Univerzitet u Prištini-Kos.

Mitrovici

Medicinski fakultet

Predmet: Higijena i humana ekologija

Seminarski rad

Školska higijena

Mentor : Student :

dr Jelena Jović Ajša Rašljanin

Kos. Mitrovica
decembar 2019.

1
Sadržaj:
1.) Uvod str. 3

2.) Školska higijena kao preventivna medicinska disciplina str. 4

3.) Ekološki faktori školske sredine str. 5
4.) Uticaj školske sredine na zdravlje dece str. 6
5.) Najčešći zdravstveni problemi školske populacije i rizična ponašanja str. 8
6.) Uticaj školske sredine na rast i razvoj dece str. 9
7.) Literatura str. 10

2
 1. UVOD

Školska sredina kombinuje u sebi uticaje šire urbme ili ruralne sredine u kojoj se
škola nalazi u kojoj se nalazi i specifičnih okolnosti koje čine veliki broj školske dece i
zaposlenih u ograničenom prostoru i tokom dugog perioda. Škola mora biti sigurna i
bezbedna po zdravlje, što znači da učenici moraju biti zaštićeni od fizičkih, hemijskih i
bioloških noksi koje uzrokuju povređivanje, pojavu i širenje akutnih i hroničnih bolesti,
kao i nastanak i progresiju deformiteta.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je istakla 2006. godine da je 24% smrtnih

slučajeva 22% oboljenja dece do 14 godina u Evropi uzrokovano uticajima iz životne
sredine. Otklanjanjem štetnih ekoloških faktora mogu biti prevenirana brojna oboljenja:
gastrointestinalna, respiratorna, kardiovaskularna i maligna; prekomerna telesna masa i
gojaznost, povrede, poremećaji ponašanja.

Zbog svega navedenog SZO je donela niz dokumenata i pokrenula mnoge preventivne
akcije. Ciljevi razvoja zdravstvene zaštite školske dece i adolescenata do 2025. godine
obuhvataju: higijensko-epidemiološke mere sanitacije u obrazovnim ustanovama,
zdravstveno – prosvetni rad, sistematsko praćenje rasta, razvoja i zdravlja uz unapređenje
svih nivoa zdravstvene zaštite posvećene ovoj populaciji. U našoj državi ovim
dokumentom postavljeni su prioritetni ciljevi: bezbedna voda i adekvatna sanitacija, zaštita
od povreda i adekvatna fizička aktivnost, čist vazdih u spoljašnjoj sredini i zatvorenom
prostoru i zaštita od štetnih hemijskih materija.

3
 2. Školska higijena kao preventivna medicinska disciplina

Školska higijena svojim merama i aktivnostima obezbeđuje odgovarajuće sanitarno –

higijenske uslove u školskoj sredini, prati uticaje sredine na psihofizički razvoj učenika,
štiti zdravlje i prevenira oboljenja dece i mladih tokom školovanja. Deca u školi imaju i do
40 časova nedeljno tokom višegodišnjeg perioda, zbog čega je uticaj ovog segmenta
sredine u najsenzitivnijem periodu rasta i razvoja veoma veliki. U školskoj sredini mogu se
registrovati hazardni uticaju hemijskih, bioloških i fizičkih noksi, buke, povreda, kao i
razni uzroci stresa.

U školi se formiraju odnos prema radu i društvu, odgovornost i disciplina, a osim sticanja
znanja, podstiču se kreativnost i socijalna adaptacija i promoviše zdrav odnos prema
životu. U senzitivnoj fazi razvoja formira se ponašanje važno za buduće zdravlje, tako da
aktivnosti preventivne medicine za školski uzrast moraju biti posebne zavisno od
individualnih rizika i specifičnih zdravstvenih potreba deteta. SZO još pre dve decenije
pokreće Evropsku mrežu za promociju zdravlja u školama, kod nas poznatu kao „Zdrava
škola“, što podrazumeva sprovođenje sledećih mera: unapređenje ekoloških uslova
školskog okruženja za učenje, boravak i igru, ishrana bezbedna za zdravlje i fizička
aktivnost, podsticanje zdravih obrazaca ponašanja i stila života, kao i odnosa u relaciji:
učenik – nastavnik – porodica – socijalna sredina, koji omogućavaju optimalan razvoj
psihofizičkih edukacionih potencijala školske dece.

