ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Предмет: Социологија

СЕМИНАРСКИ РАД
СПОРТ И ЗДРАВЉЕ

Ментор: Студент
Др Данијела Здравковић

Ниш, 2018.
САДРЖАЈ

УВОД ......................................................................................................................................... 3

1. Спорт, телесно вежбање и здравље .................................................................................... 4

1.1 Мотиви за бављење спортско-рекреативним активностима ...................................... 7

2. Утицај спорта на здравље човека и детета ......................................................................... 9

2.1 Позитивни утицаји спорта на здравље човека ........................................................... 10

2.2 Негативни утицаји спорта на здравље човека ........................................................... 11

3. Утицај спорта на менатално здравље ............................................................................... 13

Закључак .................................................................................................................................. 15

Литература .............................................................................................................................. 16

2
УВОД

Физичке вежбе играју изузетну улогу у животима и раду деце и одраслих.

Пошто особа расте и развија се од малена, важно је практиковати физичко вежбање у
складу са карактеристикама раста и развоја или у складу с карактеристикама и
способностима индивидуе.
Постоји велики број позитивних ефеката физичке активности на здравље. Данас
се сви не крећу довољно, без обзира на што физичка активност утиче на промоцију
здравља, јача тело, утиче на физички развој, развој особина и способности, а такође
утиче и на расположење.
Физичка неактивност огледа се у појављивању многих хроничних нефритичних
болести и стога постаје главни узрок у развоју проблема јавног здравља
део света.
Људи који се ангажују у било којој врсти физичке активности боље се сећају и
подучавају. Тема семинарског рада "Спорт и здравље" односи се на редовно
практиковање спорта, физичког вежбања и утицаја тих активности на здравље
појединца. Спорт и редовна физичка активност раде на морфолошким, моторичким,
функционалним, когнитивним способностима. Циљ вежбе је побољшање и одржавање
људског здравља, подизање нивоа и квалитета елемената антрополошког статуса и
повећање радне способности. Скоро нема антрополошке особине на коју не може
утицати физичка активност, а промене које се јављају увек су позитивне ако се
активности правилно примењују.
У основи, спорт је физичка активност која се обавља на одређеном скупу
правила са циљем физичког, психолошког и друштвеног напретка Овај рад описује
основне физиолошке промене које се јављају у организма као последица повишених
нивоа активности тела. Физичка активност изазива одређене биохемијске промене и
психодинамичке механизме који га утичу промене у укупном менталном стању човека.

Друштвени контакт као компонента вршење спортских активности даје им

значајан утицај на социјалну димензију

3
1. Спорт, телесно вежбање и здравље

Промене у структури односа човека са радним преусмеравањем на слободно

вриеме, спорт и рекреацију. Људски ниво знања о здрављу кроз образовање,
образовање и медије стално се повећава..
Целовит приступ здрављу заснива се на ставу појединца у његовој повезаности са био-
психо-социо-културним снагама.1 Стога је неопходно уравнотежити ум и тело; физичка
и духовна снага човека представља јединство које треба стално одржавати, јер је
нестабилно и лако искривљено.
Човек није свестан колико је његова равнотежа духа и тела важна за осећај
испуњености живота, за успех на послу и за задовољство од његовог физичког и
духовног постојања.2
Здравље је на врху свих људских вредности. То је капитал који може да се увећа
или прокоцка. Уосталом, обичан човек каже да је здравље важније од свега. Здравље је
природна, апсолутна и незаобилазна животна вредност и налази се у врху хијерархије и
лествице вредности.Са здрављем су повезани: људски живот, интереси, идеали,
хармонија, лепота, смисао и срећа живота, стваралачки рад и животни ритам. Гледање
на здравље као на највише животно благо има хиљаду година дугу традицију. Очување
здравља добија на значају нарочито у условима техничке средине која нас окружује и
која пресудно утиче на људски организам. Није случајно речено да здравље представља
највеће, не само индивидуално, већ и друштвено богатство, јер задовољава примарну
животну потребу човека и репродукцију друштва.
Здравље зависи од карактера рада и начина провођења доколице и одмора. Стил
живота, степен и карактер људских активности, нарочито у радној делатности,
умногоме одређују структуру здравља. Ту се пре свега мисли на услове рада, одмора на
могућност приступа образовању, на здравствене, комуналне и саобраћајне услуге,
културни стандард и културни живот, начин понашања, разумну потрошњу и исхрану,
коришћење слободног времена итд.

