ANTIBIOTICI

Antibiotici su hemijska jedinjenja koja usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme, uglavnom
bakterije, ali neki mogu takođe da uništavaju i neke gljivice i praživotinje.
Prvi antibiotik je otkriven 1907., i to arsfenamin. Otkrili su ga Alfred Bertejm i Paul Erlih, i
najviše se koristio protiv sifilisa. Nažalost ispostavilo se da je dota toksičan i ima dosta
neželjenih dejstva, pa više nije bio korišćen.

Penicilin
Aleksandar Fleming je otkrio penicilin 1928. godine, i to sasvim slučajno. Dok je istraživao zlatnu
stafilokoku (bakterija koja izaziva infekcije kože, sepsu, upalu pluća itd.) jedan dan je primetio
da jedna od njegovih petrijevih šolja kontamirana plesnima i da su bakterije u zoni oko gljivica
bile uništene. Vršio je eksperimente na zečevima i pokazalo se da nema neželjenih efekata, ali
nije mogao da dokaže isto i za ljude. Hovard Flori i Ernest Boris Čejn su to uspeli i napravili su
čist penicilin, nakon toga je počela masovna proizvodnja istog i sva trojica su dobili Nobelovu
nagradu.

Kako deluju?
o Antibiotici „napadaju“ bakterije i poremećuju rad njihovog metabolizma, čime smanjuju
njihov rast. (prvi način)
o Drugi način je da „napadaju“ njihov DNK čime sprečavaju njihovo razmnožavanje
o A poslednji način je da unište njihov spoljašnji sloj, čime se njivova unutrašnjost razlije i
bakterije vrlo brzo umiru

Problem sa antibioticima
Zbog prekomerne i nekontrolisane upotrebe antibiotika, sve više bakterija postaje otporno na
veliki broj antibiotika. Ljudi koriste antibiotike u prevelikim količinama (ne propisanim) ili u
pogrešnim situacijama, ali nijesamo to problem: antibiotici se takođe ubacuju u hranu stoke. Na
taj način antibiotici štite stoku, najviše krave, kokoške i svinje, od bakterija ali i utiče na rast tj,
stoka postane krupnija. Putem mesa ti antibiotici ulaze i u naš organizam i u tim malim dozama
bakterije se lako prilagode antibiotiku i postanu imune na iste.

Otpornost bakterija na antibiotike

Bakterije kad mutiraju i postanu rezistentne na neki antibiotik lako „dele“ tu rezistenciju što je i
najveći problem. Postoje dva načina „deljenja“ otpornosti:
o Prvi je deljenje malih delova DNK (plazmida) kada se bakterije međusobno „zagrle“ tj.
dodirnu
** Bakterije imaju 2 vrste DNK: hromozome i te male plutajuće delove tj. Plazmide
o Drugi način je tkz. „transformacija“. To je kada bakterije pokupe mutirane DNK komade
(u ovom slučaju otporne na neke antibiotike) od mrtvih bakterije
Tako nastaju superbakterije. Da bi sprečili rezistenciju mi koristimo različite vrste antibiotika.

Šta bi se desilo da antibiotici nestanu?

Bakterijske infekcije ne bi nikako mogle da se leče (upala pluća, tuberkuloza, itd.) i vratile bi se,
kao i oporavak od bolesti bi se vremenski produžio. Bilo mi manje životinja i ljudi bi morali da se
pretežno hrane biljkama. Ljudska populacija bi se takođe smanjila i to za čak 40%, što znači da
bi otprilike svaki 5. čovek nastradao. Ekonomija bi propala i milioni ljudi bi osiromašilo.

Contents
ANTIBIOTICI.................................................................................................................................................1
Penicilin...................................................................................................................................................1
Kako deluju?............................................................................................................................................1
Problem sa antibioticima.........................................................................................................................1
Otpornost bakterija na antibiotike..........................................................................................................1
Šta bi se desilo da antibiotici nestanu?....................................................................................................2