Ustanova “Centar za obrazovanje odraslih” Bijeljina

Seminarski rad
Tema: Meningitis

Predmetni nastavnik: Dr Branka Gavrić Učenik: Ilinka Margetić

Bijeljina, 2019. godina

 Sadržaj:

1. Uvod.............................................................................................................................................3

2. Etiologija......................................................................................................................................4

2.1. Epidemiološke karakteristike................................................................................................4

3. Klinička slika................................................................................................................................5

4. Dijagnoza......................................................................................................................................6

5. Lečenje.........................................................................................................................................7

5.1. Zaštita....................................................................................................................................7

6. Zaključak......................................................................................................................................8

Literatura..........................................................................................................................................9
 1. Uvod

Epidemični meningitis je akutna infektivna bolest, uglavnom sporadičnog karaktera,

prouzrokovana meningokokom. Klinički se manifestuje naglim početkom, meningealnim
znacima, čestom pojavom petehijalne ospe, herpesom febrilisom i mutnim likovorom.

Meningitis može biti opasan po život zato što je upala blizu mozga i kičmene moždine, te se ovo
stanje klasifikuje kao urgentno u medicini.

Slika 1. Meningitis je upala zaštitnih membrana mozga i kičmene moždine

 2. Etiologija

Uzročnik oboljenja je meningokok Neisseria meningitidis koji ima četiri grupe A, B, C i

D. Meningokok je veoma neotporan u spoljnoj sredini.

Inkubacija je kratka, u proseku iznosi dva do tri dana.

Izvor infekcije su klicinoše čiji je broj znatan. U vanepidemijskom periodu obično iznosi oko 5%,
a za vreme epidemije znatno više. Važan izvor infekcije su osobe sa atipičnim, lakim kliničkim
manifestacijama. Teži klinički oblici se hospitalizuju i leče, pa brzo prestaju da budu izvor
infekcije.

Putevi širenja su, s obzirom na znatnu neotpornost uzročnika u spoljnoj sredini, vazduh –
kapljice.

Ulazno mesto je sluzokoža nazofarinksa.

2.1. Epidemiološke karakteristike

Oboljenje se javlja obično kao epidemska bolest sa sporadičnim slučajevima. Indeks
kontagioznosti meningokoknih infekcija je veoma visok, a indeks klinčke manifestacije
epidemičnog meningitisa je veoma nizak.

U većine osoba inficiranih meningokokom ova infekcija može ostati latentna ili se, što je češće,
izpoljava kliničkom slikom nazofaringitisa. Izuzetno, meningokok može dospeti u krvotok,
uslovljavajući bakteriemiju, koja može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Bakteriemija
može spontano da iščezne ili, ređe, meningokok prelazi hematolikvornu barijeru i izaziva
meningitis.
 3. Klinička slika

Epidemični meningitis kod odraslih osoba počinje naglo, visokom temperaturom (39-
o
40 C), praćenom jezom, drhtavicom, jakom glavoboljom o bolovima u zglobovima. Glavobolja,
koja je kontinuirana, bez slobodnih intervala, pojačava se sve više i više. Prate je povraćanje i
pojava objektivnih meningealnih znakova.

Već prvog ili drugog dana bolesti javljaju se ukočen vrat, Kerningov znak, gornji i donji
Bružinski i Vujićev znak. Bolesnik leži u meningealnom položaju, tj. na strani sa zabačenom
glavom i savijenim nogama u kolenima i kuku, okrenut nasuprot svetlosnom izvoru. Po koži se
čseto može videti makulozna i petehijalna ospa, a na licu se obično javlja herpes febrilis ili, pak,
na atipičnim mestima (trbuhu, leđima, genitalnom predelu i drugim mestima).

Bolesnici su najčešće nemirni, neorjentisani u vremenu i prostoru, a mogu da budu i u komi.

Redovan pratilac ovako teškog stanja je i nekontrolisano istupavnje stolic i morakće
(inocontinencia alvi et urinae).

Srčana radnja je nestabilna i nepravilna, ponekad aritmična, a puls tahikardičan ili bradikardičan.