Za zdravstvenu zaštitu dece školskog uzrasta zadužen je lekar primarne zdravstvene

zaštite u okviru školskog dispanzera, koji sarađuje sa higijensko – epidemiološkom
službom Doma zdravlja ili Zavoda za zaštitu zdravlja, kao i nastavnim i nenastavnim
osobljem škole i roditeljima učenika. Preventivne mere obuhvataju:

 sprovođenje higijensko – sanitarnog nadzora u školama, školskim

kuhinjama i objektima za ishranu i smeštaj učenika i studenata, barem dva
puta godišnje ili češće, sačinjavanje izveštaja, predlaganje mera sanacije i
evaluacije ishoda;
 Praćenje zdravstvenog stanja, rasta, razvoja i uhranjenosti učenika, kroz
preventivne preglede i kontrolne preglede onih kod kojih se otkriju smetnje;
 Sprovođenje zdravstveno – preventivnih mera, obaveza imunizacije
 Zdravstveno - prosvetni rad sproveden kroz savetovališta za mlade

4
 3. Ekološki faktori školske sredine

Svojom lokacijom škole su najčešće u neposrednoj vezi sa naseljem, pa tako školska

sredina utiče na životnu sredinu, ali i šira životna sredina na školsku. Škola najčešće ne
predstavlja veliki izvor zagađenja za okolinu, ali se u njenoj okolini često nalaze objekti
čije su primarne delatnosti ugostiteljstvo i prodaja hrane, te na zdravlje okolnog
stanovništva i učenika može uticati neadekvatno odlaganje i uklanjanje otpada.

Kada je školski objekat u urbanom naselju, deca su izložena štetnim faktorima:

 fizičkim agensima: buci i vibracijama, zračenju (UV, toplotno, vidljiva svetlost);

 hemijskim agensima: gasovi, teški metali, organska jedinjenja
 agensima u vodi za piće i hrani, predmetima opšte upotrebe, učilima i školskom
priboru
 biološkim agensima: bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima
 stresogenim psihosocijalnim uticajima iz okruženja

Ekspozicija gasovima, lebdećim česticama i alergogenima u zatvorenom prostoru,

dovodi do pojave akutnih i rekurentnih hipersenzitivnih reakcija respiratornog
sistema, dečije astme i razvoja hronične opstruktivne bolesti.
Nedovoljna veličina prostora, prisustvo vlage u zidovima i loša higjena i ventilacija
u učionicama u toku nastave uzrok su mikrobiološkog zagađenja vazduha i
povećanja koncentracije ugljen-dioksida.
Izloženost dece olovu (aerozagađenje i boje) dovodi do anemija i toksičnog efekta
na CNS, što umanjuje uspeh u školi i ometa intelektualni razvoj.

Voda za piće lošeg mikrobiološkog i hemijskog kvaliteta uslovljava akutne i hronične

infekcije, intoksikacije ( hepatitis).

Izloženost buci u urbanom okruženju velika je usled nedostatka prostornog planiranja i

nepravilnog upravljanja saobraćajem. To je uzrok velikog broja saobraćajnih nesreća u
okolini škole u kojima se povređuju deca.

5
Sukob vrednosti i ponašanja roditelja, pedagoga i vršnjačke grupe, poznat kao „ukršteni
pritisak“, najteži je mentalni izazov većine učenika. Stres u jednom segmentu socijalne
sredine često izaziva poremećaj u drugom. Bliskost i prijateljstvo u školi ublažavaju
mnoge probleme, ali odbacivanje, maltretiranje ili pripadnost devijantnoj grupi mogu biti
ključni faktor nastanka i razvoja mentalnog problema školske dece i adolescenata.

4. Uticaj školske sredine na zdravlje dece

Prema zdravstvenim pokazateljima školska deca još uvek predstavljaju najzdraviju

društvenu grupu, ali u poslednje tri decenije se zapaža stalno povećavanje njihovog
morbiditeta i mortaliteta.

