
procvat tokom 19. veka

Robert Koch
Louis Pasteur (1822-1895)
Francuski hemičar i mikrobiolog

• Otkrio da fermentaciju izazivaju

mikroorganizmi
• Otkrio anaerobijazu bakterija
• Razvio proces pasterizacije
(dezinfekcija toplotom)
• Otkrio izazivača dijareje (Pasteurella
multocida)
• Shvatio princip imunizacije u zaštiti
od zaraznih bolesti i napravio
vakcine protiv dijareje peradi ,
antraksa i besnila
• Indirektno otkrio spore bakterija
 Robert Koch (1843-1910)
Nemački
Dokazao vezu lekar i mikrobiolog
između određenih
bakterija i bolesti.
Izolovao uzročnike tuberkuloze,
kolere i antraksa.

Definisao tzv. Kohove postulate -

kriterijume za
utvrđivanje kauzalne
veze između
mikroorganizma
izazivača bolesti i same
bolesti.

Začetnik moderne mikrobiologije.

Hans Christian Gram (1853 – 1938)
Danski mikrobiolog

• Pronašao najznačajnije bojenje u

bakteriologiji – bojenje po Gramu
• Na osnovu razlika u građi ćelijskog
zida bakterije se dele na Gram
pozitivne i Gram negativne
• Zbog razlika u građi ćelijskog zida
bakterije pokazuju različitu osetljivost
na dezinficijense, antibiotike...
• Bojenje po Gramu – osnova
identifikacije bakterija
 Zlatno doba bakteriologije
• 1877-1900 – bolesti za koje je dokazano da ih izazivaju
bakterije:
Albert
– Tuberkuloza
Neisser
– Tifus
– Stafilokokokne bolesti
– Streptokokne bolesti
Kiyoshi Shiga
– Tetnus
– Difterija
– Pneumokokne bolesti Alexandre Yersin
– Kolera
– Gonoreja
– Meningokokne bolesti
– Kuga
Carl Eberth
– Bacilarna dizenterija Anton Weichselbaum
August Loeffler
 Sterilizacija i dezinfekcija
Joseph Lister Ignaz Semmelweis
(1827 – 1912) (1818 –1865)
Engleski lekar, hirurg Mađarski lekar, akušer
Sterilizacija hirurških Antiseptične procedure
instrumenata
 HEMOTERAPIJA I ANTIBIOTICI
Paul Ehrlich (1854–1915)
Nemački lekar

Uveo pojam “selektivne

toksičnosti” i “magičnog
metka” – selektivno dejstvo
hemikalija na mikrobe
Pronašao salvarzan za lečenje
sifilisa
 Alexander Fleming (1881-1955)
Škotski lekar, mikrobiolog

Uočio da plesan Penicillium

notatum može ubiti bakterije.

Otkriće prvog
antibiotika - penicilina

Dobitnici Nobelove
nagrade za otkriće
penicilina, 1945.godine
 Imunizacija
Edward Jenner (1749-1823)
Engleski lekar
• Pronašao vakcinu protiv velikih
boginja
• „Otac imunologije“
Viktorijanski antivakcinalni pokret
 Taksonomija
Nauka o biološkoj klasifikaciji koja bazira na grupisanju
organizama sa sličnim karakteristikama.

Poznavanjem taksonomije je moguće:

• lakše naći informacije o organizmima
• lakše identifikovati organizme
• ustanoviti evolutivnu vezu među
organizmima
Hijerarhija taksonomskih kategorija

kraljevstvo

koleno, divizija

razred

red

razred

rod

vrsta
 Danas – sistem tri domena

Svi organizmi su nastali od Na osnovu sličnosti

ćelija koje su formirane pre
3,5 biliona godina. DNK,
preneta iz praćelije je
konzervirana. Domen
eukariote uključuje
funge, biljke i životinje.
ribozomalne RNK svi živi
organizmi su klasifikovani
u tri domena:
bakterije,
arheje(prabakterije) i
eukarioteFigure 10.1
Hijerarhija taksonomskih kategorija
Hijerarhija u taksonomiji

Figure 10.5
Domen Bacteria

TAKSONOMIJA1BAKTERIJA
Kraljevstvo (Kingdom)(Monera)

