Indikatori oralnog zdravlja

Epidemiologije je nauka koja proučava uticaj različitih faktora kao i uslova pod kojim oni utiču na
stanje zdravlja ljudi unutar jedne zajednice ili celokupne populacije u cilju odrzavanja zdravlja i
suzbijanja nastalih zdravstvenih poremećaja. Epidemiologija ima zadatak da opiše i objasni
prirodu oboljenja, ukaže na način nastnka i razvitak oboljenja izvrši planiranje i evaluira podatke
zdravstvene zaštite.

Redovna oralna higijena je od izuzetnog značaja za zdravlje usta i zuba. Prema poslednjem
istraživanju zdravstvenog stanja stanovnika Srbije iz 2016. godine odrasli stanovnici nedovoljno
održavaju oralnu higijenu. Svega 46% njih pere zube bar dva puta dnevno, žene procentualno
više, dok je 4% stanovništva reklo da nikada ne pere zube. Kada su u pitanju školska deca i
omladina, njih 60% pre zube više od jednom dnevno.
Na osnovu indikatora oralnog zdravlja (poput KEP CPITN, plak indeka, Grene Vermiliona, Silnes
loa...) mi možemo da ukažemo na razvoj i karakteristike patološke promene kao i na etiološke
činioce koji dovode do pojave pato stanja.

KEP broj zuba koji je oboleo od karijesa ako je na njima prisutna nesanirana lezija (K), sanirana
lezija (P) ili je zub izvađen (E). U mlečnoj denticijei se obeležava malim slovima (kep).
KEP u 12 godini života

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Broj karijesa 2829 1762 1735 1664 1244 1440
Broj 165 197 84 94 61 62
ekstrahovanih
zuba
Broj 4637 4218 2554 2283 2120 1813
plombiranih
zuba
KEP INDEKS 2,84 2,49 2,22 2,02 1,70 1,71

KIo je najopštiji i zbog toga je najmanje precizan indeks za procenu stanja zuba u populaciji.
Indeks daje podatke o zastupljenosti osoba sa obolelim zubima u nekoj populaciji, ne govori
nam o borju obolelih zuba niti o vrsti i stepenu oboljenja. Najjednostavnije to je procenat osoba
sa makar jednim KEPom u nekoj populaciji. Izračunava se kao KIo= broj osoba sa KEPom/broj
preglednih * 100
Da bi se dobili precizniji podaci koristi se stopa zahvaćenosti zuba karijesom ili KIz. U ovom
slučaju posmatramo ZUB kao jedinicu. Od ukupnog broja zuba posmatramo koliko ima zuba sa
određenim obeležjem (karijesom, ekstrakcijom, plombom..) bez obzira na vrstu i stepen
oboljenja. Važno nam je da li je zub zdrav ili ne. KIz je ukupan KEP/ broj pristunih + broj
ekstrahovanih zuba * 100.
Ako je KIz 37% to znači da je na 100 pregledanih zuba 63 zdravo a 37 obolelo. Znači znamo samo
broj ali ne i vrstu oboljenja. Ni ovaj indeks ne pruža precizne podatke o stanju zuba.
KIp ili karijes indeks prosek predstavlja sledeći parametar. On govori o prosečnom broju obolelih
zuba po jednom ispitaniku. Izračunava se tako što se ukupan KEP podeli sa brojem pregledanih
osoba. Kao ni predhodni ni ovaj indeks ne daje precizne podatke o vrsti i stepenu oboljenja.
Npr. U jednoj školi gde je KIp 6 to mogu biti zubi sa nesaniranim karijesom ili ekstrahovani zubi
što je mnogo „gore“ nego ako je taj slučaj u školi gde su svi sanirani.
Na osnovu svih ovih spomenutih indeksa vidimo da nije sve jasno i precizno, zbog toga moramo
da koristimo još neke parametra koji daju precizniju sliku o stanju zuba. Jedan od takvih
pokazatelja je sama STRUKTURA KEPA, na osnovu koje mi možemo sagledati koliki je procenat
od ukupnog broja pripada karijesnim, ekstrahovanim ili plombiranim zubima. Procentualna
zastupljenost pojedinih komponenti u KEPu može da se izračuna ako se njihov broj podeli sa
ukupnim KEPom i pomnoži sa 100. Najbolje bi bilo da je to sve 0, ali naravno nije sve tako
jednostavno pa je u bolje da ima malo ili ni malo plombiranih zuba, nego ekstrahovanih ili
nesaniranih karijesa.

