EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Klima predstavlja prosečne vrednosti odredjenih

vremenskih uslova( temperatura,vlažnost
vazduha ,količina padavina itd...)na odredjenom
prostoru tokom dužeg vremenskog perioda i čini
srednje stanje atmosfere na odredjenoj površini
Zemlje.
Od nastanka Zemlje klima nije bila ista . Ona se
menjala. Menjala se prirodnim putem sve do
industrijske revolucij u 19. veku kada je otkrivena
parna mašina od strane Dzejms Wata.
A sada kada se priča o klimatskim promenama ,govori
se o promenama od početka 20. veka. Te promene
najčešće se dešavaju dejstvom čoveka(uništvanje
prirodnog staništa,stvaranjem veštačkih
jezera ,povećanjem saobraćaja i industrije).
Naša Zemlja ima svoj vazdušni omotač –atmosferu.
Nju čini vazduh a procenat gasova u vazduhu čine 78%
azota (N),21% kiseonika (O2),0,03% ugljen-dioksida
(CO2),0,17% metana (CH4) i 0,8% ostalih gasova.
Ugljen –dioksid i metan su gasovi koji u većim
količinama štete Zemlji.
Sunce obasjava Zemlju sa svojima zracima. Zemlja
odbije 39% energije koje Sunce šalje ka Zemlji,a
ostatak pada na tlo i zagreva ga a potom tlo emituje
infracrvene zrake koji uglavnom odlaze u svemir.
Pored infracrvenih zraka potoje i normlani zraci ali i
UV zraci.
Efekat staklene bašte –može se videti na primeru
staklenika u kome Sunčevi zraci prodiru u staklenik i
greju tlo u njemu. Onda tlo emituje infracrvene zrake
koje ne mogu izaći iz staklenikai tako se povećava
toplota u njemu i unitar njega je mnogo toplije nego
napolju. Na isti nacin se ponaša i planeta Zemlja.
Tako da kada Sunčevi zraci dospeju do planete i do
njene površine oni se odbijaju i vracaju u svemir .
Medjutim ugljen-dioksid ,vodena para i metan
stvaraju jedan sloj koji onemogućava jednom delu
Sunčevih zraka da se vrati u svemir već ih zadržava u
Zemljinoj atmosferi. Onda niži delovi atmosfere se
zagrevaju i održava se temperatura koja je povoljna za
život. Ova pojava se nazivaa efekat staklene
baste.
Povećanje koncentracije ugljen –dioksida i metana u
atmosferi se uglavnom vrši korišćenjem velike količine
fosilnih goriva(nafta ,prirodni gas ,ugalj). Čovek ih
najvise koristi u industirji i saobraćaju. Kada oni sagore
oslobadja se velika količina uglejn-dioksida i drugih
gasova. Sečom šuma smanjuje se brojnost organizama
koji koriste ugljen- dioksid ,takodje sagorevanjem drveta
se oslabadja CO2. Koncentracija metana u vazduhu se
povećava zbog industrije ,povećanja površina polja
pirinča (metanske bakterije razlažu organske materije i
nastaje metan) i uzgojem goveda( oni u svom sistemu za
varenje imaju bakteriju koja tokom varenja stvara
metan). Povećanjem koncentracijem tih gasova sloj koji
ne propusta zrake postaje sve deblji.
Taj deblji sloj ostavlja sve veći broj zraka na Zemlji i
dovodi do porasta temperature na Zemlji sto dovodi
do globalnog zagrevanja.
Zbog globalnog zagrevanja dolazi do klimatskih
promena. Njegove posledice su otapanje lednika na
polovima ,glečera na planinama ,povećane
padavine,vremenke nepogode,porast nivoa
mora ,stradanje živih bića.
 Na zemlji temperatura raste od 1,5 do 4,5 stepeni c na
svakih 100 do 150 godina.
Na polovima lednici pokrivaju 10% kopna i sadrže 77%
zaliha slatke vode. Ako bi se sav led otopio nivo mora bi
porasta za 80 metara. Potpuno topljenje leda na Artiku
povećalo bi nivo mora za 6 metara. Proračuni
predvidjau da ce nivo mora do 2050. godine porasti za
15 cm a do 2100. godine za 34 cm. Samo usled efekta
staklene bašte.
Zbog povećanja temperature na Zemlji ,živi svet je sve
ugroženiji. Ako se ne zaustavi globalno zagrevanje
moglo bi čak 30% biljnih i životinjskih vrsta da izumre.
Našu Zemlju treba čuvati ,održavati je i ostaviti
povoljne uslove za život za neke buduće generacije!