ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
 ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
• Извори загађења који под спољашњим и унутрашњим утицајем емитују
материје у околину представљају загађиваче животне средине.
• Они се могу поделити на:
• Природне и
• Вештачке
• Природни загађивачи настају под дејством природних појава као што су:
• вулканске ерупције, пешчане олује, шумски пожари, космичке прашине,
мочваре, минерали и термални извори, океани и сл.
Пешчане олује
Шумски пожари
Космичка прашина
Мочваре
 ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
Вештачки загађивачи створени су радом човека и индиректним и
директним процесима а то су:
• извори згађивања везани за експлоатацију сировина,
• извори загђивања везани за транспортна средства ваздушног,
воденог и копненог саобраћаја,
• извори згађивања везани за пољопривредну делатност,
• извори згађивања везани за комунални отпад,
• извори згађивања везани за трансформацију горива у неки други
облик енергије.
Извори загађења
Извори загађења
Извори загађења
 ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА
• Под загађеним ваздухом се подразумева ваздух у којем се
налазе нови до тада непознати састојци у уобичајеном саставу
или онај ваздух у коме су овакви састојци присутни у
енормним количинама.
• Загађење ваздуха постоји када присуство неке супстанце или
неког важног вида њених састојака може да изазове штетно
дејство или да узрокује штету или сметњу.
Главни извори загађења ваздуха
• Стационарни процеси сагоревања (производња електричне
енергије, индустријски котлови, загревање стамбених и
индустријских објеката)
• Саобраћајни системи (аутомобили, авиони, шинска возила,
бродови)
• Индустријска предузећа (сви процеси сагоревања у металургији,
производња пластичних маса, у индустрији цемента,
рафинеријама нафте, саобраћају и складиштењу)
• Прерада чврстих отпада,
• Остали извори (претежно мањег обима у производњи и
службама за грађевинарство).
Главни загађујући елементи
• Главни загађујући елементи који се емисијом ослобађају у ваздух
индустријски најразвијених земаља су:

• аеросоли, претежно чврсте, делимично течне агрегације,

• сумпорни оксиди SOx (претежно SO2 , делимично SO3),
• азотни оксиди NOx (претежно NO, NO2 ) органске материје, пре свега
угљоводоници CxHy,
• угљенмоноксид CO,
• тешки метали - кадмијум, олово, хром, бакар, цинк и др.
• Лимитрирајуће или граничне вредности емисија или имисија загађујужих
материја у ваздух су одређене стандардима.
 Последице згађења ваздуха
• Смањење видљивости,
• Непријатан мирис,
• Извор прљавштиње,
• Корозија метала,
• Оштећење фасада, споменика,
• Оштећење биљног фонда.
Ефекти загађења ваздуха
• Киселе кише - ACID RAIN,
• Нарушавање озонског омотача - OZONE depletion,
• Глобално загревање - Global warming,
• Различити здравствени проблеми код људи.
Киселе кише
• Киселе кише представљају један од ефеката загађења ваздуха који настаје у
зависносзи од процента NO и CO2 у ваздуху, падавину која је загађена сумпор-
диоксид и азот оксидима и другим једињењима при чему узима вредност Ph
између 4 и 4.5 и садржи до 40 пута више киселине од обичнеих падавина.
• Ефекти киселих киша:
• контаминирају воду за пиће,
• оштећују или уништавају акватични биљни и животињски свет
• Утичу на ланац исхране,
• еродирају скулптуре, статуе, зграде и храмове,
• уништавају дрвеће,
• деградирају земљиште,
• доводе до нарушавања вегетације уопште.
 Глобално загревање
• Глобално загревање Ефекти глобалног згревања:
представља пораст просечне • пораст температуре на планети
температуре атмосфере, Земљи што доводи до плављења
океана и земљине површине. приобалних насеља и области,
Глобално загревање долази • Утицај на здравље људи
услед присутности угљен- изражени кроз топлотне ударе,
диоксида и метана које алергије, респираторне сметње и
емитују индустријска обољења,
постројења. • Утицај на пољопривреду кроз
све теже услове за раст и развој
житарица.