Do sada opisani indeksi (KIo KIz KIp) nisu dovoljni da bi se sagledale sve dimenzije karijesa, zato
što ne pokazuju stepen uspešnosti lečenja i rehabilitacije karijesnih zuba u posmatranom
periodu. Zbog toga je neophodno da se koriste dodatni indeksi.
ISK ili indeks sanacije karijesa izražava uspešnost odnosno obuhvatnost lečenja karijesnih zuba,
a označava procenat saniranih zuba. Izračunava se tako što se broj saniranih zuba podeli sa
zbirom karijesnih i saniranih zuba i pomnoži sa sto. (pod saninranim računamo i plombirane i
ekstrahovane osim umnjaka)
MZ ili mortalitet zuba označava procenat ekstrahovanih zuba u odnosu na mogući broj prisutnih
zuba izračunava se tako što se broj ekstrahovanih zuba podeli sa zbirom prisutnih i izvađenih i
pomnoži sa sto.
IRZ ili indeks rehabilitacije zuba izražava obim rehabilitacije izvađenih zuba a zražava se tako što
se na broj nadoknađenih zuba podeli sa zbirom izvađenih i nadoknađenih zuba i pomnoži sa sto.
Na osnovu svih ovih pokazatelja može se sagledati prevalenca i indecanca karijesa mortaliteta
zuba i redukcije karijesa kao i sve što je potrebno za procenu kretanja oboljenja, procenu
efekata primenjene terapije i planiranje i programiranje stomatološke zaštite.

Sledeća na redu su oboljenja parodoncijuma koja ne zaostaju za karijesom zuba, a s obzirom na

posledice koje ostavljaju imaju veliki patološki značaj. Zahvaljujući primeni parodontalnih
indeksa, epidemiološka ispitivanja su postala precizna i objektivna. Omogućeno je numeričko
izražavanje težine bolesti čime je olakšana statistička obrada podataka.

Procena stanja gingive je specifična zbog dinamičnih procesa koji se dešavaju u nastanku
oboljenja. Istraživanja ukazuju na to da se gingivitisi već razvijaju kod predškolske dece zbog
neodržavanja dobre oralne higijene i da imaju tendenciju rasta sa godinama starosti. Postoje
mnogobrojni indeksi ali spomenućemo samo neke koji se najčešće primenjuju.
Loe-Silnessov indeks se primenjuje za kliničku ocenu stanja gingive. Procenjuje i ocenjuje se
stanje sa vestibularne, oralne, mezijalne i distalne strane svakog prisutnog zuba. Ukupan indeks
se dobija kada se saberu sve vrednosti stanja gingive za sve pristune zube a zatim se dobijeni
zbir podeli sa četiri a ta vrednost se dodatno podeli sa brojem pristunih zuba.
Bodovanje gingive se vrši sledećim redom:
0 – normalna zdrava gingiva, bledoružičasta čvrsta i sitnozrnaste površine.
1 – ako postoji blaga inflamacija, ivica gingive je crvenije boje, prisutan blag edem i povećano
izlučivanje gingivalnog eksudata iz sulkusa gingiva ne krvari na blagu provokaciju tupom
sondom.
2 – umerena inflamacija, crvenilo izražen edem i uvećanje slobodne gingive, na blag pritisak
javlja se krvarenje.
3 – kada postoji jaka inflamacija, jasno crvena gingiva veoma uvećana postoji tendencija ka
spontanom krvarenjau i pojavi ulceracija.
Rezultati indeksa se mogu podeliti od:
0,1 – 1,0 BLAGA INFLAMACIJA
1,1 – 2,0 umerena inflamacija
2,1 – 3,0 teška jako izražena inflamacija.
Cowell i saradnici su dali indeks gde se odvojeno boduju boja otok i stepen krvarenja gingive.
indeks boje gingive se obeležava sa
0 – bledoružičasta boja, zdrava gingiva
1 – jasnoružičasta boja
2 – crvena boja gingive
3 – plameno crvena gingiva

