ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДЕ

22. март – Дан вода

8. јун – Дан океана

Загађивање воде

- 22% становника ове планете пије исправну воду, а од укупне количине

воде може се користити само 0,63%).
- Због загађивања вода, а самим тим и оскудице у чистој води, често се
говори о “ВОДЕНОЈ ГЛАДИ” и о “УМИРАЊУ РИЈЕКА, ЈЕЗЕРА И МОРА”

Отпадне воде

Све воде које су искоришћене за некакву намjену, било да је ријеч о:

- комуналним,
- индустријским или
- пољопривредним водама,

потребно је прикупити као отпадну воду па је на одговарајући начин

обрадити и одвести у пријемнике (ријеке, језера...) без штетних
посљедица за животну средину и без нарушавања природног кружног
тока воде.
 • Вода, загађена на било који начин током употребе
представља отпадну воду.

 Природна вода је уравнотежен систем

½(CO2 + H2CO3)

CO2 + H2O H2CO3 HCO3- + H+

CO32- + H+
 ПРОМJЕНЕ КВАЛИТЕТА ВОДЕ
• Помjене квалитета воде могу бити условљене физичко-хемијским и
биохемијским промjенама:
- отпадним водама
- пестицидима и вјештачким ђубривима
- киселим кишама
- промjенама режима тока воде
- промjеном флоре и фауне у водама

Шта значи ЗАШТИТА ВОДА - Одражавање доброг еколошког и

хемијског статуса вода – повећање водног ресурса, тј. обнављање водног
ресурса
 Извори загађења могу бити:

 - Природни (вулканске ерупције, земљотреси, пожари, поплаве итд.)

 - Вјештачки (често названи и технолошки или антропогени) извори

(индустрија, рударство, пољопривреда итд.)
  АНТРОПОГЕНО ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДЕ
НЕОРГАНСКИМ МАТЕРИЈАМА
Загађујуће материје различитог поријекла:

 Вађење и обрада минералних сировина

 Металургија
 Производња енергије
 Хемијска индустрија
 Нафтна и петрохемијска индустрија
 Пољопривредна производња
 Саобраћај
 Депоније отпада
 Комуналне и градске отпадне воде
 Неконтролисана сјеча шума и ерозија земљишта
  ПРОЦЕСИ ВАЂЕЊА И ОБРАДЕ МИНЕРАЛНИХ
СИРОВИНА

• Експлоатација руде на површинским коповима или у подземним

рудницима
 Пренос руде до постројења за дробљење и мљевење
 Дробљење и мљевење
 Сепарација руде од јаловине или флотација при чему се добија
рударски концентрат (концентрат руде)
 Највећи извор загађења су флотациони реагенси:

- Реагенси за подешавање pH средине

- Депресиви
- Колектори
- Пјенушавци
- Активатори
- Дезактиватори
  МЕТАЛУРГИЈА

 затворена кола, њихове отпадне воде су у већини случајева течности

испуштене из оних кола гдје треба извршити деконцентрације.

 приликом површинске обраде метала купке садрже велику

концентрацију полутаната али и водени раствори којим је вршено
испирање.
 ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА

 Производња сумпорне киселине

 Производња фосфорне киселине
 Производња хлора, водоника и натријум-хидроксида

 ТЕКСТИЛНА И КОЖАРСКА ИНДУСТРИЈА

 Текстилна индустрија – бојење са бојама које садрже метале

 Кожарска индустрија – минерално штављење, када се штави са
једињењима хрома или алуминијумовим солима
ЕНЕРГЕТИКА – САГОРИЈЕВАЊЕ УГЉА (ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ)

- Загађивање површинских и подземних вода оцједним водама из пепелишта

- Фактор концентрисања - 4-5, јер се од 1 тоне угља добија 0,12-0,25 тона
пепела.
- штетни елементи - Hg, As, Cd и др.
- Један дио загађења се раствара у води при воденом транспорту пепела од
ложишта до пепелишта.

 Уран при сагоријевању угља сав заостаје у пепелу!

