УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАKУЛТЕТ ТЕХНИЧKИХ НАУKА

Kосовска Митровица

Семинарски рад
Тема: Праћење и контрола биопроцеса

Професор: Студент:
др Ана Величковић Марко Агатоновић 1/16
Kосовска Митровица, 2019 год.
 Садржај:

1. Увод у биопроцесно инжењерство..................................................................1

2. Праћење биопроцеса.........................................................................................2

2.1. Аналитичка метода за праћење биопроцеса.............................................3

2.2. Вођење документације о праћењу биопроцеса........................................5

3. Мерни инструменати........................................................................................6

3.1. Подела мерних инструмената за праћење биопроцеса..............................7

4. Контрола биопроцеса........................................................................................8

5. Закључак..........................................................................................................11

6. Литература.......................................................................................................12
 1. Увод у биопроцесно инжењерство
У последње време се све више користи термин биопроцесно инжењерство уместо термина
биохемијско инжењерство, чак и у уџебеницима који су намењени биотехнолозима, овај
термин се све више користи да би се направила различитост у односу на хемијско
инжењерство. Једана од основних разлика је што се код биопроцеса обављају процеси са
учешћем живих актера, а процеси са неживом материјом код хемисјких процеса.
Разликују се и по пројектовању опреме, развоју сензора, алгоритмима везаних за контролу
ћелијског метаболизма и производним стратегијама.

Слика 1.1. Шематски приказ мултидисциплинарности биотехнологије и биопроцесног

инжењерства

1
 2. Праћење биопроцеса

Аналитичко праћење биопроцеса има улогу да нам укаже да податке које смо добили
коришћењем ове методе праћења су складу са технолошким постављеним вредностима
или долази до некаквих промена које захтевају корективне мере. Од тачности добијених
података о току процеса и предузетих корективних мера зависи успешност биопроцеса у
погледу приноса и квалитета производа. Постоји више разлога зашто требамо пратити ток
биопроцеса, али ћемо набројати само најважније:
- да ли се биопроцес током провере одвија као што технолошки поступак одређује
- неопходност подешавања процесних параметра
- директно израчунавање немерљивих параметара биопроцеса
- доношење одлуке о прекиду биопроцеса
- прикупљање података за искуствено унапређење процеса
Под успешним праћењем тока биопроцеса подразумевају се:
- вредности процесних параметара морају да буду познате и на оптималним нивоима
у сваком тренутку
- анализа информација о току биопроцеса, тј. о актуелним и оптималним
вредностима процесних параметара, мора да се врши непрекидно

2
 2.1. Аналитичка метода за праћење биопроцеса

Зове се аналитичком методом јер се у току одвијања биопроцеса аналитички прате

биомаса, хранљива подлога и процесни параметри.

Праћење биомасе - Највећи проблем при анализи биомасе представља присуство чврстих
супстанци из хранљиве подлоге. Ако је садржај тих супстанци приличан, нефелометријско
одређивање је несигурно. У том случају, за одређивање се примењује метод засејавања,
који је веома поуздан, али и спор. Често се користи метод центрифугалног одређивања
запремине биомасе у јединици запремине хранљиве подлоге, који је бржи, али мање
поуздан. Основне методе за праћење биомасе дати су у табели 2.1.1.

Табела 2.1.1. Основне аналитичке методе за праћење биомасе

Врсте одређивања Начин мерења

Количина У подлози фотометријски, одређивање суве супстанце или запремине

биомасе, одређивање садржаја протеина, фосфата,
диаминопимеленинсске киселине и друге карактеристичне величине
Квалитет Одређивање ATP или карактеристичне ензимске активности

Морфологија или Микроскопирање нативног препарата, засејавање на чврсту подлогу

стабилност и праћење тока раста морфологије микроскопом

Контаминација Микроскопирање, засејавање на селективне подлоге, техника

мембранске филтрације

Пратеће чврсте супстанце представљају још већу сметњу за одређивање хемијског

састава и активности биомасе. Тачност одређивања можемо повећати ако смањимо
количину пратећих супстанци а то можемо вишеструким прањем биомасе погодним
пуферима. Од метода за праћење активности биомасе најпогоднија је респирометрија, али
је она сложена и дуготрајна.

3
Праћење састава хранљиве подлоге. Велики проблем за аналитичко праћење састава
хранљиве подлоге у току биопроцеса је њена хетерогеност. Хранљива подлога у току
биопроцеса садржи три фазе: течну, чврсту и гасовиту. За сваку од фаза примењују се
различити поступци, па се за прецизно одређивање оне могу раздвојити. Основне методе
за аналитичко праћење састава хранљиве подлоге дати су у табели 2.1.2.