1
Ђорђевић М. и др.: Култура здравог живота, МК Панониа, Нови Сад, 2003.
2
Koković D.: Socijalno-psihološki osnovi sporta, Viša košarkaška škola, Beograd, 2000.

4
 Чини се да је најпотпунија дефиниција здравља она која га посматра као процес
очувања и развитка психичких, физиолошких и биолошких способности човека,
развијање његове оптималне могућности и активности ради максималног продужења
активног живота.
Проблем односа биолошких и социјалних фактора и њиховог утицаја на
психофизичко здравље, врло често се разматра у многобројним истраживањима. Данас
се, све више, сматра да је здравље под утицајем биолошких и социјалних фактора.
Здравље човјека зависи од биогенетике (генетичког фонда), животног циклуса у коме
се човјек налази, рекреативних способности организма, степена његове активности, а
такође и од кумулативног утицаја фактора спољашње (социјалне) средине.

Степен хуманизације одређеног друштва мери се осећајношћу према здрављу и

болести. Развијена здравствена култура, схватање здравља као културног феномена,
најбољи је показатељ развоја одређене људске заједнице.
Здравље је индивидуално, али и друштвено богатство, широка панорама
друштвеног живота. Оно није само нечија сопствена потреба, већ и потреба других
људи и обавеза је појединца да те друге људе штити и помаже. Здравље је образац
културе човјека, културе међуљудских односа. Оно је својеврсни начин и стил живота,
јер начин живота може бити исходиште сваког доброг здравља и радости, али и сваке
беде и понижавајућих образаца. Здравље претпоставља физичку културу, чист ваздух,
здраву храну. Треба користити све што је благотворно и ништа не злоупотребљавати.
Кад је у питању здравље, простор рекреације добија на пуном значају.
Рекреација (recreare – обновити, поново створити) означава опуштање,
доживљавање и побољшавање здравља.
Она може бити колективни али и
индивидуални чин који не захтева групу и
класичну социјализацију. Захваљујући
рекреацији, човек се бави спортом а да
није спортски опредијељен. У рекреацији
су често присутни симптоми
нетренираности (као и неекономично
ангажовање тијела, ꞌꞌглупа форсирањаꞌꞌ, а
да при том није било никакве
консултације са лекарима).

5
 Рекреација захтева стручно, методично дозирање као неопходност сваког
бављења спортом на нивоу свакодневног живота. Да би се то постигло, неопходно је
поштовати одређене правилности и начела:
 индивидуални приступ за сваког учесника, што значи према потребама,
могућностима и разликама у односу на друге;
 искуства и сазнања учесника, што подразумева захтев за информисањем и
учењем;
 такође је неопходно водити рачуна о животном циклусу појединца;
 потребно је активирати све физичке и социјалне могућности развоја и избећи
сваку врсту једностраности;
 уважавати целину личности – интелектуалну, моралну, вољну и практичну.

Рекреација је поље субјективне и друштвене свести. Она доводи до

општедруштвених преоријентација на пољу физичке културе и као здравствени сектор
у сталном је порасту. Свест о здрављу се мења, што утиче на нови изглед спорта. У
данашњем сложеном друштву, на важности добијају слогани: ꞌꞌопустити сеꞌꞌ, ꞌꞌопоравити
сеꞌꞌ, ꞌꞌпостати фитꞌꞌ итд.
Рекреација је најбоља брана против болести цивилизације и седећег начина
живота и значајна је у времену кад људе хвата паника због статуса, психичка и
социјална оптерећеност, друштвена дезинтеграција (ирационална друштвеност), обиље
стресних ситуација.
Данас су најугроженије особе које су оријентисане на постигнуће и
конкуренцију, частољубиве и савесне особе, особе оријентисане на успех које показују
обиљежја hard driving-а, али и оне које доживљавају друштвене неуспехе и које су
ꞌꞌоптерећенеꞌꞌ.
Темељни циљеви сваке рекреације су адаптација и уклапање појединца у
социјалну средину путем стратегије флексибилног прилагођавања и присних контаката.
У том погледу рекреација развија специфичне интеракцијске кодове
једноставности и природности (дружење у групи, пријатељства, солидарност, итд.).
Истраживања су показала да особе које се баве рекреацијом важе за отворене особе,
партнери који се ословљавају са ꞌꞌтиꞌꞌ

6
 Идеални облик рекреације је игра која повећава спонтаност и уравнотеженост,
развија самосталност, ослобађа од напетости, пружа подлогу за дружење и
пријатељство. Са игром се помаља и заснива једна нова реалност. За савремену
цивилизацију, од пресудног значаја постаје питање разрешење ꞌꞌсукоба стомака и
спортаꞌꞌ. Људи ће се све чешће бавити спортом као појединци, а навијање ће постати
сурогат спорта и изгубиће на значају које данас има.

