KOMPOSTIRANjE

ŠTA JE KOMPOSTIRANJE?
 Kompostiranje je proces biološke
razgradnje organske materije iz
biorazgradivog otpada uz prisustvo
aerobnih mikroorganizama i kiseonika
iz vazduha.
 Glavni proizvod kompostiranja je
kompost.
 Kompostiranje je proces koji se odvija u
periodu od mesec dana do 6 meseci, što
zavisi od načina kompostiranja.
ŠTA JE KOMPOST?
 Kompost je glavni proizvod kompostiranja,
koga sačinjava stabilna organska materija-
huminska materija.
 On se primenjuje za obnavljanje
degradiranog tla kao i za poboljšavanje
karakteristika tla.
 Postoje dve osobine komposta, a to su
stabilnost i zrelost.
◦ Pod stabilnošću se podrazumeva aktivnost
mikroorganizama.
◦ Zrelost ukazuje na stepen humifikacije materijala.
 Što se više komposta proizvodi i koristi, i što
je više rezultata istraživanja o njegovoj
primeni, prednosti njegove upotrebe postaju
očiglednije i merljivije. Zbog svojih brojnih
dobrih osobina, kompost je mnogostrano
koristan za veliki broj primena.
 Za stabilan i zreo kompost se smatra
onaj kompost kod koga imamo
sledeće:
◦ Da je zapremina smanjena na polovinu
◦ Boja mora biti tamno smeđa i ujednačena
po celoj površini
◦ Miris na zemlju
◦ Temperatura materijala ujednačena je sa
temperaturom okoline
 Da bi dobili kompost, bez obzira na
način kompostiranja, moramo voditi
računa o:
1. Kvalitetu biomase tj. o odnosu C i N2,
koji treba da bude 3:1. Drvna
biomasa ima više C, dok nedrvna
bio masa ima više N2.
2. Sadržaju vlage koji treba da bude
50-60%.
3. Količini O2, jer nedovoljna količina
O2 bi stvorila anaerobne uslove.
ULOGA MIKROORGANIZAMA U
KOMPOSTIRANjU
 Iako klice i bakterije imaju negativnu
reputaciju usled uzrokovanja bolesti,
treba istaći da su m.o. Esencijalni za
prirodne procese raspadanja, i da imaju
značajnu i korisnu ulogu u razlaganju
organskog materijala i pretvaranju u
hranu za biljke. Da ne postoje u priorodi
organizmi koji pretvaraju prirodne
sporedne proizvode u humus, Zemlja bi
odavno bila zatrpana uginulim
životinjama i biljkama.
 Mikroorganizmi koji učestvuju u
razgradnji biorazgradivog otrpada:
◦ Bakterije
◦ Gljive
◦ Aktinomicete
◦ Protozoe
◦ Valjkasti crvi
 Kulture m.o. Nije potrebno dodavati da bi
se započeo proces kompostiranja, s
obzirom na to d asu potrebne vrste već
prisutne u otpadu i da su dobro
adaptirane na lokalne uslove.
 Kompostirajuće bakterije se nalaze na
površini kompostabilnog materijala. To
znači da će kompostiranje biti uspešnije
sa manjim česticama, nego sa većim
komadima organskog materijala. Zbog
toga je smanjivanje veličine čestica
presudno za adekvatno bakterijsko
razlaganje.
 Proces kompostiranja se može shvatiti
kao proces uzgajanja
mikroorganizama kojima je potrebno
sl. :
◦ Hrana(biorazgradivi otpad)
◦ Kiseonik iz vazduha
◦ Vlaga
◦ Stanište
 VRSTA OTPADA POGODNA ZA
KOMPOSTIRANjE
 Skoro svaki otpad koji
potiče od biljaka,
životinja i
mikroorganizama je
pogodan za
kompostiranje ako se
odnos ugljenika i azota
i vlažnost nalaze u
povoljnim granicama.
Biorazgradljivi otpad iz
domaćinstava, otpad
od pripremanja i
fermentacije hrane,
otpad sa farmi, otpaci
lišća i trave, kora i
parčići drveta,
 Dodavanjem krečnjaka i sirovog fosfata
dolazi do povećanja suvih delova i
pepela, ali i do lakšeg razlaganja
organskog materijala. Ako se vrši
kompostiranje biorazgradivih sastojaka
komunalnog otpada, osim jedinjenja
azota kojima se popravlja nepovoljan
C/N odnos, da bi se dobio dobar
kompost nije potrebno dodavati kreč,
fosfate ili soli kalijuma. Međutim,
mineralna đubrva mogu se dodati u
finalni kompost da bi se zadovoljile
određene potrebe biljaka.
 Elementi čvrstog otpada koji su