Koleno (divizija) (Phylum) Proteobacteria

Razred (Classis) Gama proteobakterija

Red (Order) Enterobacteriales

Familija (Familia) Enterobacteriaceae

Rod (Genus, Genera) Escherichia

Vrsta (Species, sp., sp) Escherichia coli

 Binominalna nomenklatura

prvo ime označava rod - genus drugo ime označava specifični entitet
(veliko slovo) (malo slovo)

Zajedno ova dva imena identifikuju vrstu

(species)

npr. Staphylococcus aureus

(piše se fontom italik ili podvučeno)

Ponekad se koriste popularna, opisna imena:

npr. bacil tuberkuloze za Mycobacterium tuberculosis
 Prokariotska vs eukariotska ćelija

ćelijski zid
Citoplazmatska Goldži
membrana aparat
DNK lizozom
nukleoid jedro (nukleus)
endoplazmatski
Citoplazma sa retikulum
ribozomima mitohondrije

Prokariotska Citoplazmatska
membrana
ćelija
Eukariotska
ćelija
 osobine Eukariote Prokariote
Veličina 5-10 m 1-3 m

Ćelijski zid prisutan kod gljiva i algi prisutan kod svih sem
Mycoplasma
Citoplazmatska sadrži sterole ne sadrži sterole sem
membrana Mycoplasma
Jedarna membrana postoji ne postoji

Jedarce postoji ne postoji

DNK više od jednog jedan hromozom

hromozoma u jedru;
proteini udruženi sa
hromozomima
Ribozomi 80S 70S

Respiracija mitohondrije citoplazmatska

membrana
Razmnožavanje seksualno i aseksualno aseksualno- binarna
deoba
 Morfologija bakterijske ćelije
VELIČINA BAKTERIJA
• 0,5 (koke) → 5 m → 20 m (spirohete)
• svetlosni mikroskop - imerzioni objektiv (100x)
(ukupno uveličanje mikroskopa - 1000x)
OBLIK BAKTERIJA
1. loptast - koke
2. štapićast - bacili
3. zakrivljeni, spiralni bacili - vibrio
4. spirohete
5. pleomorfni – promenljiv oblik i veličina u
zavisnosti od uslova sredine
Koke - raspored
Bacili – raspored

Bacili Kokobacil

Diplobacili Vibrio

Streptobacili
 Spirohete

• karakteristična građa
• duge i tanke
• Karakteristično kretanje

https://thumbs.gfycat.com/GlassWholeAmericanshorthair-mobile.mp4
 Građa bakterijske ćelije
Ovojnice Unutrašnjost bakterijske ćelije
•citoplazmatska • citoplazma
membrana • nukleoid = nukleusni ekvivalent (DNK)
•ćelijski zid • ekstrahromozomalna DNK (plazmidi)
• ribozomi
•kapsula /
• Inkluzije (depoi energije)
glikokaliks

Strukture na površini ćelije

• pili
• flagele
ćelijski zid
spoljašnja
membrana –
samo G (-)

plazmid
Depoi energije -
inkulzije
 Citoplazmatska membrana = ćelijska membrana
• dvoslojna membrana od fosfolipida i proteina
• odsustvo sterola (osim kod mikoplazmi)
• Uloge:
1. transport:
pasivna difuzija
aktivni transport - permeaza
2. sekrecija proteina
3. sinteza: DNK, polimera ćelijskog zida,
membranskih lipida
4. respiracija (ima elektronski transportni sistem)
• citoplazmatska membrana kao funkcionalni ekvivalent
organela eukariota
 Citoplazmatska membrana bakterija

oligosaharidi
glikolipidi

lipidi

fosfolipidni
dvosloj
proteini
 Mezozomi
Invaginacije membrane – povećavaju površinu
citoplazmatske membrane (površina gde se obavlja
respiracija i druge funkcije citoplazmatske membrane)
Podseća na mitohondije
eukariotskih ćelija
 Ćelijski zid bakterija
Ćelijski zid Gram
Ćelijski zid Gram pozitivnih bakterija negativnih
bakterija
spoljašnja memb.
peptidoglikan peptidoglikan
citoplazmatska membrana citoplazmatska m.

