Zagađenje zemljišta

Raznovrsnost otpada, kratko vreme njegovog

emitovanja, velike količine i sve manji prostor uslovili su
da se otpad gomila u enormnim količinama.
Kao bumerang javljaju se posledice koje direktno
ugrožavaju samog čoveka.
Svake godine se ispusti nekoliko stotina miliona do
milijarde kubnih metara čvrstog otpada, otpadnih voda i
gasova a sve kao posledica čovekove delatnosti.
Izvori zagađenja HEMIJSKA I PETROHEMIJSKA
organskim polutantima INDUSTRIJA
Ksenobiotici Nafta i derivati
Hlorfenoli
PAHs
Biopolimeri Bojni otrovi
Boje defolijanti
Vazduh PCB
BTEX Pesticidi Herbicidi
POPs Đubriva

Zemljište Voda
• Razvoj industrije uslovio je upotrebu različitih
jedinjenja veštačkog porekla koja nikada nisu
postojala u prirodi (ksenobiotici).

• Ovo se odnosi i na našu zemlju gde se kao posledica

industrije i rudarstva generiše velika količina
različitog otpada, pretežno sa povećanim sadržajem
teških metala i različitih organskih jedinjenja koji se
sada nesmetano izlivaju u reke i jezera.
Kretanje benzinskih oksigenata u prirodi (Izvor: Zogorski i sar., 1996)
• Poznato je da zemljište predstavlja tanak deo
Zemljine kore, koji je stvoren hiljadugodišnjim
pedogenetskim procesima od geološkog supstrata
pod uticajem klime, vode, flore, faune i
mikroorganizama.
• Za formiranje zemljišta debljine 1 cm na krečnjaku
i dolomitu, bilo je potrebno 10.000 godina, a za
nestajanja 1m njegove debljine, dovoljno je
nekoliko stotina ili desetina godina, a katkad,
samo nekoliko sati, minuta pa čak i sekundi.
• Poslednjih decenija mnogo različitih tehnologija je
korišćeno za smanjenje izvora zagađenja i za poboljšanje
već zagađenih područja.
• Za njihovo uklanjanje su korišćene različite fizičke i
hemijske metode, većinom skupe, a nedovoljno
efikasne i nedostupne siromašnim zemljama kao što je
naša. Postepeno se razvijaju nove, alternativne
metode koje su efikasne, ekonomski i energetski
isplative i prihvatljive.
• Konvencionalne metode (iskopavanje kontaminiranog
zemljišta i prebacivanje na novu lokaciju) imaju brojne
nedostatke:
- rukovanje i transport opasnih materija
- nova lokacija?

Pokrivanje i ograđivanje kontaminiranih područja:

- izvor kontaminacije i dalje ostaje na istom mestu
- praćenje i održavanje izolacionih barijera u toku dugog
niza godina - ekonomska opravdanost?
 Efikasnije metode
• Spaljivanje korišćenjem visoke temperature
• Različiti tipovi hemijske dekompozicije

Značajno smanjenje koncentracije polutanata

- složenost i kompleksnost postupka;
- ekonomska neopravdanost za sisteme malih razmera;
- nepouzdanost;
- pri spaljivanju sva lica u blizini su neposredno izložena
dejstvu kontaminanata;
- PCB, 1200oC – dioksin.
 Biotehnologija u upravljanju kontaminacijom

• Koristi se u cilju transformacije polutanata u

netoksične proizvode, skladištenja biorazgradivog
materijala iz obnovljivih izvora i razvoja ekološki
prihvatljivih procesa.

• Podrazumeva upotrebu genetičkog inženjeringa radi

poboljšanja efikasnosti i cene – najvažnijih faktora
za primenu mikroorganizama.
 Biotehnologija
• Razvoj hemijske industrije u 20. veku….
Povećanje nivoa kompleksnih toksičnih materija u
životnoj sredini
Velike ekološke katastrofe u prošlosti nametnule su
potrebu za sprečavanjem izlivanja toksičnih materija
u životnu sredinu!
• Katastrofe: Bopal (Indija), 2-3.12.1984.

