Семинарски рад

Микробиологија

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ

Београд, мај, 2022.

Садржај:
Увод............................................................................................................................................................1
Етиологија и патогенеза............................................................................................................................2
Клиничка слика..........................................................................................................................................3
Дијагноза болести......................................................................................................................................5
Терапија......................................................................................................................................................6
Закључак.....................................................................................................................................................6
Литература:................................................................................................................................................8
 Увод

Лајмска болест представља мултисистемску инфламаторну болест коју изазива

спирохета Borrelia Burgdorferi, а која се убодом зараженог крпеља (вектора) из рода Ixodes
преноси на човека. Представља најчешћу болест коју преноси крпељи у Европи и
Северној Америци. Болест је откривена осамдесетих година прошлог века у Конектикату,
САД, у области Лајм, по чему и добија име. Инфективна природа овог обољења потврђена
је по изоловању спирохете из крпеља од стране Вилхелма Бургдорфера, цењеног
америчког научника пореклом из Швајцарске, који је својевремено важио за лидера
медицинске ентомологије. Потврђено је да се инфекција преноси уједом крпеља док је он
у стадијуму нимфе (одрасла јединка). Природни рефервоар изазивача ове болести су ситни
глодари (мишеви), неки крупнији сисари (врста јелена на подручју САД-а) и др.

Поред географске распрострањености, постоји и сезонска распрострањеност где је појава

овог обољења најзаступљенија у периоду од маја до јула. Крпељи су најактивнији од
пролећа када долази до бујања вегетације. Они углавном бораве на биљкама (трави,
грмљу, опалом лишћу, нижем дрвећу највише висине од једног метра). Може проћи и
неколико сати од доспевања крпеља на будућег домаћина до самог убода на погодном
месту. Убод се не осећа јер крпељ, закачивши се кроз пљувачку убризгава природни
анестетик, па тако може остати неопажен и по неколико дана.

1
 Слика 1: Ixodes

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Ixodes (преузето 12.05.2022.)

Етиологија и патогенеза

Постоји више серотипова (подврста) Borellia Burgdorferi , од којих су најраспрострањеније

B. burgdorferi sensu stricto, B. garinii и B. afzelii. Због различитих серотипова изазивача,
клиничка слика често може да варира. B. burgdorferi има већи број мембранских
липопротеина који представљају веома важне антигене, међу којима је најважнији
спољашњи површински протеин А (Осп А), као и разне супстанце сличне полисахаридима
са својствима ендотоксина, које су одговорне за већину системских манифестација
болести.

По самом уједу крпеља, долази до инокулације борелија у кожу и њиховог ширења кроз
кожу. Да би дошло до сигурне инокулације, крпељ мора бити „закачен“ за тело човека бар
48 часова. Након два до три дана по уједу, борелија, активацијом плазмина, креће кроз
кожу. Последица локалних промена на кожи назива се еритема мигранс. Она је

2
карактеристична, кружна и јасно дефинисана промена на кожи. До даље дисеминације
(распрострањења) може доћи лимфогеним путем (уз појаву регионалне лимфаденопатије)
као и хематогеним путем (путем крви), где инфекција доспева (мигрира) до других делова
коже, па и органа, због чега и носи име мигранс. Када говоримо и изолацији борелије,
може се изоловати из коже, крве, зглобне течности, цереброспиналне течности, срца,
лигамената и др.

B. burgdorferi не уништава ткиво директним путем, већ помоћу неспецифичне активације

макрофага, моноцита, синовијалних ћелија, природних ћелија убица (NK – Natural killer
cells), као и Б ћелија, што доводи до образовања проинфламаторних цитокина. Она
адхерира на екстрацелуларни матрикс протеина, ендотел крвних судова и гликолипиде
неурона и тако изазива имунолошки посредоване промене на истим.

Слика 2: Borellia Burgdorferi

Извор: https://microbenotes.com/borrelia-burgdorferi/ (преузето 28.04.2022.)

3
 Клиничка слика

Инкубација Лајмске болести траје од 3 до 32 дана, у просеку од 7 до 10 дана, после које

настаје кожна промена еритема мигранс. Болест се развија по стадијумима, уз појаву
ремисија и егзацербација, а испољава се кроз различите клиничке манифестације.