1.1 Мотиви за бављење спортско-рекреативним активностима

Истраживања су показала да мотиви за бављење спортско-рекреативним

активностима укључују следеће карактеристике:

 здравље – очување, унапређење, отклањање и ублажавање здравствених тегоба

 способност – одржавање и подизање моторичких фукнционалних способности
 виталност – продужавање животног и радног века, спречавање или ублажавање
опадања функција
 мршављење – регулисање телесне тежине
 љепота – леп изглед, витка линија, грациозност, складност изгледа и покрета
 релаксација – одмор, опуштање, снижавање емоционалне напетости
 расположење – забава, разонода, задовољство, пријатност у току и после
вежбања
 дружење – с пријатељима, ново познанство, пријатно провођење слободног
времена
 постигнуће – постизање спортско-техничких резултата, самодоказивање,
афирмација
 животни стил – праћење савремених токова моде, општих трендова

7
Од свих наведених аспеката, најважнији је постизање и очување емоционалног
здравља, које карактерише:

 смиреност;
 одсуство анксиозности;
 контрола емоција;
 осећајност према другима (емпатија);
 способност да се прима и пружа љубав;
 спонтаност у емоционалном изражавању;
 осећање сигурности;
 осећај сопствене вредности;
 заинтересованост за рад и друге људе;
 заинтересованост за породични живот;
 способност да се ужива у животу;
 способност да се на прихватљив начин подноси неуспех;
 одсуство безразложног замора и др.

Аеробне физичке активности као бициклизам, пливање, трчање, јоггинг и ходање

чине низ позитивних резултата на психосоматски статус организма. Главни
физиолошки и метаболички резултати таквих активности, укључују пораст количине
еритроцита, повећање протока крви, повећање садржаја миглобина и митохондрија у
мишићним станицама, те повећавају ензиматску активност за аеробну гликолизу.3

3
https://www.centarzdravlja.hr/zdrav-zivot/sport-i-rekreacija/zasto-je-vazna-fizicka-aktivnost/

8
2. Утицај спорта на здравље човека и детета

Игра и спорт су саставни део живота људи различитог доба и друштвеног

положаја, поготово деце и младежи. Данас се све више тежи да се свако дете, развија не
само у својим умним, чувственим, друштвеним и духовним димензијама него и у
психофизичком.
Спорт је људској природи ꞌꞌприрођенаꞌꞌ активност. Он буди јак интерес и има
снажну привлачност. То је велики одгојни потенцијал и одгојна снага. Спорт је
изванредно одгојно средство. Он омогућава деци да развијају своје хумане квалитете и
промиче аутентичне људске вредности, а до тога се долази одгојем.
Здрава, окретна, спретна и вешта деца могу лакше ꞌꞌноситиꞌꞌ све тешкоће живота те могу
лакше обављати своје радне и друштвене задатке.
Задаци телесног одгоја темеље се на могућности потицања физичког раста и
развоја одгајаника, развоју психомоторичког система и опште функционалне
способности организма. Овај задатак се остварује осмишљеним системом вежби, игара,
стварању навика на здрав и хигијенски живот, исправно држање тела.
Одгајаник стиче спознају за опште физичко стање и ствара навику бављења
телесним активностима. Било који спорт, било која тјелесна активност активира
комплетни локомоторни систем пресудан за трансформацију енергије која је реко
потребна за активност свих станица у организму, те се спорт и телесна активност могу
третирати као одредница за складан развој свих дететових особина. Велики је утицај
телесног вежбања на очувању и унапређивању здравља детета те на складан развој свих
његових антрополошких функција.

