Uvodno predavanje

Preventivna stom. je nauka i umeće prevencije bolesti usta i zuba uz obezbeđenje dugotrajnog
oralnog zdravlja i unapređenje kvaliteta života. Da bi se unapređenje života postiglo u potpunosti
neophodni su organizovani napori zajednice.

Javno zdravlje je nauka i umeće prevencije bolesti, produžavanje života i promocije zdravlja, takođe
organizovanim naporima zajednice.

Cilje prev. stomatologije je da na osnovu savremenih dostignuća i primene proverenih mera i

sredstava za prevenciju oralnih bolesti obezbedi bolje zdravlje usta i zuba u celoj populaciji.

Njeni zadaci:

- Proučavanje karakteristika oralne patologije

- Proučavanje etioloških faktora
- Prouč. faktora rizika
- Prouč. mera, metoda i sredstava za prevenciju oralnih bolesti
- Izrada, primena i evaluacija programa za prevenciju oralnih bolesti
- Edukacija

Zdravlje – stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili
nekih drugih nedostataka.

Oralno zdravlje – stanje zdravlja svih oralnih tkiva i tkiva koja su sa njima u vezi, što omogućava
pojedincu da jede, govori, komunicira sa okolinom, bez akutnih znakova bolesti, neprijatnosti ili
smetnji i što doprinosi opštem stanju zdravlja i blagostanja.

Oralno zdravlje je neraskidivi deo opšteg zdravlja.

Oralno zdravlje predstavlja mnogo vise od zdravlja samih zuba, to je slabo prihvaćena tvrdnja.

Bolesti usta i zuba koje su u ekspanziji, utiču na radne sposobnosti, samopouzdanje, socijalne
interakcije, na govor, spavanje... jednom rečju na kvalitet života.

Sveobuhvatna prevencija obuhvata:

- Najisplativiji, najjednostavniji i najkvalitetniji način zaštite i promocije oralnog zdravlja

Promocija oralnog zdravlja predstavlja proces osposobljavanja ljudi da poboljšaju kontrolu nad
sopstvenim oralnim zdravljem, odnosno proces koji pojedincu i zajednici omogućavaju da poboljšaju
kontrolu nad svim odrednica zdravlja i na taj način unaprede i sopstveno zdravlje. (prema SZO)

Osnovni pristupi u promociji zdravlja:

- Individualni pristup – namenjen poboljšanju zdr. sistema

- Zdravstveno ponašanje odnosno učešće pojedinca u aktivnostima za očuvanje sopstvenog
zdravlja
- Kolektivni pristup koji je usmeren ka zdravstvenim navikama, kulturi i potencijalima
zajednice kao celine.

Organizacione metode promocije oralnog zdravlja se zasnivaju na primeni zdravstvenih kampanja, a

one predstavljaju jedan sveobuhvatan, opšte prihvatljiv način komunikacije koji je ekonomski održiv i
koji obuhvata populacije različitih uzrasta u promociji zdravlja sve sa ciljem razvoja zdravstvene
svesti.
Zdravstvene kampanje dugoročno i na najefikasniji način promovišu značaj zdravlja, deluju na ukupno
stanovništvo ali isto tako i na grupe sa specifičnim potrebama (naročito za trudnice).

Target su deca jer ukoliko se navike steknu u najranijem uzrastu primenjivaće se adekvatno i kasnije
kroz ceo život. To isto znači da će i loše navike isto tako da se sprovode što će dovesti do porasta
oralnih oboljenja i remećenja kvaliteta života.

Tipovi zdr. kampanje:

- Promotivni tip
- Promotivno-edukativni tip

Ciljevi kampanja mogu da budu:

- Kratkoročni – kontinuirano učešće zajednice u promociji oralnog zdravlja, povećanje broja

edukovanih kadrova za obezbeđenje oralnog zdravlja i obima preventivnih I prifulaktičkih
mera I aktivnosti unutar zajednice.
- Dugoročni – podrazumevaju sveukupni aktiviranje zajednice u njihovom izvođenju.

Neki od zdr.kampanja su:

- Svetski dan oralnog zdravlja

- Nedelja zdravlja usta I zuba
- Simpozijum zdr.vaspitanja
- Colgate – mesec oralnog zdravlja

Maksilofacijalno područje i usna duplja predstavljaju jednu specifičnu sredinu. Ona je sastavljena od
različitih tkiva: koža, sluzokoža, vezivno, mišićno tkivo, krvni i limfni sudovi, nervi, pljuvačne žlezde.
Svako od njih može da bude zahvaćeno infekcijom, traumom, degenerativnim promenama, ali isto
tako i sveučestalijom malignom alteracijom. Od posebnog značaja za usnu duplje je prisustvo
specijalizovanih tkiva zuba i parodoncijuma koja takođe vrlo često obolevaju.

Usna duplja je raskrsnica 2 trakta- digestivnog i respiratornog.

Zajedno sa specijalizovanim tkivima (zuba i parodontalna) od izuzetnog je značaja jer se unutar njih
mogu javiti i najčešća oboljenja usne duplje – karijes i parodontopatija, uz odgovarajuća druga
oboljenja – infekcije, traume, degenerativna, maligna i sl.

Sve ovo ukazuje na specifičnost patologije koja može da se javi u usnoj duplji. Zbog toga je
neophodan multidisciplinarni pristup svih specijalista (sve stomatološke discipline), ali i svih
zdravstvenih struka – higijena, sociologa psihologija, nauka o ponašanju, epidemiologija statistika,
ekonomija, političke nauke itd.

Socijalno medicinski aspekti:

- Bolesti mladih (gingivitis)

- Bolest starih (parodontopatija)
- Visok % ekstrahovanih zuba
- Troškovi

Ortodontske nepravilnosti – malokluzija – socijalno medicinski aspekti:

- Rast incidencije
- Favorizuje druga oralna oboljenja
- Estetski izgled , kao i troškovi
Prekancerozna i maligna oboljenja su u izuzetnom porastu. Rasprostranjenost je jako velika, rana
dijagnostika je diskutabilna, terapija je izuzetno rasprostranjena zato što se merama primarne
prevencije nije delovalo na vreme. Socijalno medicinski značaj:

- Raste incidencija
- Visoka smrtnost
- Desocijalizacija obolelih zbog prisustva unakaženosti
- Troškovi

Traumatizam – povrede – socijalno medicinski aspekti:

- Sve više prisutan opšti traumatizam

- Učestalost oralnog traumatizma i da on prati opšti
- Česte komplikacije
- Troškovi

Naše delovanje se ogleda u pružanju prve pomoći unutar organirovanih službi.

Razvoj stomatologije – faze razvoja:

- Urgentna: ekstrakcija zuba

- Tradicionalna: školovanje kadrova za terapiju
- Preventivna: školovanje kadrova za zdravlje

Odgovori društva na problem oboljenja zuba:

- Izvaditi zub
- Školovanje za ekstrakciju zuba
- Plombiranje zuba
- Protetsko zbrinjavanje
- Primarna prevencija

Terapijska stomatologija:

- Školovanje kadrova
- Razvoj opreme, instrumenata, materijala
- Usavršavanje dijagnostičke opreme i metoda

Nekada je važilo pravilo u terapijskoj stomatologiji da je bolji kvalitet ukoliko je bolja sanacija tj. što
više popravljenih zuba, taj stomatolog je bio bolji.

Efikasnost preventivne stomatologije:

- Fluorisanje vode za piće: 25 centi po stanovniku, a redukcija karijesa je do nekih 50%, iako
postoji zakon o fluorisanju – ne poštuje se

Primenom preventivne bi se troškovi za lečenje obolelih smanjili, a procenat zadovoljnih u odnosu na

nezadovoljne bi bio daleko veći.

Promene u stomatoloskoj profesiji:

- Promena „horizonta“ stomatologa (sa tehničko-tehnološkog na psihološko-socijalni)

- Prihvatanje prevencije oralnih bolesti kao realnosti
- Traženje rešenja na nivou društvenog, naučnog i tehnološkog razvoja
Problemi:

- Prelaz sa terapijske na preventivnu (racionalnije i efikasnije)

- Programska zaštita
- Ne sputavati razvoj terapijske stomatologije
- Revizija sistema finansiranja

Stomatologija je danas na raskrsnici – sa jedne strane je terapija, a sa druge preventiva.

Kad bi se pomerio horizont ka preventivnoj onda bi one trebalo da se ogledaju u sledećem kad je reč
o karijesu:

- Manja prevalencija
- Niži karijes indeks
- Spora progresija
- Manje komplikacija
- Promene u terapiji - pa bi se naše terapijske aktivnosti više usmerile na minimalno
invazivne tretmane i na sprovođenje preventivnih i profilaktičkih mera

Kod parodontalnih oboljenja:

- Manja prevalencija
- Kasnija pojava
- Manje komplikacije
- Manje potreba za hirurškim tretmanom
- Promene u terapiji

Kod malignih oboljenja:

- Pomeranje aktivnosti na primarnu prevenciju, ranu dijagnostiku i terapiju

- Smanjenje smrtnosti i bolja prognoza

Kod ortodontskih anomalija:

- Veće potrebe za lečenjem

- Pomeranje starosne granice za lečenje

Nivoi prevencije:

- Primarna – sprečavanje pojave oboljenja usta i zuba

- Sekundarna – rana dijagnostika oboljenja i sprečavanje njihove dalje progresije primenom
preventivnih odnosno profilaktičkih ili jednostavnih terapijskih mera
- Tercijarna – primena funkcionalne rehabilitacije organa za žvakanje terapijskim merama i
merama za održavanje postignutih terapijskih efekata

Primarna koristi metode, tehnike i sredstva da spreči pojavu bolesti ili da prekine neku kariku u lancu
koja dovodi do pojave oboljenja usta i zuba, da obezbedi restituciju zahvaćenih tkiva i organa u stanju
pre započinjanja bolesti. Radi se o potpuno zdravom tkivu odnosno da bolest zaustavi pre nego što
klasičan terapijski tretman bude neophodan. Npr. kod rane karijesne lezije.

Sekundarna koristi mere rane dijagnostike oralnih oboljenja npr. planirani sistematski pregledi
određenih grupa, zatim primenu preventivnih i profilaktičkih mera kako bi se utvrđena početna
stanja bolesti zaustavila uz primenu specifičnih kao što su preventivno plombiranje ili rutinskih
terapijskih mera u početnom stanju bolesti kao što je konzervativna sanacija, Uklanjanje kamenca,
kiretaža parodontalnih džepova, lečenje komplikacije karijesa, terapija oralnog karcinoma kako bi se
oštećena tkiva rehabilitovala ili nadoknadila što je moguće prirodnom stanju. U sekundarnu takođe
se mogu ubrojati i ekstrakcije zuba kao mere za sprečavanje komplikovanih dentogenih ili udaljenih
infekcija i drugih komplikacija.

Tercijarna koristi terapijske metode neophodne za nadoknadu oštećenih zubnih tkiva ili zamenu
ekstrahovanih zuba i rehabilitaciju funkcija organa za žvakanje pacijenata, što približnije funkciji koju
bi imao posle primene mera sekundarne prevencije. Prema tome, uz ove mere neophodno je
obezbediti i mere za održavanje postignutih terapijskih efekata.

Svetska zdravstvena organizacija zapravo podrazumeva:

- Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja

- Dati prednost prevenciji (primarnoj, sekundarnoj, tercijarnoj)
- Prevencija je racionalnija i ekonomičnija
- Značaj motivacije pacijenta
- Obezbediti jedinstvo stomatološke zaštite (preventivne i terapijske)
- Obezbediti kadrove za zdravlje
- Prednost državnim programima
- Individualne mere i briga o svakom pojedincu

Sredstva za održavanje oralne higijene

Uslovi za izvođenje dobre oralne higijene:

1. Pribor
2. Tehnika
3. Redovnost
4. Učestalost
5. Trajanje

Pribor čine:

- Osnovna
- Pomoćna sredstva

Osnovna sredstva čine:

- Četkica za zube
- Interdentalni konac
- Čačkalica
- Interdentalni simulator
- Trake za poliranje
- Aparati sa vodenim mlazom

Uloga četkice za zube:

- Mehanička kontrola dentalnog plaka

- Uklanjanje biofilma
- Masaža desni
- Čišćenje jezika
Građa četkice:

- Glava
- Vrat
- Drška

Na glavi treba da bude 2-3 reda snopića: u svakom redu po 6-8 snopića; u svakom snopiću oko 30
vlakana.

Tehničke osobenosti četkice podrazumevaju:

- Materijal (uglavnom sintetička vlakna)

- Dužina vlakana (10-11mm)
- Debljina vlakana (0,30; 0,25; 0,20mm)
- Broj i raspored vlakana

Tvrdoća četkice:

- Meka (0,20mm)
- Srednja (0y25mm)
- Tvrda (0,30mm)

Prirodna ili veštačka vlakna?

Prirodna vlakna:

- Različite debljine
- Reckavi krajevi
- Brzo se troši
- Apsorbuje do 30% vode
- Teško se suši
- Poseduje sržni kanal

Veštačka vlakna:

- Jednaka debljina
- Normalna tvrdoća
- Zaobljeni krajevi
- Apsorbuje 6-8% vode
- Mala abrazivnost
- Nemaju sržni kanal

Četkice sa oštrim vrhovima su destruktivnije za meka tkiva nego zaobljena, pa se korišćenje prirodnih
ne preporučuje.

Izbor četkice:

- Uzrast
- Stanje usta I zuba
- Individualne sklonosti
- Informisanosti
Treba da budu prilagođene uzrastu korisnika:

- Dečija četkica – drška manja od 12,5 do 15cm, a glavica do 2,5cm. Proizvođači se trude da
one budu osmišljene kao junaci iz crtanih filmova kako bi motivisali decu.
- Četkica za odrasle – drška od 15,5 do 17cm, a glavica oko 3 do 4cm

Specijalne četkice:

- Četkice sa velikim brojem snopova

- U njih spadaju električna četkica kao i interdentalne četkice

Četkice sa velikim brojem snopova:

- Intenzivno masiraju desni

- Svaki snop sadrži veliki broj elastičnih vlakana i pospešuje bolju mehaničku kontrolu plaka
- Neke od njih su one koje su preporučljive za osobe sa fiksnim ortodontskim aparatom

Električne četkice:

- Efikasno uklanjaju dentani plak

- Primenjuju se za održavanje oralne higijene kod obolelih od cerebralne paralize i mentalno
retardiranih

Interdentalne četkice:

- Specifičan oblik prilagođen interdentalnim prostorima

- Primenjuje je kod osoba koja nose fiksne protetske i ortodontske aparate
- Upotrebljavaju ih pacijenti sa širim interdentalnim prostorom

Primenom konvencionalnih odnosno običnih četkica može se ukloniti 60% biofilma , dok biofilm
ostaje neuklonjen sa aproksimalnih površina zuba, pa interdentalne četkice pospešuju uklanjanje .

Trajanje četkice za zube:

- Treba upotrebljavati dok vlakna četkice ne počnu da se krive i kidaju

- Prosečni život četkice je mesec dana

Interdentalni konac:

- Koristi se za čišćenje interdentalnih prostora (aproksimalnih zubnih površina)

- Indikacije: ortodontske anomalije, osobe rizične za nastanak karijesa i parodontopatije,
osobe sa ortodontskim aparatima i protetskim radovima

Postoje 3 osnovna tipa konca:

- Nenavošteni
- Navošteni – savetuje za pacijente koji imaju jako naglašenu teskobu – zbijenost zubnog
niza
- Specijalni – za pacijente sa fiksnim ortodontskim aparatom tvz. superdental floss – ima
jedan deo u vidu sunđera koji je zadebljan i prolazi ispod protetske nadoknade i efikasno
uklanjaju dentalni plak – koriste ga osobe sa ortodontskim aparatima, mostovima,
implantima i sl.

Tehnika korišćenja može biti:

- Manuelna
 - Držači za konac

Mlečna denticija – nema potrebe za korišćenjem konca za zube zbog toga što mlečna denticija
ima primatne dijasteme odnosno prostore između zuba pa je njegova upotreba nepotrebna, a sa
druge strane postoji nedovoljna manuelna spretnost kod dece.

Pomoćna sredstva:

- Paste za zube
- Sredstva za otkrivanje dentalnog plaka
- Hlor heksidin
- Cetilpiridijum hlorid
- Esencijalna ulja
- Triklosan
- Delmopinol

Paste za zube – glavno pomoćno sredstvo – osnovna uloga je:

- Potpomaže mehaničko dejstvo četkice

- Uklanja naslage sa zuba, desni i jezika
- Kozmetičko-higijenski efekat
- Miris, ukus
- Podstiču volju za oralnom higijenom

One sadrze:

- Abrazivna sredstva
- Deterdžentne materije
- Konstituense
- Vezivne materije
- Aromatične materije
- Konzervanse, boje
- Vodu
- Profilaktička sredstva, lekovite supstance

Razlikujemo:

- Paste za zube sa specijalnom namenom kakve su: paste sa fluoridima, sa hlorofilom,

profilaktičke paste, medicinske paste

Paste za zube sa fluoridima obezbeđuju mehaničko uklanjanje plaka i stalno prisustvo fluorida u
biosistemu. Najčešće se ugrađuju natrijum-fluorid, natrijum-monofluorofosfat, kalajni-fluorid.

Koncentracija fluorida u pastama za zube:

- Dečje paste (1000ppm) od 2. do 6. godine, samo je količina istisnute paste različita – do

druge godine je zrna pirinča, a do šeste je zrna graška
- Konvencionalne paste (1450ppm) preko 6 godina i odrasli
- Posebne paste i gelovi (iznad 1500ppm)

Profilaktičke paste su one koje koristimo u sklopu profilaktičkih mera od strane stomatologa.
Njihova uloga jeste u uklanjanju pigmentacija, ali i u uklanjanju dentalnog plaka. One najčešće
imaju visoke koncentracije fluorida zbog toga što sadrže i dosta abraziva. Primenjuju se isključivo
u ambulantnim uslovima kroz mašinsko uklanjanje naslaga. Sam postupak podrazumeva da uz
 pomoć odgovarajuće rotirajuće četkice na nasadnom instrumentu odnosno kolenjaku, sa malim
brojem obrtaja, najbolje zeleni kolenjak, uz adekvatnu fiksaciju ruke i adekvatnog pozicionisanja
ogredalca.

Medicinske zubne paste se dele na: antibiotske, vitaminske, antibakterijske (lizozim).

Sredstva za otkrivanje dentalnog plaka- služe za bolju vizuelizaciju plaka pa dijagnostika plaka može
biti:

- Vizuelna
- Bakteriološka
- Biohemija
- Mikroskopska

Vizuelna podrazumeva da tokom kliničkog pregleda sam terapeut golim okom ustanovi da li je kod
pacijenta prisutan plak ili ne. Najbolje je stomatološkom sondom ili eventualno bojenjem.

Vizuelna metoda bojenjem:

+ Primena tableta za bojenje plaka

1. Objasniti kako da koristi tabletu

2. Zaštititi pacijenta
3. Žvakanje tablete (60-90 sekundi)
4. Ispiranje usta vodom
5. Kontrola prebojenosti plaka

+ Korišćenje rastvora koji mogu biti koncentrovani ili razblaženi

Primena razblaženih:

1. Obuka (Kontrola sposobnosti) ispiranja usta I ispljuvavanje rastvora

2. Priprema rastvora
3. Zaštita pacijenta da se ne isprlja
4. Premazivanje usana vazelinom
5. Mućkanje rastvora u ustima (30-60 sekundi)
6. Ispljuvavanje rastvora
7. Ispiranje usta vodom
8. Kontrola prebojenosti plaka

Primena koncentrovanih: (genicijana violet)

1. Obuka
2. Priprema koncentrovanih rastvora i tupfera vate
3. Zaštita pacijenta
4. Premazivanje usana vazelinom
5. Premazivanje zuba
6. Ispiranje usta vodom
7. Kontrola prebojenosti plaka

Može i uz primenu gela koji boji plak u 3 boje; na osnovu nijanse se može ustanoviti starost plaka do
24h, do 48h i preko 48h.
Hemijska sredstva – za hemijsku kontrolu plaka – ukoliko uz pomoć osnovnih sredstava pacijentu
mehanički kontrolišemo plak, hemijskim sredstvima koja spadaju u pomoćna vršimo hemijsku
kontrolu plaka. Predstavljaju dodatak redovnoj oralnoj higijeni.

Mehaničko uklanjanje plaka je neophodno, ALI NIJE DOVOLJNO.

Indikacija za hemijska sredstva su ona koja podrazumevaju bolju kontrolu i bolje postignute rezultate
onih pacijenata koji imaju oboljenja parodoncijuma kod starijih ali i kod dece sa juvenilnom
parodontopatijom. Prema tome indikacija za primenu je kad je otežana ili nije moguća optimalna
oralna higijena – tokom terapije povreda zuba, ortodonstke terapije i terapije implantima.

Takođe se primenjuju kod onih pacijenata kod kojih su otežanim uslovi za održavanje oralne higijene
kakvi su: pacijenti sa hendikepom, afte, bakterijski endokarditis, nakon oralno hirurških intervencija
itd.

Meka tkiva čine 80% usne duplje, a tvrda 20.

Antiplak rastvori:

- Dodatak mehaničkoj higijeni

- Uticaj na bakterije na sluzokoži odnosno mekim tkivima

Potrebne osobine hemijskih sredstava:

- Širok spektar antibakterijske aktivnosti

- Vezivanje za oralne strukture
- Dobar ukus
- Kompatibilnost sa sastojcima pasti
- Niska toksičnost
- Da ne remete ekosistem oralnih mo

Češće su u obliku rastvora zbog kompatibilnosti i efekta paste samo na zubima.

Hemijska su efikasnija u prevenciji bakterijske kolonizacije.

Oni nisu zamena već dodatak mehaničkim.

Prvi predstavnik je Hlorheksidin. Ima širok spektar dejstva (gram + i – bakterije, virusi, gljivice).

- On je katjon
- Vezuje se za bakterije, mukozu i zube
- Deluje u oformljenom plaku
- Retinira u plaku
- Obezbeđuje dobru disperziju plaka i inhibiciju produkcije kiselina.

Mehanizam dejstva: + naelektrisani molekuli hlorheksidina deluju na – naelektrisane fosfatne grupe

na bakterijskoj ćeliji, izazivaju poremećaj osmotske ravnoteže u bakterijskoj ćeliji izrokujući lizu ćelije i
njenu smrt.

Neželjena dejstva: poremećaj ukusa (za slano), erozija sluzokože, povećano formiranje
supragingivalnog kamenca, osećaj pečenja jezika.
Različite koncentracije hlorheksidina:

- 0,2%, aluminijum laktat – koagulacija proteina, blaga hemostaza, smanjenje preosetljivosti

dentina
- 0,05% hlorheksidina sa 0,05% fluorida – dobri su za detekciju plaka kod osoba sa
ortodontskim, protetskim, periodontalnim tretmanom
- 0,12% - smanjenje bakterija pre manje hirurške intervencije, snažno dejstvo pri
sprečavanju stvaranja plaka sa produženom upotrebnom u do 3 nedelje, sprečava
postoperativne komplikacije
- 0,20% hlorheksidin-diglukonat – za kratkotrajnu intenzivnu upotrebu, pre i posle invazivnih
intervencija, sprečava postoperativne komplikacije, posebno ako je otežana mehanička
nega

Cetilpiridijum hlorid:

- Katjon
- Vezuje se za oralne strukture slično kao hlorheksidin
- Slabije dejstvo

Mehanizam dejstva: ugrožava bakterijsku membranu, dovodi do izlaska elemenata citoplazme i

do kolapsa ćelije.

Neželjena dejstva: slična kao kod hlorheksidina, ali su slabije izražena – stvaranje kamenca,
pečenje jezika, deskvamacija sluzokože pri većim koncentracijama.

Esencijalna ulja: predstavnik je listerin.

Mehanizam dejstva: kompleksan, ugrožava zid ćelije sa inhibicijom enzima, precipitacija

proteina, penetrira biofilm, redukuje masu i patogenost plaka.
Što se tiče redukcije plaka sa primenom esencijalnih ulja: studije su ispitivale grupu koja je
koristila četkicu i antimikrobni rastvor sa esencijalnim uljima, a druga četkicu i konac. Daleko
bolje je bilo kod onih koji su primenjivali četkicu i esencijalna ulja.

Triklosan: u pitanju je bisfenol, nejonski germicid. Ima nisku toksičnost i širok spektar antibakterijske
aktivnosti. Raširena upotreba u sapunima, antiperspirantima. Stomatologija: paste i rastvori.

Ispoljava antibakterijsko dejstvo pri čemu ugrožava bakterijsku membranu, ali i antiinflamatorno
dejstvo. Predstavnik su Colgate Total paste sa triklosanom, ali i rastvori.

Delmopinol: inhibira formiranje plaka, ispoljava mali antibakterijski efekat, inhibira sintezu glukana.
Efekat je takav da plak slabije adherira i lakse ga je ukloniti.

Rastvori sa fluoridima: spadaju u pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Postoje organski i
amino fluoridi. Preporučuju se organski. Najčešće je koncentracija u njima 225ppm-a.

Organski smanjuju površinski napon pljuvačke, formirajući homogeni film na svim oralnim
površinama.

Amin fluoridi se brzo disperguju u odnosu na neorganske fluoride.

Dostupni su duži vremenski period.

Blago su kiseli – brzo vezivanje sa kalcijumom; dugotrajno dejstvo – depoi fluorida

Postoje specijalni rastvori sa fluoridima i argininom: sigurna zaštita od preosetljivosti dentina.

 PLJUVAČKA I ORALNO ZDRAVLJE; MIKROORGANIZMI USNE DUPLJE

Pljuvačka je kompleksna telesna tečnost. Bezbojna ili penušavo-beličasta, lepljiva tečnost, bez ukusa.
Malo ispitivana, uglavnom zanemarivana jer je 99% voda.

Lučenje pljuvačke:

- Velike pljuvačne žlezde: parotidna, submandibularna, sublingvalna

- Male – labijalne, bukalne, palatinske, glosopalatinske

Primarna pljuvačka je ona koju luče acinusi i ona je sterilna tečnost, bez primesa.

Celokupna ili mešovita pljuvačka: primarna sekrecija + sastojci nesalivarnog porekla (ostaci hrane,
bakterije, epitelne ćelije itd.)

Pljuvačka sadrži:

- Sekret svih pljuvačnih žlezda

- Subgingivalnu tečnost
- Regurgitovani sekret gornjih bronhijalnih partija pluća: rastvoreni ostaci hrane, bakterija,
virusa, gljivica; deskvaminirane epitelne ćelije; fragmenti raspadnutih bakterija; enzimi
bakterijskog porekla

Sastav:

- 99% voda
- 1% :
+ veliki organski molekuli (proteini, glikoproteini, lipidi)
+ mali organski molekuli (glukoza, urea)
+ elektroliti (Na, Ca, P, Cl, K, HCO3, PO4, SO4, Mg, J, F - 0,01-0,03ppm)

Ono što organizmu treba, kroz primarnu sekreciju u žlezdanim acinusima to prođe, ali se u
sekundarnim acinusima provere šta je ono što se vrati kroz sekundarne kanale u cirkulaciju. Sistem
sekrecije, apsorpcije i reapsorpcije je veoma sličan onom kod bubrega. Oni što organizmu ne treba
ostaje u većoj koncentraciji u pljuvačci i to je jedan od načina izbacivanja odgovarajućih supstanci iz
organizma.

Brzina lučenja pljuvačke utiče na njen sastav jer stimulacijom pljuvačke se koriguje pH, Na,
bikarbonati, proteini, a smanjuju se Mg i fosfati.

Kontrola salivacije može biti:

- Nervna – simpatikus i parasimpatikus

- Hormonska – delovanje adrenalina i noradrenalina

Količina pljuvačke:

- Ukupno 0,5-1/1,5 litara/dan 0,3-1,1 ml/min

- Smanjeno lučenje Xerostomia (oligosialia)
- Pojačano lučenje Ptyalismus (sialorrhea)

Sekrecija pljuvačke nastaje kao odgovor na različite stimulacije (mehaničke, gustativne, olfaktivne,
vizuelne, psihogene...)
 - Bazalna odnosno nestimulisana pljuvačka
- Stimulisana pljuvačka – luči se tokom uzimanja hrane

Nestimulisana – sekrecija nastaje pod dejstvom minimalne aktivnosti centra za salivaciju u

produženoj moždini.

Prosečna vrednost: 0,3 ml/min

Individualne varijacije 0,01-1,9 ml/min

Poreklo nestimulisane:

- Submandibularna luči 65%

- Parotidna 29-25%
- Sublingvalna 5-7%
- Male pljuvačne 7-8%

Važno je jer ukoliko dođe do oštećenja žlezde, kalkulusa i sl. doći će i do smanjenog lučenja pljuvačke.

Faktori koji utiču na lučenje nestimulisane:

- Bioritam – MAX lučenje tokom dana posle podne, MIN tokom noći 0-6h
- Položaj tela – stajanje > sedenje > ležanje
- Godišnje doba – leti > zimi
- Lekovi – antihipertenzivi, antidepresivi, diuretici, sedativi...
- Pol – žene > muškarci
- Uzrast – u periodu 8-29 godina, lučenje se postepeno povećava
- Oboljenja
- Pušenje – pojačava sekreciju
- Psiho-fizičko stanje – strah – smanjena sekrecija
- Stepen dehidratacije veći od 8% potpuno zaustavlja lučenje nestimulisane pljuvačke

Uloga:

- Očuvanje integriteta oralnih tkiva

- Omogućava opstanak (suva usta – nemogućnost gutanja)
- Omogućava normalne funkcije ishrane i govora, a time i harmoniju orofacijalnog sistema...

Stimulisana pljuvačka nastaje kao rezultat aktivacije centara u produženoj moždini.

Najznačajniji faktori koji utiču na stvaranje:

- Mehanički nadražaj: žvakanje

- Gustativni nadražaj: kiselo, slatko, slano, gorko
- Olfaktivni nadražaj
- Vizuelni nadražaj
- Psihogeni nadražaj
- Veličina pljuvačne žlezde

Faktori koji utiču na stvaranje:

- Uticaj hrane: prisustvo i kombinacija svih nadražajnih faktora

- Do 50% ukupne mešovite čini sekrecija parotidne žlezde
Količina sekrecije:

- Prosečna vrednost: 1-2 ml/min

- Individualna varijacija: 0,5-7 ml/min
- Stimul. parotidna: 0,2-3,5 ml/min – najviše se luči iz parotidne
- Stimul. submand. 0,09-2 ml/min
- <0,7 ml/min – Xerostomia

Hipofunkcija i smanjenje sekrecije dovodi do:

- Kserostomije
- Karijesa zuba
- Kandidijaze
- Bola
- Poremećaja žvakanja

Hipofunkcija može nastati zbog operacije tumora parotidnih žlezda, različitih infektivnih oboljenja
koja mogu dovesti do oštećenja pljuvačnih žlezda (Parotitis-zauške, neka autoimuna oboljenja itd.).

Hipersalivacija – pratilac mnogih patoloških stanja u usnoj duplji:

- Gutanje ili udisanje jakih hemijskih supstanci

- Generalizovana oralna oboljenja (stomatitis herpetica)
- Dermatoze lokalizovane u usnoj duplji (Pemphigus vulgaris...)

Xerostomia (suvoća usta) - pratilac hipofunkcije pljuvačnih žlezda

Uzroci:

- Gubitak vode ili metabolita

- Oštećenje pljuvačnih žlezda
- Smetnje u neuralnoj transmisiji

Simptomi:

- Smanjenje količine i viskoznosti pljuvačke

- Suve, ispucale usne, suvi obrazi
- Glossopyrosis (toplina) i glossodynia (bol) jezika,
- Otekle, bolne pljuvačne žlezde
- Učestalo uzimanje tečnosti
- Otežano žvakanje, poteškoće sa protezom
- Disphagia (otežano gutanje)
- Disphonia (otežan govor)
- Disgeusia (poremećen ukus)

Komplikacije:

- Do 10x više karijesa

- Kandidijaza
- Bol
- Poremećaj u žvakanju
Upotreba stimulativa – žvakaće gume, korišćenje substituenata pljuvačke, strog higijensko-dijetetski
režim, kompletna oralna rehabilitacija...

Količina izlučene pljuvačke – brzina salivacije je značajan parametar kad određujemo rizik za nastanak
karijesa

- Samočišćenje
- Povećan dotok minerala (remineralizacija)
- Smanjuje kiselost oralne šupljine (puferski mehanizam)

Određuje se merenjem količine izlučene stimulisane pljuvačke u periodu od 5 minuta:

- <0,7 ml/min – sporo lučenje – veci rizik

- >1,5 ml/min – brzo lučenje – manji rizik
Zaštitne uloge pljuvačke:

- Fizička zaštita
- Hemijska zaštita
- Antimikrobna zaštita
- Remineralizacija gleđi – kombinacija i fizičke i hemijske

Fizička zaštita:

- Funkcija spiranja, čišćenja usne duplje

- Oblaze organu mukozu I štiti je od fizičkih, hemijskih i mehaničkih iritacija
- Kvašenja površine i dopremanja mineralnih jona neophodnih za održavanje njihovog
balansa na površini zuba
- Formiranje zaštitne pelikle, kao difuzione barijere na gleđi sastavljene od proteina
pljuvačke
- Klirens u.h. i klirens fluorida

Klirens (evakuacija) kariogene hrane odnosno u.h.:

- Prva faza je brzi klirens u toku prvih 6 minuta

- Druga faza je spori klirens koji je proporcionalan stepenu lučenja pljuvačke i proteklom
vremenu

Stečena pelikla – nastaje od pljuvačnih proteina i lipida ma površini tek izniklih ili tek očišćenih zuba.
Sprečava difuziju kiselina ka zubu i izlazak Ca i P iz gledji. Ima 3 sloja: podpovršinski površinski,
nadpovršinski. Čini podlogu za kolonizaciju mo i formiranje plaka.

Hemijska zaštita: održavanje kiselost oralne šupljine (razblaženje i spiranje kao i puferske
sposobnosti salive)

Puferski sistem:

1. Bikarbonati
2. Fosfati
3. Proteini
4. Urea

Bikarbonati: najznačajniji je puferski sistem; zastupljen je sa 85% u odnosu na celokupan sistem.

