Anamneza je skup simptoma zbog kojih se pacijent javio lekaru.

Dobija se tokom razgovora sa

pacijentom – autoanamneza ili u toku razgovora sa njegovom pratnjom – heteroanamneza.
Heteroanamnezu dobijamo u slučajevima da pacijent nema svest, ima otežan govor, psihičke
poremećaje, ukoliko postoje jezičke barijere ili ukoliko je dete. Anamneza se izražava rečima
pacijenta nikako stručnim izrazima.

Delovi anamneze su:

1. administrativni podaci – generalije
2. Glavne tegobe
3. Sadašnja bolest
4. Anamneza po sistemima
5. lična anamneza
6. porodična anmneza
7. Socijalno-epidemiološka anamneza

Administrativni podaci ili generalije: ime i prezime, datum rođenja, adresa, zanimanje, bračno
stanje..

Glavne tegobe su ono zbog čega se pacijent obratio lekaru. Vodimo razgovor sa pacijentom i
dobijene podatke označavamo taksativno, ništa ne opisujemo.
Primer: Mučnina, povraćanje, bol u trbuhu

Sadašnja bolest se odnosi na period od kada su počele teobe do kada se obratio za pomoć. Pored
vremena javljanja, moramo da pitamo i kako su se te tegobe razvijale i da ispitamo hronološki sled
javljanja tegoba. U razgovoru ne koristiti medicinske termine, nego voditi razgovor sa pacijentom.

ANAMNEZA PO SISTEMIMA
uvek započinje opštim tegobama. Opšte teobe su:
- malaksalost
- povišena temperatura
- pojačano znojenje
- promena telesne težine.
Nakon opštih tegoba nastavljamo sa pitanjem da li postoji neki bol. Za bilo koji bol moramo da
pitamo:
- LOKALIZACIJU BOLA
- ŠIRENJE BOLA
- KARAKTER BOLA (oštar, tup, stezanje...)
- DA LI JE POVEZAN SA FIZIOLOŠKIM FUNKCIJAMA (u toku mokrenja, disanja ...)
- DA LI PROLAZI NA NEŠTO (neki lek)

Anamnezu po sistemima započinjemo od respiratornog sistema. Ono što moramo da ispitamo u

respiratonom sistemu jeste, da li postoji kašalj, ukoliko postoji kakvog je karaktera (produktivan ili
suv), ukoliko pacijent iskašljava pitamo ga šta iskašljava, kakav je ispljuvak, da li ima primesa krvi
(hemoptizija), da li se javlja bol u grudnom košu. Ukoliko postoji bol pitamo gore navedena pitanja.
Ispitivanje nastavljamo sa pitanjem da li postoji gušenje, da li postoji neko sviranje u grudima i kakav
je tip disanja.
Nakon respiratornog sistema prelazimo na kardiovaskularni sistem. Ispitivanje ovog sistema
započinjemo sa pitanjima da li postoji bol u grudima. Karakteristike koronarnog bola su:
- javljanje iza grudne kosti sa leve strane
- progrediranje u levo rame, vilicu i skapularno
- javljanje u miru ili prilikom napora
- trajanje do petanest minuta (angina) i preko petnaest minuta (infarkt)
- da li prolazi na nitroglicerin.