ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Висока здравствено – санитарна школа

струковних студија „ВИСАН“, Београд

Семинарски рад

Здравствена нега

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У ПРИМАРНОЈ,

СЕКУНДАРНОЈ И ТЕРЦИЈАЛНОЈ
ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

Професор: Студент:
Др сци Александра Крстић Валентина Анђеловић 56-II/202

Београд, децембар, 2023.

 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Садржај

1. Увод.......................................................................................................................................1

2. Примарна здравствена заштита.........................................................................................3

2.1. Здравствена нега у примарној здравственој заштити....................................................4

2.1.1. Амбуланта дома здравља...............................................................................................4

2.1.2. Центар за превенцију.....................................................................................................5

2.1.3. Поливалнтна патронажна служба.................................................................................5

2.1.4. Кућно лечење..................................................................................................................6

3.Секундарна здравстевна заштита........................................................................................7

3.1. Здравствена нега у секундарној здравственој заштити.................................................8

3.1.1. Адмнистративни поступак за смештај у болницу......................................................9

3.1.2. Санитарна обрада болесника:.....................................................................................10

3.1.3. Пријем на одељење.....................................................................................................10

3.1.4. Категоризација пацијената..........................................................................................11

3.1.5. Јединица (одељења) интензивне неге........................................................................13

4. Терцијална здравствена заштита......................................................................................15

5. Закључак.............................................................................................................................17

Литература..............................................................................................................................18
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

1. Увод

Здравствена заштита (ЗЗ) је врста друштвене делатности која треба да обезбеди

здравље народа у добро организованом систему у коме учествују здравствена служба и
бројни немедицински фактори ( појединац, породица, месна заједнцица, општина,
округ, као и сама држава).

Основни заједнички циљ здравствене заштите је очување и побољшање

здравља становништва посебно неких група ( радника, жена, деце, омладине и старијег
становништва), спречавање, сузбијање и благовремено лечење у случају болести,
повреда, инвалидности и рехабилитација за живот и рад.

Осим друштвеног заједничког циља, постоје и циљеви у области здравствене

заштите као што су:

- продужење просечног трајања живота;

- заустављање опадања стопе природног прираштаја становнштва, односно
планирање породице;
- смањење стопе смртности одојчади;
- смањење пораста разбољевања и стања којима се најчешће подлеже;
- смањење стопе обољевања од заразних и паразитних болести;
- заустављање стопе пораста инвалидности и смањење стопе одсуства с посла
због привремене спречености за рад;
- обезбеђење уједначених услова за остваривање обавезних видова
здравствене заштите становништва;
- подстицање бржег развоја здравства на привредно неповољним развијеним
подручјима;
- обезбеђење услова за задовољавање заједничких потреба и интереса у
области здравствене заштите;
- планско усмеравање развоја здравствене делатности усклађеног са
материјалним могућностима и њеним доприносом повећању укупне
продуктивности рада.

1
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Остваривање ових циљева развоја здравствене заштите обезбедиће се

усмеравањем развоја и активности здравствене делатности.

Здравствени систем је сложен систем у било којој држави, а свака држава има
обавезу да води рачуна и брине о здравствентом стању сваког појединца, породице и
заједнице. Здравствени систем мора да осигура физички, географски и економски
здравствену заштиту и зато мора споровести низ мера у планирању, управљању као и
унапређењу здравствених мера како би обезбедила квалитетан систем пружања
здравствене заштите.

Како је свакодневни живот човека у савременом друштву тесно повезан са

многим ванредним (непредвидивим) догађајима, који могу угрозити здравље, живот и
функционисање појединаца, њихових породица и читавих заједница, у организованим
друштвима, такве ситуације се начелно решавају организованим мерама здравствене
заштите, која је у заједници, заснована на солидарности и узајамној помоћи свих
њених чланова.