Табела 2.1.2. Аналитичке методе за праћење промена у хранљивој подлози

Врста одређивања Начин мерења

Угљени хидрати Хемијски, биохемијски или ензимски методи

Протеини
Пептиди
Аминокиселине
Витамини
Угљеноводеници
Минералне соли
Прекурсори
Антипенушавци

Производи и Хемијски, биохемијски или ензимски и физички методи, билошка

међупроизводи активност

Гасови: О2 и СО2 у Одговарајућим електродама

течној и гасовитој
фази
Стерилност Засејавање на селективне подлоге и мембранска филтрација

Праћење процесних параметара. Ово праћење се мора обављати континуално у самом

биореактору. Биосензори су најуспешнији за праћење настајања метаболита. Укључујући
брзину којом се у последње време развијају биопроцеси, може се очекивати да ће у скорој
будућности проблем праћења биопроцеса бити успешно решен. Преглед метода за
аналитичко праћење процесних параметара дат је у табели 2.1.3.

4
 Табела 2.1.3. Аналитичке методе за праћење процесних параметара

Врста мерења Начин мерења

Температура Контактни термометри, биметали, гасни термометри

Проток гаса Ротаметри
Потрошња снаге Динамометар, ватметар
Број обртаја мешалице Тахометар
pH Елктрода
Потрошња састојака подоге Биосензори
Ниво течности и висина пене Контакнте елктроде постављене на више нивоа
Притисак и анализа гаса Манометри, анализа гаса
Растворени О2 Кисеоничка електрода
Вискозитет Вискозиметри

2.2. Вођење документације о праћењу биопроцеса

Аналитички подаци имају вишеструку намену: намену за контролу и корекцију процесних

параметара, за искуствени развој биопроцеса и за документацију на основу које се прати
исправност вођења биопроцеса. Воде се две врсте докумената о праћењу биопроцеса:

 Протокол о биопроцесу, то је радна листа у коју се бележе сва збивања током

одређене шарже у процесу, ту спадају: вредности мерених процесних параметара и
обављени послови у циљу било које интервенције у току процеса.

 Графичка документација о биопроцесу садржи графички приказ аналитичких

вредности мерених процесних параметара. Овај приказ је веома користан, јер се из
њега може видети да ли су поједине фазе процеса текле по плану и програму, и
каквих је одступања било ако није текло по плану. Уочена одступања од нормалног
тока биопроцеса у одређеној фази користан су податак за планирање следећих
шаржи и за интервенције у циљу оптимизације биопроцеса.

5
 3. Мерни инструменати

Приликом праћења биопроцеса помоћу мерних инструмената јављају се два проблема:

- само мали број мерних инструмената може се поуздано користити у директном

контакту са xранљивом подлогом (“он лине”)
- већина мерних инструмената не може да се стерилише у биореактору на повишеној
температури.

Kомпоненте мерних инструмената

Да би мерење параметара процеса било могуће у "реалном" времену, мерни инструмент

мора да поседује најмање следеће четири компоненте: осетни елемент, појачивач,
предајник и анализатор.

Осетни елемент је сензор или детектор који је директно везан с процесом и даје
информацију о неком параметру процеса. Мерна величина се помоћу претварача најчешће
претвара у електрични сигнал (струју или напон). У биопроцесима сензори се примењују
на три начина: у хранљивој подлози у биореактору, у узорцима (континуалним или
периодичним) хранљиве подлоге и без директног контакта са хранљивом подлогом.
Сензори који су у директном контакту са хранљивом подлогом морају се стерилизовати
топлотом, а мора се, такође, спречити контаминација хранљиве подлоге на месту улаза
сензора у хранљиву подлогу (на пример, помоћу прстенова од еластомера између
металног кућишта и сензора).

Електрични сигнал из сензора је веома слаб по интензитету струје или напона и обично је
праћен шумом, што отежава његову обраду. Да би се обезбедила висока тачност и мали
шум, сигнал се кондиционира помоћу електронског појачивача, којим се интензитет
сигнала појачава, и филтра за ниске фреквенције, којим се смањује шум. Kондиционирани
сигнал се затим преноси предајником до анализатора, који конвертује добијени сигнал у
неки препознатљив облик, на пример, у pH јединицу.

6
 3.1. Подела мерних инструмената за праћење биопроцеса

Мерни инструменти који служе за праћење биопроцеса можемо поделити у три групе:
”off-line”,"on-line" и „in-line”.

„Off-line” мерни инструменти који захтевају да се из хранљиве подлоге узимају узорци у

регуларним временским интервалима за каснију анализу. Већина параметара у биопроцесу
се може пратити само овом методим. Ова метода укључује: хемијске анализе и састава
хранљиве подлоге и суве биомасе производног организма, као и употребу специјалних
мерних апарата. Ова метода се не може користити за аутоматску контролу биопроцса, зато
што„ off-line” методе најчешће трају исувише дуго (више сати, а некад и више дана).

„On-line” мерни инструменти заснивају се на континуалном узимању узорака из

процесних струја, који се затим анализирају. Измерена вредност није одмах расположива
за контролу процеса, али је трајање узорковања и анализе довољно кратко да се "он-лине"
мерни инструменти могу укључити у системе за контролу процеса.

Један од соновних примера "on-line" мерног инструмента је анализатор саставне струје

која напушта биореактор.