Zbog pritska eksudata na moždane živce može da dođe do pojave bazilarnih znakova:
anizokopije, strabizma, diplopije, ptoze i paralize n.facialisa.

Likvor je zamućen ili gnojav, sa povećanim brojem ćelijskih elemenata, obično 100- 2000,
uglavnom polinukleara. Iz likvora može da se izoluje meningokok, bilo u razmazu sedimenta,
bilo kulturom likvora ili krvi na acitnom ili krvnom agaru. Sedimentacija eritrocita je ubrzana. U
periferiji krvi ima leukocitoze sa polinukleozom.

U drugoj nedelji bolesti u serumu bolesnika mogu se dokazati specifični aglutinini.

 4. Dijagnoza

Dijagnoza epidemičnog meningitisa postavlja se na osnovu:

- Kliničke slike,
- Epidemioloških podataka i
- Laboratorijskih pregleda
Laboratorijski nalaz karakteriše:
- Mutan likvor, sa povećanim brojem ćelijskih elemenata, uglavnom polinukleara
- U perifernoj krvi leukocitoza i polinukleoza,
- U obojenom razmazu centrifugata likvora mogu se naći ekstra ili intracelularne gram-
negativne diplokoke (meningokoke),
- Nalaz meningokoka u hemokulturi ili kulturi likvora (ali pre primene antibiotika),
- Nalaz meningokoka u kulturi brisa iz grla i razmazu sadražaja dobijenog iz kožnih
promena – petehija.
 5. Lečenje

Lečenje epidemičnog meningitisa, koje mora biti urgentno i energično, zavisno od

kliničke slike, bazira se na sledećim principima:

- Primeni kombinacije antibiotika i simptomatske terapije

- Davanju antibiotika per os i parenteralno, zavisno od kliničke slike, a ne intralumbalno,

- Borbi protiv endotoksičnog šoka, hemoragične dijareze, intravaskularne koagulacije i

akutne insuficijencije srca (ukoliko se ispoljava).

- Ranom otkrivanju i brzoj korekciji metaboličkih poremećaja

- Respiratornoj reanimaciji, koja predstavlja vitalnu indikaciju kod respiratorno ugroženih.

5.1. Zaštita
Zaštitne mere od epidemičnog meningitisa mogu biti opšte i specifične.

Opšte mere kod meningitisa su iste kao i kod drugih kapljičnih infekcija, ali nisu dale
zadovoljavajuće rezultate.

Specifične mere se sastoje od vakcinacije (sprovodi se u nekim zemljama) i hemioprofilakse.

Osobama koje su bile u kontaktu sa obolelim ili sa kliconošom daje se dva do tri dana penicilini
ili neki drugi antibiotik.
 6. Zaključak

Meningitis je upala moždanih ovojnica, zaštitnih membrana koje obavijaju mozak i

kičmenu moždinu, koje su opšte poznate kao moždane opne. Upalu može prouzrokovati infekcija
virusom, bakterijom, ili drugim mikroorganizmima, i ređe određenim lekovima. Meningitis može
biti opasan po život zato što je upala blizu mozga i kičmene moždine, te se ovo stanje klasifikuje
kao urgentno u medicini.

Najčešći simptomi meningitisa, glavobolja i ukočenost vrata su povezani sa groznicom,

konfuzijom ili izmenjenom svešću, povraćanjem, i nesposobnošću da se toleriše svetlost
(fotofobija) ili glasni zvukovi (fonofobija).

Meningitis može da ugrozi život i, ako se ne leči, ima visoku stopu smrtnosti. Odlaganje lečenja
samo može da pogorša situaciju. Zato, lečenje antibioticima širokog spektra ne treba odlagati
iako se testovi potvrde još uvek sprovode.
 Literatura

1. Dr Dragomir Diklić i dr Božidar Antonijević; Infektivne bolesti sa negom za III ili IV razred
medicinske škole; Dvanaesto izdanje; Zavod za udžbenike, Beograd, 2011.

Internet:

2. https://www.drugs.com/cg/viral-meningitis-in-children-ambulatory-care.html - (slika)