Мере здравствене заштите су стандардни медицински поступци које се спроводе

у здравственој заштити и други поступци за идентификацију (дијагнозу) здравственог
стања (здравствених потреба) и за здравствене интервенције (модификацију тока
болести и здравственог процеса).

Квалитетна здравствена заштита је она која омогућава организацију ресурса на

најделотворнији начин, како би се задовољиле здравствене потребе корисника за
превенцијом и лечењем, на безбедан начин, без непотребних губитака и на високом
нивоу њихових захтева.

Здравствена делатност је активност којом се обезбеђује здравствена заштита

грађана, а обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у
складу са здравственом доктрином и уз употребу савремене здравствених технологија,
користе за очување и унапређење здравља људи, а коју обавља здравствена служба.
Здравствену службу чине здравствене установе и други облици здравствене службе.

` Постоји три нивоа здравствене заштите који се дефинишу као скуп мера
превенције, лечења и вођења болести и повреда, па је реч о примарној, секундарној и
терцијалној здравственој заштити.

2
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

2. Примарна здравствена заштита

Примарна здравствена заштита (ПЗЗ) представља темељ целокупног система и

зовемо је „капијом система“, јер се на остале нивое може доћи, искључиво преко ПЗЗ.

Установе за примарну здравсвену заштиту су домови здравља, који се налазе у

свакој општини. Они у свом саставу имају бројне јединице, као што су: дечији и
школски диспанзери, саветовалишта за жене, диспанзери медицине рада, амбуланте за
одрасле, апотеке, лабораторије, хигијенско – епидемиолошке службе и др. Основни
принцип у домовима здравља је диспанзерски метод рада.

Диспанзерски метод рада укључује праћење и проучавање здравственог стања

становништва, хигијенског стања, хигијенских прилика и услова живота и рада као и
спровођење мера комплетне здравствене заштите становништва. То је метод који
открива чињенице, доноси закључке и претвара их у решења. Његова примена није
искључиво везана само за дом здравља. Он може и треба да се примењује на свим
новима здравствене заштите и зато га не треба везивати за организациону форму у
оквиру које се примењује, него и за активности које чине његов садржај рада.

Примарна здравствена заштита треба да обезбеди:

- унапређење здравља појединца, породице и шире заједице и њихово

оспособљавање за чување сопственог здравља;
- васпитање и образовање свих становника у једној општини у вези са
здрављем, здравственим проблемима и путевима за превенцију и контролу;
- унапређење исхране и снабдевање водом;
- унапређење хигијенских услова и свестрану заштиту животне и радне
средине;
- повољне услове за правилан развој деце и омладине. заштиту живота за
време трудноћа, порођаја и после порођаја. заштиту радника и других лица;
- лечење, лекове и друга медицинска средства за превенцију, терапију и
рехабилтацију;
- вакцинацију;

3
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- здравствено васпитање, планирање породице итд.

2.1. Здравствена нега у примарној здравственој заштити

Дом здравља је јавна здравствена организација амбулантно - поликлиничког

типа која се, по правилу, организује за територију једне општине. Спроводи мере
примарне здравствене заштите примењујући диспанзерски метод рада. Ради обављања
здравствене делатности у дому здравља, обезбеђује се тимски рад: доктора медицине,
стоматолог, специјалиста опште медицине, радиологије, физикалне медицине и
рехабилитације, педијатрије, акушерства и гинекологије, здравствених радника са
вишом и стручном спремом, као и здравствених сарадника. У дому здравља према
потреби раде и специјалисти из других грана медицине. У амбулантни дома здравља
обавља се преглед болесника, одређује терапија, боловање, начин исхране и
контролише лечење, сем када је то индиковано лекар специјалиста шаље болесника у
другу установу, болницу.

2.1.1. Амбуланта дома здравља

У амбуланти се води здравстена документација у коју се уписује целокупан ток

лечења и води евиденција боловања. Здравстевни картон опште праксе води се за
сваког болесника који се мора определити за једног лекара опште праксе. То је основна
медицинска документација о здравственом стању, прележаним болестима,
вакцинацији, разним повредама, хоспитализацијама, отпустима из болница.