 Нпр. у угљу рудника Рембас (Моравски угљеви) налази се од 2,2 до 5,3 g U/t
угља.
 Након сагоријевања садржај урана у пепелу износи око 9-21 mg/kg пепела.
 Сагоријевањем 100 000 тона угља добија се око 220-530 kg растворљивог
урана.
 Нпр. садржај урана у подземној води у близини термоелектране у Обреновцу
је око 0,1 g/dm3, а испраном пепелу радиоактивност је око 3 пута већа у
односу на угаљ (Вукмировић и сар., 1987).
 ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

Производња хране доводи до значајних загађења воде:

➢ Примјена минералних ђубрива
➢ Примјена пестицида
➢ Накупљања соли минерала због наводњавања
➢ Одлагање стајског ђубрива и отпадних вода насталих мокрим
изђубравањем
➢ Повећавање пољопривредних површина које изазивају повећану
ерозију земљишта

 ЕМИСИЈА НЕОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА ПРИ РАТАРСКОЈ И

СТОЧАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ:
 Ђубрење минералним фосфорним ђубривима
 Азотна ђубрива
 Отпадне воде са фарми
 САОБРАЋАЈ
Увођењем нових стандарда и ограничавањем емисије из аутомобилских мотора
увелико је смањено загађење, али још увијек саобраћај је велики извор угљен-
моноксида, угљоводоника, азотних оксида и олова.
У 1982. год. око 75% укупне емисије олова у Европи је потицало из саобраћаја.
Дозвољена концентрација олова у бензину је била 0,4 g/dm3.

ЗАГАЂИВАЊЕ ПРИ САОБРАЋАЈУ НА ВОДИ

❖ Загађивање воде при раду транспортних средстава (бродова, чамаца,
шлепова...)
❖ Загађивање воде при утовару или истовару из пловних објеката
❖ Загађивање воде избацивањем воде из пловних објеката
❖ Загађивење воде при оштећењу и потапању бродова

НАФТНА МРЉА
Један од најприсутнијих облика налажења нафте као загађујуће супстанце на
површинским водама јесте нафтна мрља. Минимална дебљина нафтне опне је
0,15 m.
Зависно од поријекла загађења и начина на који проузрокују
загађење, загађујуће супстанце се могу сврстати у неколико
основних типова:

 отпадне воде и друге нечистоће којима се повећава

потрошња кисеоника
 изазивачи инфекција
 материје које биљке користе за храну
 органске материје
 минералне и неорганске соли и киселине
 чврсти отпад
 радиоактивне материје
 термално загађење
  ПОВРШИНСКИ АКТИВНЕ МАТЕРИЈЕ (ПАМ)

 ПАМ – синтетичка средства за прање

 Ове супстанце као емулгатори, пјенушавци и кваситељи мијењају површински напон и
образују обилну пјену која се сакупља на површини воде нарочито тамо гдје се
протицање успорава.

CH3 CO2-Na+

- Алкил-бензсулфонат (садржи линеаран алкил-радикал)

- Алкил-бензсулфонат (садржи рачваст алкил-радикал)

 Детерџенти смањују засићење воде кисеоником и паралишу активност
микроорганизама који разграђују органску материју, а сами се лоше разграђују
бактеријама.

 Синтетичке ПАМ појачавају токсичне особине загађујућих супстанци у води као што су
анилин, цинк, гвожђе, канцерогене супстанце и пестициди, доприносећи њиховом
бољем растварању и ефикаснијем продирању у организме.
 Пестициди
Према начину дјеловања међу пестицидима се разликују:

 инсектициди (против инсеката),

 хербициди (против корова и других непожељних биљака),
 фунгициди (против гљивица),
 акарициди (против гриња),
 родентициди (против пацова)
 нематоциди (против глиста) и
 молускициди (против пужева).

Често се пестициди нагомилавају на:

➢Непроточним или слабо проточним Они се на овим мјестима у

мјестима
➢Нерегулисаним дијеловима ријека
➢Плитким и мочварним мјестима
➢У мањим вјештачким и
➢Природним језерима
највећим количинама налазе у
прољеће и љето, што се повезује
са њиховом интензивном
примјеном у пољопривреди у
тим годишњим добима.
Стабилност пестицида који су доспјели у воду зависи од:

➢Физичко-хемијских особина препарата

➢Дозе и технологије њихове припреме
➢Типа земљишта
➢Метеоролошких услова
➢Брзине протицања
➢Присуства површински-активних супстанци у води идр.

DDT (dichlor-diphenyl-trichlorethan)

Употреба од 1939. Синтетисан

године 1873. године

"Stockholm Convention on Persistant Organic Pollutants" се

широм свијета забрањуjе производња и примјена DDT,
осим у случајевима борбе против епидемија уз посебно
одобрење WHO (свјетске здраствене организације)
(2001. год.).
 Даље загађење се може класификовати и као:
 - урбано
 - индустријско
 - пољопривредно и др.