neorgansiki ili biološki nerazgradivi
mogu da remete biološke procese ako
ostanu u finalnom proizvodu, čime se
umanjuje njegov kvalitet. Zato je
poželjno iste udaljiti pre početka
procesa kompostiranja.
FAZE U KOMPOSTIRANJU:
I. Inicijalna faza
(mezofilna)
II. Faza porasta
temperature
(termofilna)
III. Faza maksimuma
(termofilna)
IV. Faza hlađenja
(stabilizacija
komposta)
 U početnoj fazi
mezofilne bakterije,
kao i aktinomicete,
kvasci i druge gljivice,
brzo razlažu masti,
proteine i ugljene
hidrate. Kada
teperature dostigne
vrednost od 40 do 50o
C, skoro svi organizmi
koji su započeli proces
kompostiranja uginu i
njihovo mesto
zauzimaju termofilne
bakterije koje mogu
rasti i emitovati toplotu
uz dalji potast
temperature, do 70o C.
 Termofilni organizmi sami
proizvode toplotu od
organskog materijala. Na
temperaturama komposta
od 60 do 70o C, u suštini
se svi patogeni
mikroorganizmi, izuzev
nekoliko spora, uništavaju
tokom nekoliko sati. Kada
termofilne bakterije
potroše hranu ( organski
materijal koji se
kompostira), one prestaju
da proizvode toplotu i
dolazi do hlađenja
komposta. Hlađenjem
komposta, nova serija
organizama, uz dodatne
aktinomicete i gljivice,
raste na ostacima hrane,
uključujući i uginule
bakterije, dajući
RAST I PAD TEMPERATURE
TOKOM PROCESA:
NAČINI KOMPOSTIRANJA
 Na otvorenom:
◦ Statička metoda:-na poljima se formiraju
polucilindri od biorazgradivog otpada, u
dužini od 30m, širini oko 3m i visini od 5-6m.
Ispod naslaga se postavlja sistem
perforiranih(rupičastih) cevi, kojima se
obezbeđuje kiseonik, a iznad naslaga se
može postaviti klizeća prskalica ili se
materijal može vlažiti mehanički(ručno).
◦ Metoda agitacije:-princip formiranja naslaga
je isti kao i kod statičkog metoda, samo što
se ovde prevrće materijal radi dovoda
kiseonika.
KLZNE PRSKALICE
 Kiše iz naslaga komposta nastalog od
hranljivih sastojaka, ispiraju uglavnom
kalijum. Upravo zbog toga se mora
štititi pokrivkama ili je potrebno
oceđene tečnosti prikupljati i
iskorišćavati.
 U zatvorenom:
◦ Kompostiranje u zatvorenom se odvija u
industrijskim uslovima. Ono se vrši u
bioreaktorima tj. takozvanim
komposterima, koji mogu biti vertikalni,
horizontalni i rotacioni.
◦ U komposter se biorazgrazdivi materijal
ubacuje odozgo kao i voda, a vazduh
odozdo kao gasovita faza.
KOMPOSTER ZA
VELIKE KOLIČINE
OTPADA
KOMPOSTER ZA
MANJE KOLIČINE
OTPADA
PRIHVATLJIVOST
KOMPOSTIRANJA
 Kompostiranje kao način tretiranje č.o.,
neosporno je od društvenog interesa. Proces
koji pretvara nepoželjan otpad u proizvod koji
je dobar za zemljište, zasigurno je bolji od
alternative kojim se vredan organski materijal
spaljuje ili se zakopava. Mada je
kompostirane spontani proces koji se odvija
prirodnim agensima, ono se i dalje sprovodi
uz troškove. Kompostiranje je naročito
pogodno za komunalni otpad koji sadrži visok
% vlažnog biorazgradivog organskog
materijala, s obzirom na to da je prilikom
spaljivanja potrebno uložiti više energije za
sušenje.
 Pri izboru lokacije za postavljanje postrojenja
za kompostiranje, neophodno je voditi računa
da ono bude udaljeno od stambenih delova,
jer može doći do emisije neprijatnih mirisa.
Zbog potreba transporta otpada koji se
dovozi i gotovih materijala koji se odvoze do
potrošača, potrebno je da ova lokacija bude
povezana odgovarajućom mrežom puteva.
Poželjno je da se postrojenje za
kompostiranuje nalazi u blizini mesta
nastajanje otpadnog mulja, zato što se na taj
način smanjuju troškovi prevoza i emisija
zagađujućih supstanci iz vozila koja se
koriste za transport.
 Hemijsko-prehrambena
tehnološka škola, Beograd
Tehničar za zaštitu
životne sredine

Emilija Gnjatović III-3

2013/2014