Стручна служба домова здравља у свом раду пацијентима може издавати

следећа документа: извештаје лекара специјалиста, рецепте за подизање лекова у
градским апотекама, упуте за лабораторијске анализе, радиолошке прегледе и прегледе
других специјалиста, упуте за болницу ради стационарног лечења, даје налог станици
хитне помоћи за превоз пацијента кући или у болницу, даје налог за давање терапије
медицинској сести у кућним условима.

Служба дома здравља ради од 07 – 19, а често у свом склопу има организовану
и службу ургентне хитне помоћи.

4
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

2.1.2. Центар за превенцију

Представља саставни део сваког дома здравља и задатак овог центра је да

спроводи превентивне програме намењене различитим популационим групама. У
оквиру Центра за превенцију остварује се промотивна и превентивна делатност ПЗЗ
кроз велики број различитих превентивних програма. Програми се реализују кроз
вакцинацију која је најефикаснији метод сречавања и ширења инфективних болести.
Спроводи се по обавезном календару вакцинације након провере здравственог стања
поједница. Затим кроз редовне систематске прегледе који се препоручују ради
превенције различитих болести, а некада могу бити и обавезни и периодични. Значајни
су ради откривања болести попут хипертензије, дијабетеса и сл. И на крају, скрининга,
који подразумева превентвивне прегледе како би се на тај начин пронашле особе које
имају ране знаке одређених болести.

Сви домови здравља спроводе здравствено - васпитни рад директно, што

подразумева активности свих здравствених радника посебно преко теренске
поливалентне патронаже, сужбе кућног лечења и саветовалишта у породици,
заједници, школи и др.

2.1.3. Поливалнтна патронажна служба

Поливалентна патронажна служба је служба чија се активност рада одвија у

породици, радној организацији, школи и месној заједници. Њена активност има
здравствено – васпитни карактер, а циљ је сагледавање здравствених проблема и утицај
на њихово решавање. Задатак службе је оспособљавање становништва за самолечење,
рано откривање болести, подизање нивоа здравсвене културе, учешће у збрињавању
болесних и немоћних.

Налоге за поливалентну паронажу исписује изабрани лекар, гинеколог и

педијатар, медицинској сестри. Мецицинска сестра има следеће обавезе:

- У кућној посети обилази трудницу, породиљу, новорођенче,одојче, одојче под

ризиком, мало дете, хроничне болеснике, особе старије од 65 година,особе оболеле од
TBC, малигнитета, заразних болести,мишићне дистрофије, хепатитиса, психозе,

5
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

церебралне парализе, алкохолизам, хендикепиране и инвалидне особе, а по потреби и

друге категорије становништва по налогу изабраног лекара;

- обавља здравствено васпитни рад и врши промоцију здравља у предшколским

и школским установама;

-обавља здравствено васпитни рад и врши промоцију здравља у месним

заједницама, удружењима пензионера,радним организацијама, где уједно ради
контролу крвног притиска и мерења шећера у крви;

-патронажна сестра идентификује насиље у породици;

-сарађује са локалном заједницом;

-држи у складу са својом могућности школу за труднице;

-уско сарађије са службом опште медицине, дечијом службом и гинекологијом

као и службом ХМП, кућним лечењем и негом;

-своје програмске задатке извршава кроз кућне посете и радом у заједници( 70%
групни и 30% индивидуални здравствено васпитни рад);

-у свом раду дужна је да се придржава начела кодекса етике здравсвених

радника и да се хумано односи према корисницима њених услуга;

-води се законом прописана евиденција посета и медицинска документација

(патронажни картон породице, увођење електронског облика патронажне карте
породице, протокол дневних посета,протокол здравствено васпитног рада.

