Висока пољопривредно-прехрамбена школа

струковних студија

Семинарски рад:
Биолагуне и мокра поља

Ментор: Студенти:
др Мома Денић Милош Алексић ЗБ 470/17
Милица Ристић ЗБ 472/17
Прокупље, мај, 2019.
 Садржај:
1. Увод....................................................................................................................3
2. Биолагуна...........................................................................................................4
2.1 Предности и недостаци биолагуне............................................................5
2.2 Врсте биолагуна..........................................................................................5
2.3 Како биолагуне функционишу..................................................................6
2.4 Биолагуне у Србији.....................................................................................7
3. Мокра поља........................................................................................................7
3.1 Употреба мокрих поља............................................................................9
3.2 Предности мокрих вода.........................................................................10
3.3 Како мокра поља функционишу...........................................................11
3.4 Мокра поља у Србији............................................................................12
4. Литература.....................................................................................................13
 3.1 Увод

Загађење животне средине је један од основних ограничавајућих фактора

даљег развоја човечанства. У 21. веку животна средина постаје све више
загађена, а површинске и подземне воде су, директно или индиректно
угрожене, услед свакодневног испуштања отпадних вода најразличитијег
састава.

Упоредо са урбанизацијом и развојем индустрије, пољопривреде и

сточарства расла је количина и степен загађености отпадних вода, а тиме и
штете које у реципијенту (водотокови и акумулације воде, земљиште)
односно у екосистему у целини настају услед испуштања отпадних вода.
Поремећаји екосистема изазвани испуштањем непречишћених отпадних
вода, временом су нарасли до таквих размера да се пречишћавање наметнуло
као нужност.

Како се пречишћавање отпадних вода мора платити имамо данас у свету

наоко парадоксалну ситуацију. Развијене и богате земље трпе мање штете од
неразвијених, сиромашних земаља (иако у односу на неразвијене имају
далеко веће количине, у правилу и загађених отпадних вода) зато што у
одређеној мери пречишћавају отпадне воде док неразвијени то не чине.
 3.2 Биолагуна

Биолагуне су најсавременији начин прочишћавања комуналних и

индустријских отпадних вода, поготово вода са променљивим дотоцима и
концентрацијама. Имају предност у свим параметрима по којима се оцењује
ефикасност уређаја за прочишћавање отпадних вода:

1) Ниска цена изградње

2) Највиши степан прочишћавања
3) Најнижи погонски трошкови

Биолагуне се одлично могу прилагодити посебним захтевима за уклањање

азотних или фосфорних једињења.
 3.3 Предности и недостаци биолагуне

Предности су следеће:

1) Биолагуне прихватају променљива биохемијска и хидрауличка оптерећења

са великим распоном осцилација.

2) Степен прочишћавања у биолагуни је врло висок (до 98%) јер је процес

најсличнији природној аутопурификацији водотока.

3) Цена изградње и опремање биолагуне је до 30% нижа од конвенционалног

уређаја.

4) Одржавање биолагуне је знатно јефтиније јер практично нема потребе

обраде вишка муља.

Недостаци:

1) Једини недостатак биолагуна је потреба веће површине за изградњу.

3.4 Врсте биолагуна

1) Начелно постоје биолагуне са повратком активног муља (сличне

конвенционалном уређају уз знатно нижа специфична оптерећења)

2) Биолагуне без повратка активног муља (потребна већа површина)

У пракси се често изводи као прва фаза рада биолагуна без повратка активног
муља, а повећање оптерећења се прати доградњом повратка активног муља.
 3.5 Како биолагуне функционишу

Погонски објекат са компактним постројењем за фино механичко

пречишћавање воде са аерираним песколовом и мастоловом, компресорима и
управљаћким ормаром.

Прву аерацијску лагуну са аерацијским системом и повратком или без

повратка активног муља. Другу аерацијску лагуну за довршетак процеса
разградње органских материја. Прву и другу таложну лагуна за таложење
вишка муља и преливање чисте воде у реципијент.

Након достизања висине слоја исталоженог муља у таложним лагунама већег

од 0.5м једна од таложних лагуна се искључује из протока, сувишна вода се
испумпава, а преостали муљ се препушта природном сушењу. То се обавља
лети, а у јесен се са грађевинским машинама извлачи вишак муља из таложне
лагуне. За то време у функцији је друга таложна лагуна.

Извлачење вишка муља се може очекивати у периоду од 10 година.

Свежа отпадна вода улази у црпну комору (ако је потребна) одакле се

потопним пумпама пребацује на механички третман. Механичко
пречишћавање се врши на компактном постројењу за фино механичко
пречишћавање отпадне воде.

Механички прочишћена вода одлази у прву аерацијску лагуну где се

интензивно аерира и меша са повратним активним муљем. Мешавина
отпадне воде, ваздуха и активног муља прелази преко таложне коморе где се
активни муљ исталожи и враћа на улаз, док отпадна вода пролази у другу
аерацијску лагуну где се довршава процес пречишћавања. Након тога следе
таложне лагуне у којима се таложи вишак муља, а избистрена вода одлази у
реципијент.
 3.6 Биолагуне у Србији

Нажалост у Србији за сада постоји само једна биолагуна. Она се налази у

Димитровграду. Саграђена је 1991. године, а модернизована и проширена
2008. године. Она служи за прераду отпадних, углавном канализационих
вода.