Нарушавање озонског омотача
• Озонски омотач је слој у Земљиној атмосфери између 15 и 30 км од
површине земље, штити живе организме од UV зрачења и садржи
знатне кличине озона.
• Осамдесетих година прошлог века тим истраживача поможу сателита
открио је рупу величине САД у стратосфери изнад Антартика, овај
догађај довео је до појаве великог интересовања за ову проблематику.
• Откривено је да су за оштећење озонског омотача у највећој мери
зслужни хлуорофлороводоници.
• Уништавањем озонског омотача омогућава се несментан пролазак UV
зрацима који могу имати погубан ефекат по планету Земљу и
човечанство.
Ефекти UV зрачења
• Канцер коже,
• Нарушавање имуног система,
• Оштећење ока,
• Оштећење DNK различитих форми живот света,
• Друге могуће промене које у овом моменту нису утврђене.
Ефекти атмосферских загађења огледају се
кроз:
• деловање на биљке,
• деловање на животиње,
• деловање на здравље људи акутна болест,
• Светска Здравствена Организација је утврдила да 2,4 милиона људи годишње
умре од последица које су у директној вези са аерозагађењем,
• Хроничне болести, скражење живота, астма, бронхитис, оштећење срца и
плућа, респираторне алергије,
• Промене физиолошких функција (респираторне функције, транспорт
кисеоника)
• Психофоичке реакције,
• Надражење чула,
• Поремежај у конфору живљења, поремећај сна.
Процеси и материје које загађују
атмосферу
• Најзначајнији извори загађења атмосфере су процеси у којима има сагоревања.
• Главни извори загађења атмоефере су:
• ложишта и горионици у котловима за производњу топлотне енергије у
термоелектранама- топланама, локалним системима грејања и сл.
• специфично конструјисана ложишта и горионици као извор топлоте за индустријске
топлотне процесе у металрушкој индустрији код производње цемента, креча и сл.
• котолови за спаљивање отпада са ложиштима прилагођеним сагоревајућим
материјалима, са сагоревајућим и додатним горионицима,
• мотори са унутрашњим сагоревањем, топлотне турбине за погон саобраћајних
средстава (путничких, шинских возила, авиона, бродова) као и грађевинских и
пољопривредних машина,
• неконтролисано спаљивање грађевинског отпада из домаћинства, паљење на
депонијма, спаљивање у пољопривреди и сл.
Основни загађивачи настали током људских
активности (примарни загађивачи)
• Сумпор - оксид : емитује се током сагоревања угља (посебно угљен-
диоксид)
• Азот - оксид: настаје при високотемпературном сагоревању
• Угљен-моноксид: настаје приликом непотпуног сагоревања горива
типа природног гаса, угља, а његови најважнији извори су моторна
возила,
• Угљен-диоксид: гас са ефектом стаклене баште који настаје током
сагоревања.
• Честице (аеросоли, пепео, чађ, дим, магла, смог).
• Секундарни загађивачи...
Смањење емисије у атмосферу
• Главно оптерећење за атмосферу су емисије стационарних
сагоревајућих система и аутомобилских мотора. Емисије се могу
снижавати:
• ограничавањем потрошње енергије,
• заменом фосилних горива другим изворима,
• корекцијом процеса сагоревања и инсталацијом система за
пречишчавање, емисије се могу учинити мање токсичним.
Потрошњу енергије могуће је ограничити
• Повећањем ефикасности машинских система (бољим
искоришћењем енергиеј) у уређајима домаћинства,
аутомобилима и другим саобраћајним средствима,
индустријским производним системима.
• Бољом топлотном изолацијом зграда (стамбених, друштвених,
индустријских)..
• Инсталацијом енергетски ефикасних система осветљења.
Поступци и уређаји за пречишћавање и
рециклирање отпадних гасова
• Прање. (Технолошки апарати који се користе у ове сврхе називају
се скрубери).