Indeks otoka gingive

0 – glatka sa oštrom granicom prema zubu
1 – gubitak oštre granice prema zubu i blag otok slobodne gingive
2 – jasan otok slobodne gingive gde pripojna gingiva nije zahvaćena
3 – otok zahvata i pripojnu gingivu
Indeks krvarenja
0 – nema krvarenja posle sondiranja sulkusa
1 – pojava krvarenja u roku od 30 sekundi nakon sondiranja
2 – krvarenje neposredno posle sondiranja
3 – spontano krvarenje

Kad se prikupe informacije prvo se pojedinčano izračunaju sve srednje vrednosti za svaki
nabrojani indeks (boja, otok, stepen krvarenja) tako što se ukupna vrednost podeli sa brojem
pregledanih zuba. Potom se sve srednje vrednosti saberu i podele sa tri. Tako se dobija indeks
INFLAMACIJE GINGIVE

Muhlemannov PBI indeks ili indeks krvarenja iz interdentalne papile. Tupom sondom se
pregleda prvo distalni pa mezijalni deo sulkusa i to od baze papile pa sve do njenog vrha i prati
se da li se javlja krvarenje. Boduje se na sledeći način
0 – nema krvarenja nakon sondiranja
1 - Nakon sondiranja krvarenje je prisutno samo na jednom mestu
2 – postoji više tačkastih kravarenja iz papile
3 – interdentalni prostor se puni krvlju neposredno posle sondiranja
4 – nakon sondiranja se javlja profuzno krvarenje i interdentalni prostor se puni krvlju koji se
preliva van gingivalnog sulkusa.
Ovo je veoma pouzdan indikator stanja gingive jer se uzima brzo lako i jednostavno i pogodan je
za epidemiološka istraživanja.

Za procenu stanja parodoncijuma najčešće se koristi CPITN indeks (Community Periodontal

Index of Treatment Needs) Kod nas je ovaj indeks preveden kao PITN (periodontalni indeks I
neophodni tretman). Ovaj indeks omogućava procenu rasprostranjenosti oboljenja
parodoncijuma kod jedne osobe ili u nekoj populaciji. Na osnovu rezultata može se odrediti
koliko je osoba potrebno obuhvatiti lečenjem kao i koje preventivne i terapijske mere treba
preduzeti. Za određivanje CPITN indeksa koristi se posebna stomatološka sonda na čijem vrhu se
nalazi kuglica prečnika 0.5mm koja olakšava otkrivanje subgingivalnih konkremenata. Vrh na
kraju onemogućava prodiranje kroz pripojni epitel i dobijanje pogrešnih rezultata. Radni deo
sunde je na rastojanju 3.5mm – 5.5mm od vrha obojen tamno da bi se olakšalo i ubrzalo
merenje dubine parodontalnih džepova.
Sonda se postavlja u džep paralelno sa uzdužnom osovinom zuba. Ispitivanje se vrši tako što se
zubni nizovi podele na 6 segmenata (6 sekstanata) po tri u svakoj vilici.

17-14 13-23 24-27

 47-44 43-33 34-37
U svakom sekstantu se u principu pregledaju svi zubi i oko svakog zuba se radi četiri sondiranja i
traži se najteže oštećenje parodoncijuma. Bodovanje dobijenih rezultata se vrši na sledeći način
0 – zdrav parodoncijum
1 – krvarenje gingive posle sondiranja
2 – prisutne čvrste naslage na zubima
3 – parodontalni džepovi dubine 4 – 5 mm
4 – parodontalni džepovi dubine 6 ili više mm
ako se pronađu i krvarenje i kalkulusi i džep dubine 4mm uvek se upisuje najveći broj nikako
najmanji
Pojedinačni CPITN predstavlja najteži nalaz u pregledanim sekstantima odnosno najveći dobijeni
broj. Na osnovu toga se određuje tretman i stanje parodoncijuma.