2.1.4. Кућно лечење

Кућно лечење је настало због здравствених потреба становништва, у простору

између амбулантно-поликлиничког и болничко-рехабилитационог пружања
здравствених услуга. Пацијенти кућног лечења су пацијенти оболели од активне
прогресивне болести која угрожава живот и пацијенти у акутизацији своје хроничне
болести који су тренутно или трајно непокретни. Упућивање на кућно лечење врши
изабрани лекар, а пријем на кућно лечење врши лекар кућног лечења по обављеној
првој кућној посети. Ритам посећивања одређује здравствено стање пацијента. У стану

6
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

пацијента се спроводи парентерална терапија (инфузиона, интравенска, супкутана и

интрамускуларна), превијање рана (постоперативних, улкусних, малигних,
декубиталних), промена уринарних катетера, контрола гликемије и ЕКГ. Поред тога
врши се здравствено васпитни и едукација чланова породице за спровођење пероралне
терапије, примену трансдермалних фластера и негу непокретних пацијената.

Индикације за кућно лечење:

- апсолутно или релативно непокретни пацијенти у претерминалној и

терминалној фази болести, без обзира да ли се ради о малигној генези или не
и када је потребно да се спроводи инфузиона или парантерална терапија у
кући;
- пацијенти у декомпензованој фази основне болести, с тим да је претходно
дијагностички обрађен;
- осим кућног лечења ова служба пружа и неодложну помоћ пацијентима са
акутним погоршањем здравственог стања, које их онемогућава да се јаве
свом изабраном лекару.

3.Секундарна здравстевна заштита

Дефинише се као ниво заштите који се обезбеђује кроз специјалистичку службу,

или ниво заштите где је потребна специјализована пажња за комплекснија стања од
оних које може решити лекар опште праксе на примарном нивоу. Специјалисти који
раде на овом нивоу су такозвани »општи специјалисти« и то су општи хирурзи,
интернисти, гинеколози, психијатри, који пружају заштиту у тзв. општим болницама.

У секундарну здравстену заштиту се сврстава болничка ( хоспитализација) и

специјалистичко – консултативна делатност.

Болничка делатност ( хосптална и специјалистичко - консултативна делатност)

органзује се за подручје две или више општина( међуопштнско подручје) и поручје
региона. С тим што се за међуопштинско подручје обезбеђују специјалистичко –
консулатативне делатности најмање из области интерне медицине, неуропсихјатрије,
педијатрије, опште хирургије, гинекологије и акушерства, оториноларингологије,
очних болести, физикалне медицине и рехабилотације, затим рендгенске и

7
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

лабораторијске дијагностике, збрињавање ургентних стања. За подручје региона се

поред набројаног обезбеђују и следеће делатности: кардиологија, пнеумофизиологија,
гастроентерологија, реуматологија, трауматологија, ортопедија, урологија, дечја
хиргрија, делатност за заразне, кожне и венеричне болести, а такође се могу
органозовати и друге делатности у зависности од потреба и могућности региона.

У оквиру општих болница обезбеђује се стационарно лечење оболелих и

повређених, обавља специјалистичка служба и учествује у спровођењу превентивних
мера у оквиру својих делатности.

- здравствена установа за специјалистичко-конзилијарно и болничко лечење

одређених болести или одређених старосних популационих група. Усмерење
ових здравствених установа чини их специфичним. Ове врсте болница
организују се на секунадрном нивоу;
- субспецијалистичке, клнички центри, клиничко – болнички центри,
универзитетске болнице, које пружају субспецијалистичку здравствену
заштиту. Ове врсте болница организују се на терцијалном нивоу.