• Najgora industrijska katastrofa!

• Metil izocijanat (komponenta u proizvodnji

pesticida) + gasovi!
• Tanker Exxon Valdez (Valdes-L.A);

• 24.03.1989. (trasa brodova)

 Bioremedijacija
• Predstavlja dobru alternativu konvencionalnim
metodama;

• U Evropi je korišćena na velikom broju lokacija i

pokazala je različit stepen efikasnosti;

• Ima veliki potencijal u uklanjanju velikog broja

polutanata.
 Principi bioremedijacije
• Bioremedijacija je proces potpune biološke
transformacije organskog otpada pod
kontrolisanim uslovima, ili do koncentracija ispod
nivoa predviđenih zakonskom regulativom.
• Za uspešnu bioremedijaciju neophodno je da
mikroorganizmi svojim enzimskim sistemima
„napadnu” toksične materije i transformišu ih do
netoksičnih proizvoda.
 Principi bioremedijacije

• Bioremedijacija zahteva povoljne ekološke

uslove – manipulacija u cilju ubrzanja procesa
degradacije i stimulisanja mikrobne aktivnosti.

• Bioremedijacione tehnike su znatno

ekonomičnije od konvencionalnih.
 Principi bioremedijacije

• Zasniva se na stimulaciji prirodnih populacija pa

je zbog toga prihvatljivija od ostalih metoda.
• Uglavnom se tretmani obavljaju u aerobnim
uslovima.
• U anaerobnim uslovima takođe dolazi do
degradacije perzistentnih (otpornih) jedinjenja.
 Uslovi za bioremedijaciju
• Biorazgradivost (biodegradacija) kontaminanta
(polutanta, zagađivača);

• Sposobnost mikroorganizama da razgradi

toksično jedinjenje;

• Dovoljan broj mikroorganizama;

• „autohtone mikrobne populacije”

 Faktori koji utiču na bioremedijaciju
• Prisustvo mikrobnih populacija sposobnih da
obave degradaciju;

• Pristupačnost toksičnih materija

mikroorganizmima;

• Ekološki faktori (tip zemljišta, temperatura, pH,

prisustvo kiseonika i hranljivih materija).
 Mikroorganizmi
• Izolacija iz svih sredina (hranljive podloge);

• Adaptacija na sve uslove (ispod 0°C, visoke t,

pustinje, voda, prisustvo ili odsustvo kiseonika,
prisustvo otrovnih jedinjenja ili drugih otpadnih
materija);

• Neophodan je izvor energije i ugljenika.

 Hranljive materije
• Iako su mikroorganizmi prisutni u
kontaminiranim zemljištima, njihova brojnost
uglavnom nije dovoljna za uspešnu
bioremedijaciju!

• Stimulacija mikroorganizama;

• C je najvažniji elemenat za živa bića;

• C:N = 10:1 C:P = 30:1!

 Ekološki faktori
• Kisela pH – dodavanje kreča;

• Temperatura utiče na brzinu biohemijskih

reakcija: svako povećanje za 10°C ubrzava
reakciju 2x!

• Ispod određene temperature život

mikroorganizama se zaustavlja – primena
tamnih plastičnih folija…
 Ekološki faktori
• Voda-navodnjavanje do optimalnog nivoa vlažnosti;

• Kiseonik – obrada zemljišta ili prašenje; dodavanje

vodonik ili magnezijum peroksida;

• Zemljišna struktura-dodavanje gipsa ili organskih

oplemenjivača.
 Strategije u bioremedijaciji
• Različite tehnike se koriste u zavisnosti od
stepena zasićenosti i aeracije.

• In situ tehnike – na lokacijama sa minimalnim

poremećajem.

• Ex situ – iskopavanje zemljišta ili ispumpavanje

vode.
 In situ tehnike
• Uklanjanje toksičnih materija sa površine ili
podpovršinskih slojeva.

