UNIVERZITET U PRIŠTINI

FAКULTET TEHNIČКIH NAUКA

Кosovska Mitrovica

SEMINARSКI RAD

Tema: Primena biotehnologije u poboljšanju nutritivne

vrednosti hrane

Mentor: Studenti:
dr Jelena Avramović Marko Agatonović 1/16
Dragan Obradović 6/16

Kosovska Mitrovica, 2020 god.

Sadržaj

1. Biotehnologija.....................................................................................1

2. Biotehnološka transformacija tradicionalnih životnih namirnica.......2

3. Biotehnologija i poboljšanje nutritivne vrednosti hrane.....................3

3.1. Biotehnologija i povećanje proizvodnje hrane..............................5

4. Zaključak.............................................................................................6

5. Literatura.............................................................................................7
 1. Biotehnologija
Biotehnologija predstavlja nauku znatiželje i istraživanja, predstavlja jedan od glavnih aspekata
nove proizvodenje i novi način primene u raznim oblastima poljoprivrede, medicine, i životne
sredine. Predstavlja jednu od glavnih grana u industriji. Biotehnologija obuhvata razne oblasti,
od genetskog inženjeringa do bioinformatike genoma, biosenzora, Svi procesi biotehnologije
služe ludjskoj rasi za bolje shvatanje živih organizama i bolju manipulaciju tih organizama kako
bi se poboljšalo zdravlje, opstanak i sam način života – više od 10 hiljada godina ljudi menjaju
biljke, životinje i životnu sredinu u nastojanju da dođu do najboljih rešenja. Biotehnologija se
kao nova naka pojavila pre više od 28 godina i to istovremeno u Bostonu, San Francisku i
Kembridžu gde su naučnici došli do određenih otkrića. Od tada do danas biotehnologija se
raširila na gotovo sve delove sveta, ona postoji u čak 42 države. Biotehnologija pomaže ljudima
da dođu do najboljih rešenja neophodnih za opstanak i razvoj. Otuda se najčešće primenjuje u
medicini, proizvodnji hrane i drugim oblastima koji su značajni za ljude. Glavna oblast
proučavanja biotehnologije je zdravlje, otkrivanje razloga bolesti, njihovog porekla i zašto
ljudski organizam reaguje na njih, kao i načina koji one mogu da se suzbijaju ili izleče u celosti.
Danas u svetu postoji oko 130 lekova koji su proizvod biotehnologije, to je glavna namera
biotehnologije, naredna grana proučavanja je poljoprivreda, a zatim i hrana.*

Prema Evropskoj federaciji za biotehnologiju, biotehnologija se deli na dve regije tradicionalnu i

savremenu biotehnologiju. Tradicionalna biotehnologija se bavi korišćenjem mikroorganizama u
proizvodnji hrane i pića, preradu otpadnih voda, proizvodnju biogasa itd.. Savremena
biotehnologija ima za cilj uočavanje i sprečavanje korišćenja biotehnologije u sektoru u kome se
čovečanstvo može ugroziti. U savremenu biotehnologiju spadaju – genetički inženjering,
kloniranje i inženjerstvo tkiva.*
 2. Biotehnološka transformacija tradicionalnih životnih namirnica
Biotehnološke transformacije osnovnih namirnica čovek koristi još od davnina, mada tek u
poslednjih stotinjak godina, počevši od radova L. Pastera, počinje da upoznaje njihovu suštinu.
Jedan od najranih procesa je pre 8000 godina gde su poznati postupci prerade grožđa u vino ili
ječma i drugog zrnevlja u neku vrstu piva. Dalji primeri veoma starih biotehnoloških proizvoda
su dobijanje sira,jogurta, kiselog mleka. Ovi postupci funkcionišu i danas ali u većim količinama
jer su se razvili u snažne industrijske grane veoma okonomsko značajne. Prema urgumrntima
nekih upoznatih stručnjaka, ove “tradicionalne biotehnologije” se u potpunosti razvila pa nema
potrebe za njenim unapređivanjem. Ovaj pristup je potpuno pogrešan što se može videti iz tabele
1, gde je dat prikaz biotehnologije i svremene proizvodnje piva.*

Tabela 1. Biotehnologija i savremena tehnologija piva

Genetika i genestki Dobijanje ječma bez anticijanogena, koji obezbeđuje proizvodnju piva sa
inženjering većom trajnošću.
Dobijanje kvasca sa ugrađenim genom za sintezu beta glukanaze iz ječma,
koji omogućava rešavanje problema filtracije piva.
Fitohormon gibeerelinska kiselina, biotehnološki proizvod iz
Klijanje ječma
mikroorganizma omogućava skraćenje kljijanja i smanjenje gubitka.
Proizvodnja Enzimi (amilaze, protease i beta-glukanaze) iz mikroorganizma
sladovine omogućuju primene praktično neograničenih količina nesladovanih
sirovina.
Vrenje Selekcija kvasca koji daju povećan ili smanjen stepen prevrelosti
omogućava proširenje asortmana piva.
Odležavanje piva
Mikrobiološki dobijeni enzimi obezbeđuju bolje naknadno vrenje i veću
fizičko-hemijsku stabilnost piva

