Nanomedicinsko inenjerstvo

Handout 8 2011/2012

1. Bioreaktori
iroka oblast primene i razlike u karakteristikama tehnolokog procesa uslovili su razliita
konstrukciona i tehnoloka reenja bioreaktora. Prema tome, postoji veliki broj razliitih
podela bioreaktora.
Bioreaktor se uopetno definie kao ureaj koji je u stanju da stvori odgovarajue okruenje
za stvaranje odreenih biolokih proizvoda. Stoga, bioreaktor je opisan kao stimulator, ureaj
u kojem se mogu proizvesti bioloki, kao i biohemijski procesi. Bioreaktor mora da efikasno
transportuje hranljive materije i kiseonik za izgradnju i odravanje odgovarajue
koncentracije u rastvoru.
Pri konstruisanju bioreaktora potrebno je uzeti u obzir sledee faktore:
mikrobioloke i biohemijske karakteristike elijskih sistema;
hidrodinamike karakteristike bioreaktora;
karakteristike prenosa toplote i materije u bioreaktoru;
kinetiku rasta elija i dobijanje produkta;
genetsku stabilnost elijskog sistema;
aseptinost postrojenja;
kontrolu procesa u bioreaktoru;
mogunost preicavanja proizvoda;
investicione i eksploatacione trokove bioreaktora i
mogunost za primenu modela za poveanje dimenzija bioreaktora.
Osnovna podela bioreaktora (po nainu voenja tehnolokog procesa) je na diskontinualne
(arne), polukontinualne i kontinualne.
S obzirom na nain meanja biomase i supstrata u bioreaktoru, moe se izvriti podela na:
bioreaktore sa mehanikim meanjem, bioreaktore sa protonom pumpom i bioreaktore sa
uduvavanjem gasa (vazduha).
U prvom sistemu, meanje se ostvaruje: rotaciono, du ose fermentora (propelerima,
lopaticama itd.), sa pogonom iznad ili ispod reaktora, vibracijama, pomou rotirajuih
horizontalnih ili vertikalnih diskova, itd.
U bioreaktorima sa protonom pumpom, meanje se odvija cirkulisanjem medijuma
(fermentacione tenosti) kroz bioreaktor. Pumpa mora ispunjavati sledee osnovne zahteve:
da je potisna, da se moe lako sterilisati i da se lako razdvaja pena od medijuma.
Bioreaktori sa uduvavanjem gasa predstavljaju dinamike aeratore. Princip njihovog rada
sastoji se u tome da pomou mlaznica uvodi gas u medijum. Time se postie ravnomerna
raspodela mehura gasa u supstratu, dobro meanje i velika kontaktna povrina.

Nanomedicinsko inenjerstvo
Oblik i veliina elija imaju veoma znaajan uticaj na tip i rad bioreaktora. Sferine elije
(bakterije, gljivice) su obino manje i u odnosu na konaste mikroorganizme manje osetljive
na postupke meanja, poto zahtevaju vei stepen disperzije vazduha. Male dimenzije elija
osiguravaju visoki odnos povrine prema zapremini, kao i veliku brzinu potronje supstrata,
to sve utie na bri rast elija.
U fermentacionim procesima enzim ima funkciju katalizatora (ubrzava bioloku reakciju, bez
promene energije aktivacije). Enzim moe biti slobodan i imobilisan. Imobilisan enzim moe
biti smeten na povrini, ili u unutranjosti kapljice noseeg materijala.
Imobilisani enzimi esto imaju veu termiku stabilnost u odnosu na slobodne enzime. Zbog
toga se procesi sa imobilisanim enzimima mogu voditi pri viim temperaturama u odnosu na
temperature u fermentacionim procesima sa slobodnim enzimima. Vie temperature su
povoljnije, jer se poveavaju brzina reakcije i kapacitet reaktora i unitava se veina
zagaujuih organizama. Sterilisani hranljivi rastvori i mere sterilizacije reaktora mogu u
dovoljnoj meri obezbediti uslove zatite od zagadujuih komponenata. ee se antiseptici
dodaju hranljivim sredinama pre stupanja u reaktorski prostor. Reaktorski prostor i pratea
oprema se povremeno podvrgavaju postupcima sterilizacije.
Izbor materijala bioreaktora uslovljen je zahtevima koji obuhvataju: otpornost na dejstvo
vode, vodene pare, organskih i neorganskih kiselina, temperature od 50 do +150C i sve
vrste korozija. Materijali koji imaju potrebne karakteristike prema navedenim zahtevima su
hrom-nikl elici 4572 (prokron 11 spec.) i 4574 (pro-kron 12 spec). Ovi materijali imaju
najiru primenu u izradi svih tipova bioreaktora u prehrambenoj, farmaceutskoj i hemijskoj
inustriji.
Bakarni i mesingani materijali se ne smeju ugraivati u reaktorski prostor bioreaktora, jer
veoma loe utiu na mnoge bioloke procese. Ustanovljeno je da se efikasnost proizvodnje
penicilina smanjuje za vie od 50% pii korienju ventila od bronze.

1.1. OSNOVNI TIPOVI BIOREAKTORA

U bioreaktoru se odigrava veliki broj izrazito nekatalitikih reakcija. Svaka faza
procesa zavisi od tipa i vrste mikroorganizama, karakteristika supstrata i niza drugih
uslova. Zbog toga postoji veliki broj razliitih podela bioreaktora, a u okviru svake
grupe veliki broj razliitih tipova.
Veliine koje se odnose na bioreaktore su:
Pv, kW/m3, specifina snaga meanja (odnos potrebne snage koja se utroi na meanje
i zapremine supstrata u bioreaktoru);
02 ,g/(Ih), fluks kiseonika koji se transportuje iz gasne faze u supstrat;

Nanomedicinsko inenjerstvo

, s, vreme kontakta tene faze i gasa (vazduha);

, % , m3/m3, zapreminski udeo vazduha (gasa) u supstratu;
V, m3, zapremina bioreaktora.