9
2.1 Позитивни утицаји спорта на здравље човека

Телесним вежбањем активирају се сви системи организма, а посебно мишићни,

циркулаторни и дисајни систем. Унапређују се процеси и развијају органи, па у
нормалним условима раде уз мање оптерећење, чиме се смањује ризик од болести.
Умерено телесно вежбање је учинковито средство унапређења и заштите здравља.
Негативне последице некретања су хипокинезија, прекомјерна тежина, живчана
напетост, почетне фазе болести зглобова, реуматска обољења, поремећаји облика кичме
и остале. Спорт стога има позитиван утицај на поједине болести и утиче на смањење
прекомерне телесне тежине. Утицај вежбања највећи је на поткожно масно ткиво и
мишићну масу, али бављење спортом има доста бенифиција по здравље и тело човека
као што су:
 смањење масноће у крви;
 нормализовање повишени крвни притисак;
 смањење ризик од срчаног и можданог удара;
 јача плућа;
 контролише тежину;
 смањује стрес;
 јача имунитет;
 осигурава јачу снагу;
 већа издржљивост и флексибилност зглобова и кичме;
 утиче превентивно на остеопорозу;
 смањује повреде;
 омогућава боље спавање и опуштање;
 повећава ниво енергије;
 утиче позитивно на расположење
 мања смртност код млађих и старијих особа;
 смањен ризик обољења од тумора дебелог црева;
 смањен ризик обојења од шећерне болести;
 корист обољењима од артритиса;
 тренирањем снаге и другим вежбањем старије особе задржавају способност
самосталног живљења и смањују ризик од падова;
 ублажује знакове депресије, тескобе и побољшава расположење;

10
2.2 Негативни утицаји спорта на здравље човека

Иако су утицаји спорта и физичке активност на човеково тело и здравље претежно

позитивни, постоје и негативни утицаји, којих наравно, има доста мање од позитивних
утицаја, то су:
 Телесним напрезањем може доћи до озбиљних циркулаторних сметњи, али је
чисти учинак редовне телесне активности мањи ризик смртности од
циркулаторне болести;
 Верује се да већина мишићно-коштаних повреда повезаних с телесном
активносћу може спречити постепеним вежбањем до жељеног нивоа активности
и избегавањем претеране активности.

Свима је познато да претерано вежбање може имати учинак на организам сличан

ономе где се баш никад и није користила вежба. Из овог произлази: колико заправо
треба вежбати за побољшање здравља? Није исто свакодневно одлазити аутомобилом
или аутобусом на посао и враћати се с посла. Ако изаберемо неко друго превозно
средство, тада трошимо више енергије за долазак и одлазак те утичемо на све битне
системе организма.

11
 Случајно побољшање здравља може се остварити усмереном телесном
активношћу (нпр. 30 минута брзог хода, 15 минута трчања или 45 минута играња
одбојке), већином, ако не свим данима у седмици. То је препорука Америчког
министарства здравља за побољшање здравља телесним активностима. По њима је
умерен интензитет 50-70% максималног пријема кисеоника, а укључује брзо ходање за
већину неактивних појединаца. Телесним активним начином живота побољшавамо
квалитет живота, стање циркулаторног система, а тиме и смањује ризик од
циркулаторних обољења ,путем боље провере телесне тежине и квалитетније
контроле душевно-друштвеног стања.

12
3. Утицај спорта на менатално здравље

Гледано са становишта еволуције, физичка способност је, током протеклих

миленијума била услов преживљавања и опстанка појединца, породице и друштва у
целини. У савременим условима живота све је присутнија регресивна тенденција, која
се огледа у растућој пасивности модерног човјека.
Већина становништва у индустријализованим земљама воде седећи начин
живота или су само повремено активни. Технолошки напредак ослобађа све више
слободног времена, али физичка активност која се раније користила за одлазак на посао
и пословне обавезе, обављање кућних послова и рекреацију, све више опада.
Свакодневне пословне активности људи све више обављају у седећем положају.
Доступност све модернијих компјутерских игара, кабловске телевизије, експанзија
социјалних мрежа на интернету, направиле су од куће врло пожељно место за боравак.
Неактивност узрокује пад физичких функција код особа средњег доба и умањује
самосталност тих особа у каснијем животном раздобљу. Физичка неактивност један је
од водећих узрочника болести и смањења квалитета живота становништва у земљама
развијеног света, а даљим повећањем неактивности ови ризици настављају свој раст.
Није потребно посебно наглашавати да се поменути проблеми, изазвани смањењем
физичке активности, снажно рефлектују и на психичко здравље савременог човека, које
нарушавају у већој или мањој мери, зависно од какактеристика личности и социјалног
окружења.
Новија истраживања, која су све актуелнија у овој области, дала су охрабрујуће
резултате, јер постоје јасне чињенице које говоре у прилог позитивног утицаја физичке
активности, како на физичко, тако и на психичко здравље. Одавно је познато да многе
особе које имају повишену напетост, осећање агресије или љутње, овај проблем
решавају активностима које доводе до појачане мишићне активности. Новија
истраживања у овој области указују на чињеницу да блажи облици појединих
психичких поремећаја, попут анксиозности, депресије и психичког стреса могу бити
побољшани током редовног бављења рекреативним спортским активностима.