• На основу врсте дејства и посљедица које загађење може да

има на животну средину,
загађење воде може бити:
- хемијско
- физичко
- биолошко
 физички (мијењају се физичка својстава воде нпр.
провидност, температура, радиоактивност)
 хемијски (могу бити неоргански и органски загађивачи.
Изазивају га хемијски агенси који мијењају неке од
природних особина воде нпр. pH вриједност, количину
раствореног кисеоника, мирис, укус и др.)

биолошки (овим загађењем у води су присутни разни патогени

бактерије, вируси, гљиве, који могу бити непосредни
узрочници болести.)

 Затим се загађивачи површинских вода могу сврстати у

још двије велике групе:

 концентрисане изворе загађења (тачкасто загађење)

 расуте изворе загађења (дифузионо загађење)
 Врсте расутог загађења
Расута загађења могу бити различита,
као и извори њиховог настанка. Ипак
се могу сврстати у шест главних
категорија:

• Нутријенти
• Суспендоване материје
• Киселине и соли
• Тешки метали
• Опасне и штетне материје и
• Патогени организми.
 Концентрисани извори загађења
Комуналне отпадне воде

• Настају као резултат животне активности становништва и од

пратећих дјелатности које се одвијају.

- Отпадне воде у оквиру домаћинства

- Отпадне воде насеља

Квалитет комуналних отпадних вода у једном
насељу зависити од:

– Начина живљења становништва и њиховог животног стандарда.

– Начина одвођења отпадних вода, тј. да ли је

систем сепаратан или заједнички са атмосферском канализацијом.

– Обима и врсте индустрије која се налази у насељу

 Отпадне воде из домаћинства
 Према степену биолошке разградње разликују
се:
 - Свјеже отпадне воде у којима биолошка
разградња још није напрeдовала, концентрација
раствореног кисеоника није битно мања од оне
у води из водовода;
 - Одстајале воде, које не садрже кисеоник, јер
је потрошен за биолошку разградњу отпадне
материје;
 - Труле (септичке) воде у којима је биолошка
разградња толико напредовала да се одвија
анаеробно, а успостављена је равнотежа
између разграђивача и органске материје.
Индустријске отпадне воде

• Према врсти загађења индустријске отпадне воде се могу подијелити на

отпадне воде које претежно садрже неорганске или органске
материје биолошки теже или лакше разградиве. Оне постају све већи
проблем и све већи су загађивачи површинских, а посебно подземних
вода.
• Најчешће и најзначајније количине отпадних вода потичу из
следећих грана индустрије: хемијске, металопрерађивачке,
прехрамбене, текстилне, папирне, кожарске...
• Градске отпадне воде су мјешавина индустријских и комуналних
отпадних вода.

• Индустријске отпадне воде садрже разне хемијске токсичне

супстанце. Њихове количине и врсте зависе од низа фактора, прије
свега од природе индустријских процеса.

• Количина индустријских отпадних вода варира од доба дана и

ноћи, а зависи и од низа других фактора.
 РАСХЛАДНЕ
ПРОЦЕСНЕ ОТПАДНЕ ВОДЕ

ИНДУСТРИЈСКЕ ОТПАДНЕ ВОДЕ

ОТПАДНА ВОДА ОД ЧИШЋЕЊА САНИТАРНЕ ОТПАДНЕ

ОПРЕМЕ И ПОСТРОЈЕЊА ВОДЕ
Индустријске отпадне воде

Индустријске отпадне воде

настају упорабом воде у
технолошким поступцима и у
производњи енергије.

 У односу на отпадне воде из домаћинства могу се

подијелити у двије темељне групе:

 1. биолошки разградиве или спојиве које се смију

мијешати с отпадним водама из домаћинства;
 2. биолошки неразградиве или неспојиве које се не
смију мијешати с отпадним водама из домаћинства без
претходне обраде
 ТЕШКИ МЕТАЛИ

Појам тешки метали обухвата метале чија је густина

већа од 5 g/cm3.

Разликују се:

1. есенцијални тешки метали (Cu, Zn, Mn и Fe) који су

неопходни за многобројне функције у људском организму,
а њихов мањак доводи до појаве озбиљних симптома
недостатка.

Нпр. Анемија код недостатка жељеза, дијабетес код

недостатка хрома, проблеми у расту код недостатка
никла.