Dosadanja teorijska i eksperimentalna istraivanja pokazuju da nije uvek mogue za

razliite mikroorganizme i za razliite biotehnoloke procese (po tipu reakcije) koristiti
univerzalni reaktor. Svaki proces je interakcija karakteristika mikroorganizama i
hranljive sredine i zahteva sopstveno reenje reaktorskog prostora.
Pri izboru tipa bioreaktora za odredeni proces potrebno je voditi rauna o sledeem:
ne sme postojati direktna povezanost sterilisanog i nesterilisanog dela sistema;
razdvojive veze (prirubnice, spojnice) u bioreaktoru i u prateoj opremi smanjiti
na najmanju moguu meru;
koristiti to je vie mogue zavarene spojeve;
eliminisati ili maksimalno smanjiti uticaj vibracija u sistemu; toplotne dilatacije
(pri toplotnoj sterilizaciji) i vibracije mogu na razdvojivim vezama stvoriti izvore
kontaminacije (zagaenja) hranljive sredine;
delovi postrojenja moraju biti izvedeni tako da se mogu nezavisno sterilisati;
za vreme odvijanja procesa fermentacije sve posude koje rade u sterilnim
uslovima moraju biti pod natpritiskom;
pri graenju vie bioreaktora unutar postrojenja, rastojanje izmedu jedinica bi
trebalo da bude to manje, jer su krai cevovodi i manja je mogunost kontaminacije;
bioreaktori se najee rasporeduju paralelno, u temenima pravilnog mnogougla.
1.1.1. arni bioreaktori
U industriji su najee u primeni arni bioreaktori (fermentori) sa mehanikim
meanjem. Ova konstrukcija se intenzivno koristi poslednjih 40 godina za komercijalne
procese i zahvaljujui fleksibilnosti i jednostavnosti rada ima razliite primene (slika
1.1).
arni bioreaktori prema nainu snabdevanja ulaznim materijama dele se u dve grupe:
bioreaktori u kojima se vri prethodno doziranje svih komponenata potrebnih za proces
i oni u kojima se u toku rada vri dodavanje drugih hranljivih materija. Prednost sistema
sa doziranjem u toku rada je mogunost variranja kapaciteta i boljeg voenja i kontrole
procesa (jer su komponente koje se naknadno doziraju promenljive veliine u procesu).
Neke konstrukcije arnih bioreaktora sa doziranjem komponenata u toku rada imaju
najiru primenu u industriji.

Nanomedicinsko inenjerstvo

Slika 1.1. Konvencionalni arni bioreaktor: 1 ventil na obilaznom vodu; 2 ulaz

vazduha; 3 izlaz vazduha; 4 izlaz vode za hladjenje; 5 pregrada razbija
mlaza; 6 mealica; 7 mlaznica; 8 ulaz vode za hlaenje; 9 leaj vratila i
oslonac; 10 otvor za isputanje; 11 vratilo; 12 zatitnik protiv pene; 13
otvor za reviziju; 14 providna staklena cev sa podeocima; 15 providno staklo sa
osvetljenjem; 16 poklopac vratila; 17 reduktor; 18 pogonski motor.

Proces u arnim bioreaktorima obuhvata: inokulaciju (zasejavanje) sterilnog supstrata,

proizvodnju do formiranja eljenog proizvoda (meuproizvoda) metabolizma
mikroorganizama ili samo biomase mikroorganizama. Proces je karakteristian za
visokovredne proizvode (antibiotike, vitamine itd.), koji se proizvode u reaktorima
relativno manjih zapremina. Ureaj za meanje u arnom bioreaktoru mora biti tako
konstruisan da bude obezbeena promenljiva brzina obrtanja odnosno promenljiv
kapacitet transporta kiseonika. Osnovna prednost arnih bioreaktora u odnosu na
bioreaktore sa kontinualnim radom odnosi se na tehniku obezbedenja i odravanja
aseptinih uslova u radnom prostoru. Pre svakog putanja u rad vri se sterilizacija
radnog prostora. Aseptini uslovi se odravaju u toku procesa u periodu od jedan do dva
dana (proces sa bakterijama), ili pet do sedam dana (proces sa gljivicama). U
kontinualnim bioreaktorima moraju se odravati aseptini uslovi u sistemu u duem
vremenskom intervalu (za period rada od najmanje nekoliko meseci).
Po dimenzijama i nameni arni bioreaktori se dele na: laboratorijske (zapremine do 100 1),
poluindustrijske (zapremine do 1 m3) i industrijske (zapremine 100 m3 i vie). Odnos izmeu
radne visine bioreaktora (tj. visine do koje se vri punjenje suda) i unutranjeg prenika se
kree u granicama 23, pri emu ne treba ii na visine iznad 35 m. U takvim sluajevima
u aparat se postavlja vie mealica, radi redistribucije vazduha u gornjim zonama bioreaktora.

