Геотермална енергија - енергија

природних и вештачких извора

топле воде

- скрипта -

др Вања Шуштершич
 УВОД

Употреба алтернативних извора је данас веома важан фактор одрживог

развоја привреде. Данашња светска потрошња електричне енергије
достиже 13 милијарди kWh и повећава се сваке године за преко 1,5%,
тако да је тешко постићи растиће потребе за енергијом ослањајући се
само на традиционалне изворе (нафту, угаљ, земни гас). У земљама
европске уније 2004. год. донет је акт о обновљивим изворима енергије
(Direktiva 2001/77/ES), којима се стимулише градња постројења за
производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, с
циљем да се удео те енергије до 2020. год. повећа за 20%.

Табела 1. Раст светске популација, потрошња и производња укупне

примарне енергије [49]
Укупна Укупна Потрошња
Година Становништво производња потрошња по
(билиони) (109 toe) (109 toe1) становнику
(toe)
1951 2,59 2.822 2.710 1.075
1961 3,08 4.418 4.329 1.378
1971 3,78 7.260 7.096 1.931
1980 4,44 10.358 10.205 2.311
1990 5,28 12.598 12.508 2.384
2000 6,08 14.303 14.395 2.364
2003 6,30 15.038 15.178 2.402
*(Извор података: United Nations, Statistical Office, World Energy Supply Series;
World Population Prospects: The 2004 Revision, 2005; International Energy
Annual, 2003 of the Energy Information Administration)

1
1toe (тона еквивалентне нафте) = 41,868 GJ
 1.0 СТРУКТУРА ЗЕМЉЕ-
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Она је трећа

планета по удаљености од Сунца и највећа планета у Сунчевом систему.

У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6

милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада
урана и торијума. Време полураспада U238 је 4,51·109 година, а Тh232 је
1,39·1010 година.

Земља поседује магнетно поље које је заједно са атмосфером, штити од

радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера
уједно служи као штит за одбијање мањих метеора — пролазећи кроз
атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.

Атмосферски услови значајно су се променили од како је настао живот,

што ствара еколошку равнотежу која модификује услове на површини
Земље. Око 71 % Земљине површине је покривено водом и Земља је
једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном
стању. Осталих 29 % површине се састоји из континената и острва.
Земљина спољна површина је издељена на неколико сегмената,
тектонских плоча које постепено мигрирају током периода од више
милиона година.

Земља уједно реагује на спољни свет на одређени начин. Њен релативно

велики сателит, Месец, утиче на плиме и осеке, стабилизује промену
нагиба Земљине осе, и истовремено постепено мења дужину ротационог
периода Земље. Киша комета у раном периоду након настанка Земље
играла је велику улогу у настанку океана. Касније, судари са
астероидима проузроковали су знатне промене на површини Земље.
Верује се да су периодичне промене у орбити планете довеле до појаве
ледених доба.

Земља, по хемијском саставу, највећим делом сачињена је од гвожђа

(32,1 %), кисеоника (30,1 %), силицијума (15,1 %), магнезијума (13,9 %),
сумпора (2,9 %), никла (1,8 %), калцијума (1,5 %) и алуминијума
(1,4 %); док преосталих 1,2 % чине остали елементи у траговима. Пре
сегрегације маса, верује се да су кору примарно чинили гвожђе (88,8 %),
са мањим количинама никла (5,8 %), сумпора (4,5 %), док су мање од
1 % чинили остали хемијски елементи.

Спољашња крута кора Земље дубока је од 5 до 50 километара и

састављана је од стена. Испод коре налази се омотач и он се протеже до
дубине од 2.900 километара, а сачињен је од спојева богатих гвожђем и
магнезијумом. Испод спољашње круте коре налазе се два слоја језгра –
течни слој и чврсти слој у самом језгру. Полупречник Земље је
отприлике 6.378 километара (сл.1).
Спуштањем кроз спољашњи слој Земље, тј. кору, температура расте
отприлике 17°C до 30°C по километру дубине (50 – 87°F по миљи
дубине). Испод коре налази се омотач који је састављен од делимично
растопљених стена и температура тог омотача је између 650°C и 1250°C
(1.200 – 2.280 °F). У самом језгру Земље температуре би по неким
проценама могле бити између 4.000 °C и 7.000 °C (7.200 – 12.600 °F).
Топлота из унутрашњости Земље преноси се према површини и тај
пренос топлоте главни је узрок кретања тектонских плоча. На местима
где се спајају тектонске плоче може доћи до пропуштања магме у горње
слојеве, магма се тада хлади и на тај начин се ствара нови слој земљине
коре. Кад магма дође до површине могу настати вулкани, али углавном
она остаје испод површине, те ствара огромне базене и ту се хлади, а
сам тај процес траје од 5.000 година до милион година. Подручја испод
којих се налазе овакви базени магме имају висок температурни
градијент, тј. температура расте врло брзо са повећањем дубине и таква
подручја изузетно су погодна за коришћење геотермалне енергије.
 Слика 1. Пресек земље

Укупна топлота у унутрашњости земље износи око 41.030 Ј или око

1.020 тое (тона еквивалентне нафте). Будући да урана, торијума и
калијума има највише у гранитним стенама, топлота се нешто више
развија у Земљиној кори, него под морем и у стенама млађих геолошких
формација интезивније него у старијим стенама.

Дифузија унутрашње топлоте веома је спора и изазива средњи

температурни градијент од 10 oC/km и то за првих 100 km од површине.
Тај градијент лагано расте према средишту Земље где температура
износи око 6.000oC. Енергија која се провођењем топлоте доводи на
површину износи у просеку око 5,4 kJ/m2 дневно. Рачуна се да је
потребно око 100 милиона година да топлота која се налази у Земљиној
кори до дубине 100 km стигне на површину деловањем провођења.
Густина те енергије је јако мала и она се не може користити. Када
говоримо о геотермалној енергији мислимо на ону која је акумулирана у
стенама Земљине коре, а не на ону која провођењем струји ка
површини.
 Слика 2. Промена температуре земље

1.1 ПРЕНОС ТОПЛОТЕ

Простирање топлоте кроз неку средину зависи и од топлотно-физичких
карактеристика те средине тј. специфичне топлоте и топлотне
проводности. Тако је и са земљиштем при чему та зависност није тако
очигледна као код једнокомпонентних средина. Наиме код земљишта су
присутне три компоненте: чврста (органска и неорганска), течна (вода)
и гасовита (ваздух). Управо из разлога што је земљиште
вишекомпонентна средина обично се дефинишу две врсте специфичних
топлота: тежинска специфична топлота земљишта и запреминска
специфична топлота земљишта. Специфична тежинска топлота
земљишта ct је количина топлоте коју треба довести јединици масе
земљишта да би се његова температура повисила за 1 oC, док је
запреминска специфична топлота земљишта cv, количина топлоте коју
је потребно довести јединичној запремини земљишта да би му се
температура повисила за 1 oC. Између запреминске специфичне топлоте
и тежинске специфичне топлоте земљиште постоји веза која има облик
cv = z ct , (1.1)
где је са z обележена густина земљишта.

У зависности од састава чврсте компоненте земљишта, вредности

запреминске специфичне топлоте налазе се у опсегу од 0,80 106 Ј/m3· oC
до 1,92 106 Ј/m3· oC. Међутим, запреминска специфична топлота
земљишта значајно зависи и од степена испуњености земљишних пора
ваздухом и водом чије су запреминске специфичне топлоте
1,256 103 Ј/m3· oC и 4,18 106 Ј/m3· oC, редом.

1.1.1 Кондукција

Топлотна проводљивост је такав начин простирања топлоте из једног

дела у други део, који се остварује под утицајем температурног
градијента и без знатнијег померања честица. Под провођењем топлоте
подразумева се преношење кинетичке енергије од једног молекула на
сусседни молекул. Овај тип преноса топлоте може се одвијати како у
чврстим телима, тако и у течности. У унутрашњости Земље, међутим,
провођење топлоте одвија се углавном кроз провођење топлоте чврстих
стена које сачињавају кора и плашт, а којесе састоје од минерала и
имају веома лошу проводљивост електрона. Детаљан поступак топлотне
кондукције је описан у неколико уџбеника (нпр. Carslaw и Jaeger, 1959;
Jacob, 1964); примену топлотне кондукције на геотермалним
проблемима су обрађивали Kappelmeyer и Haenel (1974), Lachenbruch и
Sass (1977),

1.1.2 Конвекција

Под конвекцијом се подразумева простирање топлоте мешањем једног

дела флуида са другим. Мешање може бити последица само разлике у
густини услед температурних разлика, као што је то у природној
конвекцији, али може бити изазвано и механичким путем, као што је то
код принудне конвекције. Постанак и интензитет слободне (природне)
конвекције искључиво се одређује на основу услова који владају у
термалним процесима и зависи од врсте течности, температуре,
запремине и потенцијала простора у којем се процес одвија. Принудна
конвекција настаје под утицајем неке спољне силе. Проток воде у
врућим изворима и транспорт топлоте због вулканског ерупције су
примери принудних конвекција (хоризонтално кретање). Принудна
конвекција зависи од физичких својства флуида, његове температуре,
брзине протока, облика и величине пролаза у којем принудна
конвекција настаје Уопштено говорећи, принудна конвекција може бити
пропраћена слободном конвекцијом, а њен релативни утицај повећава
се са разликом температуре појединих честица у флуиду и смањењем
брзине присилног тока. Утицај природних конвекција је занемарљив
при високим брзинама.
 1.1.3 Радијација

Вруће тело емитује зрачну енергијуу свим правцима. Кад ова енергија
наиђе на друго тело, један њен део може се одбити, други део може
проћи кроз тело,а остатак бива апсорбован и квантитативно претвотерн
у топлоту. Нас интересују, пре свега, брзине и врста зрачења која
првенствено зависи од температуре, а позната је и као топлотно зрачење
и којој углавном припадају инфрацрвени зраци и мали део у видљивом
делу спектра.

1.2 ТОПЛОТНИ ФЛУКС

Просечни проток топлоте из Земље је отприлике 58 W/km2. Топлотни
флукс карактеристичан за стене на Европском континенту износи у
просеку 62 MW/km2. Садржана топлота у невероватним количинама
складиштеним у кори Земље је процењена на 12,6 ·1024 MJ. У смислу
енергије то је еквивалентно са 3,5 · 1024 kWh = 3,5 ·1021 MWh.
Ослобађање ове топлоте током једне године (нон стоп 24h) било би
еквивалентно инсталисаној снази од 4 · 1017 MW. У табели 1 дат је
приказ средњих вредности геотермалног флукса за поједине области.

Такође, снага кондукцијског топлотног тока из Земљине унутрашњости

процењује се на 42·1012 W. Од тога броја:
- 8·1012 W долази из Земљине коре (заузима само 2% укупнe
запремине Земље, али је богата радиоактивним изотопима),
- 32,3·1012 W долази из омотача који заузима 82% запремине
Земље,
- 1,7·1012 W долази из Земљине језгра која заузима 16%
запремине Земље и не садржи радиоактивне изотопе.

Табела 2. Зависност средње вредности геотермалног флукса у

појединим областима [47]
Средња вредност
Област геотермалног флукса Fgt Број мерења
[mW/m2] или [kW/km2]
Континент
Африка 36-61 15
Америка 25-150 85
Аустралија 35-160 65
Азија 22-150 60
Европа 26-140 60
Океани
Атлански 3.4-250 250
Индијски 5.9-220 250
Пациифик 2.9-340 600
Артички 33-62 20
Геотермалне области
Larderello (I) 450
Oora Kei Korake (NZ) 4200
Matsukawa (J) 630
 2.0 ГЕОТЕРМАЛНИ ИЗВОРИ

Под појмом геотермални извори подразумевају се извори геотермалног

медија воде из подземних лежишта која могу бити без довода воде са
површине или са природним или вештачким доводом воде са површине
која тада пролази кроз подземна лежишта. Подручја која имају највећи
број геотермалних извора у исто време су и она која су геолошки још
врло активна, тј имају активне вулкане или у којима често долази до
потреса. То су подручја око Тихог океана тзв. циркумпацифички
ватрени круг (западни делови САД и Канаде, Јапан и источни Сибир),
средњеатлантски гребен (Исланд и Азорска острва), панонски ланци као
што су Алпи и Хималаји, источна Африка, средња Азија као и нека
тихоокеанска острва.

Подела геотермалних извора може се извршити на више начина и то:

- према степену истражености и „доказаности“ извора,
- према врсти геотермалних лежишта,
- према температури медија (вреле воде или паре).

Према степену истражености лежишта, познавању хемијског састава и

физичких својстава медија (воде или паре), параметрима потребним за
њихово утврђивање и могућностима за искоришћење, геотермални
извори се деле на:
1. утврђене
билансне (које су исплативе за искоришћење до сада
познатим техничким средствима)
ванбилансне (које још увек нису исплативе или се не
могу експлоатисати постојећим техничким сред-
ствима)
2. потенцијалне.

Категоризација геотермалних извора према врсти геотермалних

лежишта се дели с обзиром на начин уласка медија у лежиште и изласку
из њега на оне:
са природним уласком и изласком (врело или извор воде)
са природним улазом и вештачким излазом воде, кроз
бушотину (артерски извор),
 са вештачким улазом и излазом воде (експлоатација оваквог
типа лежишта инвестицијски је веома захтевна. Потребно је
уложити велика средства у бушотине и системе за сабирање и
поновно утискивање геотермалне воде. Због углавном високе
температуре и могуће повећане минерализације и садржаја
радиоактивних састојака, из еколошких разлога потребно је
овакву воду користити у затвореном систему и поновно
утискивати назад у лежиште).

С друге стране, обзиром на термодинамичка и хидролошка својства

деле се на:
хидро-геотермалне изворе вруће воде,
хидро-геотермалне изворе суве водене паре,
хидро-геотермалне изворе вреле воде у великим
дубинама,
петротермичка изворе- вреле и суве стене на великим
дубинама.

Извори топле или вруће воде (тзв. гејзири) најчешћи су и

најпрепознатљивији начин доласка загрејане воде из дубине на
површину Земље. Потичу од вруће воде или паре која се налази
заробљена у разломљеном и шупљикавом (порозном) стењу на мањим
или средњим дубинама (од 100 до 4.500 m). При томе је медиј највећим
делом у течној фази, а тек мањим делом у облику паре (као мехурићи).
Када је температура довољно висока (> 170 °C), вода се при изласку на
површину претвара у пару која се може користити за погон парне
турбине, а када су температуре ниже увек се користи секундарни
преносник топлоте (тзв. бинарне геотермалне електране). Иначе, извори
вруће воде за сада представљају једини геотермални извор који се у
свету комерцијално искоришћава.

Извори суве водене паре на свету су ретки, али се сматрају

најједноставнијим и најисплативијим за искоришћавање јер се природна
сува водена пара може директно користити за погон парне турбине.

Лежишта воде и гасова под високим притиском налазе се на великим

дубинама (од 3.000 до 6.000 m). Вода је при томе умерене температуре
(између 90°C и 200°C) и садржи отопљени метан. Захваљујући високим
притисцима било би могуће искористити механичку, топлотну, па и
хемијску енергију, али уз данашње технологије то се још увек не сматра
исплативим.
Вруће и суво стење, односно магма налазе се у непропусним слојевима
на великим дубинама и има високу температуру, између 700°C и
1.200°C. За њихово искоришћавање била би потребна сложена
технологија (довољно дубоке бушотине), што још увек није исплативо
ни технолошки разрађено, а за сада постоји тек неколико испитних
постројења (нпр. у Лос Аламосу у САД-у и Великој Британији).

Према температури геотермалног медија (воде или паре, односно

њихових смеша), геотермални извори могу бити:
нискотемпературни (с горњом границом температуре између
90°C и 150 °C)
средњетемпературни (у подручју температура од најмање 90°C
до највише 225 °C)
високотемпературни (с доњом границом температуре између
150°C и 225 °C).

Велики део извора вруће воде или паре има ниске температуре (испод
150oC), па се таква вода не користи за производњу електричне енергије,
већ за грејање или сличне намене. Осим тога, транспорт вруће воде или
паре на велике раздаљине је скуп и везан са великим губицима, па се
геотермални извори енергије морају користити локално (грејање
просторија и стакленика, неки технолошки процеси у индустрији).

2.1 ДЕФИНИЦИЈА ТЕРМАЛНИХ И

ТЕРМО-МИНЕРАЛНИХ ВОДА

Термалне, минералне и термоминералне воде се релативно ређе

појављују у односу на обичну воду, па се зато често и називају „ретке
воде“ [50]. Термалне воде имају повећану температуру, а минералне
воде имају повећан садржај растворених минерала (преко 1g/l), док се
воде са минерализацијом преко 50 g/l називају расолима. Према
температури, минералне воде се деле на: хладне и топле (термалне).
Топле (термалне) воде могу бити термо-минералне или чисто термалне.
Температуре термалних и термо-минералних вода крећу се од 15оС до
преко 100 оС.

Подела минералних вода се врши на основу садржаја појединих

елемената и то на: гвожђевите – садрже растворене соли гвожђа;
алкалне или киселе – које садрже растворен натријум карбонат
(Na2CO3); горке – садрже растворене соли магнезијум – сулфата
(MgSO4); сумпоровите – садрже растворен сумпор - водоник;
радиоактивне – у којима се налазе у незнатним количинама растворене
соли радиоактивних елемената (радијума, радона).

Термалне воде су распрострањене како у геосинклиналним тако и у

платформним условима. За платформне области карактеристично је
појављивање термалних вода, обично високо минерализованих или
расолних, које често имају карактер минералних индустријских вода, а
распрострањене су у дубљим деловима артеских хоризоната.

У оквиру геосинклиналних области, термалне воде најчешће су везане

за поједине разломе у чврстим стенским масама. Области савременог
вулканизма карактеришу високо термалне угљокиселе-азотне воде, које
су на већим дубинама прегрејане и преко 300 °С. У природним
условима, појављују се на површини терена у виду гејзира.

Температура подземних вода зависи од геотектонских услова који

владају у литосфери. Познато је да се у горњим деловима литосфере на
1 км дубине температура у просеку повећава за 32,9 °С, односно да се
на дубини од 20 km могу очекивати температуре 550 - 600 °С.
Геотермални услови у различитим областима на земљи, варирају у
широким границама. Највеће вредности геотермалног градијента
карактеристичне су за области савремене вулканске активности, а
најниже за области старих кристаластих штитова. У областима
платформи изграђених од седиментних и вулкано-седиментних
творевина, геотермални градијенти су по величини блиски средње
планетарним.

2.2 ГЕОТЕРМАЛНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Главни узрок формирања налазишта термалних вода је висок

геотермални терестички топлотни ток због танке Земљине коре и
топлотно-изолаторска функција глиновитих неогених седимената, који
у хидрогеотермалним системима имају улогу повратног изолатора.