• Влажно пречишћавање гасова одвија се преко влажних издвајача
(скрубера).
• Иницијални одвајачи прашине.
• Циклонски сепаратори (служ за раздвајање чврсте од гасовите
фазе).
• Пречишћавање гасова филтрирањем.
• Електрофилтери.
Методе за пречишћавање гасовитих
компоненти
• Апсорција је довођење у контакт са течношћу смеше гасова са
циљем да се једна или више компонената смеше гасова раствори
у течност. Процес транспорта материеј је молекуларном и
конвективном дифузијом.
• Адсорција је довођење у контакт гасова са површином чврстог
тела са циљем да се једна или више компоненти издвоји и пређе
у чврсту фазу, односно то је пренос материеј из чврсте у гасну
фазу.
У циљу заштите ваздуха, смањење емисије
штетних гасова може се постићи:
• Увођењем чистих производњи и система за заштиту животне
средине у енергетска постројења,
• реконструкција постојећих постројења која емитују загађујуће
материје
• успостављање аутоматског мониторинга на значајним
емитерима,
• успостављање и имплементација међународних споразума који
се односе на заштиту ваздуха, климатске промене и заштиту
озонског омотача.
Загађење вода
• Воде које се одводе након примене, са погоршаним особинама под
дејством антропогене активности, називају се отпадне. Деле се на:
• комуналне воде - из домаћинства, јавних зграда, социјалних установа,
завода (кухиња, тоалета, купатила, умиваона),
• индустријске воде-течни отпади, који настају код прераде сировина,
воде запрљане у производним процесима и пољопривредној
производњи,
• градске воде - воде које теку у градској канализацији, тј. мешавина
комуналних и индустријских вода.
• Садржај загађујућих материја у отпадним водама пре њиховог
испуштања у реципијенте (обично површинских водених токова) не
сме прекорачити Максимално Дозвољене Концентрације (MDK([mg/l]
Природно загађење вода
• Основни извори природних загађења вода су:
• отпадне воде урбаних средина,
• минерална ђубрива,
• органске и неорганске материје,
• киселе рудничке воде,
• дренажне воде,
• отпадне воде прераде и коришћења минералних сировина,
радиокативне материе и отпадна топлота.
Хемијско загађење вода
• Настаје под утицајем загађујућих органског и неорганског
порекла.
• Неорганске загађујуће материје: растворљиве соли, растворљиви
минерали из разградљивих стена и кисели остаци.
• Органска загађења: отпадне материје из људских насељ,
индустрије, концентрације минерала, металургије,
пољопривреде и сточарства.
Физичко загађење вода
• Физичко загађење вода се односи на промене основних физичких
својства која могу бити значајна за живот водених екосистема и
за човека који их користи у свакодневном животу.
• Најзначајнији облици загађења су термална и радиоактивна
загађења.
Загађење атмосферске воде
• Атмосверске воде су такође изложене загађењима.
• При преласки кроз атмосферу падавине растварају оксиде и при
томе настају киселе кише које имају негативан утицај по животну
средину.
Загађење подземних вода
• Карактеристика подземних вода је смањење количине органских
материја. Уколико потичу из мањих дубина састав је сличан
саставу површинских вода и зависи од слоја кроз који потичу.
• Уколико до подземних вода доспевају воде са површине оне у
себи могу садржати и органске материје.
• Када подземе воде потичу из већих дубина оне су термалне или
минералне и имају својство лековитости.
Загађење индустријским отпадним водама
• Индустријске отпадне воде садрже у себи многе токсичне
супестанце, које су сачињене од органске, неорганске, разградиве
или неразградиве материје.
• Могу настати хемијским загађењима као комуналне отпадне
воде, под утицајем атмосферских отпадних вода које се сливају у
канализацију или приликом загађења разним транспортним
средствима.
Загађење вода горивима
• Ове материје завршавају своје кружење у водним екосистемима,
а кретање започиње загађењем ваздуха путем емисије велике
количине дима и честица чађи.
