UNIVERZITET PRIMENJENIH NAUKA MEGATREND-BEOGRAD

VI[A [KOLA ZA MENAD`MENT U ZAJE^ARU

Tema : Zdravstveno vaspitanje

Predava~ : Student :
prof.dr Neboj{a Paunkovi} Jelena
Cvetkovi}
V/1337/04

Bato~ina
 Zdravstveno vaspitanje

Jun,2006

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Zdravstveno vaspitanje je prevo|enje onoga {to mi znamo o zdravlju u

`eljeni na~in pona{anja pojedinca, porodice i zajednice putem vaspitnog

procesa.

^ovek se kao li~nost formira pod razli~itim uticajima iz svoje okoline. Na

taj na~in nastaju navike, stavovi a time i odgovaraju}i oblik pona{anja. Uticaji

poti~u iz porodice ( primarna socijalizacija ) i dru{tvene okoline u kasnijem

periodu `ivota ( sekundarna socijalizacija ). Norme, stavovi i navike koje

postoje u okolini prenose se na pojedince, a sa njima i sve ono {to mo`e da bude

pozitivno ili negativno za njegovo zdravlje.

Ako je u jednom dru{tvu zdravlje progla{eno najvi{om dru{tvenom

vredno{}u i najve}im bogatstvom, onda je zadatak zdravstvene slu`be da

pokre}e, razvija i koordinira sve aktivnosti koje mogu da dovedu do unapre|enja

i o~uvanja zdravlja. Me|utim , zdravstvena slu`ba ne mo`e to sama da u~ini.

Zdravstveno vaspitni proces je mogu} samo uz u~e{}e celokupne zajednice. To

zna~i da je svaki pojedinac odgovoran za sopstveno zdravlje i zdravlje ljudi oko

sebe.Na ime svaki pojedinac je na odre|en na~in i zdravstveni vaspita~. Ovako

postavljen cilj mo`e se posti}i kroz organizovanu op{te vaspitnu, a time i

2
 Zdravstveno vaspitanje

zdravstveno vaspitnu aktivnost, usmereno na celokupno stanovni{tvo i njegove

pojedine delove.

Sasvim je sigurno da zdravstveno vaspitni proces ima najve}u va`nost kod

dece i omladine, tj. kod onog dela populacije koji se nalazi u fazi sazrevanja i

kod koga se tek formira oblik pona{anja. Logi~no da je ovaj rad i najte`i jer

zahteva upornost, znanje i vreme, a rezultati se mogu sagledati tek posle du`eg

vremenskog perioda. Slede}a, ali ne manje zna~ajna, kategorija jeste grupa pod

rizikom, koja obuhvata 50-60% stanovni{tva. To je ona grupacija koja je pod

razli~itim uticajima primila neke negativne navike i tako oformila negativno

zdravstveno pona{anje. Ovde spadaju pu{a~i, alkoholi~ari, narkomani,

delikventi, fizi~ki neaktivne i gojazne osobe, osobe izlo`ene stalnoj napetosti

(stresu) ili {tetnim uticajima po zdravlje, dakle osobe ~ije navike ili pona{anje

posle izvesnog vremena mogu da dovedu do ozbiljnog poreme}aja zdravlja. Cilj

rada sa ovom grupacijom jeste promena pona{anja ili sekundarna socijalizacija.

Slede}a kategorija za koju je zdravstveno vaspitanje veoma zna~ajno jesu

oboleli. Pored pripadnosti rizi~nim grupama i eventualnih komplikacija bolesti,

oni treba da se navikavaju da `ive sa svojom bole{}u i da je dr`e pod kontrolom.

Pod tim uslovima `ivot sa hroni~nim bolestima mo`e da se pribli`i `ivotu zdravih

osoba. Ukoliko se to ne postigne, bolest ozbiljno sni`ava nivo kvaliteta `ivota.

Su{tina zdravstvenog vaspitanja je u formiranju pozitivnog i menjenju

negativnog zdravstvenog pona{anja kroz zdravstveno vaspitni proces koji je

3
 Zdravstveno vaspitanje

zajedni~ki za ~itavu populaciju, i pod rukovodstvom i uz koordinaciju

zdravstvenih slu`bi.

Zdravstveno vaspitni proces je veoma komplikovan. Ali, i najmanji uspeh

je od ogromnog zna~aja za zdravlje i uvek ima neprocenjivu vrednost.