Целокупна геотермална енергија Земље могла би се проценити на

12,6·1024 МЈ, а коре 5,4·1021 МЈ . Свакако, само се један мањи део те
енергије може успешно искористити. Светски геотермални потенцијал
је велики, скоро 35 милијарди пута већи него што износе данашње
потребе за енергијом, али се врло мали део тога може успешно
искористити и то до дубине од 5.000 m.

Најконзервативнија процена светских ресурса геотермалне енергије

износи 5000 ЕЈ, од чега се сматра 10% потенцијално искористивим за
100 година. Уз претпоставку да је 75% економски искористиво и да је
трећина високо температурни извор добија се потенцијал од 670 ЕЈ2
годишње за директну примену и 1,2 ЕЈ годишње за производњу
електричне енергије (уз фактор оптерећења од 82% што је 46 GWе
снаге).

Табела 3. Светски геотермални потенцијал (подаци из 2001. године,

према Светском геотермалном удружењу)
Високотемпературни извори Нискотемпера-
(за производњу електричне турни извори
енергије) (за добијање
топлотне
енергије)
Континент Конвенцио- Конвенционална
нална и бинарна ЕЈ/ год.
технологија технологија
(ТWh/год.) (ТWh/год.)
Европа 1.830 3.700 >370
Азија 2.970 5.900 >320
Африка 1.220 2.400 >240
Северна 1.330 2.700 >120
Америка
Средња и
Јужна 2.800 5.600 >240
Америка
Океанија 1.050 2.100 >110
УКУПНО 11.200 22.400 >1.400

Далеко оптимистичнија процена према Стефансону (2002) полази од

исте процене геотермалних ресурса, али без претпоставке о
исцрпљивању. Уз сличне остале претпоставке, без умањивања од 25% за
економску неискористивост, добија се више од 125 пута већа процена за
производњу електричне енергије и директно коришћење. Светски
капацитети за директно коришћење геотермалне енергије процјењују се

2
ЕЈ (exajoule) = 1018Ј
на 15 GWt инсталиране снаге и 191 PЈ3 коришћене топлоте годишње
(2000.). ЕУ је у 2006. директно искористила скоро 90 PЈ (укључујући
топлотне пумпе) са 9 GWt инсталираних капацитета.

1999. год. Данашња Напредна

технологија технологија
Капацитет 8.000 72.492 138.131
MW
Слика 3. Светски геотермални потенцијал [56]

Геотермална енергија у Европи тренутно заузима мали удео укупне

енергије добијене из обновљивих извора енергије. Иако је производња
електричне енергије исплатива и конкурентна конвенционалним
термоелектранама, ризици везани за улагања у геотермална лежишта и
даље представљају ограничавајући фактор па је инсталирана снага свега
око 800 МWе. Коришћење топлотне енергије геотермалних лежишта
има благи пораст, а највећим делом се користи за грејање и
балнеологију и она износи отприлике 2,5 GWt. У последњој деценији
коришћење плитких геотермалних ресурса употребом топлотних пумпи
има експоненцијални раст с преко 600.000 инсталираних јединица и 7,3
GWt. До 2010, топлотна енергија добијена из геотермалних ресурса (не
укључујући топлотне пумпе) износила би отприлике 5 GWt, а са
инсталираним капацитетима за производњу електричне енергије око 1
GWе.

3
PЈ (petajoule) = 1015Ј
 Слика 4. Потенцијал геотермалне енергије у Европи
(извор: “Atlas of Geothermal Resources in Europe”, European Communities,
2002)
црвена = одличан потенцијал жута = средње до високи потенцијал
наранџаста = веома велики зелена = средњи потенцијал
потенцијал плава = низак потенцијал
 3.0 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРИМЕНЕ
ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Познато је да су људи од давнина, као што су Римљани, Кинези и

Индијанци, користили геотермалне изворе на више начина: у
здравствене сврхе, за кување, грејање простора. Један од првих
познатих начина примене геотермалних извора користио се још пре
више од 10.000 година у индијанском насељу Палео (Paleo) са 9
геотермалних топлих извора, док је коришћење геотермалне енергије за
производњу електричне енергије релативно новијег датума.

У званичним документима као почеци коришћења топлоте Земље за

генерисање електричне енергије помиње се мало италијанско место
Ландарело (Landarello) и 1904. година (слика 5.). Tе године започело је
експериментисање са употребом геотермалне енергије за производњу
електричне енергије, при чему је пара употребљена за покретање мале
турбине која је напајала пет сијалица. Већ 1911. год. почела је градња
прве геотермалне електране која је завршена 1913. год., а називна снага
јој је била 250 kW. То је била једина геотермална електрана у свету
готово пола века. Принцип рада ове електране био је веома једноставан:
хладна вода упумпавала се на вруће гранитне стене које су се налазе
близу површине, а на површину је излазила врућа водена пара са
температуром изнад 200 °C под високим притиском. Затим се та пара
користила за покретање генератора. Иако су сва постројења у
Landarello-у уништена у другом светском рату, касније је ново
постројење поново изграђено и проширено, те се оно користе и дан
данас. Данас у том подручју постоји 14 термоелектрана укупне снаге
око 400 МW. До 1975. године инсталисана снага таквих износила је око
1.400МW (0,08% инсталисане снаге свих термоелектрана 1975. године),
са годишњом производњом електричне енергије од око 8.700 GWh
(0,1% светске производње електричне енергије 1975. године).

Иако је геотермална енергија обновљиви извор енергије, ипак се

притисак паре у Landarello -у смањио за 30% од 1950. год.
 Слика 5. Прво геотермално постројење, 1904, Lardarello, Италија

Ресурси геотермалних вода, који се у свету последњих година убрзано

развијају и користе, највише су у експлоатацији у најнапреднијим
земљама Европе и Америке. Најзначајнији резултати у коришћењу
геотермалне енергије у свету остварени су у САД, Јапану, Исланду,
Француској, Италији, Мађарској. Искуства показују да је
најрационалније равномерно коришћење геотермалних бушотина током
целе године. [11]

У табели 4. је приказан списак 10 земаља које највише експлоатишу

геотермалне ресурсе. На светском нивоу тих 10 земаља чине укупно
96% у производњи електричне енергије и 71% при директном
коришћењу геотермалних извора.
Табела 4. Приказ 10 земаља које највише користе геотермалну енергију

Производња електричне Директно коришћење

енергије (2005 год.) (2005 год.)
у у топлотним
Земља електричним Земља GWh
GWh
Сјед. амер. држ. 17.911,00 Кина 12.604,40
Филипини 9.253,00 Шведска 10.000,80
Мексико 6.282,00 Сјед. амер. држ. 8.678,20
Индонезија 6.085,00 Турска 6.900,50
Италија 5.340,00 Исланд 6.806,10
Јапан 3.467,00 Јапан 2.861,60
 Нови Зеланд 2.227,00 Мађарска 2.205,70
Исланд 1.483,00 Италија 2.098,50
Коста Рика 1.145,00 Нови Зеланд 1.968,50
Кенија 1.088,00 Бразил 1.839,70
Укупно 10 54.834,00 Укупно 10 54.124,50
земаља земаља
Све остале 1.952,00 Све остале 19.978,70
Укупно на Укупно на
светском нивоу 56.786,00 светском нивоу 75.942,90
*Извор: International Geothermal Energy Association
 4.0 НАЧИНИ ПРИМЕНЕ И
ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Производња електричне енергије је најважнији начин искоришћавања

високо температурних геотермалних извора (>150°С), док се ниско и
средње температурни геотермални извори најчешће користе директно
или се примењују топлотне пумпе (таб.5).

Најекономичнији и најједноставнији начин производње електричне

енергије је свакако из лежишта суве водене паре. Водена пара под
притиском из геотермалног извора доводи се на лопатице обичне парне
турбине, а иза ње се испушта ваздух. Код високотемпературних
геотермалних лежишта, у којима је врућа вода доминантан флуид (>170
°С), врућа вода на површини испарава и, након одвајања течне фазе у
сепаратору, пушта се на лопатице турбине за покретање електричног
генератора. Уколико је температура воде довољно висока, вода може
испарити у још једном кораку, па је поновно могуће производити
електричну енегију (процес двоструког испаравања). Ако је темпе-
ратура геотермалног флуида средња (100°С - 150°С), топлота из флуида
се користи за испаравање другог; секундарног лако испаривог радног
флуида који покреће лопатице турбине – бинарни процес. Најзначајнији
произвођачи 1995. били су САД, Филипини, Мексико, Италија, Јапан и
Индонезија. Снага свих геотермалних електрана у свету 1995. износила
је 6.762 МW.

Tабела 5. Приказ коришћења геотермалне енергије у функцији

температуре радног флуида
Начни примене Температура
Топлотне пумпе 4 оС – 38 оС
Директна примена 38 оС - 150 оС
Производња електричне енергије >150 оС

Кад је у питању директна употреба геотермалне енергије најчешђи

облици примене су:
- грејање и хлађење простора,
 - примена топлотних пумпи (подижу топлоту ниско температур-
ним геотермалним водама),
- употреба у стакленичкој производњи воћа и поврћа,
- грејање базена и примена у балнеологији,
- индустријска употреба и процеси сушења,
- аквакултура (грејање базена за узгој рибе).

Као најбоља слика употребе геотермалне енергије у функцији

температуре геотермалног флуида користи се Линдал-ов дијаграм,
(према B. Lindal-у, исландском инжењеру који је први предложио
одговарајуће температуре за поједине процесе искоришћавања
геотермалних вода 1985.).

Слика 6. Линдалов температурни дијаграм коришћења геотермалне

енергије
 4.1. ПРИМЕНА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У
ПРOИЗВОДЊИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Електране које раде на принципу искоришћења геотермалне енергије

смештају се изнад самог извора енергије. Предности коришћења
геотермалне енергије су вишеструке. Као прво, нема транспорта горива
до електрана нити транспорта пепела до места за одлагање (као код
коришћења чврстих горива). Друго, не постоји потреба за изградњом
цевовода, што је случај код електрана које користе гас као погонско
гориво. Такође, нема потребе за изградњом скупих саобраћајница које
би биле потребне за транспорт течних горива. Код геотермалних
електрана нема ни загађења вода, јер технолошки процес не загађује
воду која се користи за хлађење. Електране на бази геотермалне
енергије не сагоревају фосилна горива за производњу електричне
енергије тако да је њихов ниво емисије штетних гасова веома низак.
Геотермалне паре и вреле воде природно не садрже веће концетрације
сумпорводоника и других гасова, као ни хемикалије које могу бити
штетне по човекову околину. Ако их и садрже онда су они искоришћени
за производњу тржишних производа као што је на пример течно
ђубриво (ако садржи фосфор, биће искоришћено за прављење
вештачког ђубрива нпр.). Ове електране ослобађају око 1%
угљендиоксида који се ствара у термоелектранама истог капацитета које
сагоревају фосилна горива (угаљ, земни гас, нафта). Геотермалне
електране, с друге стране, емитују свега 1-3 % сумпорних компоненти у
односу на електране које сагоревају угаљ или нафту.

Постоје три врсте геотермалних електрана које се деле према

температури и притиску резервоара из којег користе енергију.

4.1.1 Постројења за добијање

електричне енергије коришћењем суве паре

У прву врсту убрајају се оне електране код којих се врела вода

тренутно претвара у пару када се ослободи притиска који влада у
резервоару, тј. при притиску који је нижи од притиска резервоара. Снага
паре се користи за погон турбине која, пак, покреће генератор. Након
проласка кроз турбину пара се кондензује и вода се враћа у резервоар
преко утисне бушотине да би се поново загрејала, па овај систем
представља један затворени циклус (сл.7).
 Слика 7. Принцип рада електрана на суву пару
(тзв. Dry steam Power Plant)

Ефикасност претварања енергије код оваквих постројења је веома мала

и износи око 30%. Ипак, пошто се вода загрева геотермалном
активношћу (што је супротно сагоревању горива), тај податак није од
пресудног значаја у поређењу са производним постројењима која
користе конвенционална фосилна горива. На ефикасност и еконо-
мичност ових постројења утиче и присуство некондензованих гасова
као што су: угљен-диоксид и водоник-сулфат. Притисак ових гасова
смањује ефикасност турбина, а поред тога, и уклањање ових гасова
повећава експлоатационе трошкове.

Слика 8. Колорадо - Највећа геотермална електрана са сувом паром

Постројења која раде на суву пару су најједноставнија и имају
најекономичнију технологију и стога су широко распрострањена. Ова
технологија је добро развијена и доступна на тржишту у опсегу од 35
МW до 120 МW. САД и Италија имају највеће геотермалне ресурсе суве
паре, али ови ресурси се такође могу наћи у Индонезији, Јапану и
Мексику. Поље гејзира у Калифорнији је поље суве паре. То је највећи
извор геотермалне енергије на свету са инсталисаним капацитетом од
око 1.100 МW. Постоји још једна велика електрана у Колораду (слика
8.), која користи овакав систем. Количина произведене електричне
енергије из тог постројења још увек је довољна да снабде електричном
енергијом град величине Сан Франциска. Уобичајена температура паре
на излазу из бушотине код оваквих циклуса је преко 235°С.

4.1.1.1 Термодинамичке зависности

процеса са сувом паром

Пошто је на излазу из бушотине радни флуид у стању засићене паре

(или незнатно прегрејане паре), почетна тачка (тачка1) налази се на
линији засићења. Ако је пара прегрејана, тачка 1 незнатно се помера
удесно. У процесу експанзије од 1-2 турбина генерише нешто мање
снаге од идеалне, при изентропском процесу 1-2s. У кондензатору (2-3)
топлота се предаје расхладној води и oдлази у околину.

Слика 9. T-s дијаграм електрана са сувом паром

Специфични рад који производи турбина по јединици масе паре дат је

следећим изразом:
 Wt h1 h2 , (4.1)
претпостављајући да је процес у турбини адијабатски и занемарујући
промене кинетичке и потенцијалне енергије при уласку и изласку
флуида из турбине. Максимални могући рад био би остварен уколико би
турбина радила адијабатски тј. при константној ентропији.

Изентропски степен корисности турбине представља однос стварног

рада и изентропског рада,
h1 h2
t . (4.2)
h1 h2 s
Снага коју развија турбина је:
. . . (4.3)
Pt m s Wt m s h1 h2 m s t h1 h2 s .
Бруто снага коју развија генератор биће једнака:
Pe g Pt . (4.4)

Нето снага представља бруто снагу смањену за сва паразитска

оптерећења укључујући и снагу неопходну за погон пумпе кондензата,
снагу вентилатора у расхладном торњу и расвету.
Усвајањем Баумановог правила [54] при прорачуну степена корисности
турбине при њеном раду у условима влажне паре, важи:
1 x2
tv ts , (4.5)
2
при чему се најчешће узима да је степен корисности турбине у условима
рада са сувом паром ts 85% .
Термодинамички параметри у тачки 2 дефинишу се решавањем
једначине (4.2) и користећи својства течност у тачки 2s, (идеални излаз
из турбине), која се лако израчунава из познате вредности ентропије и
притиска у тачки 2s. Идеална енталпија налази се из:
s1 s3
h2 s h3 hg h3 , (4.6)
s g s3
Када се Бауманово правило убаци у прорачун добија се енталпија на
излазу из турбине при реалним условима :
h3
h1 A 1
hg h3 (4.7)
h2 ,
A
1
hg h3
где је фактор А дефинисан као:
 A 0,425 h1 h2 s . (4.8)
У овим једначинама усвојена је претпоставка да је пара на улазу у
турбину засићена. Ако је пак, на улазу у турбини прегрејана пара (као
што се често дешава после радног века турбине), неопходан је
сложенији прорачун.

Специфични рад турбине при сувој експанзији је:

Wts h1 h4 , (4.9)
док за влажну експанзију важи:
Wtv h4 h2 , (4.10)
па је степен корисности:
Wt
th . (4.11)
Qu

4.1.2 Постројења за добијање електричне енергије на

принципу брзог испаравања
Другу врсту електрана чине оне које користе резервоаре са сувом
воденом паром или паром са веома мало воде. Код тих електрана пара
из резервоара након проласка кроз сепаратор крутих честица директно
улази у турбину генератора. Сепаратор спречава оштећења турбине која
могу настати ударом честица о делове турбине, а које су ношене млазом
паре из резервоара (сл. 10). Ово је тзв. „flash steam“ – процес брзог
испаравања. Температура геотермалног флуида најчешће је у распону
од 150-300 oC. Постоје два типа оваквих електрана: једностепене и
двостепене.
 Слика 10. Једностепени циклус брзог испаравања за производњу
електричне енергије

Технологија једностепеног брзог испаравања („single flash steam”)

користи се када је хидротермални извор у течном облику и то је
најчешћи тип геотермалног постројења.

Флуид се убризгава у резервоар који се налази на много нижем

притиску него флуид, што изазива брзо испаравање (flash). Пара се онда
проводи кроз турбину која је везана за генератор као и код постројења
за суву пару. Овде се јавља проблем испаравања геотермалног флуида
унутар бушотине, па се стога, у циљу спречавањаиспшараваља радног
флуида бушотина држи под високим притиском. Већина геотермалних
флуида не испарава, па се овај флуид поново враћа у утисне бушотине
или се користи за директно загревање.

4.1.2.1 Термодинамичке зависности

процеса брзог испаравања

Дијаграм на коме се најбоље види термодинамички процес геофлуида је

приказан у Т-ѕ дијаграму (слика 11). Процес почиње када је геофлуид
под притиском (тачка 1), и у непосредној близини криве засићења.
Процес брзог испаравања је моделиран као процес са константном
енталпијом тј. као изенталпски процес јер се дешава стално, спонтано,
суштински адијабатски, без извршеног рада. Такође, можемо
занемарити било какву промену кинетичке и потенцијалне енергије јер
течност брзо испарава, па важи следећа зависност:
 h1 h2 . (4.12)
Процес одвајања моделира се као процес под сталним притиском, тј kao
изобарски процес. Квалитет или степен сувоће x, у смеси која се
формира након испаравања (стање 2), може се наћи из следеће
зависности:
h2 h3
x2 .
h4 h3 (4.13)
Специфични рад који производи турбина по јединици масе дат је
следећом релацијом:
Wt h4 h5 , (4.14)

уз претпоставку да нема губитка топлоте на излазу из турбине и

занемарујући промене кинетичке и потенцијалне енергије флуида на
улазу и излазу из турбине. Максималан могућ рад био би генерисан ако
би турбина радила адијабатски и реверзибилно, тј. са константном
ентропијом. Тај процес приказан на слици 11. при чему крива од тачке 4
до 5ѕ представља идеалан процес. Изентропска ефикасност турбине ηt,
дефинише се као однос стварног рада и изентропског рада:
h4 h5
t . (4.15)
h4 h5 s
Снага турбине је:
. . (4.16)
Pt m s Wt x2 m total Wt .