13
 Телесна активност има позитивне утицаје на процес учења. „Телесно активни
људи имају веће образовне циљеве након примарног и секундарног образовања те
изостају пуно мање времена с наставе од својих колега/ица који су мање телесно
активни“4
Мозак је најважнији орган за човекову способност размишљања. И он, као и
мишићи у телу, захтева активност. Вежбање позитивно делује на физичко здравље, али
и поспешује раст можданих челија. Спорт и физичка активност активирају појачан
доток кисеоника у мозак и поспешује рад циркулаторног система. Формирају се
позитивне карактерне особине, брже се формирају обрасци менталних реакција те је
бржа адаптација и реакција на новонастале ситуације. Утиче и на менталну активност
те се поспешују различите менталне функције. Кроз спорт и телесне активности
симптоми анксиозности и депресије слабе. Код старијих особа вежбање уз правилну
исхрану успорава смањење когнитивних способности мозга.

4 Prskalo, I. i Sporiš, G. (2016.) Kineziologija. Zagreb: Školska knjiga. str 77.

14
Закључак

Спортско-рекреативне активности су ефикасно и примeрено средство за

унапређење здравља, испуњавање биолошке потребе за кретањем као и садржајнијем и
здравијем кориштењу слободног времена. Физичка активност смањује асоцијална
понашања, болести зависности и унапређује међуљудске односе.
Наведена истраживања указују да редовно физичко вежбање несумњиво има
велики потенцијал као ефикасно средство постизања и очувања психичког здравља.
Одређене законитости у овој области су релативно добро познате, као нпр. да се на тај
начин редукују неугодне емоције изазване стресом, да се умањују симптоми умерене
анксиозности и депресије, али и да може служити као додатна терапија у случају појаве
већег интензитета ових патопсихолошких поремећаја. Треба истаћи јединствене
ставове већине истраживача, да у сваком хронолошком добу и без обзира на пол,
физичка активност благотворно делује на емоционалне процесе спортисте
Спорт позитивно утиче на дисајне и циркулаторне функције те развија срчано –
жилни и дисајни систем. Повећава се грудни кош, површина плућних алвеола, витални
капацитет и сви вентилацијски параметри. Особа која се бави спортом се брже адаптира
на стресне ситуације и чешће је ведро расположена. Све је више младих који имају
прекомерну тежину. За правилан развој организма и одржавање његове функционалне
способности битна је разнолика и храњива исхрана и повећана телесна активност.

На крају треба још једном напоменути да, здравље, као прва и највећа вредност у
животу подразумиева, осим соматског и задовољавајући психолошки, ментални и
емотивни статус, који се у значајној мјери може постићи и одржати редовним
рекреативним активностима. Брига за проширење активних учесника у спортско-
рекреативним активностима представља значајну здравствену али и културолошку
потребу, и један је од приоритетних задатака модерног друштва.

15
Литература

[1] Ђорђевић М. и др.: Култура здравог живота, МК Панониа, Нови Сад, 2003
.
[2] Koković D.: Socijalno-psihološki osnovi sporta, Viša košarkaška škola, Beograd, 2000.

[3] Prskalo, I. i Sporiš, G. Kineziologija. Zagreb: Školska knjiga 2016. str 77.

[4] Health and Development Through Physical Activity and Sport WORLD HEALTH
ORGANIZATION 2003

[5] http://savremenisport.com/teorija-sporta/sportska-medicina/12/375/pozitivni-aspekti-
sporta-i-fizicke-aktivnosti

[6] https://www.centarzdravlja.hr/zdrav-zivot/sport-i-rekreacija/zasto-je-vazna-fizicka-
aktivnost/

16