2. Неесенцијални тешки метали (Cd, Pb)

Тешки метали

Токсичност тешких метала се појачава

кроз поступак хелирања и стварања
сулфида с биолошки активним
супстанцама, нарочито ензимима -
поступак који се назива
биометилација.
 Посебну токсичност показују
металоорганска једињења живе, олова
хрома и селена.
Од чега полазимо?
 Метали:
 Веома заступљени у природи
(стијене, руде, земљиште, вода,
ваздух)
 Већи број елемената (око 80) Циклус живе
 23 тешки метали

 Дистрибуција метала
 У виду финих честица прашине
могу доспјети у атмосферу
 таложе се у водама и у тлу

Брзо разрјеђују и таложе као

тешко растворљиви карбонати,
сулфати или сулфиди на дну
водених површина.
 Метали - отпорни на природну
деградацију
 Биоакумулација метала
 Метали – од неопходних до непожељних
 Есенцијални – физиолошки  Токсични
значајни – унос храном  Арсен (As) 1
 Кобалт (Co)  Олово (Pb) 2
 Бакар (Cu)  Жива 3
 Гвожђе (Fe)  Кадмјум (Cd) 8
 Магнезијум (Mg)  Берилијум 40
 Манган (Mn)  Кобалт (Co) 50
 Селен (Se)  Никал (Ni) 55
 Цинк (Zn)  Цинк (Zn) 74
 Хром (Cr)  Хром 77
 Молибден (Mo)
 За медицинске потребе
 Бизмут - Злато Ранг листа
 Галијум - Литијум хазардних
 Платина - Алуминијум супстанци 2005
“Све супстанце су отрови. Нема ни једне која није отров.
Права доза разликује отров од лијека.”
Paracelzus (1493-1541)

“Сви метали су токсични при некој дози.”

 Тешки метали који испољавају
токсичне ефекте
 Арсен (As) 1
As: 400 г.п.н.е. – лијек и отров
 Олово (Pb) 2
 Жива 3 Pb-Употребљава се већ 4000 г.
 Кадмијум (Cd) 8 200 г.п.н.е. Dioscorides:
 Кобалт (Co) 50 “олово чини да се губи памет”
 Никал (Ni) 55
 Цинк 74
 Хром 77 Cd – откривен тек 1817. г.
 Манган 115
 Бакар 133

Ранг листа
хазардних
супстанци 2005
 ТРОВАЊЕ ТЕШКИМ МЕТАЛИМА

-Повишена концентрација тешких метала може бити узрок настанка

аутоимуних обољења, при чему се стварају антитијела усмјерена против
властитих органа (алергије)

- Утичу на метаболизам цинка, при чему изазивају његов мањак (сметње у

функцији хипофизе, јајника, тестиса)

ТОКСИЧНО-НЕ ТОКСИЧНО ???

-питање токсичности је само питање количине, а овај распон веома варира

код сваког појединог елемента

-дневна неопходна количима кобалта, централног атома витамина Б12 који је

неопходан у стварању еритроцита креће се око 0,1 микрограм → 25-30
милиграма/дан → тровање (срчана и бубрежна оштећења)

- Талијум у било којој количини отрован

 Од чега зависи токсичност метала?
•Физичко-хемијске особине метала:
• Хемијски облик, нпр. CH3Hg и Hg2+
• Растворљивост, стабилност
• Способност да реагују са биолошким лигандима
(реактивност зависи од pH, редокс услова, Т, врсте медија)
• Грађење комплекса са протеинима (металотионеини граде
комплексе са Cd, Zn, Cu и др.)

•Електрохемијске карактристике (електропозитивност

повећава токсичност)

•Стање организма
• Старосна доб (дjеца осjетљивија – већи % апсорпције,
посебно Pb)
• Начин живота (алкохол, пушење)
• Стање имуног система
• Исхрана
 НЕКИ ИНДУСТРИЈСКИ АКЦИДЕНТИ СА
ЗНАЧАЈНИМ ПОСЉЕДИЦАМА ПО ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ

➢Експлозија у хемијској индустрији у граду Севесо, сјеверна

Италија (1976. година)

➢Ослобађење метилизотиоцијаната из погона за производњу

пестицида у граду Бопал, Индија (1984. година)

➢Пожар у складишту хемијске индустрије у Базелу,

Швајцарска (1986. година)