Koncentracija varira:

- <1 mmol/l nestimulisana

- Do 60 mmol/l stimulisana
- Oko 15 mmol/l dugotrajna stimulacija

Fosfati:

- Koncentracija 7-8 mmol/l u nestimulisanoj

- Koncentracija opada na 2-3 mmol/l u stimulisanoj
- Manji puferski značaj

Proteini:

- Zanemarljiva puferska vrednost

- Izuzetak je sijalin (bazni tetrapeptid izolovan iz sekreta parotidneni submandibularne),
značajno podiže pH
pH 3,0-4,0 → nizak puferski kapacitet → visok rizik za pojavu karijesa

pH 5,5-6,5 → visok puferski kapacitet → Nizak rizik za pojavu karijesa

Lakmus papir meri kiselost tj nivo kiselosti u pljuvački.

Da bismo sačuvali oralno zdravlje i uspostaviti neki balans izmedju faktora koji su faktori
remineralizacije, fluoridi, životni stil itd., važno je uspostaviti ravnotežu i upravo puferski kapacitet
pljuvačke je od velike važnosti.

Testovi za određivanje puferskog kapaciteta pljuvačke:

- Eriksonov metod (klasičan metod)

- Dentobuff strip sistem

Eriksonov metod:

- Prikupiti pljuvačke
- 1ml pljuvačke se pomeša sa 3ml HCl i doda kap 2-octanola
- Meša se 20 minuta
- pH se određuje elektrometrijski

Dentobuff – lakši je za primenu, lakše ga je prikazati pacijentu po principu promene boje na lakmus
papiru koji se nalazi na tračicama. Pljuvačka se ispljuje u odgovarajuću posudicu, nekoliko kapi stavi
na lakmus papir i nakon određenog vremena dodje do promene boje na osnovu pH pljuvačke i
pomoću ključa se očita vrednost.

Visok puferski kapacitet → otpornost na karijes

Nizak puferski kapacitet → slaba mogućnost neutralizacije kiselih metabolita

Pljuvačka snabdeva količinom mineralnih jona i fluorida gleđno-plakovnu interfazu: omogućava

balans de- i remineralizacije na površini gleđi.

Gleđ bez obzira na čvrstoću predstavlja rastvorljivo tkivo. Putem difuzije iz nje mogu da izađu
minerali, prvo se misli na Ca. Demineralizacija je potpomognuta kiselim produktima koji se nalaze u
oralnoj sredini. Sa druge strane remineralizacija je proces koji se kontinuirano odvija u ustima
odnosno vraćanje minerala u oralnu sredinu. Remineralizacija zahteva baznu sredinu koja joj je
omogućena i puferskim kapacitetom, ali i održavanjem oralne higijene. Ovakvi procesi čuvaju oralno
tkivo, i kad demineralizacija prevlada nastaje karijes. Zato je važno pratiti pH, a takođe i stimulisati
razne procese remineralizacije.
Antimikrobna zaštita:

- Specifična: sIgA, IgG, IgM

- Nespecifična: lizozim, laktoferin, sijaloperoksidaze i dr.

Olakšavaju kontrolu oralne mikroflore.

- Salivarni proteini, koncentracija 0,025-1 g/l (veoma je mala, za razliku od seruma gde ima
7g/100ml)
- Poreklo: pljuvačne žlezde, oralne bakterije, gingivalno-cervikalna tečnost

2 grupe antimikrobnih proteina: urođeni (neimunoglobulinski) i stečeni (imunoglonulinski).

Salivarni proteini:

- Mucini – daje sluzav izgled pljuvački i viskozan karakter, zaštita od maceracije, oblaže
bolus, omogućava gutanje, olakšava pokrete jezika i žvakanje hrane, sprečava autodigestiju
sluzokože
- Imunoglobulini: imaju značaja u kontroli karijesa iako mehanizam nije razjašnjen

Dijagnostika rizika za procenu karijesa može se izvršiti na osnovu:

- Testa-analize kvaliteta i načina ishrane

- Testa nivoa dnevne produkcije plaka
- Testa kvaliteta i količine pljuvačke
- Testa puferskog kapaciteta pljuvačke
- Testa količine s.mutans u pljuvački
- Testa količine laktobacila
- Analize oralnog statusa – KEP

Merenje količine izlučene pljuvačke može biti različitim testovima.

Rade se - sat vremena posle jela, opušteni.

Kod nestimulisane - pacijenta treba postaviti u sedećem položaju, sa glavom blago nagnutom napred.
Pljuvačka se sakuplja pasivnim isticanjem iz usta 15 minuta. Vrednosti su:

- >0,25 ml/min – normalno

- 0,1 – 0,25 – nizak nivo
- <0,1 – veoma nizak nivo

Kod stimulisane – pacijent žvaće parafin 5 minuta. Pljuvačka se skuplja u posudu ispljuvavanjem.
Vrednosti su:

- >1,0 ml/min – normalno

- 0,7 – 1 – nizak nivo
- <0,7 – veoma nizak nivo

Pljuvačka se koristi i za test na drogu.

Takođe i maybe baby – plodni, neplodni dani kod žena.

Mikroorganizmi usne duplje

- Simbionti (uslovno patogeni)

- Rasprostranjenost: dentalni plak, gingivalni sulkus, dorzum jezika.

Bitan je s.mutans i laktobacili.

Streptococcus mutans grupa:

- Pokazuje najveći nivo produkcije kiselina, podnošljivost i zadržavanje kiselosti

- Acidogenost i acidurija ih svrstavaju u najkariogenije bakterije.
- Povećanje nivoa s.mutansa iznad 100 000 bakterija/ml pljuvačke – povećan rizik za
nastanak karijesa.
- Ako je > od 1 000 000 – izuzetno visok rizik

Bakterijski testovi za procenu rizika:

- Ispitivanje mutansa – „strip mutans test“ – bacitracin tableta se ubaci u epruvetu, pacijent
sažvaće kuglicu parafina, štapić se 10x retorika u ustima i stavlja u epruvetu koja se 48h
drži u inkubatoru na 37°, izvadi se štapić i čitaju rezultati. To su striktni ili fakultativni
anaerobi.

- Ispitivanje laktobacila – „dento cult LB“ – stimulisana pljuvačka se zasejava na hranljivu

podlogu. Stavlja u inkubator na 37° na 4 dana. Po šemi se tumači rezultat.

Vrše se tako što se prebrojavaju kolonije na odgovarajućim podlogama.

Svako povećanje laktobacila izmedju 1 000 i 10 000 bakterija/ml pljuvačke – povećan rizik za
nastanak karijesa.

Zaštita od mo:

- Antibiotici – to nije ni moguće ni dobro

- Vakcina – ne postoji
- Hemioprofilaksa
- Hemijska kontrola plaka
- Održavanje oralne higijene – to je neprikosnoveni metod u smanjenju mo u ustima
 EROZIJA ZUBA

Erozija zuba spada u jednu vrstu trošenja zuba. Označava gubitak čvrstih zubnih tkiva tokom 4
različita procesa:

1. Atricija – fiziološko trošenje čvrstih zubnih tkiva. Ono nastaje kontaktom zuba na zub i bez
uticaja stranih supstanci. Nekad je teško da se razlikuje od abrazije zato što delovi gleđi koji
su uklonjeni u toku atrakcije mogu da lice i na abrazivne promene.
2. Abrazija – patološko trošenje zuba koje se dešava tokom abnormalnih mehaničkih procesa
koji uključuju strane objekte ili supstance koje se često unose u usta i dolaze u kontakt sa
zubima.
3. Erozija – do gubitka strukture zuba dolazi zbog rastvaranja čvrstih zubnih tkiva delovanjem
kiselina ali bez prisustva bakterija.
4. Abfrakcija – nastaje zbog abnormalnog okluzalnog opterećenja koje utiče na gleđ u
cervikalnoj trećini zuba.

Sva 4 procesa se generalno razlikuju, ali isto tako tokom života se često dešavaju paralelno,
istovremeno i zbog toga je kod odraslih pacijenata ponekad veoma teško razlikovati koji je koji
proces ili koji je nastao prvi, a koji se nadovezao.

Kod dece je situacija drugačija.

Erozije zuba se donekle mogu ubrojati u oboljenja multikauzalne etiologije, a zapravo nastaju kao
posledica hemijsko-mehaničkog delovanja na čvrsta zuba tkiva. Ovaj hemijski uticaj se objašnjava
rastvaranjem gleđi delovanjem kiselina ili procesima helacije. A kiseline nisu produkt delovanja
oralne mikroflore, za razliku od kiselina koje dovode do karijesa. To je suština.

Između karijesa i erozija postoje i neke zajedničke karakteristike koje liče:

- Može da se zaustavi ako se otkrije na vreme

 Erozije se u početku javljaju na tipičnim mestima:

1. Incizivi – palatinalne površine - za erozije je karakteristično da bilo koji ispun na zubu

neće biti ugrožen ovim kiselinama, ali zubna struktura hoće i samim tim ispun ostaje
kao da štrči u odnosu na potrošenu strukturu zuba. Za razliku od abrazije ili atricije
gde bi se zajedno sa zubom trošio i ispun, ovde nema tog trošenja.
2. Prvi molari – nastaju mala udubljenja na vrhovima kvržica. Tipično je za erozije, ali u
ranoj fazi. Kako proces dalje napreduje tako se i ovaj reljef kvržica gubi i više ne
izgleda tako.
3. Promene kod težih slučajeva mogu da se nalaze na cervikalnoj trećini, aproksimalnim
površinama zuba, svi zubi mogu biti zahvaćeni i može doći do kompletnog gubitka
okluzalne morfologije – više nema ni kvržica, ni fisura.
4. Mogu da se jave i na mlečnim zubima

Erozije nisu baš uvek patološki proces. Tj. u određenom obimu se trošenje zuba tokom života može
smatrati relativno normalnim, ali je bitno da znamo u kom momentu to više nije fiziološko trošenje.

Kritični pH za nastanak erozija je NEPOZNAT. Zbog toga što je predispozicija za erozije individualna i
ne zavisi samo od kiselina, niti od jačine konkretne kiselina. Mnogi biološki faktori, faktori koji su
vezani za način života, hemijski faktori... sve to može imati uticaj na površinu zuba, a njihova
međusobna povezanost je od velikog značaja i upravo nam to pomaže da objasnimo zašto neki
pacijenti imaju u većem obimu prisutno erozivno trošenje zuba iako su na isti način izloženi
kiselinama u ishrani kao i oni pacijenti koji nemaju uopšte ove promene na zubima. NE ZAVISI SAMO
OD KISELINA.

Neki faktori rizika jesu poznati. Neke namirnice se smatraju faktorima rizika, ali samo ako se unose na
određen način kao i određenom učestalošću.

Do erozije mogu dovesti spoljašnji i unutrašnji faktori.

Spoljašnji faktori:

- Kisela hrana i piće, neki lekovi, faktori sredine. Najveći značaj definitivno ima kisela hrana i
piće. Citrusno voće (pomorandže, limun) i sve vrste napitaka koje se prave od tog voća.

Količina citrusnog voća koje treba pojesti da bi se to smatralo faktorom rizika jeste br 2 komada
dnevno.

Kiseline: limunska, vinska, jabučna - voćni sokovi, voćni čajevi.

Kiseline: limunska, ugljena, fosforna – gazirana pića, energetska pića.

Osim samog prisustva kiselina, nešto što dodatno može da dovede do problema jeste mućkanje pića
u ustima. Ta navika se često stekne u detinjstvu.

Napici su faktori rizika kad se unose više od 6x nedeljno.

Sportski napici su takođe faktori rizika, kad se unose bar 1 nedeljno.

Jogurt ne može da dovede do erozije zbog sadržaja Ca. Jogurt ima 40 mmol/l, a ostali 0,1,2 mmol/l.

Čak se ponekad prave formulaciju, najpre sportskih napitaka koje upravo sadrže Ca, da bi se na taj
način njihov erozivni potencijal smanjio.

Iako je napitak kiseo, ne mora da znači da će dovesti do erozije.

Somelijeri, dijete sa jabukovim sirćetom. Sirće je faktor rizika ako se unosi više od 1 nedeljno.

Što se tiče nekih lekova – tu imamo šumeće tablete – aspirin, vitamin C.

Faktori sredine – fabrike akumulatora gde su prisutna kisela isparenja, bazeni sa pH <7 (sa
nepropisno hlorisanom vodom, nedovoljno održavati bazeni)

Unutrašnji faktori:

- Poremećaji ishrane – bulimija (povraćanje). Povraćanje kao faktor rizika je vise od 1

nedeljno. Karakteristika je da se promene prvo javljaju na prednjim zubima, a kasnije su
vidljiva i na bočnim zubima.
- Refleks – gastroezogagealni refluks – normalno je sfinkter zatvoren, ali ako se desi da je
otvoren onda se želudačni sadržaj kroz jednjak vraća u usnu duplju. Tipičan je za trudnoću,
kod gojaznih ljudi, lekovi, neurogenetski poremećaji, a može i oko 7% zdravih ljudi.
Postoji i tihi refluks – pacijenti ne znaju da imaju refluks jer nemaju neprijatan osećaj koji se
javlja u ustima kada želudačna kiselina dospe u usnu duplju.
Kod refluksa su promene više izražene na bočnim zubima, i to u donjoj vilici na početku.
- Neke bolesti – astma, dijabetes, hiperparatireoidizam, cerebralna paraliza, Daunov
sindrom
- Veliki uticaj na pojavu erozija ima i PLJUVAČKA.
Kako pljuvačka može da pomogne: puferi, čišćenje, joni Ca i P, formiranje pelikle.
Erozije nastaju kad je nivo pljuvačke smanjen, niži puferski kapacitet, niži pH.
Saveti koje možemo dati pacijentima:

- Primarnu prevenciju je teško postići, gotovo nemoguće. Međutim, ako se na vreme

dijagnostikuje, preventivnim merama se može usporiti ili čak zaustaviti.
- VAŽNO ALI TESKO: uočiti promene u što ranijoj fazi
- Simptoma praktično nema u ranoj fazi, pacijent ne oseća apsolutno ništa, jedino
stomatolog može da uoči
- SMANJITI frekvenciju unošenja takve hrane i pića
- Korišćenje slamčice
- Izbegavati mućkanje
- Mekana četkica
- Kad pacijenti unose kisele napitke ili kiselu hranu, savet je da ne peru odmah zube nego da
prvo usta isperu vodom jer se smatra da, gleđ koja je načeta dejstvom kiselina, četkanje
zuba u tom trenutku može još više da ugrozi. Treba isprati usta vodom, sačekati nekih pola
sata pa je tek onda dobro oprati zube
- Takođe i nakon povraćanja savetuje se da ne peru odmah zube već da isperu vodom ili
rastvorom koji sadrži fluoride pa tek onda da operu zube
- Za sistemska oboljenja (unutrašnji faktori) potrebna je kauzalna terapija
- Pacijentima savetujemo da koriste fluoride, paste sa fluoridima, a posebno dobar je kalajni
fluorid jer formira soli koje povećavaju otpornost na kiseline
- Dostupne su i antierozivne paste - 1450ppm fluorida, ali manje abrazivne od standardnih
pasti za zube, a sadrže i neke dodatne sastojke za koje se još uvek sprovode istraživanja
- Jedna od preventivnih mera takođe može biti CPP-ACP: kazein fosfopeptid-amorfni
kalcijum fosfat, to je jedinjenje koje je na bazi kazeina iz mleka.
- Žvakaće gume bez šećera
- Sir i mlečni proizvodi – odmah posle uzimanja kiselih proizvoda zbog toga što sadrže
kalcijum i fosfat, podižu pH i pospešuju remineralizaciju

Šta je najvažnije zapamtiti?

- Da su erozije HEMIJSKO-MEHANIČKA oštećenja

- Da ih uzrokuju kiseline U ODSUSTVU BAKTERIJA
- Da su najvažniji spoljašnji faktori kisela hrana i piće, neki lekovi, faktori sredine
- Važan je način unošenja hrane
- Unutrašnji faktori – poremećaj hrane (bulimija), refluks, neke bolesti
- Veoma važan uticaj ima pljuvačka
- Redukovati unos kisele hrane i pića, korišćenje slamčice, bez mućkanja u ustima, pranje
zuba 30 minuta posle jela, sir i mleko, fluoridi (posebno kalaj fluorid, CPP-ACP
Preosetljivost zuba

Osetljivost zuba je problem koji može nastati zbog konzumiranja hladnih/toplih pića i hrane,
konzumiranja slatkiša, dodir zuba jezikom, četkicom, hranom..

To je preterana reakcija na stimulus koja se javlja na intaktnim zubima.

Termički, hemijski i osmotski nadražaji → eksponirani dentin → oštar, kratkorajan, prolazan bol

Distribucija nije ista na svakom zubu.

Najčešće su zahvaćeni premolari, pa očnjaci i sekutići, a na kraju najmanje molari.

Najviše termalni nadražaji, manje taktilni nadražaji i promene osmotskog pritiska.

Uzroci dentinske preosetljivosti:

- Nepravilna tehnika pranja zuba

- Loša oralna higijena – kamenac
- Recesija gingive
- Godine starosti - najčešće 25-30 godina
- Frekventni unos kiselih namirnica ili napitaka
- Beljenje zuba kod osoba sa eksponiranim korenovima zuba
Preventivne mere:

- Pravilna tehnika pranja zuba i upotreba konca

- Izbegavati pranje zuba neposredno nakon konzumiranja kiselih namirnica (dogoditi pranje
2-3 sata nakon konzumiranja upravo zbog preosetljivosti)
- Izbegavati egzogene kiseline
- Terapija bolesti udruženih sa regurgitacijom, ili teškim povraćanjem (refluks, bulimija)

Terapija:

- Primena navika – redukcija unosa kiselih namirnica i napitaka, redovno održavanje oralne
higijene, pravilna tehnika pranja zuba, pravilan izbor četkice
- Paste za zube / vodice za ispiranje usta – jednostavno, jeftino, široko primenjivo
- Okludiranje dentinskih tubula – bol se objašnjava hidrodinamskom teorijom – zbog
pokretanja fluida u dentinskim kanalićima, dolazi do stimulacije nervnih završetaka i to
zapravo stvara bol.
Pored okluzije postoji mogućnost inhibicije aktivnosti senzitivnih nerava – izvrši se
desenzibilizacija puferovanjem membranskog potencijala jonima kalijuma (K).
- Mogućnosti: preventivne mere, kućni tretman, tretman u ordinaciji.
- Mogućnosti tretmana:
1. Eliminacija etioloških i predisponirajućih faktora – kisele namirnice i nepravilna
tehnika pranja zuba
2. Savetovati primenu pasti za zube u kombinaciji sa mekim četkicama za zube
3. U težim slučajevima: dodatna profesionalna aplikacija preparata sa fluoridima i/ili
kućna aplikacija kalaj-fluorida ili visoko koncentrovanih gelova sa fluoridima

Od fluorida najefikasnijim se smatra monofluorofosfat.

Zaključak:

- Terapija zavisno od težine

Blage do umerene: oralna higijena (paste za osetljive zube i meka četkica), kućni tretman
(gelovi sa fluoridima);
Umerene do teške: tretman u ordinaciji (lak) uz dodatni kućni tretman (gelovi sa fluoridima).
- Dentinska preosetljivost je često stanje i neophodna je profesionalna dijagnoza u cilju
eliminacije drugih mogućih uzroka bola
 ISHRANA I ORALNO ZDRAVLJE

Sistemski uticaj hrane:

- U etiopatogenezi karijesa je dominantan lokalni uticaj ishrane

- Pothranjenost – hipoplazija gleđi; atrofiia pljuvačnih žlezda – biće smanjeno lučenje
pljuvačke i njen puferski kapacitet; deficit vitamina D; kasnije nicanje i smena zuba

Post-eruptivni uticaj ishrane je mnogo značajniji na nastanak karijesa. Prvo pomislimo na slatkiše i
šećere.
Postoje različite studije koje su dokazale da šećer utiče na razvoj karijesa:

- Kontrolisane kliničke studije

- Epidemiološke studije
- Eksperimenti na životinjama
- Ispitivanje pH plaka
- Ispitivanje isečaka gleđi

Kontrolisane kliničke studije – podrazumevaju istraživanja u kojima su pacijenti svrstavani u grupe

koje su u određenom vremenskom periodu unosile šećer u različitim količinama i na različite načine
u različito vreme. Onda je posmatrano koliko se na njihovim zubima razvija karijes. Ona mogu da
pruže najjači dokaz na vezu između šećera i karijesa. Zbog toga su one na prvom mestu. Međutim,
one se danas teško sprovode – jedan od razloga je to što mi već dugo znamo da šećer direktno utiče
na nastanak karijesa.

- Vipeholm studija – radila se na klinici sa mentalno obolelim pacijentima koristile su se

paste bez fluora, svi pacijenti su bili odrasli. Pacijenti su unosili rastvor saharoze, čokoladu,
sladak hleb i karamele. Zaključci su bili: šećer do 4x dnevno u vreme obroka ne utiče
značajno na razvoj karijesa, unošenje između obroka jeste povezano sa porastom
karijesnih zuba, sa smanjenjem hrane bogate šećerom smanjuje se i karijes, uočena su i
velika individualna odstupanja jer na pojavu karijesa mimo hrane utiče i pljuvačka
- Turku studija – istraživali su efekat potpune zamene saharoze u ishrani, ili fruktozom ili
ksilitolom. Zaključili su da potpuna zamena saharoze ksilitolom dovodi do značajno nižeg
priraštaja karijesa, i u prekavitacionom stadijumu i u stadijumu kaviteta.
Epidemiološke studije – Sreebny studija – utvrdila je vezu između količine šećera po glavi stanovnika i
KEP-a.

Epidemiološke studije su odgovorile i na pitanje „da li se priraštaj karijesa menja sa promenom

potrošnje šećera u populaciji?“ - mhm.

Uglavnom nebitne studije dalje – više šećera → više karijesa; manje šećera → manje karijesa.

Kod nasledne netolerancije fruktoze mora biti isključena sva hrana koja sadrži saharozu i fruktozu,
već da bude bogata skrobom, pa tu imamo nizak KEP.

Eksperimenti na životinjama – ispitivan je lokalni efekat šećera, frekvencija unošenja, koncentracija

šećera. Kod pacijenata koji se hrane želudačnom sondom ne očekujemo karijes.

Ispitivanje pH plaka – ispituju acidogenost hrane ili acidogeni potencijal. Ovo se prikazuje
Stefanovom krivom. Na njoj se uočava kojom brzinom pH pada, do kog nivoa pada, koliko je
potrebno da se pH vrati u tvz. sigurnu zonu tj. zonu remineralizacije. Ove studije su dokazale da do
najvećeg pada pH dovodi saharoza, pa onda glukoza, fruktoza, maltoza, a da laktoza i galaktoza imaju
mali acidogeni potencijal.

Savetuje se pacijentima da ne unose same šećere nego u sklopu obroka. Zbog toga što tada dolazi do
manjeg pada pH, a i tokom većih obroka veća je i količina izlučene pljuvačke pa spirajuće dejstvo i
puferski kapacitet dolaze do izražaja.

Ispitivanje isečaka gleđi – sprovode se tako što se mali isečci gleđi postavljaju na mobilne aparate
poput ortodontskih aparata. Pacijenti u studijama ih nose da bi isečci gleđi bili izloženi oralnoj sredini
i pljuvački, a povremeno se vade iz usta i izlažu različitim vrstama ispitivanih namirnica. Zatim se
mere promene tvrdoće gleđi, meri se demineralizacija. Dokazano je da šećer dovodi do
demineralizacije, a da nefermentabilne zamene za šećere dovode do remineralizacije odnosno
podstiču je. Takođe, što je veća koncentracija šećera kao i frekvencija unošenja to je i veća
demineralizacija. Prednost ovih studija:

- Mere demineralizaciju, ne samo acidogeni potencijal hrane

- Pljuvačka kao odbrambeni faktor je prisutna u eksperimentu

Bitno pitanje je da li je važnija frekvencija ili količina unetih šećera – ovo je teško razdvojiti jer sa
povećanjem frekvencije povećava se i količina unošenja, i obrnuto.

Eksperimentom na pacovima ustanovljeno je da je više karijesa bilo prisutno kada su obroci bili češći
a manji, nego kad su to bila 3 veća obroka, iako je hrana količinski bila ista u obe grupe.

Na kraju su važne i količina i frekvencija. Pa su preporuke:

- Promocija zdravlja treba da utiče na smanjenje raspoloživosti šećera u državi

- Individualno – savetovati ređe konzumiranje

Kariogenost različitih šećera – različiti šećeri nemaju istu kariogenost (saharoza, glukoza, fruktoza,
maltoza, laktoza, galaktoza).
Podela šećera na:

- Unutrašnje – voće i povrće a suvo voće se smatra kariogenijim

- Spoljašnje – mlečni, nemlečni (nemlečni se samo smatraju kariogenim)

Skrob – polisaharid, ne prolazi kroz membranu bakterija, ne dovodi do porasta karijesa.

Uticaj fluora – u prisustvu fluorida šećer predstavlja umeren rizik za karijes kod većine ljudi –
prevencija prekomernog unošenja šećera je i dalje važan deo prevencije karijesa; bez izloženosti
fluoridima šećer predstavlja visok rizik za pojavu karijesa.

Hrana koja štiti – mleko (sadrži laktozu, kalcijum i fosfor), više laktoze ima u ljudskom nego u kravljem
mleku; sir (može da poništi pad pH posle konzumiranja šećera, stimuliše lučenje pljuvačke, povećava
konc.Ca u plaku, podstiče remineralizaciju); čaj (polifenoli – antibakterijsko dejstvo, fluor).

Zamene za šećere tj. zaslađivači – dele se na:

- Intenzivni – aspartam, saharin, acesulfam – 100 do 1000x slađi od saharoze, ne dodaju

masu, nemaju kalorijsku vrednost, nisu kariogeni
- Voluminozni – manitol, sorbitol, ksilitol – slatki poput saharoze, dodaju masu hrani, imaju
kalorijsku vrednost, nisu kariogeni

Preporuke i zaključci:

- Mere javnog zdravlja – u prisustvu fluora trebalo bi da bude 15-20kg šećera po osobi
godišnje (40-50 grama dnevno), a bez izloženosti fluoru manje od 15kg po osobi godišnje
- Podsticanje razvoja i primene zamene za šećere
- Zdravstveno vaspitanje: od 6 meseci za decu čaša sa pipkom, od godinu dana bi flašicu
trebalo izbaciti. Ne dodavati šećer u hranu koja se daje detetu. Lekovi bez šećera.
- Smanjiti i frekvenciju i količinu hrane
- Hrana sa spoljašnjim šećerima: do 4 puta dnevno
- Podsticanje zdravih navika u ishrani
- Slatkiše unositi u vreme većih obroka
- Dnevnik ishrane – pacijent treba da vodi obično u trajanju od 3 dana gde treba da upiše
svaku namirnicu koju unese u toku dana. Obično su to 2 dana u toku nedelje i jedan dan
vikenda. Obično nisu svesni koliko zapravo šećera unose ili nisu svesni da je to loše.
 SAVREMENI KONCEPTI REMINERALIZACIJE TVRDIH ZUBNIH TKIVA

Kako nastaje karijes?

- Jedna od ranih destrukcija zubnih tkiva je inicijalna karijesna lezija – bela mrlja. Ono
nastaje kao posledica narušavanja ravnoteže de i remineralizacija.
- Acidogene bakterije iz plaka metabolišu u.h., produkuju kiseline koje neutralni pH plaka
obaraju, a spuštanje pH može ići i do 3.
- Bela mrlja nastaje prevagom dužih i češćih demineralizacijskih procesa nad
remineralizacijskim.

Kako nastaje bela mrlja?

- Ispod zrelog plaka, acidogene bakterije metabolišući u.h., produkuju kiseline koje obaraju
pH plaka i ako homeostatski mehanizmi pljuvačke nisu dovoljno potentni (iscrpljeni su) da
za određeni vremenski period vrate pH plaka na neutralno, favorizuju se demineralizacijski
procesi, pojačano se rastvara gledj i formira se početna karijesna lezija.
- Ako se demineralizacija nastavi , bela mrlja se uvećava, a onda dolazi do kavitacije odnosno
prekida integriteta površinskog sloja I dalje destrukcije zubnog tkiva.
- Ako se u fazi bele mrlje uvedu ciljane, individualne, intenzivne terapijske mere moguće je
izvršiti reverziju i zaustaviti leziju i prevesti je ponovo u zdravu gleđ.
- Zaštitni faktori koji forsiraju remineralizacijske procese su:
1. Pljuvačka i njene zaštitne komponente: proteini, antibakterijske komponente
2. Hemijska i mehanička kontrola plaka
3. Mineralne komponente: fluoridi, kalcijum, fosfati
4. Komponente hrane: uobročenost, ksilitol, sorbitol
- Patološki faktori koji dovode do pojačane demineralizacije su:
1. Loša oralna higijena
2. Redukovana salivarna funkcija
3. Bakterije plaka: mutans, laktobacili
4. Bakterijski metaboliti
5. Hrana: frekvencija unosa u.h.
- Bitna je rana dijagnostika
- Kad zaštitni faktori nadvladaju, rezultat je remineralizacija koja obuhvata prevođenje bele,
kredaste, hrapave, porozne gleđi u sjajnu, glatku, čvrstu i ne toliko izbeljenu površinu zuba,
mada nekad mogu ostati prebojene pigmentima iz hrane koji su ušli u pore
demineralizovane gleđi.
- Kad patološki faktori preovladaju, rezultat je dalje demineralizacija početne lezije i
nastanak kaviteta koja daje bespovratni, ireverzibilni tok procesu.
- Aktivno lečenje mora biti vezano za kontrolu bolesti koja je multikauzalna:
1. Eliminacijom ili minimaliziranjem uzročnih faktora demineralizacije
2. Sprovođenjem intenzivnih remineralizacijskih procesa svim dostupnim preparatima
- Pre procesa sprovođenja remineralizacijskih postupaka, moramo izvršiti preventivne mere,
uvesti fluoride, kontrolisati sprovođenje preventivnih mera pa potom sprovesti terapiju
remineralizacije
- Aktivno lečenje prvo mora biti usmereno na inhibiciju demineralizacije: procena karijes
rizika, osigurati nisko karijes rizično okruženje kontrolom i uklanjanjem plaka uz edukaciju
pacijenta, kao i kontrolom unosa šećera, stimulacijom salivacije, kao jedan od najvažnijih
dejstava fluorida vrši se i njegovim uvođenjem u tečnu gleđnu plakovnu interfazu lokalnom
aplikacijom fluorida.
 - Inhibicija demineralizacije vrši se i smanjenjem i modifikacijom mikroba plaka i salive:
mehanički (pre svega u kućnim uslovima, ali i u ordinaciji). U kućnim: redovna higijena usne
duplje, tehnika pranja zuba,. U profesionalnim uslovima uklanjanje plaka se vrši mašinskim
instrumentima – kolenjakom, četkicama i gumicama i profilaktičnim pastama. Neophodan
je tretman za svakog pacijenta i najbolji način uklanjanja plaka.
- Osim fluorida u inhibiciji demineralizacije učestvuju i druga hemioprofilaktička sredstva:
hlorheksidin, heksetidin, triklozan, ksilitol, povidon jodid... rastvori, gelovi, lakovi
- Stimulacija saluvacije – povećanjem lučenja se spiraju metaboliti, puferišu se kiseline,
povećava se konc.mineralnih jona i povećava se klirens fluorida. Fluoridi vezuju
vodonikove jone i spiraju ih iz usta, a sa druge strane veruju mineralizovane jone i ponovo
ih vraćaju u kristalnu rešetku remodelujući površinu gleđi u otporniji sloj nego što je
primarno bio. Treba naglasiti da nema delotvorne primene fluorida bez redukcije
kariogene flore plaka i pljuvačke.
- U novije vreme preporučuju se 3 vodeća neinvazivna pristupa terapiji karijesa:
Karijesna lezija može biti tretirana remineralizujućim sredstvima, antimikrobnim
sredstvima i materijalima na bazi smole. U prevenciji i profilaksi rane karijesne gledji
dostupna su mnoga sredstva koja oslobađaju fluoride, kalcijum I fosfate u dužem
vremenskom periodu čime se omogućava zaustavljanje akutnog toka karijesa i odlaže
preparacija i restauracija kaviteta. Danas se smatra da je primena fluorida najznačajnija i
da su oni najdelotvornija sredstva za remineralizaciju.

Fluoridi deluju bakteriostatski, a uslovno baktericidno. Formira globule kalcijum-fluorida koji služe
kao sporo otpuštajući depoi fluora kada pH padne ispod 5. Dovode do moduliranja bakterijske
adhezije na površini zuba (smanjenjem površinskog napona gleđi). Smanjuju viskozitet pljuvačke.

Važno je da imaju direktno dejstvo na plakovne bakterije, inhibišući ih, odnosno njihove enzime koji
učestvuju u glikolizi (enolaza, fosfataza, fosforilaza, pirofosfataza). Na taj način zaustavljaju
formiranje metaboličkih kiselina i pad pH u neposrednom blizini gleđnih kristala.

Efikasnost fluorirda zavisi od:

- Koncentracije
- Formulacije
- Frekvencije unošenja
- Dugotrajnosti ekspozicije
- Metode oslobađanja

Fluoridi se primenjuju u obliku:

- Pasta za zube – mehanička eliminacija plaka, remineralizacija, ako su prijatnog ukusa

stimulisaće i salivaciju
- Vodica za ispiranje usta
- Pena
- Gelova
- Lakova – ojačavaju površinu gledji pre nego što se desi kavitacija; aplikovani na P gleđi
mogu ostati duži vremenski period (čak 8-16h)
- Žvakaćih guma
- Četkice i konac sa F impregniranim vlaknima
- Sistemi za sporo otpuštanje fluorida – služe za stalno i kontinuirano otpuštanje fluorida;
uglavnom se primenjuju kod visoko karijes rizičnih grupa; kao nosači fluorida uglavnom se
koriste smole ili struktura glasjonomera. Napravljeni su u obliku sočiva i lepe se
 kompozitima za bukalne površine gornjih molara. Nedostatak je što se teško izrađuju,
veoma se lako obaraju i gutaju, relativno su skupo sredstvo.
- Glasjonomer cementi

Stimulacija remineralizacije:

- Unos Ca i P jona
- Veštačka pljuvačka
- Mineralni tvrdi sirevi

Ksilitol redukuje količinu dentalnog plaka, povećava produkciju pljuvačke i njen puferski kapacitet,
nesvarljiv je za str.mutans i smanjuje njegov nivo, stimuliše remineralizaciju. Može da potpomaže
unos jona kalcijuma u kristalnu rešetku.

