1.

Bolesti nedovoljne licni higijene

2.Suga

BOLEST IZAZIVA VRSTA GRINJE VELIČINE 0,3 mm  SVAKE GODINE SE ZARAZI VIŠE OD 300 MILIONA
LJUDI  MUŽIJAK GRINJE OPLODI ŽENKU I ODMAH UGINE, A ŽENKA IMA OŠTRU RILICU I NJOME BUŠI
KANALE ISPOD KOŽE  DNEVNO POLOŽI 2 -3 JAJAŠCA, IZ KOJIH SE IZLEGU NOVE JEDINKE KOJE IZLAZE
NA POVRŠINU KOŽE  TU SE PARE I PONOVO KOPAJU KANALE U KOŽI ZA POLAGANJE JAJa

NASTAJE ZBOG IZLUČEVINA KOJE ŽENKE GRINJA STVARAJU U KOŽI  SVRAB JE JAK NOĆU I POSLE
PRANJA TOPLOM VODOM ➢ PARAZITA AKTIVIRA TOPLO

ZARAZNO OBOLJENJE  PRENOSI SE DIREKTNIM PUTEM ➢ DODIROM, KOŽA NA KOŽU, ➢ SPAVANJE

U ISTOM KREVETU GDE JE I ZARAŽENI, ➢ NOŠENJEM ISTE ODEĆE, POSTELJINE, ĆEBADI, PEŠKIRA,
NAMEŠTAJA KOJI JE DODIRNULA ZARAŽENA OSOBA I SL. ➢ U PORODICAMA ILI ZATVORENIM
KOLEKTIVIMA (vrtići, škole, starački domovi, zatvori...) ➢ Može se preneti i seksualnim kontaktom 
POSLOVICA: Šuga se ne može sakriti

 LEČENJE ŠUGE SE SPROVODI SA NEKOLIKO RAZLIČITIH VRSTA LOSIONA I KREMA KOJE PREPISUJE
LEKAR, TZV. "SKABICIDNA SREDSTVA". sumpor 5% do 20%, benzyl-benzoat 25%, lindan, malation 5%,
permetrin 5% Skabicidi uništavaju odrasle jedinke, a neki od njih i jaja. Dužina trajanja liječenja je
individualna, od minimalno 3 dana, do povremenog ponavljanja terapije zbog eventualno pogrešnog
prethodnog liječenja ili nepravilno sprovedene terapije.  ZARAŽENI SE NJIMA MAŽE PO CELOM TELU
KAKO BI SE UNIŠTILE GRINJE I NJIHOVA JAJAŠCA. PREVENTIVNO SE MAŽU SVI ČLANOVI ILI KOLEKTIV
U KOME JE ZARAŽENI BORAVIO U PERIODU LEČENJA OD ŠUGE, TREBA OBAVEZNO PRATI ODEĆU I
POSTELJINU NA 90°C I OBAVEZNO ODRŽAVATI HIGIJENU RUKU, KAO I SVIH PREDMETA U KUĆI

3. vasljivost

NAPADA GLAVU, BRKOVE, OBRVE, BRADU PRENOSE SE ČEŠLJEM, PRIBOROM ZA KOSU, KAPAMA,
MARAMOM BRZO SE MNOŽE, ŽENKA SVAKOG DANA NOSI JAJA KOJA LEGU NA KOSI (GNJIDE) HRANE
SE SISANJEM KRVI I TO IZAZIVA VELIKI I NESNOSAN SVRAB

4.Bolesti

5.Kako se dobijaju

6.Hepatitis A

NAČIN PRENOŠENJA HEPATITISA A ✓ OBIČNO SE ŠIRI KONZUMIRANJEM HRANE ILI VODE KOJA JE
KONTAMINIRANA SA INFICIRANIM FEKALIJAMA ✓ MOŽE SE ŠIRITI PUTEM BLISKOG KONTAKTA SA
INFEKTIVNOM OSOBOM ✓ DECA ČESTO NEMAJU SIMPTOME TAKO DA MOGU ZARAZITI DRUGE ✓
POSLE JEDNE INFEKCIJE, OSOBA NIJE IMUNA DO KRAJA SVOG ŽIVOTA DIJAGNOZA ZAHTEVA
TESTIRANJE KRVI NA HEPATITIS A