„In-line” мерни инструменти укључују мерне инструменте као што су електроде и сензори
који су у директном контакту са хранљивом подлогом. На овај начин добија се
континуалан и брз сигнал који је директно употребљив за контролу процеса. У ову групу
мерних инструмрната спадају инструменти за мерење температуре, притиска, pH,
раствореног кисеоника и др. „in-line” су мерни инструменти који се углавном користе за
контролу биопроцеса

Колика ће тачност бити применом мерног инструмента зависи од његових карактеристика,

као што су: осетљивост, линеарност, тачност, одступање, временска константа,
резолуција, грешка и репродуктивност. Значење набројаних карактеристика објашњено је
у табели 3.1. Значајна предност мерног инструмента је ако је инструмент отпоран на
повишену температуру, тако да може да се стерилише топлотом.

7
 Табела 3.1. Kарактеристике мерних инструмената

Карактеристика Значење Напомена

Временска Време потрбно да одзив инструмената Пожељно је да буде највише

константа (излазни сигнал) достигне 90% од до 10% од генерацијског
крајње вредности после степенасте времена микроорганизма
промене величине
Осетљивост Промена излазног сигнала у односу на Што већа, да би мале
промену мерене величине промене мерене величине
биле мерљиве
Линеарност Да ли је зависност измећу излазног Пожељна због једноставне
сигнала и мерене величине калибрације
Стабилност Однос измећу излазног сигнала и Пожељно је да је што већа
шума (<10)
Резолуција Најмања мерљива вредност промене Обично се изражава у
мерене величине односу на пуни отклон скале
Грешка Одступање излазног сигнала од праве Отклања се рекалибрацијом
вредности мерене величине кад се
држи константном
Репродуктивност Одступање излазног сигнала од праве Одржава се редовном
вредности при поновљеним мерењима калибрацијом

4. Контрола биопроцеса

Kонтрола биопроцеса зависи од измерених вредности физичких, хемијских и

биохемијских особина ферментационе течности и подешавању вредности фактора
околине. Модели за контролу физичких и хемијских фактора, као што су: температура, pH
и растворени кисеоник, разликују се од модела за контролу биохемијских параметара, као
што је специфична брзина раста. Сасвим је небитно да ли модел физички одговара
структури биопроцеса али је важна аналогија у понашању модела и биопроцеса.

8
За контролу температуре и pH вредности потребни су једноставни модели јер се ови
елементи обично одржавају константним у току ферметационих процеса. У случају када
микроорганизам ослобађа топлоту и киселину потрбно је знати запремину ферметационе
течности ради регулисања температуре и pH, да би се системом контроле одредила
количина топлоте коју треба разменити с расхладном водом по јединици пораста
температуре или количина раствора базе коју треба додати у ферментор по јединици пада
pH.

Сложенији модел захтева контрола концетрације раствореног кисеоника. Kонцентрација

раствореног кисеоника је мања од његове растворљивости под датим радним условима
због његовог трошења у метаболизму микроорганизма. Kонцентрација раствореног
кисеоника обично се регулише променом брзине мешања или протока ваздуха. Модел за
контролу мора да опише биланс масе кисеоника у ферментационој течности и зависност
запреминског коефицијента преноса масе кисеоника од брзине мешања или протока
ваздуха.

Kонтрола биолошког система заснива се на моделовању интеракције микроорганизма и

околне средине а врши се подешавањем околних фактора. Тако, на пример, врло
једноставан модел биолошког система укључује зависност брзине раста микроорганизма
од концентрације лимитирајућег супстрата (Monod-ov model):

Брзинa трошења лимитирајућег супстрата:

 S - концетрација супстрата
 X - концетрација биомасе
 µ - специфична брзина раста

9
  - максимална специфична брзина раста

 - Монод-ова константа

 - коефицијент приноса биомасе у односу на супстрат

 m - коефицијент одржавања
 t - време

Постоје тешкоће у примени контроле за специфичну брзину концетрације лимитирајућег

супстрата у ферметаџионој течности због немогућности директног праћења промене
концетрације супстрата и биомасе, као и због промене коефицијента приноса и одржавања
биомасе у току процеса.

10
 5. Закључак

Kонтрола и праћење биопроцеса помаже организацији да оствари постављене циљеве. Она

је потребна јер обезбеђује јефтиније и брзе пословање, квалитетнију производњу,
избегавање трошкова због кварова (скартова) и застоја. Kонтрола не би требало никога да
увреди. Напротив, свако би требало да пожели, јер му омогућава боље резултате. Исто
тако надлежни руководиоци не би смели да изоставе контролу, за добру и успешну
контролу потребне су многе предпоставке и најбољи систем контроле неће успети ако
нису постављени добри планови, нормативе, организација њеног функционисања.

11
 6. Литература

1. http://ims.tmf.bg.ac.rs/files/OSNOVI_BIOPROCESNOG_INZENJERSTVA.pdf
2. https://www.seminarski-diplomski.co.rs/LJUDSKI%20RESURSI/SistemKontrole-.html

12