➢Акциденти у транспорту нафте и деривата нпр. потонуће

танкера “Престиж” 2002. год. код обале Шпаније,

➢Акциденти у нафтној индустрији изазвани ратним дејствима

нпр. разарање рафинерије нафте “Нови Сад” 1999. године
 Умјесто закључка
 Проблеми везани за тешке метале:
- Граде веома стабилне и дуготрајне комплексе са S у
биомолекулима мијења се структура и функција
биомолекула
- Акумукирају се (концентрују) у високим нивоима у ланцу
исхране
Очување Регулатива
воде

Земљишта Производња здраве

Околина хране
Смањење
загађења
ваздуха Смањење
токсичних
Ризик по здравље
супстанци
 Карактеристике отпадне воде
(квалитативне)

• Основне групе показатеља загађености

вода су:
1. Физички параметри
2. Хемијски параметри
3. Биолошки показатељи
Физички параметри

1. Температура
– Посебно значајна код индустријских отпадних вода
(термоелектране, котловнице);
2. Боја и мирис
– Указује на присуство органских и неорганских једињења;
3. Концентрација укупних чврстих, суспендованих и
растворених материја
– Суспендоване материје могу бити лакше и теже од воде;
– Теоријски: таложиве суспендоване материје исталоже се у
мирној води; практично: таложиве суспендоване материје оне
које се исталоже за два сата;
– Јављају се у многим отпадним водама;
– Утичу на одвијање одређених процеса пречишћавања,
такође и на реципијенте.
Чврсте материје у води

• Нестабилне загађене воде су оне које

садрже велику количину чврстих материја,
нарочито органског поријекла, док
загађена вода са мало чврстих материја
може да се окарактерише као стабилна.
• Разликујемо:
– суспендоване и
– растворљиве чврсте материје.
Суспендоване материје

• Суспендоване материје у води су 70 % органског

или 30 % неорганског поријекла.
• Суспендоване материје јављају се:
– као резултат природних процеса
– услед људских активности, из: градских отпадних вода,
индустријских отпадних вода и дифузних извора
(пољоприврене активности,сјеча шума,спирање са
урбаних површина).
• Загађују воду естетски, еколошки и здравствено.
• Таложе се у мирним водама и угрожавају живи свијет
на дну вода, а и смањују прозирност воде.
Растворљиве материје

• Растворљиве материје у цјелини садрже око 40 %

органских и 60 % неорганских материја.
• Растворене материје последица су растварања
проласком падавина кроз атмосферу, отицањем по
површинском или подземном слоју земље.
• Такође су дио отпадних вода домаћинстава и
индустрија.
Хемијски параметри

1. pH, алкалитет, ацидитет

2. ХПК, БПК5,ТОЦ
3. азотна једињења: амонијак, нитрати,
нитрити, укупни азот
4. укупни фосфор
pH,алкалитет и ацидитет

• pH вриједност је мјера активности

водоникових јона (H+) у раствору и на
тај начин одређује да ли је дати
раствор киселог или базног карактера.
pH,алкалитет и ацидитет

• Алкалитет се најчешће дефинише као

способност неког раствора да неутрализује
киселине.
• Ацидитет представља степен киселости неког
раствора.
• Алкалитет и ацидитет су мјера потенцијалне
киселости, односно базичности.
БПК-биолошка потрошња кисеоника

• БПК је количина кисеоника која је потребна

микроорганизмима узорка воде да у аеробним
условима на температури од 20°C, у одређеном
времену инкубације, оксидују органске материје у
води.
• Потребна количина кисеоника пропорционална је
присутној количини органских материја.
• Најчешће се одређује БПК5 који показује потрошњу
кисеоника у првих пет дана. Вриједност БПК5 износи
приближно 70 – 80 % од БПК.
БПК-биолошка потрошња кисеоника

• Оксидација органских материја је

најинтензивнија у првих 5 дана и стога се и
користи вриједност БПК5.
• По нашим прописима, квалитет површинских
вода према БПК је:

– I класa < 2 mg O2/L

– II класa < 4 mg O2/L
– III класa < 7 mg O2/L
– IV класa < 20 mg O2/L
ХПК-хемијска потрошња кисеоника

• ХПК је хемијски потребна количина кисеоника за

оксидацију органских компонената и неорганских соли, и
представља показатељ загађености отпадних вода.
• ХПК се најчешће изражава потрошњом О2 у mg/L.
• Изражава се као количина О2 која се потроши при
потпуној оксидацији органских компоненти у
неорганске производе.
Однос ХПК/БПК5