3.1. Здравствена нега у секундарној здравственој заштити

Болница је здравствена стационарна установа која обавља здравствену

делатност на секундарном нивоу здравствене заштите. Обезбјеђује краткотрајну и
дуготрајну медицинску заштиту састављану од посматрања, дијагностичких и
терапијских и рехабилитационих услуга пруженим особама који пате или се сумња да
пате, од неког обољења или повреде, као и услуга пружених породиљама и њиховој
новорођенчади у периоду дужем од 24 сата. Болничко лечење значи да особа има неку
тежу болест, која захтева, најпре, прецизну дијагностику, а потом и спровођење
терапије и свих других мера, како би се постигло побољшање здравственог стања,
елиминисање сметњи и тегоба насталих услед болести. Болесник долази у болницу са
упутом лекара, односно упутом из дома здравља који осим имена и презимена
пацијента мора садржати саму дијагнозу.

8
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

3.1.1. Адмнистративни поступак за смештај у болницу

Почиње у амбуланти испуњавањем образаца и давањем информација о самом

пацијенту што је потребно за медицинску документацију, односно отварање историје
болести. Чим пацијент дође у чекаоницу испред амбуланте медицинска сестра мора
проценити његово опште стање и самим тим предузети неке радње (изглед, дисање,
мерење виталних фунцкија), према томе одређује да ли је пацијент хитан тј. да ли
пацијента треба после најкраће процедуре што хитније да уведе у амбуланту или се он
може подрвгнути редовном начину примања. Дакле у зависности од стања пацијента и
степену угрожености његовог живота пријем у болницу може бити:

- хитан;
- договорен са лекаром;
- након специјалистичког прегледа.

Хитан пријем је онај болесник који је у тешком стању или је витално угрожен
другачије се назива ургентан пријем. Угрентно се понекад примају и пацијенти
којима је потребна хитна медицинска интервенција нпр. операција. Код оваквих
пријема дијагностички и тераписјски поступци се раде истовремено, или чак
терапијски пре. Медицинске сеетре које раде на пријему морају знати да
препознају хитно стање, да познају све медицинско- техничке радње, да спретно
рукују потребном опремом за реанимају, интубацију, уколико је потребна, и да
знају све технике апликовања лекова.

Пријем који је договорен са лекром то су хладни (елективни) пријеми,

односно то су пријеми који нису хитни односно није им угрожен живот. То су
унапред заказани пријеми планирани за дијагностику или операцију,
одређивање неке терпапије. То могу бити нормални пријемни или у виду
дневних болница чији боравак у болници није дужи од 24 сата.

Пријем после специјалистичког прегледа се обавља након што се после

прегледа установи да пацијнет има неки одређени здравствени проблем због ког
је неопходна хоспитализација.

9
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Приликом пријема у болницу отвара се историја болести која мора

садржати ( анамнезу - личну и породичну, податке о садашњој болести, податке
о општем прегледу, локалном налазу, као и радну дијагнозу, такође се уносе
лабораторисјки, рендгенски и едндоскопски, налазу узети или урађени по
пријему. Даљи ток болести током хоспиталзације укључује и унос података у
историју болести као што је оперетивно лечење са датумима извршеног
захвата,постоперативни ток и исход лечења, ток болести, терапију, као и унос
свакодневног декурзуса, а на крају завршну дијагнозу, односно отпусну листу,
или прелазну листу када пацијент прелази на друго одељење, а приликом смрти
пацијента сву документацију укључујући и ону да ли се тражи клиничка
обдукција). Историја болести се отвара на главном шалтеру болнице где се
уписују подаци на ком одељењу је болесник примљен. Уколико је пацијент
хитан, подаци за отварање болести узимају се од пратње болеснка ( породица,
родбина, хитна помоћ, или лице које је довело болесника).

3.1.2. Санитарна обрада болесника:

Пре самог пријема на одељење болесник уколико није хитан пријем пролази
кроз санитарни чвор где оставља своју гардеробу која се обележава и уписује у књигу
реверса. Ствари од вредности пописују се комисијски, у три примерка. При купању
болесника сестра контролише да ли пацијент болује од неких кожних болести, да ли
има неке повреде коже, да ли постоји вашљивост, ако је примети организује се
санитарна обрада пре самог пријема. Пацијент након тога добија болесничку пиџаму и
смешта се на одељење.