Еритема мигранс представља карактеристичну, јасно ограничену, кожну манифестацију

која се јавља код готово свих болесника. Она настаје на месту уједа крпеља, најчешће на
бутинама, у пределу препона и пазуха,и то у почетку као црвенкаста макула (промена у
нивоу коже), а затим као еритем који се шири центрифугално (кружно) достижући чак 15
центиметара у пречнику. Болесник често нема локалних симптома (бол или свраб) али се
после неколико дана могу јавити системске тегобе у виду малаксалости, мијалгија (болова
у мишићима), атралгија (болова у зглобовима), главобоље или температуре.

Лајмску болест карактеришу три стадијума.

1. Први стадијум се одликује црвенилом око места уједа (еритема мигранс) са

повременим пропратним манифестацијама попут главобоље, грознице и мучнине.
2. Други стадијум настаје неколико месеци касније, где долази до кардиолошких и
неурошких промена. Код око 15 процената болесника могу се јавити неуролошке
манифестације. Најчешће се среће кранијални неуритис (једностране и обостране
периферне парезе седмог кранијалног нерва), који се углавном повлачи после
примењене терапије. Такође, менингитис је честа удружена појава, менингеални
знаци су благо изражени, а налаз у цереброспиналној течности може се
поистоветити са серозним менингитисом. Цереброспинална течност се описује као
бистра, нормалне концентрације глукозе и повишене концентрације протеина.
Кардитис настаје код 8 процената болесника, неколико недеља или месеци после
еритеме мигранс. Најчешће се описује акутно настали атриовентрикуларни блок 2.
или 3. степена праћен тегобама попут болова у грудима и диспнеје, палпитације и
вртоглавице.

4
 3. Трећи стадијум се одликује артритисом. Јављају се миграторни болови у
зглобовима, костима и мишићима који могу настати у току ране болести, али се
најчешће манифестују у позном стадијуму болести. Захваћени су велики зглобови
(колена) који су отечени и топли на додир, ретко са црвенилом.

Слика 3. Еритема мигранс

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Erythema_migrans (преузето 12.05.2022.)

Дијагноза болести

Свака сумња на ову болест изискује знањем поткован добар клинички налаз уз неопходну
изолацију борелије из коже, са места где постоји еритема мигранс или из других
материјала попут цереброспиналне течности, крви, зглобне течности и др. Серологија је
први избор дијагностике, нарочито у другом и трећем стадијуму болести. Користе се
ЕЛИСА и ИФА тестови, уз имуноблот тестове по потреби.

5
Диференцијално дијагностички, сама дијагноза не представља проблем обзиром да се
еритема мигранс ретко може заменити неком другом кожном променом. Саветује се
икључење других болести изазваних крпељима као што су бабезиоза или хумана
гранулоцитна ерлихиоза.

Терапија

Први избор терапије ове инфекције су свакако антибиотици. Од зависности од стадијума

болести и тежине клиничке слике одређује се избор антибиотика. Најбољи резултати
лечења постижу се што ранијом дијагнозом и што ранијим почетком примене терапије. У
ранијим фазама болести одринирају се доксицикллин или амоксицилин, а у каснијим се
болест најчешће лечи пеницилином Г.

Еритема мигранс се лечи пероралним антибиотицима као што су амоксицилин,

цефуроксим или довицин.

Закључак

Лајмска болест је болест која захвата више система органа а најчешће кожу, нервни
систем, зглобове и срце.

Овај нозолошки ентитет познат је од 1975. године под различитим називима. Од тог
времена, региструје се повећана инциденција оболевања, што је са једне стране последица
бољег познавања клиничких манифестација, а са друге стране егзактније дијагностике.

6
Данас у САД-у постоји вакцина за превенцију Лајмске болести. Примењује се у три дозе,
у нултом, првом и дванаестом месецу, са тим што трећу дозу треба дати у априлу, тако да
вакцинисане особа максимални титар антитела постигне за време летње сезоне.

Ако се не лечи, болест је опасна и обзиром да живимо у поднебљу њене

распростањености, треба бити едукован о понашању у природи, носити адекватну одећу,
обавезно се детаљно прегледати после боравка у природи и избегавати високу траву и
неуређене зелене површине.

7
Литература:
1. Chatton Milton J., Tierney Lawrence M., Krupp A. M. (1988). Interna medicina –
savremena dijagnostika i lečenje (XXV američko izdanje). Savremena administracija,
Beograd.
2. Božić M., Dokić Lj., Nikolić S., (2013). Infektivne bolesti. Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd.
3. Lajmska bolest i lajmska neuroborelioza https://www.antamedica.com/edukativni-
tekstovi/lajmska-bolest/ (pristupljeno 14.05.2022.)