• Присутност биолошки неразградивих материја у

отпадној води манифестује се већом вриједношћу
ХПК у односу на БПК. У биолошки неразградиве
органске материје спадају: целулоза, угљена
прашина, лигнин, танин и већина од низа
синтетичких органских једињења.
• ХПК је увијек веће или једнако БПК.
• Однос ХПК/БПК5 карактеристика је поједине
отпадне воде, и у зависности од састава може бити
различит и утврђује се лабораторијским поступцима.
ТОЦ-укупни органски угљеник

• Укупни органски угљеник (ТОЦ) је мјера

садржаја везаног угљеника у отпадној води.
• ТОЦ се одређује мјерењем количине CO2
насталог оксидацијом органског угљеника.
Биолошки параметри

• Биолошки показатељи отпадних вода:

• Токсичност
• Биоразградивост
• Бактериолошко загађење.
Токсичност

• Углавном настаје од органских материја,

које могу бити токсичне за микроорганизме.
• Токсиколошким тестовима се утврђује
токсично дјеловање на микроорганизме, који
су најзначајнији у процесу пречишћавања.
• Мјерење токсичности један је од кључних
параметара за одређивање степена и врсте
предтретмана отпадних вода у
индустријама.
Биоразградивост

• Важан параметар за утврђивање могућности

биолошког пречишћавања отпадних вода.
• Представља процес превођења хемијских
једињења до нешкодљивих материја
дјеловањем микроорганизама.
• Биоразградивост се може дефинисати
односом БПК5/ХПК.
• Биолошки третман отпадних вода је
ефикасан када је БПК5/ХПК > 0,5.
Бактериолошко загађење

• Загађена вода садржи велики број живих

организама од којих су већина микроскопских
величина.
• Разликујемо бактерије (паразитске и сапрофитне) и
комплексније организме.
• Макроскопски организми се могу видјети голим
оком, то су прије свега црви и инсекти различитог
степена развоја. Они активно дјелују у процесу
пречишћавања, док се неки претежно налазе у
водотоковима који су јако загађени.
Бактерије

• Паразитне бактерије нормално живе на рачун других

живих организама (домаћина). Издвајају се посебни
типови који за вријеме њиховог развоја у тијелу
домаћина продукују токсична једињења - патогене
бактерије.
• Сапрофитне бактерије хране се мртвим органским
материјама. Оне формирају отпадне супстанце које
се састоје од органских и неорганских материја.
• Сапрофитне бактерије могу бити аеробне, анаеробне
и факултативне и свака од њих има специфичну улогу у
разградњи органских материја у загађеној води.
 Загађење
У отпадним
водама домаћинства
највећи
загађивачи воде су
детерџенти, козметички
производи, фекалије

Рјешење!
Смањити количину многих
непотребних средстава за
чишћење и прање
 Загађење

Отпадне воде из
термоелектране,
железаре и фабрике садрже
многе штетне и опасне
материје
Рјешење!

Филтери на фабрикама –
отпадне воде треба
прво пречистити па тек
онда испуштати у ријеке
 Загађење

Кише и снијегови спирају у

ријеке и језера пестициде
који се употребљавају у
пољопривреди за бржи раст
биљака и уништавање
корова и штеточина.

Рјешење!

Смањити количину
пестицида
и хемикалија. Омогућити
развој биљака и животиња
које су природни
непријатељи штеточина.
 Загађење

Нафтне мрље настају

изливањем нафте из
танкера, уништавајући на
тај начин читаве
екосистеме.
Рјешење!

Контролом исправности
бродова могу се спријечити
овакве несреће, као и
мања потрошња нафте и
коришћење неких других
облика енергије.
 • Више од пет милиона људи сваке године умре
од болести изазваних употребом неисправне
воде!
 • Само једна батерија или уље из мотора возила,
бачени на земљиште довољни су да трајно
затрују извор пијаће воде!
 • Према налазима стручњака (УСЕПА), један
литар просутог отпадног моторног уља загади
милион литара воде!
 Постројења за пречишћавање отпадних вода
врше механички и биолошки третман
отпадних вода.

 • Механичким третманом се уклањају само

најгрубље нечистоће, минералне материје теже
од воде као и масноће...

 • Биолошким третманом врши се

минерализовање органских нечистоћа и
неутралисање биолошког и хемијског загађења
које долази у постројење отпадним водама.