Nanomedicinsko inenjerstvo
Glavni nedostaci arnih bioreaktora su visoki proizvodni trokovi i relativno nia
produktivnost, zbog limitirajue koncentracije elija u supstratu (pre svega zbog ogranienja
u rastu biomase, odnosno inhibitorskih efekata koje u sistemu prouzrokuje rastua masa
osnovnog produkta i proizvoda metabolizma). Zapreminski udeo mikroorganizama u
ovakvim sistemima je ogranien na 5 do 10% (a u nekim sluajevima i manje od jednog
procenta), to zavisi od vrste mikroorganizama koji se koriste u procesu.
1.1.2. Kontinualni bioreaktori
Razvoj biotehnologija uslovio je i niz tehnolokih i konstrukcionih reenja kontinualnih
bioreaktora. U primeni su bioreaktori: sa mealicom, sa mealicom i unutranjim cilindrom,
sa barbotanom cevi, sa komorama za meanje, u obliku cevne zmije, sa uduvavanjem i
unutranjim cilindrom, sa pneumatskim kretanjem tenosti, barbotane kolone, sa sitastim
podovima, sa mlaznicama, sa cirkulacionim diznama, sa rotirajuim perajima, sa uronjenom
cevi, membranski, rotirajui, sa ispunom, sa padajuim tenim filmom i dr.
Koncentracija mikroorganizama u kontinualnim bioreaktorima je nia u odnosu na arne, ali
zbog duine rada i kontinualnog naina rada njihova produktivnost je vea.
Kod kontinualnih bioreaktora, hranljiva podloga stalno, ili u kratkim vremenskim
intervalima, ulazi u bioreaktor, uz stalno ili povremeno odvajanje dela supstrata sa eljenim
proizvodom. U ovakvim procesima je relativno teko odrati sterilne uslove u duem
vremenskom intervalu.
Prema jednoj od podela definisane su tri osnovne grupe kontinualnih bioreaktora:
a) hemostati,
b) bioreaktori u obliku tornja i
c) kaskadni bioreaktori sa ispunom.

a) Hemostati
Ovaj tip bioreaktora je preraena verzija arnog bioreaktora sa doziranjem pojedinih
komponenata u toku rada. Koliina proizvoda koja se kontinualno odvodi iz bioreaktora
usklaena je sa koliinom materija koje se dovode u reaktor, tako da se odrava stalna
zapremina are. Ovaj tip bioreaktora se esto koristi u laboratorijama za ispitivanje
efekata procesa kontinualne fermentacije.
Za hemostatski nain kontrole i odravanja ustaljenog stanja, hranljiva podloga je tako
sastavljena da su svi hranljivi sastojci, osim jednog bitnog (tzv. graninog supstrata), u viku,
raunajui na prinos biomase prosenog (ili eljenog) sastava. Taj hranljivi sastojak
ograniava rast i time kontrolie koncentraciju elija u kulturi. Pojam hemostat oznaava

Nanomedicinsko inenjerstvo
stalnost hemijskih svojstava hranljive podloge u ustaljenom stanju. Kao ograniavajui faktor
rasta moe se iskoristiti bilo koji sastojak hranljive podloge (iako se najee koristi izvor
ugljenika).
Osnovni nedostatak hemostata je gubitak netransformisanih polaznih komponenata koje se
delom odvode sa izlaznim materijama iz procesa.
b) Biorektori u obliku tornja
Odnos visine i prenika ovog tipa konstrukcije bioreaktora vei je od 6 : 1. Najvee dimenzije
(visinu 100 m i prenik 10 m) ima bioreaktor izgraden u Billinghamu (Engleska), a koristi se
za proizvodnju jednoelijskih proteina od ugljovodonika. Koriste se u tehnolokim procesima
u proizvodnji razliitih proizvoda (npr. piva, siretne kiseline, limunske kiseline i dr.). Vea
efikasnost procesa u ovim reaktorima postie se recirkulacijom meavine tene i gasovite
faze. Proces se naziva jo i fermentacija "er lift" ("air lift") , a reaktori bioreaktori "er-lift".
Najiru primenu ima bioreaktor "erlift" ematski prikazan na slici 1.2.

Slika 1.2. Bioreaktor "er-lift".

U dvocevnom bioreaktoru "erlift" ne koristi se mehanika mealica, ve se pomou

vazdune struje obezbeuje meanje. Vazduna struja koja se uvodi kroz mlaznice na dnu
unutranje cevi, dovodi do smanjenja prividne gustine tenosti u unutranjoj cevi. Meavina
se transportuje vertikalno navie do gornjeg dela reaktora, gde se odvajaju izlazni gasovi
(CO2, viak vazduha i dr.), a tena faza se vraa na dno kroz prostor izmeu spoljne i
unutranje cevi.
Prednosti bioreaktora "er-lift" su jednostavnost konstrukcije, smanjenje opasnosti od
kontaminacije (jer se ne koristi mehanika mealica) i sistem stalne cirkulacije.

Nanomedicinsko inenjerstvo
Nedostaci bioreaktora "er-lift" su promene uslova kojima su izloene elije u sistemu
cirkulacije i hidrauliki sistem rada koji onemoguava odravanje konstantnih vrednosti
koncentracije komponenata u procesu (ugljenika, kiseonika i hranljivih materija) po celoj
zapremini bioreaktora. Snabdevanje vazduhom je poseban problem, jer je potrebno usaglasiti
minimalno potrebnu koliinu vazduha (kiseonika) za proces metabolizma sa koliinom
vazduha potrebnim za transport are.