3.1.3. Пријем на одељење

Уколико пацијент није хитан он пролази редоследом протокол који има сама
болница. Соба за пацијента који долази као редован пријем мора бити унапред
одређена као и сам број кревета. Приликом пријема, пацијента, медицинска сестра
упознаје са кућним редом болнице, представља га осталим пацијентима у соби и

10
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

смешта у кревет. Тај први разговор за пацијентом и однос сестре према пацијенту је
кључан за даљу сарадњу.

3.1.4. Категоризација пацијената

Катекоризација пацијената врши се по самом пријему и она омогућава увид у:

- стање пацијента,
- тежину болести,-
- дијагностичке и терапијске поступаке који су неопходни пацијенту,-
- број и комплексност интервенција које медицинска сестра мора да обави за
задовољење основних физиолошких потреба болесника,.-
- број сестара које се морају ангажовати да би остварила планирана нега.

На тај начин врши се процена самосталности (хигијена, облачење, храњење,

елиминација) и физичка активност (ходање и стајање, седење, премештање и
окретање), процењује се ризик за пад, стање свести, ризик за настанак декубита, прате
се витални знаци, комуникација, едукација, тераписки и дијагностички поступци.
Потом се помоћу скале одређује количина неге потребна за 24 сата. Утврђивање
тежине стања појединих пацијената (категоризација пацијената) пружа брзи увид у
тежину стања пацијента на одељењу, а тиме указује и на потребе за здравственом
негом коју је потребно пружити, односно број медицинских сестара који је потребан за
пружање одговарајуће здравствене неге. 1972. Мери Елен Варстлер препознала 5
категорија пацијената обзиром на количину потребне неге у току 24 сата.

- самонега 1-2 сата (за једног пацијента током 24 сата),

- минимална нега 3-4 сата,

- интермедијална нега 5-6 сати,

- модифицирана интензивна нега 7-8 сати,

- интензивна њега 10-14 сат

11
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Категоризацијом, пацијенти се разврставају у четири категорије у зависности о

потребној помоћи за задовољење основних људских потреба, дијагностичким и
терапијским поступцима који се код пацијента спроводе. О потребној помоћи за
задовољење основних људских потреба, те о помоћи при дијагностичким и
терапијским поступцима, зависи и количина здравствене неге коју медицинска сестра
пружа, односно број и комплексност интервенција које она пружа.

Појавном прогресивне неге пацијента и њено максимално прилагођавање

потребама пацијента, односно, патофизиолошким променама у организму. Захтева
правовремено примање пацијента, смештање у постељу, предузимање одговарајућег
лечења и усмеравање неге лечењу. Према савременој класификацији, тежак пацијент је
онај коме је потребна највећа количина рада у нези и лечењу.

Данас се користи самонега односно минимална или општа нега која је саставни
део савременог лечења и збрињавања болесника. Представља пружање неге 1 – 2 сата.
Пацијенти су свесни, покретни и самостално обављају личну хигијену и њихово
функционисање не зависи од других. Виталне фунцкије им се мере на 12 сати.

Полунитензивна нега обухавата пружање неге 3 – 4 сата у току 24 сата. То су

болесници који су били смештени у јединицама интензивне неге, па им се сада стање
поправља или код новопримљених болесника којима је потребна стручна помоћ за
обављање хигијене и физиолошких потреба. Виталне фунцкије се мере на 3 – 6 сати,
јер њихово здравствено стање захтева стручну медицинску помоћ.

На одељење интензивне неге смештају се болесници:

- који су без свести (коматозна стања),
- са акутним крварењем (спољашње или унутрашње),
- којима је неопходан сталан интензиван надзор због угрожених виталних
функција,
- код којих је дошло до прогресије болести,
- који морају да се хране вештачким путем са парентералном терапијом која
се примењује стално.