Padom incidence zaraznih bolesti, usled poboljšanja opštih higijenskih uslova i

sistematske imunizacije, u prvi plan dospevaju: hronični poremećaji i oboljenja,
deformiteti, poremećaji rasta i razvoja, povrede, kao i problemi mentalnog zdravlja.
Povređivanje je vodeći uzrok trajnog invaliditeta i smrtnih ishoda.

Razvojem medicine produžuje se život deci sa kongenitalnim anomalijama, urođenim

metaboličkim bolestima, malignitetima i leukozama, bubrežnim oboljenjima i dijabetesom
melitusom, tako da su ovi hronični poremećaji sve prisutniji među školskom decom. Kao
glavni zdravstveni faktor rizika javljaju se: psihosocijalni stres, akcidentalne i nasilne
povrede, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, štetne navike i rizična
ponašanja.

Na zdravlje školske dece neposredno utiču: urbanističke i građevinske karakteristike

školske zgrade i prostorija; higijensko - sanitarne karakteristike školske zgrade; školski
nameštaj i oprema; osvetljenost, mikroklima i ventilacija; način vodosnabdevanja; higijena
školskog prostora, dispozicija otpadnih materija; ishrana u školi; fizička aktivnost i
rekreacija; zdravstveno stanje nastavnog i drugog osoblja zaposlenog u školi; organizacija
zaštite zdravlja učenika; zdravstveno vaspitanje.

6
Prema podacima iz prošle decenije u Srbiji ima oko 4000 škola, većinom starijih od 40
godina. Najčešći problemi jesu: nužnici bez ispiranja, nehigijensko odlaganje otpadnih
materija, odsustvo centralne kanalizacione mreže, neadekvatno vodosnabdevanje,
neadekvatan nameštaj i oprema

7
 5. Najčešći zdravstveni problemi školske populacije i rizična ponašanja

Akutne zarazne bolesti su najčešća oboljenja u školskoj sredini. Tome pogoduje veliki
broj dece ma malom prostoru i njihov vrlo blizak kontakt pogoduje širenju kapljičnih i
crevnih zaraza.

Najčešća kožna oboljenja su skabijes i dermatomikoze. Veoma su česte infestacije

parazitima. Na pojavu ovih bolesti utiče nedostatak higijenskih navika i loše
vodosnabdevanje i sanitacija prostora u školi.

Učenici su tri puta skloniji respiratornim virusnim infekcijama u odnosu na generalnu

populaciju. Uzrokovane su adenovirusima, virusima parainfluence, respiratornim
sincicijalnim virusom, virusom influence tipa A i B.

Seksualno prenosive bolesti su najčešće uzrokovane virusima i hlamidijama.

U čak 10% dece javljaju se hronične bolesti: bronhijalna astma, dijabetes melitus,
neurološke i kardiovaskularne bolesti.

U školskom uzrastu može doći i do poremećaja u ponašanju. Ogledaju seu delikvenciji,

zloupotrebi alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, preuranjene seksualne aktivnosti.

8
 6. Uticaj školske sredine na rast i razvoj dece

Za optimalan fizički razvoj školske dece neophodna su: adekvatna ishrana, fizička
aktivnost, kvalitetna zdravstvena zaštita i zdrava životna sredina.
Za optimalan psihosocijlani razvoj neophodni su uz učešće i podršku porodice i šire
zajednice, i pozitivni uticaji školske sredine koji podrazumevaju: kvalitetno obrazovanje i
dostupnost informacija, podsticanje razvoja profesionalnih i životnih veština (donošenje
odluka, preuzimanje odgovornosti, rešavanje problema i konflikata, adekvatna
komunikacija, kreativno i kritičko rasuđivanje, zrelo doživljavanje i izražavanje emocija,
razvijena empatija i mehanizmi prevladavanja stresa.

9
7. Literatura:.
1. Jagoda Jorga, Higijena sa medicinskom ekologijom, Beograd,
2016.

10