c) Kaskadni bioreaktori sa ispunom

Kaskadni bioreaktori imaju pregrade sa ispunom od inertnog materijala (najee kuglica od
keramike, stakla i drugih materijala). Mikroorganizmi su imobilisani u sloju ispune koja je
propustljiva za druge materije koje se dovode u reaktor i proizvode koji se odvode. Ovo je
posebno pogodno za tehnologije kojima se dobijaju ekstracelularni proizvodi.
Tekoe sa funkcionisanjem ovih bioreaktora su vezane za imobilizaciju
mikroorganizama. Drugi problem je to se zbog ogranienog ivotnog veka
mikroorgani-zama proizvodnja u reaktoru posle odreenog vremena smanjuje. Jedan od
postupaka za reavanje ovog problema je povremena promena uslova procesa radi
stvaranja odreene koliine novih elija. Usavravanje procesa i konstrukcije
bioreaktora sa imobilizacijom elija predmet je daljih istraivanja.
Razvoj biotehnolokog procesa do komercijalne primene obino se izvodi u tri stupnja
(definisanje procesa u laboratorijskim uslovima u reaktoru malih zapremina,
poluindustrijsko postrojenje i industrijsko postrojenje), pri emu je osnovni problem u
odravanju optimalnih uslova rasta mikroorganizama i proizvodnje odgovarajuih
proizvoda metabolizma pri promeni dimenzija radnog prostora (odnosno kapaciteta
postrojenja).
1.2. BIOREAKTORI SA MEHANIKIM MEAN EM
Reaktori sa mealicama predstavljaju jo uvek najire primenjivan tip bioreaktora u
fermentacionim tehnologijama. Reaktor je cilindrinog oblika, obino sa odnosom visine i
prenika suda 3:1.
Podeenost kompleksne prirode fermentacione tenosti, brzine, temperature, koncentracije
komponenata, lokalne i opte mikrobne reakcije, koncentracije gasovitih komponenata,
dinamika zagrevanja i hladenja reakcione meavine, jo uvek ne mogu biti opisani fizikohemijskim zakonima. Zbog toga se tehniki problemi reavaju primenom empirijskih
jednaina, uz tumaenje naunim principima, koliko je to mogue. Najvanije svojstvo
fermentacione tenosti je viskoznost. Vodeni rastvor se moe smatrati teenocu niske
viskoznosti, dok su guste suspenzije tenosti sa visokom viskoznou. Viskoznost i druga
svojstva tenosti mogu biti zavisne od vremena (vremenskog intervala odvijanja procesa

Nanomedicinsko inenjerstvo
fermentacije). Od lokalne viskoznosti zavisi veliina mehura, to je znaajno za transport
materije izmeu tene i gasovite faze. Ovo lokalno svojstvo tenosti je nepoznato, zbog
trodimenzionalnog strujanja tenosti u bioreaktoru. Zbog toga se vreme zadravanja gasa u
sloju tenosti opisuje jedino empirijskim jednainama.
ema bioreaktora sa mealicama prikazana je na slici 1.3. Rotacione mealice su postavljene
na centralnom vertikalnom vratilu. Gas se uvodi sa donje strane posude.

Slika 1.3. ema bioreaktora sa mealicom: konvencionalni bioreaktor.

U upotrebi su mnogi fluidi za koje ne vai Njutnov zakon. Fluidi kod kojih, pri laminarnom
strujanju vai linearna zavisnost napona smicanja i brzine klizanja:

gde se:
, Pa, napon smicanja,
, 1/s, brzina klizanja (brzina deformacije),
, Pas, koeficijent dinamike viskoznosti,
y, m, karakteristina duina,
w, m/s, brzina sloja tenosti.
nazivaju se Njutnovskim fluidima. Fluidi kod kojh ova zavisnost nije linearna pri datom
pritisku i temperaturi nazivaju se nenjutnovskim.
Nenjutnovski fluidi se mogu podeliti na dve grupe: isto viskozni fluidi i
visokoelastini fluidi. isto viskozni nenjutnovski fluidi dele se na vremenski nezavisne

Nanomedicinsko inenjerstvo
i vremenski zavisne fluide. Vremenski nezavisni fluidi dele se na bingamovske,
pseudoplastine i dilatanske, a vremenski zavisni na tiksotropske i reotropske fluide.
Reoloki modeli daju zavisnost napona smicanja od brzine klizanja. Svi parametri koji
se pojavljuju u ovim jednainama nazivaju se reolokim svojstvima fluida.
Postoji nekoliko izraza koji se mogu primeniti u praksi za proraun napona smicanja
kod pseudoplastinih i kod dilatanskih fluida.
Najee se primenjuje eksponencijalni zakon prikazan izrazom:

odnosno:

gde su:
K, Nsn/m2, Osvaldov (Ostwald) faktor,
n, , indeks reolokog ponaanja,
a / , Pas, prividna viskoznost.
Veliina n odreduje se eksperimentalnim putem. Za Njutnovske fluide je n
pseudoplastine fluide je n < 1, a za dilatanske je n > 1.

1 (K

), za

Mealice u reaktorskim sudovima imaju etiri osnovne uloge:

1. prenos energije u fluid (iz pogonskog motora, preko vratila);
2. disperzija gasa u fermentacionu tenost;
3. razdvajanje gasa i fermentacione tenosti;
4. meanje svih komponenata u fermentacionoj tenosti.
Pri projektovanju bioreaktora za fermentaciju najese se koriste geometrijske veliine (mere)
(slika 1.3):
D unutranji prenik bioreaktora,
hr visina radnog sloja u bioreaktoru,
hml aksijalno rastojanje mealice od dna bioreaktora,
hv visina vratila potopljena u tenost,
s irina pregrade-razbijaa mlaza.
Primena (izbor) tipa mealice najvie zavisi od viskoznosti fermentacione tenosti (slika 1.4).

Nanomedicinsko inenjerstvo

Slika 1.4. Primena razliitih tipova mealica u zavisnosti od viskoznosti fermentacione

sredine i zapremine posude.