U novije vreme stimulacija remineralizacije se postiže korišćenjem bioaktivnih peptida sa

stabilizovanim kalcijum fostafima kao što su:

- CPP
- CPP-ACP (kazeinfosfopeptid amorfni kalcijumfosfat)
- CPP - ACFP

Materijali za prikrivanje površine karijesne lezije bogati fluoridima ili mineralnim jonima:

- Glasjonomer cementi
- Smolom ojačani glasjonomeri
- Kompomeri

Jedna od osnovnih prednosti glasjonomera je mogućnost potpune izolacije demineralizovanog

dentina i preostalih bakterija ispod ispuna čime se zaostaloj flori sprečava dotok hranljivih materija, a
što omogućava odvijanje remineralizacionih procesa.

ICON metoda remineralizacije (infiltracioni koncept) – predstavlja alternativnu metodu zaustavljanja

karijesne lezije; bazirana je na infiltraciji porozne gleđi niskoviskoznim kompozitima. Isključivo se radi
u ordinaciji. To je prvi tretman koji premošćava zjap između prevencije i restauracije. To je tretman
za lezije koje su uznapredovale za terapiju fluoridima, ali nisu dovoljno uznapredovale da bismo
uradili restauraciju. Zaustavlja progresiju karijesa bez nepotrebnog gubitka zdravog zubnog tkiva, a
tretirana lezija gubi kredasto izbeljeni izgled i posle tretmana izgleda kao zdrava gleđ. Ovo je mikro-
invazivni tretman početne karijesne lezije glatkih površina i aproksimalnih karijesnih lezija. Tretiranje
lezija je do prve trećine u dentinu, vrši se u jednoj poseti, bez preparacije i anestezije. Prilikom
postupka rada bitno je da se prvo pripremi površina koja se tretira, bilo vazdušnom mikroabrazijom ili
poliranjem potom se tretira 15% HCL u vremenskom periodu od 2 minuta, ako su promene izraženije
može i 3 minuta. Zatim se ispere 30 sekundi i posuši. Postupak se može ponoviti ako nismo
zadovoljni. Tretman se posle ponavljanja ispere, zatim se plasira etanol odnosno icon bright preparat
koji nam omogućava da vidimo budući efekat posle primene niskoviskozne smole. Ako smo
zadovoljni tim efektom koji se ispolji aplikacijom etanola, uklonimo etanol, posušimo i plasiramo
niskoviskoznu smolu u periodu od 30 sekundi. Zatim skinemo višak i polimerizujemo smolu. Po
uklanjanju viška kompozitne smole i poliranje, ako nismo zadovoljni efektom preparata, možemo
postupak ponoviti

Isti postupak je i za aproksimalne početne lezije, samo putem specijalnog jastučeta sa perforacijama
kroz koje izlazi smola direktno na površinu gleđi.
HealOzon – tretman početne karijesne lezije - za 10 sekundi ubija 99% karijes patogenih oralnih
bakterija. Kad su jednom uništene bakterije, na zub se aplikuje supstanca koja potpomaže
remineralizaciju jer obezbedjuje mineralima oštećen zub. Ne zahteva ni preparaciju, ni anesteziju.

U zavisnosti od vrednosti izmerenih diagnodent-om aplikacija ozona HealOzonom će trajati od 20 do

60 sekundi. Posle dezinfekcije i tretmana ozonom, na P zuba se nanosi sredstvo za remineralizaciju
koje ima pastu za zube, vodiču za ispiranje usta i sprej za usta. Kao i pH balansira koji sadrži natrijum
fluorid, limunsku kiselinu i ksilitol.

Probiotici – regulišu oralni mikrobiom, čvrsto se vezuju za P zuba I redukuje nivo bakterija u ustima,
mogu efikasno redukovana i inflamatorni odgovor.

Primena visokoenergetskih lasera – je visoko sofisticirana za remineralizaciju. Izuzetan metod, ali

veoma skup. Najčešće se koristi Er-Yag laser koji je indikovan u sledećim slučajevima:

- Rana dg karijesa
- Povećana otpornost gleđi prema karijesu
- Preparacija kaviteta
- Polimerizacija kompozitnih isouna
- Sterilizacija očišćenog i obrađenog kanala korena zuba

Međutim, primena lasera može da odvede do subpovršinskog zagrevanja gleđi, do pojave

pukotina na gleđi i u nekim slučajevima može da izazove nekrozu pulpe.

Sistemska primena: fluorisanje vide za piće, tablete sa fluoridima, fluorisanje kuhinjske soli,
fluorisanje mleka.

Lokalna primena - prema obliku: paste, vodice, pene, lakovi, gelovi, žvakaće gume. A prema
koncentraciji u zavisnosti od indikacija ona može biti nisko, srednje i visokokoncentrovana.
 - Niskokoncentrovani (endogena primena: fluorisanje vode, mleka, tablete), (lokalna
primena: paste, žvake, sistemi za lagano otpuštanje)
- Srednje (endogena: fluorisanje soli), (lokalna: pasta za zube, rastvori za ispiranje usta, želei
za četkanje zuba)
- Visoko (rastvori, lakovi i želei za podmazivanje zuba, profilaktičke paste sa F)

Najbolja koncentracija fluorida u vodi za piće je oko 1 g/l ili 1 ppmF.

Fluoridi u pljuvačci: 0,01 – 0,05 ppm F.

Neželjeni efekti fluorida:

- Jako su toksični (samo ispravna doza čini razliku između otrova i leka)
- Može biti akutni ili hronični toksični efekat.
Akutni – simptomi su: povećana salivacija, muka, povraćanje, grčevi, abdominalni bolovi,
hipotenzija, bledilo, aritmije slab puls, acidoza ,hipokalcemija, parestezije, poreze, tetanija,
depresija CNS-a, koma i na kraju smrt
Moguća toksična doza je 5 mgF/kg. Sigurno toksična/letalna je 15 mgF/kg.
Hronični – fluoroza zuba, skeleta fluoroza, citotoksični efekat.
Fluoroza zuba predstavlja pojavu suboovršinske poroznosti gleđi koja nastaje hroničnim
dejstvom prekomernih količina fluorida u vreme amelogeneze zuba. Može da se razvije samo
kod dece. Karakterišu se pojavom belih polja u gleđi koje formiraju fluoridi. U jačoj formi
redukovana mineralizacija gleđi rezultuje u zamućenoj, nekad tamnijim tvz ćilibarskoj gleđi ili
pak hipoplastičnoj gleđi odnosno pojavljuju se defekti u vidu udubljenja gleđi.
Hrana sa najviše fluorida odnosno ona hrana koja je od značaja za povećanje ukupnog
dnevnog unosa fluorida u organizam su čajevi, sardine, sok od grožđa, piletina...

Faktor rizika za nastanak fluoroze:

- Korišćenje pasta za zube sa fluoridima u ranom uzrastu

- Mala deca uglavnom gutaju pastu
- „Prozor osetljivosti“ od 15. do 30. meseca života
- Najrizičnije grupe su odojčad i deca do 3 godine starosti, između 4 i 5 godina postoji rizik
od fluoroze na bočnim zubima dok je kod dece starije od 6 godina rizik sveden na
minimum.

Fluoroza se na zubima javlja simetrično. Retko u mlečnoj denticiji. Flurotični zubi su po pravilu bez
karijesa, sem ako su najtežeg oblika sa izraženim hipoplazijama. Kod odraslih može da dovede
fluoroze kostiju (to su uglavnom veće količine).

Fluoroza ne zavisi samo od koncentracije fluorida u vodi već i od vremena unošenja i dužine
unošenja, klime, zdravstvenog stanja deteta, pola, vrste ishrane (naročito od unošenja belančevina) I
dr. individualnih razlika.

Klasifikacijom po Dinu postoje sledeći stepeni fluoroze zuba:

- Sumnjiva
- Blaga
- Umerena
- Izražena
- Težak oblik fluoroze
 METODOLOGIJA I TEHNIKE PRANJA ZUBA

- Kontrola plaka:

Uklanjanje plaka sa zuba i okolne gingive i prevencija njegovog ponovnog formiranja. Na taj način
doprinosi sprečavanju nastanka oralnih oboljenja. Sva sredstva, metode, kontrole deluju zajedno i ne
mogu jedni bez drugih. Iz didaktičkih razloga kontrolu plaka delimo na hemijsku i mehanička.

Mehanička kontrola se postiže:

- Uklanjanje mekih naslaga sa zuba i gingive, ometanje ponovnog stvaranja – prevencija
oboljenja
- Stimulacija (masaža) gingive – doprinosi tonus, keratinizaciju i prokrvljenost tkiva
- Nanošenje specifičnih sastojaka paste za zube – prevencija/terapija:
Karijesa (fluoridi)
Gingivitis/periodontitis (Zn soli, hlorheksidin)
Osetljivost zuba (arginin, Novamine, Na-citrat, KNO3...)

Izbor tehnike pranja zuba – ne postoji univerzalna tehnika i ono što ćemo preporučiti pacijentu zavisi
od više faktora: klinička situacija i od karakteristika samog pacijenta.

Klinička situacija podrazumeva stanje oralnog zdravlja, broj zuba, bezuba područja. Prilikom izbora
tehnike pranja zuba pažnju treba obratiti na veličinu usne duplje, kao i na prisustvo različitih
ortodontskih nepravilnosti. Tehniku pranja zuba treba prilagoditi obliku i nepravilnosti zubnog luka
odnosno nepravilnostima oblika i položaja pojedinačnih zuba. Gledamo i sva ostala oralna tkiva pa i
gingivu tj. stanje parodoncijuma.

Prisustvo fiksnih ili mobilnih protetskih ili ortodontskih aparata čini dodatni problem jer oni imaju
mnogo veći broj predilekcionih mesta za akumulaciju plaka.

- Kada govorimo o faktoru pacijent uvek krećemo: u izboru preventivnih mera tj. izbor
terapije je opšte zdravlje pacijenta (oboljenja lokomotornog sistema, mentalni hendikep).
- Izbor zavisi i od uzrasta pacijenta, manuelnih sposobnosti, zainteresovanost i motivacija
pacijenta, mogućnost objašnjenja demonstracije tehnike.
- Tehnike su brojne, ne postoji univerzalna i ni jedna ne zadovoljava potrebe svih pacijenata.

Podela tehnika je napravljena na osnovu pokreta koje tehnika preporučuje: horizontalna,

vibraciona (bass, stillman, charters), vertikalne (leonard, klizna metoda, fiziološka metoda,
modifikovana basova, modif.stillmanova, modif.chartersova), rotaciona (fones).

- Horizontalna je široko rasprostranjena, izvodi se tako što se vlakna čestice postave pod
uglom od 90 stepeni i četkica se pomera napred nazad. Ona nije dobra jer nije moguće u
potpunosti oprati celu vestibularnu ili oralnu površinu zuba. Umesto toga vrši se
premeštanje naslaga u interdentalne prostore, a u funkciji vremena u ging.trecini zuba, ako
se primenjuje duži vremenski period, može dovesti do nastanka klinastih erozija. Postoje
preporuke da se one preporuče maloj deci međutim ne preporučuje se jer ako se ono
navikne na lošu tehniku pranja zuba imaće poteškoće kasnije da te navike ispravi.
- Metoda koja se preporučuje deci najmanjeg uzrasta je rotaciona metoda. Ona se izvodi
tako što se zubi dovedu u teta tet položaj, tj. sečivne ivice gornjih prednjih zuba se dovedu
u kontakt sa sečivnim ivicama donjih zuba. Vrši se kružni pokret četkicom. Jednostavna je i
pogodna za primenu kod dece, nedovoljno čišćenje aproksimalnih površina zuba, moguća
povreda desni.
 - Vertikalna metoda –
Leonardova tehnika – pokreti četkicom gore dole, ova tehnika ne doprinosi dovoljno čišćenju
zuba, dovodi do premeštanja naslaga sa zuba na zub i opet u funkciji vremena može dovesti
do recesije gingive.
Klizna metoda – kiša pada-trava raste, najčešće se preporučuje, jednostavna, adekvatno
čišćenje aproksimalnih površina, izostaje čišćenje gingivalnog sulkusa. Izvodi se tako što se
četkica postavi pod uglom od 45 stepeni, vlakna su okrenuta naviše tako da zahvati i deo
gingive I deo zuba uz gingivu, a zatim se blago rotacionim pokretima pomera ka oralno. U
predelu bočnih zuba se postavlja paralelno sa zubni nizom i pomera. Svaki segment koji
četkica dohvati treba oprati barem 5 puta. Kod prednjih zuba četkica stoji pod uglom od 90
stepeni jer samo tako imamo dobro čišćenje sa oralne površine, grizne površine se čiste
ribajućom metodom.
Fiziološka metoda – imitira fiziološko čišćenje zuba (pri mastikaciji), izvodi se tako što se
vlakna četkice postave pod uglom od 45 stepeni u odnosu na zub, ali su vlakna u ovom
slučaju okrenuta ka griznoj površini zuba a onda se četkica blago rotacionim pokretima
okreće i pomera ka gingivi. Međutim ona nije dobra jer pored nedovoljnog čišćenja
aproksimalnih površina i nedovoljnog čišćenja gingivalnog sulkusa moguće je i oštećenje
marginalne gingive tj. njenoj recesiji.
- Vibracione metode – pacijent mora da ima izuzetno dobre motorne sposobnost tkd. se one
preporučuju isključivo odraslim pacijentima sa kojima možemo da uspostavimo dobru
komunikaciju i saradnju.
Stilmanova metoda za cilj ima stimulaciju gingive. Izvodi se tako što se četkica postavi pod
uglom od 45 stepeni tkd su vrhovi vlakana četkice usmereni ka gingivi, blago se samo pritisne
i vlakna NE ulaze u gingivalni sulkus nego su na gingivi samo prislonjena i zatim se, ne
pomerajući glavu četkice, vrše blagi pokreti napred nazad ali bez pomeranja same četkice. Na
taj način se obavlja masaža desni, manja mogućnost oštećenja gingive, pogodna za osobe sa
recesijom gingive (vlakna četkice ne ulaze u gingivalni sulkus).
Charters-ova metoda za cilj ima čišćenje aproksimalnih prostora. Pogodna kod pacijenata koji
imaju izraženije interdentalne prostore. Četkica se postavlja paralelno sa zubima nizom,
vrhovi vlakana se utiskuju bez prevelikog pritiska izmedju zuba u interdentalne prostore a
zatim se opet ne pomerajuci glavu četkice vrše blagi rotacioni pokreti. Na ovaj način se
efikasno čiste aproksimalni prostori, vrši se masaža desni. Metoda je pogodna kod pacijenata
sa fiksnim protetskim ili ortodontskim aparatima, kao i nakon hirurških zahvata u
periodontologiji.
Bass-ova metoda – jako dobra, ali zahtevna. Za cilj ima čišćenje gingivalnog sulkusa. Izvodi se
tako što se četkica postavi isto kao za kliznu metodu, paralelno sa zubnim nizom u bočnoj
regiji, pod uglom od 45 stepeni i sa vlaknima usmerenim ka gingivi. Međutim, u ovom slučaju
se vlakna pažljivo podvlače pod gingivu tj. u gingivalni sulkus. Na prednjim zubima sa oralne
strane pod uglom od 90 stepeni. Onda se u bočnoj regiji, ne pomerajući glavu četkice, vrše
blagi pokreti napred nazad, a na oralnim površinama prednjih zuba blagi pokreti gore dole.
Na ovaj način se efikasno uklanjaju naslage sa gingivalne trećine krunice i iz gingivalnog
sulkusa, vrši masaža desni, pogodna za osobe i sa zdravim i sa obolelim parodoncijumom.

Kako ne postoji idealna metoda, predložene su modifikuje ovih vibracionih metoda tj modifikovana
stilmanova, chartersova i basova.
One podrazumevaju primenu pokreta koji se u datoj vibracionoj tehnici preporučuje, a nakon toga
vertikalni pokret četkice za zube ka okluzalno.

Modif.basova – četkica se postavi pod uglom od 45 stepeni, paralelno sa zubnim nizom,

vlakna se ubacuju u sulkus gde se vrše blagi vibracioni pokreti, a zatim se vrši jedan vertikalni
pokret ka okluzalno čime se čiste vestibularne odnosno oralne površine. Na ovaj način se
obavlja najbolje moguće čišćenje pomoću četkice za zube.

Čišćenje okluzalnih površina: uvek treba da se obavlja na isti način, a to je ili kratki vibracioni pokreti
sa pritiskom ili snažni vibracioni pokreti napred nazad (vlakna dopiru do jamica i fisura). I nakon toga
snažni pokreti čišćenja kojima ćemo izbaciti debris iz najdubljih delova okluzalnog sistema.

Dugi horizontalni pokreti su kontraindikovani jer vlakna četkice ne dopiru do dubljih delova fisurnog
sistema.

Zaključak:

Svaka tehnika ima svoje prednosti i nedostatke.

Tehniku pranja treba prilagoditi kliničkoj situaciji i individualnim osobinama pacijenta, što je najčešće
kombinacija metoda.

Bez obzira na odabir tehnike, pacijenta treba obučiti i motivisati za pravilno pranje zuba.

PROCENA RIZIKA ZA NASTANAK KARIJESA

Kod terapije karijesa prvo treba da se identifikuje faktor rizika, nakon toga ukoliko ih uočimo treba da
sprečimo njihovu ponovnu pojavu ili ukoliko nije u riziku da učinimo sve da do toga i ne dođe. Tek
nakon toga radimo terapiju u smislu preparacije kaviteta i restauracije i uvek to radimo tako da sve
bude minimalno invazivno, da uštedimo zdrava zuba tkiva koliko god je moguće. Kad smo završili sa
kompletnom sanacija ne možemo da pustimo pacijenta već moramo da zakazujemo redovne
kontrolne preglede čija frekvencija zavisi od prijemčivosti za karijes.

Rizik – mogućnost pojave štetnog događaja.

Cilj procene rizika za nastanak karijesa – predvideti da li će doći do pojave novih karijesnih lezija ili
razvoja već prisutnih početnih lezija.

Značaj procene rizika – blagovremenim preventivnim merama je moguće sprečiti pojavu/razvoj

karijesnih lezija.

Identifikacija faktora rizika:

 - Anamneza – podaci koje dobijamo u toku upoznavanja sa pacijentom. Razlog posete,
medicinska istorija (lična, porodična), procena ponašanja pacijenta (saradnja), socijalni
aspekti (nivo obrazovanja/razumevanja)
- Klinički pregled – podrazumeva inspekciju, sondiranje i dodatna dijagnostika
- Evaluacija pojedinačnih faktora rizika

Opšti faktori:

- Opšte zdravstveno stanje

- Uzrast
- Socijalni faktor
- Ishrana
- Lekovi – kariogeni potencijal (zaslađeni sirupi), depresija salivacije

Lokalni faktori:

- Oralna higijena
- Pljuvačka
- Loše navike

Procena rizika na osnovu kliničkog pregleda:

- KEP sredine
- Prisustvo belih mrlja
- Stepen sanacije
- Prisustvo drugih faktora rizika: novoiznikli zubi (uvek su slabije mineralizovani i zbog toga
su većeg rizika), eksponirane površine korena (povlačenje gingive), teskoba, duboke fisure,
visoka prevalencija karijesa u prošlosti, jatrogeni faktori...

U klinički pregled treba uključiti i ostala tkiva usne duplje tkd. obavezno treba da analiziramo
krvarenje gingive odnosno da procenimo inflamatornu reakciju.

Kriterijumi za procenu karijes rizika:

1. Biološki faktori: aktivan karijes kod majke (ako ima veći broj streptokoka koje će preneti na
svoje dete), nizak socio-ekonomski status, više od 3 slatke užine ili napitka spavanje sa
flašicom, posebne potrebe, emigranti. – visok rizik
2. Protektivni faktori: optimalan unos fluorida (voda ili suplementi), pasta za zube sa F,
profesionalna aplikacija F, redovna stomatološka nega – nizak rizik
3. Klinički nalaz: više od jedne površine zuba sa karijesom, bele mrlje ili defekti gledji, povišen
nivo str.mutansa, vidljive naslage na zubima, hiposalivacija – visok rizik

Lokalni faktori – testovi za evaluaciju pojedinačnih parametara

Koga testirati:

- Nove pacijente
- Pacijente za koje se pretpostavlja da imaju visoku prijemčivost za karijes (simptomi
kserostomije i dr.)
- Ortodontske pacijente (motivacija za rigorozno održavanje oralne higijene)
- Pacijente koji zahtevaju kompleksan ili produženi stomatološki tretman
Gotovi testovi za procenu karijes rizika podrazumevaju analizu dentalnog plaka (količina i starost
plaka, pH plaka) i analizu pljuvačke (brzina lučenja ne/stimulisane, pH, puferski kapacitet, stepen
kolonizacije usne duplje mo).

Nestimulisanu pljuvačku nije moguće skupljati.

Postoji sajt/aplikacija/program „Cariogram“, pa se tu unese 7 parametara i on daje rezultat tj

procenu za rizik. Na osnovu sledećih ispitivanja se unose ocene 0, 1, 2, 3.

Pljuvačka – brzina lučenja, pH, puferski kapacitet, kolonizacija mo, detekcija mlečne kiseline.

Klinicki pregled (prisustvo karijesa), opšte zdravlje, ishrana (sastav, frekvencija) fluoridi.

Oralna higijena se analizira na 2 načina: stepen oralne higijene ( Silness Löe plak indeks), nivo
str.mutansa.

Kariogram ima nekoliko segmenata koji nam ukazuju na pojedinačne faktore kad je rizik u pitanju. To
su ishrana, bakterije, osetljivost (prijemčivost) i okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Takođe
pokazuje i šanse da se izbegnu novi kaviteti.

Kada smo obavili analizu, program će nam pokazati u kakvom riziku za nastanak karijesa se pacijent
nalazi (nizak, srednji, visok), a takođe će i preporučiti mere koje bi trebalo da primenimo kako bi rizik
bio smanjen (ishrana, fluoridi, oralna higijena).

Zaključak:

- Ispitivanje rizika za pojavu karijesa, pored mogućnosti dijagnostike, praćenja i predviđanja

karijesa (pre nastanka i prve lezije) je od izuzetnog značaja za utvrđivanje potrebe i plana
individualne prevencije i profilakse karijesa, odnosno planiranje mera i postupaka koje
treba preduzeti ciljano, kod određene osobe, radi očuvanja zdravlja usta i zuba.

Izbor preventivnih i profilaktičkih mera:

Protokol za decu uzrasta do 2 godine:

- Oni koji imaju nizak rizik – preporučujemo pranje zuba 2x dnevno, kontrole na 6-12 meseci
i dajemo savete o ishrani
- Kod pacijenata umerenog rizika – preporučujemo pastu sa F 2x dnevno (1000ppm),
profesionalna aplikacija F na 6 meseci, savet o ishrani

Aplikacija fluorida kod male dece – lakovi sa fluoridima visoke koncentracije: aplikacija kuglice vate,
četkice ili sonde, brzo ih aplikujemo, oni se brzo vežu za P zuba, brzo ispare, manje su osetljivi na
vlagu, nakon aplikacije pacijent ne treba da jede i da pere zube bar 2h po intervenciji. Prednost
lakova u odnosu na rastvore i gelove jeste sto imaju vise nego duplu koncentraciju fluorida.

- Kod pacijenata sa visokim rizikom – preporučuje se pasta sa fluorom 2x dnevno,

suplementi fluora, profesionalna aplikacija F na 3 meseca, takođe kontrola na 3 meseca i
određivanje nivoa mutansa na početku i na kontrolama, savet za ishranu

Kod najmlađih pacijenata možemo da preporučimo i preparate na bazi kalcijum-fosfata jer za razliku
rastvora fluorida, koje ne smemo da koristimo dok pacijent ne zna da ispljune, gutanje malih količina
pasti nema štetne efekte. CPP-ACP se preporučuje kod pacijenata sa akutnim karijesom kako bi se tok
karijesa zaustavio i kako bismo probali da remineralizujemo početne karijesne lezije.

Način upotrebe CPP-ACP:

 - Iako je u obliku paste, ne menja pastu za zube pa se upotrebljava nakon pranja zuba
- Aplikacija paste čistim prstom u trajanju 3 minuta
- Razmazati pastu jezikom po zubima, 2 minuta
- Po mogućstvu Izbegavati ispiranje
- Ne konzumirati hranu i piće 30 minuta

Gutanje manjih količina paste nema štetne efekte. Jedino nije dozvoljeno koristiti pastu kod
pacijenata koji imaju alergiju na mleko odnosno kazein.

Protokol za decu uzrasta 3-5 godina:

- Nizak – pasta sa F 2x dnevno (1000ppm) Kontrola 6-12 meseci

- Umeren – pasta sa F 2x dnevno, suplementi fluora, profesionalna aplikacija F na 6 meseci,
kontrola na 6 meseci, početni nivo mutansa, savet o ishrani
- Visok – pranje zuba 0,5% F, pažljivo!, suplementi F, profesionalna aplikacija F na 3 meseca,
kontrola na 3 meseca, nivo mutansa na početku I na kontrolama, savet o ishrani

Protokol za decu uzrasta >6 godina:

- Nizak – pasta sa F 2x dnevno (1450ppm), kontrola 6-12 meseci, ishrana ne, zalivači da
- Umeren- pasta sa F 2x dnevno, suplementi F, profesionalna aplikacija F na 6 meseci,
kontrola na 6 meseci, savet za ishranu, zalivači da
- Visok – pranje zuba 0,5% F, suplementi F, profesionalna aplikacija F na 3 meseca, kontrola
na 3 meseca, savet o ishrani, ksilitol, zalivači da
Ksilitol je voluminozni zaslađivač, spada u grupu šećernih alkohola, slične slatkoće kao saharoza,
koristi se kao dodatak brojnim namirnicama, pored toga nalazi se u brojnim namirnicama (sveže
voće i povrće – maline, jagode, zelena salata, karfiol, spanać). Mehanizam dejstva ksilitola:
mutans ga ne može metabolisati pa su manja odstupanja oralnog pH. Isto tako zahvaljujući
konkurenciji za određene receptore na zubima on inhibiše adheziju mutansa što za posledicu ima
manje voluminozan plak i manji broj mutansa (ovo nalazi mesto u prevenciji vertikalne
transmisije mutansa – majka-beba); možemo im preporučiti (u toku trudnoće ili neposredno po
porođaju) žvakaće gume sa ksilitolom kako bi se smanjio nivo. Žvakaće gume se koriste do 4x
dnevno ali je bitna doza. Niske doze nemaju efikasnost; značajan uticaj na oralnu floru ima 5-6
g/dan; visoke doze verovatno ne povećavaju efekat

Ono što je karakteristično za decu stariju od 6 godina jeste da se pojavljuju stalni zubi, pojavljuju se
bočni zubi gde preporučujemo zalivanje fisura. Prvi stalni molari se zalivaju svoj deci neposredno
nakon nicanja i nezavisno od rizika za nastanak karijesa.
 PREVENCIJA CIRKULARNOG KARIJESA

Još se naziva i karijes ranog detinjstva.

Karijes je najzastupljenije oboljenje 21. veka.

Karijes je muktikauzalno, infektivno oboljenje, hroničnog toka. Specifično je po nastanku, po tome da

ga izazivaju bakterije dentalnog plaka, da njihovi produkti dovode do demineralizacije i samim tim
pojave promena na samim zubima tj. kaviteta kao posledice oboljenja koje je u ustima.
Pravovremeno lečenje i pravi pristup može dovesti do toga da terapija bude uspešna.

Osnovni etiološki faktor su bakterije dentalnog plaka. Plak kao forma naslage koja se javlja na zubima
jeste neophodna za uklanjanje. Neredovno uklanjanje može dovesti do toga da se pojave promene,
za početak naslage a nakon toga da bakterije imaju uticaj kako na zub tako i na okolna meka tkiva tj.
da dovede do pojave kako karijesa tako i gingivitisa odnosno parodontopatije.

Oralna flora:

- Naseljavanje mo se dešava neposredno u toku i po rođenju

- Mikrofloru novorođenčeta čine fakultativni i mikroaerofilni mo (streptococcus,
staphylococcus, lactobacillus, neisseria) – u ovom trenutku ne postoje patogene bakterije
koje mogu uticati na sam razvoj tj nastanak karijesa. To je tako jer zubi još uvek nisu
prisutni u ustima.
- Nekoliko nedelja nakon rođenja javljaju se anaerobni mo (fusobacterium, veilonella)
- Najveće promene se dešavaju uporedo sa nicanjem zuba
- Zubi su idealno mesto za kolonizaciju bakterija jer su nedavne površine dobre za retenciju i
nema deskvamacije
- Zubi kao primarno stanište (sanguis, mutans, actynomyces viscosus)
- Gubitak zuba dovodi do promene oralne flore (mutans i sanguis se NE MOGU naći)
- Najviše bakterija se nalazi na zubima i dorzalnoj površini jezika - Specifičnost dečjeg
uzrasta jeste da se ne stvaraju sve papile na jeziku samim rođenjem. Razlika između
predškolske dece i one mlađe od njih jeste u tome što se u suštini ne stvaraju sve papile tj.
na dorzalnoj površini jezika neće biti toliko bakterija jer će površina jezika do predškolskog
uzrasta biti glatka.
- Pljuvačka sadrži malo mo
- Mo sa oralnih površina dospevaju u pljuvački
- Najviše proučavana grupa streptokoka, a najčešće izolovan: mutans, sanguis, salivarius,
mitior, mileri

Mutans:

- Najlakše se vezuje za zubne strukture

- Nema ga slobodnog u prirodi
- Javlja se sa nicanjem zuba
- Gubitkom zuba nestaje
- Novorođenčad inficiraju roditelji/osobe sa kojima su često u kontaktu
- Najčešća lokalizacija: jamice, fisure, apsoksimalne površine zube – zbog toga se
preporučuje profilaktička mera zalivanja fisura
- Za njega je najvažniji supstrat saharoza. 3 načina upotrebe saharoze:
1. Razlaže je na glukozu i fruktozu uz pomoć invertaze
 2. Transportu je u unutrašnjost ćelije, što je praćeno fosforilacijom i glukolizom pa vodi
stvaranju mlečne kiseline
3. Konverzija saharoze u adhezivni ekstracelularni polisaharid pomoću ćelijske membrane i
ekstracelularnih enzima

To su zapravo načini kako kasnije može doći do stvaranja karijesne lezije tj demineralizacije.

- Pored toga što stvara mlečne kiselinu, brže koristi saharozu od drugih mo, dostiže nižu pH
vrednost od drugih mo i sintetiše homopolimere – glukan (mutan, dekstran) i fruktan
(levan)

Karijes je PROCES koji traje dugo. Proces je ograničen određenim faktorima: održavanjem oralne
higijene, dodaci u održavanju, motivacija, remotivacija...

Loše navike: zanemareno dojenje, česte prehrane odojčeta, upotreba bočice sa cuclom (neprekidno u
toku dana, naročito noću). Takođe, nepravilno izbalansirani obroci, dodatno zaslađivanje hrane, česti
slatki napici. Cucla umočena med ili šećer, slatki medicinski sirupa, stvaranje navike na slatko,
istiskivanje korisnih namirnica. Odsustvo oralne higijene, izostanak upotrebe fluorida, izostanak
korigovanja loših navika, odsustvo zdravstvene kulture.

Sve to dovodi do cirkularnog karijesa.

Karakteristične je u uzrastu odojčeta i predškolskog uzrasta.

Javlja se kao kredasto bele mrlje u početku, a zatim se širi cirkularno oko zuba.

Naziva se i:

- Cirkularni karijes
- Karijes loše ishrane
- Karijes bočice sa cuclom
- Melanodoncija

Ne javlja se na stalnim zubima, već samo na mlečnim.

Odgovarajućim th merama može se zaustaviti.

Poseban je oblik karijesa:

- Po vremenu javljanja – samo u dečjem uzrastu – novorođenče, odojče, malo i predškolsko

dete
- Lokalizacija – javlja se u vrstom delu zuba
- Klinički tok i ishod – javlja se kao bela mrlja, a zatim se jako brzo širi oko vrata zuba I zbog
toga su tok I ishod nepredvidivi i brzi tj. dinamični

Počinje kao:

- Bledo-kredasti defekti gleđi

- Zatim mrko prebojene lezije
- Brza destrukcija krunice
 - Bez subjektivnih tegoba
- Bolovi – eksponirana pulpa

Dalje komplikacije su:

- Malokluzija
- Dento-alveolarne infekcije - najčešće
- Gingivitis
- Parodontalna oboljenja

Sa ovakvim komplikacijama dolazi do:

- Poremećaja u ishrani
- Oboljenja digestivnog trakta – ne može da se sažvaće hrana pa se unosi u obliku koji nije
odgovarajuć
- Poremećaj razvoja
- Poremećaj govora i komunikacije

Javljaju se: bol, strah, narušeno oralno i opšte zdravlje, poremećaj kvaliteta svakodnevnog života.

Terapeutski pristup:

- Rana dijagnostika
- Prevencija širenja
- Sekundarna prevencija
- Sanacija skupim materijalima, što nam ne odgovara
- Sve to bez značajnijeg uspeha

Prevencija:

- Što je ranije moguće

- Ciljana grupa roditelja
- Trudnoća
- Motivisati i instruirati roditelje
 - Prenošenje pozitivnih navika

Prevencija se deli na:

- Prenatalnu – posvećena roditeljima – podrazumeva primenu mera u cilju primene navika

kod trudnice, promene mera za smanjenje rizika za pojavu oboljenja u odojčeta (pušenje,
narkotici, sve ono što može uticati na plod), utvrđivanje pozitivnih navika (poboljšanje
sopstvenog zdravlja, prenošenje pozitivnih navika na dete).
Pravilan razvitak ploda obuhvata: pravilnu ishranu, izbegavanje unošenja lekova, odvikavanje od
pušenja, alkohola, droge. Neophodna je motivacija i remotivacija, da ne bi došlo do vraćanja loših
navika.
Favorizovanje pozitivnih mera obuhvata: održavanje oralne higijene, primenu fluorida,
odmaranje, šetnju, čist vazduh.
- Postnatalnu – posvećena kako roditeljima tako i pacijentima. Saradnja sa neonatolozima i
pedijatrima. Korigovanje loših navika i kod dece i kod roditelja. Ishrana bi trebalo da bude
prirodna (dojenje, čaša i kašičica), veštačka (uputstva lekara). Upotreba bočice je u redu, ali
ukoliko se koristi na odgovarajući način odnosno sastav hrane kao i učestalost obroka, ne
sme da se zaspi sa flašicom u ustima jer može uticati pogubno na zube, neophodno je
koristiti bočicu sa anatomskom cuclom zbog odgovarajućeg razvoja lica i vilice tj
orofacijalnog sistema.
Oralna higijena: odmah po rođenju, četkica i voda, četkica i pasta.
Primena fluorida: Deca od 2-6 godina – 0,25 mgF; deca od 7-18 – 0,50 mgF.
Fluoridi se ne preporučuju svoj deci već deci koja imaju rizik za pojavu karijesa.
Primena fluorida: paste za zube sa fluoridima, koncentrovani fluoridi 2x godišnje, rastvori za
ispiranje usta posle 6. godine, lakovi pre 6. godine.
Sprečavanje loših navika: sisanje palca, sisanje usne, grickanje noktiju, disanje na usta.