periplazmatski
prostor

Rigidan – održava turgor bakterijske ćelije i daje oblik bakteriji

U bakterijskoj ćeliji je visok osmotski prtisak ( E. coli ∼ 3 atm;
Staphylococcus aureus ∼ 20 atm)
Skoro sve medicinski značajne bakterije imaju ćelijski zid.
Izuzetak - mikoplazme i ureaplazme (pleomorfne)
 Uloga ćelijskog zida

•
rigidna struktura, jedinstvena za prokariote
¨ određuje oblik ćelije i sprečava osmotsku lizu ćelije
¨ ima zaštitnu ulogu (faktori spoljašnje sredine)
¨ delovi ćelijskog zida daju virulenciju bakterijama
(oštećuju domaćina)
¨ predstavlja ciljno mesto za neke antibiotike
¨ antibiotici koji inhibiraju sintezu ćelijskog zida deluju
baktericidno (ubijaju bakterijsku ćeliju)
Razlike u građi ćelijskog zida između bakterija

Gram pozitivne Gram negativne

bakterije Spoljašnja bakterije
membrana

peptidoglikan Ćelijski
zid
peptidoglikan

Citoplazmatska
membrana
 Peptidoglikan - murein
Osnovna komponenta ć. zida; prisutna samo kod prokariota

Linearni glikanski lanci – od 2 šećera naizmenično

postavljena (NAG i NAM)

Lanci su
međusobno
povezani
aminokiselinama -
peptidnim vezama
 Sinteza peptidoglikana
Povezivanje
glikozidnim
vezama 2
šećera

Povezivanje
aminokiselina
peptidnim
vezama

Paralelni lanci
šećera su
povezani
bočno AK →
rigidna
struktura
 Ćelijski zid Gram pozitivnih bakterija
teihoinska
lipoteihoinska
kiselina
kiselina debeo,
rigidan
dominantno
ćelijski zid - od
peptidoglikan
peptidoglika
na

periplazmatski
prostor

citoplazmatska
membrana
 Ćelijski zid Gram pozitivnih bakterija
Sadrži:
• peptidoglikan = murein (50 - 90%)
• teihoinsku kiselinu
• lipoteihoinsku kiselinu
• polisaharidi, proteine

•To je:
hemijski i biološki stabilno jedinjenje

Teško ga razlažu enzimi

Kod ljudi - samo lizozim
•peptidoglikan je ciljno mesto za neke antibiotike
 Ćelijski zid Gram negativnih bakterija
porini
O polisaharidni
Lipopolisah bočni lanci
arid (LPS)
spoljašnja
membrana
fosfolipi
di
peptidoglikan i
periplazmatski
prostor
Ćelijski zid Gram negativnih bakterija = 1 + 2
1. SPOLJAŠNJA MEMBRANA:
lipopolisaharid (LPS) - od tri komponente:
lipid A (endotoksin)
+
unutrašnji polisaharid
+
spoljašnji polisahaharid
(somatski O Ag)
fosfolipidi
proteini: porini, transportni sistemi za različite tipove sekrecije,
lipoproteini

2. PEPTIDOGLIKAN i periplazmatski prostor

između spoljašnje membrane i citoplazmatske membrane
• proteini - za transport
• enzimi - hidroliza supstrata, inaktivacija antibiotika

-
 Struktura lipopolisaharida (LPS) Gram
negativnih bakterija

O antigen – do
40 šećera -
antigen

Polisaharidni
deo

Polisaharid
jezgra

Lipid A
toksična
komponenta
endotoksin
Endotoksin se oslobađa prilikom lize Gram (-)
Primeri za Gram pozitivne i Gram negativne bakterije
 Kapsula
• nemaju je sve bakterije
• oko ćelijskog zida
• sastav: polisaharidi; retko polipeptidi
• veličina - do 10 m
• bojenje - specijalna bojenja
• sinteza kapsule zavisi od uslova rasta

Uloga kapsule
• antifagocitna uloga – odbrana od
neutrofila i makrofaga (faktor
virulencije)
• uloga u adherenciji za ćelije domaćina
Glikokaliks - polisaharidni sluzavi omotač
kapsula Sluzavi
omotač

Glikokaliks
adherencija i stvaranje
biofilma