• Посредством атмосферских падавина долази до загађења вода.
Биолошко загађење вода
• Биолошко загађење вода подразумева присуство разних
патогених организама (бактерије, вируси, гљива, глиста, инсеката)
које представљају узрочнике или преносиоце заразних болести.
• Уколико ових организама има у великој количини могу изазвати
значајне епидемије.
Загађење воде експлоатацијом и техничком
прерадом минералних сировина
• Руда која се добија прерадом, оксидише се са ваздухом и долази
до настанка закишељених вода које се избацују у водене
екосистеме. Овакве воде угрожавају живи свет водених
екосостема и утичу на закишељавање околног земљишта.
• Прилико процеса флотацијске концентрације у коме се врђи
одвајање корисног минерала од штетних минерала и остатака
користе се флотациони реагенси (сложена органска или
неорганска једињења, кисела или базна). Као резултат
коришћења флотационих реагенаса отадне воде садржаја
загађујуће супстанце које су и токсичне.
Узроци згађења вода
• Загађење вода у општем случају може се окарактерисати:
• смањење садржаја кисеоника (у односу на садржај који се појављује у
чистим водама),
• садржајем загађујућих материја,
• топлотним загађивањм.
• Међу карактеристичне показатеље загађивања површинских вода спадају:
• смањење садржаја кисеоника,
• повећање садржаја органских материја, соли, итд.
• садржаја тешких метла, VOC, пестицида и полихлороводних бифенила (PCB)
• садржаја оранохлорних продуката,
• термална загађења.
Заштита вода од загађења
Поступци пречишћавања отпадних вода
• системи затворених циклуса (рециркулације отпадних вода)
• поступци вештачког и природног пречишћавања отпадних вода,
• мере заштите воде од термалног загађења.
Методе за пречишћавање вода деле се на:
• физичко-хемијске,
• хемијске,
• биохемијске,
• биолошке,
• термичко-хемијске.
Енергија
• Енергија предстваља карактеристику материје да врши рад. Њено
основно дејство је да не може ни настати ни нестати па је
количина енергије у неком затвореном систему константа. Мерна
јединица за енергију је џул - J, а може се појавити у неколико
облика:
• 1. Механичка у виду: потенцијалне која настаје као последица
положаја који објекат има у односу на друге објекте.
• кинетичка енергија која настаје као последица кретања тела.
• 2. Хемијска енергија је енергија која настаје као последица
хемијских веза међу атомима супстанце објеката.
Енергија

3. Електрична енергија је енергија која настаје као последица

наелектрисања објеката.
4. Електромагнетна енергија представља енергију зрачења и може
се манифестовати као светлост, радиоталаси и други појмовни
облици електромагнетног зрачења.
5. Топлотна енергија се јавља као последица загрејаности тела.
6. Нуклеарна енергија настаје као последица нестабилности
језгара објеката.
Обновљиви извори енергије
• Обновљиви извори енергије си они извори енергије који се у природи могу
обновити у потпуности или делимично. Могу се поделити у неколико
група:
• Традиционално обновљиви извори енергије као што су хидроелектране и
биомаса.
• Нови обновљиви извори енергије: енергија ветра, коришћење соларне
енергије, геотермалне енергије.
• Енергије које се добијају из обновљивих извора енергије потичу од три
извора:
• од сунца или од утицаја сунца на планету,
• од наше планете
• од гравитације.
Обновљиви извори енергије
Енергија сунца се може експлоатисати директоно или индиректно.
Директно кроз соларну енергију.
Индиректно кроз:
• Хидроенергију,
• Еолску енергију,
• Енергију таласа,
• Кроз узгој усева из којих се добија гориво.
Необновљиви извори енергије
• Необновљиви извори енергије су:

• Нуклеарна енергија,
• Фосилна горива (угаљ, нафта и нафтни деривати, природни гас).
Соларна енергија
• Соларна енергија је назив за извор енергије која се добија од
сунчевог зрачења, ова енергија се даље најчешће користи као
топлотна или електрична.