Činjenica je da ako imamo cilj, naći ćemo i put. Ciljevi kod prevencije cirkularnog jesu:

- Prevencija karijesa
- Poboljšanje oralnog zdravlja
- Poboljšanje opšteg zdravlja

Individualni pristup u održavanju oralne higijene

Održavanje oralne higijene:

- Očuvanje i unapređenje oralnog zdravlja

- Manja šansa da se oboli
- Losa oralna higijena: plak, čvrste naslage, karijes, parodontopatija.
- Neophodno je sticanje navika kod najmlađe populacije
- Motivacija, remotivacija, individualno zdravstveno vaspitni rad
- Obučavanje o načinu održavanja oralne higijene
- Obaveštavanje i upoznavanje sa priborom za održavanje oralne higijene
Pribor za održavanje oralne higijene:

- Osnovna sredstva:
1. Četkica za zube
2. Interdentalni konac – isprepletena svilena tanka najlonska vlakna
3. Čačkalica za zube – drvene, plastične
4. Interdentalni simulator- za masažu desni, izgrađeni od gume ili plastike, trebalo bi da imaju
konusni oblik
5. Trake za poliranje – za poliranje ispuna, najčešće ne mogu u kućnim uslovima već ih koriste
stomatolozi u ordinaciji za glačanje i poliranje aproksimalnih površina nakon uklanjanja
čvrstih naslaga
6. Aparati sa vodenim mlazom – mlaz može biti kontinuiran ili pulsirajući, podešavanje jačine
mlada, pogodan kod parodontalnih džepova, protetskih radova i fiksnih ortodontskih
aparata, može se koristiti voda, vodonik-peroksid, rastvori za ispiranje usta
- Pomoćna sredstva:
1. Paste za zube – povećava i pomaže mehaničko dejstvo četkice; profilaktičke paste imaju više
abraziva, sa dodatkom fluorida 10 000 ppm, isključivo u ambulantnim uslovima za mašinsko
uklanjanje naslaga
2. Sredstva za otkrivanje dentalnog plaka – rastvori, tablete, želei; najčešće se koriste eritrozin
ili bazični fuksim rastvoreninu vodi ili alkoholi, kao i gencijana violet. Tri različite nijanse boje.
3. Rastvori za ispiranje usta – rastvori sa fluoridima: niskih koncentracija 200-300ppmF(jednom
dnevno), srednjih koncentracija 2 000-3 000ppmF (jednom u 2 nedelje); hlorheksidin (0,12;
0,2%); antibiotski rastvori

Opet se govori o svima njima... Glava četkice, dužina, snopovi...

Tehnike izvođenja oralne higijene...

Učenje tehnike pranja zuba:

- I faza – demonstracija – deo po deo ili u celini, kod dece je neophodno deo po deo
- II faza – ponavljanje pokazanog – ne prelazi se na sledeću fazu dok se ova ne prevaziđe
- III faza – vežbanje kod kuće
- IV faza – provera stečenog znanja – detekcija dentalnog plaka
 PROFILAKTIČKE MERE U OČUVANJU ORALNOG ZDRAVLJA

Profilaktičke mere su one mere koje radimo mi, profesionalci, stručna lica u stom. ordinaciji i da je
sinonim za profil.mere preventivno terapijske. Preventivne mere su one koje pacijenti rade kod kuće
po našim savetima a u odnosu na uzrast i procenjene rizike. Preventivne i profilaktičke su iste za sve
osobe, i za zdrave i za hendikepirane, samo je razlika u rizicima. I jedne i druge kao polaznu osnovu
imaju potpuno zdravo stanje i cilj je da što je zdravo ostane zdravo.

U profilaktičke mere spadaju:

- Detekcija plaka
- Uklanjanje mekih I čvrstih naslaga
- Primena visokokoncentrovanih preparata fluorida
- Vazdušna abrazija
- Primena lakova hlorheksidina
- Zalivanje fisura

Detekcija plaka – tu imamo različite rastvori i tablete. Cilj je da pacijentima pokažemo gde se plak
akumulirao. Koriste se genicijana violet, eritrozin, fluorescein.

Primena razblaženih rastvora:

1. Obuka (kontrola sposobnosti) ispiranja usta i ispljuvavanja rastvora

2. Priprema rastvora
3. Zaštita pacijenta da se ne isprlja
4. Premazivanje usana vazelinom
5. Mućkanje rastvora u ustima (30-60 sek)
6. Ispljuvavanje rastvora
7. Ispiranje usta vodom
8. Kontrola prebojenosti plaka

Deci mlađoj od 6 godina se neće davati rastvor koji se mućka i ispljune.

Primena tableta za bojenje plaka:

1. Objasniti kako da koristi tabletu

2. Zaštititi pacijenta
3. Žvakanje tablete (60-90 sek)
4. Ispiranje usta vodom
5. Kontrola prebojenosti plaka

Uklanjanje mekih i čvrstih naslaga

Radi se u ordinaciji pomoću nasadnih instrumenata sa različitim vrstama nastavaka. To su specijalne

četkice koje se montiraju na kolenjak. Koriste se niže brzine odnosno manji broj obrtaja. Ekartira se
obraz i fiksiraju ruke. Postoje još neki nastavci kao što su različite vrste gumica, kao i nasadni delovi
koji su za jednokratnu upotrebu. Ovo je prilično jednostavna i laka i prijatna intervencija koju deca
rado prihvataju.
Primena visokokoncentrovanih preparata fluorida:

Dete treba da bude starije od 6 godina. Poenta je da ne zaboravimo da spada u profilaktičke mere.
Dobro je ako se imaju razliciti ukusi pa da deca biraju. Odredjen period ne treba da konzumiraju nista
od hrane i pića.

Primena lakova fluorida i hlorheksidina:

Aplikuju se četkicom na tačno određeno mesto koje je za to indikovano. I deluju duži vremenski
period.

Prifesionalno uklanjanje plaka:

Imamo vazdušnu abraziju, sprej sode bikarbone u toploj vodi koja uklanja spoljašnju prebojenost
zuba i poliranje površine zuba.

Zalivanje fisura i jamica:

Specifična klinička procedura primene specijalnih materijala koji su namenjeni za ovu svrhu sa ciljem
zaštite jamica i fisura, okluzalnih povrsina zuba od uticaja kariogenih faktora oralne sredine. Jedna od
najefikasnijih metoda u prevenciji karijesa.

To je profilaktička mera gde se fisure i jamice bočnih zuba ispunjavaju materijalima specijalno
namenjenim u tu svrhu, štiteći ih na taj način od karijesa. Jamice i fisure su karijes predilekciona
mesta. Karijes se u njima javlja najčešće po nicanja zuba i 2 godine nakon nicanja zuba. Razlozi za to
definisani su činjenicama da je to period sazrevanja i poslednje faze mineralizacije kristala HA kao i to
da specifična morfologija okluzalnih povrsina zuba zbog dubine fisura pa time i lošije dostupnosti
čišćenju predstavlja predisponirajući faktor za nastanak karijesa.

Ova metoda je zamenila preventivno plombiranje i brušenje i glačanje fisurnog sistema.

Najviše se metoda vezuje za prvi stalni molar, ali se primenjuje na svim bočnim zubima, kako stalnim
tako i mlečnim zubima. Mogu se zaliti i foramen molare i foramen cekum.

Zalivači fisura:

To su materijali koji se aplikuju u fisure i jamice sa ciljem da spreče nastanak karijesa ili ga zaustave u
početnoj fazi.

Klasifikacija na osnovu morfoloških karakteristika:

- U odnosu na dubinu procepa - Plitke, srednje, duboke

- Po obliku – latiničnog slova U, V, Y...

Najveći rizik ima prvi stalni molar. On je takođe zub sa najvećom krunicom koja obiluje morfološkim
detaljima i ima razgranat fisurni sistem. Specifičnost ovog zuba u odnosu na ostale ogleda se u
vremenu njegovog formiranja i nicanja, znatno kraćem trajanju razvitka u odnosu na druge stalne
zube, njegovim položajem u vilici, veličini, obliku, morf.karakteristikama, odnosu sa drugim zubima i
uopšte ulogom i značajem u funkcionalnom smislu, i to je prvi zub koji niče od cele stalne denticije.
Nema mlečni zub koji mu je prethodio pa je ispao, pa roditelji ne znaju ni da se radi o stalnom zubu.

Kada je najbolje vreme da se uradi zalivanje fisura? Najbolje je uraditi po nicanja zuba odnosno u
onom momentu kad možemo da obezbedimo suvo radno polje, dete treba da sarađuje. Iako nije
neprijatna, nije bolna, ne može da se uradi bez saradnje deteta. Najbolje je odmah nakon nicanja ili u
naredne 2 godine nakon nicanja.
To je neinvazivni postupak čija je osnovna karakteristika osiguranje efikasne zaštite fisura i jamica od
pojave karijesa bez preparacije i žrtvovanja zdravog zubnog tkiva.

Indikacije za zalivanje fisura:

U odnosu na pacijenta:

- Bez karijes rizika

- Umerenog karijes rizika
- Visokog karijes rizika

U odnosu na zub: (posmatra se: okluzalna morfologija, uzrast pacijenta, status aproksimalnih
površina i aktivitet karijesa na ostalim zubima)

- Zdrave fisure
- Sumnjive fisure
- Karijesne fisure

Za sumnjive fisure ne treba raditi preparaciju kaviteta.

Sva deca bez izuzetka su potencijalni pacijenti za zalivanje fisura.

Pojam „sumnjiva“ znači da sonda zapinje ali da drugi znaci karijesa, kao što je razmekšanje u koje
upada vrh sonde ili bela mrlja podminirajuće demineralizacije (promena transparencije susedne
gledji) ne postoje. Sonda može zapinjati i o zidove uskih, zdravih fisura.

I na nesumnjive fisure se može aplikovati zalivač, ali poželjno je da on sadrži fluoride. Na taj način se
fisure i jamice izoluju od uticaja oralne sredine, a broj oralnim bakterija se vremenom redukuje usled
anaerobnih uslova i nedostatka hranlj.materija. Na ovaj način ćemo mehanički izolovati fisuru od
oralne sredine.

Grubim rukovanjem oštrom sondom karijesna lezija gledji se iz reverzibilnog stanja može prevesti u
irevezibilno.

Šta se dešava sa bakterijama na dnu fisura gde nije dospeo zalivač? To apsolutno ne predstavlja
nikakav problem, bakterije bez nutrijenata i bez kiseonika ne mogu da prežive.

Vrste materijala za zalivanje fisura: 3 grupe materijala koje su danas na raspolaganju su:

- Kompozitni zalivači fisura (sa ili bez fluora, obojeni ili transparentni, svetlosno
polimerizujući), mehanička izolacija fisura od oralne sredine
- Glasjonomeri (hemijske polimerizacija – to znači da smo imali prah i tečnost koja se mešala
i u odredjenom vremenskom intervalu dolazilo je do očvršćavanja materijala), mehanička
izolacija uz dodatnu zaštitu fluorom ali slabija retencija u odnosu na kompozitne; imaju
prednost gde je očuvanje suvog radnog polja teže postići, kod zuba koji su u nicanja i kod
pacijenata visokog karijes rizika
- Smolom ojačani glasjonomeri (hemijska i svetlosna polimerizacija), mehanička izolacija uz
dodatno otpuštanje fluorida

Za neinvazivni profilaktički postupak zalivanja fisura u savremenoj stomatologiji prvi su se

upotrebljavali materijali koji su bili izvedeni od derivata bisfenol aglicidil metakrilata. Po sastavu su
odgovarali kompozitnim materijalima za ispune, ali ne u potpunosti jer su imali znatno manje čestica
punioca čime je smanjen njihov viskozitet i postignuta je bolja penetracija u jamice i fisure. Mogli su
se dodavati i pigmenti što je bilo zanimljivo deci.
Inicijacija polimerizacije kompozitnih zalivača je danas isključivo vidljivim svetlom.

To što ima ljubičasti odsjaj ne znači da je UV svetlo. Prednosti vidljivog svetla se ogledaju u većoj
dubini prodiranja i sposobnost prodiranja kroz gledj, manji intenzitet svetla, manja ekspozicija
zračenja.

Retencija kompozitnih materijala postiže se kondicioniranjem površine gledji kiselinom. To je fizičko

hemijski postupak gde mi povećavamo aktivnu površinu gledji koja je potrebna da bi se adherirao
kompozitni materijal. Tu je reč o mikromehaničkoj vezi jer prilikom delovanja fosforne kiseline na
strukturu gledji dolazi do rastvaranja HA, gde se uporedo odvija precipitacija različitih kiselih
kalcijumovih fosfata. Danas se smatra da vreme nagrizanja gledji orto fosfornom kiselinom kod
stalnih zuba treba da bude 30 sekundi, a kod mlečnih 30-60 sekundi. Kod mlečnih zuba je duže zbog
razlike u sastavu gledji. Zbog prisustva veće količine proteina u gledji mlečnih zuba. Nikako ne treba
prekoračiti predvidjeno vreme kondicioniranja gledji zato što se dobija suprotni efekat i manja
retencija, jer produženim delovanjem kiseline mi zbrišemo tj. odrubimo vrhove gledjnih prizmi pa
imamo lošiju gledjnu retenciju.

Većina kompozitnih zalivača ne sadrži aktivne komponente tipa fluoride, i njihova prevetivna uloga se
zasniva na čisto fizičkoj opturaciji fisura i izolaciji od oralne sredine. Zato je kod ove vrste materijala
retencija jedini i osnovni činilac koji određuje uspešnost primene ovih zalivača. I što se tiče retencije
tu su nam kompozitni zalivači u prednosti. Dodavanjem fluora kompozitnim zalivačima u procentu od
2-5% dovelo je do povećanja karijes protektivnog dejstva, ali se ono ne može porediti sa karijes
protektivnim dejstvom fluoridima koji se otpuštaju iz glasjonomernih materijala.

Glasjonomeri uz mehanicku izolaciju imaju dodatnu zaštitu fluoridima odnosno mogućnost

terapijskog dejstva na čvrsta zuba tkiva ali oni imaju slabiju retenciju u odnosu na kompozitne. Nama
retencija nije jedini kriterijum karijes protektivnog dejstva.

Klinički postupak kod kompozitnog zalivača (polimerizacija vidljivim svetlom):

- Uklanjanje naslaga pastom bez fluorida

- Suvo radno polje – izolacija vaterolnama i uz pomoć sisaljke
- Kondicioniranje fosfornom kiselinom (30 sekundi stalni, 60 sekundi mlečni)
- Ispiranje vodenim mlazom
- Sušenje (vidi se kredasto bela površine gledji) uz pomoć vazduha
- Aplikovanje zalivača
- Polimerizacija
- Provera retencije, uklanjanje viška, poliranje, aplikovanje fluorida

Kontaminacija pljuvačkom je jedan od glavnih uzroka slabije retencije zalivača. Ukoliko pljuvačka
prodre, mora opet da se radi.

Glasjonomerni zalivači, postupak rada:

- Očistiti okluzalnu površinu pastom bez fluora i glicerina (ili samo četkicom i vodom)
- Kondicioniranje površine gledji poliakrilnom kiselinom
- Aplikacija zalivača (kanilom ili sondom)
- Aplikovanje protektivnog gela (nije potrebno prosvetljavati) ili nepunjene smole
(prosvetliti)
- Proveriti okluziju (ukoliko se uklanja višak treba ponovo naneti protektivni sloj)
Greške u radu i razlozi slabe retencije:

- Zalivanje fisura je bezbolna i minimalno neprijatna intervencija, odlična kao priprema i

prilagođavanje deteta za kasnije terapijske procedure, ali se ne može uspešno uraditi bez
dobre saradnje deteta
- Obratiti pažnju na suvo radno polje jer je to glavni razlog ispadanja i slabe retencije
zalivača
- Vreme nagrizanja gledji kiselinom ne sme biti duže od predviđenog
- Materijal nikako ne aplikovati u prevelikoj količini jer iako ne smeta okluziji materijal nije
formulisan da trpi veći mehanički pritisak i zato se odlama; zalivač ne sme da izgleda kao
ispun i na prvi pogled treba da se razlikuje od ispuna tj. da ispunjava fisure
- Treba uključiti ceo fisurni sistem i sve jamice na zubu
- Obavezno ukloniti višak materijala (pomoću svrdla), proveriti okluziju, ispolirati, aplikovati
fluoride

Zaključci i preporuke:

- Zalivanje fisura je neinvazivna, bezbolna, metodoloski jednostavna, ekonomična i

bezbedna profilakticka mera
- Odluku o aplikovanju treba doneti na osnovu kliničkog pregleda uz procenu karijes rizika; u
obzir uzeti medicinsku i stomatološku anamnezu
- Zalivaci se aplikuju sa ciljem da spreče nastanak karijesa ili ga zaustave u početnoj fazi,
odnosno u gleđi

Izbor pacijenta za zalivanje fisura:

- Deca i mlađe osobe sa medicinskim, fizičkim ili intelektualnim hendikepom: aplikovati

zalivače u sve jamice I fisure mlečnih i stalnih zuba naročito kad opšte zdravstveno stanje
može biti ugroženo lošim oralnim zdravljem
- Deca i mlađe osobe sa akutnih znacima karijesa: zaliti sve jamice I fisure stalnih zuba
- Deca i mlađe osobe bez karijesa: zaliti duboke fisure nedostupne čišćenju

Kliničke preporuke:

- Zalivač je najbolje aplikovati odmah po nicanju zuba

- Rizična mesta treba zaliti nezavisno od uzrasta pacijenta
- Prilikom izbora kompozitnog ili glasjonomer zalivača treba imati u vidu mogućnost
očuvanja suvog radnog polja:
Kompozitni imaju prednost zbog postojanosti
Glasj. treba koristiti gde je teže očuvati suvo radno polje, kao npr. kod nepotpuno izniklih
zuba
- Kontrole treba sprovoditi u određenim vremenskim intervalima i po potrebi proceduru
treba ponoviti

Profilaktičke mere kod specifičnih grupa pacijenata:

- Pacijenti sa ortodontskim aparatima

- Pacijenti sa protetskim nadoknadama
- Pacijenti sa implantima
Programi bazirani samo na kućnoj nezi nisu dovoljni (preventivne mere), neophodna je profesionalna
obuka i remotivacija kao i primena profesionalnih mera (profilaktičke mere).

Sve profilaktičke mere su bazirane na individualnim potrebama uslovljene procenjenom

individualnom sklonošću (riziku) pacijenta za nastanak karijesa I oboljenja parodoncijuma.

Uklanjanje mekih i čvrstih naslaga

Uklanjanje faktora koji favorizuju stvaranje i zadržavanje plaka

Obuka metodama pravilne oralne higijene

Veština temeljnog i sveobuhvatnog pregleda oralnih tkiva

Upoznavanje dece/pacijenata sa stomatološkim procedurama

Procena individualnog rizika:

- Sadašnja medicinska anamneza pacijenta (sistemska oboljenja i upotreba lekova)

- Uzrast i kooperativnost pacijenta
- Pristanak pacijenta/staratelja
- Prethodni i sadašnji karijes status
- Postojanje karijesa u porodici
- Postojanje prethodnog i sadašnjeg oboljenja parodoncijuma

Ortodontske anomalije – cilj terapije je uspostavljanje funkcionalne okluzije, poboljšanje oralnog

zdravlja i estetike, ne može biti uspešno ukoliko nemamo pacijentovu saglasnost i saradnju tokom
planirane terapije odnosno rigorozno održavanje oralne higijene kao i primena profilaktičkih mera.

U zavisnosti od težine ortodontske nepravilnosti su praćene:

- Neadekvatnom oralnom higijenom

- Oboljenjima parodontalnih tkiva
- Pojavom karijesa
- Oboljenjima TMZ-a
- Problemima pri govoru i disanju

Ovi pacijenti imaju povećanu sklonost akumuliranja plaka, kao i nastanka karijesa i oboljenja
parodoncijuma, traumatske povrede okolnih mekih oralnih tkiva.

Profilaktičke mere:

- Obuka dece/roditelja, adolescenata pravilnoj i redovnoj oralnoj higijeni

- Uklanjanje plaka i kalkulusa
- Poliranje tvrdih zubnih površina
- Uklanjanje prebojenih naslaga
- Primena visokokoncentrovanih preparata fluorida
- Sveobuhvatan pregled mekih I čvrstih tkiva

Profilaktičke mere u prevenciji karijesa:

- Higijensko dijetetski režim

- Detekcija plaka
- Uklanjanje naslaga
 - Primena fluorida
- Upotreba materijala za lepljenje bravica sa fluoridima
- Primena lakova hlorheksidina
- Primena lasera

Danas imamo razna i osnovna i pomoćna sredstva – četkice sa uzanom glavom, sa jednim ili nekoliko
snopića i sa radnim delom pod uglom, interdentalne četkice, sa jednim špicastim snopićem, plastična
čačkalica itd.

HEMIOPROFILAKTIČKA SREDSTVA (hemijska kontrola dentalnog plaka)

Kako obezbeđujemo potpuno zdravlje usne duplje?

1. Otkrivanje uzročnika
2. Mehaničko čišćenje
3. Hemijska podrška

Potpuna higijena usne duplje, redovni kontrolni pregledi, profesionalno uklanjanje mekih i čvrstih
naslaga.

U kućnim uslovima preventivne mere. U ambulantnim uslovima profilaktičke mere.

Plak je stečena naslaga na zubima čiji najveći deo čine m.o. Predstavlja zajednicu m.o. sa proteinskim
matriksom i ekstracelijskim polisaharidima. Plak ima ulogu u nastanku karijesa i oboljenja
parodoncijuma.

Po lokalizaciji: supragingivalni i subgingivalni.

Akumulira se na površinama zaštićenim od mastikacije, pokreta jezika, usana, obraza i na neravnim

površinama kao što su aproksimalne, fisure, jamice, uz marginalnu gingivu.

Intenzitet i količina stvaranja plaka zavisi od:

- Količine i kvaliteta pljuvačke

- Sastava i karakteristika oralne flore
- Kvaliteta hrane i učestalost obroka
- Stanja tkiva parodoncijuma
- Prisustva karijesnih lezija
- Anatomskih oblika i položaja zuba
- Strukturne površine zuba
- Održavanja oralne higijene

Sastav plaka čini u najvećem procentu voda (82%), m.o., proteini, peptidi, ak, (rastvorljiv deo)
ekstracel.polisaharidi, lipidi, mineralne materija (nerastvorljiv deo).

Proteinski matriks potiče od salivarnih glikoproteina pelikle i povezuje brojne m.o. u celinu.

Mlad plak: Nema akumulacije kiselih metabolita, nema značajne promene pH, nema oštećenja gledji.
Zreo plak: povećano nagomilavanje kiselih metabolita, smanjena puderizacija salivarnim
bikarbonatima, smanjena količina kiseonika. Glikoliza→kiseline→rastvaranje HA;
proteoliza→oboljenja parodoncijuma

Kritična mesta za razvoj upale desni:

- Ivica desni
- Međuzubni prostori
- Mesta ispod mostova
- Oko zubnih implantata

Faktori koji pogoršavaju stanje mekih tkiva:

- Pušenje
- Stres
- Šećerna bolest
- Hormonske promene
- Neki medikamenti

Pod hemioprofilaktičkim agensima podrazumevaju se hemijske supstance koje sprečavaju nastanak i

razvoj zubnih naslaga hemijskim mehanizmom.

Kada je neophodno koristiti ova sredstva?

- Kad je mehaničko uklanjanje naslaga otežano ili kad postoje bilo koji drugi razlozi da se ne
može mehanički osigurati potrebni nivo higijene usne duplje.
- Operacije, ekstrakcije, ortodontski aparati, implanti, povrede zuba i mekih tkiva, kao
dopuna mehaničkom odstranjivanju zubnih naslaga kod upale desni

Idealno hemioprof. sredstvo u kontroli plaka trebalo bi da ima sledeće karakteristike:

- Specifično dejstvo samo na određene bakterije

- Mogućnost vezivanja i zadržavanja na oralnim strukturama duži vremenski period
- Hemijsku stabilnost prilikom lagerovanja
- Da ne poseduje toksični potencijal i da ne prebojava zube i sluzokožu
- Da je jednostavno za korišćenje

Biološka aktivnost hemioprof. sredstava: svaka ona hemijska supstanca koja ima sposobnost da se
zadržava u ustima duži vremenski period nakon aplikacije, a potom da se lagano oslobađa u
terapijskim dozama i takvo sredstvo se moze smatrati dobrim hemioprof. sredstvom.

One supstance koje nisu u stanju da se vezuju za oralne strukture (npr. Antibiotici) vrlo se brzo
otklone pod dejstvom pljuvačke i preživele bakterije će se normalno razmnožavati i brzo oporaviti.

Za strukture oralne duplje mogu se vezivati: jonskim, hidrofobnim, kovalentnim vezama,

nespecifičnim Van der Walsovim silama.

Mehanizam dejstva hem.sredstava: Ova sredstva mogu prevenirati nastanak plaka putem sledećih
mehanizama:

- Inhibicija kolonizacije bakterija

- Inhibicija rasta i metabolizma bakterija
- Onemogucavanjem sazrevanja plaka
- Modifikacijom biohemizma i ekologije plaka
Nosači hemioprof.sredstava: Dobar nosač treba da obezbedi optimalnu biološku aktivnost agensa na
mestu dejstva.

Motivisanost pacijenta će biti veća ako je primena što jednostavnija i ne zahteva stvaranje novih
navika.

Nosači mogu biti:

- Rastvori za ispiranje usta

- Paste za zube
- Želei
- Sredstva za lagano otpuštanje supstanci
- Gume za žvakanje

Podela hem.sredstava:

1. Katjonska
- Hlorheksidin
- Heksetidin
- Aleksidin
- Cetilpiridijum hlorid
- Metalni joni (bakar, kalaj, cink)

Hlorheksidin je najispitivaniji hemioprifilaktički agens, čini standard prema kome se porede drugi
agensi, efikasan je lokalni oralni antiseptik, vezuje se za sve oralne površine (negativno naelektrisane)
jer je poz.naelektrisan, ima dugo zadržavanje u ustima. Takođe se vezuje za – naelektrisane ćelijske
zidove bakterija izazivajući poremećaj funkcije ćelijske membrane bakterija (bakteriostatično
dejstvo), u visokoj konc.je baktericidan, deluje naročito na str.mutans, inhibiše enzime koji igraju
ključnu ulogu u akumulaciji plaka na zubnim površinama (glukoziltransferaza) i metaboličke enzime.

Neželjeni efekti:

- Obojavanje zuba, jezika, proteza, plombi

- Pojačana deskvamacija i osetljivost oralne mukoze
- Poremećaj ukusa
- Paste za zube koje sadrže Na-laurin-sulfat (većina pasti za zube) svojim anjonskim
svojstvima umanjuju delotvornost Hlorheksidina.

2. Anjonska sredstva
- Natrijum-dodecil-sulfat

Najčešće se dodaje kao deterdžent zubnim pastama.

3. Nejonska
- Triklozan

Dodaje se pastama i rastvorima.

4. Enzimi

Dodavanjem enzima hipotiocianata u paste za zube uočeno je blago antiplakovno dejstvo.

Kombinacijom više hemioprof.sredstava može se uticati na kompleksnu bakterijsku floru.

 Ciljne grupe pacijenata gde je indikovana upotreban sredstava:

- Osobe sa visokim karijes rizikom i rizikom od nastanka parodontopatije

- Starije osobe
- Fizički ili mentalno hendikepirane osobe
- Osobe koje pate od hiposalivacije
- Osobe sa intraoralnim splintovima
- Osobe sa ortodontskim fiksnim aparatima
- Sa protetskim radovima
- Sa parcijalnim protezama
- Pre i posle oralno-hirurških zahvata

0,05% hlorheksidin diglukonata može da se koristi zajedno sa 0,05% fluorida; za dugotrajnu upotrebu
i istovremenu prevenciju karijesa; dopunjuje otežano higijenu kod ortodontskih i protetičkih
tretmana.

0,12% hlorheksidina služi za produženje upotrebu, sprečava nastanak plaka, dopunjuje higijenu kod
ortodontskih i protetskih tretmana.

0,20% za kratkotrajnu i intenzivnu upotrebu, koristi se pre i posle hirurških intervencija, sprečava
postoperativne komplikacije, posebno kada je mehaničko čišćenje otežano.

Gore su sve rastvori.

Parodontalni gel sa 0,50% hlorheksidina se preporučuje osobama sa parodontalnim oboljenjima.

0,50% postoji i u vidu spreja, služi za lokalnu upotrebu, preporučuje se pacijentima sa parodontalnim
oboljenjima.

Ova sredstva su indikovana i za decu i za odrasle, zavisi od kliničkih situacija koja koncentracija, koji
oblik, koja dužina upotrebe. Potrebna je preporuka stručnjaka za korišćenje.

Ovo nisu vodice za ispiranje usta!

Primena hemioprif. sredstava je strogo individualna. Mora se izvršiti izbor agensa i njegova doza.
Odrediti dužinu tretmana. Bilo koji hemijski agens koji oštećuje ćelije m.o. može imati negativan
efekat i na ćelije domaćina jer su slične strukture, a metabolički putevi su jedinstveni za sve biološke
celije!

Mogu i u kućnim uslovima i kod lekara.

 OBOLJENJA PARODONCIJUMA

Parodoncijum se naziva još potporni aparat zuba. Predstavlja skup specijalizovanih, raznorodnih tkiva
koja okružuju zub, pružaju mu potporu, drže zub u viličnoj kosti i omogućavaju njegovu funkciju.

Potporni aparat čine 4 dela:

1. Gingiva
2. Cement
3. Alveolarna kost
4. Periodoncijum
- Gingiva je deo mastikatorne mukoze i deo potpornog aparata zuba, koji odlaže alveolarne
nastavke gornje i donje vilice i okružuje vratove zuba.
Iako predstavlja jedinstvenu celinu, anatomski se može podeliti na: pripojenu, slobodnu,
interdentalnu.
+ Pripojna predstavlja traku keratinizovane mukoze čvrsto vezana za periost alveolarne kosti –
čvrsta i nepokretna. Prostire se od mukogingivalnog spoja (apikalno) do slobodne gingive
(koronarno).
Mukogingivalni spoj ili linija predstavlja spoj pripojne gingive, koja predstavlja mastikatorni tip
mukoze, sa alveolarnom mukozom, koja pripada zaštitnom tipu mukoze. Klinički se jasno uočava
po razlici u boji između bledo ružičaste boje gingive i ružičaste boje alveolarne mukoze. Nekad
može i po strukturi da se razlikuje: sitno zrnasta površina gingive, a alveolarna mukoza glatke
površine.
+ Slobodna ili marginalna se bez jasne granice nastavlja na pripojnu. Nije pripojena ni za kost ni
za zub, već ga okružuje u vidu manžetne. Prostire se od slobodne gingive (koronarno) do
slobodnog marginalnog (gingivalnog) žleba. Između zuba i slobodne gingive nalazi se gingivalni
sulkus.
Gingivalni sulkus: dubina sulkusa: 0,5 – 3 mm (najčešće oko 2mm)
1. Unutrašnji zid: gleđ zuba
2. Spoljašnji zid: sulkusni epitel gingive
3. Dno: pripojni epitel
4. Koronarno: otvoren prema usnoj duplji

Sulkus je ispunjen gingivalnom odnosno sulkusnom tečnošću. Ona predstavlja transudat krvne
plazme, potiče iz krvnih sudova vezivnog tkiva koji se nalaze u blizini sulkusa. Ima zaštitnu ulogu:
nosač leukocita, komplementa, antitela i enzima. Predstavlja prvu liniju odbrane od napada
bakterija. Vrlo često se koristi kao dijagnostička tečnost.

Epitel gingive može da bude: oralni (okrenut ka usnoj duplji), sulkusni (ka sulkusu), pripojni epitel.
Pripojni epitel je zapravo taj koji povezuje meko tkivo za zub i sastoji se od nekoliko tipova ćelija,
a one su međusobno čvrsto povezane dezmozomima; hemidezmozomima su povezane sa
bazalnom membranom; postoji i eksterna bazalna membrana koja je okrenuta ka lamini propriji
odnosno vezivnog tkivu; i interna bazalna membrana kojom je povezan sa površinom zuba.
Dentogingivalni spoj je jedini slučaj u organizmu u kome se spajaju meko tkivo i tvrdo tkivo, koje je
izloženo spoljašnjoj sredini. To je specifičan spoj gingive i površine zuba. Spoj pripojnog epitela
gingive I gleđi zuba predstavlja glavnu prepreku prodoru mo iz usne duplje u dublja oralna tkiva.

+ Interdentalna gingiva ili papila je deo gingive koji se ispunjava prostore između 2 susedna zuba.
Oblik zavisi od prostora koji ispunjava. U predelu prednjih zuba ima piramidalni oblik, a u predelu
bočnih je više spljoštena u buko-oralnom pravcu. Najčešće se opisuje da interdentalnu gingivu
čine 2 papile – vestibularna i oralna papila koje povezuje nekeratinizovano tkivo ispod kontaktne
tačke.