Mnogi informisanje indetifikuju sa zdravstvenim vaspitanjem. To je

velika gre{ka. Informisanje je po~etak , odnosno uvod u sam proces i ako se na

tome zaustavi, rezultata ne}e biti. ^esto se u javnosti ~uju re~i “propaganda” i

“zdravstveno prosve}ivanje”. Sve {to se pod ovim pojmovima podrazumeva

pripada zdravstvenom vaspitanju ali to nije sve. Ovi izrazi se odnose na u~enje

nekoga ne~emu. Nau~iti nekoga ne zna~i i vaspitati ga. Zdravstveni radnik zna

da je pu{enje {tetno i on je prosve}en. Me|utim, ako i pored tog pu{i, zna~i da

je ostao na nivou znanja a nije dostigao nivo vaspitanosti.Vaspitati zna~i

ugraditi u pona{anje i primenjivati u sakodnevnom `ivotu ono {to se zna o nekoj

pojavi ili nekom zdravstvenom problemu.

4
 Zdravstveno vaspitanje

FAZE ZDRAVSTVENO VASPITNOG RADA

Svaka populacija koja naseljava odre|enu teritoriju, shodno formiranim

normama, vrednostima i stavovima, ima nekih specifi~nosti. Zna~i,

programiranje zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da bude vezano za te

specifi~nosti. Da bi se do{lo do programa, treba upoznati karakteristike neke

populacije na u`oj teritoriji, odnosno njene navike, stavove, obi~aje, verovanja,

tradiciju, norme, uslove `ivota i rada itd. Na osnovu tako procenjenog stanja

zdravlja izvla~e se prioriteti, radi se program, primenjuju odgovaraju}e mere i

procenjuju postignuti efekti (evaluacija).

METODE ZDRAVSTVENO VASPITNOG

RADA

Metode mogu da budu individualne i grupne. Individualne medote su

saveti, intervjui, ku}ne posete. Grupni metodi su rad u manjoj ili ve}oj grupi.

Rad u maloj grupi je najefikasnija metoda jer je zasnovana na menjanju navika i

stavova postepenom indetifikacijom pojedinca sa grupom i neprihvatanju onih

5
 Zdravstveno vaspitanje

vrednosti koje grupa postavi kao zajedni~ke. Me|utim, za primenu ovog metoda

potrebni su znanje i iskustvo.

Rad sa velikom grupom se {iroko primenjuje kao metod, ali je manje

efikasan. Pored kongresa, konferencija i simpozijuma, naj~e{}e primenjivano u

praksi je predavanje. Od predava~a se zahteva velika sposobnost, znanje i

iskustvo, ali je efikasnost i pored toga mala. Me|utim, predavanje daje velike

mogu}nosti za brzo i detaljno informisanje ve}eg broja ljudi u kratkom

vremenskom periodu o trenutno aktuelnim zbivanjima. Relativno je efikasno

kada je u pitanju visoka motivisanost ljudi da saznaju ne{to {to ih u tom

trenutku interesuje.

ZDRAVSTVENO VASPITNA SREDSTVA

Vaspita~ u svom radu sa ljudima koristi sredstva koja treba da omogu}e

da se ~injenice o kojima govori {to lak{e, br`e i jasnije p;ribli`e vaspitanicima i

da tako postanu prihvatljivije.

To su o~igledna sredstva – izlo`be, pokretne slike, bro{ure, plakati,

sredstva javnih informacija ( komunikacija ) – radio, televizija, bioskop, dnevna

i nedeljna {tampa.Traba napomenuti da, zahvaljuju}i razvoju sredstava i

podizanju nivoa obrazovanja ljudui, sredstva masovnih informacija sve ~e{}e i

postaju metod zdravstveno vaspitnog rada.

6
 Zdravstveno vaspitanje

ZDRAVSTVENO VASPITANJE U ZAJEDNICI

Zajednica predstavlja grupu ljudi u bliskom kontaktu povezanih

zajedni~kim interesima. Pri tome oni imaju zajedni~ki sistem vrednosti. Cilj je

da takva zajednica prihvati zdravlje kao najvi{u vrednost, ~ime se lako pokre}u

aktivnosti za o~uvanje i unapre|enje zdravlja. Te aktivnosti se realizuju kroz

zajednice kao {to su porodica, {kola, radna, sportska i omladinska organizacija,

ali i kroz sve druge oblike udru`ivanja kroz koje se zajedni~kom akcijom mogu

menjati stare ili formirati nove navike, stavovi i pona{anja u celini.

7
 Zdravstveno vaspitanje

LITERATURA

Momir Janji}, Zdravstveno vaspitanje, Beograd 1997

8
 Zdravstveno vaspitanje

SADR@AJ

Metode zdravstveno vaspitnog rada

........................................................
...- 5 -
Zdravstveno vaspitna sredstva........
........................................................
...- 6 -
Zdravstveno vaspitanje u zajednici.
........................................................
...- 7 -
Zdravstveno vaspitanje Literatura......................................... ..
........................................................ ........................................................
......................- 2 - .- 8 -
Faze zdravstveno vaspitnog rada
........................................................
.......- 5 -

9
Zdravstveno vaspitanje

10