Danas se mnogi preparati dobijeni iz raznih proizvoda metabolizma ili izdvojeni iz različitih
mikroorganizama masovno koriste za poboljšanje ukusa, svarljivosti i hranidbene vrednosti
brojnih životinjskih namirnica. Najčešće se korirsti u proizvodnji sira, primena starter-kultura u
fermentisanim kobasicama, proizvodnja sirćeta, itd.*
 3. Biotehnologija i poboljšanje nutritivne vrednosti hrane
Mnogi biotehnološki proizvodi, utiču pozitivno na životne namirnice jer poboljšavaju njihovu
vrednost sa nutritivnog ili sa zdravstvenog aspekta. Aditivi koji se koriste su npr. vitamini,
aminokiseline i zaslađivači. Tako na primer, vitamini B grupe se nalaze u biomasi kvasaca i to
pre svega pivskog. Nedostatak hranljivih aminokiselina (lizin, metionin) i sl. u zrnima različitih
žitarica rešavaju se dodatkom različitih preparata koji su dobijeni biotehnološkim putem.
Zaslađivači na primer, fruktoza, dobija se biotehnološkim putem iz glukoze koja je dobijena
enzimskom hidrolizom kukuruznog skroba. Za ovu transformaciju se koristi enzim glukoza-
izomeraza.#

Tabela 2. Nutritivne vrednosti za razne proizvode

Namirnica (100 g) Energija UH Proteini Masti

  kJ kcal g g g
Pšenično brašno 1550 370 71 12 2
Polubeli hleb 1055 252 52 3 1
Hleb sa celim zrnima 1004 240 46 7 1
Kukuruzni hleb 915 220 31 5 9
Crni hleb 1046 250 51 6 1
Kukuruzne pahuljice 1625 388 83 6 1
Musli 1550 371 68 11 6
Soja u zrnu 1785 427 26 38 19
Dvopek 1590 397 77 10 1
Griz 1550 370 75 10 1
Sojin sir (tofu) 285 72 2 8 4
Testenina sa jajima 1630 390 72 13 3
Ražano brašno 1490 356 35 9 1
Zobene pahuljice 1680 402 66 14 7
 Maslac 3190 755 0 1 83
Margarin 3040 720 0 0 81
Majonez 3200 761 3 1 80
Majonez light 1440 341 6 1 35
Svinjska mast 3800 900 0 0 100
Biljna mast 3150 753 9 14 74
Tartar sos 1975 480 2 1 52
Repino ulje 3800 900 0 0 100
Suncokretovo ulje 3885 928 0 0 100
Ulje kukuruza 3891 930 0 0 100
Palmino ulje 3885 928 0 0 100
Biskvit 1945 462 52 5 26
Bombon tvrdi obični 1630 390 91 0 0
Bombon voćni 1220 292 73 0 0
Čokolada mlečna 2355 563 55 9 33
Čokolada za kuvanje 2355 564 63 14 28
Čokoladni bombon 1985 490 68 5 22
Čokoladni namaz (eurokrem) 2220 534 59 7 30
Guma za žvakanje 1170 280 70 0 0
Kakao prah 970 232 55 20 14
Keks sa čokoladnim prelivom 2200 530 68 6 28
Marmelada 1090 261 66 0 0
Med 1275 303 81 0 0
Napolitanke 2305 550 62 4 32
Piškote 1635 393 70 12 7
 3.1.Biotehnologija i povećanje proizvodnje hrane

Poljuprivreda kao i ratarstvo i stočarstvo zahteva upotrebu velikih količina mineralnih đubriva,
biološki stimulisanih i zaštitnih agenasa koje se nazivaju “agrohemikalije”. Ovi preparati dužim
korišćenjem zagađuju zemljište i samim tim utiču i na hranu. Čak postoji i činjenica da štetočine
i korovi postaju otporni na korišćene hemikalije, pa se moraju proizvoditi novi koji su po
delovanju efikasniji ali samim tim i štetniji po hranu. Agrohemikalije takođe deluju i na biljke
koje se štite genetskim manipulacijama gde se formiraju vrste koje postaju otporne na određene
agrohemikalije. U današnje vreme je sve više postala učestala proizvodnja i transgene vrste
biljaka (GMO) i životinja (klonovi i sl.) sa većom otpornošću na uslove okoline i delovanje
agrohemikalija. Za sada ne postoje validni dokazi koji bi pokazali da konzumiranjem takve
biljke i životinje od strane čoveka neće pokazati štetna dejstva npr. mutacije. U svetu je došlo do
velikog negodovanja za njihovo korišćenje i to naročito u EU, pa i kod nas uvođenjem zakonskih
propisa i pravilnim obeležavanjem. U rešavanju ovih problema biotehnologija daje veoma veliki
doprinos (podsticaj) u proizvodnji “bioinsekticida” i “biopesticida”. Pored toga, u proizvodnji
“bioloških đubriva” (organska đubriva), koja se sve češće koriste kao zamena za mineralna,
razvijeni su postupci kompostiranja i metanizacije (metansko vrenje) organskog otpada.*
 4. Zaključak
Na osnovu svega što je izneto u ovom radu, biotehnologija predstavlja veoma važan deo
proizvodnje hrane, čak se može reći da ona predstavlja “mozak” prehrambene industrije, jer
prehrambena industrija ne bi mogla da opstane bez primene biotehnologije. Sam opstanak i
razvoj prehrambene industrije na globalnom nivou zavisi od uloge biotehnologije.
 5. Literatura
1. http://www.simptomi.rs/index.php/hranljive-vrednosti-namirnica
2. https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bioprotektori-u-proizvodnji-hrane
3. https://www.docsity.com/sr/energetske-potrebe-i-nutritivni-znacaj-hrane/557962/