- Cement je mineralizovano vezivno tkivo koje prekriva površinu korena zuba. Glavna uloga
je da pruža uporište periodontalnim vlaknima i da povezuje zub za alveolarnu kost. Najtanji
je u cervikalnom delu, a najdeblji u apikalnom delu korena. Histološki liči na kost, ali nema
vaskularizaciju i inervaciju i ima veoma ograničenu sposobnost remodelovanja.
Gleđno-cementna granica: cement prekriva gleđ, cement i gleđ se dodiruju, cement i gleđ se ne
dodiruju.
Može da se podeli na osnovu prisustva/odsustva ćelija i prirode i porekla organskog fbroznog
matriksa (vlakana).
+ Acelularni cement: Prekriva vratne 2/3 korena, veoma mineralizovan, sadrži krajeve
periodontalnih vlakana (spolj.kolagena vlakna)
+ Celularni cement: Prekriva apikalnu 1/3 i furkacije korenova, sadrži ćelije (cementocite(, sadrži
unutr.kolagena vlakna (produkuju ih cementoblasti).
Još jedna podela na:
+ Spoljašnja koljena vlakna – mineralizovani krajevi periodontalnih vlakana (Šarpejeva vlakna),
vrate 2/3 korena
+ Unutrašnja kolagena vlakna – produkti cementoblasta, apikalna 1/3 korena
+ Mešoviti cement – ona mesta koja sadrže i celularni i acelularni, i spoljašnja i unutrašnja vlakna

- Alveolarna kost je koštano tkivo, izrazito dinamičnog metabolizma, koje se nalazi u

alveolarnim nastavnica gornje i donje vilice u kojima se nalaze zubi. Nastaje i razvija se
razvojem i nicanjem mlečnih zuba, sa nicanjem stalnih se dodatno razvija i preoblikuje, a
ukoliko dodje do gubitka ona se postepeno resorbuje u gubi I gubitkom svih zuba potpuno
nestaje. Uloge:
1. Zaštitna – sredina u kojoj se razvijaju zametci zuba obe denticijr
2. Potporna – omogućava fiksaciju zuba u vilicnim kostima
3. Mehanička – apsorpcija i distribucija okluzalnih sila
4. Rezervoar jona kalcijuma

Najčešće može da se podeli na 2 funkcionalna dela:

1. Prava alveolarna kost – deo alveolarne kosti koji gradi zidove alveole. To je kompakta u koju
su ugrađeni krajevi periodontalnih vlakana. Okružena je spongiozom potporne alveolarne
kosti.
2. Potporna alveolarna kost – pruža strukturnu podršku zubima

Proces remodelovanja alveolarne kosti dešava se pod uticajem: sistemskih (hormoni) i lokalnih
faktora (mehanička sila).

-Periodoncijum ili periodontalni ligament – specijalizovano, složeno vezivno tkivo koje

povezuje zub sa unutrašnjim zidom prave alveolarne kosti. Prostor izmedju cementa
korena zuba i unutrašnjeg zida prave alveolarne kosti koji ispunjava periodoncijum naziva
se periodontalni prostor.
Periodoncijum čine:
1. Periodontalna vlakna
2. Ćelije
3. Krvni I limfni sudovi
4. Nervne strukture
Periodontalna vlakna su 90% kolagena vlakna, neelastična talasasta. Krajevi kolagenih vlakana,
koja se završavaju u cementa korena zuba I unutrašnjem zidu prave alveolarne kosti,
mineralizovani su i nazivaju se Šarpejeva vlakna.
Prema rasporedu i lokalizaciji glavna vlakna periodontalnog ligamenta su podeljena na 7 grupa:
1. Dentogingivalna
2. Dentoalveolarna
3. Horizontalna
4. Kosa
5. Apikalna
6. Interrradikularna
7. Transseptalna
Ćelije periodoncijuma:

1. Formativne – fibroblasti, osteoblasti, cementoblasti

2. Resorbujuće – fibroblasti, osteoklasti, cementoklasti
3. Nediferentovane mezenhimalne – stem ćelije i prekirsorne ćelije (preosteoblasti,
precementoblasti)
4. Odbrambene – makrofagi, limfociti, mastociti, granulociti
5. Epitelne – ostaci Hertvigove košuljice

Funkcije periodoncijuma:

1. Mehanička – prenošenje mastikatornih sila na alveolarnu kost

2. Nutritivna – bogata vaskularna mreža krvnih sudova koja snabdeva parodontalna tkiva
3. Senzorna – veliki broj receptora i nervnih vlakana sa kojih se prenose informacije, koje su
uključene u refleks žvakanja i sekrecije pljuvačke
4. Homeostatska – održavanje širine periodontalnig prostora u uskim granicama; konstantno
obnavljanje elemenata periodoncijuma i njegovo adaptiranje na dejstvo sila

Oboljenja parodoncijuma – skup različitih oboljenja kompleksne etiopatogeneze koja se zasniva na

interakcijama između:

1. Subgingivalnig mikrobioma
2. Imunskog i inflamatornog odgovora domaćina
3. Faktora spoljašnje sredine

Do oboljenja dolazi kada se harmonija i ravnoteža izmedju ova 3 faktora naruši. A kada dolazi do
narušavanja – najčešće je prihvaćena plak specifična hipoteza odnosno da je kvalitet plaka mnogo
značajniji od kvantiteta.

Imunopatogeneza oboljenja parodoncijuma – mo deluju i izazivaju imuno-inflamatorni odgovor

domaćina (svojim antigenima, LPS), odgovor domaćina podrazumeva da se protiv antigena bori uz
pomoć Ne i pokretanjem imunskog odgovora antitelima. Sa druge strane odgovor domaćina aktivira
citokine, MMP koje će dovesti do poremećaja u metabolizmu vezivnog i koštanog tkiva, to će dovesti
to kliničkih znakova oboljenja.ono što komplikuje stvari jesu neki faktori rizika tj.fFaktori okoline i
stečeni faktori rizika kao i urođeni faktori rizika.

Parodontalno zdravlje:

- Zdrav parodoncijum – odsustvo histoloskih znakova zapaljenja parodoncijuma i odsustvo

anatomskih promena u parodoncijumu.
(uvek postoje neki minimalni znaci fiziološkog imunskog nadzora koje mozda u histološkom
smislu moze da se protumači kao zapaljenje tkd. će se pod parodontalnim zdravljem misliti na
klinički zdrav parodoncijum)
- Klinički zdrav parodoncijum – odsustvo kliničkih znakova zapaljenja parodoncijuma i
odsustvo kliničkih i radioloških znakova oštećenja parodoncijuma.
Klinički znaci zdravog parodoncijuma su:

- Dobra oralna higijena (odsustvo plaka)

- Izgled zdrave (koronalna boja, čvrsta konzistencija, sitnozrnasta površinska struktura, ivica
gingive u obliku oštrice noža)
- Kad ispitujemo stanje parodoncijuma koristimo parodontalne sonde (ISO standardizovana
sonda). Radni deo sonde je graduisan tj. Ima milimetarska obeležja. Pritisak sondiranja je
veoma blag tj. nedovoljan da izazove traumu, ali dovoljan da izazove krvarenje ukoliko
postoji inflamacija. Kod klinički zdravog nije prisutno krvarenje na sondiranju. Dubina
sulkusa je u fiziološki granicama (0,5 – 3 mm)
- Radiološki znaci – ne postoji gubitak alveolarne kosti
- Fiziološka pokretljivost zuba – zub je za alveolarnu kost vezan periodontalnim vlaknima i
zato pokazuje određen stepen pokretljivosti. Pokretljivost do 0,2 mm se smatra
fiziološkom. Stepen pokretljivosti zavisi od: visine periodontalne potpore (dužine korena) i
širine periodontalnog ligamenta

Oboljenja i stanja parodoncijuma

1. Gingivitis
2. Periodontitis – parodontopatija
3. Peri-implantitis

Gingivitis se deli na:

1. Gingivitis izazvan dentalnim plakom – zapaljenska lezija gingive koja nastaje kao posledica
interakcija izmedju plaka i imunskog odgovora domaćina. Zapaljenje je ograničeno samo na
gingivu i NE zahvata dublje delove potpornog aparata. NE prelazi mukogingivalnu liniju.
Reverzibilne je prirode (nakon uklanjanja plaka sa slobodne gingive i iz subgingivalnog
prostora). Često se javlja u dečijem i adolescentnom uzrastu.
Klinički znači gingivitisa su klasični znaci zapaljenja (crvenilo, otok), a najraniji znak je
krvarenje na sondiranje. Krvarenje nije izazvano oštećenjem već je posledica toga što u
sulkusnom epitelu postoje mikroulceracije i povećan je protok krvi kroz fragilne krvne sudove
koji nastaju u fazi inflamacije.
Simptomi gingivitisa koje navodi pacijent: krvarenje desni, metalni ukus u ustima, osećaj
poremećenog ukusa, bol/nelagoda, otežano žvakanje, izgled (otečene crvene)...
Radiografski snimci se ne mogu koristiti za postavljanje dijagnoze gingivitisa.
Gingivitis izazvan dentalnim plakom može biti:
+ Izazvan samo dentalnim plakom
+ Posredovan sistemskim i lokalnim faktorima rizika – sistemski faktori su modifikujući faktori
(bilo koji agens ili stanje koje menja način na koji osoba reaguje na akumulaciju plaka), a
lokalni su predisponirajući (bilo koji agens ili stanje koje doprinosi akumulaciji plaka).
Sistemski: pušenje, hiperglikemija, polni hormoni (pubertet, menstrualni ciklus, trudnoća,
oralni kontraceptivi prve generacije), lekovi, hematološka stanja i oboljenja (leukemija,
premaligna stanja), nutritivni poremećaji (nedostatak vitamina C – skorbut). Askorbinska
kiselina tj. vitamin C je važan za sintezu kolagena.
Lokalni: suvoća usta (hiposalivacija, disanje na usta, inkompetentne usne), faktori koji
doprinose retenciju plaka (anatomija, položaj zuba, ortodontske nepravilnosti, fiksni aparati,
kvalitet i anatomija potpornih tkiva, mukogingivalne anomalije, neadekvatne stomatološke
nadoknade)
 + Uvećanja gingive izazvana lekovima (fenitoin - antikonvulziv-terapija epilepsije; ciklosporin
– imunisupresiv, sprečava odbacivanje transplantiranih organa; nifedipin – blokatori Ca
kanala, terapija kardiovaskularnih oboljenja). Osobe treba da imaju određenu podložnost,
genetsku predispoziciju. Prvi znaci su na interdentalnim papilama nakon 3-4 meseca od
početka upotrebe leka, cesce u regiji prednjih zuba, češće kod mlađih pacijenata, bez obzira
na vrstu leka kliničke manifestacije su slične.
2. Stanja i oboljenja gingive koja nisu izazvana plakom – obično ne prolaze nakon uklanjanja
plaka. Mogu biti oralna manifestacija sistemske bolesti ili simptom oboljenja usne duplje.
Nekoliko različitih grupa stanja i oboljenja:
+ Genetski/razvojni poremećaji – nasledna gingivalna fibromatoza
+ Infekcije – bakterijske, virusne, gljivične
+ Inflamatorna i imunska stanja – reakcije preosetljivosti, autoimuna oboljenja kože i
sluzokože, granulomatozne inflamatorne lezije (Kronova bolest, ulcerozni kolitis)
+ Reaktivni procesi – fibrozni epulis, vaskularni epulis, kalcificirajući fibroblastni granulom,
periferni gigantocelularni granulom
+ Neplazme – premaligna stanja usne duplje (leukoplakija, eritroplakija), maligna oboljenja
(karcinomi, Hodgkin i Non-Hodgkin limfom)
+ Endokrina, nutritivna i metabolička oboljenja – nedostatak vitamina C – skorbut
+ Trumatske lezije – mehanička trauma, hemijsko ili termičko oštećenje
+ Gingivalna pigmentacija – melanoplakija, pigmentacije gingive izazvane lekovima,
amalgamska/metalna tetovaža

Periodontitis – parodontopatija

Periodontitis je multifaktorijalno inflamatorno oboljenje koje je u vezi sa disbiotičnim, dentalnim

plakom koje se karakterišu progresivnom destrukcijom potpornog aparata zuba.

Postoji gubitak periodontalnog potpornog tkiva koje se manifestuje gubitkom pripoja.

Postoji gubitak alveolarne kosti, vidljiv na rendgen snimku. Prisustvo parodontalnih džepova,
krvarenje gingive.

Češće kod odraslih (starijih) pacijenata.

Ono što je suštinska razlika između gingivitisa i periodontitisa je gubitak pripoja odnosno gubitak
kliničkog pripoja, a to je zapravo gubitak pripoja kolagenih vlakana za cement zuba. I imamo
pomeranje zone dentogingivalnog spoja (epitelnog pripoja) ka apikalno.
Klinički znaci periodontitisa su:

- Znaci gingivitisa (crvenilo, otok gingive, sjajna, glatka gingiva bez površinske strukture,
krvarenje na sondiranje)
- Prisustvo subgingivalnih mekih i čvrstih naslaga
- Prisustvo parodontalnih džepova
- Recesija gingive
- Patološka pokretljivost zuba
- Eksponiranje furkacije zuba
- Gubitak zuba
Periodontitis je klasifikovan:

1. Periodontitis
2. Nekrotizirajuća periodontalna oboljenja
3. Periodontitis kao manifestacija sistemskog oboljenja

Dalja klasifikacija može da se izvrši na osnovu težine oboljenja. A težina se procenjuje na osnovu
nivoa pripojnog epitela, gubitka kosti, gubitka zuba. Pa tako može da se svrsta u:

1. Početni stadijum – Gubitak pripojnog epitela 1-2mm, bez izgubljenih zuba

2. Umereni stadijum – Gubitak epitela 3-4mm, bez izgubljenih zuba
3. Težak stadijum – Gubitak veći od 5mm, izgubljeno manje od 4 zuba
4. Uznapredovali stadijum – Gubitak veći od 5mm, izgubljeno više od 5 zuba

Takođe, može da se evidentira i različita distribucija oboljenja:

1. Lokalizovan (manje od 30% zahvaćenih zuba)

2. Generalizovan (svi)
3. Sekutići-molari distribucija

Može da se odredi i stepen odnosno brzina progresije bolesti na osnovu brzine gubitka kosti, faktora
rizika, kao i kako će pacijent odgovoriti na lečenje:

1. Stepen A – spora progresija

2. Stepen B – umerena progresija
3. Stepen C – brza progresija
Nekrotizirajuća periodontalna oboljenja – specifični patofiziološki mehanizmi u odnosu na ostale
periodontitise. Prisustvo ulceracija u višeslojnom pločasto-slojevitom epitelu i površinskom delu
vezivnog tkiva gingive, okruženi nespecifičnim akutnim zapaljenskim infiltratom.

Veoma snažna veza između nekrotizirajućih periodontalnih oboljenja o oslabljenog imunskog sistema
domaćina:

- Hronično, ozbiljno imunokompromitovani pacijenti: AIDS

- Umereno konpromitovani pacijenti: alkohol, pušenje
- Akutno, trenutno imunokompromitovani: veliki psihološki/emocionalni stres, neadekvatna
oralna higijena, prethodno prisutan gingivitis

Postoje:

1. Nekrotizirajući gingivitis
2. Nekrotizirajući periodontitis
3. Nekrotizirajući stomatitis

Periodontitis kao manifestacija sistemskog oboljenja – Gubitak potpornog aparata je često

manifestacija nekog sistemskog oboljenja ili stanja koja mogu biti brojna.

Klasifikacija je izvršena na osnovu jačine i mehanizma uticaja sistemskog oboljenja na potporni aparat
zuba:

1. Sistemska oboljenja koja imaju veliki uticaj na gubitak potpornog aparata tako što utiču na
inflamaciju u parodoncijumu – genetski poremećaji (Down sindrom, zatim dijabetes,
osteoporoza, gojsznost); stečene imunodeficijencije (HIV); inflamatorna oboljenja
 2. Ostala sistemska koja utiču na patogenezu oboljenja potpornog aparata – emocionalni stres i
depresija, pušenje, lekovi
3. Sistemska koja dovode do gubitka nezavisno od periodontitisa – neoplazme

Peri-implantitisi:

- Peri-implantno zdravlje
- Peri-implantni mukozis
- Peri-implantitis
- Nedostatak peri-implantnog mekog i tvrdog tkiva

Implanti su bioinertne strukture izgrađene od titanijuma, koje se ugrađuju u alveolarnu kost za koju
srastaju i vezuju se. Oni menjaju koren zuba koji nedostaje. Na implantima se mogu praviti krunice.

Peri-implantno zdravlje – zdrava peri-implantna mukoza: vezivno tkivo, odloženo keratinizovanim

(mastikatorna mukiza) ili nekeratinizovanim epitelom (zastorna).

Peri-implantni mukozitis – zapaljenska lezija mekih tkiva oko implanta, bez gubitka alveolarne kosti.
Posledica je akumulacije plaka oko implanta. Reverzibilno je stanje.

Peri-implantitis – patološko stanje u tkivima oko implanta, karakterišu ga inflamacija u peri-

implantnom vezivnom tkivu i progresivni gubitak okolne kosti. Klinički znaci inflamacije i povećana
dubina sondiranja. Javlja se kod pacijenata koji su imali periodontitis. Osnovni uzrok je loša oralna
higijena I neadekvatno održavanje implanta.

Prevencija oboljenja parodoncijuma:

1. Opšte mere:
- Primarna – zdravstveno vaspitanje i motivacija, oralna higijena (kontrola plaka), sredstva za
održavanje i pravilna tehnika
- Pravilna ishrana
- Redovni kontrolni pregledi
2. Specifične mere: Uticaj na opšte i lokalne faktore rizika:
- Lečenje ortodontskih nepravilnosti
- Lečenje mukogingivalnih anomalija
- Eliminacija loših navika (pušenje, disanje na usta)
- Eliminacija stresa
- Lečenje I održavanje sistemskih oboljenja pod kontrolnom (hipergllikemija, hematološka
oboljenja)

Dijagnostika rizika se svodi na 3 osnovne stvari:

1. Procena opštih i lokalnih faktora rizika

2. Klinički parametri
3. Biomarkeri pljuvačke, sulkusne tečnosti, subgingivalnog plaka i seruma – prisustvo
parodontopatogenih mo, kvantifiakcija markera zapaljenja, imunološko-inflamatorni odgovor
domaćina, nivo destrukcije tkiva domaćina. Što ima više markera zapaljenja, znači da je
intenzivniji odgovor domaćina, da on burnije reaguje ili što više ima matriks
metaloproteinaza znači da je veća destrukcija tkiva. Češće se to radi u istraživačke svrhe, pa
se češće koriste komercijalni testovi. Oni mogu biti mikrobiološki, biohemijski i genetički.
 OBOLJENJA MEKIH TKIVA

Etiologija, prevencija i dijagnostika rizika – kad to kažemo mislimo pre svega na oralne karcinome
(karcinomi usne duplje i orofarinksa)

Oralni karcinomi su maligni tumori poreklom od EPITELNIH CELIJA. Oko 99% oralnih karcinoma čine
PLANOCELULARNI KARCINOMI usne duplje i orofarinksa. Etiologija je multifaktorijalna.

Kako nastaju?

Prvi korak je promena iz normalne epitelne ćelije u epitelnu displaziju (premaligno stanje gde dolazi
do promena u ćelijskoj strukturi i u organizaciji ćelija, i te promene se najčešće ogledaju u promeni
oblika I veličine ćelije , broju jedara u ćeliji, prisutan je polimorfizam jedara, poremećen je odnos
jedro/ćelija, povećan je stepen mitoze i ta mitoza je vrlo često abnormalna. A kad govorimo o
organizacionim promenama, pojavljuju se epidermalne prečke odnosno evaginacija epitela u vezivno
tkivo, povećan broj ćelija bazalnog sloja i poremećena maturacija ćelija. Posle određenog vremena
dolazi do definitivne promene u malignu ćeliju tj. dolazi do maligne alteracije gde imamo poremećen
niz ćelijskih funkcija a osnovna karakteristika je nekontrolisan rast ćelija, ne postoji apoptoza ćelija,
slaba diferencijacija ćelija tako da ćelija ne prestaje da se deli ni nakon određenog broja deoba.
Postoji sposobnost stvaranja nove vaskularne mreže odnosno novih krvnih sudova oko maligno
alterisanih ćelija sve sa ciljem da one nastave život i svoje deobe (angiogeneza), postoji izostanak
popravke DNK, dolazi do remodelacije čak i destrukcije okolnog tkiva i migracije u druge delove tela
(metastaziranje). Mogu da metastaziraju kako u okolna tkiva i organe tako i u tkiva i organe koji se
nalaze u nekim udaljenim mestima od mesta porekla tumora. Poslednja karakteristika je izbegavanje
odgovora organizma, imunski sistem ne prepoznaje maligne ćelije odnosno ne deluje protiv njih.

Usna duplja je izložena velikom broju faktora koji potiču od materija koje se udišu ili koje se
žvaću/gutaju, koji mogu da povećaju rizik za nastanak karcinoma. Usna duplje predstavljaju glavna
ulazna vrata za razne vrste mo kao što su bakterije, virusi, paraziti i gljivice.

Faktori rizika se mogu podeliti u 3 grupe:

1. Podložnost domaćina
2. Faktori sredine
3. Izloženost zaštitnim faktorima

Dokazana je direktna veza izmedju konzumiranja duvana i oralnog karcinoma. Rizik za nastanak se
smanjuje nakon prestanka pušenja i izjednačava sa rizikom kod osoba koje nikad nisu pušile.

Alkohol je takođe u direktnoj vezi, a rizik zavisi od količine unetog alkohola. Veliki rizik je više od 4
pića dnevno.

Posebno štetna kombinacija je kad se zajedno konzumiraju alkohol i duvan.

Pored ova 2, u faktore rizika se ubrajaju infekcije humanim papiloma virusom. To je najčešće
seksualno prenosiva infekcija (faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice).

HPV-16 se cesto dovodi u vezu sa planocelularnim karcinomima usne duplje. Najčešće karcinom
jezika i tonzila. Ovi tumori su slabo diferentovani, a to je obično znak većeg malignog potencijala
tumora. Smatra se da HPV pozitivni oralni karcinomi imaju nešto bolju prognozu jer dobro reaguju na
radio i hemioterapiju. Dostupna je vakcina protiv HPV.

Sledeći faktor rizika su uzrast i pol – češće u starijem uzrastu. Smatra se da starenjem imunski sistem
postaje manje efikasan. Oralni karcinomi se češće javljaju kod muškaraca nego kod žena.
Izloženost UV zračenju – značajan je faktor rizika za karcinom donje usne. Na početku izaziva aktinični
heilitis (prekancerozna lezija). Češći kod muškaraca. Češće kod osoba svetle puti.

Imunosupresija – sva ona stanja kod kojih imunski sistem ne funkcioniše dovoljno dobro i dovoljno
efikasno se mogu jednim imenom nazvati imunosupresivna stanja. Ona postoje kod osoba koje su na
imunosupresivnoj terapiji, a to su uglavnom osobe koje imaju transplantirane organe. Pored toga,
postoje neke urođene kao i stečene imunodeficijencije kao što je HIV.

Loša oralna higijena i hronična oboljenja parodoncijuma- mehanizam nije u potpunosti poznat, ali se
može reći da enzimi plaka mogu aktivirati kancerogene faktore duvana. Hronični zapaljenski procesi
stimulišu stalne pokušaje regeneracije i obnove tkiva.

Potencijano maligne lezije usne duplje – to su:

- Leukoplakija
- Eritroplakija
- Eritro-leukoplakija (pegava leukoplakija)
- Oralni Lichen Planus

Leukoplakija je bela lezija oralne sluzokože, koja se ne može obrisati ili sastrugati sa sluzokože.
Maligni potencijal im zavisi od vrste, lokalizacije i veličine lezije, starosti i navika pacijenta. Nisu sve
leukoplakije podjednako rizične za nastanak karcinoma, najčešće se smatra da nodularne i čupaste
imaju viši potencijal, kao i leukoplakije poda usta.

Eritroplakije i eritro-leukoplakije su crvene i crveno-bele lezije koje imaju visok maligni potencijal.
Više od 90% ima znake displazije karcinoma in situ ili invazivnog karcinoma. Pod usta, jezik,
retromolarni region i meko nepce imaju 2x veću šansu da budu pogođeni karcinomom u odnosu na
obraznu mukozu, gingivu i tvrdo nepce.

Znaci i simptomi oralnih karcinoma:

Simptom je promena koju primeti ili oseti pacijent u strukturi ili funkciji tela/dela tela ili osećaju. To
su subjektivni pokazatelji bolesti.

Znak je promena ili nepravilnost koja se otkrije prilikom pregleda pacijenta. To je objektivni
pokazatelj bolesti.

Mogući znaci i simptomi:

- Prisustvo ulceracija mukoze koje ne prolaze u roku od 2 nedelje

- Crvene ili bele krpaste lezije sluzokože koje ne prolaze z roku od 2 nedelje
- Pacijent se žali na perzistirajući bol u ustima
- Perzistirajuće zadebljanje ili nodus u mekim tkivima
- Perzistirajući bol u grlu ili osećaj da je nešto zaglavljeno u grlu
- Otežano pomeranje vilice ili jezika
- Utrnulost jezika ili drugih delova usne duplje
- Otok vilica zbog kojih proteze postaju neadekvatne ili neudobne
- Povećana pokretljivost zuba ili bol oko zuba ili bol u vilicama
- Promuklost ili promena boje glasa
- Bol u jednom uvu, bez gubitka čula sluha
- Trizmus (otežano i ograničeno otvaranje usta)
- Prisustvo otoka u vratu koji ne prilazi posle antibiotske terapije
Dijagnostika i prevencija:

1. Anamneza – uzimanje podataka od pacijenta u razgovoru. Porodična anamneza. Ustanoviti

pacijentove navike: Pušenje duvana i konzumiranje alkohola (količina, vrsta, učestalost,
dužina trajanja, pokušaji prekida pušenja ili pokušaji odvikavanja od alkohola).
2. Pregled/skrining – treba obratiti pažnju na pregled svih struktura usne duplje, posebno na
meko nepce, trigonum retromolare, tonzile, pod usta, bočna ivica jezika.
Koraci u toku kliničkog pregleda - 1x godišnje kod odraslih pacijenata
3. Inspekcija glave, vrata, ušiju i očiju- asimetrija, otoci, uvećanja, kraste, ulceracije, promena
boje
4. Palpiranje limfnih čvorova
5. Inspekcija usana – boja, tekstura, lezije vermiona, palpacija usana – konzistencija, uvećanja,
nodusi
6. Inspekcija labijalne mukoze i frenuluma
7. Pregled i palpacija bukalne mukoze
8. Pregled i inspekcija gingive
9. Pregled dorzalne površine jezika – otoci, ulceracije, naslage, promene u rasporedu, boji,
veličini i teksturi papila. Pregled ivice jezika. Palpacija jezika.
10. Pregled poda usta – boja, tekstura, otok, ulceracije, palpacija
11. Pregled tvrdog i mekog nepca i orofarinksa (nagnuta glava unazad) – boja, otok, ulceracije,
palpacija tvrdog nepca

Skrining podrazumeva primenu nekog pregleda ili testa kod osoba koje su potpuno zdrave, koje
nemaju simptome i znakove bolesti, a cilj je što ranije otkrivanje neke bolesti.

Najbolje efekte ima skrining u vidu organizovanog programa, koji obuhvata ciljnu populaciju
određene teritorije.

Cilj organizovanja skrininga za maligno oboljenje – što ranije otkrivanje, ranije postavljena dijagnoza,
ranije započeto lečenje, manje invazivne terapije, bolji rezultati lečenja, manja smrtnost.

- Pomoćna dijagnosticka/skrining sredstva

- Uređaji koji pomažu u identifikaciji sumnjivih lezija – najčešće su uređaji koji emituju
određenu svetlost određene talasne dužine, a njihova uloga je u tome da na osnovu
refleksije tkiva ili autofluorescencije tkiva pokažu da li je lezija potencijalno sumnjiva,
premaligna ili maligna.
- Bojenje Toluidin plavim – za prepoznavanje abnormalne mukoze, boja se vezuje za jedra
celija koja se intenzivno dele. Pošto se oboje plavo i zdrave I izmenjene, dovodi se u pitanje
procena koja boja tog plavog zaista ide u prilog malignoj leziji, a koja ne.
- Eksfolijativna citologija i biopsija četkicom/četkanjem – podrazumeva uzimanje briseva i
mikrokopiranje. 99% oralnih karcinoma je epitelnog porekla pa ima logiku korišćenja.
- Biopsija – jedini način da se postavi definitivna dijagnoza oralnog karcinoma. Postoji
nekoliko vrsta biopsija: aspiraciona (brizgalicom i iglom), punch (panč) biopsija, biopsija
skalpelom.
Prevencija može biti:

- Primarna – promocija oralnog zdravlja, zdravstveno vaspitanje, zdravstvena pismenost,

borba protiv stvaranja navike pušenja duvana i konzumiranja alkohola, odvikavanje od
stvorenih loših navika, dobra oralna higijena, ishrana bogata vitaminima
- Sekundarna – rano otkrivanje bolesti – pregled i skrining, upućivanje na rano lečenje
- Tercijarna – (rano) lečenje oralnog karcinoma

MINIMALNO INVAZIVNA KARIOLOGIJA;

PRIMENA NISKOVISKOZNIH SMOLA;

MINIMALNA PREPARACIJA KAVITETA

Početni stadijum karijesne lezije naziva se bela mrlja. Za nju je karakteristično da je lokalizovana
isključivo na gleđ, sama promena ne prodire u dentin, njena boja je različita od boje gleđi (izrazito
beličasta, neravne površine). Njih možemo da nađemo bilo gde u usnoj duplji, kako u anteriornim
tako i u posteriornim regionima usne duplje. Gde god postoji potencijal da se skupi plak i da dođe do
razvitka karijesnog procesa. U anteriornim regionima se najčešće nalaze uz same desni, u predelu
gornjih i donjih centralnih sekutića. U posteriornim regionima takođe uz desni, fisurama i jamicama
bočnih zuba.

Bela mrlja predstavlja hipomineralizovanu zonu unutar same gleđi, koja je bele boje, kredaste
prebojenosti i relativno jasno je ograničena u odnosu na zdravu gledj. Reverzibilna je promena.

Da bismo početnu karijesnu leziju okarakterisali kao takvu jedan od ključnih faktora jeste da još nije
došlo do formiranja kaviteta. Ukoliko je došlo do formiranja kaviteta, veoma retko možemo da
koristimo minimalno invazivne metode.

Klinička slika početne karijesne lezije može biti jako šarenolika... Nekad može biti veoma suptilna, pa
se može uočiti tek nakon veoma pažljive inspekcije i uklanjanja površinskog sloja pljuvačke i plaka na
zubima. Sa druge strane, nekad može biti veoma izražena.

Uzroci:

- Loša oralna higijena – znak loše oralne higijene je gingivitis

- Plak

Nekad bele mrlje imaju ne-karijesne uzroke:

- Molarno-incizalna hipoplazija - MIH

- Fluoroza
- Posledice povreda ili infekcija mlečnih zuba
- Takođe, uzroci mogu biti i multifaktorski

Dg karijesa u početnom stadijumu:

- Tradicionalne metode dg:

+ vizuelno-taktilna - koriste se stomatološko ogledalce i sonda. Ima dosta nedostataka –
subjektivnost, vidljivost, iskustvo, agresivnost prilikom istraživanja zubnih površina.
Da bismo pregledali aproksimalne površine, moramo da koristimo vizuelnu metodu sa
privremenom separacijom zuba. U tu svrhu najčešće se koriste interdentalni kočići koji
 mogu biti drveni, plastični ili gumeni. Stavljaju se u interdentalni prostor i silom blago
razmiču zube.
- Rendgen:
+ konvencionalna tehnika
+ digitalna tehnika – prednost treba dati digitalnoj kad je to moguće; ona ima manje
zračenje, brža je tehnika, manipulisanje slikom (možemo da je uvećamo, smanjimo,
menjamo joj kontrast itd.), smanjen broj ponavljanja snimaka
+ nagrizni snimak – obuhvata pregled većeg broja zuba obe vilice na jednom snimku
- Savremene metode dg – kojima isključujemo što je više moguće subjektivnost:
+ aparati koji se zasnivaju na fizičkim principima: Merenje vidljive svetlosti, fluorescencija,
primena lasera, električni talasi. Svi oni imaju istovetan princip:
1. Emisija signala
2. Primanje signala
3. Interpretacija jačine signala

Aparati koji svoju efikasnost baziraju na vidljivoj svetlovidljiv tehnologija se naziva fiber-
optička transiluminacija (FOTI). Koristi fenomen prelamanja svetlosti i optičkih svojstava
gleđi:

1. Bela svetlosti visokog intenziteta – kad je gleđ zdrava (pravilno raspoređene HA)
prelomiće svetlost na specifičan način i doprineće prolasku svetlosti, al’ kad je gleđ
demineralizovana (ima narušenu strukturu) doći će do rasipanja svetlosti kad ona
udari u gleđ. Stoga, zdrava gleđ je ovde transparentna, a ukoliko postoje neke
demineralizacije njih posmatramo kao tamne zone ili senke. Ukoliko je promena
početna karijesna lezija onda je zona sive boje, a ukoliko zahvati dentin onda su
promene najčešće narandžasto-smeđa ili plava zbog određenih bakterijskih toksina.
Postoji i digitalna fiber-optička transiluminacija – DiFOTI: ovde je u pitanju
neškodljiva vidljiva svetlost, aparat sakuplja svetlost koja se reflektuje od gledj
sistemom ogledala i snima je uz pomoć CCD kamere (kamera sive skale). Nakon toga
se slika prosleđuje u kompjuter gde softver za digitalnu obradu slike pojačava
kontraste između zdravog i karijesnog tkiva.
DiFOTI služi za detekciju: apsoksimalnog karijesa, karijesa na okluzalnim površinama,
na glatkim površinama, sekundarnog karijesa, pukotina u gleđi. Takođe, može da se
detektuje fraktura zuba, fluoroza zuba, MIH (molarno-incizalna hipomineralizacija).
2. Fluorescencija – osobina materijala da emituje svetlost veće talasne dužine od one
kojoj je izložena.
Kvantitativna svetlom indukovana fluorescencija je tehnika pomoću koje možemo
detektovati da li postoje neke promene na zubnim tkivima. Tako što
demineralizovano tkivo ima smanjenu fluorescenciju u odnosu na zdravu gleđ.
Metabolički produkti kariogenih bakterija (mlečna kiselina) fluoresciraju. Aparat više
reaguje na intenzitet demineralizacije nego na dubinu lezije. Vrednosti od 0-10 na
Kavo DIAGNO-dentu nam ukazuju na intaktan zub; 10-30 karijes gleđi/karijes dentina
sa intaktnim slojem gleđi; 30-99 karijes dentina

Mogućnost remineralizacije:

Savremeni pristup tretmanu karijesa je zasnovan na medicinskom modelu tretmana, bez korišćenja
rotacionih instrumenata i uništavanja strukture zuba koliko je to moguće.
Anatomija bele mrlje:

1. Površina lezije – intaktna je, bez kavitacije

2. Telo lezije – uglavnom se sastoji od demineralizovanih struktura HA između kojih se nalazi
voda
3. Tamna zona
4. Translucentna zona

Tradicionalni tretman – remineralizacija – najčešće se koriste visokokoncentrovani fluoridi (rastvor,

lak, gel). Najčešće ih nanosimo u vidu lakova. Negativna strana je to što ne možemo od jednog
tretmana da reminerališemo zub. Pored fluorida, može da se koristi CPP-ACP (kazein fosfopeptid-
amorfni kalcijum fosfat) koji se nalazi u preventivnim i profilaktičkim pastama (tooth mousse).