Слика 11. T – s дијаграм „single flash steam“ циклусa

Ова једначина представља бруто развијену механичку снагу турбине.
Бруто електрична енергија коју развија генератор биће једнака:
Pe g Pt . (4.17)

При израчунавању изентропске ефикасности турбине ηt мора се узети

обзир и количина влаге која присутна је у току процеса експанзије; што
је већа количина влаге, то је нижа ефикасност. Овај ефекат се
квантификује помоћу тзв. Баумановог правила [54], који каже да 1%
просечне влаге узрокује пад ефикасности турбинe за око 1%. Будући да
геотермална турбина углавном функционише у влажним областима,
морамо да рачунамо на пад ефикасности. Усвајањем Баумановог
правила, проналазимо изентропску ефикасност турбине за рад са
влажном паром:
x 4 x5
tv ts , (4.18)
2
где се најчешће усваја да је ts 85% .
s4 s6
h5 s h6 h7 h6 , (4.19)
s7 s6

h6
h4 A 1
h7 h6
h5 , (4.20)
A
1
h7 h6
а где је фактор А дефинисан као:
A 0,425 h4 h5 s . (4.21)
Ова једначина се заснива на претпоставци да је сувоћа паре на улазу у
турбину, x4, једнака јединици, тј, пара је засићена. Ако је на улазу
влажна пара, (као што је то случај у двоструким flash системима), онда
једначина (4.20) мора бити модификована:
h6
h4 A x 4
h7 h6
h5 за x 4 1 . (4.22)
A
1
h7 h6

Технологија двостепеног брзог испаравања (“double flash steam“)

користи се када температура топле воде издвојене у једностепеном
постројењу није довољно висока да би тај систем био промењен.
Примена овог система повећава инвестиционе трошкове за 15%-25% у
односу на једноструки тип постројења, због додатних инсталација.
Овакав систем примењен је први пут у свету у Јапану (Hatchobaru
110.000 kW, сл. 12).

Слика 12. Геотермално постројење Hatchobaru – Јапан (110.000kW)

Слика 13. T – s дијаграм двостепеног циклусa у постројењима са две

турбине
На слици 13. приказан je двoстепени „flash“ процес, који се одвија од 1-
2 и од 3-6. Ова два процеса анализирана су на исти начин као и поступак
код једностепених („single-flash“) процесa. Сваки степен је праћен
процесом одвајања паре, дефинисаног влажношћу x. Следеће једначине
описују тај процес:
h1 h2 , (4.23)
h2 h3
x2 , (4.24)
h4 h3
h3 h6 , (4.25)
h3 h7
x6 . (4.26)
h8 h7
Однос масених протока паре (p) и течности (t) за ниско и високо
притисни део може се наћи из следећих релација:
. . . . (4.27)
m vpp x 2 m total m 4 m 5 ,
. . . . (4.28)
m vpt 1 x 2 m total m 3 m 6 ,
. . . (4.29)
m npp 1 x2 x6 m total m8 ,
. . . (4.30)
m npt 1 x2 1 x6 m total m 7 .
Ови масовни протоци користиће се за израчунавање снаге коју
генерише двостепена турбина при експанзији, количине отпадне
течности и топлоте која се избацује кроз кондензатор и кроз расхладне
торњеве.
Претпоставићемо да се користи двостепена турбина. Ако би радиле две
појединачне турбине, анализа која би се спровела за сваку од њих била
би иста као код једностепених „flash“ постројења.

Високопритисни део турбине мора бити анализиран према методологији

која је коришћена за једностепену турбину, наиме:
Wvpt h4 h5 (4.31)
h4 h5
vpt
h4 h5 s (4.32)
. .
Pvpt m vpp Wvpt x 2 m total Wvpt . (4.33)
Стварни излаз из високо-притисног дела турбине мора бити пронађен
помоћу Баумановог правила [54]:
 h6
h4 A 1
h7 h6
h5 (4.34)
A
1
h7 h6
где је фактор А дефинисан као:
A 0,425 h4 h5 s . (4.35)

При анализирању рада овог постројења, морамо повећати масени

проток кроз турбину, јер се пари ниског притиска из сепаратора
придружује делимично експандирана пара високог притиска (тачка 5).
У тачки 5 (слика 13) пара делимично експандира, док је у тачки 8 пара
ниског притиска (засићена пара). На улазу у ниско-притисну турбину
налази се мешавина паре (тачка 9). На основу првог закона
термодинамике и закона о очувању масе добијамо за мешавине:
. . . .
m 5 h5 m 8 h8 m5 m8 h9 (4.36)
x2 h5 1 x2 x6 h8 (4.37)
h9
x2 1 x2 x6

Ниско-притисна турбина може бити анализирана на следећи начин:

Wnpt h9 h10 , (4.38)
. . . (4.39)
Pnpt m 9 h9 h10 m 5 m 8 h9 h10

h11
h9 A x9
h12 h11
h10 (4.40)
A
1
h12 h11
A 0,425 h9 h10s (4.41)
s9 s11
h10s h11 h12 h11 (4.42)
s12 s11
h9 h10
npt
h9 h10s (4.43)

Укупна генерисана снага представља збир снага сваке турбине

понаособ:
 Pt Pnpt Pvpt (4.44)

Pe g Pt (4.45)

4.1.3 Постројења за добијање електричне енергије са

бинарним циклусом

Трећу групу представљају електране које раде на бинарном систему.

Оне користе врућу воду нижих температура (100 – 150 o C). Топлотна
енергија геотермалне воде користи се за загревање других течности које
имају ниже температуре кључања као што су изопентан, изобутан,
течни угљендиоксид или раствор амонијака у води. Топла вода у
измењивачима топлоте своју топлоту предаје тзв. радном флуиду који
прелази у пару и шири се. Та пара затим покреће турбину и генератор.
Системи који раде на бинарном циклусу биће у блиској будућности
најзаступљенији у геотермалним електранама пошто користе
геотермалне воде нижих температура. Резервоара геотермалних вода
нижих температура има далеко више него што има резервоара на вишим
температурама. Електране које користе бинарни циклус раде у
затвореном систему, што значи да нема емисије штетних гасова у
атмосферу и након проласка кроз измењивач топлоте вода се враћа
натраг у резервоар (сл.14.)

Слика 14. Бинарни циклус код производње електричне енергије

 Слика 15. Постројење са бинарним циклусом Wairakei- Нови Зеланд

4.1.3.1 Термодинамичке зависности бинарног циклуса

Анализа термодинамичког циклуса код бинарног процеса је прилично

једноставна (слика 16).

Слика 16. Притисак – енталпијa (p-h) дијаграм за постројење са

бинарним циклусом
Уз уобичајене претпоставке занемаривања потенцијалне и кинетичке
енергије за адијабатски рад важи следећа релација:
. .
Pt m rf h1 h2 m rf t h1 h2 s (4.46)
где је ηt позната изентрописка ефикасност турбине. За дати радни
флуид, термодинамичке зависности се могу веома лако наћи из табела
или корелација за све параметре који су изабрани. Жељена снага
турбине на излазу тада ће дефинисати потребан масени проток радног
флуида.
Количина топлоте коју односи расхладни флуид је дефинисана као:
. .
Qc m rf h1 h3 (4.47)

Слика 17. Турбина-генератор у

бинарним циклусу Слика 18. Кондензатор са водом
за хлађење

Коришћењем истих зависности као код осталих компоненти, снага

напојне пумпе може се дефинисати као:
. .
Pp m rf h4 h3 m rf h4 s h3 /
(4.48) p

На основу првог закона термодинамике термодинамички степен

корисности:
.
Pneto Qc h2 h3 (4.49)
th .
1 .
1 .
Q Q h1 h4

Највећи проценат инсталисаних капацитета данас у свету је са „flash“

технологијом (64%) (слика 19); следеће су електране на суву пару
(28%), и на крају, упркос њиховом ниском рангирању су постројења са
бинарним системом (8%)
 8% електране на суву пару
(Dry steam)
(Flash steam)
28%

Бинарни циклус

64%

Слика 19. Дистрибуција појединих геотермалних електрана у свету

Од укупно 500 геотермалних постројења која су анализирана током

2007. год. 250 је са бинарним системом, укупно инсталисаног
капацитета од 800 MWe (т.ј. по јединици, оптерећење је 3.3 MWe).
Величине електрана које раде на принципу брзог испаравања и
електрана на суву пару у просеку су 31 MWe и 44 MWe респективно.
[48]

4.1.4 Нова решења за добијање

електричне енергије
Једно од новијих решења је и концепт за коришћење геотермалне
енергије применом „hot dry rock“ технологије. Основни задатак је да се
направи вештачки геотермални резервоар бушењем два дубока бунара у
стени, а потом се формира систем за размену топлоте хидрауличком
или експлозивном фрактуром тј. да се оствари вештачко прављење
пукотина (“Fracturing”) на великој дубини чиме се ствара површина на
којој ће се вршити размена топлоте. Вода се под високим притиском
упумпава у стене тј. формирани резервоар који загрева воду на око
200°C, а затим се пумпама доводи кроз бушотину до постројења где се
даље одвија процес претварања топлотне енергије у електричну неким
од претходно поменутих начина.
На слици 20. дат је шематски приказ једног оваквог Европског тест –
постројења у Soultz sous Forêts- у (40 km северно од Стразбура).

а) Рана б) Експлоатација ц) Научно

експериментална дубоких бушотина пилот
фаза 1987-1997 1998-2000. постројење
2001-2007.
Слика 20. „Нot dry rock“ постројења у Soultz sous Forêts - у

4.2 ДИРЕКТНА ПРИМЕНА

ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Геотермална вода, односно њена топлота, данас се широм света

већином користи директно, што значи без претварања у неки други
облик енергије, а мање за производњу електричне енергије. Директна
употреба топлотне енергије замењује енергенте који загађују ваздух и
околину, може се применити у разне сврхе, али најчешћа примена је за
грејање простора. Енергија геотермалног извора се или директно или
преко измењивача топлоте (у зависности од чистоће геотермалног
флуида) доводи до потрошача, док се за потребе догревања користе се
топлотне пумпе или котлови на класична горива. У оваквим системима
за грејање врућа вода се из производне бушотине преко пумпе доводи
директно у систем за грејање или измењивач топлоте.
Директно коришћење геотермалне енергије за грејање (сл. 21), за
индустријске процесе или за било коју другу сврху увек се састоји од
система са три основне компоненте :

1. производна бушотина - за довод вруће воде на површину;

2. механички систем - обухвата пумпе, измењиваче топлоте и
контролне елементе, да би се топлота довела простору или
процесу;
3. утисна бушотина - за прихват охлађеног геотермалног флуида.

Термалне вода ниже температуре и минерализације успешно се

примењују за наводњавање и/или загревање обрадивих површина при
узгоју агрикултура. Покривачи стакленика могу бити од различитих
материјала: фибергласа, стакла, пластике и фолије, који искоришћавају
део соларне енергије да би се подигла температура. То није довољно у
свим условима (нарочито ноћу), па је према томе употреба геотермалне
енергије као додатног извора топлоте коју можемо регулисати
задовољавајућа. Пластеници се због практичности и својих предности
најчешће израђују од пластичних фолија. Употребом термалне енергије
у стакленицима/пластеницима смањују се трошкови производње који
износе и до 35% од трошковима укупне производње.
 Слика 21. Основни системи за грејање простора

Код индиректног система грејања врућа вода у измењивачу топлоте

предаје своју топлоту другом циркулациoном кругу, у којем је други
радни флуид или градска вода. Она има топлоту Q, те кроз секундарни
круг цеви долази до корисника. Геотермална вода, након што је предала
своју топлоту одводи се преко измењивача топлоте и помоћу утисне
пумпе враћа се назад у лежиште кроз утисну бушотину.

4.2.1 Примена у пољопривреди

Геотермална енергија користи се и у пољопривреди за повећање
приноса. Вода из геотермалних резервоара користи се за грејање
стакленика у производњи цвећа и поврћа. Под грејањем стакленика не
узима се у обзир само грејање ваздуха, већ се греје и тло на којем расту
биљке. Вековима се ова технологија користила у централној Италији, а
Мађарска тренутно покрива 80% енергетских потреба стакленика
геотермалном енергијом.

Употребом термоминералних вода у пољопривреди остварују се, пре

свега, економски ефекти, јер се нижим трошковима производње
постижу већи приноси. Геотермална енергија, по јединици произведене
топлотне енергије, јефтинија је од свих других енергената. Висока цена
енергије, која је пореклом из фосилних горива, поскупљује производњу
у заштићеном простору. Коришћењем хидрогеотермалне енергије
могуће је у стакленицима гајење поврћа и цвећа, расада и баштинских
садница. Стакленици су најсавршенији облик заштите. Већом
површином стакленика смањују се трошкови и омогућава оптимална
производња. Код пластеника, који су новијег датума, фолију је потребно
мењати сваке треће године. Изградња стакленика је скупља али су
погодни за културе којима је потребно више светлости. Примена
хидрогеотермалне енергије умањује трошкове и омогућава рад у току
зиме, када би стакленици, услед велике потрошње фосилних горива,
били нерентабилни. Тако је за производњу 10 kg парадајза у току зиме
потребно 25 до 35 kg мазута, а за 10 kg кромпира неопходно 20 до 25 kg
мазута, што указује на скупу стакленичку производњу која се ослања на
мазут (Лекић С., Пешић В., 1996).
Изградњом стакленичког комплекса за производњу свежег поврћа и
воћа у зимском периоду, била би остварена њихова понуда током целе
године. Потреба за свежим зимским поврћем и квалитетним расадним
материјалом појединих култура је велика што указује на потребу и
економску оправданост коришћења домаће и еколошки чисте
геотермалне енергије. Према досадашњим светским искуствима, са 5 ha
једног високопрофитабилног стакленика или пластеника остваривала би
се производња у два производна циклуса (пролећни и јесењи), осим за
салату која иде у целогодишњем производном циклусу.

4.2.2 Систем транспорта воде

Систем транспорта воде зависи од типа бушотине (еруптивне или не),

хемијских карактеристика воде и инвестицијских и оперативних
трошкова. Постоје два начина повезивања бушотине и транспорта воде
до пластеника/стакленика и то:

Употреба директним спајањем: Нискотемпературна (око 40оС) и

нискоминерализована вода директно се користи - скупља у
деаеризирани резервоар, који је смештен изнад нивоа земље да би вода
слободним падом текла до инсталација грејања. Топлота се регулише са
једним или више ручних вентила (слика 21.).
 Слика 22. Директно спајање од геотермалног извора или бушотине
1. геотермална бушотина, 2. резервоар за термалну воду,
3. инсталација за загревање, 4. спојни и регулациони вентил ,5. цев за
деаеризацију, 6., 8. испусни вентили, 7. разина, 9. спојне цеви, 10. одвод
искоришћене воде, 11. пластични стакленик

Индиректно спајање: Ако агрикултура захтева веће инвестирање и ако

је вода нискоминерализована, једноставни систем транспорта може се
спојити на сложенији систем загревања, који укључује топлотне пумпе
и подиже температуру воде. Високоминерализована вода захтева још
сложеније системе транспорта, укључује опрему за деаеризацију,
регулацију СО2, РН и корозивну заштиту. Топлотни измењивачи са
плочама представљају најбоље решење код употребе геотермалне воде
са високим садржајем соли.
 Слика 23. Топлотна пумпа спојена са извором
1. пластицни стакленик, 2 бусотина, 3. испуст воде, 4. испаривач, 5.
компресор, 6. кондензатор, 7. акумулациони базен

4.2.2.1. Системи грeјања стакленика

Главни задатак оваквог начина грeјања је грeјање коренског система

биљке. Овакав систем грeјања може само делимично покрити потребе за
грејањем и може се користити без других система грејања само у
подручјима с блажом климом. Овакав систем грејања економичан је код
култура које требају тачну регулацију температуре коренског система
или у комбинацији с неким другим системом грејања стакленика (слика
24.).
 Слика 24. Систем грејања земљишта у стакленицима

Код система за грејање земљишта и ваздуха цеви за грејање се

постављају на тло. На овај начин греје се и тло и ваздух. Правилно
постављање топлотних елемената (слика 25.) омогућује оптималан
трансфер топлоте до биљке и најмањи губитак топлоте у околину.
Овакав систем грејања одличан је за покривање свих топлотних потреба
у подручјима с блажом климом, или да покрије основне потребе за
топлотом у подручјима са умереном или оштром климом.
Слика 25. Систем за грејање земљишста и ваздуха у стакленицима

Код система за грејање ваздуха користе се металне цеви или

измењивачи топлоте који се постављају изнад површине земље.
Предност оваквог система грејања је што омогућује брзу и прецизну
регулацију грејања и може се самостално користити у подручјима с
умереном и оштром климом. Недостатак оваквог система је што је
коефицијент преласка топлоте код нискотемпературних флуида врло
низак па је потребно користити већу површину грејања, што може
смањити опсег распростирања светлости и угрозити услове раста
биљки.
 Слика 26. Систем за грејање ваздуха у стакленицима

Системи с вентилаторским провођењем топлоте се користи у

стакленицима где се коришћењем вентилатора може знатно повећати
коефицијент преласка топлоте, чак и код система са ниско-
температурним флуидима. Овакав начин грејања стакленика веома је
једноставан, јефтин и подобан за аутоматску регулацију и омогућава брз
одзив система на промену спољашње температуре.

Слика 27. Систем са грејањем ваздуха вентилаторским провођењем

топлоте
 4.2.2.2 Други системи за грејање стакленика

На слици 28. приказан је систем за грејање стакленика геотермалним

флуидом с високом количином отопљених минерала. Систем за грејање
је израђен од јефтиног полиетиленског материјала који се може
заменити након једне или две производне сезоне.

Слика 28. Систем грејања земљишта и ваздуха с "агресивним"

геотермалним флуидом

Један од главних недостатака употребе геотермалне воде у

стакленицима је висока инвестиција, а користи се мали део године.
Проблем решења је проналажење других потрошача геотермалне воде,
што би смањило цену загревања стакленика. На слици 29. је шематски
приказана комбинована употреба геотермалне енергије за грејање
стакленика на различитим температурним нивоима, простора и топле
санитарне воде. На овај начин се знатно повећава фактор искоришћења
целог система при коришћењу геотермалне енергије.
 Слика 29. Приказ геотермалног система “Банско” (Македонија)
састављен од система за грејање стакленика и
других хотелских потрошача

4.3 ТОПЛОТНЕ ПУМПЕ

Топлотна пумпа представља једно од најефикаснијих техничких решења

за уштеду електричне енергије при добијању топлоте као финалног вида
енергије. Осим добијања топлоте у грејној сезони, топлотне пумпе
служе и као расхладне машине у летњим месецима када је потребно
вршити расхлађивање простора. Постоји више различитих технолошких
система за добијање топлоте користећи топлотне пумпе. Разлике се
односе углавном на извор ниско температурне топлоте, њен
температурни ниво, на врсту корисника (индустрија, домаћинства,
трговина) итд. Примена топлотних пумпи се нарочито подстиче.
Тренутно се у Европској Унији користи 356 000 топлотних пумпи које
имају инсталисани капацитет од 2,8 GW. За инсталацију топлотних
пумпи које замењују систем грејања са фосилним горивом у
Швајцарској нпр. држава субвенционише са 200 €/кWе.

