ЧОВЕК НАСУПРОТ ЖИВОТНА СРЕДИНА

Од тренутка успостављања доминације људске врсте на Земљи, започиње њен значајан, у

већини случајева негативан утицај на природу (животну средину). Праисторијски људи су
(иако малобројни) у односу на данашњу популацију светског становништва), користећи
ватру и оружје направљено од камена, кости, дрвета и коже, успели да измене вегетацију
већине континената и вероватно истребе многе врсте великих сисара.
Пресудни утицај човека на животну средину имале су две појаве: откриће земљорадње
(8.000 – 7.500 година пре нове ере) и припитомљавање животиња (7.000 година пре нове
ере). Тадашњи човек је крчио шуме да би добио обрадиво тло које је обрађивао, узгајао
пољопривредне културе и производио храну. Припитомљене животиње служиле су за
обављање пољопривредних и других радова, исхрану, забаву и разоноду и одбрану од
непријатеља.
У периоду индустријске револуције (1650. – 1750. година нове ере), човек је пронашао
машине за експлоатацију угља, парну машину, али и нафту и природни гас. Сагоревање
угља, рад парне машине и коришћење нафте и природног гаса производе и емитују велику
количину угљен-диоксида у атмосферу планете Земље.
Као органска једињења која садрже хлор и флуор, хлорфлуоругљеници су ушли у
употребу тридесетих година 19. века. Користили су се или се користе у хемијској
индустрији. Налазе се у спрејевима (као потисни гас), компресорима расхладних уређаја
(расхладни флуид у фрижидерима и клима уређајима) и пени која се прави за изолације у
грађевинарству и другим делатностима. Њихова годишња емисија у свету износи око
6х108 тона. Нарочито су опасни на глобалном нивоу, јер су високо стабилни и директно
одговорни за истањење/уништавање озонског омотача и појаву тзв. „озонских рупа“.
Клима гасови или гасови стаклене баште утичу на редукцију сунчеве радијације, а
последице су загревање атмосфере планете Земље и њене површине. То су угљен-диоксид
(CO2), метан (CH4), оксиди азота (посебно N2O), хлорфлуоругљеници (CFCs), озон (O)3,
водена пара. Сви они доприносе природном процесу грејања наше планете, познатом као
ефект стаклене баште, без којег нема живота. Међутим, ако се наслазе у високим
концентрација у атмосфери планете Земље изазивају изражени ефекат стаклене баште.
Конкретније: клима гасови и последични ефекти стаклене баште подижу просечну
температуру ваздуха, океана и Земљине површине, односно доприносе постепеном
глобалном порасту температуре и глобалном загревању. Према проценама стручњака,
средња температура Земље ће се, од 1990. до 2100. године, повећати од 1 до 3,5 степена
Целзијуса, а средњи ниво мора порасти од 15 до 95 цм. А према неким истраживањима,
ниво мора могао би да се подигне чак и за 7 метара. Ниво мора је у порасту (1 до 2 мм
годишње) због топлотног ширења водене масе (топла голфска струја) и топљења леда и
отапања глечера. А према резултатима објављеним у Четвртом извештају Међудржавног
панела о климатским променама (IPCC) средња глобална температура је од већ поменуте
1990. године порасла за 0,6 степени Целзијуса, а ако се ништа не предузме до краја 21.
века могла би да порасте између 1,4 и 5,8 степени Целзијуса. Глобално загревање могуће
је испратити од шест породица загађивача, чија је пропорционална улога у стварању овог
проблема следећа: угљен-диоксид (26,7%), метан (26,7%), црни угљеник-гар (11,9%),
халоугљеници - халоговани угљоводоници (7,8%), укључујући и злогласни
хлорофлуороугљеник – CFC, угљеник и испарљива органска једињења (6,7%) и азотни
оксид (3,8%).
Могуће последице климатских промена на бројне екосистеме, здравље људи и све секторе
јесу:
-потапање читавих регија (Холандија, Малдиви, Бангладеш, делта Нила) и градова који се
налазе на обалама мора и океана;
-оштре разлике у климатским екстремима;
-ширење пустиња и плавних подручја;
-незабележене временске непогоде, а последице: глад; сеобе; ширење маларије и других
давно заборављених болести;
-низ проблема социо и политичке природе.
Понашање човека се може описати на следећи начин:
-не штедећи користи све природне ресурсе;
-производи, купује, користи и баца на билионе различитих производа (аутомобили,
бензин, храна, ђубрива, паковања, уређаји за домаћинства,...);
-претвара екосистем Земље у врелу стаклену башту у којој је: смог; киселе кише; отпад;
загађење воде; нестаје до три биљне и животињске врсте дневно, а за једну деценију, три
врсте на сат.
Катастрофалне последице деструктивног понашања човека на животну средину, тј. на
екосистеме и жива бића, укључујући и њега самог, могу да се опишу на следећи начин:
човек, као врста, је успео да демонстрира чињеницу да је једино биће у биосфери, које
може да поништи елементарне услове свог сопственог опстанка. То илуструјемо серијом
катастрофа у 2005. години. У питању је шокантна деструктивност „неприродних
катастрофа“, цена урагана „Катрина“ превазишла је укупне комбиноване економске
губитке из било које године ранијих катастрофа, а била је и резултат људских активности,
почев од уништавања мочварних земљишта на ушћу Мисисипија, о нагомилавања угљен-
диоксида у атмосферу планете Земље.
Опомена човечанству упућена је још 1854. године. Тада је мудри индијански поглавица
племена Сиетла – Бели облак, упутио пророчко писмо тадашњем америчком председнику
Frenklin Pierce (он је следећи чувену Монрову доктрину - из 1823. године – изразио жељу
да купи од индијанаца земљу, обећавши им заузврат резерват). Поменути поглавица, у
одговору на понуду, пише:
„...Где је шума? Отишла је. Где је орао? Отишао је. То је крај живљења и почетак борбе за
преживљавање. .. Како можете купити или продати небо, топлину земље? (...). Ми смо део
земље и она је део нас (...) Земља не припада човеку; човек припада земљи (...) Он отима
земљу од своје деце и не брине се ...“
А нобеловац Иво Андрић је написао следећу мисао: „оно што називамо „рођени убица“, то
је друга, неосветљена, страна планете која се зове човек.“

ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Глобални проблеми животне средине јесу:

1. Заштита и одрживо коришћење биодиверзитета (посебно шума).
2. Заштита и одрживо коришћење земљишта.
3. Заштита и одрживо коришћење водних ресурса.
4. Заштита ваздуха.
5. Одржива производња и потрошња свих облика енергије.
6. Производња здраве и квалитетне хране.
 7. Климатске промене.
8. Смањење/истањење озонског омотача.
9. Опасне супстанце и опасан отпад.
10. Нуклеарна безбедност.
11. Еколошки тетроризам.
12. Одржива производња и потрошња свих облика енергије

ГУБИТАК БИОДИВЕРЗИТЕТА

Око 99% врста које су икада постојале на Земљи, већ су изумрле.

Изумирање врста се одвијало у пет таласа са различитиим узроцима.
У току првог и другог таласа, врсте су изумрле због пада температуре и спуштања нивоа
мора и океана.
Врсте су, у току трећег таласа, изумрле током активне реконструкције Земљине коре и
климатских промена.
Пре 65 милиона година неки велики астероид је погодио Земљу. То је довело до четвртог
таласа изумирања врста на нашој планети. Последице пада астериода на површину
планете Земље су појава киселих киша и високих таласа (цунами). Морско дно је било
покривено енормним колићинама органске материје. Диносауруси су изумрли, а само 12%
тада постојећих врста преживело је на копну.
Пети талас је управо у току, а у највећем броју случајева човек је узрок. У историји
планете Земље биће то први пут да је масовно изумирање (40 врста дневно, па ће за 16.000
година изумрети чак 96% садашњих живих бића на нашој планети) не долази због
природног разлога, већ као резултат активности једне биолошке врсте, чији број сваке
године порасте за 100 милиона.

ГЛОБАЛНИ ЗАГАЂИВАЧИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1. Енергане (термоелектране, нуклеарне електране, топлане)

2. Остале гране индустрије
3. Пољопривреда
4. Саобрађај
5. Урбана средина
6. Туризам
7. Крчење шума
8. Аквакултура

ПОДЕЛА ЗАГАЂИВАЧА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Према пореклу, загаживачи животне средине деле се на:

1.Природне
1.1.
2.Вештачке/антропогене.

ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Извори загађивања животне средине су места где се емитују/испуштају загађујуће/опасне
и штетне материје у основне медије животне средине.

1. Извори загађивања животне средине су:

- дефинисани/типични емитери,
- недефинисани (дифузна емисија са широких површина без типичних емитера) и
- повремени.

1.1. Дефинисани/типични су:

- димњак,
- вентил/вентилациони отвори,
-испуст на филтрима,
- испуст отпадне воде и сл.
На њима се може организовати мерење емисије и имисије и они су мерна места за мерења
емисије и имисије, а дефинисани су:
- димензионо (висина, пречник итд.) и
- процесно (ток, проток, температурни режим итд.).

1.2. Недефинисани су:

-депоније угља,
-депоније пепела,
-прозори и врата,
-испаравање,
-подизање прашине са саобраћајница или депоновано прашкастог материјала,
-отворени транспортери,
-манипулација прашккастим материјама,
-„одбегли гасови“, тј. ситна испуштања и цурења гаса или загађеног ваздуха на спојевима,
вентилима, пукотинама у инсталацијама и сл.,
- складиште шљунка итд.
На њима се не може организовати мерење и мониторинг емисије.

1.3. Повремени су:

- извори из којих долази до испуштања отпадних материја, повремено – приликом прања
одређених објеката, фабричких кругова итд.

2. Према геометријском облику, извори загађивања животне средине деле се на:

2.1. тачкасте
2.2. линијске
2.3. површинске
2.4. запреминске
ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ

Климатска криза је најистакнутији, најпогубнији и најопаснији показатељ/индикатор

сукоба људске цивилизације и Земљиног еколошког система.
Наведена криза се сврстава са другим кризама које указују на „здравствено стање планете
Земље“ или стања квалитета животне средине уопште.

Најмање 10% глобалног загревања потиче од саобраћаја

Масовна садња дрвећа помаже да се ублаже последице крчења шума, које највише
доприноси глобалном загревању.
Отапање вечитог леда има за последицу испуштање у атмосферу метана и угљен-диоксида
Многобројност изузетно снажних олуја (нпр. ураган Катрина) учинила је климатску кризу
опипљивом.
Глобално загревање је главни разлог ширења пустиња.
ЗАГАЂИВАЧИ КОЈИ СТВАРАЈУ ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ АТМОСФЕРЕ ПЛАНЕТЕ
ЗЕМЉЕ

Загађивачи који стварају глобално загревање планете Земље потичу од многих различитих
људских активности, а посебно од следећих:
-производње електричне енергије;
-индустрије;
-пољопривреде;
-крчења шума;
-саобраћаја.

ГАСОВИ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ И ЊИХОВО ПОРЕКЛО

Угљен-диоксид је најраспрострањенији гас стаклене баште. Улази у атмосферу планете

Земље као последица:
1.сагоревања фосилних горива – угља, нафте и природног/земног гаса, и то:
-рада постројења за прераду угља и енергана у којима сагоревања угља – термоелектране,
топлане и кућна ложишта, у којима се производи електрична енергија и топлота;
-рада постројења за обраду катранског песка и производњу горива од катрана;
-функционисања копненог, ваздушног и воденог саобраћаја – сагоревања угља, нафте и
нафтиних деривата (бензина, дизела, кетрозина) у саобраћајним средствима –
аутомобилима, камионима, моторима, грађевинским и другим машинама, авионима,
возовима, бродовима и другим;
-сагоревања фосилних горива (угља, нафте и природног гаса у индустрији (у богатијим и
развијеним земљама);
2.промене тла (скоро четвртине укупне количине емитованог угљен-диоксида), пре свега:
-крчењем шума;
-сагоревањем дрвећа у релативно сиромашним земљама у развоју (шума) и вегетације
(пољопривредног отпада).
Смрзнути угљеник управо почиње да се ослчобађа отапањем вечитог леда.
Метан, који је мање обилан, али има снажнији ефекат стаклене баште од угљен- диоксида
(чак 20 пута) потиче од извора као што су:
-гајење домаћих животиња – индивидуална и индустријска пољопривреда;
-гајење пиринча;
-труљење отпада на депонијама;
-„одбегле емисије“ из обраде угља, нафте и земног гаса.
Црни угљеник (гар) ствара се:
-сагоревањем шума и травнатих површина;
-сагоревањем приликом припремања хране и другим изворима створеним човековим
активностима.
Халоугљеници (халогеновани угљеници) доспевају у атмосферу планете Земље
функционисањем појединих индустрија и индустријских грана. Ови извори емитују веома
моћне халоугљенике, при чему су неки од њих хиљадама пута моћнији кад се њихови
молекули упореде с молекулима угљен-диоксида.
Азотни оксиди, угљен-моноксид и испарива органска једињења ослобађају се у
индустријској пољопривреди.

