Klostridije su gram pozitivne, tapiaste bakterije veliine 3-8 m.

Spadaju u anaerobne bakterije sa pojedinim aerotolerantnim predstavnicima, koje u nepovoljnim uslovima mogu da grade spore. ivotna sredina klostridija je zemljite i crevni sistem oveka i ivotinja. Najveim delom ove bakterije su bezopasni saprofiti, meutim izvesne vrste mogu da pod odreanim uslovima dovedu do vrlo tekih oboljenja kao to su gasna gangrena, tetanus, botulizam i pseudomembranozni kolitis. Vrste klostridija

Clostridium perfrigens, glavni izaziva gasne gangrene Clostridium novyi, moe izazvati gasnu gangrenu Clostridium septicum, moe izazvati gasnu gangrenu i sepsu Clostridium histolyticum, takoe jedan od izazivaa gasne gangrene Clostridium tetani, toksin ove bakterije izaziva tetanus Clostridium botulinum, toksin ove bakterije je najjai poznati otrov i izaziva botulizam Clostridium difficile, izaziva pseudomembranozni kolitis.

Klostridije koje izazivaju gasnu gangrenu i anaerobni celulitis Ove bakterije lue toksine koje razlau i ubijaju razne elije organizma. Pored toksina olobaaju i vie enzima kolagenaze, proteinaze, DNKaze, hijaluronidaze itd. kojim razlau razne strukture tkiva (npr. ekstracelularni matriks, membrane, kolagena vlakna itd.), ime se olakava irenje i dalji prodor ovih bakterija u tkivo, a kao posledica razlaganja ovih tkiva oslobaaju se razni gasovi.Klostridije su iroko rasprostranjene u spoljanjoj sredini, tako da u sluaju otvorenih povreda lako kontaminiraju ranu, zajedno sa drugim bakterijama. Sama kontaminacija rane ovim bakterijama na znai i nastanak gasne gangrene. Do infekcije dolazi kada postoje povoljni

uslovi za razvoj i razmnoavanje ovih bakterija. Klostridije su anaerobne bakterije i pogoduje im nedostatak kiseonika (npr. u ratnim ranama od metaka koje su duboke i uske), kada se mogu razmnoavati i proizvoditi toksine. Mogu izazvati:

anaerobni celulitis, kada infekcija ostaje ograniena na prostor fascija (omotai npr. omotai miia, tetiva itd.), bez zahvatanja miinog tkiva. Toksinemija (prisustvo toksina u krvi) nije prisutna. gasnu gangrenu, kada se infekcija iri i na miia tkiva i izaziva njihovo unitavanje uz prisustvo toksina u krvi. Usled unitavanja tkiva oslobaa se gas, pa se kod palpacije rane moe uti karakteristino pucketanje usled oslobaanja gasova. Klostridijum tetani (klostridija tetanusa)

Clostridium tetani je bakterija koja se nalazi u digestivnom traktu biljojeda,putem fecesa se izbacuje u spoljanju sredinu I spore ove bakterije se zadravaju u zemljitu.Proizvodi toksin tetanospazmin koji blokira oslobaanje inhibitornih neurotransmitera u prednjim rogovima kimene modine, to dovodi do povienog tonusa miia i pojave greva.ovek se moe zaraziti ukoliko doe do neke povrede,naroito ubodne rane,a moe se nai I kod saobraajnih povreda ili ako se abortus ili poroaj rade nesterilnim priborom.Kod oveka spazam(grenje) miia zapoinje od miia glave,vrata,trupa I ekstremiteta I taj nain se naziva descedentan put,a kod ivotinja je to obrnuto I naziva se ascedentni put.Tetanus moe da se sprei primenom vakcine (di-te-per) koja je kombinacija vakcine protiv tetanusa, difterije I pertusisa(velikog kalja). Klostridijum botulinum (klostridija botulizma) Toksin bakterije lat. Clostridium botulinum je najjai poznati otrov, 0.1 g moe ubiti oveka. Postoji vie tipova ovog toksina (A-G), gde tipovi A, B i E izazivaju intoksikaciju kod ljudi. Botulizam je teka

neurointoksikacija koja nastaje kao posledica korienja ivotnih namirnica koje sadre botulinski toksin,a nisu dovoljno termiki obraene.Kao posledica se javljaju paralize pojedinih miia Otrov se reapsorbuje u gastrointestinalonom traktu i putem krvi dospeva do nervnih elija gde ostvaruje dejstvo. Nakon sati ili dana javljaju se simptomi intoksikacije: oboleli vidi duplo, problemi sa gutanjem, govorom, opstipacija, sluzokoa (npr. usne duplje) je suva. Smrtnost je znaajna, ako se na vreme ne otkrije i najee je izazvana paralizom respiratornih miia. Postoji jo i botulizam rana, usled razmnoavanja ove bakterije u rani. Ova bakterija je veoma rasprostranjena u prirodi,nalazi se u zemlji,crevima ivotinja I ljudi,na povru,u vouU terapiji se primenjuje antitoksin. Klostridijum dificile Klostridijum dificile lat. Clostridium difficile je uzronik pseudomembranoznog kolitisa. Ova bakterija moe se nai kod 1-4% odraslih u crevima, kao normalan deo crevne flore. Kod dece ispod 1 godine prisutna je u ak 30-50%, takoe kao deo crevne flore. To je jedina klostridija od gore navedenih koja ne poseduje treplje, pa je nepokretna. Ukoliko usled primene nekih antibiotika doe do unitavanja nekih bakterija koje su deo crevne flore, dolazi do poremeaja ravnotee izmeu bakterija creva. Usled izumiranja nekih bakterija creva oslobaa se prostor za razmnoavanje drugih bakterija poput lat. Clostridium difficile, koje su otporne na dati antibiotik. Ova bakterija proizvodi toksine koji unitavaju epitelne elije creva, usled ega nastaje pseudomembranozni kolitis. Simptomi su poviena temperatura, dijareja, grevi u stomaku, javljaju se beliaste naslage na povrini creva itd.