Карактеристика топлотних пумпи је да постижу изузетно високу

ефикасност у трансферу топлотне енергије. Ова ефикасност у пракси са
савременим техничким решењима се креће од 4 до 5 пута, што
практично значи да се са једним ангажованим kW електричне енергије
добија на излазу 4 до 5 kW при грејању односно хлађењу. На пример,
топлотна пумпа у режиму грејања има номинални капацитет 21 kW, а
троши струје 5,2 kW, док у режиму хлађења има номинални капацитет
19,4 kW, а троши 3,7 kW.

За рад топлотне пумпе на располагању су извори топлоте из земље,

подземних вода и околни ваздух. Код појединачних случајева у
зависности од локалних услова, врсти тла као и климатским условима
бира се најприкладнији извор топлоте. Што је одабрани извор топлоте
квалитетнији то ће компресор топлотне пумпе бити мање у погону па ће
и коефицијент искоришћења бити већи.

Земља је врло добар акумулатор Сунчеве топлоте будући да су

температуре на дубини од 1,2-1,5 метара током целе године релативно
сталне и крећу се између 5oC – 15oC. Путем хоризонталних
постављених земљаних колектора или путем вертикално укопаних
дубинских сонди, акумулирана топлота земље се течним хемијским
средством (нпр. пропилен-гликол) преноси до испаривача топлотне
пумпе. Количина акумулиране и предате топлоте у највећој мери зависе
од термофизичких својстава тла и од климатских услова (количина
Сунчевог зрачења).

Постоје два основна система постављања топлотних пумпи: отворен и

затворен. Термин "отворен систем" се користи да се опише
геотермална топлотна пума која користи подземну воду бунара као
извор топлотне енергије. Подземна вода се доводи до топлотне пумпе,
која топлотну енергију воде предаје даље објекту, а сама бунарска вода
се одводи напоље на различите начине. Подземне воде карактерише то
да имају константну температуру током целе године што их чини
одличним извором топлотне енергије.

Вишак воде која је прошла кроз геотермалну пумпу може да се одведе

на више начина. Вода може да се одведе у реку, језеро или
канализацију. Други начин је да се вода одводи у други бунар (понор)
који треба да има довољан капацитет да прими доведену воду.

Појам "затворен систем" се користи да се опише геотермална топлотна

пумпа која користи специјално израђену цев која је закопана у земљи и
која има функцију топлотног измењивача. У зависности од тога да ли се
ради директна или индиректна експанзија, цевни измењивач се израђује
од бакарних или полиетиленских цеви. Цевни измењивач је повезан са
топлотном пумпом која се налази у унутрашњости објекта и формира
затворен подземни топлотни круг кроз који тече радни флуид (вода –
гликол за индиректну експанзију и фреон за директну експанзију). За
разлику од отвореног система који користи бунарску воду, кроз
затворен систем под притиском циркулише флуид који прима или одаје
топлоту путем цеви.

Слика 30. Хоризонтално постављени колектори [60]

Када се говори о начину постављања цеви, такође постоје два начина и

то: хоризонтално и вертикално (сл. 30 и 31).

Код поставља подземних хоризонталних колектора неопходно је водити

рачуна о следећем:
- хоризонтални колектори састоје се од система цеви положених
на дубини од 1,5 метара (око 20 cm испод границе смрзавања
тла),
- апсорпција топлоте зависи од састава тла, што је тло влажније
апсорпција је већа,
- овај тип колектора погодан за куће које су изграђене на довољно
великим парцелама,
- једна секција цеви не би требала бити дужа од 100 метара због
превисоког пада притиска,
- секције цеви требају бити исте дужине како би се постигли
равномерни протоци,
- укупна површина положених колектора мора бити у просеку
барем 2 пута већа од стамбене површине коју желимо грејати
путем топлотне пумпе,
 - на површини земље изнад положених колектора градња није
дозвољена,
- правилне димензије подземног колектора најважнији су
предуслов за правилно функционисање система.

Уколико нема потребних услова за постављање хоризонталних

земљаних колектора, друга опција је укопавање дубинских вертикалних
сонди. За то је потребно ангажовати фирму која се бави дубинским
бушењем. Након бушења, у рупу се полаже дубинска сонда, а потом се
рупа испуњава материјалом за пуњење.

Вертикално постављање цеви се користи тамо где је ограничен

простор, где је немогуће копати канале и где су трошкови копања
прихватљиви. Рупе се копају на дубину од 450 метара и на размаку од
45 до 60 m. Развијени су компјутерски програми који рачунају дужину
цеви код хоризонталног постављања за грејање и хлађење. Најчешће се
користе полиетиленске цеви заједно са наставцима за спајање и за њих
се даје гаранција од 50 година. Док су системи са хоризонталним
постављањем подложни деловању соларне радијације, ветра и кише,
системи са вертикалним постављањем цеви зависе од средње
температуре земљишта и геотермалног градијента па се стога
карактеришу стабилнијим температурама.

Слика 31. Вертикално постављени колектори

Геотермалне подземне воде су одличан извор топлоте будући да
задржавају сталну температуру од 7 до 12º C. Како би се наведена
топлота могла искористити неопходно је имати два извора подземне
воде, један експлоатацијски из којег се вода транспортује до топлотне
пумпе, и други у који се охлађена вода враћа назад. Код коришћења
овог извора топлоте честа је употреба додатног измјењивача топлоте у
случајевима када квалитет подземних вода премашује неке препоручене
вредности. Приликом пројектовања оваквих система непоходно је да
извори имају минималну потребну количину воде.

Слика 32. Топлотне пумпе са геотермалном водом као извором

топлоте

Карактеристичне границе за примену геотермалних топлотних пумпи

су:
- геотермални извор мора да има температуру у опсегу од 18 оС –
65 оС,
- проток геотермалног извора мора бити ѕа 50 оС 300 m3/h,
- температура радног флуида која се користи за грејање мора
бити у опсегу од 50 оС-90 оС,
- топлотни капацитет: од 0.5-30 МW.

4.3.1 Коефицијент енергетске ефикасности

Топлотне пумпе, зависно од извора топлоте и полазне температуре воде

за грејање, постижу коефицијент грејања од 3,5-5,5. То значи да по kWh
ангажоване енергије може да се произведе 3,5-5,5 kWh топлоте за
грејање. Поређења ради коефицијент корисног дејства електрана је
приблизно 35%. Колико су топлотне пумпе исплативе казује и њихово
упоређивање са осталим енергетским изворима. Нпр. ако се пође од
средње вредности електричне енергије од 0,12 € по kW/h, произилази да
при средњем коефицијенту грејања (годишњи коефицијент 4) трошкови
погона топлотне пумпе износе 0,03 € по kW/h произведене топлоте, док
за исту сврху за лож уље треба издвојити 0,06 € по kW/h или за земни
гас 0,056 € по kW/h

4.3.2 Еколошки и економски аспект

коришћења топлотних пумпи

Геотермалне топлотне пумпе не изискују велике трошкове при свом

раду, а исто тако су и јефтине за одржавање. Иако су трошкови
куповине и инсталирања једног геотермалног система са топлотном
пумпом често већи него код сличних система који користе гасна, течна
или чврста горива, геотермални системи су ефикаснији, а самим тим и
штеде новац. Како би још више уштедели, геотермалним системима са
топлотном пумпом се додаје додатни уређај који се користи за
загревање воде у домаћинствима. У летњим периодима када је
неопходно хладити просторије, топлота која се узима из просторија се
користи за загревање воде. Зими би се трошкови неопходни за
загревање воде свели на пола. Систем који би имао хоризонтално
постављене цеви је јефтинији од система са вертикално постављеним
цевима. Иако је у почетку геотермални систем скупљи за инсталирање
од конвенционалних система, правилно димензионисан и инсталиран
геотермални систем са топлотном пумпом даје више енергије по
јединици потрошње него конвенционални системи. С тога, пошто су
геотермални системи генерално ефикаснији, самим тим су јефтинији за
употребу и одржавање, а годишња уштеда енергије иде од 30% до 60%.
А у зависности од одређених фактора као што су клима, стање тла,
карактеристике изабраног система, итд. повраћај инвестиције се може
очекивати од две до десет година.
 Слика 33. Упоређивање са осталим типовима грејања

Цена топлотне пумпе (4.000-8.000 €) може да се упореди с ценом

висококвалитетног котла за централно грејање. При обрачуну трошкова
треба узети у обзир и резервоар топле воде од око 1.500 литара, пуфер
(резервоар с измјењивачем и додатним електричним грејачем), уређаје
за аутоматску регулацију, сензоре, PЕ-H цеви и припрему тла за
уградњу сонде или подземног колектора. Ако желимо да изведемо и
подно грејање просечни систем с топлотном пумпом кошта од 12.000 до
20.000 €. При том је структура трошкова битно другачија - нема
радијатора, уљних резервоара, прикључака на плинску мрежу и сл.).
Предности примене геотермалне топлотне пумпе над осталим видовима
грејања:
60 до 70 % уштеда цене горива,
3 - 6 уобичајен период повраћаја уложених средстава,
висока поузданост,
најмање 20 година уобичајен радни век,
50 година минимални век подземних цеви,
геотермална пумпа је призната као обновљива технологија,
60% јефтиније од осталих енергената
100% нема сагоревања енергената (угаљ, гас, нафта),
50% мање испуштања CО2 у односу на даљинско грејање из
топлана (слика 34),
Цена одржавања је знатно нижа од осталих видова грејања.
 Слика 34. Количина CO2 која се емитује при производњи 1kWht
топлоте [67]
Недостаци примене геотермалних топлотних пумпи су следећи:
Геотермални системи имају веће почетне трошкове него
конвенционални системи. Отворени системи имају потен-
цијално веће проблеме него било који конвенционални систем
или затворени геотермални систем зато што доводе воду из
отворених извора у систем. То може довести до зачепљења и
корозије у систему.
Отворени системи захтевају велике количине чисте воде како би
били исплативији. Ово често ограничава њихову употребу на
местима близу обале или местима која су близини језера, река,
потока итд. Такође мора постојати одговарајући метод за
враћање искоришћене воде у околину. Ово може бити
ограничено не само утицајем средине него и локалним и
државним регулативама.
Многи затворени системи користе антифриз како не би дошло до
замрзавања воде у цевима током хладних дана.
Архитекте и инжењери који раде на једном систему морају да
координишу своја идејна решења међусобно како би сваки део
система био доступан.
Системи захтевају редовно одржавање електричних и
хидрауличких инсталација.
Неопходно је обезбедити вентилацију свих просторија.
Додатни извори топлоте су неопходни у местима са хладнијом
климом.
 5.0 ЕКСПЛОАТАЦИОНЕ ТЕХНИКЕ
КОРИШЋЕЊА ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Индустријска експлоатација врелих извора започиње још далеке 1818.

године када је изграђено постројење за екстракцију борне киселине из
врућих извора у подручју Lardarello у близини Siene (Италија). Данас у
том подручју постоји 14 термоелектрана укупне снаге око 400 МW. До
1975. године инсталисана снага таквих термоелектрана износила је око
1400 МW (0,08% инсталисане снаге свих ТЕ 1975. године), са
годишњом производњом електричне енергије од око 8.700 GWh (0,1%
светске производње елeктричне енергије 1975. године).

Најбогатија подручја геотермалном енергијом на планети су у тзв. зони

ватреног прстена који се простире по западном ободу јужне и северне
Америке, источном ободу Азије, на острвима Океаније и источно од
Новог Зеланда. Земља не оскудева геотермалном активношћу, тј.
енергијом, али нису сви извори ове енергије једноставни за коришћење.
Развијене земље у свету, а и земље у развоју, користе геотермалну
енергију. Укупно учешће геотермалне енергије за производњу струје и
грејање (или сушење) је свега 4%, али побољшање у технологији
примене ове енергије већ данас поједностављује њено коришћење, а
самим тим то доноси и ниже трошкове, па и ниже цене крајњег
производа.

Данас 21 земља има геотермалне електране. Четрдесет земаља користи

изворе вреле воде и термалне бање, али те земље још нису разрадиле
своје потенцијале геотермалних резервоара. У развијеним земљама где
је цена енергије реална (тржишна), геотермалне електране могу
производити струју по истој цени као и конвенционалне
термоелектране. Други видови коришћења геотермалне енергије су
грејање стамбених и других објеката, улица, коловоза. Ти системи
грејања су ефикасни, економични и добра алтернатива конвен-
ционалним системима грејања.
 Слика 35. Земље и региони са геотермалном енергијом

5.1 ГЕОЛОШКA И ХИДРОГЕОЛОШКA

ИСТРАЖИВАЊА
Геолошка и хидрогеолошка истраживања су основна полазишта при
експлоатационом истраживању, а њихова основна функција је да се
утврде локације и проширена подручја која су погодна за истраживања
као да се препоруче најрелевантније методе за истраживање у тим
областима. Геолошке и хидрогеолошке студије имају веома важну улогу
у свим каснијим фазама геотермалних истраживања, нарочито при
истраживању производних бушотина. Такође, оне пружају низ
информација и података добијених другим методама истраживања и,
коначно, дају релевантне параметре за процену система и геотермалног
потенцијалног ресурса.

Геолошким истраживањима сматрају се истраживања која се изводе

ради: упознавања развоја, састава и грађе земљине коре;
проналажења и утврђивања количина и квалитета минералних
сировина; утврђивања геолошких особина тла за изградњу објеката;
планирања простора и истраживања ради заштите животне средине.
Хидрогеолошка истраживање врше се ради коришћења подземних
вода у различите сврхе, ради водоснабдевања, наводњавања,
флаширања вода, бањског лечења, рекреације, топлификације и др.
Први писани подаци о хидрогеолошким кистраживањима потичу још
од аустро-угарских научника, који су обилазили Србију по позиву
књаза Милоша, у вези са испитивањем хемијског састава и физичких
карактеристика неких извора термоминералних вода. Прве податке
изнели су 1834. године Хрушауер (F. Hruschauer) и барон Хаке
(Hacke) из Беча. Годину дана касније детаљне податке о хемијском
саставу термоминералних извора брестовачке, гамзиградске,
јошаничке и шарбановачке бање дао је Хердер (A. Herder) после свог
"рударског пута по Србији 1835". Две деценије касније, тј. 1856.
године, за већи број појава детаљније и опширније податке о
њиховом хемијском саставу и лековитости дао је Линденмајер (E.
Lindenmajer).

Између два Светска рата хидрогеолошка истраживања била су скромна

и сводила су се углавном на каптирање извора или на истражне радове
мањег обима око термалних извора у познатим бањама. Треба поменути
израду до тада најдубље хидрогеотермалне бушотине у Врњачкој Бањи
дубине 250 m, која је израђена 1932. године. У истом периоду почели су
радови на каптирању термалних извора Нишке бање. У циљу развоја
балнеотерапије, после Првог светског рата почела су систематска
испитивања хемијског састава свих значајнијих термалних и
минералних извора на територији Србије. Од 1974. године започињу и
прва детаљнија хидрогеотермална истраживања на многим
локалитетима око значајнијих хидрогеотермалних појава. У оквиру тих
истраживања изводе се температурна мерења у бушотинама и израђују
хидрогеотермалне бушотине дубине и преко 1000 m.

5.2 ТЕХНИКЕ БУШЕЊА

Бушотина је специфична подземна просторија кружног попречног

пресека, малог у односу на дужину производног просторног положаја. У
зависности од намене бушотине се могу поделити на експлоатационе,
техничке и истражне. У случају експлоатације воде, течних и гасовитих
енергената, као и код специјалних поступака експлоатације минералних
сировина, експлоатационе су оне бушотине кроз које се та
експлоатација врши. Дужине истражних бушотина се крећу од неколико
метара до неколико хиљада метара. Изузетно за потребе
фундаменталних геолошких истраживања земљине коре буше се веома
дубоке бушотине и преко 13.000 метара. Према дужини истражне
бушотине се сврставају у три категорије: кратке (плитке) до 500 метара,
средње дужине (дубине) до 1.000 метара и дуге (дубоке) преко 1.000
метара. Пречник бушења зависи од методе и планиране дубине и креће
се од неколико десетина милиметара до неколико стотина милиметара.
Задњих година пројектују се и изводе такозване усмерене бушотине
чија траса није права линија као и сложене вишеканалне бушотине. У
овом случају комплетна бушотина се дели на једноставне сегменте,
праве деонице и кружне кривине [51].

Када се идентификује потенцијални геотермални извор, приступа се

истражном бушењу све до квантификовања датог ресурса. Због високе
температуре и корозивне природе геотермалног флуида, као и због
тешко абразивне природе резервоара у стенама геотермалног извора,
геотермално бушење је много теже и скупље од конвенционалног
нафтног бушења. Бушење геотермалне бушотине кошта у просеку од од
1-4.000.000 $, а геотермална поља понекад имају и од 10-100 бушотина.
Сама цена бушења може износити 30% - 50% укупних трошкова
целокупног пројекта. Уобичајено је да се геотермални бунари буше у
распону од 200 – 1.500 метара дубине за ниско и средње температурне
системе, а од 700 - 3.000 метара дубине за високо температурне системе.

У зависности од тога како се на стену на дну бушотине наноси

оптерећење разликују се следећи поступци бушења:
ударно,
ротационо,
ротационо-ударно,
ударно-ротационо.

Код ударног бушења, круна за бушење (длето) наноси велики број удара
на дно бушотине. Последица овог је разарање стене на месту удара. У
повратном ходу длето се заокреће за одређени угао и следећи пут удара
на друго место, где такође врши разарање стене. Бушење, односно
формирање цилиндричне просторије постиже се сталним смењивањем
ове две радне операције.

Код ротационог бушења бушаћа круна је константно у контакту са

стеном која се дезинтегрише. Круном се на стену наноси константна
сила притиска одређена режимом бушења. Круна ротира и резањем
дезинтегрише стену са којом је у контакту.
Код ротационо-ударног бушења, за разлику од ротационог, на круну се
у једнаким интервалима наносе и удари чиме се постиже боље
продирање зуба круне за бушење у стену.

Код ударно-ротационог бушења круна за бушење је у сталном контакту

са стеном, доминантно је разарање стене изазвано ударима, уз сталну
ротацију алата за бушење [51].