PREVENCIJA DOBIJANJA I PRENOŠENJA HEPATITISA A HEPATITIS VAKCINA JE EFIKASNA ZA

PREVENCIJU. DRUGE PREVENTIVNE MERE UKLJUČUJU PRANJE RUKU I PRAVILNO KUVANJE HRANE.
7.Licna higijena

Za sprovodjenje licne higijene postoje veoma vazni razlozi

Zdravstveni,estetki,kulturni,psiholoski,i ekonomski

Navika odrzavanja licne higijene utice na smanjenje infektivnih i parazitskih bolesti

Odrzavanje licne higijene utice na dobro osecanje coveka

Obuhvata odrzanje cistoce tela ,odecce,obuce ,priloga za licnu higijenu

8.Higijena obuce i odece

9. Bolesti

10.Bakterijske infekcije koje prenose insekti

11.Sta moze da prenesu

12.Polno prenosive bolesti

Полно преносиве болести су инфективне болести, које се преносе полним путем.Проузрокују

их микроорганизми, као што су протозое, бактерије, гљивице, вируси..

(ŠESTO CELO)

13.mikroorg i abioticki faktori

14.Mikroorg i ekoloski faktori

15.Kontrola mikroorg temp vode pH saliniteta

16.Nacin ishrane (4 grupe) druga prezentacija tabela

17.Biodeterioracija def i na sta se sve odnosi sta podleze tim procesima

18.Kontrola biodeterioracije ekoloski faktori koji su u kontroli

19.Termin bioremedijacija def ciljevi faktori koji uticu na efikasnost bioremedijacije

metode..

20.Odpadne vode

21.Preciscavanje otpadnih voda

22.Bilosko preciscavanje otpadnih voda

23.Definicija biofilma

24.Upotreba biofilma i njegov znacaj u preciscavanju otpadnih voda

25.Aktivan mulj

26.Tercijalni tretman otpadnih voda

➢FILTRACIJA PEŠČANI FILTAR –preostala suspendovana materijaAKTIVNI UGALJ –toxini

➢LAGUNSKI SISTEMI

➢MOČVARNA POLJA

➢DEZINFEKCIJA –uklanjanje patogenih mikroorganizama hlorom, ozonom ili UV zracima

27.Izvori zagadjivanja voda

28. Klasifikacija voda prema sluzbenom glasniku

 klasa I - vode koje se u prirodnom stanju ili

posle dezinfekcije mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom za piće
, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba (salmonida);

 klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje manje pl
emenitih vrsta riba
(ciprinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade (koagulacija, filtracija i dezinfekcij
a) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji;

 klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za navodnjavanje i

u industriji, osim prehrambene industrije;

 klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samo

posle posebne obrade.

29.Saprobiolosko stepen zagadjenja

Osnovu saprobiološkog određivanja kvaliteta voda čini određivanje

broja i učestalosti izvesnih biljaka i životinja – indikatora

zagađenja.

Procesom truljenja, dolazi do izmena u sadržaju rastvorenog

kiseonika, javljaju se proizvodi truljenja, dolazi do poremećaja u

biocenozi.

 Oligosaprobne vode su čiste ili vrlo malo zagađene vode, planinski

potoci i planinska jezera.

 β-mezosaprobne vode su relativno čiste (jezera i reke u srednjim i

donjim tokovima, udaljene od urbanih oblasti)

 α-mezosaprobne vode su vode sa većim i dužim zagađenjem organskim materijama (ustajal

e vode, kanali za navodnjavanje i reke ispod gusto naseljenih urbanih oblasti)

 Polisaprobne vode – najteže zagađena vode.

30.Sta je eutrofikacija

Eutrofikacija (grč. eutrophos, od eu – dobro, trophe – hrana) – prirodan proces povećanja organske
produkcije u ekosistemu.

31.Sta je eutrofizacija

Eutrofizacija – proces povećanja organske produktivnosti izazvan nutrijentima alohtonog porijekla i

najčešće različitim ljudskim djelatnostima.