Čak i nakon tretmana fluorom, mogu ostati i dalje bele mrlje na zubima. Ta promena će biti manja
nego što je bila inicijalna, manjeg intenziteta, ali veoma retko u potpunosti nestane. To je tako jer, na
površini se nalazi intaktna površina i mi kad aplikujemo remineralizaciono sredstvo na površinu zuba,
remineralizacija te lezije počinje od površinskog sloja i dalje prodiru u dublje delove lezije. Ono u
čemu se problem nalazi jeste da, u jednom momentu usled aplikacije fluorida, površinski sloj postane
remineralizovan pa čak i hipermineralizovan i onda kroz njega prestaje difundovanje fluorida u
duboke slojeve same lezije, pa duboki slojevi lezije ostaju hipomineralizovani pa kad dodje do
prelamanja svetlosti kroz ovu leziju tu i dalje postoji neka hipomineralizovana zona i to se i dalje
uočava kao beličasta promena.

Kako rešiti taj problem? Ideja je da se hipomineralizovani deo lezije koji ostaje nakon
remineralizacije ispuni nekim materijalom kako bismo ponovo dobili homogenu strukturu gleđi.
Materijal koji se koristi jeste niskoviskozna kompozitna smola poznata kao ICON.
Kako funkcioniše ICON?

Da bismo infiltrirali unutrašnjost lezije, moramo da izvršimo prvo privremenu površinsku

demineralizaciju kako bi smola mogla da difunduje. Zatim da izazovemo dehidrataciju lezije i nakon
toga da infiltriramo leziju kompozitnom smolom.

Pre nego što pristupimo izvođenju bilo koje procedure moramo da pripremimo pacijente i njihova
oralna tkiva. To podrazumeva uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, najbolje bi bilo 2-3 dana pre
intervencije jer ukoliko ih uklanjamo taj dan može da dođe do iritacije desni što može da nam smeta
prilikom uspostavljanja suvog radnog polja.

Vaterolne ovde nisu dovoljne za suvo radno polje.

Prvi korak je aplikovanje demineralizacionog sredstva – to je 15% HCl, 2 minuta. To nam kasnije
omogućava permeabilnost infiltrata. Kao posledica nastaje kredasto bela boja gleđi.

Nakon toga, moramo da isušimo unutrašnjost lezije. Pusterom možemo površinu zuba, ali
unutrašnjost isušujemo pomoću Icon Dry odnosno 95% etanol odnosno medicinski alkohol, u trajanju
od 30 sekundi. Kad alkohol isparava, sa sobom povlači vodu koja takođe isparava sa njim. Dok
isušujemo leziju alkoholom dolazi do toga da bele mrlje postepeno gube oštrinu i počinju da se
utapaju u gleđ.

Nakon toga su površine spremne za aplikovanje ICON infiltrata.

ICON infiltrat je tečna supstanca, viskoznog kvaliteta koja se lagano utrljava 3 minuta u površinu
lezije. Bitno je da se površina konstantno održava vlažnom od strane infiltrata, ne od strane vode,
kako bismo osigurali da na površini lezije uvek postoji dovoljno infiltrata koji će da difunduje ka
unutrašnjosti lezije.

Kad istekne 3 minuta, kao i svaki kompozitni materijal, vrši se polimerizacija u trajanju od 40 sekundi
sa lampom odgovarajuće talasne dužine i snage.

Nakon toga, pogotovo kod dubokih i jakih lezija, treba još 1 minuta nanositi ICON da bi bili sigurni da
je cela dubina lezije temeljno infiltrirana.

Nakon toga treba ukloniti viškove materijala koncem i poliranjem.

Nakon toga možemo da aplikujemo neko remineralizaciono sredstvo na površinu gledji kao što je lak
ili rastvor sa fluoridima ili tooth mousse (amorfni kalcijum fosfat).

ICON i beljenje zuba – minimum 2 nedelje od izbeljivanja zuba.

ICON može da se koristi i za restauraciju ne-karijesnih belih mrlja. Kod infrakcije (pukotine) gleđi. Tu
je bela mrlja jasno ograničena. Vrši se demineralizacija pomoću HCl-a, a ono što je različito je da čak i
nakon sušenja gleđi i dalje je prisutna jasna demarkacija odnosno linija pukotine na gleđi. Nakon toga
kad aplikujemo infiltrat, možemo da vidimo kako postepeno linija nestaje.

Takođe, aproksimalni karijes može da se restaurira uz pomoć ICON-a. Pre svega moramo da budemo
sigurni da je u pitanju aproksimalni karijes. A za to je najbolji nagrizni snimak, može i DiFOTI. Prvo
mora da se izoluje radno polje. Radi se inicijalna separacija zuba radi pristupa leziji. Prvo HCl 2
minuta, pa ICON dry 30 sekundi. Za razliku od malopre gde su se koristili čupavi aplikatori kojima se
utrljavala kompozitna smola, ovde to ne može da bude opcija jer on ne može da uđe u dentalne
prostore. Zato postoji aproksimalni aplikator koji izgleda kao dvostrana folija, sa jedne strane je folija
izbušena, a sa druge nije. Izbušeni deo se postavlja ka zubu koji želimo da infiltriramo i onda se
postepeno istiskuje ICON iz brizgalice. Nakon dobre saturacije ICON-om 3 minuta, polimerišemo ga
kako bi postao čvrst.

Urođeni poremećaji mineralizacije gleđi – mogući razlozi:

- Cirkularni karijes – povredi se zametak stalnog zuba

- Posledice povrede

Kako prepoznati razliku između poremećaja mineralizacije koje su nastale urođeno ili stečeno i
karijesnih belih mrlja?

- Postoji jasna granica u odnosu na gleđ kod ne-karijesne, najčešće imaju homogenu boju

Tretiraju se slično ostalim belim mrljama. HCl, etanol, infiltrativna smola. Na kraju je mnogo
manje primetna, izgubila je oštrinu i jasnu liniju kojom smo mogli da je determinišemo u
odnosu na ostatak gleđi, sad se već lepo utapa u ostatak gleđi, međutim i dalje je blago vidljiva.
I onda smo u tankom sloju prevukli kompozitom gleđ, bez bušenja, bez preparacije pri čemu
nam se sam ICON, pošto je kompozitni materijal, ponaša kao adheziv. I onda se mrlja gotovo
uopšte ne vidi.

Kod amelogenesis imperfekte ne možemo da očekujemo adekvatne estetske rezultate. Ovde je

struktura gleđi dubinski, kompletno narušena. Tu moramo da pribegnemo konzervativnim metodama
sanacije zuba.

Takođe, kod MIH-a imamo ograničen uspeh u remineralizaciji. MIH ima veliki varijetet u ekspresiji,
lezije mogu da budu duboke i prebojene, zubi su podložniji karijesu – naročito molari, neophodno je
raditi na jačanju gleđne strukture – fluoridi. Kod blažih slučajeva je moguć određeni uspeh
infiltracijom, uz više ponavljanja nagrizanja i mikroabrazije. Teži slučajevi se ne mogu uspešno
tretirati ICON-om.

Prednosti ICON-a:

- Potpuno bezbolno
- Kratak tretman – 30 minuta
- Bez uklanjanja tkiva

Kontraindikacije za ICON:

- Mladi stalni zubi – nezavršen rast korena

- Mlečna denticija
- Karijes ranog detinjstva

Ovde je neophodno uspostaviti ishranu, oralnu higijenu i remineralizaciju.

Neželjeni efekti ICON-a:

- Osetljivost zuba
- Kod nekih je primećeno da se bele mrlje vraćaju nakon nekog vremena – zbog vraćanja
starih navika

Infiltracija nije jedina tehnika pomoću koje možemo da tretiramo površinu gledji koja je izmenjena u
vidu bele mrlje.
Mikroabrazija – koristi se uglavnom kad postoji tanak sloj izrazito izmenjene površine gleđi.
Tehnikom mikroabrazije uklanjamo taj površinski sloj demineralisane gleđi I kasnije reminerališemo
ostatak. Uklanjamo jako tanak sloj gleđi, a sam proces se sprovodi lokalizovanim nagrizanjem
promenjene gleđi 18% HCl uz primenu abrazivne paste.

Indikacije:

- Fluoroza
- Postortodontska demineralizacija
- Idiopatske anomalije boje
- Prebojenost, bele ili braon, kao posledica traume ili infekcije korena na mlečnim zubima

Procedura:

- Ispitivanje vitaliteta, Ro, fotografisanje

- Uklanjanje mekih i čvrstih naslaga
- Izolacija zuba
- Aplikacija abrazivne paste sa HCl rastvorom – utrljavanje 5 sekundi po zubu (Ne više od
10x); nanosi se samo na promene koje želimo da tretiramo
- Ispiranje
- Lokalna aplikacija fluora - remineralizacija
- Poliranje zuba sa pastom za zube koja ima fluor
- Kontrola za 1, 6 i 12 meseci

Mikroabrazija i infiltracija mogu da se kombinuju. Prvo se radi mikroabrazija kako bi izvršili uklanjanje
površinskog sloja izmenjene gleđi, a nakon toga radimo infiltraciju, jer kad smo sklonili sloj gleđi
povećana je permeabilnost za infiltrat.

Minimalno interventna stomatologija – principi:

- Remineralizacija
- Redukcija plaka
- Mikropreparacije

Izbegava se bušenje zuba: laser, ultrazvuk, vazdušna abrazija, terapija ozonom.

Vazdušna abrazija je jedna od tehnika koja nam omogućava mikropreparaciju odnosno uklanjanje
striktno karijesom izmenjenog zubnog tkiva, a očuvanje zdravog tkiva. Ona bazira svoje dejstvo na
preparaciji karijesne lezije korišćenjem kinetičke energije čestica aluminijum oksida (Al2O3).
Aluminijum oksid ima specifičnu osobinu, a to je da je mekši od zdrave gleđi, a čvršći od karijesom
izmenjene gleđi. To znači da on može da udara u zdravo tkivo gleđi a da se njoj ništa ne desi, a
istovremeno pošto je čvršći, kad uperimo mlaz vazduha sa česticama Al2O3 u izmenjeno tkivo, ono se
skida.

Međutim, pošto je to jedan mlaz vazduha, vode i čestica Al2O3 neophodna nam je sekcija kako bismo
to sve evakuisali iz pacijentovih usta.

Ona ima široku primenu u stomatologiji:

- Priprema zuba za ispun

- Priprema zuba za zalivanje fisura
- Uklanjanje kompozitnih ispuna
 - Uklanjanje karijesa
- Uklanjanje površinskih naslaga

Nedostaci:

- Povreda desni i njihovo lokalno krvarenje

- Ne možemo da ga koristimo u preparaciji dubokih kaviteta zbog bliskosti pulpe
- Na tako glatkoj površini imamo problem sa aplikacijom kompozita

Terapija ozonom - O3 – baktericidan, fungicidan, virucidan efekat na oralnu floru, takođe deluje i na
njihove metabolite. To postiže velikim potencijalom oksidacije i na taj način uništava ćelijski zid
bakterija, vezujući se sa nezasićenim masnim kiselinama.

Indikacije ozona:

- Karijes fisura
- Karijes korena
- Otvorene karijesne lezije
- Preosetljivi vratovi
- Endodoncija
- Herpes, afte

Postupak:

- Započinje uklanjanjem naslaga, nakon toga ide aplikacija ozona i puštamo da vrši
baktericidan efekat u trajanju od 20-ak sekundi. Nakon toga možemo da pristupimo
remineralizaciji, aplikujemo fluoride ili amorfni kalcijum fosfat.
 ETIOLOGIJA I PREVENCIJA POVREDA OROFACIJALNE REGIJE

Etiologija

1. Na prvom mestu je karijes (mutans), muktikauzalno, infektivno, reverzibilno oboljenje

2. Gingivitis/Parodontopatija
3. Povrede – potpuno su nepredvidive i momentom nastanka i terapijom

Povrede zuba predstavljaju trenutno narušavanje harmonije usne duplje. Imaju širok dijapazon.
Mogu se kretati od povrede tvrdih zubnih tkiva tj. infrakcije, ako govorimo o povredama potpornog
aparata zuba od kontuzije pa sve do gubitka zuba. Gubitak nije lako nadoknadiv. Dugotrajno i
neizvesno lečenje. Pojave komplikacija su aktuelne.

Predisponirajući faktori:

- Oralni faktori (ortodontske nepravilnosti, strukturne nepravilnosti, obilne karijesne lezije,

oralni pirsing)
- Faktori okoline (loši socio-ekonomski uslovi)
- Ljudski faktori (deca rizičnog ponašanja, gojaznost, prisustvo bolesti, fizička ograničenja)
- Pacijenti povećanog rizika (nosioci fiksnih ortodontskih aparata, sportisti)

Faktori vezani za usnu duplju:

- Ortodontske anomalije: otvoren zagrižaj, protruzija gornjeg fronta, izražena teskoba

- Hipoplazija
- Karijes } kod ova 3 prilikom traume lakše dolazi do frakture zuba
- Velika rekonstrukcija zuba

Faktori koji utiču na vrstu povrede:

- Tvrdoća predmeta
- Brzina predmeta (pad, letenje predmeta)
- Smer: aksijalni, intraoralni, lateralni smer prilikom povreda. Intraoralni je češći u odnosu na
druge

Rizične grupe:

- Uzrast
- Pol – dečaci nemirniji
- Ortodontske anomalije

Etiologija prema mestu povrede zuba – u zavisnosti od toga o kojoj starosnoj grupi govorimo povrede
će se dešavati u različitom trenutku na različit način:

- Grupacija od 1 do 3 godine: povređuju se slučajno najčešće, tokom igre ili prohodavanja

- Od 4 do 6 godina: sport počinje da utiče donekle na stepen povreda, al’ opet najveći broj
ostaje da se povređuju slučajno tokom igre
- Od 7 do 12 godina: slučajno, sport, pojavljuje se nasilje
- Od 13 do 19 godina: nasilje, slučajno, sport najviše

Dečaci se čak 2x više povređuju od devojčica. Agresivnost se javlja vrlo rano pa ono može imati ulogu
u velikoj meri.
Povrede se najčešće dešavaju van kuće. Oko 20% u kući, 20% u školi, a ostalo su ulica, igralište, park,
dvorište, bazen, sportski teren, sala za fizičko.

Klasifikacija povreda:

- Grupa XIX govori o povredama, trovanjima i posledicama delovanja spoljnih faktora tj.
povredama zuba, pa tako dolazi do povreda kao što su:
o Naprsnuće gleđi – pukotine gleđi bez gubitka zubnih tkiva.
o Prelom gleđi – prelom gleđi i dentina bez povrede pulpe (nekomplikovana fraktura)
o Prelom gleđi i dentina – prelom gleđi I dentina bez povrede pulpe (nekomplikovana)
o Prelom gleđi I dentina sa otvorenom pulpom (komplikovana)
- Povrede tvrdih zubnih tkiva, pulpe i alveolarnog procesusa:
o Prelom korena – prelom dentina i cementa sa povredom nerva u kanalu korena
o Prelom krunice I korena – prelom gledji, dentina i cementa sa ili bez otvaranja pulpe
o Višestruki prelom zuba – višestruki prelomi krunice I korena zuba
o Prelomi zida alveole mandibule i maksile – prelom zida alveolarne čašice gornje ili donje
vilice sa ili bez preloma procesusa
o Prelomi alveolarnog procesusa maxile ili mandibule – prelom procesusa gornje ili donje
vilice sa ili bez preloma alveolarne čašice
- Iščašenje zuba
o Kontuzija – povrede potpornog tkiva zuba bez dislokacije. Zub je u nizu i luku perkutorno
osetljiv
o Subluksacija – povrede potpornog aparata zuba bez diskokacije. Zub je u nizu i luku
izrazito se luksira
o Ekstruzivna luksacija – povreda potpornog aparata zuba sa dislokacijom. Zub je pomeren
van zubne alveole
 o Lateralna luksacija – povreda potpornog aparata zuba sa dislokacijom udružena sa
povredom zida alveole. Zub može biti pomeren palatinalno, mezijalno, distalno ili
bukalno. Zub je uklješten ne luksira se.
o Intruzivna luksacija – povrede aparata zuba sa dislokacijom i oštećenjem alveolarne kosti.
Zub je pomeren u alveolarnu čašicu.
o Avulzija, egzartikulacija, traumatska ekstrakcija – povreda potpornog aparata sa ili bez
preloma alveolarne kosti. Zub je potpuno izbijanja iz alveole.
- Površinske povrede glave – otvorene rane usne i usta:
o Laceracije gingive ili oralne mukoze – Plitke ili duboke rane gingive ili mukoze nastale
oštrim predmetom
o Kontuzije gingive ili mukoze – nagnječenja gingivr ili mukoze sa krvnim podlivima
o Abrazije gingive ili mukoze – površne rane (oderotine) gingive ili mukoze, krvnih površina

Osnovni postulat prevencije je BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI. Prevencija povreda usta i zuba može biti:
primarna, sekundarna, tercijarna.

▪ PRIMARNA obuhvata: promociju zdravlja, zdravstveno vaspitni rad, otkrivanje rizičnih grupa,
pitanje dečjih igrališta, upotreba štitnik i kaciga.
Neophodno je uključiti i nastavnike, profesore, trenere, roditelje.
Neophodno je voditi računa o zajednici (briga o sredini), u okviru porodice je neophodna
briga u kući, a tek na kraju govorimo o pojedincu koji mora koristiti ličnu zaštitu.
Ciljne grupe su: deca, roditelji, vaspitači, nastavnici treneri.
Rad sa decom: od najranijih dana treba uticati na razvitak motorike lokomotornog sistema.
Neophodnost pravilne zaštite.
- Preporuke roditeljima za decu od 0-6 meseci: prilikom presvlačenja zaštititi bebu jednom
rukom, izbegavati upotrebu dubka, uvek koristiti specijalno sedište za bebe pri vožnji.
- Od 6-18 meseci: isto kao i za prethodni period, obezbediti stepenice i prozore, osigurati
kuću sigurnosnim bravama, dati osobama koje se brinu za dete brojeve telefona za hitne
slučajeve uključujući i broj stomatologa
- Starija deca i adolescenti: sigurnosni pojas prilikom vožnje, kaciga pri vožnji bicikla skija,
borda, rolera, odgovarajuća zaštitna oprema u sportu – štitnici, kacige...
Kod sporta su najbitniji štitnici za zube – različiti tipovi rezilijentnih sredstava koji se nose u
ustima sa ciljem da umanje mogućnost nastanka povreda zuba I mekih tkiva, a indirektno i
preloma kostiju lica i potresa mozga. Osnovni mehanizam delovanja je absorbovanje i
neutralizacija sile udarca. Osnovni uslovi koje štitnik mora da ispuni:
+ Dobra retencija
+ Da ne stvara smetnje pri nošenju
+ Da ne ometa govor i disanje
+ Da štiti zube, desni I usne od povreda

Štitnici se dele na: fabričke, polufabričke, individualne.

- Oni koji su kupovni nezgodni su za nošenje, najjeftiniji, najslabija zaštita, slaba retencija,
ometa govor i disanje.
- Polugotovi / boil and bite – najčešće se koriste, napravljeni od termoplastičnog materijala,
adaptiraju se nakon potapanje u ključalu vodu
 - Individualni – izrađuju stomatolozi, laka adaptacija, dobra retencija stabilnost materijala
ne otežavaju disanje. Individualni se dele na osnovne (početni), light (laki), medium
(srednji), heavy (profesionalni), heavy pro (jači profesionalni).
+ Osnovni se koriste u svim sportovima u osnovnoj školi i početnici u borilačkim veštinama.
+ Laki su za uzrast do 13 godina i sve sportove za taj uzrast, kao i za ostale sportiste kod
sportova nižeg rizika i sportove gde se već nosi kaciga.
+ Srednji – košarka, fudbal, odbojka, borilački sportovi
+ Profesionalni – profesionalci gde se očekuju oštri kontakti – ragbi, bejzbol, borilački
+ Jači profesionalni – svi sportovi gde se očekuje udarac palicom ili pesnicama, kao i sudari –
hokej, ragbi, kikboks, polo. Ovi štitnici su najdeblji po kategorizaciji.

Postoji i vakuum štitnik – pravi se jednoslojni štitnik uz pomoć otiska odnosno modela gornje vilica,
radi se od termoplastičnog materijala u vakuum aparatu. Neophodno je uzeti otisak, pa izraditi radni
model, odabere se folija, model se postavi u vakuum aparata, folija se razgreva i onda kad je dovoljno
razgrejana taj štitnik se spušta preko modela i uključuje se vakuum. Nakon toga se individualni štitnik
obrađuje. Neophodno je obratiti pažnju koliko se prostiru u fornix do prelaza pokretna-nepokretna
sluzokoža.

▪ SEKUNDARNA prevencija – sprečavanje komplikacija i gubitka zuba. Jako veliku ulogu imaju
informacije o terapijskim metodamai mogućnosti nadoknade izgubljenih zuba. Bitna je
kontinuirana edukacija.
▪ TERCIJARNA prevencija – zahtevaju multidisciplinarni pristup jer je u tom trenutku već došlo
do gubitka zuba. Mogu se upotrebljavati čuvari prostora, privremena protetska nadoknada,
trajna protetska nadoknada (ukoliko je pacijent odgovarajućeg uzrasta). Kao privremeno
rešenje moguće je uraditi adhezivni most, a takođe i čuvar prostora.
 ORALNO HIRURŠKI ZAHVATI I PREVENCIJA

Najčešća stanja koja zahtevaju hirurške pristupe u dečijem i adolescentnom dobu jesu ekstrakcije
zuba i mukogingivalne anomalije.

Problem za svakog pacijenta zbog samog vađenja kao čina tj intervencije, a takođe predstavljaju
problem iz tog razloga sto se desava da često deca dolaze po prvi put u susret sa lokalnim
anestetikom.

Pacijent mora biti pripremljen od strane roditelja ili staratelja, i biti upućen u sve korake koji će se
preduzeti. Sa druge strane, stomatolozi moraju pružiti odgovarajući osećaj sigurnosti pacijentu kao i
da rad bude bezbolan.

Najmanji pacijenti sa kojima se možemo sresti mogu biti oni i direktno iz porodilišta ili nekoliko dana
nakon izlaska iz porodilišta, zato što mogu postojati neonatalni ili natalni zubi. Ti zubi su ustvari zubi
koji se javljaju u ustima po rođenju ili su bebe već rođene, ono što je problematika jeste da se takvi
zubi najčešće luksiraju. Samo luksiranje može dovesti do odredjenih komplikacija i jako je važno
tretirati ovakve zube na odgovarajući način. To znači da je neophodno izvršiti ekstrakciju. Ekstrakcija
se vrši jako nežno, odgovarajućim kljestima za mlečne zube i mora se biti jako obazriv da se beba u
tom trenutku ne povredi, da se glava pridržava na odgovarajući način.

Mukogingivalne anomalije i kongenitalni defekti zahtevaju hirurške tretmane i mogu da se uoče već u
periodu odojčeta – sapet jezik, koronarno inserirani frenulumi predstavljaju prepreku za normalnu
ishranu beba i održavanje oralne higijene pa mogu u pojedinim slučajevima uzrokovati bol.

Prevencija u ovim slučajevima podrazumeva hirurški tretman iz razloga što uklanjanjem ovih
frenuluma pomažemo pacijentima da lakše funkcionišu.

Izbor hirurške intervencije (skalpel, kauterom ili laserom) zavisi od same indikacije i od lekara koji će
tu intervenciju izvršiti.

Primena skalpela predstavlja klasičnu hiruršku intervenciju kad se uklanjaju sva fibroelastična vlakna
od papile palatine do vrha vestibuluma. Ona podrazumeva postavljanje konaca i samim tim su
moguće određene komplikacije koje mogu dovesti do fibroznog zarastanja.

Elektrokauter i laser predstavljaju metod koji je biološki kompatibilniji, lagodniji za pacijenta i ne

zahteva primenu šavova. Zarastanje je duže kod ovih metoda, dok je kraće kod uklanjanja skalpelom.

Otežano nicanja je takođe potencijalni problem. Mada ekulis predstavlja češću promenu koja se javlja
u ustima. To je promena koja se javlja izazvana lošim navikama. I nekad se moraju hirurški tretirati.
Nastala je kao odgovor na mehaničku iritaciju. Postoji više oblika ekulisa koji klinički mogu izgledati
slično ali se patohistološki razlikuju:

- Piogeni granulomi su klinički krhki, hemoragični, sa ulceriranim izgledom, stvaraju se

mikroapscesi
- Periferni osificirajući fibrom – dobio naziv po nalazu okoštavanja i kalcifikacije. Nastaje
samo na gingivi. Može varirati od bledo ružičaste do tamno crvene boje. Periferni
granulom se pojavljuje kao periferna lezija na gingivi. Predstavlja dobroćudnu upalu.

Sve ove lezije su dobro prokrvljene tj. jako krvare na iritaciju i terapija bi trebalo da bude hirurška.

Prevencija bi trebalo da bude izbegavanje loših navika tj. mehaničke iritacije bilo da je u pitanju
grickanje nekih predmeta, dodirivanje određenog dela sluzokože ili pak grickanje same promene
 zubima. Ukoliko loša navika ne prestane i nakon hirurškog uklanjanja promena, do ponovne
pojave promene će doći relativno brzo.

Kongenitalni ekulis je patološka promena u obliku čvorića i može se javiti često na gingivi, prisutan je
već pri rođenju dece. Češće kod ženske dece. To je lezija koja je u osnovi tumor krvnih zrnaca.
Najčešće su bledo ružičaste ili crvenkaste lezije koje su solitarne i mekane. Terapija je hirurška tj.
uklanjanje i realnost je da se ne može mnogo toga učiniti kako bi se prevenirale ovakve promene.

Ulceracije različitog tipa su patološke promene na sluzokozi koje nastaju kao mehaničke iritacije.
Neonatalni zubi mogu izazvati ovakve promene i one mogu biti jako bolne i osetljive. One se javljaju
kod novorođenčadi i čine problem jer sprečavaju dojenje, pokrete sisanja zbog bolne reakcije. Dg. se
postavlja kliničkim pregledom eventualno nekad i histopatologijom, a lokalizacija je takva da se mogu
pojaviti na jeziku, usnama, vestibularnoj sluzokoži, nepcu, podu usta. Nekad mogu biti u okviru nekih
sistemskih oboljenja pa je neophodno biti obazriv na koji način se tretiraju ovakve promene.
Promene se sprečavaju uklanjanjem natalnih i neonatalnih zuba.

Ciste se mogu javiti na gingivi i nepcu. Mogu biti različite, najčešće su ciste gingive kod
novorođenčadi i mogu se javiti kao pojedinačne ili multiple prirasle lezije i male su. Bele su boje i
najčešće su na prednjem delu alveolarnog grebena gornje vilice. Mogu se javiti i na donjoj i prolaze
spontano. U opisu ovih cisti najčešće se koriste nazivi Epštajnove perle ili Bonova zrnca. U pitanju su
sitne žlezde koje se javljaju i spontano prolaze. Treba sačekati nicanja zuba i ne zahtevaju nikakav
tretman i nemoguće je prevenirati ih.

Eruptivne ciste - su tvorevine koje se mogu javiti prilikom nicanja zuba. Moramo voditi računa da li se
u cisti nalazi zub ili je pak neka tumerfakcija oko koje je neophodno reagovati na odgovarajući način.
Tokom nicanja je prate bol i razdražljivost. To je cista mekog tkiva koja nastaje oko zuba koji izbija,
nakon što se zubni folikul odvoji od krune zuba, a to rezultira nakupljanjem tečnosti unutar ovog
prostora. Može biti različitog oblika ili može biti od ružičasto do plavo-crne ljubičaste ili smeđe boje,
što zavisi da li je došlo do traume ili nije. Ukoliko dodje do traume onda se nakuplja krv u cisti i njena
boja se menja tj. postaje tamna. Nekad je samo potrebno sačekati spontano nicanja zuba, ali sa
druge strane nekad je potrebna hirurška terapija kako bi se oslobodio zub koji treba da nikne.
Prevencija nije moguća, ali je moguće prevenirati dalje komplikacije hirurškim tretmanom ili
insistiranje da pacijent žvaće na odgovarajućoj strani tj. na tom zubu koji je u pitanju.

Mukokele – su promene koje se javljaju zapušavanjem malih pljuvačnih žlezda na usnama i zbog
iritacije se mogu javiti na odgovarajućim delovima sluzokože. Najčešće su posledica mehaničke
traume. Često kod dece bez obzira na uzrast, češće kod devojčica nego kod dečaka. Najčešće na
donjoj usni, al’ mogu i na gornjoj usni, nepcu ili bilo kom drugom delu oralne sluzokože. Obično su
lokalizovane kao papile ili kvržice koje su ispunjene tečnošću i mogu biti prozirne ili imati izmenjenu
boju. Lezija može sama da pukne a zatim se pojavljivati ponovo i mogu se javljati recidivi. Najbolja
terapija je hirurška, ali u tom trenutku treba voditi računa da se zaista ukloni cela promena kako bi se
smanjila mogućnost pojave recidiva. Prevencija je smanjenje mogućnosti i smanjenje potencijalnih
iritacija koje se mogu javiti.

Retrokuspidalna papila – je operkulum koji se javlja preko zuba koji su tek iznikli. Problematika može
nastati utoliko što operkulum na svom mestu čini problematični deo jer pokriva zub. To pokrivanje
potencijalno ne izgleda kao veliki problem dok se ne zaključi da ustvari hrana koja se nalazi u ustima
može zapadati konstantno ispod tog zaostalog mesa i ukoliko se to dešava moguće je da dodje do
lokalnog zapaljenskog procesa. Prevencija ne postoji, ali se može uticati pre hirurške intervencije da
se pacijentima insistira da grizu tvrdu hranu na mestu gde je operkulum, naravno ukoliko ne postoji
lokalno zapaljenje, i na taj način pokušavaju da uklone sam operkulum tj da se deo gingive istanji
kako bi nestao. Ukoliko to nije moguće onda ide hirurško odstranjivanje.

Dentogene infekcije – uzrokovane su bakterijama koje mogu biti aerobni ili anaerobne. Infekcije se
razvijaju kao upalni procesi koji zahtevaju određeni odgovor samog organizma. One mogu biti
posledica karijesa I moraju se rešavati i čine hitne slučajeve jer podrazumevaju stvaranje otoka , bola
i neprijatnosti. One mogu uzrokovati i narušavanje opšteg zdravlja pacijenta pa se opet moraju
tretirati kao hitni slučajevi. Ukoliko se ne tretiraju na odgovarajući način ili nedovoljno brzo mogu se
razviti apscesi ili celulitisi. Prevencija je što bolje održavanje oralne higijene, ali i ishrana.

Prevencija ortodontskih nepravilnosti koja uključuje oralno hirurške intervencije jeste ekstrakcija
zuba ukoliko postoji mlečni zub koji je retiniran, a stalni zub je u nicanju. Mora se ukloniti mlečni zub
jer on ometa nicanja stalnog i može forsirati stalni zub da se pomeri ka bukalno. Pri pomeranju zuba
ka bukalno dolazi do toga da je neophodno nakon određenog vremena sprovesti ortodontsku
terapiju i na taj način rešiti problem. Kako ne bi došlo do neophodnosti ortodontske terapije prosto
ovakav zub treba ukloniti što pre i na taj način prevenirati problem pre nego što se desi.

Fistule – kao posledica dentogene infekcije, treba rešavati hirurškim putem tj. ekstrakcijom zuba.
Postoji mišljenje da treba čuvati mlečne zube koji su fistulizirali kako bi čuvali prostor, to apsolutno
nije prihvatljivo. Naime, zubi koji su uzrokovali fistule tj. zubi koji su uzrok infekcije nemaju šta da
traže u ustima pacijenta. Infekciju je neophodno rešiti i to ekstrakcijom zuba. Prostor možemo čuvati
pomoću čuvara prostora ili na neki drugi način, ali zubima koji su uzrokovali infekciju se ne vrši
čuvanje prostora. Kad se zub ukloni nije potrebno ni davanje antibiotske terapije ili bilo kog drugog
vida terapije.

Jedna od komplikacija prilikom vađenja zuba jeste ukoliko se zalomi koren zuba. Sama prevencija
komplikacija ekstrakcije zuba jeste odgovarajuća priprema za tu određenu ekstrakciju.

Jedna od najtežih komplikacija u dečjoj stomatologiji jeste ukoliko dodje do ekstrakcije zuba zametka
tj ekstrakcije stalnog zuba prilikom ekstrakcije mlečnog zuba. Prevencija je u načinu pripreme za
ekstrakciju zuba tj neophodno je učiniti makar snimak kako bi se videlo u kom odnosu se nalaze
korenovi mlečnog zuba i ta krunica stalnog zuba. I ukoliko smo svesni potencijalnog problema onda je
tokom ekstrakcije neophodno izvršiti separaciju mlečnog zuba na odgovarajući način bez da se
povredi krunica stalnog zuba.

Nepravilnom primenom poluge tj nepravilnom primenom sile prilikom ekstrakcije zuba moguće je
ukloniti zube koji nisu odgovarajući. Prevencija je snimak, dobar plan terapije, separacija zuba koji se
vadi.