Слика 36. Оптимални начини бушења (Hytti 1987)

Слика 37. Изглед производне и утисне бушотине

Бушење бушотина се може вршити вертикално (слика 37) или под
углом. Бушотине се буше у фазама, при чему свака фаза почиње са
бушењем мањег пречника него у претходној фази, а сваки део се
осигурава челичним кућиштем, који се цементира пре наставка следеће
фазе. Цементација је поступак утискивања цементне пасте (цементног
млека), конзистенције погодне за пумпање, у простор који се цементира.
Цементацијом се попуњавају и затварају пукотине у стени кроз које се
губи течност за испирање или кроз које у бушотину долази вода.
Цементацијом се одређени делови стене, у којима је бушотина склона
зарушавању, могу стабилизовати и без уградње колоне заштитних цеви.

На крају, у производну бушотину се поставља нецементирани

перфориран лајнер чиме је омогућено да геотермални флуид пролази у
цев. Циљ ове фазе је да се докаже постојање експлоатационог ресурса и
да се сагледају обим и карактеристике тог ресурса. Програм
истраживачког бушења може да укључи ниско температурне
бушотине, тзв. "мале рупе (“slim-hole”)", као истраживања великих
производних бушотина. Бушотине дубина од 2-200 метара су најчешће
пречника од 50-150 mm. “Slim-hole” истражне бушотине су обично од
200 до 3.000 метара у дубину са пречником отвора на дну од 100 - 220
mm. Величина и сврха бушотине одређује број и врста бушотина који
ће бити укључене у истраживачки програм.

Слика 38 . Изглед бушаће круне за ударно-ротационо бушење

Правилан избор бушаће круне је од кључног значаја за успешно
бушење. По својим конструкционим карактеристикама круна мора бити
усклађена са уређајем за језгровање. Кључни значај код избора круне
имају физичко-механичке особине стена, а у првом реду њихова
тврдоћа и абразивност. Општа је препорука и правило да се за бушење
меких и средње тврдих стена користе круне са сечивом од волфрам
карбида (слике 38, 39), а да се за бушење тврдих и најтврђих стена
користе дијамантске круне . У принципу што је стена која се буши тврђа
препоручује се коришћење круне са ситнијим дијамантима. За бушење
најтврђих стена користе се импрегниране дијамантске круне.

Слика 39. Конусна длета са зупцима и умецима од тврде легуре

5.3 УГРАДЊА ИЗМЕЊИВАЧА ТОПЛОТЕ

И ПОСТАВЉАЊЕ ЦЕВИ

Услов доброг рада система је одговарајућа уградња бушотинског

измењивача топлоте и испуњавање бушотине. Време уградње зависи од
стању тла, дужина цеви, потребне опреме и временских услова, па
обично траје 1-2 дана. Пре уградње измењивач се напуни водом како би
се олакшала уградња и спречило његово издизање при испуњавању
бушотине смесом. Цеви измењивача се у бушотину угуравају ручно или
машински, али не великом силом јер би то могло довести до савијања
цеви, њиховог приањања уза зид бушотине, повећаном трењу цеви о
зид, односно до њиховог оштећења [52].

Цеви измењивача сачињене су од полиетиленског материјала, високе

густине, отпорног на корозију, а све спојнице се спајају топљењем што
их чини непропусним за гаове. Уобичајено је да се коришћењем већег
пречника цеви измењивача смањује потребна дубина бушотине.
Користе се различити типови бушотинских измењивача топлоте, а
најчешће су то два основна концепта:

U-цеви – начињене од пара усправних цеви спојених при дну

с луком који затвара угао од 180°. У бушотину се уграђује
једна, две или понекад и до три U-цеви. Пречник цеви је од
20 - 40 mm, а век трајања цеви је дужи од 50 година (слика
33). Предност пластичих U-цеви над челичним је у нижој
цени сировине од којег се израђују, што је резултирало да су
они данас најчешће коришћени бушотински измењивачи у
Европи.

Слика 40. Пресек измењивача са једном и две U- цеви

Измењивач с два пара цеви има два одвојена лука који се налазе
засебно, па се сваки лук може појединачно искључити, или су спојени у
облику слова Y. У средишту два пара цеви налази се пета цев, која
служи за утискивање смесе за испуњавање бушотине. Предности
двоструких U- цеви над једноструким су нижи бушотински топлотни
отпор, док су недостатци тежа уградња и економичност. Како би се
смањио међусобни топлотни утицај цеви измењивача, и на тај начин
побољшала промена топлоте између тла и радног флуида у измењивачу
(при грејању и хлађењу), цеви се осигуравају држачем размака који се
постављају на свака 2-3 метра (слика 41).
Слика 41. Измењивач са два пара U-цеви, положај држача у бушотини
као и положај цеви без држача размака

Саосне (коаксијалне, концентричне) цеви – у

најједноставнијем случају постављене су као две усправне
цеви различитог пречника, једна у другој, или у сложенем
извођењу. Израђују се од полиетиленског материјала високе
густине (слика 42).

Једна од предности саосних цеви је што се заваривање врши на једном

месту, односно на чепу дна цеви, док код стандардних двоструких У-
цеви постоје најмање четири места. Код саосних цеви присутан је бољи
бушотински топлотни отпор што резултира смањењем потребне дубине
бушотине. При уградњи у бушотину, ради једноставности, прво се
угради спољашња цев, а затим унутрашња. Након тога, на врх
измењивача заварују се Т-рачва и сужења како би се измењивач могао
спојити с топлотном пумпом. Пречник спољашње цеви мора бити
довољно широк како би се осигурала довољно велика површина за
пренос топлоте, а опет с друге стане мора бити довољно мали како би се
цев могла, намотана у једном комаду, допремити на место уградње.
Дебљина цеви мора бити довољна да цев може издржати радни
притисак. Коришћење једног саосног измењивача већег пречника може
заменити коришћење четири U-цеви.
 Слика 42. Једноставан саосни измењивач [53]

5.4. ЕКОНОМСКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТ

ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ

5.4.1 Економски показатељи експлоатације

геотермалног система

Трошак производње геотермалне енергије састоји се од две важне

компоненте: амортизације почетних капиталних инвестицијских
улагања, оперативних и трошкова одржавања приликом производног
циклуса. Почетни капитални инвестицијски трошкови односе се на све
трошкове везане за развој пројекта, где су укључени следећи трошкови:
најам, дозволе, истраживање, потврђивање резерви, развој пројекта као
и низ других трошкова изражених као условни трошкови. Капитални
трошкови геотермалних пројеката зависе од локације и специфичности
лежишта, температуре у лежишту, дубине, састава воде и пропусних
фактора који имају највећи утицај на трошкове развоја геотермалних
пројеката. Структура капитала инвеститора и финансијски условии
(време задужења и каматна стопа) такође имају велики утицај на крајњу
цену произведене енергије у виду плаћених камата за време саме градње
и развоја или трошкова због кашњења пројекта. Оперативни трошкови и
трошкови одржавања односе се на све трошкове неопходне за
непрекидни погон електране при нормалном систему рада, а они су
директно зависни од локације и карактеристика лежишта (првенствено
се мисли на дубину лежишта и хемијски састав воде).

Приликом реализације геотермалних пројеката неопходно је спровести

низ узастопних развојних фаза које имају за циљ откривање и
истраживање геотермалног ресурса, потврђивање капацитета лежишта
за производњу енергије као и изградња електране и пратеће
инфраструктуре.

Почетна инвестиција. Искуства из ЕУ у последње 3-4 године указују да

се почетна улагања у хидрогеотермалне системе крећу у опсегу од 850 €
по kWh за грејање до око 1.000 € по kWh за комбиноване системе за
грејање. Почетне цене улагања у конвенционалне системе јако варирају,
али су генерално јефтиније од хидрогеотермалних система, и то 2 пута
у системима за грејање односно 30% до 50% за комбиноване системе за
грејање и хлађење.
Фаза истраживања ресурса има за задатак лоцирање геотермалног
лежишта с потенцијалом неопходним за производњу електричне
енергије, а започиње с низом истражних поступака и анализа на самом
локалитету који за циљ имају бушење и опремање производне бушотине
на геотермалном лежишту. Трошак истраживања ресурса може се
поделити у три истражне фазе и то.

а) Регионално испитивање - У овој фази истражују се подручја већих

површина како би се сузило и идентифицирало подручје од посебног
геотермалног значаја. Ова истраживања укључују регионалне геолошке
студије, анализе доступних геофизичких података, геохемијска
испитивања како би се утврдила одређена подручја за детаљнија
истраживања. Трошкови оваквих истраживања износе отприлике 5,4
€/kWе [34] инсталиране снаге, а директно зависе од количине већ
доступних регионалних података као и приступачности терена.
б) Локална истраживања - Укључују истраживања подручја мањих
површина с циљем одређивања локације за бушење прве истражне
бушотине, а геофизилка истраживања и испитивања геотермалних
градијената су најважнији поступци у овој фази испитивања. У
зависности од карактеристика локације и других истражних захтева
геофизичка испитивања могу обухватити гравиметријска испитивања,
магнетска и магнетотелурска испитивања, сеизмишка испитивања , као
и испитивања отпорности, а која ће дати одговоре о стенским
формацијама и вероватноћи открића геотермалног лежишта.

Бушење је најскупљи део истраживања али и једини могући начин како

би се потврдила температура лежишта и производни капацитети
ресурса. Трошкови бушења највећим делом зависе од карактеристика
лежишта, а дубина лежишта је један од најважнијих параметара при
прорачуну трошкова. Овај фактор, уз карактеристике стена, директно
утиче на временско трајање бушења, као и на пречник и број потребних
заштитних цеви (табела 6), а корозивност геотермалне воде директно
одређује материјал који ће се применити.

Трошкови бушења зависе и од дужине рада постројења, а цене се могу

кретати од 700.000 € па све до 6.300.000 €, док се неке просечне
вредности крећу од 1,5 – 3.500.000 €. Током процеса бушења, прикуп-
љају се различити подаци о лежишту који могу знатно умањити
трошкове при бушењу следећих бушотина на истој локацији и на тај
начин повећати успешност бушења и стварања производних формација.
Релевантне трошкове бушења тешко је претпоставити, а прикупљањем
релевантних информација с терена и конкретних трошкова развоја
геотермалних пројеката који су реализовани до сада, стварни трошкови
крећу се у распону 350 €/kWе до 840 €/kWе, док је просечна цена
бушења 650 €/kWе.

Табела 6. Упоређење трошкова при уградњи U-цеви и саосних

измењивача за дубину од 100 m [53]
Цена Једна по ј антифри Укупн
смеса
Цена € бушења едној цеви з 25% о
€
€ € € €
двострука U
цев 3 750 677 238 432 5 097
4x32
једнострука
U цев 4 000 426 309 334 5 070
2x40
Једноставни
3 750 439 241 362 4 792
саосни 63/32
Једноставни
3750 478 241 340 4809
саосни 63/40
Једноставни
4100 617 263 504 5484
саосни 75/40
Једноставни
4 100 680 263 456 5 499
саосни 75/50

ц) Истраживања у сврху вредновања лежишта - Даља процена

лежишта усмерена је на одређивање најбољих локација за бушење
производних бушотина с високим температурама и издашношћу.
Бушотине избушене у овој фази називају се истражне бушотине и имају
стопу успеха од 20-25%. Подаци прикупљени у овој фази као што су
температура, дубина, притисак и проток, дају неопходне смернице
развоја надземног коришћења топлотне енергије лежишта. Ова фаза
вредновања лежишта износи отприлике 55 €/kWе. Кумулативни
просечни трошкови фазе истраживања варирају између 70-150 €/kWе, а
зависе од природе самог пројекта, односно да ли је повећање
капацитета постојећег или потпуно нови пројекат, количини доступних
почетних информација о локалитету, одабиру технологије у свакој од
истражних фаза као и величини самог пројекта. Остали параметри који
утичу на трошкове истраживања су цене најма опреме и дужина самог
истраживања, приступачност локалитету и топографија.

Цена одржавања. За разлику од почетне инвестиције, цене одржавања

су јефтиније у хидрогеотермалним системима, и то око 50% за
комбиноване системе за грејање и хлађење.

Дуготрајност и исплативост система. Имајући у виду анализиране

цене фосилних енергената на светском тржишту (2 до 4 c€/kWh), време
отплате улагања у хидрогеотермални систем се процењује на период од
4 до 10 година.
 Flash steam
Специфична цена
постројења $/kW

постројење
Бинарно
постројење

Температура флуида оC
Слика 43. Капиталне инвестиције у зависности од температуре
геотермалне воде

5.4.2 Утицај на животну средину

Еколошки квалитет и стерилност термалних вода омогућава њихову

неисцрпну и широку употребу. Непосредно коришћење хидро-
геотермалне енергије зависи од температуре, од количине која се може
добити као и од потреба корисника. Највећи ефекти коришћења
енергије термалних вода постижу се каскадским начином, где се сва
енергија сконцентрисана у њима може искористити.

Могућности коришћења геотермалних вода су:

• балнеотерапија, спорт и рекреација,
• агрикултура (стакленици за производњу поврћа, воћа и цвећа)
• аквакултура (топловодни рибњаци са рибљом млађи),
• индустрија и технологија,
• флаширање вода за пиће,
• топлификација насеља .

Квалитативни и еколошки ефекти коришћења термалних вода односе се

и на обогаћеност пољопривредних производа минералним материјама
што је истовремено предуслов остваривања еколошких циљева тј.
производње здраве хране. Заливање усева термоминералном водом све
је присутније у производњи хране која има високо енергетске захтеве.
Квалитетна и здравствено исправна храна је храна будућности. Највећи
део обрадивог земљишта сиромашан је у есенцијалним микро-
елементима и другим минералним материјама и хранљивим састојцима.
Они се налазе у дубљим термалним водама, у раствореном и јонском
облику (најповољнији облик), па их биљке и животиње могу користити.

У процесу производње геотермалне енергије, значајни утицај на

животну околину углавном се појављује код високо температурних
лежишта с већим производним количинама. Основни утицај на околину
настаје током изградње објеката и процеса претварања геотермалне у
електричну енергију и односе се на: јединичну површину земљишта по
јединици произведене енергије, емисију гасова и пара, емисију отпадне
топлоте и висину буке. Ови утицаји могу бити стални или повремени с
повратним или неповратним ефектима.

Утицај на околину при директној експлоатацији топлоте идентични су

производњи електричне енергије. Степен утицаја на животну околину у
коришћењу геотермалне енергије пропорционалан је количини
производње. Како је код директне употребе потребна мања производња
флуида и топлоте него код производње електричне енергије то је и
утицај на околину код директног коришћења сразмерно мањи.

Изградња приступних путева и израда бушотина могу утицати на

вегетацију и изглед околине. Подручје активности је релативно мало,
јер се обично из једног места буши неколико бушотина за шта је
потребна површина земљишта до 2500 m2. Топлотна енергија се користи
што је могуће ближе бушотинама, а што смањује дужину потребних
цевовода. У табели 7 приказана је потребна површина земљишта за
постројења за производњу електричне енергије код различитих
енергетских извора.

Табела 7. Потребна површина земљишта за постројења за производњу

електрич-не енергије
Енергетски извор Потребна површина
земљишта (m2/MW)
Геотермална енергија 400-3200
Нуклеарна енергија 2000-4000
Енергија из фосилних горива (угаљ) 7600

Геотермални флуид углавном садржи гасове као што су на пр. CO2, NH4
и H2S, а у незнатним количинама SO2, као и лако испарив арсен и живу.
Геотермално постројење има значајну еколошку предност у односу на
постројења с фосилним горивима јер нема емисије NО2 и SО2. Смањено
емитовање азота и сумпора смањује опасност од појаве киселих киша, а
смањена емисија угљен диоксида смањује могућност глобалних
климатских промена. Количина емисије угљен-диоксида зависи од
карактеристика геотермалног флуида као и типа геотермалног
постројења (табела 8). На пр. бинарно постројење не емитује угљен-
диоксид, док постројења на суву пару и „flash steam” постројења за
производњу електричне енергије емитују 0,09kg C02/kWh произведене
електричне енергије, што је девет пута мање у односу на постројења
која раде на угаљ (слика 44). Количина водоник-сулфида у
геотермалном флуиду креће се у границама 0,03 – 6,4 g/kWh што не
изазивa појаву киселих киша. У последње време користе се технике
спаљивања H2S при чему се добија сумпор- диоксида, а који се затим
претвaра у сумпорну киселину чиме се добија готов производ.

Угаљ 915

Нафта 760

Природни гас 315

Геотермална енергија,
122
природна емисија

0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

емиисија СО2 g/kWh

Слика 44. Емисија СО2 при производњи електричне енергије

Као један од негативних параметара у процесу искоришћавања

геотермалне енергије јавља се бука. Она се појављује у току израде
бушотина и изградње постројења за претварање геотермалне енергије у
електричну. У том периоду висина буке креће се од 45 до 120 dB и није
сталног карактера. У процесу производње висина буке креће се као и
код већине постројења која користе моторне погоне.

Утицај геотермалних вода на околину је у директној вези са њиховим

хемијским саставом, садржајем растворених гасова, минерализацијом,
температуром, pH вредношћу, као и укупним технолошким поступком
за истраживање и коришћење геотермалног извора. У води су обично
најзаступљенији натријум хлорид, калијум и калцијум, различити
карбонати, сулфати, силикати, магнезијум, бром и јод. Неконтролисан
испуст тих вода у околину може довести до онечишћења површинских
и подземних питких вода с којима су у контакту.

Табела 8. Емисија гасова из различитих постројења

Постројење CO2 SO2 NO2 Честице
(kg/MWh) (kg/MWh) (kg/MWh) (kg/MWh)
Постројење на 994 4,71 1,955 1,102
угаљ
Постројење на 758 5,44 1,814 нема
мазут података
Постројење на 550 0,0998 1,343 0,0635
гас
“Flash steam” 27,2 0,1588 0 0
постројење
Постројење на 40,3 0,000098 0,000458 занемарљив
суву пару
Бинарно 0 0 0 занемарљив
постројење
Просек за нема
постројења у 631,6 2,734 1,343 података
Америци
 6.0 ПРОГРАМ ОСТВАРИВАЊА СТРАТЕГИЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОБЛАСТИ
ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 2006 – 2010 (2015) ГОДИНЕ

У овом одељку изнет је приказ пројекта [95] који је урађен по

наруџбини Министарства рударства и енергетике Републике Србије,
који се тиче примене геотермалне енергије- енергије природних и
вештачких извора топле воде, усвојен од стране Владе Републике
Србије 18. јануара 2007. године.

6. ОКВИР ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ

Под геотермалном енергијом подразумева се енергија акумулисана у

флуидима и масама стена у Земљиној кори. Она се добија из топлоте
која је произведена радиоактивним распадањем елемената испод
земљине површине.

У литератури се разликују следеће четири групе геотермалних

енергетских извора:
хидро-геотермална енергија извора вруће воде,
хидро-геотермална енергија извора водене паре,
хидро-геотермална енергија вреле воде у великим дубинама,
петротермичка енергија - енергија врелих и сувих стена.