Специјална интензивна нега је део континуираног збрињавања болесника:

- који је дуже од 48 часова без свести,

12
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- где постоји акутно крварење,

- где се континуирано даје кисеоник, трансфузија, медикаментозна терапија.,
- код ког се контролишу витални знаци сваких сат времена
- ког којег је потребан специјални медицински третман у просторијама
са посебном наменом (стерилне собе, пост-трансплантациони период и сл.).

Посебна нега је највиши степен прогресивне неге. На тај начин се третирају

болесници:

- после буђења након хируршког захвата,

- после реанимације,
- на самрти,
- са различитима степенима инвалидитета.

3.1.5. Јединица (одељења) интензивне неге

Интензивна нега се спроводи у посебним просторијама здравствене установе

која се називају „Јединице интензивне неге“. Јединице интензивне неге обављају негу
пацијената по принципу интензивног лечења. Ту су смештени пацијенти са
ризичним стањима и угроженим виталним функцијама. Разликују се од класичних
одељења по:

- организацији рада,
- уређењу простора,
- врсти опреме,
- структури кадрова.

Организација рада у јединици интензивне неге:

Јединице интензивне неге могу бити организоване као:

- опште, јединице интензивне неге по мањим болницама у мањим срединама. Ту
се смештају сви животно угрожени пацијенти, без обзира на узраст, пол и врсту
болести.
- специјалне, јединице интензивне неге смештене по клиничким одељењима у
појединим клинкама, као што су:

13
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- Коронарна интензивна нега за кардио васкуларне болести,

- Хируршке јединице интензивне неге,

- Неурохируршке јединице интензивне неге,

- Педијатријске и неонатолошке јединице интензивне неге,

- Неуролошка јединица интензивне неге,

- Трауматолошке јединице интензивне неге,

- Јединица интензивне неге за опекотине и др.

.
Уређење простора интензивне неге

Просторије за јединице интензивне неге су смештене у најмање прометном делу

болнице како би се болесницима обезбедио мир. Морају да буду звучноизоловане и
климатизоване. Обзиром да болесници обављају физиолошке потребе у постељи
неопходно је често и добро проветравање простора. Оптимална температура
просторије зими је 22- 24 C. Јединица интензивне неге не би требало да има више од 6 -
10 болесничких постеља, а за сваку је прописано 20-30m2. Кревети су постављени тако
да им се може прићи са свих страна, сваки кревет има покретни наслон, а поред
постеље постоји прикључак за електричну енергију са више водова. Посете су
забрањене, међутим искуство је показало да посета чланова уже породице повољно
утиче на болесников психо-физички опоравак. Стога су посете дозвољене само једном
члану уже породице у трајању од 10 минута. Пре уласка у просторије облачи се чист
мантил, облачи се капа, маске и каљаче.

Опрема у јединицама интензивне неге

Опрема у јединицама интензивне неге зависи од услова и специфичности

јединице. Обавезна опрема је опрема за мониторинг који прати и бележи виталне
функције, затим ЕКГ (Електрокардиограм) апарат, дефибрилатор, респиратор,
аспиратор и друго.

14
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Особље у јединицама интензивне неге

У овим јединицама раде високообразоване, стручне и искусне медицинске сестре.
Особље мора да буде мотивисано и свесно тежине посла и одговорности.

4. Терцијална здравствена заштита

Терцијарни ниво здравствене заштите је најсложенији облика здравствене

заштите из области:

- специјалистичко-консултативних делатности,
- болничке здравствене делатности.

Здравствену делатност на терцијарном нивоу грађани реализују у здравствене

установе које испуњавају услове у погледу простора, опреме, кадра и примењених
технологија за обављање најсложенијих облика здравствене заштите.