Broj bodova Neophodan tretman

0 Nije potrebno lečenje
1 Uputiti pacijenta na pravilno i redovno održavanje oralne higijene
2i3 Pored uputstva za održavanje higijene potrebno je ukloniti i čvrste naslage sa
zuba, korigovati neadekvatne stomatološke radove i po potrebi primeniti
kiretažu parodontalnih džepova.
4 Sve navedeno pod tri plus je potrebno hirurške lečenje

Procena stanja oralne higijene se može proceniti pomoću INDEKSA ORALNE HIGIJENE u koje
ubrajamo

 Plak indeks

 Indeksi zbnog kamenca

 Indeks subgingivalnih konkremenata

 Retencioni indeksi
Pomoću njih izračunava se količina dentalnog plaka i ostalih naslaga na zubma i količina čvrstih
naslaga, kao i retencioni indeks loše urađenih stomatoloških radova.
Greene – Vermilionovindeks spada u indekse mekih naslaga i pomoću njega se određuje
količina svih mekih naslaga na zubima. Za dobijanje rezultata u ovom indeksu koristi se površina
šest zuba koji predstavljaju reprezantitivni uzorak za celu denticiju to su vestibularne površine
prvih gornjih molara sa desne i leve strane, prvog gornjeg sekutića sa desne strane i donjeg
sekutića sa leve strane. Prisustvo mekih naslaga se meri i na oralnoj površini prvih donjih molara
sa leve i desne strane. Ako neki od zuba nedostaje ne može biti zamenjen susednim zubom.
Prisustvo naslaga se meri na sledeći način
0 – nema naslaga
1 – meke naslage prekrivaju do 1/3 površine zuba
2 – meke naslage pokrivaju do 1/3 do 2/3 površine zuba
3 – meke naslage pokrivaju više od 2/3 površine zuba
Plak indeks po Silness-Loeu koristi se za utvrđivanje prisustva I lokalizaciji dentalnog plaka.
Prisustvo plaka se proverava na gingivalnim delovima vestibularne, oralne, mezijalne I distalne
površine krunica svih prisutnih zuba uz korišćenje stomatološke sonde. Pre uzimanja ovog
indeksa ne vrše se bojenja, potrebno je da ispitanik samo energično ispere usta vodom da
ukloni ostatke hrane i materiju albu. Boduje se na sledeći način:
0 – nema plaka na gingivalnoj trećini krunice zuba
1 – dentalni plak se nalazi u vidu tankog sloja na ivici gingive i na površini zuba u njenom
susedstvu, nije vidljiv golim okom, otrkiva se prevlačenjem ošte sonde preko ovog područja
2 – umerena količina dentalnog plaka koja je vidljiva i golim okom. Naslage se nalaze na ivici
gingive, na površini zuba u njenom susedstvu i/ili u gingivalnom sulkusu odnosno džepu
3 – obilje dentalnog plaka koji pokriva ivicu gingive, površinu zuba uz nju i ispunjava gingivalni
sulkus odnosno džep
Greenov indeks zubnog kamenca se određuje na indeksnim zubima kao i za Greene –
Vermilionov indeks. Prisustvo kamenca se izražava na sledeći način.
0 – nema kamnca
1 – kamenac pokriva do 1/3 površine zuba
2 – pokriva do 2/3 površine zuba
3 – pokriva više od 2/3
Subgingivalnih konkremenata određuje se oko šest zuba iz reprezentativnog uzroka za
računanje indeksa mekih naslaga. Prisustvo subgingivalnih konkremenata se izražava na sledeći
način
0 – nema konkremenata
1 – pokrivaju do 1/3 zuba u vratnom delu
2 – do 2/3 zuba
3 – pokrivaju više od 2/3 u vratnom delu
Bjorby – Loeov retencioni indeks meri prisustvo neadekvatno odrađenih stomatoloških
nadoknada i ortodontskih aparata kao i čvrstih naslaga koji služe kao dobra podloga za retenciju
mekih i čvstih naslaga. Pri izračunavanju ovog indeksa pregledaju se svi prisutni zubi i njihove
mezijalne distalne vestibularne i oralne površine. Rezultati se dobijaju kada se saberu sve
dobijene vrednosti pa se zbir podeli sa četiri a podom sa brojem pregledanih zuba. Ta
„retencija“ se boduje na sledeći način:
0 – zubni karijes, čvrste naslage na zubima i neadekvatno urađeni stomatološki radovi ne nalaze
se u blizini ivice gingive
1 – postoji zubni kamenac, subgingivalni konkrementi ili supragingivalni karijes, loše urađeni
stomatološki radovi
2 – postoje subgingivalni konkrementi, subingivalni karijes ili se u subgingivalnom predelu nalaze
ivice nekog neadekvatno urađenog stomatološkog rada
3 – veliki karijes mnoštvo čvrstih naslaga na zubima ili veoma loše urađena neka stomatološka
nadoknada u supragingivalnom ili subgingivalnom predelu.