Вода која се појављује у извориштима вруће воде и водене паре доспела

је у дубину Земљине коре кроз њене водопропусне слојеве. Она
акумулише топлоту врелих стена и ону која долази из већих дубина, те
достиже температуру и до 400oC. Ако вода пронађе пут до површине
Земље било кроз бушотине, или преко горњег непропусног слоја стена,
она се јавља у облику вруће, или кључале воде (гејзири), или у облику
паре (фумароле).

Што је већа дубина, порозност Земљине коре је све мања и температура

све већа, па се сматра да у њој постоје огромне количине енeргије
акумулисане у сувим стенама. Природни резервоари воде у великим
дубинама настали су на тај начин што је вода која је у ранијим
геолошким раздобљима дошла испод површине Земље и ту остала
заробљена испод непропусних стена. Вода се у њима налази под
притиском који одговара маси стена изнад ње. У Мексичком заливу
постоје таква налазишта у којима влада притисак од 760 bar, а у тој води
се налази и растворени метан. Још увек технички није решено
искоришћавање енергије акумулисане у сувим стенама ни енергије
акумулисане у води на великим дубинама.

Од раположиве геотермалне енергије за грејање је искористиво 70%, а

за производњу електричне енергије само 4%.
Tабелa 9. Подаци о резервама хидрогеотермалне енергије у зависности
од температуре [17]:
Искористиво за
Температура Индекс Искористиво
Резерве производњу ел.
(°C) (%) за грејање
енергије
100°C 8.61 87.8 - 0.62
100 -150°C 0.909 9.2 - 0.064
150-200°C 0.266 2.7 0.04 0.016
250°C 0.014 0.3 0.002 0.0008
Укупно 9.799 100 0.042 0.7008

Велики део извора вруће воде или паре има ниске температуре (испод
150oC), па се таква вода не користи за производњу електричне енергије,
већ за грејање или сличне намене. Осим тога, транспорт вруће воде или
паре на велике даљине је скуп и везан са великим губицима, па се
геотермални извори енергије морају користити локално (грејање
просторија и стакленика, неки технолошки процеси у индустрији). [24]

6.1.1 Сажет приказ енергетског потенцијала у Србији

(локације, заступљеност по општинама, на бази постојећих
студија и анaлиза) и оцена поузданости постојећих процена
Ресурси геотермалних вода, који се у свету последњих година убрзано
развијају и користе, највише су у експлоатацији у најнапреднијим
земљама Европе и Америке. Најзначајнији резултати у коришћењу
геотермалне енергије у свету остварени су у САД, Јапану, Исланду,
Француској, Италији, Мађарској. Искуства показују да је
најрационалније равномерно коришћење геотермалних бушотина током
целе године. [32]
Што се тиче Србије, познато је да се она налази у зони повољних
геотермалних потенцијала и ресурса. То је последица повољног
геолошког састава терена и повољних хидролошких и геотермалних
карактеристика терена. Густина геотермалног тока, као главни
параметар на основу којег се процењује геотермални потенцијал неког
подручја, представља количину геотермалне топлоте која сваког
секунда кроз површину од 1 m2 долази из Земљине унутрашњости до
њене површине. На највећем делу територије Србије густина
геотермалног топлотног тока већа је од његове просечне вредности за
континентални део Европе, која износи око 60 mW/m2. Највеће
вредности од преко 100 mW/m2 су у Панонском басену, централном
делу јужне Србије и у централној Србији [27]. Интересантан је и
податак да геотермалне воде изнесу из земље топлоту у еквивалентном
износу од око 300 000 тое, што износи једну трећину од њене укупне
годишње производње у Србији. Такође се предвиђа, да би са
интезивним програмом развоја геотермалних ресурса до 2015. године
могао да се постигне ниво замене од најмање 500 000 тона увозних
течних горива годишње. [27]
Taбeлa 10. Испитивање могућности примене искустава у свету на наше
услове [24]

Teмпература Флуид Коришћење Уобичајена технологија

1. Flash steam постројења
2. Комбиновани (Flash и
Производња
Dualni) циклуси
висока Пара или струје
3. Директно коришћење
>220 [оC] течност Директно
флуида
коришћење
4. Топлотни размењивачи
5. Топлотне пумпе
1. Дуални (тзв. Бинарни)
циклуси
Производња
средња 2. Директно коришћење
Течност струје Директно
100-220 [оC] флуида
коришћење
3. Топлотни размењивачи
4. Топлотне пумпе
1. Директно коришћење
ниска Директно флуида
Течност
50-150 [оC] коришћење 2. Топлотни размењивачи
3. Топлотне пумпе
У табели 10. дат је приказ примене технологија за коришћење
геотермалне енергије у функцији температуре и агрегатног стања
радног флуида. Енергетски потенцијали геотермалних вода у Србији су,
доминантно, нискотемпературни (15-90 оC), па се, углавном, користе за
директну употребу.

Укупна инсталисана топлотна снага на свим локалитетима Србије где се

користи или се користила гeoтермална вода, према подацима из 2000.
године, износи око 76 МW, а заједно са коришћењем топлотних пумпи
око 86 МW, од чега највише за балнеологију и рекреацију (36 МW), а
затим за директно коришћење за загревање просторија (18,5 МW) [22].
Према литературним подацима [24] укупна топлотна снага вода свих
природних извора и значајнијих бушотина процењује се на око 320 МW
( Т= 12оC).

Табела 11. Стање коришћења геотермалне енергије у Србији по врсти

примене [24]
Инсталисана Произведена
(1) (2)
Врста примене топлотна снага топлота
[МWt] [ТЈ/год]
Балнеологија и
36,0 1 150
рекреација
Загревање просторија
18,5 575
(директно коришћење)
Стакленици 8,4 256
Рибарство и сточарство 6,4 211
Процеси у индустрији 3,9 121
Сушење житарица 0,7 22
Загревање топлотним
12,0 80
пумпама
Укупно 86,0 2 415
(1) о
Инст. топл. снага (МW ) = Маx. проток воде (kg/s) x (улазна темп. ( C) – излаз.
t
о
темп. ( C)) x 0.004184
(2)
Произведена топлота (ТЈ/год) = Годишњи просечни проток воде (kg/s) x (улазна
о о
темп. ( C) - излаз. темп. ( C)) x 0.1319
Према подацима из студије коју је урадио Геозавод у периоду 1965-
1992. године на територији Србије, укључујући и делове Панонског
басена, регистрован је 241 локалитет са око 1070 појава минералних и
термалних вода. Од тих појава 91,2 % је откривено на локалитетима са
природним изворима и бушотинама у близини тих извора, а 8,8%
откривено је бушењем на локалитетима на којима није било природних
извора [28].

Слика 48. Укупна снага геотермалних извора

Највећи број природних извора налази се у делу Србије јужно од Саве и
Дунава, док је Војводина практично без њих, али она обилује великим
бројем вештачких извора-бушотина. Према подацима из студије [22] на
територији Србије ван Панонског басена налази се 160 природних
извора геотермалних вода са температуром већом од 15°C. Списак
утврђених појава и локалитета са хидрогеотермалним потенцијалом је
дата у табели 12. Највећу температуру од њих имају воде извора у
Врањској Бањи (96°C), затим у Јошаничкој Бањи (78°C), Сијаринској
Бањи (72°C), Куршумлијској (68°C), Новопазарској (54°C) итд. Укупна
издашност свих природних геотермалних извора је око 4000 l/s. Према
садашњим сазнањима на територији Србије постоји 60 налазишта
геотермалних вода са температуром већом од 15°C до дубине од 3000 m.
Укупна количина топлоте која се налази акумулисана у налазиштима
геотермалних вода у Србији до дубине од 3 km, око два пута је већа од
еквивалентне топлотне енергије која би се могла добити сагоревањем
свих врста угља из свих њихових налазишта у Србији. Издашност 62
вештачка геотермална извора, тј. геотермалне бушотине, на подручју
Војводине је око 550 l/s, а топлотна снага око 50 МW, а на осталом делу
Србије из 48 бушотина 108 МW. На територији Србије, поред повољних
могућности за експлоатацију топлотне енергије и осталих геотермалних
ресурса из геотермалних вода, постоје и повољне могућности за
експлоатацију геотермалне енергије из "сувих" стена, тј. стена које не
садрже слободну подземну воду. У том случају вода се упумпава у
подземне топле стене где се загрева. Испумпавањем тако загрејане воде
остварен је пренос енергије из топлих стена. Сматра се да експлоатација
енергије из овог ресурса неће почети у догледно време када се узме у
обзир и тренутно минимално коришћење природних изворишта топле и
лековите воде, мада су у свету развијене и технологије за ту примену.
[22]
Табела 12. Преглед локација са хидрогеотермалним потенцијалом у Србији [26]
Локација

Темп. Централна и јужна

Источна Србија Западна Србија Северна Србија
Србија
1. СО Кучево 1. СО (Пожаревац) 1. СО Пећинци
1. СО Панчево (Омољица)
(Нересница) 2. СО Мало Црнице (Купиново)
2. СО Вршац (Вршац)
2. СО Бор (Салаковац) 2. СО Рума (Врдник
3. СО Пландиште (Јарменовци 2,
(Брестовачка бања, 3. СО Смедерево бања)
Велика Греда)
Шарбановац) (Југово) 3. СО Шид (Љуба)
4. СО Сечањ (Бока)
3. СО Бољевац 4. СО Прокупље (Сува 4. СО Лозница
5. СО Кикинда (Кикинда, Мокрин 2)
(Сумраковац, Бања чесма, Вичка бања) (Радаљска бања)
6. СО Чока (Чока)
Јошаница) 5. СО Куршумлија 5. СО Ваљево
7. СО Кањижа (Велебит)
20oC - 4. СО Зајечар (Пролом бања) (Мионица,
8. СО Сента (Бања Сента)
(Николичево, 6. СО Прешево Врујци, Дубница,
40oC 9. СО Бечеј (Бацко Петрово Село,
Гамзиградска бања) (Миратовце) Петница)
Бања Бечеј)
5. СО Ниш (Нишка 7. Град Београд 6. СО Косјерић
10. СО Србобран (Србобран)
бања, Миљковац) (Лештане, Браће (Бањци)
11. СО Темерин (Темерин)
6. СО Бабушница Јерковић) 7. СО Чачак (Овчар
12. Град Нови Сад (Новосадска бања)
(Звоначка бања) 8. СО Обреновац бања,
13. СО Кула (Кула)
7. СО Деспотовац (Пољане) Негришори,
14. СО Бачки Петровац (Маглић)
(Сисевац, 9. СО Лазаревац Лисице)
15. СО Бач (Бач)
Деспотовачка бања) (Вреоци) 8. СО Пожега
16. СО Оџаци (Српски Милетић)
8. СО Жагубица 10. СО Сопот (Рошка бања)
17. СО Апатин (Јунаковић бања)
(Крупајско врело) (Корачица-Космај) 9. СО Ужице
18. СО Сомбор (Бездан)
9. СО Пирот 11. СО Љиг (Оњег) (Биоштанска
78 Геотермална енергија
 (Пиротска бањица) 12. Град Аранђеловац бања)
10. СО Петровац 13. СО Топола 10. СО Ариље
(Мало Лаоле) (Страгари) (Висока)
11. СО Алексинац 14. СО Г. Милановац 11. СО Прибој
(Крављанско (Млаковац) (Прибојска бања)
топило) 15. СО Чачак (Горња 12. СО Сјеница
12. СО Сврљиг Трепча) (Чедово)
(Попшица, 16. СО Краљево 13. СО Нови Пазар
Островица) (Матарушка бања, (Лопатничка
Богутовачка бања, река, Рајчиновића
20oC - Витановац) бања)
40oC 17. СО Врњачка бања 14. СО Косовска
(Врњачка бања) Митровица
18. СО Александровац (Бање, Чечево,
(Митрово поље, Рудник бања)
Велуче) 15. СО Пећ
19. СО Рашка (Студеница,
(Баљевац) Бања)
20. СО Брус 16. СО Косово
21. СО Нови Пазар поље (Бањица)
(Вуча)
22. СО Косовска
Митровича (Кисела
бања)
23. СО Гњилане
(Угљаре)

79 Геотермална енергија
 1. СО Смедеревска
Паланка (Паланачки
кисељак)
2. СО Крушевац
(Рибарска бања)
3. СО Бујановац 1. СО Ковин (Баваниште)
(Бујановачка бања) 1. СО Шабац 2. СО Зрењанин (Елемир)
1. СО Сокобања
4. СО Урошевац (Дебрц, Дубље) 3. СО Кикинда (Шумице 2 Кикинда)
(Соко бања)
(Клокот бања) 2. СО Пећ (Пећка 4. СО Кањижа (Бања Кањижа)
5. СО Младеновац бања) 5. СО Бечеј (Бечеј бања)
40oC - (Селтерс) 6. СО Суботица (Дудова шума)
60oC 6. СО Куршумлија
(Луковска бања,
Бањска)
7. СО Нови Пазар
(Новопазарска бања)
1. СО Смедеревска
Паланка
(Паланачки кисељак)
60oC - - без појава 1. СО Шабац
2. СО Крушевац - без појава
80oC (Рибарска бања)
(Богатић)
3. СО Бујановац
(Бујановачка бања)

80 Геотермална енергија
 4. СО Урошевац
(Клокот бања)
5. СО Младеновац
(Селтерс)
6. СО Куршумлија
(Луковска бања,
Бањска)
7. СО Нови Пазар
(Новопазарска бања)
1. СО Врање (Врањска 1. СО Зрењанин (Меленци, Бања
>80oC - без појава
бања)
- без појава
Русанда)

81 Геотермална енергија
Истраживање геотермалне енергије у Војводини и на ширем подручју, организује
и реализује НИС-Нафтагас, тако да су многи подаци, прикупљени у току
истраживања и производње нафте и гаса, коришћени и за потребе истраживања
геометралне енергије. Системска истраживања у Војводини су започела 1969.
године када је избушена прва хидрогеометрална бушотина у Суботици, а до данас
је избушено 70 бушотина, најчешће дубине од 800-1200 m. Поред тога, испитане
су и 42 негативне нафтно-гасне бушотине ради утврђивања могућности њиховог
коришћења као геометралних бушотина. Од тих 112 испитаних хидротермалних,
нафтних и гасних бушотина данас се свега 24 бушотине користе, при чему се само
11 бушотина користи као извор топлоте за загревање објеката, а остале у
балнеолошке и спортско-рекреативне сврхе. Највише система (24 хидротермална
система [22,23]) урађено је у периоду 1984-1988. (18 бушотина), а последњи је
изграђен 1996. године

Са производњом и коришћењем термалних вода почело се 1978., а са

систематским регистровањем производње из бушотина од 1990. године.
Производња термалних вода је све до 1990. била у порасту, да би, затим, са око
1,6 милиона m3 годишње опадала, уз стално смањивање укључених бушотина и
броја корисника. До данашњих дана произведено је око 19 милиона m3 термалне
воде. У 2003. години било су укључене 73 производне бушотине, које су
производиле 1,07 милиона m3 термалне воде за 12 корисника. [22,23]

Међутим, стварне могућности геотермалне енергије су знатно веће, јер се користи

само око 9% од расположивих капацитета. На основу досадашњих истраживања
дошло се до закључка да је већи део Војводине веома перспективан за добијање
геотермалних вода до температурног нивоа од око 90oC. Тренутно се на подручју
Војводине геотермална енергија експлоатише доминантно у неенергетскиом
сектору, иако би примарни циљ у експолатацији овог вида енергије требало да
буде управо коришћење у енергетици, ради супституције класичних врста горива,
што би за резултат имало уштеду истих, као и вишеструко мање загађење животне
средине.

Укупна топлотна енергетска снага вода и свих избушених хидротермалних

бушотина износи око 55 МW, а снага свих бушотина које су биле у производњи
око 23 МW. Могућа супституција мазута за бушотине у производњи износи око 5
000 t/годишње.

У табели 13. дати су подаци о хидротермалним бушотинама и извориштима у

централној и јужној Србији укупне снаге 131,7 МW. Највише удела, око 10,3 %
укупне снаге припада извориштима са 40-45 l/s протока и 85-90 оC [табела 5], [22].

Табела 13. Подаци о хидротермалним бушотинама и изворима на територији

централне и јужне Србије [22]
Ред Qмаx Темп.
Локација Врста МWt ТЈ/год
бр. (l/s) (оC)
1. Петница бушотина 12 31 0,9 30
2. Мионица бушотина 16 36 1,6 51
3. Љиг бушотина 5 32 0,4 13
Бања
4. бушотина 120 30 0,1 286
Ковиљача

82
5. Биоска извор 35 37 3,0 116
Прибојска
6. извор 70 36 7,0 222
Бања
7. Овчар Бањса бушотина 50 38 5,5 172
Новопазарска
8. комбиновано 10 52 1,7 53
Бања
Рајчиновића
9. комбиновано 8 36 0,8 25
Бања
Буковичка
10. бушотина 26 34 2,4 76
Бања
Матарушка
11. бушотина 34 43 4,4 239
Бања
12. Врњачка Бања бушотина 6 34 0,6 17
Јошаничка
13. извор 15 78 4,1 131
Бања
Јошаничка
14. бушотина 15 78 3,3 105
Бања
Јошаничка
15. извор 2 37 0,2 7
Сланаћа
16. Младеновац бушотина 15 50 2,4 75
17. Горња Трепча комбиновано 20 30 1,5 48
Луковска
18. извор 60 53 10,3 325
Бања
Луковска
19. бушотина 20 65 4,6 140
Бања
20. См. Паланка бушотина 12 48 1,8 57
Рибарска
21. бушотина 37 44 4,9 157
Бања
Рибарска
22. бушотина 10 55 1,8 57
Бања
23. Пролом Бања бушотина 6 31 0,5 15
24. Пролом Бања бушотина 6 30 0,4 14
25. Врањска Бања извор 44 85 13,5 425
26. Врањска Бања бушотина 6 90 1,9 62
27. Врањска Бања бушотина 27 111 11,2 354
28. Врањска Бања бушотина 21 98 7,6 238
Куршумлијска
29. бушотина 20 55 3,6 144
Бања
Сијаринска
39. бушотина 8 72 2,0 63
Бања
31. Бујановац бушотина 7 43 0,9 29
32. Соко Бања бушотина 28 44 3,8 118
33. Соко Бања бушотина 10 37 1,0 33
34. Нишка Бања извор 40 38 4,4 138
35. Нишка Бања извор 20 37 2,1 66
36. Нишка Бања бушотина 50 37 5,2 165
37. Кравље извор 5 30 0,4 12
38. Милковац извор 4 32 0,3 10
39. Звоначка бања извор 5 34 0,5 14
40. Петровац бушотина 30 42 3,8 119
41. Сисевац извор 10 34 0,9 29

83
 Гамзиградска
42. бушотина 20 42 2,5 79
Бања
43. Николићево бушотина 7 36 0,7 37
Брестовачка
44. комбиновано 10 40 1,2 37
Бања
УКУПНО 982 131,7 4496

Подаци из 2002. године показују да су у тој години капацитети хидротермалних

бушотина коришћени 27,5%. Низак проценат искоришћености потенцијала
наведених хидротермалних бушотина последица је, или неприлагођених
инсталација корисника, или нижих потреба корисника у односу на потенцијале
експлоатаисане бушотине.