Mehanika fluida u domenu meanja fermentacionih tenih sredina zasniva se na oblastima

istraivanja: modela mealice, primarnog i sekundarnog toka tenosti u posudi, zapreminskog
protoka i energije u primarnom i sekundarnom toku, transporta energije sa mealice na
tenost. Transport (prostiranje) toplote u posudama sa mealicama obuhvata teorijska i
eksperimentalna istraivanja:
fizikih fenomena pojave (matematika formulacija problema, temperatursko
polje u fluidu koji miruje, temperatursko polje u fluidu koji se kree - bez disipacije
mehanike energije i sa njom),
kriterijalnih jednaina (izraza) za transport toplote.
Analiza disperzije (rasprostiranja) gasova u fermentacionim tenostima obuhvata: fizike
osnove procesa, generisanje mehurova pomou razliitih disperzionih elemenata, kretanje
mehurova u posudi (reaktoru) sa mealicama, sadraj (udeo) gasa u tenoj fazi, prenos
energije u procesu disperzije.
Za disperziju gasa koriste se dva kriterijuma:

Nanomedicinsko inenjerstvo
Frudov (Froude) broj

Veberov (Weber) broj

gde su:
nm broj obrtaja mealice,
g ubrzanje Zemljine tee,
gustina fermentacione tenosti,
povrinski napon.

Na osnovu eksperimentalnih istraivanja utvreno je da gubitak snage iznosi: 40% kod

turbinskih i mealica sa lopaticom, 30% kod propelernih mealica i 10% kod mealica sa
diskom sa otvorima.
U optem sluaju, snaga koju je potrebno predati na vratilu mealice odreuje se na
osnovu Rejnoldsovog kriterijuma za faktor oblika mealica, njenih dimenzija, broja
obrtaja i gustine tenosti. U odredenim sluajevima, zbog reolokih karakteristika tenosti
u bioreaktoru (npr. u procesu fermentacije antibiotika) koje spadaju u nenjutnovske
pseudoplastine tenosti, za odredivanje faktora oblika mora se koristiti modifikovani
Rejnoldsov kriterijum.
Prisustvo vazduha u supstratu rezultuje smanjenjem potrebne snage mealice u odnosu na
meanje iste tenosti, prvenstveno zbog smanjenja gustine dvofaznog dinamikog
sloja.
1.3. BARBOTANI BIOREAKTORI
Barbotane kolone u stubu fermentacione tenosti imaju funkciju obogaivanja tene faze
gasom. Zbog jednostavne konstrukcije, jednostavnog odravanja tokom eksploatacije,
povoljnijih (u odnosu na ostala reenja) tehnikih, tehnolokih i eksploatacionih
karakteristika procesa prenosa toplote i materije, ovi bioreaktori se najece koriste u
biotehnolokim procesima. Preteno se koriste u procesima aerobne fermentacije
(uvoenje vazduha ili tehnikog kiseonika u tenu fazu). Karakteristina ema reaktora
prikazana je na slici 1.5.

Nanomedicinsko inenjerstvo

Slika 1.5. ematski prikaz konvencionalnog barbotanog bioreaktora.

Reaktor nema pokretnih delova, to znatno olakava operaciju sterilizacije aparata. Vrh
cilinrinog reaktora je obino proiren, da bi se poveao intenzitet transporta gasa u
tenost i smanjila zapremina stvorene pene.

1.4. PRENOS KISEONIKA U SISTEMU

Veina komercijalnih fermentacionih procesa je aerobna, to zahteva odgovarajue
snabdevanje kiseonikom. Kiseonik se u bioreaktor dovodi komprimovanim vazduhom.
Fenomen prenosa kiseonika iz vazduha u supstrat predstavlja poseban problem.
Rastvorljivost kiseonika je mala u odnosu na njegovu potronju. Ukoliko ive elije ne
dobiju dovoljnu koliinu kiseonika za svoje aktivnosti, jasno je da e proizvodnja u takvim
okolnostima biti nezadovoljavajua. Mikroorganizmi e proizvoditi vie proizvoda
metabolizma, to prouzrokuje njihovo izumiranje.
Osnovna jednaina prenosa (transporta) kiseonika bazirana je na sluaju prenosa kiseonika
iz vazdunog mehura u okolni supstrat i teoriji dva filma ( sl. 1.6).

Slika 1.6. Prenos kiseonika kroz povrinu mehura.

Nanomedicinsko inenjerstvo
Oznake na slici 1.6 su: y, kmol 02/kmol, molski udeo kiseonika u vazduhu, a C, kmol
02/m3, zapreminska molska koncentracija kiseonika u supstratu.
U ovom sluaju se ukupni koeficijent prenosa kiseonika moe izraunati na osnovu filmske
teorije.

gde su:
m, m3/kmol vazduha, koeficijent nagiba ravnotene krive,
kg, kmol 02/m2sy, koeficijent prenosa kiseonika kroz vazduh do granice faza,
kt, kmol 02/ m2sc, koeficijent prenosa kiseonika kroz supstrat.
S obzirom da je rastvorljivost kiseonika u podlozi mala (veliki je koeficijent nagiba
ravnotene linije), moe se smatrati da su osnovni otpori prenosu kiseonika kroz sistem u
podlozi, tj. da je koeficijent prenosa kiseonika:

Izraz za odreivanje fluksa kiseonika u bioreaktoru u tom sluaju glasi:

zapreminski koeficijent prenosa materije,

kv=kt a,
a, m2/m3,

specifiena zapreminska povrina kontakta izmeu vazduha

i podloge,

a = a()
, m3 /m3 , zapreminski udeo vazduha u supstratu,
C , kmol 02/m3 , molska koncentracija kiseonika na granici izmeu faza sa strane
podloge.
Koliina kiseonika koja se transportuje iz gasa u podlogu se najee odreuje
praenjem koncentracije kiseonika u izlaznom gasu iz bioreaktora. Pogonska sila
procesa se takoe odreuje eksperimentalno, na bazi utvrivanja mogue rastvorljivosti
kiseonika (C) i koncentracije stvarno rastvorenog kiseonika u podlozi pri radnim
uslovima (temperatura, pritisak, protok gasa itd.).
Tako se za odreene radne uslove moe izraunati zapreminski koeficijent prenosa

Nanomedicinsko inenjerstvo
materije:

U optem sluaju, na zapreminski koeficijent prenosa kiseonika utiu sledei faktori:

1) oblik i veliina bioreaktora,
2) aeracioni odnos,
3) intenzitet meanja podloge,
'
4) pritisak,
5) temperatura i vrednost pH,
6) prisustvo pene,
7) termofizika svojstva podloge,
8) prenos toplote itd.
1) Oblik i veliina bioreaktora
U bioreaktoru malih dimenzija, zapremine do 50 1, ostvaruje se idealno meanje faza.
Smatra se da je koncentracija kiseonika u gasu jednaka njegovoj koncentraciji u izlaznoj
struji gasa.
2) Aeracioni odnos
Aeracioni odnos odreuje ukupnu koliinu kiseonika koji se transportuje kroz sistem.
Koliina vazduha koja se dovodi u bioreaktor vea je za pet do deset puta od potrebne
(definisane prema koliini kiseonika potrebnoj za ostvarivanje osnovnih metabolikih
funkcija mikroorganizama). Tako se obezbeduje pogonska sila za adekvatan prenos kiseonika
u procesu.
3) Intenzitet meanja podloge
Intenzivno meanje podloge dovodi do poveanog sadraja kiseonika (vazduha) u sistemu, do
poveanja pogonske sile procesa razmene materije i meufazne povrine kontakta, a time i
zapreminskog koeficijenta prenosa odnosno koliine kiseonika koji se transportuje iz vazduha
u supstrat (J02 ).
4) Pritisak
Sa porastom pritiska poveava se i rastvorljivost (C), a time i koliina kiseonika koji se
prenosi. Sa druge strane, poveava se i rastvorljivost drugih gasova, to moe uticati na
pravilan rast i razvoj mikroorganizama. Na primer, u sluaju poveanog sadraja ugljendioksida, koji je est proizvod metabolizma, moe doi do uginua elija mikroorganizama.
Ta injeniea praktino svodi dijapazon promene pritiska u uske granice.

5) Temperatura i vrednost pH

Nanomedicinsko inenjerstvo
Svaki mikroorganizam ima optimalan dijapazon temperatura i vrednosti pH. Ako se ova dva
parametra znatno menjaju u odnosu na optimalne vrednosti, znatno se smanjuje potronja
kiseonika, to moe dovesti do izumiranja mikroorganizama.
6) Prisustvo pene
U toku procesa fermentacije najee se stvara odreena koliina pene iznad dvofaznog
dinamikog sloja, koji formiraju supstrat i vazduh. U nekim sluajevima pena moe
nekontrolisano isticati iz bioreaktora kroz cevovod za izlazne gasove. esto se na
cevovodu za izlazne gasove postavlja filtar za spreavanje povratne kontaminacije
radnog prostora. Ako pena dospe u kontakt sa ovim filtrom izaziva zaepljenje, a time i
prekid strujanja izlaznih gasova, odnosno prekid rada bioreaktora.
Za spreavanje pojave pene koriste se dve tehnike: mehaniki sistemi i hemijski agensi,
tzv. antipenuavci. U primeni su vie hemijski agensi zbog vee efikasnosti i nie cene.
Od hemijskih agensa primenjuju se prirodne masti i ulja, alkoholi, polietri, poliglikoli i
silikonski polimeri.
7) Termofizika svojstva podloge
Od znaajnog uticaja na proces prenosa kiseonika je viskoznost podloge. Utvreno je da
u optem sluaju koliina predatog kiseonika opada sa poveanjem viskoznosti podloge.
Problem postaje vei u sluaju tretiranja nenjutnovskih fluida, to je mogu sluaj.
8) Prenos toplote
Za obezbeenje optimalnih uslova i proizvodnje u procesu fermentacije potrebno je da
se temperatura kree u vrlo uskim granicama. Zbog toga se mora obezbediti da
odvodenje toplote, tj. rad sistema za hlaenje bioreaktora bude vrlo efikasan.
U periodu metabolikih aktivnosti mikroorganizama (u procesu rasta elije do
postizanja krajnje koncentracije elijske mase, tj. do ulaska u stacionarnu fazu u kojoj
nema daljeg rasta), oslobaa se odreena koliina toplote.
Koliina toplote koja se oslobada u ovim procesima (uz korienje ugljenika i kiseonika kao energetske osnove za rast elija) srazmerna je koliini utroenog kiseonika:
qf = 0,5106JO2, kJ/lmin
Pored ove koliine toplote, mora se voditi rauna i o toplotnom ekvivalentu mehanikog rada mealice qm. Kod bioreaktora manjih dimenzija, ova toplota moe