• Za optimizaciju i kontrolu mikrobne

transformacije kontaminanata neophodna je
saradnja sa stručnjacima iz različitih naučnih i
inženjerskih disciplina!
 Ex situ tehnike
• U zavisnosti od kontaminanta koji treba ukloniti:

- solid phase system;

- slurry phase system (solid-liquid suspension in

bioreactor).
 Kompostiranje
• Kontaminirano zemljište + netoksični organski
dodaci (đubrivo, poljoprivredni otpad);

• Podsticanje mikrobioloških procesa i kontrola

temperaturnog režima tokom kompostiranja;

• Optimum 55-65°C!
 Mikroorganizmi u bioremedijaciji
• Pseudomonas – benzen, antracen, PCB,
ugljovodonici;

• Alcaligenes – halogenovani ugljovodonici, PAH, PCB;

• Arthrobacter - benzen, PAH, PCB;

• Bacillus - halogenovani ugljovodonici, fenoksiacetat;

• Corynebacterium – aromatična jedinjenja.

 Mikroorganizmi u bioremedijaciji
• Flavobacterium – naftalen, bifenil;

• Methanogenes – PCB;

• Mycobacterium – ugljovodonici, PAH;

• Rhodococcus - aromatična jedinjenja.

 Prednosti bioremedijacije
• Prirodan, opšte prihvaćen proces tretiranja
otpadnih kontaminiranih materijala (zemljište).

• U prisustvu kontaminanata broj mikroorganizama

raste; sa završetkom bioremedijacije broj opada.

• Krajnji proizvodi nisu toksični za živi svet: CO₂,

H₂O, ćelijska biomasa.
 Prednosti bioremedijacije
• Veliki broj kontaminanata;

• Toksični netoksični proizvodi;

• Sprečava se širenje kontaminiranog materijala;

• Umesto prenošenja kontaminanata iz jedne sredine

u drugu (zemljište-voda, zemljište-gas), obavlja se
kompletna razgradnja!
 Prednosti bioremedijacije
• Uglavnom se tretman obavlja na kontaminiranoj
lokaciji, bez poremećaja!

• Nije potreban transport otpada i izbegava se

opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu pri
rukovanju.

• Ekonomičnija od ostalih metoda!

 Nedostaci bioremedijacije
• Aditivi narušavaju ekološku ravnotežu;

• Ako se koriste GMO, teško ih je ukloniti;

• Može da bude skupa, ako je potrebno više meseci

da se nivo kontaminanta svede na zadovoljavajući
nivo;

• Produkti bioremedijacije mogu biti toksičniji,

perzistentniji (otporniji) od polaznog polutanta!
 Nedostaci bioremedijacije

• Samo za jedinjenja koja podležu razgradnji;

• Vrlo specifičan proces: metabolitički aktivne

mikrobne populacije, povoljni ekološki uslovi,
optimalan nivo kontaminanata i hranljivih
materija...
 Nedostaci bioremedijacije
• Neophodna su istraživanja na lokacijama sa više
kontaminanata;

• Kontaminanti mogu biti čvrsti, tečni i gasoviti;

• Dužina trajanja – često duža od iskopavanja

zemljišta ili hemijskih tretmana;

• Zakonska regulativa u vezi sa prihvatljivim

kriterijumima bioremedijacije je nejasna!
 Zaključak
• Bioremedijacija - „prečišćavanje” kontaminiranih
lokacija stimulisanjem prirodnih biodegradacionih
procesa.

• Razumevanjem značaja mikrobnih populacija u

prirodnim sredinama, širenjem znanja o genetici
mikroorganizama u cilju efikasnije degradacije,
stvara se potencijal za značajan napredak.
 Zaključak
• Bez obzira na primenjeni tip, bioremedijacija
predstavlja efikasni i ekonomski prihvatljiv način
tretiranja voda i zemljišta.

• Prednosti uglavnom eliminišu nedostatke:

- Opšta prihvaćenost;

- Porast popularnosti;

- Porast broja lokacija.