6.1.1.2 Примери позитвних искустава

коришћења геотермалних вода

Коришћење термалних вода је у ужој Србији се и данас врши на веома

традиционалан начин, односно највише за балнеолошке, спорстко-рекреативне и
туристичке сврхе. У Србији има око 60 бања, а у 15 од њих постоје модерни
медицинско-терапеутско рехабили-тациони центри. [28]

Прва коришћења за грејање су започела 50-тих година у Врањској бањи, а затим и

у осталим бањама. Данас се у Врањској бањи уз помоћ геотермалне воде врши
загревање стакленика за производњу цвећа (стакленик "Цвеће" – 15,2 МWt),
живинарска фарма, једна индустријска текстилна хала и просторије бањско-
рехабилитационог центра. [24,28] У Куршумлијској бањи се загрева велики
хотелски и рехабилитациони центар са пливачким базеном. У Нишкој бањи
изграђен је систем за грејање хотелско-туристичког и рехабилитационог центра са
топлотним пумпама снаге 5 МW, који користи отпадне термалне воде
температуре 25оC. Такође, са топлотним пумпама користе се геотермалне воде са
температуром од 30 оC у Пролом бањи [табела 14].

За сада, још увек, на територији Србије не постоји производња електричне

енергије из геотермалне, јер се, пре свега, захтевају температуре воде преко 100
о
C, а постројења за ову намену нису ни инвестиционо прихватљива, нити су
рентабилна са становишта комерцијалне производње. [23]

Табела 14. Примери коришћења геотермалне енергије на територији Србије [24]

Локација Тип1)
Кањижа -1 Каскадни (Д/Б)
Кањижа -2 Каскадни (Д/Б)
Пригревица Интегрисани + Каскадни (Д/Б/Тп)
Србобран Интегрисани (С/Г)
Бечеј Интегрисани (Д/Б/Г)
Врањска бања Каскадни (Ип/Р/Д/Б/С)
Сијаринска бања Каскадни (Д/Б)
Јошаничка бања Каскадни (Д/Б)
Луковска бања Каскадни (Д/Б)

84
 Куршумлија Каскадни (Д/Б)
Паланка Каскадни (Б/Ф)
Рибарска бања Каскадни (Д/Б)
Палић Интегрисани + Каскадни (Д/Б/Г)
Бујановачка бања Каскадни (Д/Б/Ф)
Гамзиград Каскадни + Интегрисани (Д/Б)
Овчар бања Каскадни (Д/Б)
Врњачка бања Каскадни (Б/Ф)
Нишка бања Интегрисани + Каскадни (Д/Б/Тп)
Клокот Каскадни (Б/Ф)
Ковиљача Каскадни + Интегрисани (Б/)
Буковичка бања Каскадни (Б/Ф)
Пролом бања Интегрисани (Б/Тп)
1)
Каскадни (К), Интегрисани (И) - (Ип - процеси у индустрији, Б - балнеологија и рекреација, Д -
даљинско грејање, С - стакленици, Р - рибарство и сточарство, Ж - сушење житарица, Тп -
загревање топлотним пумпама, Г - гас, Ф - флаширање воде)

6.2. ПОСТОЈЕЋА РЕГУЛАТИВА (ПОСТОЈЕЋИ ЗАКОНИ,

ПРОПИСИ, ПРАВИЛНИЦИ, СТАНДАРДИ, ...)

У Закону о енергетици [34] (члан 27.) дефинисано је издавање енергетских

дозвола за изградњу и реконструкцију објеката за производњу електричне и
топлотне енергије снаге преко 1 МW и објеката за дистрибуцију топлотне
енергије. Тренутно издавање лиценци дефинисано је Правилником о
критеријумима за издавање енергетске дозволе, садржини захтева и начину
издавања енергетске дозволе који је изашао у "Службеном гласнику РС" 23/06 на
стр. 51 од 17. 03. 2006.

Такође, овим законом, (члан 84.) дефинисано је стицање статуса повлашћеног

произвођача електричне енергије и повлашћеног произвођача топлотне енергије, у
које спадају произвођачи који у процесу производње електричне енергије,
односно топлотне енергије користе ОИЕ или отпад, под условом да испуњавају
критеријуме у погледу енергетске ефикасности.

За експлоатацију подземних вода не постоји законска регулатива. Наиме, у

Србији је законом регулисана само сфера геолошких истраживања [30,31], док се
ни једним прописом не дефинише експлоатација подземних вода. У врло малом
броју примера коришћења геотермалне енергије, у бањама или за загревање
стакленика, осим уобичајених такси и накнада, држава нема никакве користи.

У Уредби о висини накнаде за коришћење минералних сировина (''Службени

гласник РС" 28/02) предвиђа се да се за подземну и геотермалну воду плаћа 1,5%
од тржишне цене минералне сировине. Ова накнада односи се само на коришћење
сировина, а не и на експлоатацију, односно концесију за коју се накнада посебно
плаћа. Иако је донет Закон о концесијама [35], тј. закон о закупу природних
добара на одређено време, није донета уредба о његовом спровођењу, па се ни
овај закон за сада не спроводи.

85
 6.2.1 Недостајућа регулатива у поређењу са земљама које имају добро
изграђену регулативу у овој области

Обновљиви извори енергије (ОИЕ) у 2001 године у земљама Европске уније (ЕУ)
произвели су 415 TWеh електричне енергије или око 15,5% укупних потреба.
Учешће електричне енергије из когенерације у укупној производњи електричне
енергије за ЕУ-15 износио је 10%, с тим што постоје велике разлике између
појединих земаља.

Kaда се говори о подстицајним мерама при коришћењу ОИЕ у ЕУ мисли се, пре
свега, на подршку за добијање електричне енергије. У том смислу у оквиру мера
за подстицање предложено је следеће:
шема фиксних цена – сагласно чему се предвиђа обавеза електропривреде
да купује електричну енергију на бази ОИЕ и да је плаћа по тарифи
зависној од врсте примењене технологије,
систем тендера - по коме је предвиђено периодично расписивање
лицитација за одређену квоту производње на бази ОИЕ и уговара на бази
најниже понуђене цене (овакав начин је био на снази у Великој Британији,
Шкотској и Северној Ирској, а још увек је на снази у Француској (за
пројекте преко 12 MW) и Ирској),
зелени сертификат – означава сертификат који произвођач енергије добија
за сваку њену произведену јединицу из ОИЕ, а сагласно коме се
електропривреда обавезује да испоручи потрошачима најмање део те
енергије на бази ОИЕ.

Табела 15. Приказ политичких мера и аката у земљама ЕУ које имају добро
изграђену регулативу у области геотермалне енергије [36,37,38,39,40]
Земља Назив акта
- Директива о промоцији
Европска производње електричне
Унија енергије из обновљивих
извора
- Циљеви обновљивих извора
Аустрија - Еколошка постројења и акт
о "зеленој" енергији
Француска - Кредитни систем (FOGIME)
- Акт о обновљивим изворима
енергије (2004) (Erneuerbare-
Energien-Gesetz EEG)
Немачка
- Програм стимулације
тржишта
(Marktanreizprogramm)
Главна стратегија
- Обавеза
- Гарантоване цене / Feed in
тарифа (0.07 € /kWh)
- Обавеза
- Трећа група финансирања
- Гарантоване цене / Feed in
тарифа (0.0762 € /kWh)
- Систем зелених цена
- Гарантоване цене / Feed in
тарифа (постројења до 5 MW -
0, 15 €/kWh, до 10MW - 0,14 €
/kWh, и до 20 MW - 0,0895
€/kWh. Преко 20MW, цена је
0,0716 € /kWh).
- Обавеза
- Трећа група финансирања
- Главни грантови
- Потрошачки грантови/
попусти

86
 - Нов закон о експлоатацији
геотермалних потенцијала
(Law 3175/2003) - - Гарантоване цене и
- Декрет о оснивању Центра инвестицијске субвенције
за обновљиве изворе енергије - - Комбинација других мера
Грчка
(Centre for Renewable Energy дефинисаних кроз регула-
Sources -CRES) торна и администартивна
- Закон о експлоатацији акта
геотермалних потенцијала
(Law 1475/84)
- Опорезивање у циљу
заштите животне средине - - Регулаторни и
(EIOP) административни акти
Мађарска - Акциони програм - - Обавезна квота
енергетике и енергетске - - Гарантоване цене/Feed in
ефикасности тарифа (0.06-0,068 €/kWh)
(Resolution 1107/1999)
- Обавезна квота за
геотермалну енергију и
биомасу - Гарантоване цене/Feed in
- EEC Directive 85/337 тарифа (0.17 €/kWh)
Италија (Environmental Impact - - Обавезна квота (2% почетна,
Assessment) гoдишње би се требала
- Electricity from geothermal повећавати)
energy (utility prog- ramme –
ENEL)
- Стратегија развоја сектора
Пољска - - Општа енергетска политика
ОИЕ

На пример, у Бугарској, на основу Закона о енергији који је донет 2003. године по

први пут се у тој земљи одређују инструменти за подстицање производње
енергије из ОИЕ. У подстицајне мере спадају обавезно повезивање на мрежу и
формирање цена које одређује регулаторно тело, на основу дугорочних трошкова
и добити од инвестиција. Закон, такође, предвиђа и систем за успостављање квота
за производњу енергије водећи рачуна о заштити животне средине, као и за
трговину енергијом у складу са сертификатима о заштити животне средине.

Већина земаља нема стриктно одређене уредбе или законе о геотермалним

потенцијалима или коришћењу геотермалне енергије, већ су најчешће оне
саставни део закона или прописа о коришћењу ОИЕ, као и Закона о рударству и
Закона о водама. Такође, недостаје регулатива за специфичне технологије (CHP,
топлотне пумпе). Само у неколико директива ЕУ, се говори о геотермалним
водама, и о њима је у наредном тексту изнето по неколико реченица.
Директива о подземним водама (Goundwater Directive 80/68/EEC of 17
December 1979 on the protection of groundwater against pollution caused by
certain dangerous substances)
У члану 4. ове директиве се каже да Земље чланице ЕУ могу, пре првих
истраживања да одобре ре-ињекцију у исти аквифер који се користи за
геотермалне потребе, као и за отпадне воде из копова и каменолома, као и
отпадне воде из фабрика.
Директива о води за купање (Bathing Water Directive 76/160/EEC)

87
Ова директива садржи тумачења о квалитету воде за купање, изузев вода за
терапеутску примену као и вода која се користе у базенима.
Директива о висини пореза појединих јавних и приватних пројеката у
заштити животне средине (Directive 85/337/EEC on the assessment of the
effects of certain public and private projects on the environment)
Директива о заштити вода (DIRECTIVE 2000/60/EС оn Water Policy of the
European Parliament and of the Council establishing a framework for the
Community action in the field of water policy – the Water Framework Directive)

У члану 11. ове директиве говори се о мерама забране директног испуштања

загађивача у подземне воде. Такође, земље чланице ЕУ могу одобрити ре-
ињекцију у исти аквифер који се користи за геотермалне потребе.

Хрватска је још 1998. године покренула Национални енергетски програм за

коришћење геотермалне енергије – ГЕОЕН који обухвата све техничке,
технолошке, законске и остале мере за повећање коришћења геотермалне
енергије, а који је касније био укључен у Стратегију енергетског развитка
Републике Хрватске.
6.2.1.1 Економски показатељи
Генерално гледано, економски параметри (инвестициони трошкови и цена
електричне или топлотне енергије) зависе од низа фактора који се разликују од
региона до региона, као и од једне земље до друге. Одређивање датих параметара
је дуг и веома тежак процес. Чисто ради поређења, у табелама 16 и 17, дате су
цене водене паре и топле воде добијене при експлоатацији геотермалних извора .

Taбела 16. Цене коштања паре и топле воде у еурима по тони (€/t) [41]

Пара Врела вода

Високе температуре (>1500C) 3,5-6,0 --
Средње температуре (100-1500C) 3,0-4,5 0,2-0,4
Ниске температуре (<1000C) -- 0,1-0,2

Taбела 17. Цене електричне енергије (€cent/kWh) [41]

Јединична цена
Извор Извор Извор
високог средњег ниског
квалитета квалитета квалитета
Мала
постројења 5,0-7,0 5,5-8,5 6,0-10,5
(<5MW)
Средња
Обично није
постројења 4,0-6,0 4,5-7,0
погодан
(5-30 МW)
Велика
Обично није
постројења 2,5-5,0 4,0-6,0
погодан
(>30 MW)

88
На основу датих цена могуће је извести рачуницу за пример пројектовања једне
електране. Најозбиљнији део планирања изградње оваквих електрана јесу
инвестиције. Цена самих електрана је релативно висока са ниским трошковима
одржавања и без издатака за погонско гориво. Уједно, цена изградње електране
обрнуто је пропорционална инсталисаном капацитету производње електричне
енергије. Пројекти се најчешће раде тако да се инвестиције врате у року не краћем
од 15 година и у том року испоручена енергија би требало да се продаје по вишим
ценама. Након тога, цена испоручене енергије би требало да опада, чак и до 70%,
а преосталих 30% покривали би трошкове рада и одржавања за наредних 30 до 50
година (предвиђени век трајања тих електрана је од 45 до 60 година). На пример,
у САД цена једног kWh инсталисане снаге код геотермалних електрана је у
просеку око 2.000 $. Електране малог капацитета имају цену изградње од 3.000-
5.000 $/kWh инсталисане снаге док електране великог капацитета имају цену
изградње од 1500 - 2000 $/kWh инсталисане снаге. Отуда и цене струје могу
износити од 0,015 $/kWh (великих капацитета) до 0,045 $/kWh (малих
капацитета). При овоме треба имати у виду да геотермалне електране могу радити
са степеном искоришћења од 0,9, што далеко премашује коефицијент
искоришћења термоелектрана на фосилна горива (око 0,65), као и нуклеарних
електрана (до 0,75). [45]
Примера ради, у Мађарској се топла изворска вода користи за производњу поврћа
још од 1967. године. Наши суседи Мађари су финансирали бушење земљишта и
давали пољопривредним предузећима експлоатацију бушотине са минималним
обавезама према држави. Због тога је данас геотермална вода као енергент у
Мађарској јефтинија од земног гаса за 20%. Једна бушотина дубине око 2.000 m
кошта 106.000 евра, док се геотермална вода у Мађаској плаћа 6,6 €/m2, а земни
гас 8,5 €/m2 грејне површине. Како се на квадратном метру земље у просеку
добија 22 kg парадајза, у пластенику је тај просек знатно већи - од 35 kg, па и до
45 kg.

Што се тиче Србије, по садашњој пракси, цене геотермалне енергије утврђивао је

"НИС Нафтагас" који је и овлашћен да газдује овим ресурсом. Методологија
одређивања цене није одређена државним актом. Она се формирала као резултат
досадашњих искустава "НИС Нафтагас"-а у истраживању и експлоатацији
потенцијала термалних вода. Цена коју су они формирали утврђивала се на
основу следећих трошкова:
истраживања термалних потенцијала,
бушење термалне бушотине,
испитивање термалне бушотине,
изградња подземне и надземне опреме за експлоатацију бушотине,
експлоатација општег рудног блага,
трошкови санирања искоришћене термалне воде (враћање у подземље,
третмани и сл.)
амортизација опреме и
одржавање бушотине и припадајуће опреме.
Првих пет фактора су, углавном, везани за геолошке услове откривених и
проучених значајних природних извора и бушотина избушених на довољно
великим аквиферима, односно резервама геотермалних вода.

89
 6.3 ТРЕНУТНО СТАЊЕ У ЗЕМЉАМА ЕУ
6.3.1 Прозводња енергије из геотермалне у земљама ЕУ

У табели 18. приказано је тренутно стање капацитета који користе геотермалну

енергију за производњу електричне и топлотне енергије у Европи за 2001 год.

Табела 18. Тренутно стање капацитета који се користе из геотермалне енергије у

Европи (2001) [16,17]1

Производња
Директно
електричне
грејање Напомене (начини
Земља енергије
коришћења)
GWht GWhe
MWt MWe
/год. /год.
Даљинско
11
Исланд 1469 5603 170 грејање/стакленици/
38 индустрија
12 Даљинско
Турска 820 4377 20
0 грејање/вода/купање
Швајцарска 547 663 Топлотне пумпе/купање
Стакленици/даљинско
Мађарска 473 1135 грејање/ купање
Шведска* 377 1147 Топлотне пумпе
Даљинско
44
Италија* 326 1048 785 грејање/стакленици/
03 индустрија
Даљинско
Француска* 326 1360 4 25
грејање/топлотне пумпе
Грејање/стакленици/инд
Русија 308 1707 23 85
устрија
Даљинско
Немачка* 397 436
грејање/топлотне пумпе
Аустрија* 255 447 Грејање/топлотне пумпе
Даљинско
Румунија 152 797 <2 8? грејање/стакленици/
купање
Грејање/стакленици/
Словачка 132 588 купање
Хрватска 114 154 Грејање/купање
Бугарска 107 455 Грејање/стакленици
Грејање/стакленици/куп
Србија 86 670 ање
Македонија 81 142 Стакленици
Даљинско
Финска* 80 134
грејање/топлотне пумпе
Даљинско
Пољска 68 76
грејање/топлотне пумпе
Грчка* 57 107 Стакленици/купање
Грејање/стакленици/
Словенија 42 196
купање
Литванија 21 166 Топлотне пумпе

90
 Чешка 12 36 Купање/топлотне пупе
Холандија* 11 16 Топлотне пумпе
Португал* 6 10 16 94 Стакленици/купање
Даљинско
Данска* 7 21 грејање/топлотне пумпе
Стакленици/топлотне
Белгија* 4 30 пумпе
Норвешка
6 9 Топлотне пумпе
Велика Даљинско
3 6
Британија* грејање/топлотне пумпе
УКУПНО 6.287 21.536 1.020 5.873
* земље ЕУ 15
(MWе ) – укупно инсталисана снага у геотермалним постројењима,
(MWt ) – укупно инсталисана снага геотермалних уређаја који се користе за грејање без
топлотних пумпи,
(GWht ) – произведена електрична енергија у геотермалним постројењима,
(GWhе ) – произведена топлотна енергија у свим типовима геотермалних уређаја за грејање без
топлотних пумпи

На крају 2004. године инсталисани капацитети за производњу електричне

енергије из геотермалне у земљама ЕУ износили су 822,1 MWe, топлотни
капацитети 6.589,8 MWth (укључујући и 4.531 MWth од топлотних пумпи) [16].