• Приликом коришћења соларне енергије, она не емитује загађења
која су повезана са необновљивим енергијама.
• Међутим због великих трошкова експлоатација није много
заступљена у индустрији.
Хидроенергија
• Хидроенергија представља енергију која долази од воде.
Најискоришћенији облик енергије при чему се користи енергија
водених токова.
• Из водених токова се у овом тренутку добија око 800GW енергије.
• Ипак хидроелектране имају и негативне утицаје по животну
средину при чему долази до емисије метана услед труљења
биљака,великих ерозија и промене климе услед промене
биолошке слике терена.
• Ова загађења својствена су великим хидроелектранама док су
код малих хидроелектрана загађења знатно мања.
Енергија ветра
• Енергија ветра је енергија која потиче од снаге ветра и
представља конвенционални обновљив извор енергије.
• Она је кинетичка енергија коју поседује ваздух који струји, а
количина енергије превасходно зависи од брзине ветра и у мањој
мери од густине ваздуха, температуре, притиска ваздуха, висине.
• Енергија ветра се уз помоћ електрогенератора трансформише у
електричну.
• Овакви видови трансформације енергије имају велики број
предности због своје профитабилности али се могу користити
само у подручијима богатим ветровима.
Биоенергија
• Биоенергија или биогорива стварају енергију као резултат сагоревања
разних органских материја и могу бити алтернатива фосилним горивима.
• Могу бити у облику:
• биомасе (дрво, коре, лишће, слама, сено, и разни други облици дрвета и
биљног отпада).
• Биогас (гас који се ослобађа на депонијама као резултат труљења или
распадања органских материја).
• Биогорива (разна уља или други течни облици запаљивих горива, који
настају прерадом одговарајућих пољопривредних усева).
• Биогорива су емитери гасова стаклене баште приликом сагоревања стога се
доводи у питање њихова еколошка подобност.
Геотермална енергија
• Геотермална енергија се односи на коришћење топлоте Земљине
унутрашњости која у свом средишту износи неколико хиљада
степени.
• Ова енергија може се искористити на тектонским раседима,
односно местима где та топлота извире из земље.
Необновљиви извори енергије
• Необновљиви извори енергије су:
• Нуклеарна енергија,
• Фосилна горива (угаљ, нафта и нафтини деривати, природни гас).
• Нуклеарне електране не испуштају угљен-диоксид, немају утицај на животну
средину са аспекта емисије гасова стаклене баште и не утичу на глобално
загреваљње.
• Међутим са собом носе велики ризик, када је у питању складиштење
нуклеарног горива које је радиоактивно и мора се складиштити неколико
стотина или десетина година у бетонским или подземним бункерима.
• Други проблем су ланчане реакције у реакторима и прекомерне радијације
(Нуклеарна катастрофа у Чернобилу).
Необновљиви извори енергије

• Фосилна горива представљају горива која се експлоатишу из

природе.
• У односу на експлоатацију, њихов животни циклус и коришћење
имају велики утицај на животну средину.
• Директни утицаји се огледају кроз смањење ресурса, деградацију
земљишта и уништавање биодиверзитета у пределу
експлоатације.
Питања
• IV Област - Облици загађења животне средине
• 1.Који су главни извори загађења ваздуха и које су његове последице?
• 2.Који су ефекти загађења ваздуха?
• 3.Наброј који су ефекти киселих киша, глобалног загревања, ефекти УВ зрачења?
• 4.Који су основни (примарни) загађивачи настали током људских активности?
• 5. Који су начини снижавања емисије?
• 6. На који начин је могуће ограничити потрошњу енергије?
• 7.Набројте поступке и врсте за пречишћавање и рециклирање отпадних гасова?
• 8.Набројте како све све може бити загађење вода?
• 9.Који су карактеристични показатељи загађења површинских вода?
• 10. Набројте поступке и методе за пречишћавање отпадних вода.
• 11.Шта су то обновљиви извори енергије а шта спада у не обновљиве изворе енергије?