Ову врсту делатности обезбеђују заводи и институти, клинике и заводи за заштиту

здравља. Они обављају специјализовану здравствену заштиту из једне или више грана
медицине, односно области здравствене заштите или за поједине групације
становништва.

Одређен број ових иституција, укупном делатношћу, или само једним делом,
треба да задовољава заједничке потребе и интересе у области здравстеве заштите свих
заједница.

Под пословима и задацима ширег заједнчког интереса подрзумевају се оне

активности у обалсти здравствене заштите које прозилазе из закона, усвојених плана и
програма, а којима се обезбеђује развој друштвено- економских односа и решавају
стручни и оргаизациони проблеми у здравственој заштити.

Заводи и институти прате стручни рад одређених здравствених установа и прелажу

мере за унапређење организације стручног рада. Заводи проучавају нове мере које се
уводе у свету и у нашој земљи прелажу њихово коришћење ( дијагностика, лечење,
рехабилтација). Такође се баве усавршавањем здравствених радника у одређеној
специјалности. Код нас постоје следеће здравствене установе :

15
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- Завод за серуме и вакцине

- Завод за трансфузију крви
- Завод за фармацију
- Онколошки институт
- Институт за медицину рада
- Завод за ментално здравље
- Институт за туберкулозу плућа
- Институт за здравствену заштиту мајки и деце

Када здравствени проблем превазилази техничке услове болнице или је потребно

стручно мишљење највишег нивоа здравствене заштите, пацијент се упућује у
клиничке центре којих у нашој земљи има 4 (Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш)
или неку од клиника,односно институте или КБЦ. То је терцијарни и последњи ниво у
систему здравствене заштите у Србији.

За све доласке код лекара на терцијарном нивоу потребан је упут од лекара из дома
здравља који он или она издају на основу препоруке лекара из болнице. Овај упут мора
бити оверен од надлежне филијале Републичког завода за здравствено осигурање
(РЗЗО).

Терцијарна здравствена заштита служи за обављање високодиференцираних (и

скупљих) претрага и терапијских захвата. најчешће решава најкомплексније проблеме
болести и болесника с тешким и ретким болестима помоћу опреме која често није
доступна у примарним и секундарним здравственим установама.

16
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

5. Закључак

Анализа здравствене неге на различитим нивоима, од примарне до терцијалне

заштите, открива комплексан систем услуга који заједно доприносе најбољој бризи о
пацијентима.

На примарном нивоу, нагласак је на превенцији, едукацији и праћењу

пацијената, што игра кључну улогу у очувању здравља заједнице. Секундарна
здравствена нега пружа дијагностичке и терапеутске интервенције, уз нагласак на
координацији између различитих стручњака.

Терцијална здравствена заштита пружа специјализоване медицинске услуге,

често у хитним ситуацијама, уз примену напредних технологија и тимског рада
стручњака.

Важност ових нивоа здравствене неге огледа се у њиховој узајамној подршци и

доприносу укупној добробити пацијената. Координација између ових нивоа постаје
кључна како би се обезбедила синхронизација у пружању неге и оптимизирала
ефикасност здравственог система.

У будућности, континуирано унапређење сарадње између примарне, секундарне

и терцијалне здравствене неге, усмерено ка иновацијама, едукацији и
прилагодљивости, постаће кључно за остваривање циљева свеобухватне и ефикасне
здравствене заштите.

17
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Литература

1. Стојадинов И. Здравствена нега, Висан,Београд 2015

2. др Баљозовић А.,др Костић С.,Баљозовић Н. Здравствена нега 1,Завод за
уџбенике, Београд
3. https://optimizacijazdravstva.rs/lat/kategorizacija приступљено 02.12.2023
4. http://med-forum.rs/zdravstvena-zastita/ приступљено 03.12.2023
5. https://optimizacijazdravstva.rs/lat/primarna-zdravstvena-zastita посећено 03.12.2023

18