АКТИВНОСТИ ЧОВЕКА КОЈЕ ДОПРИНОСЕ ГЛОБАЛНОМ ЗАГРЕВАЊУ

АТМОСФЕРЕ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
- крчење шума/масовна сеча дрвећа
- саобраћај
- индустријска активност
 - демографски раст/глобални раст популације
- сагоревање угља у термоелектранама (врше емисију сумпор-диоксида и угљен-
диоксида)
- слободно испуштање метана на гасним платформама и постројењима за прераду
отпадних вода где се издваја метан

ПОСЛЕДИЦЕ ГЛОБАЛНОГ ЗАГРЕВАЊА АТМОСФЕРЕ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

-ширење пустиња
-отапање вечитог леда и испуштање у атмосферу метана и угљен-диоксида
-многобројност изузетно снажних олуја
-све учесталије климатске промене: екстремне суше; незапамћене поплаве; пожари;
снажни ветрови – торнадо; ураган, тајфун
-промена станишта биљног и животињског свта
-миграција становништа из угрожених подручја (због суше и ширења пустиња, недостатка
воде за пиће и друге потребе, сукоба због воде; смањења плодног тла за пољопривредну
производњу или губитка површина које су коришћење за испашу стоке)
-ниво мора расте - Артик (Северни пол) се загрева толико брзо да би део мора који је у
току лета прекривен ледом мога да се истопи до 2023. године
-угрожен риболов, а то би имало следеће последице: милиони људи у Африци, Азији и
Јужној Америци, чија исхрана зависи од риболова, могу се суочити са озбиљним
потешкоћама у исхрани; 33 земље које се баве риболовом су „јако угрожене“, јер извозе 20
одсто рибе на светском нивоу
-тропске шуме нестају непланском и нелегалном сечом шума, а оне: уклањају 4,8
милијарди угљен-диоксида сваке године; апсорбују 20 одсто емисије фосилних горива из
атмосфере. Подсетимо, повећан ниво угљен-диоксида широм земљине кугле је кривац за
глобално загревање планете Земље. Више од 99 одсто, од укупне органске масе на планети
Земљи, односи се на зелену масу. А зелена маса (непрегледан број биљака и алги), у
процесу фотосинтезе, производи кисеоник, а троши угљен-диоксид. На пример,
формирање 1 м3 апсолутно суве дрвне масе утроши готово 2 тоне угљен-диоксида, а
истовремено произведе 1,5 тона кисеоника (O2). Да није тако, животињски свет би, за само
2.000 година утрошио сав расположиви кисеоник на Земљи. Захваљујући кружном
кретању органске материје (процуденти, конзументи, декомпозитори, сировине за
производњу органске материје), биосфера, као најстарије глобално „предузеће“ на Земљи
функционише више од 3 милијарде година и успешно осигурава свој опстанак.
Производни део биосфере – продуценти, састављен је од непрегледног броја биљака и
ситних алги. Продуценти годишње прераде око 2х1011 тона угљеника у органску материју,
при чему производе око 1010 тона кисеоника.

МОГУЋЕ АКТИВНОСТИ ЧОВЕКА ЗА УСПОРАВАЊЕ ГЛОБАЛНОГ ЗАГРЕВАЊА

АТМОСФЕРЕ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
Спаљивање вишка природног гаса на гасним платформама и постројењима за прераду
отпадних вода где се издваја метан, али се с друге стране ослобађа метан. Тако се на
минимум своди ослобађање матана, као још моћнијег гаса стаклене баште. Слободно
испуштање метана представља чисто расипништво.