6.3.2 Геотермална енергија

за производњу електричне енергије
Геотермална енергија која се користи за производњу електричне енергије има низ
предности. Пре свега, геотермална постројења за производњу електричне енергије
могу да раде 24 сата на дан и, према томе, могу да остваре непрекидну испоруку
електричне енергије. Уједно, производња електричне енергије из геотермалне
енергије веома зависи од географских обележја. Тренутно је производња
електричне енергије из геотермалне веома мало заступљена у Европи (док је у
Америци тај проценат око 50%), и као што се види из претходне табеле,
доминирају Италија, Француска и Аустрија.
Табела 19. Предвиђања производне електричне и топлотне енергије из
геотермалне по "Белој књизи" [4,5]

1999 Сценарио 2010

Јединица Имплемен- Тренутна Непрекидна „Бела
тирано политика политика књига“
Геотермална
- електрична GWe 0,6 0,6 0,9 1,0
енергија
Геотермална
GWt 1,2 1,8 1,9 5,0
- грејање

У Европи је, према подацима из 2000. године 12% електричне енергије

произведено из геотермалне, у односу на светску продукцију, док је 35%
искоришћено за директну употребу [17]. Према захтевима које предвиђа "Бела

91
књига" за 2010. годину планира се инсталирање само 1 GWе, односно повећање
од 4,9% на годишњем нивоу [4,5].

6.3.3 Геотермална енергија за директну употребу

Производња топлотне енергије коришћењем геотермалне може бити остварена на
два начина.

Први представља директну експлоатацију подземних вода чија је температура од

20°C до 150°C (које називамо средње или нискотемпературне).
Други начин коришћења је примена геотермалних топлотних пумпи.

Циљ искоришћења геотермалне енергије у 2010. години за грејање је повећање од

11,7% на годишњем нивоу [17] или 5 GWt [4,18]

Топлотна пумпа представља једно од најефикаснијих техничких решења за

уштеду електричне енергије при добијању топлоте као финалног вида енергије.
Осим добијања топлоте у грејној сезони, топлотне пумпе служе и као расхладне
машине у летњим месецима када је потребно вршити расхлађивање простора.
Постоји више различитих технолошких система за добијање топлоте уз
коришћење топлотне пумпе. Разлике се праве, углавном, према извору
нискотемпературне топлоте, његовом температурном нивоу, или према врсти
корисника (индустрија, домаћинства, трговина), итд. Примена топлотних пумпи
нарочито се подстиче. Тренутно се у ЕУ користи 356.000 топлотних пумпи које
имају инсталисан капацитет од 2,8GW – (Табела 20.) [8,16]. За инсталацију
топлотних пумпи које замењују систем грејања са фосилним горивом у
Швајцарској, например, држава даје субвенциије од 200 €/kWe [3].

У периоду од 2005-2008. године била је планирана уградња 250.000 нових

топлотних пумпи, 15 нових електрана и 10 нових ниско-температурних
постројења за производњу електричне енергије [20].

Табела 20. Примена топлотних пумпи у земљама ЕУ [8,16]

Земља Број топлотних пумпи Инсталисана снага
(MWt)
Шведска 147.000 882,0
Немачка 66.653 533,2
Француска 28.500 453,0
Аустрија 31.000 540,0
Финска 18.356 296,0
Данска 6.700 80,4
Холандија 3.985 47,8
Белгија 2.100 21,0
Ирска 700 7,0
Грчка 150 2,0

92
 Италија 100 1,2
Велика Британија 49 0,6
УКУПНО 305.293 2.864,0

6.3.4 Енергетски потенцијал

геотермалне енергије у Европи

Густина геотермалног тока је главни параметар на основу којег се процењује

геотермални потенцијал неког подручја. Она представља количину геотермалне
топлоте која сваког секунда кроз површину од 1m2 долази из Земљине
унутрашњости до њене површине. На пример, на највећем делу територије Србије
густина геотермалног топлотног тока је већа од његове просечне вредности него
за континентални део Европе, која износи 60 mW/m2. Највеће вредности од преко
100 mW/m2 су у Панонском басену, централном делу јужне Србије и у централној
Србији. [6]

Према досадашњим проценама, за конвенционалну производњу електричне

енергије из геотермалне у Европи потенцијал за производњу износи 1.830
TWh/год, док се за случај коришћења комбинације конвенционалне и бинарне
технологије тај потенцијал увећава на 3.700 TWh/год.

Што се тиче ниско температурних извора за директну употребу (првенствено се

мисли на грејање) у Европи постоји више од 370 милиона TJ/год. [11]

6.3.4.1 Економски показатељи

Уопштено говорећи, инвестициони трошкови геотермалних пројеката, грубо могу

бити подељени на две групе:
трошкове истраживања - рачунајући трошкове експлоатације, бушења,
развоја и руковања и
инвестициона улагања - рачунајући трошкове постројења, опреме,
пројектовања, рада инжењера и грађана.
(У литератури се спомиње податак да се инвестициони трошкови геотермалног
постројења за производњу електричне енергије по принципу "кључ у руке" креће
од 800-3.000 €/kW, а за производњу топлотне енергије - у границама од 200-
2.000€/kW [17]).

Као и други типови ОИЕ, геотермална енергија укључује високе инвестиционе

трошкове, а релативно ниске трошкове рада. У свету скоро нема државе која не
субвенционише директно, или на друге начине, коришћење геотермалне енергије
уз жељу и настојање да се оно прошири. На пример, у Француској, Швајцарској и
Шведској примењени су најповољнији модалитети државне субвенције, а уведене
су и одговарајуће енергетске политике и стратегије за примену и рационалну
производњу и коришћење ОИЕ.

93
Табела 21. Цене електричне енергије добијене из геотермалне у неким земљама
Европе [3,14,15]

Земља Цена [€cent/kWh]

Чешка 9,6
Француска 7,62
Немачка 7,16 - 8,95
Аустрија 7,0
Грчка 6,43 - 7,78
Мађарска 6 - 6,8
Словенија 6,11

Уједно, предвиђа се да ће се отворити могућност за 6000 нових радних места у

2010. години, и да ће укупне инвестиције уложене у област геотермалне енергије
у периоду 2001-2010. година износити 4 милијарде €. У табели 21. приказане су
цене за електричну енергију добијену из геотермалне енергије по подстицајној
тарифи у појединим земљама [18,19].

6.3.5 Политички оквир

Основни типови подршке су:
Feed-in тарифа (подстицајна тарифа) - регулисана, гарантована минимална
цена која се плаћа произвођачу електричне енергије;
обавезне квоте у комбинацији са зеленим сертификатом - минимални део
производње или потрошње електричне енергије из ОИЕ; влада поставља
оквире у којима тржиште мора производити, продати или дистрибуирати
одређене количине електричне енергије из ОИЕ;
систем јавних набавки или понуда - користи се ради избора корисника
инвестиционих или производних субвенција.
Помоћни механизми су:
инвестиционе субвенције – које омогућавају да се превазиђу проблеми
високих почетних инвестиција за инсталацију капацитета из ОИЕ, и
обично се креће у опсегу од 20-50% од инвестиционих трошкова;
фискалне мере - например пореске олакшице, порез на коришћење
фосилних горива;
систем зелених цена - базиран је на вољи појединих потрошача да плате
више за електричну енергију произведену из ОИЕ.
У табели 22. дат је преглед основних типова подршке којима се регулише
коришћење геотермалне енергије у неким земаља ЕУ које имају значајне
капацитете, а које се односе и на остале ОИЕ.
Табела 22. Преглед основних националних типова подршке у појединим земљама
Европе [19,21]

94
 Подстицајне
Земља Допунски инструменти
мере
Подстицајна Инвенстиционе субвенције и пореске
Аустрија
тарифа олакшице
Подстицајна
тарифа
Белгија Инвенстиционе субвенције
Обавезна
квота
Подстицајна
Данска Пореске олакшице
тарифа
Пореска
Финска Инвенстиционе субвенције
олакшица
Подстицајна Систем јавних набавки или понуда и
Француска
тарифа пореске олакшице
Подстицајна Инвенстиционе субвенције и пореске
Грчка
тарифа олакшице
Пореска
олакшица Инвенстиционе субвенције и пореске
Холандија
Подстицајна олакшице
тарифа
Систем јавних
Ирска набавки или CO2 и пореске олакшице
понуда
Обавезна
Италија CO2 и пореске олакшице
квота
Подстицајна Инвенстиционе субвенције и пореске
Немачка
тарифа олакшице
Подстицајна
Португал Инвенстиционе субвенције
тарифа
Обавезна
квота Инвенстиционе субвенције и пореске
Шведска
Зелени олакшице
сертификат
Подстицајна Инвенстиционе субвенције и пореске
Шпанија
тарифа олакшице
Велика Обавезна
Инвенстиционе субвенције
Британија квота

6.4 ПРЕДЛОЗИ НЕФИНАНСИЈСКИХ МЕРА И АКТИВНОСТИ ЗА

РЕАЛИЗАЦИЈУ
ПОСТАВЉЕНИХ ЦИЉЕВА

Локалитети у Србији на којима постоје изворишта геотермалне енергије су,

углавном, концентисани, а температуре се, најчешће, крећу у распону од 15 до 90
о
C. Процењује се да је могућа технологија коришћења српских геотермалних
ресурса првенствено за производњу топлоте, и то у:

95
 пољопривреди за производњу еколошки вредне хране (агро и аквакултура),
комуналној сфери за грејање,
здравственој индустрији и индустрији за негу људског тела -
балнеотерапија,
туристичке сврхе.
При томе, посебна пажња се мора посветити хемијском саставу вода, јер оне не
смеју бити агресивне нити излучивати каменац. Присуство угљоводоничних
гасова је врло опасно, па се ти гасови морају елиминисати.

Такође, дистанце између природних извора, бушотина и места коришћења

геотермалних вода треба да буду што је могуће мање, по правилу не више од
неколико километара, због великих губитака топлоте у цевоводима.

Уједно, велики проблем за коришћење топлих вода представља депоновање

искоришћених вода, што захтева налажење еколошки оправданих реципијената у
близини корисника. Најповољнији начин је враћање те воде у бушотину, али то
захтева додатна, не мала, средства.

Такође, сматра се да за сада не би требало наставити са бушењем нових

хидротермалних бушотина, јер се на многим природним изворима и бушотинама
на истраженим аквиферима расположива хидротермална енергија врло мало
користи, поготово за енергетске сврхе [46].

Несистематичност у истражним и припремним радовима за коришћење

досадашњих геотермалних извора и одсуство подстицаја за организовано
коришћење овог извора енергије су основни разлог симболичног искоришћења
енергије топле воде из стотинак постојећих бушотина. Разлог малом коришћењу
тих извора је и у релативно ниским температурама, иако сва досадашња
истраживања указују да је њихов стварни потенцијал бар пет пута већи од
оствареног. Зато се предвиђена да до 2015. год реализација пројеката уградње
геотермалних пумпи у системе за грејање и ревитализација постојећих система
може да покрије од 5-10% топлотне потрошње.

6.4.1 Нефинансијске мере и активности за подстицање коришћења

геотермалне енергије

6.4.1.1 Промоције
Основни циљеви промоције су упознавање потрошача и окружења са типовима
ОИЕ. Промоцију треба вршити путем јавних сервиса као и стручних и
популарних емисија о коришћењу ОИЕ, па и геотермалне енергије, што ће
припремити терен за реализацију низа пројеката. (На пример, у Швајцарској
организација под називом „Swiss Geothermal Society“ (SGS) промовише примену
геотермалне енергије на националном нивоу (www.geothermal-energy.ch) [43].
Кроз промоције треба узети у обзир и рекламирање свих видова ОИЕ.

96
 6.4.1.2 Едукативни програми
Предавања у локалним самоуправама, грађевинским фирмама, потенцијалним
корисницима о свим видовима ОИЕ. Такође је важно и увођење основних
информација о ОИЕ у школско градиво за основне и средње школе.

6.4.1.3 Формирање Центра за ОИЕ

Задатак овог центра би био да ради на едукацији, припреми, развоју и изради
пројеката и истраживачких и развојних студија из области ОИЕ (на пр. развој
пројеката коришћења геотермалне енергије у системима даљинског грејања,
снабдевања топлом водом и за пољопривредну производњу).

6.4.1.4 Развој адекватног информационог система,

катастра и статистике ОИЕ
Формирање базе података, катастра и веб портала свих ОИЕ.

6.45.1.5 Дугорочност програма

Узети у обзир дугорочност програма (минимум на 20 година) и при томе увек
водити рачуна да не дође до дисконтинуитета у спровођењу стратегије.

6.5 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА ИЗ ОБЛАСТИ ОИЕ НА

ЛОКАЛНОМ НИВОУ
6.5.1 Финансијске мере и активности за подстицање коришћења
геотермалне енергије

6.5.1.1 Субвенције
Према подстицајним мерама у ЕУ за коришћење топлотних пумпи, субвенције
представљају основну врсту подстицаја. Због садашње тржишне неисплативости
инвестирања у геотермалну енергију, неопходна је помоћ државе како би се време
отплате инвестиције свело на прихватљив период. Кроз спровођење одређених
пројеката држава, највећим делом, уз сарадњу локалних самоуправа, организација
потрошача и произвођача, организација за заштиту животне средине,
субвенционира уградњу топлотних пумпи у износу од 30%-40%. Ниво субвенција
у Србији би требало да се креће у износима које би омогућили отплату
инвестиције за 5 година.
У Аустрији, као и у Немачкој, подстицајне мере за уградњу топлотних пумпи
различите су од регионе до региона. Например, у Баварској од 2003. године важе
следеће подстицајне мере:
150 € за сваки инсталисани kW за грејање у постојећим зградама, ако је
топлотни систем адаптиран у исто време,
100 € за сваки инсталисан kW за грејање у свим осталим случајевима.

97
Максимална субвенција је 25% узимајући у обзир инвестиционе трошкове, а који
не могу бити већи од 12500 € за систем топлотне пумпе [44].

У Швајцарској од 1990-1997. године вршена је промоција уградње топлотних

пумпи и субвенционисана њихова градња са 200 € /kW инсталисане снаге.

6.5.1.2 Повољни кредити

Обезбеђивање програма кредитирања пројеката из области ОИЕ.

На пример, у Хрватској се кредитима финансирају припреме пројеката у јавном и

приватном сектору, а имају за циљ да подстакну израде пројектних документација
по којима ће се реализовати пројекти коришћења ОИЕ. Такви кредити се
одобравају на 2 године и са каматном стопом од 4%.

Држава и банке треба да обезбеде подршку промоцији ОИЕ и заштити животне

средине кроз финансирање пројеката путем повољних кредита са ниском
каматном стопом и са дугим временом отплате.

6.5.1.3 Донације
Успостављање програма билатералне и међународне финансијске подршке.

6.5.1.4 Пореске олакшице

Обезбеђивање стимулативне пореске политике – тзв. "енергетски" и "зелени"
порези, смањење или укидање пореза за енергетски ефикасну опрему (например
за уградњу топлотних пумпи).

6.6 ПРОЦЕНА ТРЕНДОВА РАСТА КОРИШЋЕЊА

ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

При процени резерви термалних вода оне се, уобичајено, класификују на:
геолошке и
експлоатационе резерве.

Геолошке резерве обухватају укупне количине термалних вода које се налазе у

колекторима, док експлоатационе обухватају количине термалних вода које се
могу извући из резервоара приликом експлоатације.

Експлоатационе резерве су мање јер се не може извући сва вода из колектора, већ
то може да се учини са само једним њеним делом.

Треба напоменути да се резерве могу обнављати било површинским водама, било

непосредно. Tренутне резерве топлотних извора и већ постојећих бушотина у
Србији, према подацима Министарства рударства и енергетике, је око 0,185 Мtoe,

98
док је укупан геотермални потенцијал Републике Србије који би се израдом
хидротермалних бушотина могао добити неупоредиво већи од постојећег, али га
још увек није могуће квантифицирати, већ само процењивати. Тако по неким
оценама, укупни геотермални потенцијал износи око 400 Mten [48]. У књизи Liber
perpetuum [6] предвиђено је да би са интезивним програмом развоја геотермалних
ресурса до 2015. године могао да се постигне ниво замене од најмање 500.000
тона увозних течних горива годишње, док се у радовима проф. Миливојевића као
податак јавља, да су процењене резерве геотермалне енергије које има Србија око
800 MW [24].
При анализи претпоставке учешћа геотермалних потенцијала у производњи
топлотне енергије до 2015. године полазни елементи су нам били, пре свега:
тренутно стање искоришћености геотермалног потенцијала (инсталисано је
око 86 МW),
хидрогеотермални потенцијал (који се за сада само процењује),
стање тржишта,
постојећа и недостајућа законска регулатива,
тестирање постојећих и евентуално нових локација,
израда техно-економских анализа и студија за поједине локације на којима
би се користила геотермална вода,
изградња нових или реконструкција постојећих система,
могућност уградње топлотних пумпи.
Разрађене су две могућности (пораст од 10% у односу на постојеће резерве –
спорији сценарио, као и искоришћеност од 10 % укупно процењених потенцијала
– динамичнији сценарио) које су приказане у табели 23. и на слици 46.
Табела 23. Предвиђена реализација инвестиционих пројеката геотер-малних
система у Србији за период од 10 година
Година
реализа- 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
ције
Инстали-
рана
топлотна
снага 86 86 87 90 93 96 100 105 108 110
(МW)
спорији
сценарио
Инстали-
рана
топлотна
снага
86 86 90 95 105 115 125 135 150 160
(МW)
динамич-
нији
сценарио
Када су економски параметри у питању, као што је напред речено, они зависе од
низа фактора. Процена учешћа појединих елемената у укупној цени једног
постројења зависи од бројних параметара и разликује се од земље до земље, као и
од аутора до аутора, па је процена финансијских улагања веома незахвална

99
функција [47]. Проценат учешћа у финансијском делу појединих фаза у току
испитивања и коришћења геотермалног извора дат је на слици 47.
Примера ради, изнеће се и неки подаци из студије [22]. Цена енергије из активних
геотермалних бушотина у Војводини, на пример, рачуната на бази цене воде, и
зависи од температуре воде на изливу, а креће се у дијапазону od 0,1 - 0,24 €/м3.
Цена бушотине у зависности од дубине износи од 220.000 – 500.000 € за дубине
бушотина од 600-1.100 m. Због свега наведеног није се ишло у детаљнију процену
неопходних средстава за улагање, ради постизања зацртаних циљева.

Реализација инвестиционих пројеката из области геотермалне

енергије

160

140
Инсталисани
капацитети [MW] 120

100

80
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Година развоја програма ОИЕ

Слика 49. Реализација инвестиционих пројеката из области геотермалне

ненергије

4% 5% 5% 2%
истраживање
испитивање
23%
дозвола
eксплоатација (бушотина)
скуп парних елемената
54%
постројење
7%
дистибуција

Слика 50. Учешће у финансијском делу појединих фаза у току испитивања и

коришћења геотермалног извора

100