Nanomedicinsko inenjerstvo
iznositi i 30% toplote odvedene iz reaktorskog prostora.
U toplotnom bilansu bioreaktora pojavljuju se jo: qi gubitak toplote na isparavnje, qp
toplota dovedena vazduhom i qp toplota odvedena (ili dovedena) u okolinu, koji se kod
velikog broja dobro izolovanih bioreaktora mogu zanemariti.
Veina sistema fermentacije radi u temperaturnim granicama od 30 do 37C, sa kontrolom
od 1C. Najece se koristi hladna voda iz sistema sa rashladnim ureajem.
Konstrukcija sistema za hlaenje u samom bioreaktom moe biti u obliku plata (za male
bioreaktore), unutranje cevne zmije ili spoljanjeg razmenjivaa toplote (za velike
bioreaktore).
Konstrukcijom hladnjaka kao spoljanjeg razmenjivaa toplote eliminisani su navedeni
nedostaci. Problem ovih hladnjaka je odravanje sterilnih uslova u sistemu. Transport velikih
koliina tenosti iz bioreaktora u razmenjiva toplote i obrnuto, koji se obavlja pomou
pumpe, dovodi do tekoa u obezbeenju uslova sterilnosti.
MARIJA STR 60 I 61

1.5. IZBOR KONSTRUKCIJA BIOREAKTORA

Pri konstruisanju i graenju novog bioreaktorskog postrojenja potrebno je da projektanti i

konstruktori procesne opreme zadovolje sve zahteve koje postave mik-obiolozi, biohemiari i
biotehnolozi. U veini sluajeva tehnike karakteristike razmatranog procesa i opreme su
nepotpune.
Pri projektovanju i konstruisanju bioreaktora, neophodno je prvo sagledati opte
karakteristike biotehnolokog postupka koji se projektuje. Osnovne karakteristike su:
- karakteristike jednog ili vie supstrata (rastvorljivi u vodi, nerastvorljivi, u gasovitom
stanju), koncentracija supstrata u vodenom rastvoru, fiziko-hemijske karakteristike
(termostabilnost supstrata, da li je proces sterilan ili ne);
- nain kultivacije mikroorganizama (arni, polukontinualni, kontinualni i slino) i nain
procesa fermentacije (u tenoj fazi - takozvana dubinska, na vrstoj fazi povrinska,
biokataliza i slino);
nazivna vrednost i mogui opseg izmerene vrednosti veliina kojima se vri
kontrola procesa; odnos veliina kojima se upravlja procesom i sekundarnih (prateih)
veliina koje se dobijaju proraunom na osnovu izmerenih vrednosti; nain praenja i
analize izmerenih i izraunatih veliina;
potrebna masa kiseonika u jedinici vremena po jedinici zapremine reaktora,
maseni protok ciljnog proizvoda i slino;
osetljivost kulture prema C02 i izlaznom (otpadnom, preraenom) vazduhu;
dinamika oslobadanja koliine toplote u jedinici vremena i po jedinici zapremine reaktora, specifini toplotni kapacitet, toplotna provodnost, koeficijent temperaturske provodljivosti rastvora; ovo su minimalno potrebni pokazatelji za odreivanje povrine razmene toplote u bioreaktoru;
karakteristike stvaranja i svojstva (stabilnost i slino) pene u procesu ferme-

Nanomedicinsko inenjerstvo
ntacije; vrsta tenog aditiva za suzbijanje pene;
svojstva biomase u odnosu na proces flotacije;
sklonost biomase ka taloenju na radnim povrinama u unutranjosti reaktora;
preporuke za pranje (icenje) unutranjih povrina bioreaktora;
potreba dezintegracije stvorenih micelija za vreme kultivacije;
uticaj radne sredine, sa stanovita korozije na razliite konstrukcione materijale
opreme.

Tabela 1 . Karakteristike bioreaktora tipa "erlift" i bioreaktora sa mehanikim

meanjem koji se koriste u industriji krmnog kvasca.

Karakteristika

EVC 630

Sa mehanikim meanjem

Tip "er-lift"
EVC
1250

EVK 2001K-01

EVC 1250

ADR
9001K-01

Prototip

8,1

17,5

7,0

20,0

Do 40

do45

Zapremina, m :
geometrijska
radna

630 250

1250 500

200 70-100

1250 550

900 550

Potrebna snaga, kW

320

600

283

550

409

2600

Radna temperarnra, C

36

36

39

36

34

34

Povrina za razmenu toplote, m2

400

560

330

600

3000

3000

Specifini kapacitet proizvodnje,

kg/(m3-h)
Masa ugradenog metala po jedinici
zapremine, kg/m3
Specifina potronja energije, kW/m3

1,35

1,46

4,16

1,52

3,03

3,4

78,0

69,6

160

64,0

533

388

1,28

1,20

2,76

1,0

7,44

4,72

Interval rada izmeu dva kapitalna

remonta, 103h
Gabaritne mere, mm: duina irina
visina
Masa, 103 kg

40

40

40

40

25,8

40

8270 8070
15600
49

12360
12360
87
18770

3712 3540
26420
32

12360
12360
80
18770

19800 19800
8000
48

Kapacitet, t/24 h
3

900 550

19800 19800
8000
950

U tabeli 2 su navedeni orijentacioni podaci koji se mogu koristiti pri izboru bioreaktora.
Pri laboratorijskim i poluindustrijskim eksperimentalnim istraivanjima, ekonomski uslovi
(potronja elektrine energije i slino) ne predstavljaju znaajne uslove. Zbog toga se najvie
primenjuju univerzalni reaktori sa mehanikim meanjem iz grupe bioreaktora FTG (tabela
2). Sloen zadatak predstavlja jednoznaan krajnji (zavrni) izbor i proraun bioreaktora za

Nanomedicinsko inenjerstvo
trajnu (pogonsku) eksploataciju. Osim toga, u praksi se esto postavlja zahtev da se odreeni
fermentacioni proces (uslovljen tekuim potrebama za proizvodom) obavi u postojeem
reaktoru predvienom za druge namene.