Prevencija kao takva u oralno hirurškim intervencijama ustvari podrazumeva dobro planiranje
celokupne intervencije, odgovarajuće snimke, odgovarajuće patohistološke nalaze ukoliko govorimo
o nekim drugim promenama, podrazumeva vršenje terapije od početka do kraja po pravilima struke.
 SPECIFIČNOSTI ODRŽAVANJA ORALNE HIGIJENE KOD POSEBNIH GRUPA PACIJENATA

4 osnovna stuba preventive:

4. Ishrana
5. Oralna higijena
6. Primena fluor profilakse
7. Redovni kontrolni pregledi

Specifične grupe pacijenata:

- Održavanje oralne higijene kod dece

- -||- kod pacijenata na otrodontskoj terapiji
- Sa protetskim nadoknadama
- Sa oboljenjima parodoncijuma
- Kod pacijenata podvrgnutig oralnohirurškim intervencijama
- Kod pacijenata obolelih od malignih bolesti
- Kod pacijenata vezanih za krevet

Održavanje oralne higijene kod pacijenata na ortodontskoj terapiji:

- Motivacija pacijenta
- Mehanička kontrola plaka
- Hemijska kontrola plaka

Kod njih se menja i sastav oralne flore.

Prisusrvo bar jedne bele mrlje kod 40% pacijenata posle 6 meseci terapije.

Dovodi do različitih promena na parodontalnim tkivima, koje u u korelaciji sa nivoom oralne higijene,
od blagog zapaljenja interdentalne papile do inflamacije koja zahvata marginalnu gingivu, do
krvarenja i parodontopatije.

Treba uspostaviti dobar higijensko-dijetetski režim pre početka terapije, kao i dovoljno temeljan plan
da kontroliše formiranje plaka i spreči demineralizaciju gleđi I nastanak gingivitisa.

Mehanička kontrola plaka:

- Četkica za zube
- Ortočetkica – vlakna četkice su u sredini niže visine u odnosu na krajeve
- Solo četkica – sadrže malu grupu vlakana koje se mogu primeniti oko bravica i iza žičanih
lukova
- Interdentalni konac
- Interdentalna četkica – oko bravica

Postoji veliki broj retencionih mesta za nakupljanje plaka.

Interdentalni prostori su najosetljivije zone za razvoj infekcije jer najčešće ostaju neočišćeni.

Hemijska kontrola plaka:

- 0,12% hlorheksidin – 1-2x dnevno, 2 nedelje

- 0,05% hlorheksidina i 0,05% fluorida kod suboptimalne higijene mogu da se koriste 2x
dnevno do 6 meseci

Pored osoba sa fiksnim, rizik predstavljaju i oni pacijenti sa mobilnim ortodontskim aparatima.
Analiza površine aparata elektronskim mikroskopom sugeriše da kvašenje 30 min u čaši hladne vode
u kojoj je rastvorena tableta natrijum-karbonat-sulfata zajedno sa četkanjem mekom četkicom i
pastom za zube najmanje 30 sekundi, predstavlja najefikasniji način čišćenja u poređenju sa ispiranje
samo hladnom vodom ili samo četkanjem zubnom pastom. Kod pacijenata sa mobilnim je svakako
bolja oralna higijena nego kod onih sa fiksnim.

Održavanje oralne higijene kod pacijenata sa protetskim nadoknadama:

- Nedostatak jednog zuba do totalne bezubosti

- Mobilne nadoknade
- Fiksne nadoknade
- Kombinovani radovi
- Nadoknade nošene implantima

Faktori rizika:

- Materijali od kojih su izgrađene nadoknade najčešće su čvrsti materijali

- Mogu imati razne prečke i konektore
- Idealna sredina za bakterije – retenciona mesta
- Poremećaj ukusa
- Gubitak zuba nosača – gubitak nadoknade

Pacijenti su starije osobe pa često imaju:

- Redukovanu motorike
- Oslabljen vid
- Sistemska oboljenja
- Uzimanje više vrsta lekova
- Hiposalivacija
- Hronična infekcija C. Albicans

Preventivne mere:

- Prioritet – Uklanjanje plaka

- Prirodni zubi, mostovi i krunice treba da budu čišćeni uobičajenim tehnikama i četkicama
- A specifičnosti mera se ogledaju u primeni četkice sa jednim stopom vlakana, specijalne
četkice za proteze sa vlaknima sa obe strane, modifikovane drške.
- Koriste se interdentalni konac i interdentalne četkice

Savet:

- Najmanje jednom dnevno detaljno čišćenje

- Posle obroka isprati usta
- U lavabo peškir ako padne proteza da se ne bi polomila
- Četkice imaju posebno konstruisan stalak
- Pasta:
+ fluoridi 1450ppm – zubi
+ manje abrazivne – za protetske površine
+ koja ne peni – ležeći pacijenti (natrijum-lauril-sulfat)
- Konac – superflos – sunđerast zadebljan kraj koji ulazi u sulkus kao i ispod same nadoknade
- Savetuje se i upotreba aparata sa vodenim mlazom, četkica za jezik
Pacijenti sa ugrađenim dentalnim implantima:

- Biokompatibilni
- Titanijumske legure

Šta čini implant drugačijim od zuba?

- Nepostojanje periodontalnih vlakana

- Cirkularna vlakna gingive oko implanta kao perpendikularna vlakna oko zuba

Bitna je obuka pacijenta – specijalne četkice kao i specijalni konac. Koriste se meke i ultrameke
četkice. Dostupne su I specijalno dizajniran interdentalne četkice za pacijente sa implantima. Ond
mogu da budu nosači sredstava za hemijsku kontrolu plaka. Takođe, upotreba solo četkica.

Mere profilakse u restaurativnoj stomatologiji

Cilj u restaurativnoj stomatologiji – uklanjanje karijesno promenjenog zubnog tkiva i njegova potpuna
funkcionalna, morfološka i estetska nadoknada.

Neadekvatno uspostavljeno suvo radno polje, neadekvatna preparacija kaviteta, izbora i aplikacije
matrice, polimerizacije, neadekvatna završna obrada i poliranje mogu da budu jatrogeni faktori koji
mogu da dovedu do komplikacije i smanjivanja veka nadoknade.

Kontaminiranje radnog polja pljuvačkom, bakterijama iz pljuvačke, gingivalnom tečnošću i krvlju,

smatra se jednim od glavnih uzroka neuspeha stomatološke intervencije.

Najčešći jatrogeni faktori koji u restauratuvnoj mogu da utiču na neuspeh terapije jeste:

- Agresivna preparacija
- Dehidratacija dentina
- Nekompletno uklanjanje karijesa
- Nezaštićen pulpo-dentinski kompleks
 ETIOLOGIJA I PREVENCIJA ORTODONTSKIH NEPRAVILNOSTI

Ortodontske anomalije ili malokluzije.

Koriste se različiti aparati, intraoralni, pokretni ili fiksni, ili ekstraoralni.

Nepravilnosti se mogu svrstati u 4 velike grupe:

1. Nepravilnosti zagrižaja
2. Nepravilnosti zubnih niziva
3. Nepravilnosti grupe zuba
4. Nepravilnosti pojedinačnih zuba

Nepravilnosti zagrižaja – gledaju se sva 3 pravca:

- Sagitalni (okluzija po Angle-u)

- Vertikalni (otvoren i dubok zagrižaj)
- Transverzalni (jednostrano ili obostrano ukršten zagrižaj).

Sagitalni pravac

Okluzija prve klase po Angle-u – podrazumeva da su zubi gornje vilice pravilno uzglobljeni sa zubima
donje vilice, tako što zub gornje vilice okludira sa istoimenom zubom u donjoj vilici i zubom koji se
nalazi distalno od njega.

Kod mlečnih zuba – distalne površine gornjeg i donjeg 2. mlečnog molara se nalaze u istoj ravni koja
se naziva postmolarna ravan. Ono što je karakteristično za mlečnu jesu razvojne dijasteme između
sekutića koje se povećavaju kako se dete približava šestoj godini. Takođe, karakteristika su i primatne
dijasteme koje se nalaze ispred mlečnog očnjaka u gornjoj vilici, odnosno iza mlečnog očnjaka u
donjoj vilici.

U mešovitoj denticiji postoji fiziološka dijastema veličine do 2mm između gornjih stalnih sekutića.
Može da postoji minimalna teskoba u donjem zubnom nizu na nivou prednjih zuba I to je tranzitorna
teskoba jer je prolazna i ukoliko je ta teskoba samo do 2mm onda se očekuje da se spontano rastereti
nakon smene bočnih zuba. Takođe, iako je očnjak idealno uzglobljen, primećuje se da prvi stalni
molar baš i nije, to je takođe fiziološki i to se označava kao prelamanje postmolarne ravni.

Za drugu klasu može biti karakteristično:

- Povećan incizalni razmak – to je horizontalno rastojanje od incizalne ivice gornjih

centralnih sekutića do vestibularne površine donjih centralnih, prosečno iznosi oko 2mm
koliko je i debljina incizalne ivice, ali kad su vilice u odnosu druge klase ovo rastojanje je
veće: može biti dodatno povećano ukoliko pacijent ima unapred isturene sekutiće pa je to
definisano kao druga klasa prvo odeljenje; takođe, incizalni razmak može biti smanjen kad
su sekutići oralno inklinirani što se opisuje kao druga klasa drugo odeljenje.
Malokluzija druge klase može da se uoči i u mlečnoj i u mešovitoj denticiji.

Malokluzija treće klase je mezijalni zagrižaj. Donja ispred gornje. Može se javiti u svim denticijama.
Kad je prisutna u mlečnoj , znači da će biti izraženija u odraslom uzrastu.
Vertikalni pravac

Postoje otvoren i dubok zagrižaj.

Pravilna okluzija u vertikalnom pravcu podrazumeva da na nivou prednjih zuba incizalne ivice gornjih
zuba prelaze preko incizalnih ivica donjih i to vertikalno rastojanje nazivamo preklopom sekutića. On
iznosi obično 2-4mm.

Ako gornji ne preklapaju donje, u pitanju je otvoren zagrižaj. On može biti otvoren u frontu (i u
mlečnoj I u stalnoj denticiji), kao i otvoren bočno. A najteža forma je kompleksni otvoren zagrižaj gde
pacijenti jedini kontakt imaju na poslednjim izniklim molarima, a svi ostali zubi su van kontakta.

Suprotno otvorenom je dubok zagrižaj. Gornji sekutići preklapaju više od 40% donjih odnosno više od
2-4mm.

Traumatski dubok zagrižaj – donji sekutići dostižu do nepca i mogu oštetiti gingivu koja se nalazi sa
palatinalne strane gornjih sekutića.

Teansverzalni pravac

Pravilno je da vestibularne kvržice gornjih i donjih bočnih zuba preklapaju spolja vestibularne kvržice
donjih bočnih zuba. Ukoliko to nije slučaj govorimo o ukrštenom zagrižaju.

Jednostrano i obostrano ukršten zagrižaj

Ekstremni slučajevi ukrštenog zagrižaja se nazivaju lingvalni promašaji. Gde se bukalne kvržice gornjih
zuba nalaze potpuno unutar donjeg zubnog niza znači lingvalno u odnosu na donji zubni niz.

A suprotno od te anomalije je bukalni promašaj gde je ceo gornji zubni niz spolja odnosno bukalno u
odnosu na donji zubni niz.

Naziv lingvalno i bukalno se odnose na to gde se nalaze gornji zubi odnosno sa koje strane su gornji
zubi promašili donje.

Nepravilnosti zubnih nizova

- Nepravilnosti oblika i veličine zubnih nizova – jako uzak i špicast zubni niz ili veoma širok
niz
- Teskoba
- Rastresitost
- Neslaganje sredina zubnih nizova – normalno je da se sredine gornjeg I donjeg zubnog niza
poklapaju
- Dijastema medijana – povećan razmak između centralnih sekutića

Nepravilnosti grupe zuba

- Nalaz visine luka

- Različite analize
 - Suprapozicija/infrapozicija grupe zuba

Nepravilnosti pojedinačnih zuba

- Nepravilnosti položaja- transpozicija, ektopija, inklinacija, rotacija, impakcija

- Nepravilnosti veličine- makro i mikrodoncija
- Nepravilnosti broja – hipo i hiperdoncija

Transpozicija je anomalija kad 2 zuba zamene mesto u zubnom nizu.

Hipodoncija je nedostatak nekog zuba, najčešće 2. premolar u oba niza, lateralni sekutić u gornjoj.

Hiperdoncija – prekogranične zubi – 5 sekutića ili 3 premolara sa svake strane

Etiologija je multifaktorijalna (nasledni i stečeni faktori, pri čemu genetski faktori imaju
predominantnu ulogu, a na njih se nadovezuju faktori sredine).

U odnosu na to kako deluju, dele se na:

- Opšte – nasleđe (hromozoma, genski, poligenski, multifaktorijalni). Nasleđuju se:

+ veličina i oblika vilica – III klasa, II klasa, 2 odeljenje, otvoren zagrižaj;
+ veličina, oblik i položaj zuba – teskoba, rastresitost, dijastema medijana, impakcija,
transpozicija;
+ broj zuba – hipo i hiperdoncija
+ mineralizacija zuba – amelogenesis imperfecta, dentinogenesis imperfecta;
+ put nicanja I primarni položaj zametkLokalnei redosled nicanja zuba
Opšti faktori mogu biti i neki seformiteti/anomalije/sindromi/bolesti – rascepa usne i nepca,
ektodermalna displazija, Down-ov sindrom, oro-facijalni-digitalni sindrom, oboljenja hipofize
– gigantizam, akromegalija, patuljast rast

- Lokalne faktore – povrede mlečnih, stalnih zuba ili TMZ-a. Takođe, prevremeni gubitak
mlečnih zuba (karijes ili povrede), prevremeni gubitak prvih stalnih molara (karijes,
strukturne anomalija), poremećaj fizioloških funkcija (disanje, žvakanje, gutanje, govo),
loše navike (disanje kroz usta, tiskanje jezika, sisanje prsta, dugotrajno korišćenje cucle,
sisanje ili grickanje usne, grickanje noktiju ili olovke)

Prevencija ortodontskih nepravilnosti:

- Primarna prevencija nije toliko specifična ovde, ali se može govoriti o nekim opštim
merama kao što je:
+ opšta prenatalna preventivna - treba da obezbedi normalne uslove za pravilan rast i razvoj
ploda (izbegavanje alkohola, nikotina, narkotika, lekova, zračenje, psihičke i fizičke traume).
+ opšta postnatalna preventivna mera – pravilna ishrana (dojenje 9-12 meseci), ukoliko se
koristi veštačka hrana onda sa anatomskim cuclama, zatim ishrana pomoću čaše i kašičice,
korišćenje čvrste hrane
+ lokalna postnatalna – praćenje nicanja zuba, eliminacija loših navika, prevencija karijesa,
pravilan preklop sekutića, prelamanje postmolarne ravni, okluzija i klase po Angle-u

- Sekundarna prevencija može se nazvati interceptivna – to su postupci kojima se:

 + uspostavlja pravilna okluzija i ispravlja ortodontska anomalija u početnim fazama razvoja
+ ublažava stepen izraženosti anomalije

1. Primarna posteriorna teskoba – nastaje usled nesklada veličine zuba I zubnih nizova
odnosno vilica pa zubi nemaju dovoljno mesta za pravilan smeštaj u nizu. Primarna teskoba
može biti izražena u frontu, ali može i u bočnom segmentu što se i naziva primarna
posteriorna teskoba. Interceptivna mera ovde je separacija uz pomoć separacionih gumica.
2. Prinudne kretanje izazvane prevremenim kontaktima – prinudna kretanja ide ili napred ili u
stranu. Kad je prisutna prinudna kretanja vilica će zbog neke prepreke ili prevremenog
kontakta da promeni svoj pravac i prilikom zatvaranja će da se pomeri najčešće unapred ili u
stranu i doći će do obrnutog preklopa sekutića. Interceptivna mera je selektivno brušenje
čime se uklanja prevremeni kontakt i sprečava prinudna kretanja ka unapred.
3. Jednostavni obrnut preklop sekutića – gornji sekutić nalazi iza donjeg. Interceptivna mera
mogu biti vežbe špatulom (kad je preklop jednostavan i kad zahvata 1 sekutić).
4. Prekobrojni zubi - interceptivna mera je pravovremeno vađenje prekobrojnog zuba
5. Impakcija očnjaka – interceptivna mera je pravovremeno vađenje mlečnih očnjaka
6. Prevremeni gubitak mlečnih zuba – interceptivna mera su držači prostora koji mogu biti
fiksni, polufiksni i pokretni.
7. Nepravilnosti zagrižaja u veoma ranom uzrastu (mlečna denticija) – interceptivna mera je
miofunkcionalna terapija / vestibularna ploča
Malokluzija II klase po Angle-u

Malokluzija III klase po Angle-u

Otvoren zagrižaj
Kompleksni otvoren zagrižaj

Dubok zagrižaj

Traumatski dubok zagrižaj

Jednostrano ukršten zagrižaj

Obostrano ukršten zagrižaj

Lingvalni promašaj
Bukalni promašaj

SPECIFIČNE MERE PREVENCIJE KOD PACOJENATA SA STRUKTURNIM NEPRAVILNOSTIMA GLEĐI

Gleđ - Prekriva krunicu zuba, najtvrđe tkivo u organizmu, najjače mineralizovano tkivo, 96% kristali
kalcijum HA, 3% vode, 1% organski materija.

Proces nastanka gledji naziva se amelogeneza i odvija se kroz nekoliko faza:

1. Presekretorna faza – dolazi do inicjalnih znakova diferencijacije ameloblasta (ćelije koje

stvaraju gledj)
2. Sekretorna faza – sinteza i sekrecija gledjnog matriksa i inicijalna blaga mineralizacija
3. Prelazna faza – transformacija ameloblasta iz sekretornog u maturacioni oblik
4. Faza sazrevanja tj. maturacije – stvaranje mineralizovane gledji
5. Postmaturaciona faza – dolazi do daljih promena ameloblasta

Proteini gledjnog matriksa se mogu podeliti u nekoliko grupa:

1. Amelogenini
2. Neamelogenini – enamelin, ameloblastin, taft protein
3. Proteinaze – enamelizin (MMP 29), serin proteinaza 1

Kada govorimo o strukturnim anomalijama gledji govorimo zapravo o nekim anomalijama u kojima je
došlo do poremećaja amelogeneze. O poremećajima u bilo kojoj od faza amelogeneze ili u
poremećaju u sintezi bilo kog od proteina matriksa.

Strukturne anomalije gledji mogu da nastanu pod dejstvom:

1. Opšti faktori
2. Lokalni faktori
3. Intoksikacija
4. Nasledni faktori
5. Nepoznati uzrok
Opšti faktori – Poremećaj metabolizma minerala Ca i P, teški oblici neuhranjenosti, hipovitaminoza
vitamina D (rahitis)

Lokalni faktori – zračenje, infekcija, povreda

Intoksikacija - fluoroza zuba – nastaje kao posledica dugotrajnog hroničnog prekomernog unošenja
fluorida u organizam sistemskim putem u fazi u kojoj se odvija amelogeneza, može da zahvati
određene zube koji se u tom periodu nalaze u stadijumu amelogeneze

Nasledni faktori – Amelogenesis imperfecta, molarno-incizivna hipomineralizacija

Ove anomalije mogu imati:

- Poražavajuci efekat na decu i roditelje

- Odbojnost prema oralnim problemima
- Anksioznost i strah
- Averzija prema zubima i oralnom zdravlju
- Otežana saradnja

Pacijenti mogu imati:

- Povećan rizik od nastanka oralnih oboljenja

- Dugoročni problemi
- Dugoročno lečenje
- Finansijski aspekt

Zadaci i ciljevi:

- Pomoći roditeljima i detetu da se prilagode i razumeju stanje/oboljenje

- Upoznati ih sa ciljevima i planom lečenja
- Motivisati ih za lečenje
- Voditi računa o psiho-socijalnom blagostanju pacijenta
- Uticaj stanja/oboljenja na rast, funkciju i izgled pacijenta
- Neophodno multidisciplinarno lečenje i pravovremena prevencija

Amelogenesis imperfecta – to je grupa naslednih anomalija koje karakterišu generalizovani defekti

gledji koji zahvataju sve, ili gotovo sve, zube obe denticije.

Nasledjivanje može biti autozomno dominantno/recesivno, vezano za X hromozom.

Spektar kliničkih manifestacija je širok:

3. Kao izuzetno tanka glatka gledj ili kao hrapava sa udubljenjima u vidu jamica i žlebova
4. Kao braon žuta gledj ili zamućena gledj

Klasifikacija:

5. Hipoplastični tip – hipoplastična gledj, normalno mineralizovana, samo je tanka

6. Hipokalcifikovani tip – teži oblik poremećaja mineralizacije
7. Hipomaturacioni tip – blaži oblik poremećaja mineralizacije koji nastaje u fazi maturacije
kristala gledji
8. Triho-dento-osealni sindrom – hipoplastično-hipomaturacioni tip sa taurodontizmom korena
i skleroza kranijalnih kostiju
Postavljanje dijagnoze:

- Prisustvo karakteristične kliničke slike (svi zubi obe denticije pogođeni na sličan način)
- Utvrđivanje mogućeg načina nasledjivanja (prisustvo sličnog poremećaja kod nekog člana
porodice)
- Isključiti uticaj lokalnih i sistemskih faktora, kao mogućih uzročnika

Priblemi:

- Narušena estetika
- Osetljivost zuba
- Gubitak vertikalne dimenzije
- Slabija mastikatorna efikasnost
- Ortodontske nepravilnosti, najčešće otvoren zagrižaj u frontu
- Hipodoncija zuba
- Poremećaj nicanja
- Malokluzije II i III klase

Terapija – kompletna estetska i funkcionalna rehabilitacija, i plan je individualan

- Zavisi od: uzrasta, tipa i stepena izraženosti anomalije, gubitka zubne strukture, oralnog
zdravlja, stanja potpornog aparata zuba, socio-ekonomskog statusa i saradnje pacijenta
- Postavljanje pravilne dg u najranijem periodu
- Intenzivni preventivni i profilaktički protokoli
- 3 faze terapije:
1. Privremena – odmah nakon postavljanja dg
2. Prelazna – zbrinjavanje do završetka rasta I razvoja
3. Definitivna – nakon završetka rasta I razvoja (protetska)

U preventivne mere se ubrajaju:

- Pravilna ishrana
- Dobra oralna higijena
- Upotreba fluora
- Upotreba sredstava za desenzibilizaciju i remineralizaciju (CPP – ACP)

Profilaktičke mere:

- Uklanjanje naslaga
- Zalivanje fisura
- Lokalna aplikacija fluorida 3-4x godišnje (lak, gel, rastvor)
- Privremeni terapijski ispuni (Glasjonomeri)
- Česte kontrole (svaka 3 meseca)

Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH) – Hipomineralizacija gledji koja zahvata barem jedan ili
više prvih stalnih molara, i često, ali ne obavezno, može da zahvati i stalne sekutiće. Može da se javi
na mlečnim ocnjacima i drugim mlečnim molarima. Gledj je izmenjene boje (opakno bela, žuta,
braon) i translucencije. Veoma različit stepen izraženosti.

Gledj je porozna i hrapava, zbog čega su zubi veoma osetljivi, povećana je akumulacija plaka. Osetljivi
su na mehaničke i termičke nadražaje (pranje zuba, uzimanje hrane). Gledj je mekana, često se nakon
nicanja zuba gledj odlama i to je post-eruptivno odlamanje gledji. Imamo izloženost dentina oralnoj
sredini i veći rizik za nastanak karijesa.
Etiologija je nepoznata. A faktori se dele na:

Prenatalne:

- Upotreba lekova u trudnoći

- Korišćenje duvana
- Anemija
- Gestacijski dijabetes
- Hipertenzija
- Druga oboljenja u trudnoći
- Veliki stresovi u trudnoći

Perinatalni faktori:

- Carski rez
- Dug porođaj
- Komplikacije prilikom porođaja
- Žutica na rođenju

Postnatalni faktori:

- Temperatura veća od 39 stepeni

- Upala srednjeg uha – otitis media
- Bronhitis i druga oboljenja respiratornog trakta
- Ovčije boginje
- Upotreba amoksicilina ili drugih lekova

Postnatalni treba da deluju u onom periodu u kojoj se dešava amelogeneza prvih stalnih molara ili
sekutića da bi došlo do razvoja MIH-a. Prvi molari – period u prve 3,5 godina života, a za sekutiće
prvih 5 godina.

Genetski faktori:

- Geni koji su važni za proces amelogeneze koji kodiraju sve proteine i enzime matriksa.

Kako lečiti?

- Osetljivost – rana dg ( otkrivanje zuba) i desenzibilizacija i remineralizacija zuba

- Upotreba paste za zube za osetljive zube
- Svakodnevna upotreban preparata fluora kod kuće (gel, rastvor)
- CPP-ACP
- Profesionalna aplikacija visokokoncentrovanih fluorida
- Prevencija karijesa i post-eruptivnog odlamanja gledji
- Ukoliko uočimo molare sa MIH-om koji imaju ograničenu zonu i intaktnu gledj obavezno je
zalivanje fisura (kompozitni ili glasjonomerni zalivači) I pažljivo praćenje zbog toga što
znamo da postoji mogućnost post-eruptivnog odlamanja gledji.
Zubi sa MIH-om se veoma teško anesteziraju, jako su osetljivi i nakon aplikacije anestezije
mogu da budu osetljivi tako da se prilično teško i leče, ali osetljivost može da se ublaži nakon
dugotrajnih protokola desenzibilizacije i remineralizacije kako u kućnim tako i u ambulantnim
uslovima. I ovde je bitno da lečenje zuba sa MIH-om zahteva pored lokalne anestezije i
primenu inhalacione sedacije.
 Definitivni plan lečenja (zavisi od dugoročne prognoze). Imamo 2 opcije: da se zubi sačuvaju
ili da se zub izvadi (odmah ili u nekom trenutku u budućnosti).

Prednji zubi kod MIH-a – treba voditi računa da se postavi pravilna dg, da se ne pomeša sa nekim
drugim dijagnozama (u obzir dokazi fluoroza zuba, neke fleke, mrlje ili prebojenosti neke druge
etiologije). Takođe treba znati da MIH nije isto što i bela mrlja odnosno početna karijesna lezija gledji
i u skladu sa tim treba napraviti plan za prednje zube. Najčešće se sprovode neki tretmani koji bi
poboljšali estetiku prednjih zuba (mikroabrazija, mikroinfiltracija, izbeljivanje). Nakon toga neki od
ovih zuba zahtevaju i neke ozbiljnije tretmane (kompozitni ispuni ili fasete).

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti
ili nemoći/slabosti/nesposobnosti.

Prepoznaje se 6 dimenzija zdravlja i blagostanja. Fizičko podrazumeva fizičku sposobnost i energiju.

Mentalno – osećaj svrhe, značenja. Socijalno – povezanost sa zajednicom. U njihovim presecima se
nalaze sposobnost da se rade stvari u kojima se uživa, uživanje u dobrim socijalnim odnosima i osećaj
kontrole nad životom. A u preseku svih krugova nalazi se stanje blagostanja odnosno stanje potpunog
zdravlja.
Nedostaci:

- Zdravlje je dinamično, nije stanje

- Definicija je subjektivna
- Merenje blagostanja je teško
- Definicija je idealistična, nije realistična
- Zdravlje nije krajnji cilj, već sredstvo
- U definiciju nije uključena zajednica

Preduslovi zdravlja:

- Mir, sloboda, socijalna sigurnost, obrazovanje, adekvatni ekonomski resursi, ispravna voda,
hrana i adekvatni uslovi stanovanja, stabilan ekosistem.

Oralno zdravlje – je višestran (kompleksan) pojam koji uključuje mogućnost osobe da govori, da se
smeje, da oseća ukus i miris, da dodiruje, žvaće, guta i prenosi spektar emocija kroz ekspresije lica sa
samopouzdanjem i bez bola, nelagode ili oboljenja kraniofacijalnog kompleksa.

Oralno zdravlje je neophodno za opšte zdravlje i blagostanje i u velikoj meri utiče na kvalitet života.

Zdravstveno vaspitanje - proces prevođenja znanja o zdravlju u željeni oblik ponašanja pojedinca i
zajednice.

Zdravstvena pismenost – sposobnost pojedinca da pristupi informacijama o zdravlju i da ih koristi

kako bi donosio odgovarajuće odluke u vezi sa zdravljem i očuvao svoje zdravlje. Odnosi se na
sposobnost pojedinca da čita i ponaša se u skladu sa pisanim informacijama o zdravlju, kao i na
posedovanje govornih sposobnosti da iskaže svoje potrebe lekaru i sposobnost slušanja i
razumevanja i ponašanja u skladu sa informacijama koje dobije.
Zdravstveno pismena osoba:

- Može da razmisli i donese zdrave odluke u rešavanju svog zdravstvenog problema

- Odgovorna je i čini zdrave izbore koji joj koriste (njoj ili članovima porodice)
- Zadužena je za sopstveno učenje o zdravlju i uči članove porodice da urade isto
- Može da koristi svoje komunikacione sposobnosti kako bi izrazila svoje potrebe, pitanja i
zabrinutost u vezi sa zdravljem pružaocima zdravstvenih usluga i zdravstvenim radnicima.

Promocija zdravlja – proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga
unaprede.

Postoji 5 prioritetnih oblasti (zadataka) kod promocije zdravlja:

1. Izgraditi zdravu javnu politiku – zdraviji izbor mora biti lakši izbor
2. Stvoriti okruženje koje pruža podršku
3. Ojačati aktivnost zajednice
4. Razviti lične veštine
5. Promeniti stav i organizaciju zdravstvene službe

Odnos između promocije zdravlja, zd. vaspitanja i zdr. pismenosti:

- Promocija zdravlja je najširi pojam koji obuhvata zdr.vaspitanje, prevenciju i zaštitu

zdravlja.

Stil života – način života zasnovan na prepoznatljivim obrascima ponašanja, koji su određeni
kombinacijom ličnih karakteristika pojedinca, kulturnog nasleđa, društvenih interakcija, socio-
ekonomskih i uslova životne sredine.

Blagostanje – optimalno stanje zdravlja pojedinaca ili grupe i uključuje ostvarenje potpunog fizičkog,
psihološkog, društvenog, duhovnog i ekonomskog potencijala, kao i ispunjenje očekivanih uloga u
porodici, u zajednici, na radnom mestu i drugim okruženjima.

Kvalitet života – percepcija pojedinca o njegovom položaju u životu, u kontekstu kulture i sistema
vrednosti gde živi i u odnosu na njegove ciljeve, očekivanja, standarde i brige. Kvalitet života odražava
percepciju pojedinca da su njegove potrebe zadovoljene i da mu nisu uskraćene mogućnosti da
dostigne sreću i ispunjenost, bez obzira na fizički zdravstveni status ili socijalne i ekonomske uslove.
Prevencija podrazumeva unapred sprovedenu aktivnost koja ima za cilj smanjenje verovatnoće
pojave nekog budućeg neželjenog događaja/stanja ili povećanje verovatnoće pojave nekog budućeg
željenog događaja/stanja. Obuhvata ne samo mere koje bi sprečile pojavu bolesti, već i one koje bi
sprečile progresiju i smanjile posledice nastale bolesti.

Primarna prevencija – treba da odgovori na pitanje kako da ostanemo zdravi?

- Ciljna grupa je velika (cela populacija), nije moguće sa sigurnošću znati ko će razviti bolest
- Preventivni programi se fokusiraju na poboljšanje svačijih interesa, povećanje kapaciteta za
unapređenje zdravlja i na faktore sredine koji poboljšavaju zdravlje.
- Smanjuje broj novih slučajeva bolesti (smanjuje incidencu/učestalost)

Sekundarna prevencija – ako ćemo se razboleti, kako da bolest otkrijemo i lečimo na vreme?

- Ciljna grupa je uža, bliže je definisana na osobe koje imaju veću šansu da razviju bolest
- Preventivni programi se fokusiraju na identifikaciju rizičnih grupa i razvoj ranih
dijagnostičkih metoda i načina lečenja, odnose se i na pojedinca i na životnu sredinu
- Smanjuje i broj novih slučajeva bolesti (učestalost) i ukupan broj obolelih osoba
(prevalencu/rasprostranjenost bolesti)

Tercijarna – ako smo bolesni, kako možemo da dobijemo najbolju medicinsku negu?

- Ciljna grupa ima razvijenu bolest i zahteva intervenciju

- Preventivni programi se fokusiraju na specifične terapijske metode, faktore koji utiču na
ishod lečenja i rizik za opštu populaciju koji bolest može da ima

Primarna zdr. zaštita se definiše kao osnovna zdr. zastita zasnovana na praktičnim, naučnim,
društveno prihvatljivim metodama i tehnologijama koje su univerzalno dostupne po ceni koju
zajednica i zemlja mogu priuštiti. U Srbiji primarnu zdr. zaštitu pružaju domovi zdravlja. Svi treba da
imaju pristup primarnoj i svi treba da budu uključeni u nju. Ključne komponente primarne su:
pravičnost, učešće zajednice, interdisciplinarnost, prikladnost tehnologije i pristupačnost troškova.
Primarna zaštita je prvi nivo kontakta pojedinca i porodice sa nacionalnim zdr. sistemom,
približavajući zdr. zaštitu što je moguće bliže mestu gde ljudi žive i rade.

Ponašanje u vezi sa zdravljem

Ponašanje je sve ono što osoba uradi u smislu neke aktivnost ili odgovora na stimulaciju. To je
očigledna radnja, svesna ili nesvesna, sa merljivom učestalošću, intenzitetom i trajanjem.

Ponašanje u vezi sa zdravljem podrazumeva sve aktivnosti koje osoba preduzima, bez obzira na
stvarno ili doživljeno stanje zdravlja, u cilju promovisanja, zaštite ili očuvanja zdravlja, bilo da je takvo
ponašanje objektivno efikasno u postizanju tog cilja ili ne.

U najširem smislu možemo da kažemo da iskustva pojedinca, grupe i zajednice koja utiču na
verovanje, znanje, navike, stavove i ponašanje u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja zapravo
definiše zdravstveno vaspitanje. Ono podrazumeva da se znanje primi, ugradi i primenjuje.

Zdravstvena propaganda je samo inicijalni deo zdr. vaspitanja. Cilj je da upozna širu javnost o
aktuelnim zdravstvenim problemima, kako bi se kod ljudi izazvao interes za problem o kome je reč.