3.7 Мокра поља

1) Уређај за пречишћавање воде под називом „Мокро поље“ представља

новитет код нас, мада је он у примени у Европи од 1980. године, у Словенији
1990. године, а у Хрватској од 1997. године.
2) Први пречистач овог типа код нас је пуштен у рад 2004. године ( насеље
Гложан, у општини Бачки Петровац).
3) Ово је природни, биолошко - еколошки пречистач, где функцију
абсорбције штетних материја из воде брши биљка. У нашим условима,
најпогодније биљке за примену су барска трска и рогоз.
Како су ова поља погодно станиште за комарце у неким земљама се
препоручује садња и карниворних биљака ( биљке мезождерке). Уређај се
састоји од посебно конструисане три лагуне испуњене мешавином шљунка,
песка и земље у које се сади биљка.

Кроз овај супстрат, протиче отпадна вода у хоризонталном или вертикалном

смеру и остаје у контакту са кореновим системом биљке довољно дуго да се
могу обавити процеси разградње и апсорбције штетних материја. Разградњу
материја потпомажу бактерије које живе у зони око корена биљке, која је
богата кисеоником доведеним кроз стабло.

Пре уласка у примарно поље, вода пролази кроз грубу решетку и

предталожник. Поље је изоловано од околне средине, тако да нема утицаја на
подземне воде. Пречистач је једноставан и јефтин за градњу, функционише
без додатне енергије и лако се одржава. Стога је ова метода решење које је
намењено заштити животне средине од расутих загађивача.

Управо засађено мокро поље

Мокро поље две године након засада

3.8 Употреба мокрих поља

Мокра поља као систем пречишћавања отпадних вода најчешће се користи

код:

1) Отпадне комуналне воде насеља до 5000 становника

2) Отпадна вода из туристичких насеља (хотели, кампови)
3) Фарме
4) Процедне воде из депонија смећа
5) Технолошке воде из текстилне и прехрамбене индустрије
6) Секундарно и терцијално пречишћавање отпадних вода индустрије
7) Површинске воде са аутопутева
 3.9 Предности мокрих вода

1) Висок степен пречишћавања ( 80-90% )

2) Поузданост у раду
3) Ниски трошкови изградње ( 6-8 пута јефтинији од стандарних пречистача)
4) Нема утрошка енергије и хемијских агенаса
5) Једноставно и јефтино одржавање
6) Нема обраде и одлагање муља
7) Изврсно се уклапају у природни амбијент
8) Нема неугодних мириса и инсеката

Међутим постоје и другачије студије које не сматрају да је постојање мокрих

поља идеално решење за пречишћавање отпадних вода. Тако они сматрају да
мокра поља морају бити добро испитана кроз практичну употребу, а не само
у теорији. Уклањање азота које се постиже мокрим пољима према
литературним наводима је добро, мада је природни ниво обично већи од
1mg/l, органски азот се акумулира у вегетацији и касније може бити
ослобођен или рециклиран.

Уклањање нитрата је углавном добро. Уклањање фосфора мокрим пољима

није сасвим ефикасно. Што се тиче метала, података нема довољно и они су
ретки и разноврсни. Тако на пример ефикасност уклањања за кадмијум се
креће 75-99%, 40-96% за бакар, 0-86% за олово, 49-88% за никал и 33-96% за
цинк. Акумулација токсичних, органских и неорганских микрополутаната
може формирати токсична поља.
 3.10 Како мокра поља функционишу

Биљни пречистач „Мокро поље“ се састоји од неколико елемената, а сваки

од њих има одређену функцију у процесу чишћења агађене воде:

1) Груба решетка се поставља на крају доводног цевовода и има функцију

механичког задржавања крупних отпадака који долазе кроз канализацију

2) Таложно - разводни бетонски канал се налази на почетку примарног поља

и има двојаку функцију, у њему се издвајају крупније честице, које нису
растворене у води, а истовремено се преко њега вода равномерно уводи у
пречистач.

3) Примарно поље је са хоризонталним током и у њему се врши највише

издвајања штетних материја из воде, због чега је оно подељено на два дела
која могу независно да функционишу чиме је омогућено да се једно поље
може равитализовати, а да пречистач буде у функцији. Ово поље захвата око
20% укупне нето површине пречистача.

4) Секундарно поље је са вертикалним током, највеће поље (50% од укупне

површине) и у њему се остварују највећи ефекти пречишћавања .

5) Терцијално поље је поље где се врши довођење већ пречишћене воде до

захтеваног квалитета. Течење у овом пољу је вертикално.

6) Преливни шахтови се налазе на крају сваког сегмента (укупно 3 шахта) и

имају функцију регулације течења воде кроз пречистач.

7) Водомер се налази пре излива у прецијент, смештен је у шахту, а има

функцију мерења испуштене пречишћене воде.
 3.11 Мокра поља у Србији

У Србији мокра поља представљају иновацију у пречишћавању отпадних

вода насеља, индустрије, сточарских фарми и друго. У последњих неколико
година прихваћен је овакав начин био-пречишћавања иако је, као и многи
други, праћен разним неизвесностима и тешкоћама у фази пројектовања и
примене. Ратни аутори указују да је овакав начин пречишћавања отпадних
вода добар у околностима које владају у земљама у развоју јер је практичан,
једноставан и економичан. Чињеница је, међутим, да се метод највише
користи управо у развијеним земљама.

Једно од првих мокрих поља у Србији саграђено је у насељу Гложан у

опшити Бачки Петровац. Постоје мокра поља и у општини Параћин у
насељима Чепуре и Шалудовац која служе за прераду фекалних вода.
 3.12 Литература

1. http://www.rdvode.gov.rs/lat/index.php

2. Д. Љубосављевић, А. Ђукић, Б. Бабић: Пречишћавање отпадних вода,

Грађевински факултет, Београд, 2004.

3. С. Гаћеша, М. Клашња: Технологија воде и отпадних вода, Југословенско

удружења пивара, Београд, 1994.