Tabela 2. Kriterijumi za postupak prethodnog izbora bioreaktora za sluaj razliitih

mikrooganizama.
Red.
broj
1
1.

Mikroorganizam

[kg/(m3.h)]

Grupa
reaktora

Posebni zahtevi

Bakterij'e
brzorastue (> 0,2 1/h)

45i
vie
<4

spororastue ( < 0,3 1/h)

osetljive na mehanika
zavisi od
naprezanja, bakterije koj'e procesa
stvaraj'u mikrofibri-larne
vanelijske polimere i drugi
sluajevi
sa visokom koncentraci5-12
jom biomase (>50 g/1)
sa izdvajanjem viskoznih
metabolita

FTG

preporuuju se specijalne
konstrukcije, sa ponovnim
koricenjem biomase

FTG

preporuuju se specijalne
konstrukcije za viskozne
sredine

specijalni
aparati za
proces
vrenja
FG, FT,
FTG

preporuuju se specijalne
konstrukcije

3-8

FTG

3-8

FTG

preporuuju se specijalne
konstrukcije, sa intenzivnim,
ali dobro regulisanim
meanjem
preporuuj'u se specijalne
konstrukcije sa periodinom
dezintegracijom

zavisi od
procesa

anaerobne

ostale
2.

Gljive
micelijalne

sklone ukrupnjavanju
aglomeracija sa stvaranjem prstenova i drugih
oblika)
kvasci sa koricenjem
ugljenih hidrata
kvasci sa korienjem
ugljovodonika
kvasci sa korienjem
alkohola, organskih
kiselina
kvasci sa korienjem gasa
ostali kvasci
3.

Jednostavni (prosti)
mikroorganizmi

4.

elije ivotinja i biljaka

5.

Virusi
(intracelularni paraziti)

FTG2) FG2), nema posebnih zahteva, osim

FG2), FT,
ekonomskih
FTG
nema posebnih zahteva, osim
ekonomskih
FTG
preporuuju se specijalne
konstrukcije

zavisi od
procesa

nema posebnih zahte-va, osim

ekonomskih

>4

FG,FT,
FTG
FT,FTG

nema posebnih zahte-va,

osim ekonomskih
emulgovanje parafina

3-5

FT, FTG

ogranienje isparavanja supstrata

>4
zavisi od
procesa
zavisi od
procesa

FT, FTG
FG, FT,
FTG
FG

opasnost od eksplozije
zavisi od procesa

0-2

FG,FTG

dobro regulisano meanje,

izbor odgovarajueg materijala za konstrukciju

2-4

preporuuju se specijalne
konstrukcije sa dobro
regulisanim meanjem

Za bakteriofage karakteristike pod rednim brojem

1, a za ostale po rednim brojem 4.

Nanomedicinsko inenjerstvo
1)

mO2 specijina potronja kiseonika.

Tip bioreaktora:
FT sa dovodom eneigije samo tenom fazom (ejektorski, strujni),
FTG kombinovani, sa dovodom energije gasovitom i tenom fazom,
FG sa dovodom eneigije samo gasom za aeraciju (barbotani, "erlift" sa kontaktnim
ureajima, sa potopljenom ispunom).
2)

1.6. PRIMENA BIOREAKTORA

Biohemijske i mikrobioloke reakcije su danas od velikog industrijskog i ekonomskog znaaja
za:
1) proizvodnju proteina odreenog soja elija iz metana, mineralnih frakcija ulja,
poljoprivrednog otpada, itd.;
2) proizvodnju hrane (npr. pekarskog kvasca, sireta, alkoholnih pia), farmaceutskih
proizvoda (antibiotika, vitamina, steroida) i organskih jedinjenja (kiselina,
aminokiselina, rastvaraa, polisaharida);
3) degradaciju zagaivaa i korisnih sirovih materijala iz otpada, otpadnih voda i
izduvnih gasova:
4) remedikaciju zemljita:
5) proizvodnju energije (vodonik, metan, etanol) i sirovih materijala mikrobnim
kvaenjem ruda;
6) korienje mikroorganizama kao katalizatora u organskim reakcijama (biooksidacija,
bioredukcija, biofosforhlorisanje) i kao izvora vanih enzima (deterdenti, industrija
hrane, medicina).

Nanomedicinsko inenjerstvo
Literatura:
[1] Bonassar, J. and Vacanti, C. Tissue engineering: the first decade and beyond. J. Cell
Biochem. Suppl. 30/31, 297, 1998.
[2] Darling, E.M. and Athanasiou, K.A. Articular cartilage bioreactors and bioprocesses. Tissue
Eng., 9, 9, 2003.
[3] Martin, I., Wendt, D., and Herberer, M. The role of bioreactors in tissue engineering. Trends
Biotechnol., 22, 8086, 2004.
[4] Rehm, H. J., Reed, G., Brauer H.: Biotechnology, Vol.2, Fundamentals of Biochemical
Engineering, VCH Verlagsgesellschaft, mbH, Weingeim, 1985.
[5] Perry, H. R.: Perrys Chemical Engineers Handbook, Section 27, Biochemical Engineering,
pp 27-1/27-19, Mc Graw Hill, Book Company, New York, 1976.
[6] akovi, B., aimovi, B., Obradovi, B., Tifenteler, K., Tasi V.: Bioinenjering i razvoj
fermentatora, Mainski fakultet, Beograd, 1985.
[7] Kuburovi, M., Stanojevi, M.: Biotehnologija, SMEITS, Beograd, 1985.