Zdravstveno prosvećivanje se odnosi na sticanje određenih znanja o zdravlju kojima je potrebno

raspolagati da bi se zdravlje sačuvalo. Podrazumeva povećanje količine znanja koju pojedinac i
zajednica poseduju o određenim temama u vezi sa zdravljem (i bolešću).

Prikazani su svi koraci kako od svesti o problemu se dolazi i treba doći do socijalnih i političkih
promena. Svest o problemu vodi do sticanja nekih informacija, zatim se količina tih informacija
povećava odnosno količina znanja se povećava, na osnovu toga dolazi do promene stava o nekoj
temi, zatim je neophodna motivacija, zatim učenje veština, preuzimanje akcija, usvajanje tih
ponašanja i njihovo održavanje, i sve to na kraju vodi do socijalnih i političkih promena.

Možemo da kažemo da inicijalni deo gde se podiže svest o problemu i pružaju se neke informacije
ustvari predstavlja zdr. propagandu.

Deo gde se količina informacija i znanja povećava je zdr. prosvećivanje.

Od znanja do postizanja promene u ponašanju i održavanja tog ponašanja čini zdr. vaspitanje.
Na kraju, socijalne i političke promene čine deo koji se može nazvati vaspitanje za zdravlje. Odnosno
najčešće sam taj poslednji deo za socijalne I političke primene se odnosi na promociju zdravlja.
Važan deo zdravstvenog vaspitanja je motivacija.

Motiv je poriv, povod, podstrek, razlog ili želja koja izaziva određenu aktivnost. Svesna pokretačka
snaga usmerena ka formiranju određenog obrasca ponašanja.

Motivi mogu biti: fiziološki ili socijalni.

1. Primarni (urođeni) – pozivi koji su od vitalnog značaja za osobu; postoje od rođenja (glad,
žeđ, san) ili se kasnije razvijaju (seksualni motiv)
2. Sekundarni (stečeni) – unutrašnje pokretačke snage nastale kao posledica socijalizacije
osobe; to je novi set potreba koje se pojavljuju kada su fiziološke potrebe zadovoljene.
 Sekundarnih motiva ima nekoliko:

1. Potreba za bezbednošću – sigurnost, odsustvo straha, anksioznosti i haosa

2. Osećaj pripadnosti i želja za ljubavlju ♡
3. Potreba za poštovanjem – samopouzdanje, samopoštovanje i poštovanje od drugih
4. Potreba za ostvarivanjem – zelja da radi ono što ume i voli
5. Estetske potrebe – želja za lepotom

Motivacija može da se definiše kao kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih sila koje pokreću,
usmeravaju i vode ljude ka ostvarivanju određenog cilja. Interna spoznaja i želja osobe da reaguje.
Unutrašnja pokretačka energija koja tera pojedinca da zadovolji svoje potrebe. Navođenje pojedinca
da se ponaša na željeni i prethodno određen način.

Motivacija u kontekstu zdravstvenog vaspitanja – Uticati na pojedinca da se ponaša u onom smeru

koji je određen ciljevima zdr. vaspitanja. Prevođenje pasivnog i nezainteresovanog pojedinca ili grupe
ljudi u aktivne i zainteresovane, spremne na sticanje i usvajanje novih znanja, odnosno za prevođenje
usvojenog znanja u željeni oblik ponašanja. Odnosno, negde postoji i definicija da je Motivacija
ustvari sposobnost naterati ljude da rade stvari koje mi želimo da rade, a koje su za njihovo dobro.

Motivacija zavisi od:

- Očekivanja
- Ideja
- Želja
- Nada
- Ponašanja
- Sistema vrednosti
- Prethodnih iskustava
- Znanja
- Socijalno-ekonomskih faktora...

Postoji više vrsta motivacija:

- Unutrašnja motivacija – bazirana na unutrašnjim, ličnim motivima i intimnim odlukama

pojedinca da se ponaša na određen način. Uglavnom je određena nasleđem, instinktima,
ličnom filozofijom, vizijom i smislom života...
- Spoljašnja motivacija – izazvana je uticajima koji dolaze spolja (nagovaranje,
uslovljavanje...)
Motivacija obuhvata 3 discipline.

Zdravstveno vaspitanje se sprovodi:

- U kući, školama, na univerzitetima, radnom mestu, u zdr. ustanovama, društvenim

organizacijama, vladinim i nevladinim agencijama

Metode i sredstva se mogu podeliti u 3 grupe:

- Individualne:

Lični kontakt, kućna poseta, lična pisma, životna demonstracija

- Grupne:

Predavanja, seminari, konferencije, izložbe, grupne i panel diskusije, radionice, demonstracije,

igranje uloga

- Masovne:

TV, radio, novine, posteri, film, internet

Individualne se sprovode u zdravstvenoj ustanovi najčešće, ili u predškolskoj ustanovi, školi ili
porodici. Sprovode ga zdr. radnici (lekari i sestre).

Prednost: uverljivost, dvosmerna diskusija, veća motivacija, uticaj i podrška, najefikasnije za

podučavanje, brigu i pomaganje.

Nedostaci: skupo, zahteva puno vremena, ograničena publika.

Grupne – homogena grupa čiji članovi imaju slične interese. Tema koja je značajna za sve članove
grupe. Metode mogu biti jednosmerne ili dvosmerne. Jednosmerne su predavanja, seminari,
konferencije i izložbe. Ostale su dvosmerne.

Prednosti: bliskost, uverljivost, ostvaruje se veliki uticaj, diskusija može biti dvosmerna, dobra
motivacija i podrška pojedincima, doseže do većeg broja ljudi na jednom mestu.

Nedostaci: Može izostati lični kontakt i pažnja svakog pojedinca, može biti skupo i zahtevati puno
vremena.
Masovne – za vaspitanje i edukaciju opšte publike. Doseže do velikog broja ljudi koji se u suprotnom
ne bi mogli kontaktirati. Kombinacija audio i vizuelnih uticaja. Na internetu može biti interaktivna
komunikacija. Specifični programi i sadržaj mogu doći do publike kojoj su namenjeni.

Nedostatak: Slabiji je uticaj na promenu ponašanja. Treba se koristiti sa drugim individualnim i

grupnim metodama.

Zaključak:

Zdr. vaspitanje je složena multidisciplinarna društvena nauka, zasnovana na medicini, javnom

zdravlju, psihologiju, sociološki, nauci o životnoj sredini, informatici, marketingu.

Zdr. vaspitanje promoviše zdravlje i sprečava pojavu bolesti izazivanje voljne promene u ponašanju
pojedinca i zajednice koja je zasnovana na vaspitanju i obrazovanju.

Obuhvata individualne, grupne, institucionalne, društvene i sistemske strategije kako bi se poboljšalo

znanje o zdravlju, stavovi, sposobnosti i ponašanja ljudi i zajednice.

Cilj zdr. vaspitanja je da se kroz edukativne i vaspitne procese, uz dobru motivaciju, pozitivno utiče na
ponašanje u vezi sa zdravljem, kako pojedinca, tako i cele zajednice (društva).

PREVENCIJA ORALNIH OBOLJENJA KOD DECE SA POSEBNIM POTREBAMA

Hendikepirano dete je ono koje u određenom vremenskom periodu nije u stanju da, fizički ili
mentalno, potpuno učestvuje u normalnim aktivnostima svoje uzrasne grupe, uključujući socijalne,
rekreativne, edukativne i aktivnosti govorne prirode.

Vrste hendikepa:

- Mentalni
- Fizički
- Medicinski hendikep

Treba pridodati i senzorni poremećaj.

U okviru ove podele i uopšte podele hendikepa postoje različite kombinacije, primer za to su deca
obolela od cerebralne paralize. Medicinski hendikep.

Specifičnosti oralne patologije hendikepirane dece:

- Nizak stepen oralne higijene

- Rasprostranjenost parodontalnih oboljenja
- Visok procenat nesaniranog karijesa
- Mali procenat plombiranih zuba
- Progresivan gubitak zuba

Progeria – prebrzo starenje organizma – spada u medicinski hendikep.

Plan individualnog preventivnog programa se mora prilagoditi:

- Vrsti i težini hendikepa

- Individualnim karakteristikama deteta
 - Uslovima u kojima dete živi
- Obrazovanju i motivaciji roditelja
- Obučenosti i motivaciji kadrova
- Materijalnim, tehničkim kao i društvenim prilikama

Mentalni hendikep

Slepa deca

Poremećaj sluha

Nepokretna deca – mora se obezbediti kućna poseta

Oralna higijena, adekvatna ishrana, primena fluora.

Oralna higijena:

- Anamneza- navike:
+ da li peru zube?
+ koliko često?
+ kojim priborom?
+ kada?
- 5 uslova za dobru oralnu higijenu:
+ odgovarajući pribor
+ tehnika pranja zuba
+ frekvencija
+ redovnost
+ dužina pranja zuba
- Za nepokretnu ili mentalno retardiranu decu kojima roditelji održavaju oralnu higijenu,
moraju se pokazati položaji deteta pri kojima se ona može izvoditi
- Postoje različite modifikacije sredstava za oralnu higijenu (prema vrsti hendikepa) –
različita veličina, oblik glave četkice, veličina drške kao i njen određeni ugao itd.
- Električna četkica za zube je od velike pomoći
- Kod onih sa nevoljnim pokretima ili sa težom mentalnom retardacijom, nekad je
neophodno korišćenje otvarača za usta, stabilizatora za glavu i vrat i sl.

Pored mehaničkog uklanjanja plaka, preporučuje se i hemijska kontrola dentalnog plaka.

Ishrana ima posebno mesto. Obično se takva deca hrane mekom hranom, često jako zaslađenom,
koja se lepi za zube i dovodi do oboljenja tvrdih zubnih tkiva. Bitna je dobra anamneza:

- Dnevni ritam
- Navike u ishrani: način ishrane, broj obroka, trajanje obroka, promene u kvalitativnom i
kvantitativnom načinu ishrane

Saveti o ishrani:

- Da se ne daje zaslađena cucla

- Frekventno unošenje medicinskog sirupa
- Redukcija frekvencije unošenja šećera
- Abrazivna hrana
Fluoridi u prevenciji karijesa hendikepirane dece:

- Oprezno, kontrolisano
- Tablete (problem gutanja) – treba naglasiti da se tablete grickaju odnosno tope u ustima,
ne da se piju sa dosta vode, i da se posle toga pola sata ne unose hrana i tečnost
- Problem ukusa
- Lokalna aplikacija fluorida visoke koncentracije (3-4x godišnje)
- Paste sa fluoridima

Profilaktičke mere – insistira se na što većoj primeni

- Uklanjanje mekih naslaga

- Uklanjanje čvrstih naslaga
- Zalivanje fisura
- Lokalna aplikacija koncentrovanih fluorida (rastvora, želea i lakova)

Medicinski rizik:

Problemi:

- Pojačano i produženo krvarenje

- Sklonost ka infekcijama
- Usporeno zarastanje rane
- Uticaj oralnih oboljenja na osnovno oboljenje
- Pogoršanje osnovnog oboljenja

Najbrojniji pacijenti medicinskog rizika su kardiološki pacijenti – rizik za pojavu infektivnog

endokarditisa (mo iz usne duplje su najčešći uzročnici – tranzitna bakterijemija), nedovoljna
efikasnost antibiotske profilakse.

Svakodnevne aktivnosti mogu dovesti do tranzitne bakterijemije: četkanje zuba, upotreba konca,
žvakanje, upotreba čačkalice, aparata sa vodenim mlazom (waterpik)

Pacijenti na zračnoj i hemioterapiji: najčešće se vrši kombinovana terapija:

- Ciklična je, hemioterapija je neselektivna odnosno deluje i na maligne i na zdrave ćelije

- Pad krvnih elemenata (Ne i Tr)
- Sklonost ka infekcijama – neophodno je da se sprovede antibiotska zaštita
- Krvarenje (dobijaju derivate krvi)

Preventivne mere (pre terapije):

- Četkanje zuba 2-3x dnevno mekom četkicom

- Upotreba silikonskog naprstka
- Konac za zube i ultrasonična četkica – mogu koristiti samo dobro obučeni pacijenti
- Upotreba hemioprofilaktičkih sredstava
- Saveti o ishrani
- Upotreba preparata fluora (rastvori i lakovi)
- Individualni preventivni program
Transplantacija organa:

- Hronična i visokorizična oboljenja

- Brojne oralne manifestacije
- Uticaj oralnog oboljenja na opšte stanje
- Mogućnost neuspele transplantacije (odbacivanje organa)

Stomatološki tretman pre transplantacije organa:

- Dobra anamneza
- Detaljan klinički pregled
- Pomoćna dg sredstva (ortopan snimak)
- Upoznati roditelje i decu sa stanjem oralnog zdravlja i mogućim rizicima
- Detaljan plan prevencije i sanacije oralnih oboljenja
- Saglasnost ordinirajućeg lekara

Takođe, tretman pre transplantacije obuhvata:

- Individualni preventivni program

- Uklanjanje mekih i čvrstih naslaga
- Obučavanje roditelja i dece
- Savet o izboru sredstava za oralnu higijenu: meke četkice, singl četkice, silikonski naprstak,
mikrofiber vlakna, sunđeri, interdentalni konac i interdentalne četkice
- Upotreba hemioprofilaktičkih sredstava
- Redovna upotreba preparata fluora

Retke bolesti:

- hronične, progresivne, degenerativne bolesti

- različitost poremećaja i simptoma
- Epidermolysis bullosa – multisistemsko oboljenje – pojava bula i plihova, spontano ili usled
slabe mehaničke iritacije; nakon pucanja bula dolazi do erozija koje su jako bolne; izražene
su intraoralne promene; hipoplazija gleđi; rasprostranjen karijes; inflamacija gingive;
ortodontske anomalije; gubitak zuba
- Oralna higijena:
+ Što manja glava četkice (singl četkica), meka, pomoć roditelja, izbor tehnike, prednost
manuelne nad električnom
+ Izbor paste – što veća koncentracija fluorida (1500ppmF), bez supstanci koje nadražuju
sluzokožu (mentol), nešto starijim pacijentima se savetuju paste za osetljive zube
- Četkice se mogu dodatno omekšati toplom vodom.
- Insistira se što češća upotreba tečnosti za ispiranje usta (bez alkohola) - 2x dnevno, 2
nedelje, na svaka 3 meseca
- Upotreba preparata fluora – svakodnevna (rastvor, gel, lak)
- Savet plus – sredstva bez šećera, što češća ispiranja usta vodom, česti kontrolni pregledi
(na 3 meseca), ukazati roditeljima na veliku količinu šećera u sirupima

Deca sa posebnim potrebama se svrstavaju u kategoriju sa visokim rizikom za nastanak karijesa.

Sve preventivne i profilaktičke mere.

Cilj: približavanje zdravlja usta i zuba dece sa posebnim potrebama i zdrave dece.
 EPIDEMIOLOGIJA OBOLJENJA USTA I ZUBA I STATISTIČKI POKAZATELJI UČESTALOSTI ORALNIH
OBOLJENJA;SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ORALNIH BOLESTI

Oboljenja usta i zuba u Srbiji češća među siromašnim i posebno osetljivim populacionim grupama, a
najučestalija intervencija je i dalje vađenje zuba. U grupi stanovnika nižeg obrazovnog statusa i lošijeg
materijalnog stanja značajno je veći procenat bezubih pacijenata, sa totalnom protezom i onih koje
svoje oralno zdravlje procenjuju kao loše, dok je navika redovnog pranja zuba manje zastupljena.
Finansije su bile najčešći razlog za neostvarenom stomatološkom zdr.zaštitom.

Epidemiologija je nauka o rasprostranjenosti i uzrocima poremećaja zdravlja, kao i o njihovom

sprečavanju i suzbijanju.

Cilj – da identifikuje faktore koji su povezani sa pojavom bolesti, bilo da su direktni uzročnici bolesti ili
povećavaju rizik od nastanka iste.

Oralna epidemiologija podrazumeva primenu epidemioloških principa i metoda u posmatranju i

izučavanju pojava i stanja koji su karakteristični za oralnu sredinu.

Epidemiologija se deli na epidemiologiju zaraznih i nezaraznih bolesti.

Jedinica posmatranja u epidemiologiji je populacija u celini.

Zadaci epidemiologije su da proučava:

- Epidemiološki značaj oboljenja

- Faktore koji utiču na zdravlje
 - Identifikuje uzroke i faktore koji doprinose pojavi bolesti
- Identifikuje rasprostranjenost i način širenja bolesti
- Da izvodi multidisciplinarna terenska istraživanja bolesti
- Predlaže i sprovodi mere sprečavanja, suzbijanja, odstranjivanja i iskorenjivanja bolesti
- Planira i evaluira zadatke zdr. zaštite

Karakteristike oboljevanja su:

- Periodičnost
- Dinamičnost
- Prirodan tok bolesti
- Fenomen ledenog brega
- Rasprostranjenost: endemija, epidemija, pandemija

Periodičnost predstavlja vremenske oscilacije pojavljivanja oboljenja. – dnevna, sezonska, anualna

(godišnja), sekularna.

Dinamičnost – brzina širenja bolesti. Oralna oboljenja: trenutna (povrede], brza (zapaljenja),
usporena (karijes, parodontopatija), spora (karcinom).

Prirodan tok bolesti – period trajanja oboljenja od momenta izlaganja agensu do konačnog ishoda.
Veliki broj oboljenja u svom prirodnom toku ima 2 perioda:

1. Vreme od izlaganja agensu do pojave kliničkih manifestacija

2. Vreme od momenta ispoljavanja manifestacija do konačnog ishoda bolesti
Kod zaraznih bolesti prvi period se zove inkubacioni, a njegova dužina trajanja zavisi
od osobina uzročnika kao i osobina domaćina.
Kod nezaraznih oboljenja prvi period je obično duži, može trajati i više godina do
pojave prvih kliničkih znakova.

Fenomen ledenog brega – predstavlja pojavu kada manji broj ljudi ima bolest, dok veliki broj ima
bolest sa blagim simptomima zbog čega ne idu kod lekara i ne leče se. Bolest može da bude i
neprepoznata usled čega se oboleli leče neadekvatno pa infekcija može da perzistira. Poznat broj
obolelih predstavlja vidljiv deo brega, a nepoznat broj obolelih njegov nevidljiv deo. SZO preporučuje
da se poznat broj obolelih pomnoži sa 4-5x da bi se dobio realan broj obolelih u populaciji.

Rasprostranjenost:

- Epidemija – pojava u nekoj zajednici ili na nekom području slučajeva bolesti, funkcionisanja
organizma ili nekog drugog događaja vezanog za zdravlje, u broju koji jasno nadmašuje
očekivanja. U epidemiji treba da bude tačno precizirano:
1. Zajednica ili područje javljanja oboljenja
2. Period tokom kojeg se slučajevi oboljenja javljaju
3. Broj novih slučajeva oboljenja

Karakteristike epidemije:

1. Bolest ne mora da bude zarazna

2. Nije neophodno da apsolutni broj obolelih bude veliki
3. Porast broja obolelih ne mora da se javi naglo, u kratkom intervalu
- Endemija je odomaćenost nekog oboljenja na jednoj teritoriji (npr. Endemska fluoroza).
- Pandemija je epidemija koja se javlja u svetskim razmerama ili na vrlo širokom području i
obično pogađa veliki broj ljudi (pandemija karijesa i parodontopatije).
Vrste epidemioloških studija:

- Opservacione:
+ deskriptivne
+ analitičke: studije preseka, anamnestičke, kohortne
- Interventne studije:
+ eksperimentalne: klinički, terenski i populacioni eksperiment (uticaj fluorida iz pijaćih
voda na incidencu karijesa)

Epidemiološka ispitivanja se mogu vršiti u okviru 3 metode:

1. Deskriptivna – prati karakteristike koje se odnose na mesto, vreme javljanja, karakteristike

osoba (uzrast, pol, rasa, zanimanje, bračni status, obrazovanje...). Spada u opservacione.
2. Analitička: retrospektivne, prospektivne
Retrospektivne – gledanje unazad – kad uzroke prisutnog stanja tražimo u prošlosti tj da li
posledica koja je nastala ima uzroke koji su joj prethodili
Prospektivne – gledanje unapred – kad polazimo od potencijalnog uzročnika ili faktora rizika
za koji pretpostavljamo da može izazvati oboljenje. Posmatramo i predviđamo promene koje
se još nisu desile.
3. Eksperimentalna – služe za potvrđivanje hipoteze iz analitičke metode. Direktnim
potvrđivanjem ili eliminacijom nekog hipotetičkog uzroka.

U zavisnosti od vremena posmatranja, studije mogu biti:

- Kratkoročne – studije preseka – informacije o postojećem stanju u datom momentu

posmatranja. Daju presek stanja u određenoj vremenskoj jedinici posmatranja, bez
informacija o prošlosti ili budućnosti dinamike kretanja postojećeg stanja.
- Dugoročne – longitudinalne – informacije o događajima i promenama stanja posmatranih
kroz duži vremenski period.

Epidemiološka istraživanja u stomatologiji:

- Definisanje pojave (oboljenja)

- Cilj istraživanja
- Teritorija, vreme i predmet istraživanja
- Uzorak (veličina i reprezentativnost)
- Evidentiranje podataka
- Sređivanje, obrada, analiziranje i prezentovanje podataka

Etički aspekti istraživanja obuhvataju informisanost ispitanika o:

- Ciljevima eksperimenta
- Eventualnim posledicama koje nije moguće unapred predvideti
- Principu dobrovoljnosti
- Poštovanju integriteta ličnosti privatnost i poverljivosti
Merenje (procena) oralnog zdravlja

Indikator (pokazatelj) je varijabilna ili primenljiva koja pomaže da se promene izmere direktno ili
indirektno.

Predstavljanje indikatora:

- Kvantitativna ocena – apsolutni ili relativni brojevi

Vrste relativni brojeva su proporcije, stope i indeksi.

Osobine indikatora – validan, objektivan, senzitivan, specifičan, kvalitetan, univerzalan, lak i razumljiv
za izračunavanje.

Prevalencija izražava pojavu jednog oboljenja ili stanja (ukupan broj obolelih) u određenoj populaciji
koje je u tom momentu prisutno. Prevalencija karijesa, parodontopatije i dr.

Incidencija se definiše kao broj novootkrivenih slučajeva jednog oboljenja ili stanja unutar jedne
populacije za jedan određeni vremenski period. Npr. godišnji priraštaj karijesa ili Redukcija karijesa.

Merenje učestalosti karijes zuba:

- KEP indeks – k-karijes, e-ekstrahovan, p-plombiran; stalna denticija „KEP“, mlečna „kep“;
zbirom sve 3 tj. K + E + P dobija se vrednost KEP-a
- Karijes indeks osoba (Klo) – stopa rasprostranjenosti karijesa – procenat osoba sa KEP-om
u posmatranoj populaciji.
broj osoba sa KEP-om
Klo= --------------------------------- x 100
broj pregledani osoba
- Karijes indeks zuba (Klz) – procenat KEP-a zuba
ukupan KEP
Klz= ---------------------------------------------- x 100
broj prisutnih + ekstrahovanih zuba

- Karijes indeks prosek (Kip) – prosečna zastupljenost karijesa u nekoj populacionoj grupi
ukupan KEP
Kip = ---------------------------------
broj pregledanih osoba
- Struktura KEP-a – procentualna zastupljenost nesaniranog karijesa (%K), ekstrahovanih
zuba (%E) I saniranog karijesa (%P) među obolelim zubima
broj karijesnih zuba
%K = ------------------------------- x 100
ukupan KEP
- Prosečan broj površina zuba zahvaćenim karijesom (Kips) – Omogućava praćenje promena
od momenta pojave karijesa do gubitka zuba
broj karij. i plomb. površina + broj ekstr. zuba x 5
Klps = ---------------------------------------------------------------------------
broj prisutnih + ekstrahovanih zuba
ekstrahovan zub se računa kao 5 karijesnih površina
- Godišnji priraštaj karijesa (GPK) – označava promene vrednosti rasprostranjenosti karijesa
u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, kod jedne osobe ili populacione grupe za godinu
dana. Može se pratiti na 4 načina:
- Indeks sanacije karijesa (ISK) :
Merenje učestalosti oboljenja parodoncijuma:

- Parodontalni indeks – podrazumeva evaluaciju krvarenja gingive I parodontalnih džepova.

Kod dece mlađe od 15 godina parodontalni džepovi se ne analizirajući.
Krvarenje gingive se registruje na svim prisutnim, potpuno izniklim zubima i obeležava na
sledeći nacin:
0 – nema krvarenja
1 – prisutno krvarenje
Kod odraslih osoba se regustruje prisustvo parodontalnih džepova na svim prisutnim
zubima i obeležava sa:
0 – nema džepova
1 – džepovi 4-5mm
2 – džepovi 6mm i više

Pokazatelji oralne higijene:

- Plak indeks po Silness-Löu, kojim se utvrđuje prisustvo I lokalizacija plaka. Evaluira se na

svim prisutnim zubima I obeležava kao:
0 – nema plaka
1 – plak nije vidljiv okom, detektuje se pomoću sonde
2 – plak vidljiv okom, Prekriva 1/3 krunice
3 – debeo plak, Prekriva 2/3 krunice

PROGRAMSKA STOMATOLOŠKA ZAŠTITA I STRATEGIJE U OČUVANJU ORALNOG ZDRAVLJA

Strategije predstavljaju specifičan vid organizovanja i planiranja stom. zdr. zaštite i one se zasnivaju
na očuvanju individualnih i kolektivnih vrednosti vezanih sa ukupnom zdravstvenom politikom
određene zemlje.

Uticaji strategije:

- Socijalni, ekonomski
- Obrazovni, kulturni
- Životna sredina, radna sredina
- Politički

Kad se govori o našim prostorima, strategije u prevenciji oralnih bolesti su usko povezani sa
nacionalnim programom zdravstvene zaštite. To znači da su oni vremenski ograničeni i određeni
nizom odgovarajućih aktivnosti, ali i sa uticajem ljudskih i finansijskih resursa kako bi se primenila
određena strategija i obezbedilo oralno zdravlje populacije. Strateške mere koje se donose,
prvenstveno se odnose na one stvari koje su usko povezane sa planiranjem stom. zdr. zaštite na
osnovu odgovarajućih podataka koji se tokom vremena prikupljaju, tokom sistematskih pregleda. A
sa druge strane, usko su povezani sa mogućnošću da se kompletna stomatološka zdravstvena zaštita
pruži populaciji (celokupnoj ili određenih delova populacije).
Strateška opredeljenja u prevenciji oralnih bolesti, mogu se podeliti na 2 velike grupe:

- Zaštita osoba sa visokim rizikom – misli se na osobe koje imaju odgovarajuće medicinske
rizike za razvoj oralnih oboljenja ili se njihovo oralno oboljenje direktno odražava na
njihovo sveukupno zdravlje. Suštinski, ova zaštita podrazumeva da se prvo identifikuje
osoba sa visokim rizikom i da se na osnovu ciljanih pregleda (skrining pregleda) obavi
selekcija osoba sa visokim rizikom, bilo da se radi o njihovoj sveukupnoj patologiji ili o
osobama sa određenim medicinskim rizikom.
Tretman kod pacijenata sa visokim rizikom:
+ Profilaktičke mere
+ Obuka o oralnoj higijeni
+ Saveti o ishrani
+ Češći kontrolni pregledi
+ Terapija (po potrebi)
Prednosti: usmeravanje resursa na one kojima je pomoć najpotrebnija.
- Populacione strategije – vezane su za populaciju i one mogu biti određene za celokupnu
populaciju određene zemlje ili mogu biti vezane za školsku stom. negu, za određene
ugrožene populacije itd.. Važno je obezbediti normalne biološke uslove za život:
+ Nezagađen vazduh
+ Čista vida (fluorisana)
+ Prirodna hrana
+ Redukcija unošenja masti, šećera, soli
+ Loše navike (pušenje, alkohol, droga)

Izbor strategije:

- Karakteristike patologije
- Etiološki faktori – loša oralna higijena, neadekvatna ishrana
- Nacionalna strategija
- Finansiranje
- Kadrovi i organizacija
- Primenljivost i efikasnost mera i metoda

Konvencionalna strategija – predstavlja nespecifičnu teoriju o ulozi plaka.

- Bazirana na kliničkom nalazu inicijalnih promena

- Primena profilaktičkih mera – lokalna primena fluorida, zalivanje fisura
- Redovne kontrole
- Koncept (ograničavanja štete) – podrazumeva da se recimo početne karijesne lezije
dovedu do toga da se, primenom različitih profilaktičkih mera, drže pod kontrolnom u
dužem vremenskom periodu
- Zablude i nesporazumi – razjasniti pacijentima o hranljivim vrednostima npr.

Savremena strategija je, sa druge strane, orijentisana na uzroke bolesti. Zato je bitno uraditi
dijagnostiku rizika (biološki, individualni rizici i ponašanje)

Opšte strateške mere i specifične strateške mere su osnovna podela u izboru savremene strategije.

Opšte strateške treba da obezbede:

 - Pravičnost i jednakost – šansa da svi budu zdravi, smanjiti razlike u pravu na zdravlje
- Osposobiti druge da brinu o zdravlju – eksperti za bolest, iskoristiti znanje u cilju očuvanja
zdravlja, podizanje samopouzdanja (da sami mogu doprineti svom zdravlju)
- Društveno prihvatanje promocije zdravlja – edukacija (podrška) političara

Promocija oralnog zdravlja predstavlja značajan deo opštih strateških mera i podrazumeva da se
podiže svest o značaju zdravlja. U tome mogu biti uključene različite mere:

- Zakonska regulativa
- Organizacija zdr. zaštite
- Osiguranje/finansiranje
- Politika cena i poreza
- Socijalna politika

Bez ovih faktora efikasnost stom. zdr. zaštite kroz ove opšte strateške mere neće biti dovoljno
efikasna jer ukoliko imamo prodavnicu slatkiša u školskom dvorištu a sa druge strane pričamo o
štetnosti korišćenja rafiniranih ugljenih hidrata, pričaćemo jedno a radićemo drugo, pa prema tome i
celokupni rezultati neće biti adekvatni. Zbog toga postoji važan deo koji treba ispoštovati, a to je
informisanosti o značaju zdravlja i posledicama bolesti. Neophodna je informisanost pacijenata o
mogućnostima sprečavanja bolesti kao i značaju rane dijagnostike i terapije.

Aktiviranje i koordiniranje raznih segmenata društva predstavlja jedno političko opredeljenje samih
faktora koji dovode do organizovanja stomatološke zaštite I zdravstvene politike uopšte, jer
proizvodnja i dostupnost zdrave hrane doprineće opštem ali i oralnom zdravlju, zdrava voda za piće,
uslužne i javne službe bezbedne za zdravlje, čista i zdrava okolina.

Savremene strategije- Uloga društva (države):

- Stimulisati proizvodnje hrane bezbedne za zdravlje

- Regulisanje potrošnje hrane politikom cena
- Stimulisati proizvodnje sredstava za higijenu
- Zakonsko regulisanje potrošnje duvana
- Zakonski regulisati fluorisanje vode za piće
- Zakonski regulisati stomatološku zaštitu rizičnih grupa stanovništva

Po pitanju savremene i promocije oralnog zdravlja važno je usmeriti na:

- Zdravstvo
- Formalne grupe (škola, radne organizacije)
- (Ne)vladine organizacije

Povremene aktivnosti:

- Prirodna ishrana (dojenje)

- Ograničavanje prodaje slatkiša na javnim mestima (kiosci u školama)
- Kontrola reklamiranja proizvoda (slatkiša, alkohola, duvana)
- Sredstva za informisanje

Trajne aktivnosti:

- Zdravstveno vaspitanje
- Oporezivanje proizvoda za zdravlje
- (Hlorisanje) fluorisanje vode za piće
Važan deo promocije zdravlja jeste da se podigne opšta zdravstvena kultura kao i nivo znanja o
oralnim bolestima, a takve mere su usmerene kako na populaciju (celokupnu ili deo), na rizične
grupe, ali i na mikronivou tj. na svakog pojedinca.

Kad govorimo o specifičnim strategijama možemo govoriti o:

- Specifičnoj strategiji prevencije karijesa – neke od mera koje se mogu primenjivati:

Promocija oralnog zdravlja, fluor profilaksa, oralna higijena, profilaksa karijesa, vakcinacija,
ishrana.
- Prevencija parodontalnih oboljenja – primenjuju se: opšte strateške mere, mehanička i
hemijska kontrola plaka, kućna nega zuba.
- Prevencija oralnog karcinoma:
Mere primarne prevencije (školska deca): loše navike (pušenje, alkohol, droga)
Mere sekundarne prevencije: otkrivanje prekanceroznih lezija, rana dijagnostika, rana terapija.

Prevencija povreda zuba:

Opšte mere: zakonska regulativa, zdr. vaspitanje, edukacija drugih (treneri, nastavnici)

Specifične mere: ekstra i intraoralni štitnici, organizacija prve pomoći

Školska stomatološka nega predstavlja svuda u svetu jednu od najefikasnijih metoda u sprovođenju
oralno-preventivnog programa. To je sistemski, planski zdravstveni rad koji ima za cilj da spreči i
blagovremeno leči sva oboljenja usta i zuba kod školske dece. Postojeći programi školske
stomatoloske nege se zasnivaju na:

- Pranju zuba
- Fluor profilaksi
- Ranoj dg i th oralnih bolesti (karijes)

Ovi programi su usmereni na školsku decu jer su upravo oni posebno osetljivi na nastanak karijesa.

Od značaja je i što se u školama mogu uključiti i ona deca koja ne mogu, ne žele ili nisu dovoljno
motivisana i zainteresovana da redovno posećuju stomatologa.

Prednosti školske stomatoloske nege:

- Može se obuhvatiti celokupna populacija školske dece u duži vremenski period

- Značajna uloga i pomoć nastavnika i vaspitača

Načini prevencije:

- Primena fluorida
- Primena profilaktičkih mera
- Rana dijagnostika (sistemski pregledi i periodični kontrolni pregledi)

Osnovna pravila pri radu u školskoj stomatološkoj nezi:

- Dobar plan
- Saradnja sa školskim vlastima
- Saradnja sa roditeljima

Organizacija:

- Sistem rada
- Stručni kadrovi
- Radni kapacitet
- Administracija i evidencija

Niđe veze slobodno. -_-